Milutin Propadovi

D. V. Ljoti, Zbor i

Komunistika partija Jugoslavije 1935-1945

PRILOZI ZA ISTINU O JNP ZBOR

1990

Kako rei pravu istinu

kad ceo svet misli i tvrdi suprotno Dimitrije V. Ljoti

(Pogovor knjizi Istina o SSSR, Beograd, 1940)

SADRAJ PREDGOVOR 1. NEKOLIKO MOMENATA IZ IVOTA D. LJOTIA .................................... 11

Uticaj Tolstoja ........................................................................................................... 11 Ljoti u vojsci i ratu .................................................................................................. 12 Uticaj Paskala ............................................................................................................ 14

2. POLITIKE KONCEPCIJE ZBORA ................................................................. 17

Ljotiev nacrt ustava ................................................................................................. 17 Nekoliko karakteristika faistikog korporativizma ................................................. 21 Nekoliko odlika zborakog stalekog ureenja ......................................................... 22 Predratno politiko partizanstvo i reakcija Zbora ..................................................... 26 Diktatura, totalitarizam, jednopartijski sistem i Zbor ............................................... 29 Rasizam i Zbor .......................................................................................................... 33

3. DUHOVNO - IDEJNE KONCEPCIJE ZBORA .................................................. 37

Faizam i nacizam: drava i rasa kao najvee vrednosti ........................................... 37 Verska ravnopravnost ................................................................................................ 38 Ka beskrajnom i venom ........................................................................................... 41 Kvalitet oveka .......................................................................................................... 43

4. SPOLJNO - POLITIKE KONCEPCIJE ZBORA .............................................. 46

Progon Zbora ............................................................................................................. 49 Ljoti ukazuje na dolazak rata ................................................................................... 53 Zbor: za neutralan Balkan i jaku Jugoslaviju ............................................................ 55 Izmeu stvarnosti i srca ............................................................................................. 59 Dve poruke: Ljotieva i Titova ................................................................................. 64

5. KA SVETSKOJ REVOLUCIJI ............................................................................ 66

Narodni frontovi ........................................................................................................ 66 Pakt Ribentrop-Molotov ............................................................................................ 69 Ljoti: Do saveza London-Pariz-Moskva nee doi! ............................................ 70 Da li je Pakt omoguio rat? ....................................................................................... 72 Komunistika partija Jugoslavije i Pakt .................................................................... 75

Komunisti ometaju Ljotieve zborove ...................................................................... 76 Nekoliko istina o komunizmu i SSSR ....................................................................... 77 Narodni front i Komunistika partija Jugoslavije ..................................................... 78 Protiv trgovakih i diplomatskih odnosa sa SSSR .................................................... 79 Mere protiv komunista .............................................................................................. 80

6. PRIA O JEDNOM UVARU PRUGE ............................................................. 83 7. POETAK OKUPACIJE ....................................................................................... 85

Srbija u poetku okupacije ........................................................................................ 85 Nemaka politika odmazde i osvete .......................................................................... 86 Ljoti i Nemci: prvi kontakt ...................................................................................... 89 Ljoti srpskom narodu: uvaj se dobro! ............................................................... 90 Dolazak Milana Nedia ............................................................................................. 92 Reakcija KPJ na dolazak Nedia ............................................................................... 93 Predlog za ostavku vladei formiranje dobrovoljakih odreda .................................. 94 Nedi i srpski dobrovoljci ......................................................................................... 98

8. VLADA M. NEDIA U SUKOBU SA NEMCIMA ....................................... 100

Interes srpskog naroda i interes nemake vojne sile ............................................... 100 Ljotiev izvetaj Kralju Petru II .............................................................................. 102 Izmeu ludosti srpske i nemakog nerazumevanja ................................................. 108 Pomo ratnim zarobljenicima ................................................................................. 110 Briga o kolstvu ....................................................................................................... 111 Selo ostaje izvor hrane ............................................................................................ 111 Pomo izbeglicama ................................................................................................. 112 Pomaganje Srba van Srbije ..................................................................................... 114 Narodni sud i narodni sud .................................................................................... 115

9. OBMANE NARODNO-OSLOBODILAKE BORBE ....................................... 118

Moral ili nemoral komunistike revolucije ............................................................. 118 Socijalna i politika revolucija ................................................................................ 119 Doprinos NOV za osloboenje Jugoslavije ............................................................ 122 Odnos prema neprijateljskim represalijama ............................................................ 126 Partizani ubijaju svoje politike protivnike............................................................. 128

Bombardovanje Beograda i drugih gradova ........................................................... 129 10. VASPITNI ZAVOD U SMEDEREVSKOJ PALANCI ................................... 138

Obavezno uenje za sve .......................................................................................... 138 Politiki program ..................................................................................................... 141 Fiziki rad ................................................................................................................ 143 Zavod - neobina institucija .................................................................................... 144 Krsti demantuje samog sebe .................................................................................. 146 Pitomci - glavna briga uprave Zavoda .................................................................... 148 Epilog ...................................................................................................................... 151

11. KRAGUJEVAC: 21. OKTOBAR 1941. .......................................................... 153

Hronologija dogaaja .............................................................................................. 153 Jedan od Stefanovievih izvora ............................................................................... 154 Hapenje graana .................................................................................................... 155 Verzija Marisava Petrovia ..................................................................................... 157 Protivurenosti komunistike propagande .............................................................. 158 Marisav Petrovi - prema jednom nemakom dokumentu ..................................... 162 Marisav Petrovi spasava taoce .............................................................................. 163 Opet: protivurenosti komunistike propagande .................................................... 163 Broj streljanih .......................................................................................................... 166 Strahinja Janji ........................................................................................................ 167 atobrijan i Kragujevac ........................................................................................... 168 Sve je bilo teko i strano! ................................................................................... 168

12. TEHNIKA UNIJA............................................................................................ 170

Stefanovieva argumentacija .................................................................................. 170 Stefanovieva argumentacija pod lupom ................................................................ 173 Ko je dirigovao kampanjom protiv Zbora i Ljotia ................................................ 180 Pria o eeru iliti gorka istina ................................................................................ 185 Neposredni povod za napad na Zbor i Ljotia ........................................................ 190 Zakljuak ................................................................................................................. 192

13. OSVRT NA JO NEKOLIKO NEISTINA ...................................................... 194

Osnovna naela i Smernice Jugoslovenskog narodnog pokreta ZBOR .................. 194

Osnovna naela ....................................................................................................... 196 Smernice .................................................................................................................. 197 Ljoti i vera ............................................................................................................. 200 Kralj Aleksandar i Ljoti ......................................................................................... 207 Velika Srbija i Zbor ............................................................................................. 211 Ljoti - Stojadinovi ................................................................................................ 215 Radnik i poslodavac ................................................................................................ 218 lanovi Belih orlova ............................................................................................... 219 Apel srpskom narodu .............................................................................................. 221 Dobrovoljaki znak i kukasti krst - svastika ........................................................... 221 Svinja - svedok ........................................................................................................ 222 Jo jedna slika .......................................................................................................... 223 Srbi i Istoni front ................................................................................................... 223 Boko Kosti ........................................................................................................... 224 aak: decembar 1941. godine ............................................................................... 226

14. TREI RAJH I DRUGI .................................................................................... 231

Vatikan .................................................................................................................... 231 Jevreji ...................................................................................................................... 231 Rajnska oblast i uvoenje vojne obaveze ................................................................ 232 Jedan pomorski ugovor ........................................................................................... 233 Berlin 1936: Olimpijska takmienja ....................................................................... 233 Anlus ...................................................................................................................... 234 Okupacija ehoslovake ......................................................................................... 235 Nemaka objavljuje rat Americi ............................................................................. 237 Pakt Ribentrop - Molotov ........................................................................................ 238 Jugoslavija prilazi Trojnom paktu ........................................................................... 239 ehoslovaka .......................................................................................................... 239 Belgija ..................................................................................................................... 240 Danska ..................................................................................................................... 241 Holandija ................................................................................................................. 242 Norveka .................................................................................................................. 243 Francuska ................................................................................................................ 243 Kanalska Ostrva ...................................................................................................... 245 Komunistike partije Evrope ................................................................................... 246

Komunistika partija Jugoslavije ............................................................................ 247 etnici ..................................................................................................................... 249 Nepoznavanje i strah od goreg ................................................................................ 257

15. GLAS RAZUMA ................................................................................................ 260

PREDGOVOR

lanak Da li smo za faizam, tampan u emigraciji u jednoj getetnerskoj

ediciji koja se bavi ideolokim, politikim i nacionalnim problemima - a namenjena samo zboraima - poinje sledeim recima:

Najjaa i najopasnija parola koju su komunisti protiv nas prvi upotrebili i zatim je uporno pronosili bila je ona o naem faizmu.

Toj su obmani i podvali brzo naseli i njihovi narodno-frontovski prijatelji iz demokratskih krugova, koji su, gotovo ne razmiljajui ozbiljno o tome, brzo prihvatili tu isto komunistiku i samo komunistima korisnu parolu. Tokom vremena, zbog takve propagandne ofanzive protivnika, naa se zajednica nikako nije mogla da oslobodi pritiska jedne planski voene akcije, koja je na silu Boga htela da od nas stvori faiste. Jo i danas mi moemo da vidimo kako nas faizmom bombarduju sa svih strana ne samo od strane komunista nego gotovo i iz svih krugova i grupa nae emigracije.1 (podvukao M. P.)

Ovo je pisano oktobra 1946. godine. Za proteklih etrdeset i tri godine mnogi

su jo uvek izjednaavali Zbor sa faizmom. Neki su to samo ponavljali kao parolu bez ikakvog truda da je dokau. Nekoliko lanaka, jedna broura i jedna knjiga pokuali su da analiziraju Zbor u tome pravcu.

Jedno vreme prodavala se u Jugoslaviji kao best-seler knjiga Zbor Dimitrija Ljotia od Mladena Stefanovia. Rukopis ove monografije, znatno saet, odbranjen je kao doktorska disertacija 2. jula 1981. godine na Filozofskom fakultetu u Pritini.2 Delovi ove knjige pojavili su se u Novostima juna i jula 1984. godine. Ova knjiga, koja sadri niz neistina, poluistina i zlonamernog manipulisanja Ljotievog teksta je neposredni povod za ovaj spis.

Cilj je ovoga spisa, koji pokriva, uglavnom, period od 1935. do 1945. godine, da dokae:

a) da su do 17. aprila 1941., dana kapitulacije Jugoslavije, Dimitrije Ljoti i Jugoslovenski narodni pokret Zbor radili za interese Jugoslavije, a, docnije, u okvirima i periodu vlade generala Nedia za interese okupirane Srbije;

b) da je Komunistika partija Jugoslavije izdala interese Jugoslavije; c) da je dr Mladen Stefanovi stavio svoj poziv u slubu organizovane

propagande Komunistike partije. U ovom osvrtu prikazaemo takoe ideoloke postavke Zbora, uporeujui ih

1 Smena, 15. oktobar 1946, Trst. 2 Dr Mladen Stefanovi, Zbor Dimitrija Ljotia 1934-1945, Narodna knjiga, Beograd.

sa faizmom i nacizmom. Osvrnuemo se na politiki rad i na spoljno-politike koncepcije Zbora. Dotai emo se i izvesnih momenata iz Ljotievog ivota. Napraviemo opti osvrt na rad Kominterne u Evropi, kao i na rad Komunistike partije Jugoslavije pred rat i za vreme rata kao i na reakciju Zbora na takav njen rad. Osvrnuemo se na politike i diplomatske mahinacije Moskve, koje su omoguile rat u Evropi.

Posvetie se vie panje vladi generala Milana Nedia, koju su pripadnici Zbora uvek pomagali. Osvrnuemo se na izvesne zemlje iz okupirane Evrope i uporediti ih sa Srbijom. Teritorija okupirane Srbije iz ratnog perioda je, uglavnom, predmet ovoga spisa poto se i knjiga dr Mladena Stefanovia ograniila na ovaj prostor.

