Педагошки факултет у Јагодини

Универзитет у Крагујевцу

Семинарски рад из развојне психологије

Тема:

Дечији цртеж као показатељ интелектуалног развоја

Ментор: Студенти:

Професор: Др Нада Кораћ Ивана Милашиновић 48/2011-У

Асистент : Мр Весна Петровић Милена Недељковић 40/2011-У

Сенка Шебек 53/2011-У

Јагодина 2012.

1

Дечји цртеж

Деца цртају већ вековима - на папиру, зидовима или у прашини. Међутим, врло је мали број сачуваних дечјих цртежа из прошлости. Кокс каже да су дечје мишљење, разумевање и вештина схватани као инфериорни и несавршени у односу на одрасле и да нису довољно вредни да би се забележили. Такође, наши преци нису третирали период детињства као што ми то чинимо данас. Током 19. века знатно расте интересовање за период раног детињства. Велики умови тог времена, попут Русоа, указују на детињство и његову функцију, која није занемарљива у процесу одрастања. Цртање за дете није уметност. То је једна од активности и најискренијих начина дечјег изражавања. Поласком у школу деца мењају став према ликовном изражавању. Тада се налазе у ситуацији да им од способности ликовног изражавања зависи од оцена.

Значај дечијег цртежа

Сва знања о дечјим цртежима резултат су проучавања која имају своју историју. Први се тим питањем бавио Корадо Рики, италијански познавалац уметности.Одушевљен дечјим цртежима, он их је скупљао, систематизовао и проучавао. Сумирајући сва постојећа знања издвојила бих нека јако битна која показују колико је велики значај дечјих цртежа за особе које васпитавају децу. Користећи дечји цртеж може се утврдити интелектуални ниво детета. да дете често у цртежу изражава оно што не уме да каже усмено или га у томе омета околина. Цртеж је значајно средство за изражавање и ослобађање дечјих потреба и других напетости што упућује на дијагностички и терапеутски значај дечјих цртежа(Др Смиљанић/ Др Толичич “Дечја психологија”).

Психолошке и ликовне карактеристике цртежа деце млађегшколског узраста

Проучавањем дечјег цртежа баве се психолози, педагози, ликовни уметници, па се у литератури може пронаћи више подела. Будући да постоји више подела развоја дечјег цртежа од стране психолога,постоји четири стадијума и то:

шкрабање (2 - 3 г) симболичко цртање (3 - 7 г) визуелни реализам (8 - 9 г) реалистички цртеж (од 10 г)

2

Фаза шкрабања

Ова фаза траје до треће године. Цртежи који настају у овом периоду су без садржаја. Некада сасвим случајно, цртеж може личити на нешто. Ова појава се још и назива и “случајни реализам” . Деца често жврљају и преко онога што су нацртали. Жврљотине настају случајним померањем руке напред - назад. Истражујући ову активност деца овладавају "техником жврљања" и успостављају контролу над својим покретима.

Фаза симболичког цртања

Ова фаза траје од треће до седме године. Један од првих препознатљивих форми коју деца цртају у овом периоду је фигура човека. Фаза цртања овакве људске фигуре назива се фаза пуноглаваца.

Постоје 4 фазе симболичког цртања:

интелектуални реализам – дете не црта оно што запажа, већ модели изгледају онако како их дете доживљава;

зависно од тренутног расположења дете ће цртати различите величине предмета и људи, а од истог зависи и избор боја; нема визуелне перспективе, карактеристичан је “рендгенски” начин приказивања

С обзиром да овај стадијум траје од седме године, дете током овог периода знатно мења начин цртања људске фигуре – од пуноглавца до људске фигуре са свим њеним елементима.

Визуелни реализам

Са симболичког цртања деца прелазе у фазу визуелног реализма. Ова фаза временски је одређена периодом од седме до девете године. Међутим, прелазак из једне у другу фазу је индивидуалан. Нека деца и раније престају са симболичким приказивањем.Карактеристике ове фазе су динамични, али недовољно структуитани цртежи, цртање профила, повремено јављање рендгенског приказивања, емоционални фактор није увек доминантан.

Реалистички цртеж

"Развој ликовног изражавања у овом периоду тесно је повезан са дечјим душевним развојем. Новија испитивања су показала да је даљи развој детета одлучујуће као смо га на том узрасту усмеравали" (Др Смиљaнић/Др Толичич “Дечија психологија”).

