Autor: Radoje Domanovi
Autor: Radoje DomanoviKnjievni rod: epikaKnjievna vrsta:
pripovetkaTema i ideja
Osnovna tema i ideja kojom se rukovodio Radoje Domanovi dok je
pisao jednu od njegovih uvenih satirinih pripovedaka jeste pokuaj
ismevanja tadanjeg drutva, te jednog njegovog posebnog dela ljudi
koji su iveli u umaloj, zatvorenoj, palanakoj sredini u Srbiji s
kraja 19. Veka.Analiza lektire Mrtvo more
Analiza lektire Mrtvo more bi svakako trebalo da pone od
objanjenja njenog naslova. Zato Mrtvo more ? Mrtvo more je
svojevrstan simbol umale, palanake sredine i Srbije s kraja 19.
veka, u doba najmanje uspenog vladara iz porodice Obrenovi. Radoje
Domanovi je iskoristio svoju satirinu pripovetku simbolinog naslova
Mrtvo more da ismeje neprihvatanje novina i savremenih tokova uopte
u celoj tadanjoj Srbiji.
Malograani, odnosno stanovnici palanke osuuju vrlo surovo i otro
sve one koji pokuaju na neki nain da se istaknu u njihovoj sredini,
a sve pravdaju reenicom: To kod nas ne moe da bude. Iako ih narator
pita da li su itali pesme ili naune radove, gledali slike, sluali
kompozicije koje su javno osudili, oni odgovaraju da nisu, ali da
znaju da to rui harmoniju koja vlada u njihovoj zemljici . Pri tom
su oni vrlo primitivni u osuivanju, a to se najbolje vidi u sluaju
mladog pesnika, koji je posvetio svoje stihove izabranici svog
srca. Meutim, malograani su i nju uzeli na zub.
Mrtvo more analiza dela
Ono to je posebno zanimljivo, a to je Radoje Domanovi prikazao u
lektiri Mrtvo more jeste trenutak nakon javne osude odmetnika ,
kada svi malograani govore kako on ustvari nije bio uopte toliko
lo. Upravo u tim reima se jasno vidi stepen njihovog primitivizma i
licemerja.
Za analizu dela je vrlo vano da znate da se satirina pripovetka
Mrtvo more smatra ne samo kritikom drutva kakvo je obitavalo u veem
delu Srbije 19. veka, ve i tadanje vlasti. Radoje Domanovi, iako je
veto ukomponovao sve te detalje, je bio vrlo razoaran ponaanjem
veine svojih sunarodnika, a smatra se tvorcem srpske satirine
pripovetke. Pored toga to kritikuje i narod i vlast, analiza dela
govori da je Radoje Domanovi, zapravo svojom satirino alegorijskom
pripovetkom pokuao da pozove ljude da promene ono to ne valja, te
da drutvo uine boljim, a tadanju Srbiju kvalitetnijim mestom za
ivot.Likovi i opis likova u delu
Likovi u delu Mrtvo more su brojni, a njihovi opisi su vrlo
specifini, kada se uzme u obzir knjievna vrsta kojoj pripada
pripovetka Mrtvo more , Radoja Domanovia. Ukoliko bi, pak morali da
se izdvoje glavni likovi, onda su to svakako: pesnik, naunik,
slikar i kompozitor, a posebni lik, to jest likovi su ostali
stanovnici palanke, malograani.
Kada su u pitanju likovi u lektiri Mrtvo more , Radoje Domanovi
je uspeo da napravi sjajnu protivteu, stavljajui sa jedne strane
likove: pesnika, slikara, naunika i kompozitora, kao primere
naprednih ljudi koji se istiu i pokuavaju da pronau izlaz iz umale
sredine u kojoj se nita ne dogaa, a nasuprot njima su svi ostali,
pripadnici malograantine, koji ni u kom sluaju ne odobravaju bilo
kakvu promenu, pa ma koliko ona bila pozitivna. Malograani
izvrgavaju ruglu sve ostale likove iako i ne znaju ime se oni
zaista bave, jer niti su itali pesme i naune spise, niti gledali
slike, a bogami ni sluali kompozicije.Stilske figure
Zanimljivo je da je ova pripovetka Radoja Domanovia gotovo cela
napisana u jednoj stilskoj figuri. Re je o takozvanoj alegoriji,
koja zapravo predstavlja specifian nain pieve naracije, prikazujui
dogaaje i situacije u kojima se nalaze likovi dela na drugaiji nain
nego to su se zaista zbili, koristei pri tom stilske figure poznate
kao metafore. Pomou stilske figure poznate kao alegorija pisac daje
sebi mogunost da govori o razliitim stvarim i da tako kaemo, da u
zavijenoj formi iskazuje svoje miljenje.
Uz stilske figure, alegoriju i metafore lektira Mrtvo more
obiluje i jo jednom stilskom figurom. Re je o ironiji, koja
predstavlja gotovo sastavni deo svake satire. Ova stilska figura
omoguava piscu da u ironinom tonu zapravo govori suprotno od onoga
to misli.
Prepriavanje pripovetke Mrtvo more
Poglavlja tema i ideja, kao i analiza e vam svakako koristiti za
bolje razumevanje lektire Mrtvo more . Meutim kada budete pisali
sastav iz srpskog jezika na temu ove lektire sigurno e vam mnogo
vie koristiti prepriavanje pripovetke.
Pa da ponemo U prvom delu pripovetke Radoje Domanovi uopte ne
ukazuje koja e biti tema dela, jer zapravo govori o svojoj
strini:
Ba u trenutku kada sedoh da piem ovu pripovetku, ukaza mi se
pred oima slika moje pokojne strine.