Iz ovoga osvrta izostavljen je stav Zbora prema raznim grupama, partijama i organizacijama koje su imale uticaj na razvoj situacije u Jugoslaviji. Uticaj vlada i raznih obavetajnih servisa Engleske i SAD kao i rad Jugoslovenske vlade u egzilu bie samo pokatkad pomenuti, ali, uglavnom, izostavljeni; rad generala Dragoljuba-Drae Mihailovia bie dotican vie puta ali detaljniji osvrti takoe e biti izostavljeni.

Moram da priznam da se, kao jedan od savremenika mnogih dogaaja koji se dodiruju, a koji su imali uticaja na moj ivot, nisam mogao da otrgnem subjektivnih momenata koji su pratili ovo pisanje. Ovaj rad je motivisan politikim razlozima, ali je zasnovan na istorijskim faktima ije sam izvore paljivo navodio. Trudio sam se da svoja zapaanja i interpretacije svedem na minimum. Ponekad, u nedostatku dostupnosti fakata pravio sam pretpostavke, ali sam takve sluajeve nedvosmisleno naglasio.

Zahvaljujem se svim prijateljima i mojoj supruzi koji su me na razne naine

pomogli pri ovome radu. Milutin Propadovi

1. NEKOLIKO MOMENATA IZ IVOTA D. LJOTIA

U svojoj knjizi, na prostoru od dve i po stranice, Stefanovi daje izvesne

biografske momente iz ivota Dimitrija Ljotia. Ovom prilikom on se sluio Ljotievom knjigom Iz moga ivota3.

Sa malim izuzetkom ceo ovaj prikaz je neveran: Stefanovi ne preza ak ni od manipulisanja Ljotievog teksta.

Uticaj Tolstoja Na strani 17. svoje knjige Stefanovi neverno navodi delove Iz moga ivota. U

originalu na koga se Stefanovi poziva tekst glasi: Tada se vraa ponovo onaj moj osnovni religiozni stav. Dolazim pod

uticaj Tolstoja i njegovog shvatanja hrianstva. Postajem vegetarijanac, apstinent, odan svom duom Hristovoj istoj linosti. Kroz prizmu Tolstoja odbacio sam svaki kult, predao se religiji neprotivljenja zlu, ubeen da u otii na robiju kad mi doe vreme za vojsku, jer neu primiti puku ni polagati zakletvu - i reavam da ostavim prava i preem na koji drugi fakultet: filozofiju, medicinu ili poljoprivredu...

Tolstojev uticaj, razume se, nije se mogao zavriti samo na religiozno-moralnom ivotu. On je morao prei i na moje shvatanje drutva i drave: protiv prinudne veze drutva i drave, protiv drave kao tvorca sviju zala - i ja sam postao religiozni, tolstojevski anarhista

Podvuene rei Stefanovi je izostavio menjajui znaenje Ljotievog teksta.

Pisac ovih redova mora da prizna da nije mogao da pretpostavi ikakav razuman i logian razlog radi koga se Stefanovi usudio da, izostavljanjem imena Tolstoja, ulazi u ovakva jeftina manipulisanja.

3 D. V. Ljoti, Iz moga ivota, Minhen 1952, 13.

Ljoti u vojsci i ratu Na istoj strani svoje knjige Stefanovi pie:

Neposredno pred balkanski rat Dimitrije Ljoti je bio regrutovan. Otiao je na regrutaciju, ali reen da odbije polaganje zakletve. Do zakletve, meutim, nije dolo, jer njegovo godite nije ni mobilisano. Javio se u dobrovoljne bolniare, gde je ostao sve do kraja Drugog balkanskog rata 1913. godine.

Ovo je samo delimino tano. Najvanije iz ove Ljotieve ivotne epizode on

izostavlja. Evo ta Ljoti kae: Mene je bilo sramota to nita ne radim... Tako sam poao u

dobrovoljce-bolniare. Moja sluba bila je u jo neotvorenom sanatorijumu Vraar. Proveo sam jedno dva meseca, dok je bilo ranjenika, ali tada se odeljenje zatvara i moja sluba prestade.

Ali kad doe leto 1913. godine... umesto mira - planu rat... Ne htedoh vie da idem u bolniare. inilo mi se da je to pod maskom tolstojevizma, samo izbegavanje opasnosti pa odoh u sanitetsko odeljenje Vrhovne komande i prijavih se za bolniara u kolerinom odeljenju. (Podvukao MP.)... U Kumanovu sam ostao sve do zakljuenja mira i demobilizacije. Bio sam docnije u ratu i okrajima i borbama gde se zaista padalo. Ali takvog stranog pakla kao to je bila III poljska bolnica... zaista nisam video... Od 1-VII do 14-VIII umrlo je 927 ljudi i za to vreme, dok sam ja bio tamo, umrlo 600 ljudi. Scene koje sam tamo video prevazilaze sve to sam do sada o ratu itao. Naroito uti ator u koji su od zdravih ulazili samo komandir bolnice dr Jefremovi, inspektor dr Nikodijevi, jedan zarobljeni turski lekar, jedan stalni bolniar... i ja.4

Istoriar Stefanovi je u devet redova konstatovao da je Ljoti bio u vojsci od

1. septembra 1914. godine do 17. jula 1920. godine. O Ljotiu kao vojniku iz ovoga perioda - ni rei. Osvrnuemo se na izvesne momente iz Ljotievog vojnikog ivota koje Stefanovi nije pomenuo iako su mu informacije bile na raspolaganju. Jedan od hiljadu i trista kaplara, Ljoti je ve 10. novembra 1914. godine na poloaju kod Ljiga. Bio je desetar, autant bataljona, vodnik mitraljeskog odeljenja, vodnik peakog voda i vrilac dunosti komandira ete. Ranjen je na Ovem Polju septembra 1918. Posle preleane rane i panske groznice naao se krajem rata u Bakru kao komandir eleznike stanice i obavetajni oficir IV armijske oblasti za spoljnu slubu. Odlikovan je Belim orlom IV stepena sa maevima, Zlatnom medaljom za hrabrost i francuskim Zlatnim Krstom.

Meni vojska nije bila teka, kae Ljoti. Odista sam sve radio sa voljom. I nije istina da u vojsci vlada glupa disciplina. Ja sam u sred rata, u vojsci bio slobodan. Pisao sam raporte otre, ak i zajedljive. Odbijao da izvrim

4 Isto, 6-7.

nareenja. Parniio se sa pretpostavljenima... Kao autant samostalnog bataljona, kome su za pola sata poginula dva komandanta bataljona, pisao sam relacije o radu bataljona za vreme Kajmakalanske bitke i najslobodnije davao miljenje o nareenjima i radu viih komandanata... Pred kraj rata doiveo sam da me ispituje komisija od dva generala (fracuski i engleski) i jednog amerikog pukovnika - po tubi italijanskog korpusnog komandanta.

Ljoti je voleo i potovao ono to bi se u naem arijskom argonu nazvao

mali ovek: Nije mi ao to nisam dovrio jo jedan fakultet u Parizu... Ne verujem

da bih vie nauio ma na kom fakultetu i ma u kom gradu sveta, nego to sam otvorenih oiju i otvorene due uspeo da nauim, da primim u sebe meu peacima, na frontu i u vojsci.5

Posmatrao sam ivot na frontu. Bolji ljudi se teko mogu nai u tolikom broju.6

Ljoti je voleo junake. Pozadinu nije trpeo. Dva puta je bio na bolovanju i

uvek je eleo da se to pre otkine od sredine pozadine i ponovo vrati meu vojnike: Oba puta imao sam dve reakcije: jednu gaenja i preziranja prema

kukavicama, koji mojim jezikom govore, a imaju duu podlu, pohotljivu, kukaviku, gadnu - a drugu to pre pobei od takve sredine i dohvatiti se visokih planina makedonskih... i onih divnih ljudi: redova, kaplara, podoficira i oficira sa kojima sam ve toliko vremena proveo i sudbinu vezao, i cilj isti imao, cilj svetao i visok, koji nam je ljubav prema roenoj grudi i svest o istorijskoj dunosti jednog pokolenja pred oi postavila.7 Sa ovakvim shvatanjima Ljotiu nije bilo teko da odbije da se povue sa

fronta u pozadinu, iako je to bila naredba Vrhovne komande, a i elja prestolonaslednika Aleksandra. Odbio je takoe i ukaz kojim je Nikola Pai hteo da ga postavi za sekretara ministarstva Spoljnih poslova.8 Ljoti nije hteo da napusti rov i peaka u njemu.

Dok je bio na Hrvatskom Primorju Ljoti je pohapsio 36 elezniara koji su uestvovali u trajku, koji je trebalo da pomogne boljeviku revoluciju predvoenu od Bele Kuna u Maarskoj, kao i pobunu meu naim oficirima koji su doli iz zarobljenitva.

Dvadeset redova Stefanovi posveuje ovom trajku, koji je, kako Stefanovi tvrdi, izazvala Komunistika partija Jugoslavije. Devet redova o Ljotiu vojniku u periodu od est godina, dvadeset redova samo o jednom danu iz istog tog perioda. Ve 5 Isto, 17-18. 6 Isto, 31. 7 Isto, 36. 8 Isto, 114; Ratko Pareanin. Drugi svetski rat i Dimitrije Ljoti, Iskra, Minhen 1971, 115.

je napomenuto da je Stefanovi upotrebio dve i po stranice da bi prikazao izvesne biografske momente iz Ljotievog ivota sve do njegovog naputanja vojske. Sasvim dovoljno da u tom prostoru prikae karakteristine crte Ljotia. Iz dosadanjeg izlaganja se vidi da je najvanije preutao.

Uticaj Paskala Ali ima jedan momenat na koji se Stefanovi osvre, a koji ne bi trebalo da se

propusti bez podrobnije analize. Re je o francuskom matematiaru, filozofu i fiziaru Blezu Paskalu.

Za Paskala Ljoti kae sledee: Ovaj izuzetni genije koji nikada nije bio dete, koji je uio matematiku

ne znajui da ona postoji, koji je u esnaestoj godini bio lan matematikog drutva u Parizu i kome su tada dolazili na ocenu radovi iz Italije, u kojoj tada ivljae slavni Galileo Galileji, - Paskal, genijalni eksperimentator vazdune teine i pronalaza mehanike tenosti, ovek koji je za no, da bi olakao sebi bolove uasne zubobolje, pronaao jednu od prvih sprava za mehaniko raunanje, - Paskal u dvadeset etvrtoj godini svoga ivota bee reio da prestane da misli o brojevima, ve o oveku: odakle je doao, kakva je njegova prava priroda, kakva krajnja sudbina njegova. I on otpoe na deliima papira da notira glavne misli svog velikog dela u kome e, kao u geometriji, da dokae istinitost hrianske nauke. A u trideset devetoj godini on umre kao pravi hrianin, ali oni listii ostadoe nepovezani. Docniji prijatelji ih skupie i objavie Misli Bleza Paskala.

Paskal je na moje formiranje imao ogroman uticaj svojim hrianskim ivotom, koji iako je bio bez mnogo vedrine, (jer je Paskal od detinjstva patio od glavobolje i drugih bolova), on je pokazao kako i tako bedan ivot moe, ispunjen Hristovim mirom i radou, da bude svetao i bogat.

