IV

Izvr{ni urednik François Fortin

Glavni urednik Karine Delobel

Autori teksta Denis FournyBenoit FradetteJean GounelleFrancis MagnenotAnne-Marie VilleneuveJessie DaigleJean-François Lacoste

Umetni~ki direktor Jean-Yves Ahern

Ilustratori Yan BohlerMélanie BoivinCharles CampeauMivil DeschênesMartin DesrosiersJonathan JacquesDani le LemayAlain LemireMartin LortieRaymond MartinAnnie MauriceNicolas OrocFrédérick SimardYan TremblayMathieu BlouinSébastien DallaireHoang Khanh LePierre SavoieMamadou TogolaAnne-Marie Ouellette

Grafi~ki dizajner Anne Tremblay

Sports: The Complete Visual Reference was created andproduced by:

QA International329, rue de la Commune Ouest, 3e étageMontréal (Québec) Canada H2Y 2E1 T +1.514.499.3000 F +1.514.499.3010www.qa-international.com

© QA International 2007. All rights reserved.

Izdava~ Kreativni centarGradi{tanska 8, BeogradTel.: +381 11 38 20 464

+381 11 3820 483+381 11 2440 659

www.kreativnicentar.co.yu

© za izdanje na srpskom jeziku Kreativni centar, 2007

Sva prava zadr`ana. Nijedan deo ove knjige ne sme bitireprodukovan – mehani~ki, elektronski ili na drugi na~in,uklju~uju}i i fotokopiranje – bez pismene dozvole izdava~a.

Za izdava~a Ljiljana Marinkovi}

Urednik Dejan Begovi}

Preveli sa engleskog Goran Bogunovi}Zoran PenevskiDejan Begovi}Mirjana Popov-Slijep~evi}Aleksandar Medi}Ivan Radosavljevi}

Lektor Nevena ^ovi}

Priprema za {tampu Ljiljana PavkovNeboj{a Miti}

Tira` 4.000

ISBN 978-86-7781-523-3

[tampano u KiniCIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

796/799(031)

SPORTOVI : vizuelna enciklopedija /²autori teksta Denis Fourny … ²et al.³ ;ilustratori Yan Bohler … ²el al.³ ;preveli sa engleskog Goran Bogunovi} … ²etal.³³. - Beograd : Kreativni centar, 2007(Kina). - IX, 372 str. : ilustr. ; 28 cm

Prevod dela: Sports. - Tira` 4.000. -Registar.

ISBN 978-86-7781-523-31. Forni, Denisa) Sport - enciklopedijeCOBISS.SR-ID 138365452

SportoviVizuelna enciklopedija

X

1 atletika2 uvod4 100 metara6 200 metara7 400 metara8 {tafete: 4 x 100 m i 4 x 400 m

10 100 i 110 metara sa preponama11 400 metara sa preponama12 800 metara i 1.500 metara14 3.000 metara stipl~ez16 sportsko hodanje18 5.000 metara i 10.000 metara19 kros20 maraton22 bacanje koplja24 bacanje diska26 bacanje kladiva28 bacanje kugle30 skok uvis32 skok s motkom34 skok udalj36 troskok38 sedmoboj i desetoboj

41 biciklizam42 drumski biciklizam46 biciklisti~ke trke na pisti

49 bmx52 planinski biciklizam

55 gimnastika56 sportska gimnastika62 ritmi~ka gimnastika64 sportski aerobik66 trambolina

69 sportovi snage70 dizanje tegova72 discipline snage – powerlifting

73 vodeni sportovi74 plivanje80 sinhrono plivanje84 vaterpolo88 ronjenje na dah90 skokovi u vodu

95 nauti~ki sportovi96 veslanje

100 kanu i kajak na mirnim vodama102 kanu i kajak na divljim vodama104 jedrenje110 jedrenje na dasci112 jahanje na talasima114 skijanje na vodi

117 konji~ki sportovi118 uvod120 dresurno jahanje123 preskakanje prepona126 trodnevno jahanje128 galopske trke130 kasa~ke trke132 polo

135 sportovi preciznosti136 strelja{tvo140 streli~arstvo143 bilijar146 kuglanje na travi147 petanka148 kuglanje150 karling152 golf

157 sportovi s vi{e sportskih disciplina158 triatlon160 moderni petoboj162 orijentiring

