Главније биље у веровању и певању код

нас Срба

Павле Софрић Нишевљанин

Павле Софрић Нишевљанин Рођен је 1857. године, а умро 1925.

године. Био је по струци историчар, али је његову пажњу одувек привлачила етнологија. Дуго је радио у нишкој гимназији, па је из љубави према средини која га је широкогрудо прихватила, узео псеудоним ,,Нишевљанин”. Целог живота је настојао да открије остатке митског у преживелим обичајима и обредима у усменој култури Срба.

РУЖА

,,Краљица цвећа”; у хришћанској симболици ружа значи љубав и зато је била посвећена Богородици, матери љубави и милосрђа.

И код Срба је имала видну улогу (прича о белим и црвеним ружама).

Веровања

Roѕe (roѕa gallіca). Ружа, роса, руса (Софрић, 189). Позната је и (турска) реч ђул.

Ружа игра велику улогу у враџбинама којима је циљ да се осигура здравље.

Ружа је цвет љубави. Ружа се сади по гробовима, нарочито на

гробовима девојака. Ружа служи у врачању да би порођај био

лакши. Користи се и у лечењу главобоље и колере.

БОСИЉАК

Јосиф Панчић верује да он прати Србина кроз сав његов живот, од колевке па до гроба.

У нашем народу босиљак је света биљка.

Његова улога је верског и духовног карактера.

Веровања

Босиљак игра изванредно важну улогу у магији, религији и култу, у медицини, у поезији српског народа.

Босиљак је и божији цвет, прво се у башти посеје он, па онда друго цвеће.

По босиљку се врше и гатања о удаји. Босиљак је и цвет који изазива и одражава

љубав. Нарочито је популарно средство за кађење. Примењује се и у врачањима за дочаравање

људске плодности.

ХРАСТ

Има врло мало података да је храст био обожаван код Срба.

Храст је некада био посвећен богу сунца.

Из оваквих представа о храсту никло је име Растко или Растислав.

Веровања

Према храсту има српски народ велико поштовање, и многи стародревни примерци сматрани су за божанства и уживали култ. Нико не сме да одсече такав храст, нити и опало суво грање с њега да гори, јер би се таквоме кућа угасила или бар би му рука усахла.

Храстове гранчице имају важну улогу у дочаравању кише и терању урока.

Под старинским храстом, верује народ, може бити закопано и благо.

Бадњак се узима по правилу искључиво од храстовине. Употребљава се и у лечењу разних болести.

ЛИПА

Наш народ сматра липу за свето дрво и зато држи да је грех кад је ко посече.

Чеси и Пољаци верују да се ликом липе може савладати ,,водени човек”.

Лужички Срби мисле да се њом може везати и сам ђаво.

Веровања

Липа је, код Срба и Словена уопште, била свето дрво и данас се покаткад мисли да је липа света и да ју је грехота посећи.

О високом религијском значају липе сведочи и чињеница да се од ње изводи »живи огањ«, који се употребљује за обнављање ватре, за лустрацију људи и стоке, и за лек од многих болести.