Svojim velikim genijem on je svaku stvar na koju se bacio osvetlio i pokazao je u neobinoj svetlosti, da u svemu to meu ljudima postoji ima istine objektivne, te da nijednu ne treba odbaciti povrno, ve je dobro ispitati 1 zagledati. Svojom metodom on mi je pokazao kako se istina trai s ljubavlju, koja oveka ini nezavisnim prvo prema samom sebi. Paskal je uostalom za mene bio i uitelj pravilnog miljenja, i, naroito svojim nenadmanim stilom, uvek prisutni uzor, kako treba izraavati svoju misao da bude jasna i prodorna9

Stefanovi se osvre na gornja Ljotieva izlaganja sledeim reima:

Ovakvim Ljotievim pogledima naroito je doprinelo i razmiljanje o 9 Iz moga ivota, 11.

nekim spisima francuskog naunika iz sedamnaestog veka Bleza Paskala, nastalim dok je boravio u manastiru. Umno obeleo, Paskal je u dvadeset etvrtoj godini stupio u manastir i prestao da misli o brojevima, ve o oveku, i to odakle je doao, kakva je njegova prava priroda i kakva krajnja sudbina. On je na deliima papira beleio glavne misli svoga dela u kome je dokazivao istinitost hrianske nauke.

Podvuene rei nalaze se ve u Ljotievom tekstu. Stefanovi ih ne stavlja pod

znak navoda. Zatim Stefanovi produuje: Taj umobolni teoretiar Paskal bio je jedan od faktora koji je uticao na linost

Dimitrija Ljotia. Sam Ljoti o tome pie: Paskal je na moje formiranje imao ogroman uticaj: svojim hrianskim ivotom, koji je bio ispunjen Hristovim mirom i radou da bude svetao i bogat... A muzeji Pariza ..10

Rei koje Stefanovi pripisuje Ljotiu, kao to se lepo vidi iz prethodnog

teksta, nisu verno prenete. A reenica A muzeji Pariza itd... nije uzeta iz gornjeg Ljotievog teksta i nema nieg zajednikog sa Ljotievim miljenjem o Paskalu. Rei su uzete sa sledee strane, gde se Ljoti osvre na znaenje slobode, na demokratiju i Francusku revoluciju. Stefanovi epizodu sa Paskalom zavrava zakljukom koji nema nikakve veze sa Ljotievom autobiografijom na koju se Stefanovi poziva:

Sam Ljoti otkriva u svom biografskom spisu udaljenost i mrnju prema svakom revolucionarnom pokretu i ostaje trajno dosledan shvatanju terora nad narodnim masama u ime Hrianstva i umobolnih teorija svojih idola.11

Ljoti je bio protivnik terora Francuske revolucije koji ju je pratio i izvesnih

ideja koje su se iznedrile iz nje; Ljoti je bio protivnik svake komunistike revolucije koja je bez izuzetka nosila sa sobom teror i pusto. Ne postoji nikakav spis Ljotiev kojim on odobrava ma kakvu vrstu terora.

Nekoliko miljenja o Paskalu objanjava malo vie ovu zaista neobinu linost:

Sveznanje kae: ...mislilac kod kojeg su skladno razvijeni i ujedinjeni jasan

matematino- nauni duh sa dubokom religioznou12 U knjizi Veliki svetski mislioci:

...filozof i majstor stila poznat i potovan kroz tri stolea po

10 Stefanovi, 18. 11 Isto, 18. 12 Sveznanje, Narodno delo, Beograd 1937, 1641.

zabelekama jednostavno nazvanim Misli13 arls Rajt, profesor francuskog jezika i knjievnosti, kae:

Paskala su neki nazvali ludim, ali ak i najbezduniji nisu mogli da mu ospore veliinu njegove borbe protiv fizikih i duevnih patnji, kao i velianstvenost njegove pobede.

Za profesora Rajta Paskal je bio jedan od najveih i najraznovrsnijih genija

za koga je svet znao.14 Vredno je napomenuti da je Paskal sa 478 strana svojih spisa - koje Stefanovi

sa potcenjivanjem naziva nekim spisima - uao u poznatu zbirku Velike knjige zapadnog sveta (Great Books of the Western World).

Naunik Stefanovi toga Paskala koji je potovan kroz tri stolea naziva i umobolnim teoretiarom. Onda nije ni udo to se Stefanovi slui neistinama i klevetama kada pod plastom nauke, sluei se bogatom bibliografijom, pokuava da kompromituje jednog istinskog i neobinog rodoljuba, Ljotia, koji od svoje najranije mladosti, pa do svoje smrti, nije prestao da misli i radi za dobro svoga naroda. Dr Stefanovi, u ovom sluaju, izliva svoje zakljuke u kalupima davno doteranim prema normama KPJ.

13 The Worlds Great Thinkers, Man and Spirit, Random House, New York, 1947, 188. 14 The Encyclopedia Americana, knjiga 21, New York, 1953, 363.

2. POLITIKE KONCEPCIJE ZBORA Ljotiev pokuaj da kralja Aleksandra pridobije za jedan svoj nacrt Ustava,

Stefanovi je propratio neistinama i manipulisanjem Ljotievog teksta.

Ljotiev nacrt ustava Po svojoj elji i po pristanku kralja Aleksandra Ljoti je izradio projekat

Ustava. Kralju je taj nacrt predao 28. juna 1931. godine. (Treba zapaziti da je Ljoti predao ovaj nacrt Ustava 40 meseci pre pojave Zbora i objavljivanja Osnovnih naela i Smernica Jugoslovenskog narodnog pokreta ZBOR. Ljoti je govorio i predlagao kralju Aleksandru u ime svoje, a nikako u ime neke organizacije ili grupe ljudi.)

U njemu sam, kae Ljoti, vodei rauna o konkretnim mogunostima pokuao da dam nacrt jedne organske, ustavne i nasledne monarhije, nedemokratske i neparlamentarne zasnovane na aktivizaciji ivih narodnih snaga, organizovanih u ekonomska, staleka, kulturna i dobroina drutva sa politikom odgovornou vlade samo pred Kraljem, a pravno i pred Kraljem i pred Saborom sa decentralizovanom samoupravom15

Podvuene rei je Stefanovi izostavio, ozbiljno menjajui znaenje teksta. Dvadeset osam dana pre predaje ovog nacrta Ljoti je rekao Kralju:

Kao to Vam je odavno poznato, ja sam uvek bio protiv partijsko-demokratskog i partizanskog reima, smatrajui da upravo jedu dravu. Na tim osnovama naumio sam predloiti da izradim projekat novog Ustava, koji bi Vi trebalo da razgledate i, ako odgovara Vaem gleditu, i usvojite..

Kasnije, u razgovoru sa Kraljem, Ljoti nastavlja:

Ja sam, Velianstvo, za ist staleki parlament. Ali uviam da ne bih sam odmah mogao sa njim prodreti. Otuda bih pribegao jednom drugom parlamentu, gde bi se poslanici birali optim tajnim pravom glasa, ali samu kandidaciju vrile bi sreske kolegije, u koje ulaze predstavnici profesionalnih, stalekih, kulturnih i dobroinih organizacija. Oduzmu li se kandidacije partijama

15 Iz moga ivota, 101. U tekstu stoji privatnom. Mi mislimo da je tamparska greka; treba da bude pravnom.

i da se pravo kandidacija ovim drugim prirodnim, da tako kaem, organizacijama, partije e se ukinuti usled nedostatka hrane.

Dobro, g. Ljotiu, ima li gde god u svetu takav sistem?, upita Kralj. Nema, velianstvo.16 Kralj Aleksandar nije prihvatio ovaj predlog. Stefanovi se osvre na ove Ljotieve primedbe Kralju sledeim reima:

U ovoj izjavi Dimitrija Ljotia sadran je njegov program takozvanog korporativnog sistema, koji su bili usvojili faisti u Italiji i nacisti u Nemakoj. Kompilirajui poglede nemakih i italijanskih faistikih diktatora, Ljoti nije bio ubedljiv pred kraljem Aleksandrom, koji je imao svoju koncepciju organizovanja dravnog i politikog ivota u Jugoslaviji.17

Pisac doktorske disertacije na prostoru od otprilike pola strane rekao je vie

neistina i opet zlonamerno izmanipulisao Ljotiev tekst. Namera Stefanovia je oevidna: on hoe Zbor i Ljotia da prikae u

faistikim perspektivama, zato izostavlja deo reenice da njegova, Ljotieva, zamiljena vlada odgovara pravno i pred Kraljem i pred Saborom sa decentralizovanom samoupravom. (podvukao M. P.) Ovom manipulacijom Stefanovi totalno menja znaenje Ljotievih rei.

Ta manipulacija pokazae se oiglednijom iz sledeih uporeenja. Musolini nije bio odgovoran ni Kralju, ni ma kojem drugom telu. Hitler je

samo kratko vreme bio odgovoran predsedniku Hindenburgu, a potom nikome. I Italija i Nemaka imale su centralizovanu upravu, a Ljoti se zalae i u pomenutom nacrtu Ustava i kasnije u zamiljenoj dravi, za decentralizovano ureenje drave. U Nemakoj pod Hitlerom Rajhstag je postojao gotovo za celo vreme trajanja Treeg rajha. Do 23. marta 1933. godine Rajhstag je imao izglede demokratske institucije. Toga dana je Rajhstag (sastavljen od nacional-socijalista i izvesnih demokratskih partija) izglasao specijalna ovlaenja po kojima, izmeu ostaloga, pravljenje zakona prelazi u ruke vlade, stvarno u ruke Hitlera, s pravom da ti zakoni mogu da odstupe i od ustava. Ovim aktom parlament je prestao da ima ikakve stvarne funkcije, njegove lanove je birala partija i vie nije bilo pravih izbora. Ovakav Rajhstag je sluio Hitleru samo kao tribina za saoptavanje izvesnih njegovih odluka i namera.18 Ovim aktom od 23. marta Rajhstag je stvarno dao pravnu osnovu za Hitlerovu diktaturu.19 Parlament u Italiji takoe je prestao da ima ikakve stvarne vlasti. Parlament je postao kongres faistike partije, a stvarno i izvrna i zakonodavna vlast prela je u iste

16 Isto, 99-100. 17 Stefanovi, 21. 18 William L. Shirer, The Rise and Fall of the Third Reich, New York 1960, 198-199. 19 Isto, 199.

ruke.20 Sistem u kome vlada odgovara Kralju, Parlamentu (Saboru), koji se bira

optim tajnim glasanjem, ne moe da se nazove faistikim ili nacistikim. To Stefanovi zna i poto hoe da napravi Ljotia faistom i nacistom on izostavlja kljune rei.

Potrebno je naglasiti da je Ljoti, kao to i Stefanovi navodi, predlagao kralju Aleksandru izbor poslanika optim tajnim pravom glasa. Stefanovi bi morao da zna da ovakvog elementa nema niti u faizmu, niti u nacizmu.

Stefanovi kae da je Ljoti kompilirao poglede nemakih i italijanskih diktatora kad je pisao nacrt Ustava. Kao to Vam je odavno poznato ja sam odavno bio protiv partijsko-demokratskog i partizanskog reima, kae Ljoti Kralju. To odavno datira od 1913-1914. godine, kada je Ljoti bio u Parizu.

Seajui se svog boravka u Parizu, Ljoti kae: Razumedoh da najvee nesree po drutvo nastaju i od ravih vlada, ali

jo i vie od lanih pojmova koji, raireni u masama, deluju kao istine i dovode do pretekih tragedija.

Tako razumedoh Hristovu re: Istina e vas osloboditi. I videh da je ljudska tenja ka slobodi i ostvarljiva i nije, prema tome koliko je oveku pristupana istina, - jer izvan istine slobode nema...

Razumedoh da je u demokratiji istina manje pristupana, jer nema pogodnog organa za njeno shvatanje, - a isto tako shvatih da drutvo nije prost zbir pojedinaca, koji ga odreenog trenutka sastavljaju i da ima svoje nezavisne interese, nezavisne od interesa svojih lanova, te zato mora imati i svoje organe, to stabilnije i nezavisnije od fluktacije pojedinanih interesa, ali zato ipak vezane sa drutvenim ivotom prirodnim vezama interesa i naslea21

Za vreme Ljotievog boravka u Parizu, Hitler je lutao ulicama Minhena, tek

to je pristigao iz Bea, potpuno nepoznat, a Musolini je jo plivao u marksistikim vodama i ureivao socijalistiki list Avanti.