163 sportovi na ledu164 hokej na ledu170 bendi172 bob

sadr`aj

XI

238 pelota240 hendbol

241 sportovi s velikom loptom242 fudbal248 ragbi254 australijski fudbal256 ameri~ki i kanadski fudbal262 ko{arka268 netbol270 odbojka273 odbojka na pesku274 rukomet

277 sportovi s reketom278 tenis284 reketbol286 stoni tenis289 badminton292 skvo{

295 borila~ki sportovi296 karate300 d`ijud`icu302 d`udo306 aikido308 kendo

310 sumo rvanje312 kung fu314 tekvondo316 boks320 kik-boks i ful kontakt322 ma~evanje328 rvanje gr~ko-rimskim i slobodnim stilom

331 sportovi na to~kovima332 skejtbord334 hokej na rolerima336 vo`nja na rolerima

339 moto sportovi340 uvod342 formula 1347 trke ubrzanja348 reli trke349 terenske reli trke350 motociklizam354 trke motornih sanki356 trke brzih ~amaca

359 sportovi za oblikovanje tela360 bodi-bilding

364 indeks

174 skeleton176 sankanje178 umetni~ko klizanje183 ples na ledu184 brzo klizanje

189 sportovi na snegu190 alpsko skijanje195 akrobatsko skijanje198 brzinsko skijanje200 skija{ki skokovi202 skija{ko tr~anje205 snoubord208 biatlon210 nordijska kombinacija

211 planinski sportovi212 sportsko penjanje

215 sportovi u vazduhu216 padobranstvo

219 sportovi s malom loptom220 bejzbol226 softbol228 lakros230 kriket234 hokej na travi

7,32 m

2,44 m

fudbalsp

orto

vi s

vel

ikom

lopt

om

Fud bal je igra s lop tom u ko joj se tak mi~e dva ti ma. Nje go vi ko re ni po ti~u iz an -ti~kog do ba (Gr ci su ga zva li sfe ra, a Ri mlja ni olis); u re ne san snoj Ita li ji igra la sesa vr{eni ja ver zi ja, zva na kal~o. Fud bal ka kav da nas po zna je mo na stao je u En gle -

skoj sre di nom 19. ve ka (1848). Pr vi klub, [efild ski fud bal ski klub, for mi ran je 1863, apr vo tak mi~enje, ^elind` kup Fud bal ske aso ci ja ci je (FA – Fo ot ball As so ci a tion), or ga ni -zo va no je 1872. go di ne. Me|una rod na fe de ra ci ja fud bal skih aso ci ja ci ja (FI FA – Fédéra -tion in ter na ti o na le de fo ot ball as so ci a tion) osno va na je 1904. go di ne. Na olim pij skimigra ma 1900. i 1904. fud bal se igrao sa mo kao po ka zni, da bi 1908. zva ni~no po stao iolim pij ski sport. Fud bal je uni ver za lan zbog to ga {to ima jed no stav na pra vi la i opre mu,a svet ski kup ob u hva ta ce lu pla ne tu. Ni je dan dru gi me|una rod ni do ga|aj se ne pra ti ta -ko pom no, za hva lju ju}i pre sve ga te le vi zij skom pre no su utak mi ca od 1958. go di ne (fi -nal ni me~ izme|u Fran cu ske i Bra zi la 1998. po sma tra lo je 1,7 mi li jar di gle da la ca). FI FAda nas ima 203 ze mlje ~la ni ce.

Edison Arantes do Nasimento, zvani Pele(BRA), prva superzvezda fudbala nateleviziji. Osvojio je svetski kup 1958, 1962.i 1970, a postigao je 1.280 golova u svojojkarijeri.

U TA K M I C ACilj igre je da je dan tim uba ci lop tu u gol dru gog ti ma ta ko {to }e je{ut nu ti no gom ili bi lo ko jim dru gim de lom te la, osim ru kom ili {a -kom. Dva ti ma sa po naj vi{e 11 igra~a (1 gol man i 10 igra~a na te re -nu) igra ju dva po lu vre me na od po 45 mi nu ta, sa pa u zom od naj vi{e15 mi nu ta. Glav ni su di ja re gi stru je pre ki de igre i mo`e da pro du`iutak mi cu ta ko da ona tra je du`e od re dov nih 45 mi nu ta uko li ko oce -ni da je to po treb no (po vre de, za me ne igra~a itd.). Na utak mi ca masvet skog ku pa, ka da se me~ u re gu lar nom vre me nu za vr{i ne re{enimre zul ta tom, ti mo vi igra ju pro du`etak od dva po lu vre me na po 15 mi -

