Београд је једно од најнеобичнијих и најстаријих насеља у Европи. Они који

узимају у обзир и винчанску културу, рећи ће да наш град по старости може да се мери и

са самима Атином и Римом, али је сигурно да ћете, слушајући историчаре, лако закључити

како су Берлин или Париз ‘’градови дечаци’’ са знатно краћом историјом него што је ова,

београдска. Нажалост, ово је истовремено и град који спада у ред оних који су највише

заборавили и запустили оно што су му претходници оставили, па су тако многа од

његових историјских блага остала недоступна, како туристима који би овде могли да виде

многе раскоши претходних цивилизација, тако и Београђанима самим, често неупућеним у

оно што имају.

За неке просторе испод града данас не постоји званично објашњење ни како и

зашто су постали, ни чија рука је за то директно одговорна, док су неки јасно уцртани, па

се лако и прецизно долази до података о сваком њиховом делу. Оне на које се наилазило

не знајући одакле ту, или макар не пронашавши довољно јасно објашњење за њихово

порекло, описани су остављајући радозналости да тражи одговоре на питања која већ дуго

постављају. Неки делови града измерени су, а њихови нацрти су доследно направљени,

као што је то са земунским лагумима, али су они дуго били чувани у тајности, па њихове

скице данас имају само аутори књиге, док су неки простори, једноставно, остали и данас

велика тајна, као што су то делови ташмајданских пећина, или она места која су остајала

минирана још током Другог светског рата, а и сада их од нас одвајају зидови.

Ни један туристички часопис, дневна новина, ревијална штампа, електронски и

радио медији нису остали имуни, нису одолели жељи да обиђу и напишу своје импресије

о простору који су видели. Генерално, свима је готово иста мисао ‘’зашто и како до сада

нико није имао слуха и жеље да све то претвори у турустичку атракцију’’, понуди

посетиоцима бројне садржаје, музејима изложбене просторе, предузетницима отварање

винотека, пивница, промотивне изложбе и продаје национално-културне садржаје,

музичке програме, галерије, садржаје који могу бити интересантни посетиоцима и самим

београђанима. А шта је то необично, што изазива интересовање и жељу да се погледа и

види подземни простор и одакле то интересовање.

Књига ‘’Београд испод Београда’’ аутора др. Видоја Голубовића и новинара Зорана

Љ. Николића појавила се октобра 2002. године да би доживела четири издања, штампана у

6000 примерака (и у припреми је пето издање и превод на енглески језик). Сама тема и

интересовање читалаца утицало је да три дневна листа (‘’Вечерње новости’’, Експрес

политика и Вести (за Франкфурт)) објаве фељтоне, а локални листови као Палилулске

новине, Савамала, Чукаричке новине такође путем фељтона своје читаоце упознају са

детаљима књиге. Такође, часописи АГ, Магазин, Преступ, Бел гест, Туристички свет,

Хрватски туристички магазин и сви дневни београдски листови по неколико пута

посветили су у својим листовима чланке овој теми. Урађено је, емитовано или

репризирано 38 ТВ емисија (разног садржаја) 12 радио емисија, написана 4 дипломска

рада студената архитектонског факултета, један дипломски рад на факултету политичких

наука – смер журналистике, урађен један испитни рад студената режије друге године

факултета драмске уметности. Поред тога, одржана су и бројна предавања, разговори са

презентацијом о поџемном простору Београда као у ‘’Дечјем културном центру’’ два пута,

Вишој туристич- кој школи, Годишњем скупу самосталних туристичких водича Србије,

Туристичком друштву Земун, такође два пута, Факултету цивилне одбране, Годишњици

обележавања туристичког друштва Земун, и акцији Земун који волим и многим другим.

Заслужује пажњу и два догађаја који указују управо на чињеницу да интересовање људи

за ову тему нису искоришћени. Припремом за обележавање дана Европске баштине 15. и

16. септембра 2004. године и објављивањем програма. Туристички информативни центар

је готово за непуна два дана попунио квоту од 720 посетилаца. И други, на припреми за

обележавање дана општине Палилула у петак 15.04.2005. године у Београдској рубрици

‘’Политике’’ дата је кратка информација да се у суботу 16.04.2005. године организује

посета пећини испод Ташмајдана. Иако је најављена обавеза пријављивања и могуће да

само 50 посетилаца посете ‘’Таш’’ по слободној процени тога дана окупило се 400 грађана

Београда. Пажњу изазивају још неке чињенице. Од новембра 2002. године када је први пут

организована посета, Ташмајдан је посетила 141 група са око 5900 људи међу којима

треба истаћи посету Јапанске амбасаде, запоселних у Америчкој амбасади, туристе из

САД-а, Словеније, Студенте српског језика из Белорусије. Завод за урбанизам града

Београда, представнике градске владе Београда, запослене Архива Србије, Туристичке

водиче, организован обилазак око 380 деце у 11 група. Карађорђеву улицу и посету лагума