Da je Ljoti bio samostalan i samosvojan u formiranju svojih politikih stavova vidi se i iz sledeeg detalja iz njegovog ivota.

Po izlasku iz vojske 1920. godine Ljoti nije imao nameru da se bavi politikom. U vezi s tim on kae:

Nisam nikada hteo da ulazim u partijski ivot. Za moje tadanje pojmove partijska politika je tako neznaajna bila da mi u njoj mesta nije moglo biti.22

20 Ernst Nolte, Three Faces of Fascism, Mentor Book, New York 1969, 282. 21 Iz moga ivota, 13. 22 Isto, 70.

ivojin Tajsi, prijatelj Ljotievog oca i njegov, inae jedan od prvaka Radikalne stranke i lini prijatelj Nikole Paia, pokuavao je da ga nagovori da ue u Radikalnu stranku. Taj pokuaj Tajsiev Ljoti ovako objanjava:

Ja mu tada kaem, da to (ulazak u Radikalnu stranku - primedba M. P.) ne mislim iz dva razloga: prvo, zato to sam protivan naelima Radikalne stranke, jer nisam za demokratiju, parlamentarizam, narodnu suverenost, a drugo, ne dopada mi se partizanstvo

Tajsievo rezonovanje je bilo sledee:

Stranka je kao organizam. Nekada je to bio njen program, ali sad se moe i menjati. I ako budu u njoj ljudi od vrednosti, koji znaju ta hoe i umeju braniti svoje gledite, onda e oni stranci moi dati i nova naela i nov pravac... Zna, ti si bio dobar i hrabar vojnik. I delo onih to su izginuli i vas to ste ostali u ivotu je ogromno. Sad ti meni reci, hoe li pustiti ti, da sad tom Otadbinom, za koju je toliko rtava podneto, upravljaju najgori, a vi, borci, radite za tezgama ili u kancelarijama ili po poljima, ili drite predavanje bogomoljcima i bogomoljkama. Ja mislim da si ti duan da ue aktivno u politiku.

Ljoti, za koga je sluenje narodu bila prva i najvanija dunost, bio je

savladan ovakvim rezonovanjem i ve sutradan bio je predsednik mesne omladinske organizacije Radikalne stranke. Ljoti je tom prilikom odrao govor u kome je rekao da ulazi u organizaciju Radikalne stranke po tradiciji i iz nacionalne nunosti. Ovo se, izgleda, dogodilo 1923. godine.

Tri godine kasnije Ljoti stvarno kida sa partizanskim ivotom, a za sledee tri godine on sebe smatra disidentom Radikalne stranke.

Za ovih est godina - prvo kao disciplinovan lan Radikalne stranke, a kasnije kao disident - Ljoti je bio aktivan u njegovoj samoupravnoj oblasti, izlazio je na izbore i bio biran za oblasnog poslanika. Ljotievo nezadovoljstvo partizanskim ivotom najbolje se vidi iz njegovih sledeih rei:

Iskustvo koje sam tih est godina stekao, pokazivalo mi je sve vie i vie da je nemogue od stranke, ma kako se zvala, ma ko je vodio, traiti da ona ima pred oima optenarodni interes i opstedravni u svakom momentu...

Kad sad posmatram taj period svog rada, onda mi izgleda ovako: uao sam u partijski ivot, uveren da u moi da mu upravim puteve onamo kuda mislim da treba da se ide; s druge strane, partija me doekala oberuke, uverena da u se ve ja saviti po njenim uslovima. Oboje smo se prevarili: niti sam ja bio u stanju ispraviti partijski ivot, niti je ona uspela mene napraviti partizanom.23

Ni Hitler, ni Musolini nisu mogli da imaju uticaja na ovakva Ljotieva

shvatanja i odluke. Hitler jo nije imao izraen svoj politiki program. Prva knjiga 23 Isto, 71-72.

Hitlerovog Mein Kampf izala je u jesen 1925, a druga tek krajem 1926. godine.24 Nije verovatno da je Ljoti mogao da ita ovu knjigu pre raskida sa Radikalnom strankom 1926. godine. On nije znao nemaki, a srpski ili francuski prevod teko da je tada postojao.

Ljoti je predao svoj nacrt Ustava kralju Aleksandru 28. juna 1931. Hitler je doao za kancelara 30. januara 1933. U vreme kada je Ljoti radio na nacrtu Ustava Hitlerova partija je ila u politiku kampanju i izbore, ponaajui se kao i ostale demokratske partije Vajmarske republike. Kako je onda Stefanovi mogao da Ljotievo planiranje pomenutog ustavnog nacrta proprati primedbom da je Ljoti kompilirao poglede nemakih i italijanskih faistikih diktatora?

U to vreme u Italiji, od oktobra 1922. godine, kada je Musolini doao na vlast, pa do 1926. godine, faistiki sistem je stvarno u povoju, parlamenat je jo imao izvesnu snagu. Korporativni sistem stvarno dobija potpuniji, iako jo ne definitivni oblik, tek 21. aprila 1927. godine. Nije poznato da je Ljoti ve tada imao ma kakve ideje o stalekom ureenju drave, ali je jasno da na njegov negativan stav prema parlamentarizmu ni Hitler, ni Musolini nisu imali uticaja, kako to Stefanovi tvrdi.

Nekoliko karakteristika faistikog korporativizma Da se vratimo jo jednom na ve pomenuti zakljuak dr Stefanovia:

U ovoj izjavi Dimitrija Ljotia sadran je njegov program takozvanog korporativnog sistema, koji su bili usvojili faisti u Italiji i nacisti u Nemakoj.

Da se odmah napravi ispravka; korporativni sistem je bio jedan od elemenata

faizma u Italiji. Nacistika Nemaka ga nije usvojila. Osvrnimo se na izvesna miljenja o korporativnom ureenju u Italiji.

Viliam Ebentajn, profesor univerziteta: U korporativnom sistemu ekonomija je organizovana u udruenja

kapitala i rada pod kontrolom drave, a svi rade u harmoniji za zajedniko dobro, pomognuti i voeni jednopartijskom diktaturom drave.25

Encyclopedia Americana:

Oigledno je da korporacije ni u kom pogledu ne predstavljaju izabrana tela, ve jedan instrumenat kroz koji totalitarna vlada kontrolie celokupni ekonomski ivot.26

24 Adolf Hitler, Mein Kampf, Houghton Mifflin, Boston, st. XVIII. XIX. 25 William Ebenstein, Great Political Thinkers, New York, 1965, 599. 26 The Encyclopedia Americana, knjiga 11, 51.

Ernst Nolte, nemaki istoriar;

Korporativizam je sistem jednopartijske drave koja stavlja svoju radnu snagu na raspolaganje svome voi kao masa koja ga slua27

Iz ovih definicija dolazi se do sledeih zakljuaka; da korporacije nisu

izabrana tela, da nisu samostalne, da kroz njih diktatura kontrolie privredu, da su ekonomskog karaktera, da su izraz jednopartijskog i totalitarnog sistema, da nemaju kontrolu nad vladom, niti pak donose zakone. Karakter stalea, kako ih je Zbor zamislio, je u totalnom sukobu sa korporacijama italijanskog faizma.

Nekoliko odlika zborakog stalekog ureenja O prirodi stalea i njihovoj ulozi u dravi, kako to Zbor zamilja, neka imaju

sada re tri izvora kompetentna da ovo objasne. To su: Osnovna naela i Smernice Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor, Dimitrije Ljoti i ing. Milosav Vasiljevi, istaknuti prvak Zbora.

Naelo VI kae: Narod e uestvovati u zakonodavstvu 1 vriti nadzor nad dravnom

upravom putem predstavnitva koje mora biti izraz stalekog ureenja i politikog shvatanja28

(Osnovna naela i Smernice sadre program koji zaseca u nacionalni, verski,

politiki, drutveni, ekonomski ivot ondanje Jugoslavije. Pisci tog programa mislili su na jugoslovensku problematiku toga vremena i ukazivali su na reenja koja su bila korisna i mogua za to vreme. Otada je prolo 50 godina. Mnogo to ta se izmenilo za tih 50 godina, zato i program onog vremena, iako on svojim najveim delom ima trajnu vrednost, treba ocenjivati u njegovom vremenskom kontekstu.)

Dimitrije Ljoti:

A mi traimo prvo, da se u ovom pogledu opta narodna dravna politika ne zamilja i ne izgrauje bez aktivnog uea predstavnika narodnog stalekog ureenja.29 (podvukao M. P.) ...Od najranijeg vremena imamo podelu rada i stalea. Stranaka nema u tako dalekoj istoriji. Ali, gospodo moja, ta ja hou iz ovoga zakljuka da izvedem? Hou da izvedem da ovi stalei

27 Nolte, 282. 28 Ovo naelo citira i Stefanovi, Stefanovi, 25. 29 Na izborni proglas, Otadbina, 7.3.1935, (Otadbina je jedan od predratnih listova JNP Zbor).

postoje i izvan drave i pored drave i pre drave, a ako hoete i protiv drave, - stranke ne mogu da postoje izvan drave. One su vezane za dravu, a stalei su vezani za ljudsko drutvo. Stalei su prirodna tvorevina ljudskog drutva, a stranke to nisu.30 ...Mnogi nam ine nepravdu kad misle da, ako smo protiv parlamenta i liberalne demokratije, da smo mi i protiv skuptine, u tome se varaju. Mi smo za pravu narodnu skuptinu, za onu narodnu skuptinu koja e istinski imati sposobnosti da vri svoje velike funkcije. Sadanji parlamentarizam i skuptina prodali su svoja velika prava za anak soiva. Te dunosti mogu da vre samo skuptine koje izlaze iz velikih narodnih drutvenih organa, stalea, koji mogu da govore sa dravom sa velikim autoritetom... Stalei mogu istinu dravi da kau, kao jednak skoro jednakome. Kad ovo kaem ja ne mislim da e stalei imati jednaku snagu kao drava. To nije ni mogue, a to ne bi bilo ni dobro. Drava treba da podrava koordinaciju izmeu stalea, a na principu solidarnosti sviju stalea. Ali sa druge strane moralnu, ekonomsku i politiku stranu imaju stalei samim tim zbog svoje prirode, zbog svoje dugovenosti i nezavisnosti od drave... Zbog toga, kaem, kad imadnemo takvu skuptinu, koja e proizai iz stalea, to e biti prava skuptina, koja e imati ciglo dve funkcije: pravljenje zakona i kontrolu nad zakonitou vlade.31 (podvukao M. P.) ...Ne zaboraviti valja pri tome da e i u stalekom ureenju svaki poslanik zastupati narod, kao i danas, samo to e on na to mesto doi ili izborom od samog stalea, ili od stalea kandidovan, a od narodnog glasakog tela izabran.32

Milosav Vasiljevi: Stvaraoci programa Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor nisu imali

ambiciju da ovim nau lek za politiku bolest celog oveanstva. Oni su imali pred oima prilike u naoj zemlji i zato nose obeleje jugoslovenskog narodnog pokreta.33 (podvukao M. P.)

Tvorci programa Zbora smatraju, dakle, da zakonodavnu vlast i nadzor nad dravnom upravom, mora da vri narod preko svoga predstavnitva. Da bi pak izbegao ulazak u predstavnitva ljudi koje narod i ne poznaje, program zahteva biranje po staleima. Po staleima se ljudi poznaju, pa je izbor laki i kvalitativno bolji. Treba zapaziti da zakonodavno telo donosi zakone i vri nadzor nad dravnom upravom.34 (podvukao M. P.)

Dakle, tvorci programa Zbor stoje na principu suvereniteta narodnog interesa, a ne na principu narodnog suvereniteta, na principu potpune podele funkcija vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku.35 (podvukao M. P.)