nu ta. Uko li ko i ta da re zul tat osta ne ne re{en, iz vo de se je da na e ster -ci. Glav ni su di ja bi ra gol na ko ji }e se {uti ra ti s be le ta~ke; ba ca njemnov~i}a od re|uje se tim ko ji }e pr vi iz ve sti uda rac. Sva ki od ti mo vabi ra po pet igra~a za {uti ra nje; je da na e ster ci se iz vo de na iz me ni~noi tim ko ji po sle pet {ute va po stig ne vi{e go lo va od no si po be du.Uko li ko i po sle iz vo|enja je da na e ste ra ca re zul tat osta ne ne re{en, ti -mo vi na sta vlja ju da {uti ra ju na gol sa je da na est me ta ra sve dok je -dan od njih ne po be di.

F U D B A L S K I T E R E N

GolGol je postignut kadalopta potpuno pre|e

gol-liniju.Gol-linija

Kazneni prostorZona u kojoj golman sme da dodirne loptu rukama;

faul nad igra~em u napadu u kaznenom prostorupovla~i za sobom dosu|ivanje jedanaesterca.

Peterac (pet metara)Zona odakle tim koji se brani

izvodi bekovski udarac.

Ta~ka sa koje se izvodi penalNalazi se na 11 metara od

gol-linije i ozna~ava mesto na kojemora da se postavi lopta zaizvo|enje kaznenog udarca.

Pomo}ni sudija Zastavica na sredi{njoj liniji

Kazneni lukKada se izvodi kazneni udarac nijedan igra~osim onog koji {utira ne sme da se na|eunutar ovog luka i kaznenog prostora.

Korner-zastavica[tap sa zastavicom

postavljen je na svakom ugluterena kao vizuelni orijentir.

Na taj na~in su obele`enikorneri.

242

sportovi s velikom loptom

Glavni sudijaGlavni sudija kontroli{eutakmicu i sat. On je apsolutniautoritet na fudbalskom terenu.Odluke glavnog sudije se nemogu menjati.

Centralni krugPrilikom po~etnog udarca svaki tim mora da ostane nasvojoj polovini terena. Tim koji kre}e sa sredine terenamo`e da ima bilo koji broj igra~a unutar kruga, dokprotivni~ki igra~i ne smeju da pri|u lopti na udaljenostmanju od 9,15 metara (pre~nik kruga) pre nego {to seona ubaci u igru.

KornerOzna~ava zonu gde se

postavlja lopta za izvo|enjekorner-udarca. Protivni~ki

igra~i moraju da ostanuudaljeni najmanje 9,15

metara od korner-ta~ke dokse lopta ne ubaci u igru.

Pomo}ne sudije (2)Oni dosu|uju aut, korner,

ofsajd, prekr{aje golmana ifaule koje glavni sudija nije

video, a tako|e nadziru izamenu igra~a.

Aut-linijaKada lopta pre|e ovuliniju ona je izvan igre, u koju je ponovo ubacujeigra~ ekipe koja nijeizbacila loptu.

Sredi{nja linijaDeli teren na dve polovine.

Klupa za stru~ni {tabPostoji po jedna klupa za svaki tim.Ona je namenjena stru~nom {tabu({ef stru~nog {taba i njegovipomo}nici, treneri, fizioterapeutiitd.) i petorici rezervnih igra~a.Svaki tim tokom utakmice mo`e da zameni najvi{e tri igra~a.

[toper^uva protivni~kog napada~a da bi ga spre~io dado|e u poziciju za postizanje pogotka.

CentarhalfPostavljen je iza svojih saigra~a i predvodi odbranu.Njegov zadatak nije da ~uva protivni~kog igra~a ve}da spre~ava i popunjava rupe u odbrani. Stoga je ustanju da pokrene napad.

GolmanJedini igra~ koji sme da koristi ruke, po{to mora dazaustavi protivni~ke {uteve. On je poslednja linijaodbrane svog tima i predvodi saigra~e kadaprotivni~ki tim krene u napad.

Vezni defanzivni igra~Mora da {to br`e oduzme loptuprotivni~kom timu. Tako poma`esvojim saigra~ima u odbrani ipoku{ava da {to pre krene u napad.