организовано је посетила 21 група са преко 1410 посетилаца међу којима и 32 туриста из

Француске, удружење за очување Савамале, Завод за урбанизам града и други. Простор

испод Ташмајдана и његове пећине старе су вероватно колико и остаци стенског масива

између 6-8 милиона година. П ростор је вековима служио као рудник каменакаменолом,м

и градњу римског водовода и других грађевина, вађење шачлитре (додатак производње

барута), чување хране, склањање околндог становништва током бомбардовања војне

потребе, као пролази српских устанка аи Карађорђа кроз ташмајданске тунеле за улаз у

београдску варош, командно место у ИИ светском рату Немачког генерала Фон Лера. Сам

простор изнад, у једном периоду био је варошко гробље познато као ‘’Старо’’

Ташмајданско гробље, место где се кроз историју налазило четири православне цркве од

којих и данас постоје храм Светог Марка из 1934 године и Руска православна црква из

1924/26 године. На простору Ташмајдана тридесетих година двадесетог века планирана је

градња католич- ке катедрале, а место где је прочитан хатишериф из 1830 године и везује

(Ташмајдан) за многа важна имена из историје, династију Обреновића и Карађорђевића,

Илију Милосављевића Коларца, Јосифа Панчића, Феникса Каница – Немца који је

сачинио прве скице о Ташмајданским пећинама 1860 године, једноставније речено готово

да нема значајне личности из друштвеног и политичког живота Београда која није на неки

на- чин везана за Врачар тј. Ташмајдан.

Туристичке могућности поџемног простора

WATER VISION - Морски акваријум у Београду као туристичка понуда Одувек су

људи показивали интересовање за упознавање природних средина, посебно оних које су

такорећи недодирљиве. Друштвени токови иницирани позитивним променама у нашој

земљи условили су потгребу да популација добија прилику да образује своје биће и

прилижи се и постане члан европске и светске високоразвијене породице. Један од веома

важ- них елемената на том путу су и садржаји који у свом карактеру садрже компоненте

едукативног, забавног, културолошког, атракционистичког. Све ове компоненте садржи

‘’Морски јавни акваријум’’ WATER VISION. Београд, као град који претендује да

претендује да постане озбиљна европска метропола, у својоју својој понуди мора да има

такав садржај. Са друге стране, овдашњој популацији недостају садржаји кооји ће

оправдати смисао живота и померити померити фокус са просте животне егзистенције на

природне потребе од којих је једна од најважнијих: задовољство доживљеним. Све ово је и

био мотив да се идеја о изношењу тајни морских дубина на ове просторе годинама

брижљиво планира, разрађује и припрема. Захваљујући резултатима упорног и

систематичног приступа пројекту WATER VISION, Београд је спреман да добије морски

јавни акваријум. Београдски акваријум, пројектован и методолошки обрађен у

„радионици” инвеститора, по свомкарактеру је много више од самог изложбеног простора.

Замишљен је тако да својим који је комплексни саџајем понуди доживљај који је

комплекснији од саме едукативне компоненте. Својом концепцијом WATER VISION нуди

истиниту слику подвођа у којој доминантну улогу заузима еволуција, како биолошка, тако

и друштвена, осликана кроз утицаје које је произвела и које би могла да произведе у „за-

штићеном” свету морских дубина. Комплетан простор је пројектован да конзумента води

кроз целовиту причу, тако да посетилац није само пасивни посматрач жиивота који се

одвија иза стакла, већ је активни учесник у односима који се одвијају под водом.

Београдски акваријум WATER VISION излази из оквира музеја савремене уметности у

коме се посматрају изложбени експонати (најчешће виђено у свету), већ нуди активну

слику шивота који је до сада био недоступан за велики део популације. Једном речју,

припремљен је амбијент за целовит доживљај- јединствени перформанс (природни,

сценски, аудио-визуелни сценарио), који својом атрактивношћу позива на поштовање

принципа живота. Социо-економске прилике у земљи су основни фактор који дефинише

позицију и величину београдског акваријума. Циљ је да читав пројекат садржи

компоненту рентабилности, што се, захваљујући креираној методологији, показало као

могуће већ при пројектовању мањих локација. Истраживања су показала да ПЕЋИНЕ

ИСПОД ТАШМАЈДАНСКОГ ПАРКА представљају веома рационално трајно решење.

Локација се налази у самом центру града. Својом формом и величином одговара програму

и карактеру који пројекат WATER VISION носи са собом. Специфичност самог простора

одатно појачава понуђени доживљај. Позиција под земљомотвара невероватну могућност

да Београд добије своје подморје. Укупна површина на којој би се сместио београдски

акваријум је цца. 1500 м2 . Обзиром да је третирани просторсастављен од четири целине, а

имајући у виду рентабилностпројекта, акваријум би се градио у фазама. Анализе су

показале да је у првој фази рационално изградити 300м2 , што би чинило целину за себе.