Prebacivalo se Zboru da je faistiki pokret. Po sutini Osnovnih naela i 30 Dimitrije Ljoti, Osnovi savremene Jugoslavije, Beograd 1937, 35. 31 Isto, 45-46. 32 Na drugi prigovor, Otadbina, 15.12.1935. lanak je tampan u Govori i lanci D. Ljotia, Minhen, 1954, sveska II. 33 Milosav Vasiljevi, Kriza demokratije i budui oblik vladavine, Beograd 1938, 83. 34 Isto, 85. 35 Isto, 87.

Smernica on to nije, i sa ovakvim programom on to ne moe da bude. Program koji trai pravilno funkcionisanje principa od bitne vanosti po opte interese, kao to su: ne narodni suverenitet ve suverenitet narodnih interesa, podela funkcija vlasti, odgovornost, a naroito sloboda tampe, ne moe se upisati u faistiki tabor. Zbor hoe ne sistem gde se ovi principi istiu, a ne dolaze do praktine primene, on hoe njihovu integralnu primenu, jer ih nalazi zdravim. Staleko odabiranje vri se odozdo slobodnim biranjem, a ne dekretom upravne vlasti kao u italijanskom faizmu. Razlike su i principijelne i velike.36 (podvukao M. P.)

Te principijelne i velike razlike kritiari Zbora (ukoliko se oni mogu tako da

nazovu) nisu zapazili ili se nisu ni trudili da ih zapaze. Neki koji su i zapazili te razlike nisu hteli ni da ih objave, jer njima je bilo u interesu da Zbor prikau kao faistiki pokret. Nema sumnje da dr Mladen Stefanovi pripada toj poslednjoj grupi.

Dr Marko S. Markovi, u jednom svom osvrtu na knjigu Jugoslavija uoi i za vreme drugog svetskog rata od dr oka Slijepevia, kae povodom neobjektivnih kritiara Zbora, sledee:

Pokuaj da se nacistiki ili faistiki karakter Pokreta Zbor dokae na osnovu Ljotievog uenja o stalekom ureenju drave spada u politiku propagandu najnie vrste. Sve sline tvrdnje su nauno neozbiljne sa gledita istorije i politikih nauka, tako da mogu poivati iskljuivo ili na neznanju ili na goloj mrnji. Korporativizam je, u ovom ili onom obliku, postojao u svim razdobljima istorije oveanstva, pa se ne moe protumaiti ni kao reakcionarni povratak srednjem veku ni kao podraavanje Musolinijevog faizma. U XX veku pristalice korporativizma su u velikom broju sluajeva nezavisni i od Musolinija i od desnice uopte.37

Zatim, Markovi daje nekoliko crtica iz istorije korporativizma. Kao preteu

savremenog korporativizma on pominje nemakog filozofa, profesora etike i prava Altuzija (Johannes Althusius, 1557-1638). Zatim pominje francuskog rojalistu arla Morasa, koji se poetkom dvadesetog veka zalagao za staleko ureenje Francuske.

Izmeu dva svetska rata - kae Markovi - tu ideju su prihvatili izvesni ugledni liberali, pa ak i neki, manje poznati francuski socijalisti.38

Markovi se zadrava na Salvadoru de Madariagi, panskom piscu, koji je od

1922. bio predsednik departmana za razoruanje u Drutvu naroda, profesor u Oksfordu 1928-1931, zatim do 1936. ambasador panije u SAD i Francuskoj. Posle dolaska Franka na vlast ostaje u emigraciji, kao veliki neprijatelj panskog faizma. Za njega Markovi kae:

Liberalizmu toga predsednika Meunarodne liberalne unije nita nije 36 Isto, 89-90. 37 Marko Markovi, Nedieva Srbija, Amerikanski Srbobran, 5.1.1979. 38 Isto.

smetalo da zamisli politiki sistem u kome bi postojala, s jedne strane, pokrajinska politika skuptina (od optina, preko pokrajina, ka svenarodnom predstavnikom telu), a sa druge, ekonomska skuptina, sastavljena od predstavnika stalea i ekonomskih funkcija koja ima zakonodavnu vlast u ekonomskim pitanjima... Ubeeni demokrat, svestan da je demokratija, ne samo po svom etimolokom znaenju, nego i po svome idealu pozvana da bude vladavina naroda, on je smatrao da e narodno uee u vlasti biti stvarnije i efikasnije kroz politiko-staleko ureenje drutva i drave, koje je on nazvao organskom demokratijom, nego u partijskom parlamentarizmu39

Dr Markovi se osvre i na Jugoslaviju:

Prilikom stvaranja Vidovdanskog ustava od 1921. godine, staleko ureenje drave kao dopuna politikog bilo je predvieno i u nacrtima vlade (Stojan Proti) i u nacrtima opozicije (Jugoslovenski klub). Povodom Protievog nacrta Horvat veli Proti je u svom ustavnom nacrtu predvideo dvodomni sistem, skuptinu i senat, kojemu je dao pravo obustavnog veta; u Protievom senatu sjedeli bi pretstavnici pokrajinskih sabora i privrednih stalea (Josip Horvat, Politika povjest Hrvatske 1918-1929, Zagreb, 1938, str.249). A Slobodan Jovanovi u svome Ustavnom pravu, na str. 44. ovako opisuje nacrt Jugoslovenskog kluba: Po nacrtu Jugoslovenskog kluba postoji dvodomni sistem, sa dvema Skuptinama, od kojih je jedna politika, a druga socijalno-ekonomska. Obe Skuptine imaju isti broj lanova; politiku Skuptinu bira birako telo svih punoletnih graana oba pola, a socijalno-ekonomsku biraju organizovane drutvene grupe - stalei i pozivi. Izmeu ove dve Skuptine postoje, uglavnom, onakvi odnosi kao izmeu dva doma; njihovi sukobi reavaju se u zajednikoj sednici.40

Za Markovia Dimitrije Ljoti snosi bar delimino krivicu za pogrena i

proizvoljna tumaenja zborakog korporativizma. (U zborakoj literaturi re korporativizam nije upotrebljavana, ve uvek staleko ureenje drave.) Markovi kae:

Kao to Marks, ideolog klasne borbe, nije iscrpno definisao pojam klase, tako Ljoti, ideolog stalekog ureenja drave, nije jasno definisao stale.41

Markoviu nije jasno - a on nije jedini - kako usaglasiti ideju istog stalekog

parlamenta, iji je protagonosta bio Ljoti, i ve pomenutog VI Naela, koje zastupa narodno predstavnitvo koje mora biti izraz stalekog ureenja i politikog shvatanja. Markovi se pita da li bi pod politikim shvatanjima trebalo razumeti 39 Isto. 40 Isto. 41 Isto.

partijske predstavnike.42 To pitanje postavljali su ranije i izvesni Zborai. Pisac ovih redova ne eli da ulazi ni u kakve spekulacije u tom pravcu, poto za ovu diskusiju to vie nije vano. On hoe samo da pokae da je Stefanoviev pokuaj, da zamiljeni staleki sistem Zbora izjednai sa faizmom i nacizmom, neozbiljan i apsurdan.

Predratno politiko partizanstvo i reakcija Zbora Jedan od uzroka koji su naveli Zbor da predloi staleko ureenje bile su

partije koje nisu bile sposobne da ree teke ekonomske, socijalne i nacionalne probleme sa kojima se suoavala Jugoslavija izmeu dva svetska rata. Ljoti je esto govorio o nesposobnosti politikih partija i vlada koje su one formirale (tih vlada je bilo 39 u periodu od 1918. do 1941.).

Mi emo se osvrnuti ovoga puta na jedno njegovo predavanje odrano u Beogradu 1936. godine, gde on, izmeu ostalog, kae:

Strojevi koje smo imali, raali su samo sitnu i malu politiku naih ljudi. A ta znai ta politika? To je politika naih pristalica koji idu za nama. A takva politika, koja se vodi sa takvim sitnim i malim motivima, mora da bude mala i sitna.

Neka stranku vode i najestitiji ljudi, kada se ona uspne na dravnu upravu i kada ima svoju vlast, tada ne dou do izraaja najbolji ljudi, nego dolaze oni sa ijim se radom oni najbolji ne mogu nikada sloiti. To je neminovno, od toga nema izuzetka...

Eto, gospodo, zato sam protiv liberalne demokratije i parlamentarizma. Prosto zato jer je u njima klica nereda i neodgovornosti...

Gospodo moja, u liberalnoj demokratiji imamo sistem uzajamnog podmiivanja. Ja se ne bojim da to kaem otvoreno. Tu se lako postaje ministar, a da bi se odrao u svome klubu, on mora initi poslanicima u svom resoru sve to oni od njega trae. To je jedina moneta pomou koje moe ministar ostati dugo na svojoj stolici...

Nije poslaniko da vrljaju po ministarstvima, poslaniko je neto drugo: da sede u skuptini i paze da se vlada dri zakona i da kroji pravdu po zakonu...

Poslanici imaju dunost da paze na rad vlade i vre nadzor i kontrolu nad vladom, a oni tu nisu doli za te stvari nego su doli da uine neto za svoje birae, ili za sebe lino. Ili ba uzmimo onaj bolji sluaj: za svoje birae...43

Osvrnuemo se na nekoliko miljenja formiranih van redova Zbora. U svome

Manifestu od 6. januara 1929, kada je ukinuo ustav i partije, kralj Aleksandar je rekao 42 Isto. 43 Osnovi savremene Jugoslavije, 37-47.

sledee: Parlamentarni red i sav na politiki ivot dobijaju sve vie negativno

obeleje, od ega narod i drava imaju za sada samo tete. Sve korisne ustanove u naoj dravi, njihov napredak i razvitak celokupnog naeg dravnog ivota, dovedeni su time u opasnost... Parlamentarizam, koji je kao politiko sredstvo po tradicijama od mog nezaboravljenoga oca ostao i moj ideal, poele su zaslepljene politike strasti zloupotrebljavati u toj meri, da je postao smetnja za svaki plodan rad u dravi. alosni razdori i dogaaji u Narodnoj skuptini pokolebali su kod naroda veru u korisnost te ustanove. Sporazumi, pa i najobiniji odnosi izmeu stranaka i ljudi postali su apsolutno nemogui. Umesto da parlamentarizam razvija i jaa duh narodnog i dravnog jedinstva, on, ovakav kakav je, poinje da dovodi do duhovnog rasula i narodnog razjedinjenja.44

Britanski poslanik u Beogradu, u svom izvetaju Londonu, osvre se na

Kraljev akt od 6. januara: Diktaturu, nesumnjivo, kritikuju mnogi, i u zemlji i van nje, ali

nepristrasni posmatra ne moe da ne prizna da je postojala potreba za uspostavljanjem nekog oblika vladavine koji bi bio u stanju da okona jalove razmirice izmeu stranaka i pojedinaca, koje su nakon jednog desetlea postale istinska pretnja jedinstvu drave... U tekim prilikama u koje su Kraljevinu doveli stranaki sukobi... teko da bi ijedno drugo reenje, osim primene autokratske sile, iz postojeeg haosa moglo stvoriti red.45

Otvaranje obnovljene Narodne skuptine 18. januara 1932. god. kralj

Aleksandar pozdravlja i sledeim reima: ... Ali najtei udar dravnoj i nacionalnoj misli doao je od zaslepljenih

partijskih strasti i njihove meusobne borbe. Zloupotreba politikih sloboda i parlamentarnog reda bila je do te mere teka, da je bio doveden u pitanje napredak i razvitak celokupnog naeg narodnog ivota. Uzalud su bila sva oekivanja da e razvoj unutranjeg ivota naeg dovesti do sreenja prilika u zemlji.46

Adam Pribievi, predratni jugoslovenski politiar, po ovom pitanju kae:

Ovo je bila velika slabost nae demokratije. Nije moglo biti stabilnih vlada ni planskog voenja dravnih poslova na due vreme. Usled partijske razdrobljenosti, poveavala se ploha trvenja meusobna u narodu i unosilo u narod jo vie besne stranake netrpeljivosti, zagrienosti i ozlojeenosti. Vladari su mogli izigravati stranke protiv stranaka. Broj kombinacija bio je neogranien.