Vezni ofanzivni igra~Predvodi ofanzivnu igru i organizuje

napade, diktira tempo svojimsaigra~ima i mora biti sposoban da

postigne gol.

[picevi[utiraju dobijene lopte ka golu i

stvaraju gol-{anse tako {to nastojeda izbegnu odbrambene igra~eprotivni~kog tima i da dodaju

loptu svojim saigra~ima. Njihovodbrambeni zadatak je da spre~e

protivni~ki tim da obrazuje napad.

Vezni igra~i (leva i desna polutka)Igraju i u odbrani i u napadu. U odbrani morajuda oduzmu loptu protivni~kom igra~u pre nego

{to on uspe da organizuje napad. U napadudodaju loptu veznom ofanzivnom igra~u ili{picevima i daju im podr{ku. Oni su prelaz

izme|u odbrane i napada.

Bekovi (desni i levi)Moraju da zaustave ili uspore napredovanje protivni~kognapada~a u svojoj zoni da bi saigra~ima omogu}ilipostavljanje odbrambene formacije. U napadu koristebrzinu da bi {to pre zapo~eli igru na svom delu terena.

U fudbalu se koristi izvestan broj takti~kih formacija, od WM (3-2-2-3), popularne pedesetih godina 20. veka, do dana{nje 4-4-2 (4 odbrambena igra~a, 4 vezna igra~a i 2 {pica). Ostalevarijante se koriste prema potrebi (3-5-2, 4-5-1 itd.), kadaprofesionalni timovi `ele da odgovore na taktiku protivni~kogtima. Danas je kontrola igre na sredini terena jedan od klju~nihelemenata igre.

O S N O V N E F O R M A C I J E

243

^etvrti sudijaPokazuje kolika }e biti nadoknada vremena(izgubljenog zbog prekida igre) u svakompoluvremenu na osnovu preporuka glavnog sudije i nadzire zamene igra~a. U slu~aju povrede glavnogsudije on preuzima kontrolu nad utakmicom.

CentarTa~ka s koje se izvodi po~etni udarac na po~etkusvakog poluvremena i posle postizanja gola.

spor

tovi

s v

elik

om lo

ptom

DriblingDribling je finta nogom kojaigra~u omogu}ava da zadr`ikontrolu nad loptom i nadigraprotivni~kog igra~a.

Igra glavomNapada~ udara loptu glavomda bi je uputio ka mre`i.Odbrambeni igra~ glavomskre}e loptu da ne bi oti{lau mre`u.

Slobodan udaracSlobodan udarac se dosu|uje kadaje igra~ fauliran. Direktan slobodniudarac zna~i da lopta mo`e da se{utira direktno na gol, a da je nikood saigra~a ne dotakne. Prilikomizvo|enja indirektnog slobodnogudarca lopta mora da se dodasaigra~u pre nego {to se uputi kagolu. Slobodan udarac koji se izvodiu blizini protivni~kog gola pred -stavlja odli~nu priliku za pogodak. U svakom timu postoji po nekolikoigra~a specijalizovanih za ovakve{uteve, jer oni zahtevaju velikupreciznost.

PenalPenal se dosu|uje kadaobrambeni igra~ napravi faul u kaznenom prostoru. Lopta sestavlja na belu ta~ku i igra~poku{ava da je ubaci direktno u gol. Golman mora da stojimirno na gol-liniji i sme danapusti gol-liniju tek nakon {to izvo|a~ penala udari loptu.

ProdorU prodoru igra~ pretr~ava s jedne straneterena na drugu da bi destabilizovaoprotivni~ku odbranu. Igra~ mo`e da prodreduboko na protivni~ki deo terena. Prodor se obi~no zavr{ava dodavanjem loptenapada~u, koji je sprovodi u mre`u.

KornerKorner ili udarac iz ugla dosu|uje se kadaodbrambeni igra~ izbaci loptu iza gol-linije svogtima. Tada napada~ mora da uputi loptu ispredprotivni~kog gola da bi drugi napada~ mogao daje udari glavom ili kratkim pasom doda saigra~u.

@ivi zidIgra~i formiraju `ivi zid

da bi za{titili golprilikom izvo|enjaslobodnog udarca.