Даљим развојем града и друштва у целини, развијао би се и београдски акваријум, тако да

би за шест до седам година понудио свој садржај на свих 1500м2 . Овако конципиран

пројекат издвојио би Београд, у позитивном смислу, од других светских градова који

имају сличан садржај. Понудио би овакву атракцију у свом центру, а у природном

амбијенту. Обзиром да на позиционраност у центру града аспект доступности

конзументима је известан, што и туристичку понуду града чини неупоредиво

примамљивијом. Није занемарљиво приметити да би путем овог садржаја београдски

лагуми изашли на светлост дана, а баш ти лагуми Београд чине посебним. Београдски

акваријум WATER VISION у својој првој фази приказао би преко 200 различитих типова

виших и нижих организама мора, карактеристичних по свом облику, боји и начину

живота. Њихов живот био би организован у преко 170 000 литара адекватне водене

средине, односно у 20 великих акваријума и једном базену (поређења ради

будимпештански акваријум, који је удаљен цца. 15км, од центра града, има 32 акваријума

приближно исте велићине и два базена на цца. 1200м2 ). Посетиоци би са морским

организмима „комуницирали” кроз стаклене прозоре површине цца. 90м2 . Овај пројекат

представља приватну иницијативу која се битно разликује од већине досадашњих и преме

томе што поред предвиђене исплативости подразумева и разноврсне ефекте који су

усмерени на добробит шире заједнице. Сам почетак рада акваријума пружиће како граду,

тако и целој земљи један нови квалитет од вишеструког значаја за ову средину и њену

популацију. Пројекат је суштински усмерен на заштитупрезервацију биодиверзитета,

односно овог дела животне средине, са његовим целокупним живим светом, чије је

очување и даљи развој од непроцењивог значаја. Заштитом сопствене животне средине

обухвата се још један неопходан елемент у билатералном и мултилатералном повезивању

са Европом и светом. Овај подухват ће неминовно допринети јачању веза између чланица

још увек при ично крхке Федерације. Занимљиво је поменути неке од извесних модела:

представљање туризма у Црној Гори, Београд-метропола фаворизована у туристичкој

понуди Црне Горе, назначен културолошки аспект оба ентитета, трговина плодовима мора

већ припремљена туристичка популација за посету и свеукупну конзумацију понуде на

јадранској обали... Поред елементарног ужитка и забаве у пријатном и атрактивном

амбијенту, посетиоци ће бити у приици да значајно обогате своја сазнања о воденој

средини и њеном ћивом свету и биће подстакнути да у своја свакодневна размишљања

уведу један сасвим нови квалитет, који обогаћује развој сваког људског би- ћа. За оне који

су посебно заинтересовани за стицање нових сазнања, дискусије на одре- ђене теме и

размену знања и искустава, би- ће организована предавања, трибине и секције. Сасвим је

реално очекивати да ће број „љубитеља” и „истомишљеника” веома брзо расти. Извесно је

да ће оваква врста комуникације своје бројне поклонике наћи међу ученицима и ме- ђу

студентима, посебно оних који су усмерени на природне науке. Са даљом интеграцијом

земље у међународну заједницу, значајно ће расти и број посетилаца из иностранства, који

ће на лицу места моћи да се увере да Београд поседује још један садржај који представља

обележје светске метрополе-морски акваријум.

ЗАКЉУЧАК

Многи градови света искористили су свој подземни простор (лагуме, напуштене

тунеле, пећине, катакомбе, подруме, пролазе и друге подземне грађевине) за туристичку

атракцију и могућност квалитетније понуде како за домаће тако и стране госте. Београд,

то непроцењиво историјско и културно наслеђе и даље “љубоморно” чува од очију

јавности и посетилаца. Дестинације као Ташмајданска пећина, лагуми Земуна и

Карађорђеве улице, римски бунари, римски водовод и многи други простори остају само

жеља многих да их виде. Резултат двадесетогодишњег истраживања необичних грађевина

испод Београда омогућили су откриће буради старих неколико векова, откриће белог

паука, у стени уклесаног грба династије Обреновића, поглед на шалитрену пећину у самом

центру града, откриће римског водовода и резервоара који и данас изазивају пажњу, као и

много других простора. Управо та необичност поџемног простора отвара неслућене

могућности развоја туризма и шансу за ангажовање бројних привредних грана.

ЛИТЕРАТУРА

[1] Београд испод Београда, Видоје Голубовић, Зоран Николић, Београд, 2002. И-ИВ

издање, Службени лист СЦГ.

[2] Београд вечити град, Маринко Пауновић, Београд 1968, НУ „Светозар Марковић“.

[3] Споменар старом Београду, Никола Трајковић, 1984, БИГЗ.

[4] Београд кроз векове, др душан Ј. Поповић, 1964. „Туристичка штампа”.

[5] Фотодокументација Музеја града Београда

[6] Новинска документација „Борбе“