Између девет и десет година јавља се тежња код деце да ствари нацртају онакве какве стварно јесу. У фази која наступа, дете почиње да осећа незадовољство ако цртеж не испадне како га је оно замислило. Тада се јавља проблем, о коме је већ било речи, да деца почињу избегавати цртање као средство изражавања јер их лоши цртежи разочаравају. Зато је деци на овом узрасту потребно добро ликовно образовање. Деца објекту приступају аналитички, има перспективу и дубину. Овим у потпуности овладавају између 12 - 14 година.Постоје неки од симбола која деца користе док цртају. То су разне линије, тачка, круг, низ. Сваки овај симбол има своје значење:

равне линије значе откривање прве димензије – смера простора;

3

вертикалне линије изражавају кретање увис или дубину и знак су да је дете открило још једну димензију;

хоризонталне линије одређују оријентацију у простору; кружним линијама деца означавају неки простор, изражавају кретање простором; косе линије имају двоструку симболику, њима се представља кретање, али могу

значити и нестабилност и несигурност.

Круг деци служи за издвајање одређеног из бескрајног неодређеног простора.Низове користе када уоче неку неправилност и ритам, као и понављање односа.Цртање квадрата захтева наглашну пажњу и намеру да воде линију при чему први покушаји цртања квадрата испадну као не правилни кругови.

ЕЛЕМЕНТИЦРТЕЖАДЕЦЕКОЈИСЕАНАЛИЗИРАЈУКАО ОДРАЗНИВАРАЗВОЈАДЕТЕТА

У интерпретацији дечјег цртежа никако се не сме занемарити узраст као један од важних чинилаца; одређен облик или елемент цртежа у једном узрасту може бити уобичајен, док се у неком другом сматра неприкладним те може указивати на одредене развојне, емоционалне или неуролошке тешкоће. Уопштено говорећи, с порастом узрасти дечји цртежи садрже више детаља, тачније пропорционалне односе и постају реалистичнији.

Развој цртежа одвија се у четири стадијума:

први стадијум започиње у 18. месецу, и завршава око половине треће године живота. Тај стадијум познат је и као "фаза шарања". Аутори се слажу да ти цртежи нису репрезентација нечега, већ одређена вежба визуелно-моторичке координације. Цртежи деце у узрасту од две и по до пет година представљају презентацију нечега. У том узрасту деца најављују тему цртежа пре него што се упусте у цртање. Познато је да цртеж човека у том узрасту садржи круг са детаљима који приказују елементе лица и ноге, ређе руке.

други стадијум траје од пете до осме године живота.Јавља се реализам у дечјим цртежима. Luquet (1933) га назива "интелектуалним реализмом" јер деца цртају постојеће елементе који нису видљиви и постојеће елементе које је немогуће видети због угла приказивања, као што су рендгенски зраци, фетус у мајчином стомаку или обе ноге јахача приказаног из профила.

од осме године до адолесценције траје трећи стадијум "визуелног реализма". Јављају се тродимензионални цртежи па се наставља тенденција што тачнијег приказа реалних односа и величина. У овом стадијуму интериндивидуалне разлике у цртежима све су мање.

Цртежкао техника психодијагностичке процене

Израда цртежа незаобилазан је део психодијагностичке процене и неких облика психотерапије у раду с децом. Најчешће присутна тема у дечјим цртежима је човек. Осим човека, у истраживањима се као теме цртежа користе животиње и биљке.По својој теоријској подлози и начинима интерпретације, цртеж припада у групу пројективних техника. Пројективне технике представљају низ тестова, техника и поступака произашлих из психоанализе које на темељу реакција испитаника на

4

различите неструктусане, вишезначне подражаје и ситуације пружају увид у њихову структуру личности и мотивацију .Фројд је претпоставио да се садржаји из подсвести, који су често претећи и неприхватљиви па се зато потискују у подсвест, у пројективном раду често исказују у симболичком или прикривеном облику. Дакле, психоаналитичка теорија пројективне радове посматра као средство кроз које долази до катарзе потиснутих емоција.

ЛИНИЈЕ И ФИГУРЕ: говоре о степену самоконтроле и рационалности

Танке и испрекидане линије – крутост личности, несигурност;

Обле линије – скромност;

Издужене линије – агресивност;

Цик-цак линије – непоузданост, несталност карактера;

Праве линије – самоувереност, агресивност;

Фигуре без детаља – Личности склоне сањарењу, речити, али нереални;

Ситне и детаљне фигуре – Реалистичност;

Линије променљивог интензитета – Ниска истрајност;

БОЈЕ: Описују емоционални живот детета

Црвена – агресивност;

Плава - смиреност, уравнотеженост;

Жута – инфантилност;

Црна – интелигенција, рационалност, контрола;

Зелена – склоност потискивању емоција;

Смеђа – важност хигијене за особу која црта

УПОТРЕБА ПРОСТОРА НА ПАПИРУ: Говоре о одликама личности

Врх папира – висок ниво аспирације;

Цртеж прелази ивице папира – нетолерантност, саможивост, вршњаци их често избегавају;

Цела површина папира испуњена – деца која имају јаку самоконтролу, често веома зависна од одраслих и са потребом да се докажу;

Папир искоришћен сразмерно величини – уравнотеженост;

Фигура додирује дно папира – реалистичност, особе које су „на земљи“;

Стално поправљање цртежа – самокритичност, скромност.