NAPAD

T E H N I K A I TA K T I K A Z A I G R A ^ E N A T E R E N U

244

Igra~i se na la ze u of saj du ka da su bli`e pro tiv ni~koj gol-li ni ji ne go lop ta utrenutku dodavanja, osim ako se dva od bram be na igra~a ne na la ze izme|una pa da~a i go la. Of sajd, ko ji se sma tra od bram be nom tak ti kom (~ita va od -bram be na li ni ja se br zo po kre}e u ta la su da bi na pa da~i osta li u of saj du),pred sta vlja ma~ sa dve o{tri ce, ko ji zah te va sin hro ni za ci ju i di sci pli nu u re -

do vi ma od bra ne. Ve o ma je te{ko oce ni ti da li je igra~ u of saj du, bu du}i daon mo ra da se svi ra ~im se lop ta {ut ne, a u tom tre nut ku li nij ski su di ja tre bada po sma tra i igra~a ko ji do da je lop tu i po lo`aj nje go vog sa i gra~a ko me jelop ta upu}ena.

Pokrivanje „2 na 1“U pokrivanju „2 na 1“ igra~ poma`e saigra~u koji poku{ava da oduzme loptu od protivni~kogigra~a. Ako napada~ pro|e prvog odbrambenogigra~a, intervenisa}e igra~ koji ga pokriva.Ovakva igra je veoma delotvorna, budu}i da selopta osvaja bezbedno, bez dodatnog rizika.

Odbrana „1 na 1“U odbrani „1 na 1“ svaki igra~ tima koji se branipokriva po jednog igra~a tima koji napada,prate}i svaki njegov pokret i poku{avaju}i da ga spre~i da primi loptu, da je {utne ili dodasaigra~u.

ODBRANA

Dupli pâsDupli pâs je serija brzih dodavanja izme|u dvaigra~a, kojom se protivni~ki igra~ izbacuje iz igre.Odbrambeni igra~ poku{ava da prati loptu, ali u tome ne uspeva jer joj ostaje okrenut le|ima.Igra~ dodaje loptu saigra~u, koji mu je odmahvra}a iza le|a odbrambenog igra~a i on nastavljaprodor. Pasovi se obi~no izvode kratkim {utevima,direktno, bez vo|enja lopte.

Klize}i startKlize}i start je defanzivni potez kojim igra~poku{ava da klizanjem oduzme loptu odnapada~a, pri tom ne dodiruju}i protivnika.

Zonska odbranaU zonskoj odbrani je odbrambena zonapodeljena na polja i svaki igra~ pokriva deoterena. Ova vrsta odbrane je takti~ka odlukana koju uti~e snaga protivni~kog tima.

O F S A J D

245

sportovi s velikom loptom

G O L M A N S K A T E H N I K A I TA K T I K A

Golmanska paradaOvaj potez zahteva savr{enu uskla|enost skoka u stranu kada lopta kreneka golu. To golmanu omogu}ava da zaustavi ili skrene loptu koja nijeupu}ena direktno ka njemu. Golman tako|e ne sme da dozvoli da mulopta odsko~i pred golom.

Boksovanje lopteKada je u pitanju sna`an {ut, ~esto iz daljine, golmani ne mogu uvek sa sigurno{}u da uhvate loptu. Odbijanje pesnicom im omogu}ava daskrenu loptu preko gola ili u stranu. Ako je situacija opasna i vi{enapada~a blokira zonu poku{avaju}i da glavom {utiraju na gol, golmannema drugog izbora nego da udari loptu jednom ili obema pesnicama (da je „izboksuje“). Po{to ne mo`e sa sigurno{}u da uhvati loptu, on jeodbija {to dalje mo`e.

spor

tovi

s v

elik

om lo

ptom

Ubacivanje loptePosle prekida, golman ~esto ponovo zapo~inje igru dodavanjem loptenajbli`em odbrambenom igra~u. Golman je jedini igra~ koji sme da dotakneloptu rukama. Ako je napad pre prekida igre do{ao s leve strane, golman }epoku{ati da zapo~ne igru na desnoj strani, budu}i da tamo ima manjeprotivni~kih igra~a, i obrnuto. Ubacivanje lopte rukom je preciznije oddega`iranja i omogu}ava timu koji se brani da zadr`i loptu i pripreminapad.

Dega`iranje lopteDa bi poslao loptu duboko u zonu napada golman je dega`ira, a njegovisaigra~i tr~e tamo gde }e ona pasti, poku{avaju}i da je osvoje. Ali, {ut nijeuvek precizan.

