Макроекономска кретања, јул – септембар 2006. године

Радован Јелашић – гувернерРадован Јелашић – гувернер Народне банке СрбијеНародне банке СрбијеБеоград, Београд, 1. 1. новембар 2006. новембар 2006.

Инфлација

Монетарна политика

Прилив капитала и спољна позиција

Кретање монетарних агрегата

Текући платни биланс

Привредни раст

Кредитна активност банака

Зараде и продуктивност

Фискална кретања

СадржајСадржај

Током 2006. стопа инфлације је стављена под Током 2006. стопа инфлације је стављена под контролу – она је већ данас једноцифренаконтролу – она је већ данас једноцифрена

Инфлација за период јануар-октобар 2006. године износи: базна 5,8% (на годишњем нивоу:

8,1%), a укупна 5,6% (на годишњем нивоу: 9,3%);

Базна инфлација у октобру, по први пут од јануара 2004, износи свега 0,2%;

План за крај 2006. године: базна инфлација 7% - 9% годишње – највероватније ће бити око 7%!

План базне инфлације за крај 2007. године: 4% - 8%.

* прелиминарни подаци за октобар 2006. године.

Кретање месечне и међугодишње инфлације(у %)

0.3

1.81.6

0.0

-0.1

0.7

-0.2-0.4

2.1

1.3

0.9

0.4

0.60.4

0.6

0.20.4

1.2

1.7

2.2

1.4

0.80.5

0.7 0.60.8

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

окт. нов.2005.

дец. јан. феб. мар. апр. мај јун2007.

јул авг. сеп. окт*.

6

8

10

12

14

16

18

20

Цене на мало Базна инфлација Међугодишње стопе раста цена на мало

Годишње стопе инфлације(у %)

17.7

7.8

14.8

13.7

9.3

2002 2003 2004 2005 октобар* 2006

Одлуке Монетарног одбора од 1. новембра и Одлуке Монетарног одбора од 1. новембра и њихови ефектињихови ефекти

Одлуке:

Смањење референтне каматне стопе Народне банке Србије са досадашњих 18,0% на 17,5% на годишњем нивоу

Стопа обавезне резерве на динарску основицу смањена је за три процентна поена – са 18% на 15%

Укида се обавезна банака да дневно стање издвојене обавезне резерве код НБС не сме бити мање од 50% обрачунате обавезне резерве

Четврта емисија штедних записа са дисконтном (каматном) стопом 17% на годишњем нивоу

Ефекти:

Сигнализира снижавање каматних стопа на тржишту новца

Ослобађање динарске ликвидности за око РСД 5,2 млрд

Већа флексибилност банака у управљању сопственом ликвидношћу

Повећање динарске штедње за РСД 1,0 млрд

Одлуке Монетарног одбора донете су узимајући у обзир:

позитиван тренд у смањивању базне, али и укупне инфлације;

ребаланс републичког буџета и њен експанзивнији карактер;

притисак ка апресијацији динара.

Тржиште ће и у будућости одређивати курс динараТржиште ће и у будућости одређивати курс динара

куповина девиза од стране НБС

веће резерве НБС

монетарна експанзија

већа инфлација и/или више каматне стопе

продаја девиза од стране НБС

мање резерве НБС

монетарна контракција

нижа инфлација и/или ниже каматне стопе

Динар је једина и права мера вредности у Србији!

Девизни курс мења своју улогу: од инструмента Девизни курс мења своју улогу: од инструмента постаје индикатор трансмисије монетарне политикепостаје индикатор трансмисије монетарне политике

Регуларно присуство НБС на девизном тржишту се смањује:

НБС је од 1.9.2006. године почела са продајом 20% ефективе купљене

од мењача, кроз фиксинг састанке, да би постепено повећавала ово

учешће на 100%, до краја 2007. године* - у пракси тешко спроводљиво,

а да не допринесе додатној апресијацији;

Установљен је нов систем ретких девизних интервенција, које се спроводе на

тржишту:

да би се ограничила дневна волатилност (“leaning against the wind”);

смањиле претње финансијској и ценовној стабилности;

обезбедио потребан ниво девизних резерви;

НБС ће и даље спречавати значајне дневне флуктуације курса!

* прелиминарна процена.

Од јула се девизно тржиште између пословних Од јула се девизно тржиште између пословних банака значајно продубило, а учешће НБС је сведено банака значајно продубило, а учешће НБС је сведено на минимумна минимум

У последња четири месеца просечан обим купопродаје између банака ван састанка МДТ-а повећан је 4 пута у односу на прву половину године, док се просечан обим купопродаја на састанку МДТ-а смањио за више од 2 пута;

Удео промета НБС на МДТ-у се значајно смањио (са 54,5% у јануару на 1,2% у октобру);

Велики промет између пословних банака је најбољи доказ да се тржиште значајно продубило и да је курс одређен на основу понуде и тражње.

Купопродаја девиза између банака на састанку и ван састанка МДТ-а

* закључно са 27.10.2006. године.