5

Поузданост дечијег цртежа

Подаци о поузданости величине дечјег цртежа разнолики су, зависно о начину на који је мерена; уколико су дечји цртежи исте теме (човека) просечне величине у односу на величину цртежа њихових вршњака, они у следећем мерењу неће знатно одступати величином од првог цртежа. У случају већег одступања величином од просека у следећем испитивању величина цртежа приближава се просеку и значајно се разликује од прве величине. Ако говоримо о поузданости цртежа у смислу приказивања истих обележја теме у неколико наврата, истраживачи извештавају о релативно високој поузданости. Аутори спомињу вероватност да ће дете одређено обележје људске фигуре приказати у 2 цртежа на 80%. Поузданости у смислу слагања неколико проценивача око приказаних обележја цртежа је висока; код Гооденоугх-Харрис теста "Нацртај човека" она износи 90%, а код мерења величине људске фигуре на А-4 папиру расте на 100%. Поузданост цртежа значајно овиси о интервалу у којем се прикупљају подаци; због развоја дечјег цртежа треба очекивати већу поузданост штоје интервал између 2 мерења мањи. При цртању исте теме, други цртеж се величином значајно разликује од првог и то у смеру смањивања. Повећање моторичке контроле могао би бити један узрок смањивању другог цртежа, а други узрок могао би бити и улагање мањег труда од стране детета у ситуацији цртања дмгог цртежа већ познате теме.

Знакови упозорењана дечијем цртежу

Знакови упозорења на дечјем цртежу су следећи:

Потез

Ако је прелаган, открива бојажљивост, хиперсензибилност, интровертно и често врло суздржано дете. То може бити и знак потребе за више пажње, оузрастравања и похвала.Ако на папиру има много пресецања приказаних ликова и предмета, дете се вероватно плаши да ће погрешити и да неће нацртати слику добро као остала деца: треба похвалити његову способност и вештину и отворено му показати љубав.

Кад је потез пренаглашен, до те мере да је дете оловком или фломастером готово пробушило папир, то би могао бити знак велике таштине. Ипак чешће открива доста агресивно и хировито дете.

Боја

Црно је боја страха, али и бело. Ако се дете блокира пред чистим папиром или оставља пуно празног простора на свакој страници, можда се боји празнине или има потребу за јаснијим границама, потребу да му родитељу кажу докле сме ићи.

Ако предност даје бојама као што су црна и жута, то може значити љубомору (односно страх да не изгуби нечију љубав).

Боју треба гледати у вези с приказаним предметом: на пример, црвена лица људских ликова могу бити одраз потиснуте агресивности и потребе детета да је избаци из себе.

6

Предмети

Неки елементи могу бити повезани с дечјим страховима: чудовишта, али и мишеви, пауци, змије, инсекти.Често цртање крви, лекара или болнице може указивати на тескобу.

Сунце у дечјој подсвести представља оца. Ако је замрачено или превише удаљено од остатка цртежа, може означавати потребу за већом комуникацијом с оцем.

Кућа је симбол мајке.

Кров пламено црвене боје може се повезати с агресивношћу усмереном према лику мајке, док улазна врата затворена катанцем или великим кључем могу бити знак страха од "напада" других људи или знак дететове жеље (коју родитељи потискују) да врата његовог дома буду отворена његовим пријатељима.

Прозори такође играју врло важну улогу у дечјој симбологији: прозорске клупице пуне цвијећа одражавају радост, а затворени прозори или прозори с решеткама одраз су страха од отварања према другима.

Листови који падају с дрвећа представљају страх од самоће и жељу детета да поновно буде посве мало, заштићено и увијек у близини родитеља.

Посебну пажњу треба обратити на ципеле, стопала и ноге: ако дете црта родитеље босе, без стопала или ногу, то може значити да нема довољно поверења у њих и да му је потребно више сигурности.

7

Садржај

Дечји цртеж.....................................................................................................................................................2

Значај дечијег цртежа.....................................................................................................................................2

Психолошке и ликовне карактеристике цртежа деце млађег школског узраста.......................................2

ЕЛЕМЕНТИ ЦРТЕЖА ДЕЦЕ КОЈИ СЕ АНАЛИЗИРАЈУ КАО ОДРАЗ НИВА РАЗВОЈА ДЕТЕТА............................4

Цртеж као техника психодијагностичке процене.........................................................................................4

Поузданост дечијег цртежа............................................................................................................................5

Знакови упозорења на дечијем цртежу........................................................................................................6

8