44 Dr Ferdo ulinovi, Jugoslavija izmeu dva svetska rata, Zagreb, 7-8. 45 Britanija o Kraljevini Jugoslaviji, Borba, 19.12.1986, Arhiv Jugoslavije, Globus 1986, priredio ivko Avramovi. 46 Dr Ferdo ulinovi, Slom stare Jugoslavije, Zagreb 1956, 59.

Razvijala se prezasienost politikim kavgama, ogaenost na politiku, nezadovoljstvo demokratskim poretkom. A to je teralo vodu na mlin reakcije. Mnogi odlini umovi i karakteri nisu hteli ulaziti u ovu odvratnu sajamsku kavgu. Stajali su po strani. A time je na politiki ivot bio osiromaen. Tako i mnogi poteni poslovni ljudi, istinski stvaraoci i organizatori, ije bi iskustvo bilo dragoceno u voenju dravnih poslova.47

Jugoslovenski istoriar dr Veselin ureti, osvrui se na ovaj period, misli

da je pred rat opti utisak bio da se (u Jugoslaviji) radi o drutveno-politikoj zbrci bez presedana.48

* Treba istai da misao Zbora nije nikla samo u glavi Dimitrija Ljotia. Bilo je

grupa irom Jugoslavije, koje su traile reenje toj drutveno-politikoj zbrci bez presedana. Posle upoznavanja i razgovora, te grupe (Otadbina, Zbor, Buenje, Jugoslovenska akcija i Bojovnici) formirale su Jugoslovenski narodni pokret Zbor. Ljoti ovako formulie to sjedinjavanje pomenutih grupa, u svom lanku Ni faizam, ni hitlerizam:

... Pre svega, na pokret je ponikao spontano, na naim drutveno-politikim nevoljama. Nije ponikao u glavi jednog ili drugog oveka - ili na jednom odreenom mestu, ve su ljudi dobre volje, na raznim mestima, i ne poznavajui se meu sobom, mislei o nedaama i nevoljama svoga naroda, doli u isto vreme, na istu misao: Ne moe se sedeti skrtenih ruku; mora se prvo zauzeti jedan odluan stav prema svim nepravdama i tekoama na koje se nailazi...49

Zbor nije kopirao strane politike, ekonomske i drutvene sisteme. Pisci

Osnovnih naela i Smernica JNP Zbora i njegovi osnivai imali su u vidu jugoslovenske potrebe i nevolje i traili su reenja koja odgovaraju prirodi, duhu i shvatanjima naroda koji su iveli od Triglava do evelije. Tu elju za samosvojnou Ljoti ovako izraava:

Mi smo sve, samo svoji nismo. Ako pak nismo svoji duhovno, kako emo biti politiki i ekonomski? Mi

smo stalno rave kopije: mi smo bili Englezi ili Francuzi, sad hoemo njih da ostavimo, a da kopiramo Nemce i Italijane. ast svima. Sve su to veliki narodi koji su bili, ili su sad, ili e biti veliki - sve po zasluzi.

Ali mi nismo oni. Mi smo voka, kao i oni, u vonjaku Boijem, ali 47 Adam Pribievi. Ideologija Draina pokreta, u Knjizi o Drai, sveska 2, 39. 48 Veselin ureti, Saveznici i jugoslovenska ratna drama I, Beograd 1985, 16. 49 D. V. Ljoti, Kako nastaju revolucije, Biblioteka Otadbina, tampana moda 1939, 58.

druga vrsta voke. Mi moramo u dubini svoga bia, u istoriji naeg porekla i uzrasta traiti svoj zakon, svoj duh, svoj put.

Hibridi su bez potomstva. Samo originali imaju prava na ivot. Kopije se razne daju i imaju malu vrednost.

A mi imamo taj svoj zakon, svoj duh i svoj put. Treba imati samo oi da se sagledaju. O, kakvo je bogatstvo i dubina i irina i visina toga duha koji nam je Bog prema vrsti naoj dao! Ali oi rka i oi jea to ne vide.

I celo siromatvo naeg ivota, sva zapetljanost naa u isto praktinim stvarima (u ekonomiji, u drutvenim odnosima, u politici) i lei u tome da smo mi taj svoj roeni duh odbacili, a drugi nismo uspeli dobiti, ve ravnodunou podraavamo Engleze, nebriljivou Francuze, brzinom govora Italijane, a korakom Nemce, pa liimo na cirkuske klovnove, a ne na narod, ija junaka prolost i dubina ivotnog pogleda ima pravo na duboko potovanje i Nemaca, i Italijana, i Francuza, i Engleza.50

Diktatura, totalitarizam, jednopartijski sistem i Zbor U svome zakljuku Stefanovi kae:

Elementi faizma u Ljotievom pokretu Zbor vidni su u ideolokoj sferi, u njegovom organizovanju i praktinom delovanju. Borei se protiv liberalne demokratije i parlamentarizma, Ljotievi ideolozi u prvi red stavljaju totalitet nacije i drave. Diktatura nacije sa korporativnim drutvenim ureenjem, po njima, trebalo bi da nivelie sve klasne suprotnosti. U organizacijskom pogledu karakteristina je vrsta organizacija, zasnovana na hijerarhijskoj osnovi. Autoritet voe Ljotia izgraen je i religijskim motivima, raznim simbolima.51

Tri vane karakteristike Musolinijevog i Hitlerovog sistema su: diktatura,

totalitarizam i jednopartijski sistem. (Da li se Stefanovi, kada je razmiljao o diktaturi, totalitarizmu i jednopartijskom sistemu, setio i jednog savremenika Hitlera i Musolinija - Josifa Visarionovia Dugavilija, koji je diktaturu, totalitarizam i jednopartijski sistem razvio do vrhunca? Stefanovi kao istoriar svakako zna da su ova tri elementa bili sastavni deo i demokratije Josipa Broza Tita u SFRJ.)

I Hitler i Musolini su ne samo uvrstili izvrnu vlast, ve su prigrabili i zakonodavnu. Funkcije koje je Kralj u Italiji vrio prele su stvarno u ruke Musolinija; posle smrti predsednika Hindenburga poloaj Predsednika republike i kancelara preli su u ruke Hitlera. Ministri su stvarno bili odgovorni Musoliniju u Italiji i Hitleru u Nemakoj. Ovo su bili tipini elementi diktature. Ali ni Hitler, ni Musolini nisu se zadovoljili da samo rukovode politikim ivotom svojih zemalja. Oni su snano uticali 50 Zakljuak, Bilten, 5.9.1940. Bilten JNP Zbor je izlazio od marta 39 do oktobra 40. 51 Stefanovi, 331.

na sve planove narodnog ivota: ekonomiju, prosvetu, kulturu. Administrativni centralizam je brzo sproveden. Ovo su tipini elementi totalitarizma. I Hitler i Musolini bili su efovi svojih partija. Njihove partije su identifikovane sa dravom; kljune poloaje imali su samo lanovi partije; partija je stvarno bila stub i najvanija snaga - sila. Zabranjivanjem svih ostalih partija stvoren je jednopartijski sistem. Line slobode su prestale da znae ita u ovim sistemima.

Na program je jednostavan, kae Musolini. Mi hoemo da vladamo Italijom. Pitaju nas za programe, kojih ima i suvie. Nisu programi koji e spasiti Italiju, ve ljudi i snaga volje.52 Drava i partija postale su nerazdvojni instrumenat u rukama Musolinija: Capo di governo- drave, due- partije.53 Mi kontroliemo politike faktore, mi kontroliemo moralne faktore, mi kontroliemo ekonomske faktore, kae Musolini.54 Due je imao kontrolu nad monarhijom, ak i u njenim vitalnim interesima... ak i vrhovna komanda nad vojskom, koja pripada suverenu, bila je nominalna.55 Svaki koji bude izbaen iz partije postaje i izdajnik svoje otadbine.56 Pripadnost partiji omoguava ulazak u dravnu slubu57 Svi listovi neprijateljski raspoloeni prema reimu bili su zabranjeni.58

Zakon i volja firera su jedno te isto, kae Gering.59 Za vreme trajanja Treeg rajha hiljadama zakona su sprovedeni dekretom

izvrne vlasti, iako vajmarski ustav nikada nije bio ukinut.60 U Nemakoj postoji samo jedan autoritet, a to je autoritet firera, saopteno je jednoj konvenciji advokata 1936.61 Jula 1934. godine donet je zakon po kome NSDAP ostaje jedina partija u Nemakoj. Nemaka vojska je polagala zakletvu na bezuslovnu poslunost Adolfu Hitleru, voi nemakog Rajha i naroda, vrhovnom komandantu svih vojnikih rodova.62 Osnovano je sedam ustanova koje su totalno kontrolisale lepu umetnost, muziku, pozorite, knjievnost, tampu, radio i filmsku industriju.63 Ovaj novi Rajh, govorio je Hitler, vodie rauna o mladima i dae im svoje vaspitanje.64

Zbor je bio protiv: a. diktature, b. totalitarizma i c. jednopartijskog sistema. Za ovo ima dosta dokaza u Osnovnim naelima i Smernicama, kao i u drugim

spisima Dimitrija Ljotia, koje je Stefanovi imao na raspoloenju, a nije ih upotrebio. Zbor je bio za monarhiju. To Naela i Smernice izriito kau: Samo je Kralj

neprikosnoven Piscu ovih redova nije poznato da se je iko iz redova Zbora bavio dunostima i pravima Kraljevim. Prema jugoslovenskom ustavu Kralj je bio 52 The New Encyclopedia Britanica, knjiga 7, 185. 53 Isto. 54 Nolte, 282. 55 Isto, 283. 56 Isto, 339. 57 Isto, 342. 58 Isto, 281. 59 Shirer, 268. 60 Isto, 274. 61 Isto, 276. 62 Isto, 201, 227. 63 Isto, 241. 64 Isto, 249.

neprikosnoven tj. nije mogao da bude tuen (sem ako je bilo u pitanju Kraljevo privatno imanje), niti je mogao da bude pozvan na odgovornost. Prema ustavu Kralj je bio simbol narodnog jedinstva i dravne celine, uvar njihovih interesa; on potvruje i oglaava zakone; saziva skuptinu; imenuje i razreuje ministre; predstavlja dravu u njenim odnosima sa drugim dravama, zakljuuje ugovore sa njima, sklapa mir i oglauje rat; postavlja dravne inovnike i ima pravo da daje vojne inove; on je vrhovni zapovednik vojne sile; u njegovo se ime izriu i izvruju presude; ima pravo amnestije i odlikovanja.

Ljoti se mnogo puta osvrtao na princip monarhije. U lanku Za Kralja Ljoti kae da je Kralj tit Vere i Crkve, jedinke i porodice, naroda i Otadbine i svake slobode i pravde. U istom danku Ljoti kae:

Otuda je narod za Kralja u dravi, ni za tiranina, ni za lutku, ve domaina.65

Govorei o kralju Aleksandru, Ljoti kae:

Imao je on velikih nedostataka (a s kojim ovekom nije taj sluaj?), ali osnova je bila herojska. On je uao u 6. januar oseajui da nije dobro ono to je dotle bilo i da On, kao Kralj, ne moe mirno i bespomono gledati na dogaaje, zadovoljavajui se ulogom barometra, ija iva pokazuje lepo i ravo vreme, ve da je On tu da rukovodi dogaajima, ali nije video jo ta je to to treba da doe.66

Diskutujui svoj lanak Lanac odgovornosti, Ljoti kae:

U stvari, u tom lanku ja sam samo zastupao gledite koje sam pred Kraljem uvek isticao, i s kojim se i On slagao, da je Kralj neprikosnoven, ali u stvari nije neodgovoran. Njemu niko nita pravno ne moe, ali Kralj odgovara istorijski, a i faktino.67

Kralj Aleksandar je bio, kae Ljoti na drugom mestu, prvo heroj po svom verovanju, da se nacionalnom i svetskom istorijom moe rukovati.68

Ovde se postavljaju razna pitanja: kako je to Kralj odgovoran faktino i

istorijski, ako nije pravno? ta ako Kralj nije domain, ve tiranin ili lutka itd. Ovim pitanjima neemo se baviti, niti emo se baviti praktinim stranama dodirnutih ideja i shvatanja. Mi emo samo da pokaemo da one nisu bile faistikog karaktera. Dakle, Kralj koji je neprikosnoven, koji je uvar pravde i slobode, koji je domain, a ne tiranin i lutka, koji rukovodi dogaajima, ne moe da trpi pored sebe jo jednog nekrunisanog kralja u linosti, recimo, jednog predsednika vlade, koji bi kao diktator 65 D. Ljoti, Za kralja, Naa Borba, 1945. (Naa Borba je izlazila od septembra 1941. do oktobra 1942; takoe, od kraja 1944 do aprila 1945) 66 Iz moga ivota, 117. 67 Isto, 120. 68 D. V. Ljoti, Govori i lanci, sveska I, 1948, 38.

upravljao zemljom. Da je Kralj Italije imao ovakve kvalitete, Musolini nikada ne bi mogao da doe na poloaj koji je imao. Ali Kralj Italije bio je - lutka. tampa JNP Zbora generalno, a i sam Ljoti, vie puta su se izjasnili protiv diktature.