1.2%2.0%20.3%

3.1%3.5%33.9%

8.9%17.6%40.2%54.5%

98.8%98.0%79.7%

96.9%

96.5%66.1%

91.1%82.4%59.8%

45.5%

0

200

400

600

800

1,000

јануар фебруар март април мај јун јул август септембар октобар*

Банке - НБС Банка - Банка

у млн ЕУР

Народна банка Србије и даље врши стерилизацију Народна банка Србије и даље врши стерилизацију на девизном тржишту откупом девиза од мењачана девизном тржишту откупом девиза од мењача

Укупан износ нето куповине од стране НБС за 5 месеци

Месечни нетооткуп од мењача

Интервенције НБС на МДТ-у у периоду јун - октобар 2006. и кретање курса динара према евру

јун сеп

авг

јулокт

150

100

50

0

-50

-100

88

87

86

85

84

83

82

81

80

79

- 0,3

18,222,611,0

120,3

- 2,5

- 80,2

- 1,0- 4,1

10,0

ЕУР млн

Продаја

Куповина

154.4 126.6 162.1 148.5 154.3

182,1

- 88,1

- 745,9

651,9

У односу на децембар 2005. актуелна малопродајна У односу на децембар 2005. актуелна малопродајна цена деривата нафте виша је за око 2,1%цена деривата нафте виша је за око 2,1%

У августу и септембру 2006. дошло је

до наглог пада цена на светском

тржишту нафте. Са нивоа од 71$,

колико је износила цена уралске нафте

крајем јула, она се спустила на ниво од

54$ почетком октобра. Тај пад од 23%,

заједно са рестриктивним мерама

монетарне политике, повољно ће

деловати на остварење овогодишње

пројектоване инфлације;

Уз непромењену стабилност динара

према долару, пад цене уралске нафте

утиче на пад домаћих цена деривата и

успоравање раста цена на мало.

Цена уралске нафте по барелу (у УСД)

50

55

60

65

70

75

3 7 13 19 25 31 4 10 16 22 28 1 7 13 19 25 29 5 11

јул август септембар октобар

Прилив капитала у првих 8 месециПрилив капитала у првих 8 месеци већи је од већи је од дефицита текућих плаћања за ЕУР 3.513 млн* дефицита текућих плаћања за ЕУР 3.513 млн*

Годишње стопе раста примарног новца и новчане

масе у ширем и ужем смислу у августу су 15,1%,

16,5% и 38,1%, респективно;

Укупна стерилизација у првих 8 месеци 2006

године износи РСД 169 млрд – путем репо

операција РСД 62 млр, а преко обавезне резерве

РСД 107 млрд.* Укључујући донације, а без донација износи ЕУР 3.400 млн.

Покривеност увоза извозом роба и услуга у

првих осам месеци 2006. била је 57,2%, а у

истом периоду 2005. године покривеност је

била 52,2% (по искључењу ефеката

увођења ПДВ-а).

-1,046-1,659

915

2,102881

2,556

-2,000

-1,000

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

I-VIII 2005 I-VIII 2006

у млн. ЕУР

Задужење

Биланстекућихтрансакција

Странедиректнеинвестиције

Извор НБС.

Кретање извоза и увоза(јануар-август)

4,190

7,3286,303

3,326

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

Извоз Увоз

у млн ЕУР

2005 2006

+16,3%

* Вредност увоза је повећана за оцењени ефекат увођења ПДВ-а од ЕУР 460 млн.Извор НБС.

+26,0%

*

Удео дефицита текућег и трговинског биланса у БДП-Удео дефицита текућег и трговинског биланса у БДП-у смањује се у 2006. години иу смањује се у 2006. години и према пројекцијама, ови према пројекцијама, ови удели биће најнижи у протеклих пет годинаудели биће најнижи у протеклих пет година

Дефицит текућег биланса без званичне помоћи

-983

-1,845-1,714

-2,663

-2,084

-881

-16.0

-14.0

-12.0

-10.0

-8.0

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2001 2002 2003 2004 2005 I-V 2006

-3,000

-2,500

-2,000

-1,500

-1,000

-500

0

у %

Деф.тек. бил.Деф.тек. бил. у % БДП

Текући биланс без званичне помоћи

-3000

-2500

-2000

-1500

-1000

-500

0

2001 2002 2003 2004 20052006

пројекцијау млн ЕУР

-8,2%БДП

-11,0%БДП

-9,6%БДП

-12,4%БДП

-10,8%БДП

-8,0%БДП

Трговински дефицит

-6000

-5000

-4000

-3000

-2000

-1000

0

2001 2002 2003 2004 20052006

пројекцијау млн ЕУР

-19,4%БДП

-19,6%БДП -20,2%

БДП

-23,2%БДП

-22,4%БДП

-18,3%БДП

Смањење текућег и спољнотрговинског дефицита остварено је у условима експанзије економских односа са иностранством, односно резултат је бржег раста прилива по основу извоза роба и других текућих примања у односу на расходе.

