Међународни систем јединица

Зашто се уводи систем мерних јединица?

Током историје поједине државе, а често и њихове административне области, за једне те исте величине уводиле су и и употребљавале свака своје мерне

јединице. Са развојем друштва та разноликост мерних јединица постаје кочница у успостављању трговачких, економских и научних веза међу државам и

народима, тако да расте тежња за повезивањем мерних јединица у јединствен систем, како унутар појединих држава, тако и у светским размерама. Размислите

зашто различити системи мерних јединица постају кочница развоју трговине. Поразговарајте са наставником историје о томе.

На сликама можете видети (поједностављено) како су увођене неке јединице. За коју физичку величину су ове јединице? Како бисте их назвали?

Шта је недостатак овако дефинисаних јединица?

После бесконачно много покушаја да се уведе јединствен систем мера, средином 20. века је коначно је победила једна од крилатица Француске револуције:

“За сва времена, за све људе”

(“À tous les temps, à tous les peuples”).

Судећи по овој слици револуционари су мислили озбиљно, а судећи по горе наведеној реченици мислили су и на дуге стазе.

Шта та крилатица, заправо, значи?

Међународни систем јединица (SI)

Данас је већина земаља на свету прихватила Међународни систем величина и јединица.

Усвојен је 1954. године у Паризу.

Касније је прихваћена скраћеница SI.(фр. Systeme International d’ Units)

SI се састоји од:

основних мерних јединица

изведених мерних јединица

децимално умножених или умањених основних и изведених мерних јединица

ВЕЛИЧИНА ЈЕДИНИЦА ОЗНАКА

дужина метар m

време секунд s

маса килограм kg

апсолутна температура келвин K

јачина електричне струје

ампер A

јачина светлости кандела cd

количина супстанце мол mol

Основне величине и јединице у SI

У SI има седам основних физичких величина. У следећој табели приказане су основне физичке величине,

њихове јединице и ознаке јединица.

Основне јединице су веома тачно одређене стандардима или еталонима (фр. étalon – значи прамера или основна мера).

На сликама су приказани еталони метра и килограма.

2

kg mN=

s

m

s

Изведене величине и јединице у SI

Све остале физичке величине и јединице, које се изражавају помоћу основних, називају се изведене.

Њих, наравно, има много више него основних.

Видели смо да се брзина изражава преко пређеног пута и времена, па се и јединица за брзину изражава преко јединица за пређени пут (m) и време (s):

Пример изведене јединице је њутн који се преко основних јединица изражава као:

ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZabcdefghijklmnopqrstuvwxyz

Означавање физичких величина

Ознаке величина су, по правилу, слова латинског или грчког алфабета, која понекад могу имати индекс. Већ смо рекли да се ове ознаке пишу курзивом (коса

слова, "италик"), без обзира на тип слова употребљен у остатку текста.

Како физичких величина има јако много (плус јединице које имају посебне ознаке), а слова је релативно мало понекад се истим словом обележавају различите ствари.

s

само што се ознака физичке величине пише курзивом (коса слова, "италик"), а ознака јединице обичним словима.

а истим тим словом се обележава и јединица за време (секунда):

s

Приметили сте да се пређени пут обележава словом

Ознаке неких декадних скраћеница

Рекли смо да се SI састоји и од децимално умножених или умањених основних и изведених мерних јединица, О томе већ понешто знате.

На пример, километар има хиљаду метара, а милиметар је хиљадити део метра. Кило и мили се називају префикси. То су речи које се пишу уз јединицу и

означавају веће или мање вредности јединице (10, 100, 1000 итд. или 1/10, 1/100, 1/1000 итд.).

1 km=1000 m

11 mm= m=0,001 m

1000

Милисекунд је хиљадити део секунде.

11 ms= s=0,001 s

1000

Назив Ознака

1 000 000 мега M

1000 кило k

100 хекто h

10 дека da

1 - -

0,1 деци d

0,01 центи c

0,001 мили m

0,000 001 микро μ

У следећој табели су дати неки префикси у SI и вредности које они означавају.

Узмимо, на пример, префикс кило. Килограм је хиљаду грама, километар је хиљаду метара.

Дакле, чак и ако ништа не знате о самој јединици, ипак ћете знати да је киловат – хиљаду вати, килопаскал – хиљаду паскала, киловолт – хиљаду волти итд.

У САД се, осим SI, користи још један систем јединица. У њему су, на пример, јединице за дужину инч стопа, јард, миља итд.

Тако на Интернету можемо сазнати да је Мајкл Џордан (најбољи кошаркаш свих времена) висок 6 ft 6 in (6 стопа и 6 инча)

или да је растојање од Њујорка до Чикага ваздушном линијом око 720 миља.

Како се са овим јединицама понекад срећете док гледате преносе спортских догађаја, филмове или серије да кажемо нешто и овом систему јединица

US Customary system и British Imperial system

У земљама енглеског говорног подручја осим SI још увек се употребљавају ова два мерна система јединица.

За неке јединице за дужину сте сигурно већ чули, на пример:

инч, цол, палац (inch)1 in=25,4 mm

стопа (foot)1 ft=30,48 cm

јард (yard)1 yd=0,9144 m

миља (mile)1 mi=1609,344 m

Покушајте да прерачунате висину Мајкла Џордана у центиметре, а растојање од Њујорка до Чикага (ваздушном линијом) у километре.

Као што се види на овој карти највећи део света прихватио је метрички систем.Које државе (обележене црвеном бојом на карти) нису још прихватиле метрички

систем?Покушајте да их пронађете у географском атласу.