I opsiujui strinine osobine i postupke, Radoje Domanovi polako
uvodi svog itaoca u temu dela. A strina je bila vrlo specifina, u
najmanju ruku. Stalno se neega bojala i brinua za neto, a kako veli
pisac:
Lice joj tuno, puno bora, uto; oi gotovo iste boje kao i lice,
pogled izraava neku veito oajnu brigu
Uvod u pripovetku Mrtvo more je pun strininih zabrinutih
komentara za sve mogue i nemogue situacije. A uzevi u obzir da
pisac veli da ga je strina vaspitavala, mnogo toga je ostalo
urezano u njegovom seanju.
Potom sledi opis kole, a kako veli Radoje Domanovi : kola mi je,
moram priznati, bila mnogo gora i tea od strine i to stoga to se
odmah susreo sa raznim pravilima o ponaanju dobrog deteta .
Nakon ovakvog uvoda, Radoje Domanovi polako prelazi na osnovnu
temu i ideju pripovetke Mrtvo more :
Bili smo dobra i posluna deca i, dodue, iz godine u godinu svaka
je generacija sve vie obeavala da e uskoro naa zemlja dobiti tako
isto dobre i poslune graane, ali ko zna da le doi to blaeno vreme
da se nae tenje, upravo misli i ideali moje pokojne, genijalne
strine, potpuno ostvare u ovoj namuenoj Srbiji, koju ovako arko i
iskreno ljubimo. Potom sledi spisak od ukupno 17 lanova o pravilima
po kojima treba iveti ukoliko neko eli da bude dobar i posluan
stanovnik tadanje Srbije.
A onda, Radoje Domanovi vrlo paljivo opisuje toboe neko drutvo
na koje je naiao tokom svojih mnogobrojnih putovanja :
Eto, dakle, tako i ja, putujui, naiem na jedno divno drutvo,
upravo mesto, dravicu, ta li. A u toj dravici prvo je naiao na
politiki zbor i sledi podroban opis likova koji su tom zboru
prisustvovali i njihovog ponaanja. U upravo ovi opisi likova su
vrlo vani za bolje razumevanje likova malograana i pomoi e vam da
napiete to bolji sastav iz srpskog jezika kada se bude obraivala
lektira Mrtvo more .
Situaciju u zemljici najbolje opisuje sledei pasus:
Dopade mi se neto da u ovoj zemljici ivim to due vremena. Uinio
sam s mnogima poznanstvo. Neki krasni ljudi. Mirni, tihi, krotki,
kao golubovi. Jedu, piju, dremaju, pomalo neto posla gledaju.
Jednim slovom: sreni ljudi. Nita ne remeti dubok mir, niko ne kvari
harmoniju, nikakav vetri ne uzdrma mirnu, nepominu povrinu ustajale
pozelenele bare, ako bi se s tim moglo porediti drutvo te zaista
srene zemljice.
Ali, jednog dana se poremeti ravnotea drutvene harmonije , jer
je jedan mladi ovek izdao zbirku pesama: Pesme su bile lepe, pune
dubokog, iskrenog oseanja i ideala. Meutim, palanani nisu
odobravali to, iako gotovo niko od njih nije ni itao pesme. Njihovo
neodobravanje je ilo dotle da i ponaanje promenie ljudi prema
mladom pesniku.
Nisu malograani osuivali i ignorisali samo mladog pesnika, ve i
mladu verenicu kojoj su pesme bile posveene:
to je najnesrenije, pesme je posvetio svojoj verenici, mislei da
je time obraduje; ali je sirota devojka, mesto radosti, mnogo
propatila i proplakala, jer ni nju nije javno mnjenje potedelo.
Meutim, nije tu kraj Pesnik je obavljao inovniki posao, pa je po
kazni bio premeten u drugo mesto, a kako ga ni tamo nisu potedeli
osude, ministar je bio prinuen da ga otpusti. I tako je sve dolo na
svoje mesto, po miljenju javnog mnjenja.
Nakon pesnika, harmoniju je poremetio mladi naunik, koji je
izdao naune spise:
Celo drutvo kao da u tome gledae neku zaraznu bolest i stade se
buniti i boriti oajno protiv te opasnosti.
A ni ove naune spise, kao ni pesme gotovo da niko nije itao, ali
su svi bili saglasni u jednom: To kod nas ne moe da bude. , te kako
veli Radoje Domanovi u lektiri Mrtvo more : I ponovie opet sline
prilike kao i s pesnikom.
Svi ismevaju naunika, kao to su ismevali pesnika, jer se odvaio
da pokua da narui harmoniju njihove umale sredine. Uskoro doe i
slikar, koji proe slino kao i pesnik i naunik.
A onda : Taman drutvo u najslaem snu, a razbudi ga jedan mladi
kompozitor sviranjem svojih novih kompozicija.
Ali sa njim se sve zavri mnogo gore nego sa prethodnicima, jer
se umeala i vlast, koja je otkrila da su te kompozicije zapravo
poziv na revoluciju i pobunu, te uhapsie mladog kompozitora.
Na samom kraju lektire Mrtvo more , Radoje Domanovi daje poruku
itavog dela i glavnu opaaku u kojoj je saeta osnovna tema i ideja
dela:
Tako u ovom drutvu proe svaki koji god htede preduzeti kakav
rad. I politiar, i ekonom, i industrijalac, svaki je morao
propasti.
Setim se jednog poznanika, Srbina, i mi ih imamo takvih
dosta.