У укупном спољном дугу приватни дуг преузима У укупном спољном дугу приватни дуг преузима приматпримат

Значајан ефекат на укупан дуг има јачање ЕУР према УСД (раст дуга у односу на крај

2005. године у УСД је 19,7%, а у ЕУР је 11,6%).

Јавни спољни дуг Републике Србије

5.8 5.8 5.96.8

6.0

012345678

2002 2003 2004 2005 септембар2006

млрд ЕУР

Приватни спољни дуг Републике Србије

2.3 2.53.2

5.4

7.6

012345678

2002 2003 2004 2005 септембар2006

млрд ЕУР

Ниво и структура спољног дуга Републике Србије

0123456789

101112131415

2002 2003 2004 2005 30.09.2006.0

510

15

2025

30

35

4045

50

5560

65

Учешће у БДП-у (десна скала)

млрд ЕУР

65.7% 64.3% 59.7% 51.9%

25,8% 27,2%32.3%

41,2%

у %

8.99.1 9.9

13.1

8.6% 8.5% 8.1% 6.8%

Приватни дуг

Јавни дуг

Косово и Метохија

14.6

52,4%

41,4%

6,2%

Извор: НБС

Прилив капитала, преко банкарског сектора, Прилив капитала, преко банкарског сектора, омогућио је пораст кредитне активности банакаомогућио је пораст кредитне активности банака

Пораст кредитне активности (у РСД млрд)

38.353.2

54.6

43.9

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Извор:НБС

Правна лица

Становништво

јан-септ. 2005. јан-септ. 2006.

97.192.9

Кредитна активност у периоду јануар-септембар 2006. године: иако је апсолутни раст скоро

идентичан, раст кредита је успорен;

Годишња стопа раста кредита немонетарним секторима поступно опада и у септембру износи

43,5% (према 57,3% у јуну), што је резултат одгођеног дејства раније предузетих рестриктивних

мера монетарне политике;

Раст кредитне активности у току трећег тромесечја 2006. је у највећој мери остварен по основу

домаћих извора средстава (депозита привреде и становништва и др.).

Јединични трошкови рада у индустрији су смањениЈединични трошкови рада у индустрији су смањени

Раст продуктивности у

индустрији (13,6% у првих

осам месеци) већи је од раста

реалних бруто зарада (11,9%),

односно јединични трошкови

рада су смањени за око 2%.

Кретање продуктивности и реалних зарада* у индустрији

60

70

80

90

100

110

120

130

140

1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7 9 11 1 3 5 7

Продуктивност Реалне бруто зараде

Извор: РЗС * дефлационирано ценама произвођача у индустрији

2003 2004 2005 2006

Раст БДП у другом кварталу 2006. години је Раст БДП у другом кварталу 2006. години је 6,6,6%6%

У првих девет месеци 2006, у

односу на исти период 2005. године,

раст индустријске производње је

5,5%, а у прерађивачком сектору

релативно високих 6,4%;

Кључни допринос расту даје

производња основних метала и

неметала, прехрамбених и

хемијских производа;

У односу на 2005, по искључењу

сезонских утицаја, укупна и

прерађивачка индустријска

производња у септембру 2006. већа

је за 2,9% и 3,2%, респективно. То

указује на успоравање економске

активности у индустрији.

Реалан раст БД-а

7.5

5.5

9.5

14.2

6.78.0

6.75.9

6.7 6.6

0

2

4

6

8

10

12

14

16

I II III IV I II III IV I II

? %

Извор: РЗС

2004 2005 2006

Ефекти фискалне политике имаће одложено дејство Ефекти фискалне политике имаће одложено дејство на кретање цена и не очекује се до краја годинена кретање цена и не очекује се до краја године

Очекујемо да до краја 2006. године пројектована фискална потрошња

неће битније утицати на кретање базне и укупне инфлације. Усвојеним

ребалансом републичког буџета, предвиђено је да приходи републичког

буџета износе РСД 521,3 млрд, а расходи РСД 505,8 млрд, тако да се

планира остварење суфицита у износу од РСД 15,5 млрд уместо

планираних РСД 39,6 млрд уз додатно повећање потрошње од РСД

57,5 млрд;

Укупни редовни приходи буџета су реално нижи од прошлогодишњих а

издаци пре свега за плате већ за првих 9 месеци у реалном порасту!

Будући да буџет за наредну годину још увек није припремљен, НБС ће

се по његовом усвајању определити за мере које ће ићи у правцу

умањења ефеката евентуалне фискалне експанзије на инфлацију.

Како даље...Како даље...

НБС ће перманентно пратити кретање базне и укупне инфлације и

предузимати мере монетарне политике које ће довести до

“каналисања” базне инфлације у пројектовани коридор (2006-2007);

Кредибилитет овогодишње инфлације од стране владе биће

доказан у првом кварталу 2007. године везано за административно

прилагођавање цена;

Циљ идуће године би треба да буде нижа инфлација од

овогодишње а то је и план НБС;

Курс ће и надаље слободно да се формира а од динара сигурније

инвестиције нема!

Хвала!

Информативни центар НБС

Позовите бесплатно

0800-111-110