Moram da priznam, imate pravo kad kaete: Ne mogu veliku politiku ostvariti diktature...69 Protiv diktature smo zato - kae Ljoti to moe da traje samo u jednom prolaznom vremenu i da bude izuzetak, a inae po pravilu, diktatura moe da izrodi rave posledice.70

I totalitarizam je stran zborakoj misli. Naela i Smernice to precizno

pokazuju: Vere... jesu bitne vrednosti ... Samosvojnu jugoslovensku kulturu...

izgrauje narod slobodnim stvaralatvom. Osobenim duhovnim vrednostima (jezik, obiaji itd.) koje pojedini delovi naroda unose u zajednicu omoguuje se nesmetan razvitak. ... Slobodna pojedinana ili udruena pregnua (inicijative) prvenstveni su nosioci drutvenih delatnosti, iji e predstavnici biti stalei... Samo u onim funkcijama koje se odnose na ivot naroda kao celine dravna vlast treba da bude centralizovana, u ostalim izraena u samoupravi... Nezavisnost sudije... Ne moemo da zamislimo trajnu i jaku dravnu vlast bez slobodne objektivne javne rei... Traimo da se zadrugarstvu posveti ona panja koju zahteva njegov znaaj. Pri tome se moraju potovati osnovna zadruna naela: sloboda udruivanja i ispravnost poslovanja. ... Hoemo da prosveta daje oveku potrebnog samopouzdanja, ivog oseanja dunosti i odgovornosti, osposobljenog za samostalno stvaralatvo. (podvukao M. P.).

Naela i Smernice istiu slobodu kao neophodni elemenat u drutvu i dravi.

Sloboda mora da bude neophodan pratilac vlasti. Mogunost kritike vlasti ne sme da bude iskljuena. U Naelima i Smernicama se kae:

Ne moemo da zamislimo trajnu i jaku vlast bez slobodne objektivne javne rei. Prava jaka vlast se po tome poznaje to od takve javne rei ne zazire.

Ali sloboda ne moe da ide protiv interesa celine. Naela i Smernice su za

izvesno ogranienje: Privatna svojina i kapital moraju se podrediti interesima celine. ...

Jugoslavija poiva na solidarnosti interesa svih svojih lanova. To naelo, kao svoj temelj, ona mora da obezbedi. Zato, priznajui privatnu svojinu, kapital i privatnu inicijativu, drava mora obuzdati neogranienu igru privatnog interesa i potiniti ga optem

69 D. V. Ljoti, Dananji rat i sutranji mir, Biblioteka Zbora; Predavanje odrano u Beogradu 1936. 70 Osnovi savremene Jugoslavije, 32.

Ova ogranienja slobode - ukoliko je to zaista ogranienje slobode, pogotovu kada se radilo o neogranienoj igri privatnog interesa iznedrenog iz laissez-faire shvatanja - nemaju karakter totalitarizma. ak i u demokratskim zemljama izvesna ogranienja privatnih interesa unesena su u zakon, kao Anti-trust Law, proizvoai elektrine struje ne mogu da podiu cenu struje bez izvesne saglasnosti vlasti, u vremenu ekonomske krize uvoena je kontrola stanarine, cena i nadnica; zakonodavna tela mogu, kada je mogunost trajka u pitanju da donesu zakon koji treba da rei sukob izmeu poslodavca i radnika; izvrna i zakonodavna tela donose uredbe i zakone koji reguliu finansijske ustanove i berze, izvoz, uvoz, itd.

Zbor je za dravno i drutveno ureenje gde ne bi bilo uticaja ma kakve partije. Naela i Smernice ne zastupaju jednopartijski, ve bespartijski sistem. U lanku Ni faizam, ni hitlerizam Ljoti kae:

Faizam i hitlerizam imaju tenju da traju. U svojoj koncepciji drave, faizam i hitlerizam smatraju da drava, i kada bude dobila ono ureenje koje misle da joj dadu, ne moe bez njih... Nasuprot tome, na pokret smatra sebe prolaznim. On treba da pomogne dravi i narodu da se rei izvesnih tekoa i ieznu izvesne nepravde ...Jednom reju, faizam i hitlerizam smatraju sebe apsolutnim organom drave, odnosno rase, iskljuuju slobodu vladara, predstavnitva, stalea, sudstva, vojske i tampe. Nasuprot tome, mi stojimo na gleditu da svaka opravdana funkcija u drutvu mora biti potpuna i stvarna, sa istom takvom odgovornou.71

Povodom ovakve bespartijske drave Ljoti kae u jednom debatnom veeru

odranom 8. februara 1938. godine sledee: ...Mi smatramo, da onoga dana kada Zbor izvojti ovakvo dravno

ureenje, kakvo on hoe, mi nismo vie potrebni. Bie ostvarena takva organizacija drave i drutva, da bi Zbor posle toga, ako bi ostao, ne samo bio nepotreban, nego bi bio i tetan. Zbor je potreban zemlji i narodu zato da izvojti dravno i narodno ureenje, a posle toga moe i da ne postoji.72 (podvukao M. P.)

Rasizam i Zbor Na strani 25 svoje knjige Stefanovi kae:

Posebno se istie rasno bioloka zatita narodne ivotne snage i porodice, to je potpuno adekvatno programima faistikih reima u Nemakoj i Italiji.

71 D. V. Ljoti, Ni faizam, ni hitlerizam, u Kako nastaju revolucije, biblioteka Otadbina. 72 Netampano. Nalazi se u jednoj zbirci Ljotievih lanaka, govora i broura, sredio dr Stevan Z. Ivani pre 1946. Kopija u posedu pisca. Ubudue: Zbirka dr S. Z. Ivania.

Stefanovi ovde delimino citira lan X Smernica koji na tom mestu glasi:

Rasno-bioloka zatita narodne ivotne snage i porodice mora biti i osnova svake dravne, drutvene i privredne politike. Traimo da se zdravstveno staranje, drutveno obezbeenje i fiziko vaspitanje zasnivaju na aktivnoj saradnji naroda.

Stefanovi i ovde podmee svoju propagandistiku interpretaciju Zbora,

izjednaavajui ga sa rasizmom, najsvirepijim elementom nacional-socijalizma. Rasa je prirodna injenica, antropoloki faktor koji se ne moe ignorisati. Stefanovi, meutim, pokuava da program Zbora vezan za fiziki napredak naroda degradira u rasizam. U svim civilizovanim zemljama vodilo se i vodi rauna o zatiti narodne ivotne snage. Kome jo treba danas nabrajati raznovrsne poduhvate i obaveze koje moderne drave preuzimaju na sebe u tu svrhu. Zbor nije bio rasistiki nastrojen. U prilog ovog tvrenja svedoi i Ljoti:

Nacije su najmanje istorijske jedinice u optoj istoriji ljudskog roda, i to ne po naoj elji, ve po prirodi stvari Nacija je, dakle, najmanja masa iji je pokret uticajan u ljudskoj istoriji. Nacija je rasno-istorijska stvarnost. Svaka nacija je jo kao takva nova razvojna mogunost oveanstva, jer je nov mogui uticaj jednog novog izraza... Ko je istinski graanin sveta, mora eleti da svaka nacija doe do svoga najvieg izraza, da ispuni meru svojih razvojnih mogunosti.73 (podvukao M. P.)

Uporedimo ovo Ljotievo miljenje sa Hitlerovim.

Onaj ko razmilja o poretku u ovome svetu morao je da doe do zakljuka da je on zasnovan na principu da samo najjai preivljuje. A nemaki narod je najjai.74

Tako je Hitler govorio svojim generalima 22. avgusta 1939. godine.

Petnaestak godina pre toga, u Mein Kampf-u, na poslednjoj stranici kae: Drava koja, u ovo doba rasnog trovanja, posveti sebe staranju svojih

najboljih rasnih elemenata mora jednog dana da postane gospodar sveta.75 (podvukao M. P.)

Ljoti-hrianin hoe da bude graanin sveta, hoe da vidi oveanstvo sreno

i poziva svoj narod da svojim neprestanim usavravanjem doprinese toj optoj srei. Ako uinimo sve narode srenim biemo i mi sreni, sea se vladika Nikolaj ovih 73 D. V. Ljoti, Ne klasa nego nacija, Otadbina, 10.6.1934. 74 Nolte, 443. 75 Mein Kampf, 668.

Ljotievih rei.76 Hitler-paganin i ne moe drugojaije i zato on praktikuje borbu za odranje u

najbrutalnijoj formi. U lanku Ni faizam, ni hitlerizam, pisanom 1936. godine, Ljoti uporeuje

Zbor sa faizmom i hitlerizmom i kae: I faizam i hitlerizam poivaju na isto paganskim koncepcijama starog

Rima i starih Germana. Faizam je deifikacija - oboenje drave. Hitlerizam je deifikacija -

oboenje rase. A gledati u dravi ili rasi boanstvo, znai ne videti Ga tamo gde ono

samo moe biti, znai stvarno primiti ateistiko-nehriansko shvatanje sveta. Nad dravom i rasom, po naem shvatanju, postoje beskrajno vee

vrednosti. I drava i rasa - po naem shvatanju - vrede toliko koliko ljude tim venim vrednostima pribliavaju.

Po suprotnom shvatanju: drava ili rasa su apsolutna merila u ovom relativnom svetu; nad njima nema ni naela, ni suda, ni osude.

Otuda je i mogue da faizam proglasi za svetinju svoju - sebinost, a hitlerizam - tevtonski bes.

Razume se da iz ovog dubokog korena izbija itav niz shvatanja, koja nas - Slovene i hriane - moraju deliti od faizma i hitlerizma.77

Interesantno je miljenje Ernesta Lerha, efa nemakog taba za borbu protiv

gerile, a koji je bio potinjen generalu Globoniku sa seditem u Trstu. Ljoti je, po miljenju Lerha, bio verujui katolik (Lerh je svakako hteo da kae hrianin - primedba M. P.) i naroito je bio ogoren na rasne zakone .78

Nemaki istoriar Johan Vit, Nemac iz Jugoslavije, koji je poznavao Ljotia lino i bio upoznat sa prilikama u Jugoslaviji, kae u jednoj svojoj knjizi sledee o Ljotievom ideolokom stavu:

Neopravdano mu se prigovara da je bio faista i pristalica nacional-socijalista. Ono to ga je pre rata sa njima povezivalo bila je njegova nenaklonost prema liberalnoj demokratiji. On je od partija traio da se same raspuste i pledirao za staleku izgradnju drutva. Od nacional-socijalizma i faizma delile su ga duboke ideoloke razlike i pogled na svet; on je bio strogo verujui hrianin i kao takav odbacivao je odluno kako faizam, koji se zasnivao na neznaboakoj koncepciji starog Rima, isto i oboavanje drave i rase na kojoj je izgraen nacional-socijalizam.79

76 Boko Kosti, Za istoriju naih dana, Lille, 1949, 254. 77 Kako nastaju revolucije, 59. 78 Pier Arrigo Carnier, Lo sterminio mancato, Mursia editore, 1982, Milano, 113. 79 Dr oko Slijcpevi, Jugoslavija uoi i za vreme Drugog svetskog rata, Minhen, 1978, 86.

Ljoti je pisao i govorio i svoje govore tampao, vie nego ijedan

jugoslovenski politiar u periodu izmeu dva svetska rata. On se nikada nije plaio da formulie svoja miljenja i oseanja bez obzira o kome i emu se govorilo. Zato je stekao mnoge neprijatelje meu uticajnim i monim. Da je Ljoti sebe smatrao faistom ili nacistom, on bi to svakako javno istakao.

Kao to smo videli, Ljoti je vie puta naglasio da Zbor nije faistiki pokret. Jedno takvo nedvosmisleno tvrenje doneo je - prema Politici od 30. septembra 1982. - Glas Podrinja od 14. januara 1936:

Ne dao Bog da smo faisti. Svaki narod ima svoje potrebe, koje nisu identine sa onima u inostranstvu, pa ne elimo povodom ma ega ii u inostranstvo. Na narod ima drugih potreba, a ne one u Italiji i Nemakoj.80

80 abaki Glasnik, 14.1.1936 - prema Politici, 30.9.1982, 17.

3. DUHOVNO - IDEJNE KONCEPCIJE ZBORA Iz dosadanjeg izlaganja moe se doi do zakljuka da izmeu faizma i

nacizma s jedne strane, i Zbora sa druge, postoji i najozbiljnija razlika na duhovno-moralnom planu, koji stvarno ima presudni uticaj na svaki politiki program.

Faizam i nacizam: drava i rasa kao najvee vrednosti Mi smo videli kakve granice postavlja Ljoti izmeu faizma i

nacionalsocijalizma s jedne i Zbora sa druge strane. Za Ljotia faizam i nacional-socijalizam poivaju na paganskim koncepcijama starog Rima i starih Germana, i na ateistiko-nehrianskom shvatanju sveta. Po Ljotiu, iznad njihovih vrhovnih vrednosti - drave i rase - postoje beskrajno vee vrednosti.

Pisac ovih redova sea se vesti na bioskopskom platnu, kada je Hitler dao na poklon Musoliniju izvesna dela Fridriha Niea. Ovo se dogodilo prilikom njihovog prvog susreta posle Musolinijevog pada. Nemaki istoriar Ernest Nolte dolazi do zakljuka da su Musolinijevo vaspitanje i nain miljenja bili zapadnjaki samo na povrini, ali da su koreni bili nemaki - Marks i Nie.81 Hitler je znao da ga Nie vee sa Musolinijem. Zato i ovakav poklon.

Ovo su misli koje se mogu nai u tim poklonjenim knjigama: Sveto pismo je najvea drskost i greh protiv Duha, koji knjievna

Evropa ima na svojoj savesti... Bog je mrtav... Drutvo nema prava da ivi za svoje dobro. Ono treba da bude stepenica kojom e se izabrana rasa da izdigne ka svojim veim vrednostima... Rat i hrabrost su poinili vie velikih stvari nego ljubav... Jedna hrabra rasa je u formiranju. Cilj je da se ustanove vrednosti za jednu naroitu vrstu oveka neobino obdarenog intelektom i (jakom) voljom. Ovakav ovek i elita oko njega postae gospodari sveta... Nadovek, a ne oveanstvo, je cilj... ta je dobro? Sve ono to u oveku uveava elju za snagom, volju za snagom..

Nije li Hitler ovim svojim poklonom hteo da ohrabri svoga palog prijatelja i da

ga opomene da je jo uvek mogue postati gospodar sveta? I Marks je imao velikog uticaja na Musolinija. Dvanaestak godina Musolini je

u Evropi bio jedan od najaktivnijih sledbenika Karla Marksa. Za vreme Prvog 81 Nolte, 290.

svetskog rata on je raistio sa politikim i ekonomskim idejama marksizma, ali je materijalistika i ateistika nadgradnja ostala. Nolte je miljenja da se u Musolinijev nedostatak vere ne moe sumnjati.82 Musolini je katolikoj crkvi uinio izvesne vane ustupke, ali ne dozvoljavajui joj ipak potpunu slobodu.

Nacizam u Nemakoj je bio vrlo netolerantan prema crkvama. Hiljadama svetenika i kaluerica je pohapeno i izvesni crkveni listovi ugueni i pored toga to su zvanine crkve, i katolika i protestantska, u poetku pokuali saradnju. Papa Pije XI (marta 1937. godine) u jednoj svojoj poslanici osudio je progon crkve u Nemakoj. Iz krugova nacista ule su se i ovakve izjave: Partija stoji na gleditu pozitivnog hrianstva, a pozitivno hrianstvo je nacional-socijalizam... Firer je glasnik novog otkrovenja.83 Nema pomirenja izmeu nacional-socijalizma i hrianstva, rekao je Martin Borman, jedan od bliih Hitlerovih saradnika. Alfred Rozenberg je napravio i nacrt za narodnu dravnu crkvu, u kome se kae: Na oltaru moe da se nalazi samo Mein Kampf.84 Sa ovakvim shvatanjima nije teko proglasiti dravu i rasu vrhovnim vrednostima. U ime tih vrednosti sve je dozvoljeno. Hapenja, teror, ubijanje, gasne komore, imperijalizam - sve se moe opravdati kada se ne vidi ita iza stvari koje se dadu opipati i izmeriti, i bez elje da se ode u beskrajno i veno kroz misao, molitvu, veru.

A misao Zbora se orijentie prema tim beskrajnim i venim vrednostima.

Verska ravnopravnost U Naelima i Smernicama Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor kae se

sledee: Vere koje su vezane za duu naroda i izraavaju njegov pogled na svet i

pouzdanje u Boga jesu bitne duhovne vrednosti Kroz ovo Naelo priznaje se pravo graanstva svim verama: pravoslavni,

katolici i muslimani, Jevreji i drugi imaju prava da nesmetano ispovedaju svoj pogled na svet bez bojazni od zakona i vlasti. Ovo je u savrenoj harmoniji sa jugoslovenstvom izraenom u prvom elanu pomenutih Naela. To naglaava i Ljoti u predavanju odranom 5. jula 1936:

...na pokret se obraa celoj zemlji... Jedni su ili kod pravoslavnih, drugi kod muslimana, trei kod katolika. Jedni kod Srba, drugi kod Hrvata, trei kod Slovenaca - ali mi smo ili svuda.85

82 Isto, 337. 83 Shirer, 239. 84 Isto, 240. 85 D. V. Ljoti, Na put, Beograd, 1937, 5-6.

U lanku Vera i drava Ljoti kae: U naim osnovnim naelima, za razliku od materijalistikog shvatanja

ivota, mi verama priznajemo onaj znaaj koje one imaju. Nije to nikakva politika koncesija sa nae strane. To je samo priznanje stvarne vrednosti ... Vere - u svom trajnom i veitom zadatku - sigurno da nee i ne mogu izazvati tetna meuverska i meuplemenska trvenja. I dogod budu na tom terenu, verne slovenskoj organizaciji, moraju jedino i mogu biti predusretane svuda u dravi sa dunim priznanjem. Ne budu li u stanju da se odre na toj visini, naii e na dravu, ija je vlast isto tako od Boga.86

U svom lanku Uskrnja razmiljanja Ljoti kae:

Moraju se utvrditi i obezbediti najbolji uslovi za izgradnju nacionalne kulture. Mi ih ovde iznosimo: to su hrianski duh i svetle narodne tradicije ... Ali je vie nego sigurno da je naa sudbina pod Hristovim znakom.87

Ljoti, hrianin-pravoslavac, ovim reima pogaao je takoe misli lanova

Zbora pravoslavne i katolike vere, ali to nije smetalo muslimanima da priu Zboru kao Jugosloveni i da se oseaju ravnopravnim, jer se njihovom pogledu na svet i pouzdanju u Boga, kao i njihovim narodnim tradicijama omoguuje nesmetan razvitak. Vera je mala prepreka pred istovetnou porekla i sudbine, kae Ljoti u svom predavanju Osnovi savremene Jugoslavije. (Istaknuti funkcioner Zbora u Sarajevu bio je musliman dr Jusuf Tanovi, a veliki broj lanova Zbora bili su muslimanske vere).

Postoje prigovori da je Zbor bio antikatoliki orijentisan. injenice, pak, svedoe suprotno.

Prvo Naelo pomenutih Naela i Smernica kae: Srbi, Hrvati i Slovenci ine jugoslovensku narodnu, drutvenu i duhovnu

zajednicu koju vezuje krvno srodstvo i oseanje iste sudbine. Drugo, maloas pomenuto Naelo: Vere koje su vezane za duu naroda i izraavaju njegov pogled na svet i

pouzdanje u Boga jesu bitne duhovne vrednosti Ova dva Naela nedvosmisleno demantuju prigovor da je Zbor antikatoliki

orijentisan. Osvrnuemo se na jo nekoliko detalja koji ovo potvruju. Organizacije Zbora su postojale irom Jugoslavije. Hrvat-katolik Vladimir

Lenac bio je pred rat stareina omladinske organizacije Zbora. Za vreme rata bilo je Hrvata u dobrovoljakim odredima i mnogi su bili na stareinskim mestima. Treba 86 D. V. Ljoti, Govori i lanci I, 1948, 46-47. 87 D. V. Ljoti, Uskrnja razmiljanja, Otadbina, 7.4.1934.

napomenuti da poslednji dobrovoljac, koji je pao u borbi protiv partizana, bio je Hrvat Mladen Bili. Potrebno je da se pomene i to da je u borbi protiv partizana prvi ranjeni dobrovoljac, 1941. godine, bio bosanski musliman, zbora Mujo Fazli.

Dimitrije Ljoti bio je pravoslavac. On se oenio Ivkom Mavrinac iz Krasice pored Bakra, Hrvaticom katolike vere, koja, po njegovoj elji, nije prela na pravoslavlje. On se nikada nije uputao, bar javno, da raspravlja o dogmatskim i teolokim momentima koji su bili sporni izmeu Katolike i Pravoslavne crkve. On nikada nije pomenuo da Pravoslavna crkva ima ma kakvo preimustvo nad Katolikom.

Naveemo nekoliko momenata koji e osvetliti Ljotiev stav prema Katolikoj crkvi.

Prvo predavanje koje je Ljoti ikada odrao, bilo je o irolamu Savonaroli. Ljoti nije objasnio ta ga je navelo da govori o ovom kalueru, junaku i mueniku iz Firence, koji je ustao protiv nemorala u crkvi i dravi.

U svojim predavanjima dobrovoljcima 1944. godine u Ilirskoj Bistrici Ljoti pominje Henrika Sjenkijevia, svetog Fransoa Saliskog, blaenog Avgustina, Tomu Kempiskog, Bleza Paskala, francuskog pisca i vladiku Fenelona - sve katolici. On, takoe, govori o udima u Fatimi i Lurdu.88

Godine 1938, kada pie svoju autobiografiju, Ljoti se sa velikom ljubavi sea Pariza iz 1914. godine.

U katolikim crkvama Pariza naoh dve stvari koje su me morale uzbuditi. S jedne strane, osobito talentovano i spremno svetenstvo, koje je ivelo teko u reimu crkve odvojene od drave, ali koje je visoko nosilo zastavu hrianske i katolike misli

Zatim se on sa velikim divljenjem sea i Bogorodiine crkve,

...pored koje nikada nisam mogao da proem ravnoduno, a u kojoj nikad nisam bi