Opomena (`uti karton)Igra~i dobijaju opomenu ako redovno kr{e

pravila, ne po{tuju odluku sudije, odugovla~eigru, sva|aju se ili se nesportski pona{aju.

D I S C I P L I N S K E K A Z N E

Isklju~enje (crveni karton)Igra~i se isklju~uju ako na~ine te`i faul,pona{aju se nasilni~ki, koriste pogrdne,

uvredljive re~i i psovke, ili pak dobijudrugi `uti karton za vreme igre.

K U P O V I I [ A M P I O N AT I

Takmi~enja su rangirana prema zna~aju (svetska, kontinentalna,nacionalna) i prema tome da li na njima u~estvuju nacionalnitimovi ili klubovi. FIFA organizuje svetski kup (nacionalni timovi)i od januara 2000. godine svetsko klupsko prvenstvo. [estkontinentalnih konfederacija organizuje me|unarodna prvenstva(evropski, afri~ki i azijski kup nacija, Kopa Amerika itd.) i klupskaprvenstva na kojima u~estvuju najbolji klubovi (Liga {ampiona u Evropi i Africi, Kopa libertadores u Ju`noj Americi itd.).Nacionalne federacije organizuju takmi~enja u sopstvenimzemljama ({ampionate i kupove). Svake godine se igrainterkontinentalni kup izme|u pobednika Lige {ampiona (Evropa) i Kopa libertadores.

SVETSKI KUPOVI

Godina Zemlja doma}in [ampion – finalista Rezultat

1930 Urugvaj Urugvaj – Argentina 4–2

1934 Italija Italija – ^ehoslova~ka 2–1

1938 Francuska Italija – Ma|arska 4–2

1950 Brazil Urugvaj – Brazil 2–1

1954 [vajcarska Z. Nema~ka – Ma|arska 3–2

1958 [vedska Brazil – [vedska 5–2

1962 ^ile Brazil – ^ehoslova~ka 3–1

1966 Engleska Engleska – Z. Nema~ka 4–2

1970 Meksiko Brazil – Italija 4–1

1974 Z. Nema~ka Z. Nema~ka – Holandija 2–1

1978 Argentina Argentina – Holandija 3–1

1982 [panija Italija – Z. Nema~ka 3–1

1986 Meksiko Argentina – Z. Nema~ka 3–2

1990 Italija Z. Nema~ka – Argentina 1–0

1994 SAD Brazil – Italija 0–0 (3–2 posle penala)

1998 Francuska Francuska – Brazil 3–0

2002 Koreja/Japan Brazil – Nema~ka 2–0

2006 Nema~ka Italija – Francuska 1–1 (6–4 posle penala)246

sportovi s velikom loptom

O P R E M A

Golmanskerukavice

Kostobran

KramponiRazli~ite su veli~ine i za{rafljeni su tako da mogu da se menjaju u zavisnosti od uslova na terenu.Na suvim terenima mogu se koristiti liveni kramponi.Maksimalan pre~nik: 12,7 mmMaksimalna du`ina: 18 mm

[orts

DresSvaki tim ima najmanje dva razli~ita dresa: jedan je utradicionalnim bojama za igre na doma}em terenu, a drugiza igre u gostima. Svaki igra~ ima dres s kratkim rukavimaza letnju sezonu i dres s dugim rukavima za zimsku sezonu.Na zadnjem delu dresa istaknut je broj koji igra~ nosi.

Dokolenice ({tucne)

Mia Hem (USA)Nesumnjivo najbolja igra~ica`enskog fudbala. Postigla je158 golova na me|unarodnimutakmicama, ~ime je postalanajbolji golgeter u istoriji`enskog fudbala. Dvaput jebila olimpijska {ampionka(1996. i 2004), a 1999. je sa svojim timom osvojilaSvetsko prvenstvo.

Franc Bekenbauer (GER)Zvali su ga „Kajzer“. Ovajodbrambeni igra~, ta~nijecentarhalf ~uvenog Bajernaiz Minhena i zapadnonema~kereprezentacije bio je poznatpo nepogre{ivoj tehnici i spektakularnim, sna`nimprodorima. Kao kapitenreprezentacije osvojio jeEvropsko prvenstvo 1972. i Svetsko prvenstvo 1974, a kao nacionalni selektorSvetsko prvenstvo 1990.

Mi{el Platini (FRA)Kao vezni igra~ bio je poznatpo svojim savr{enim slobod -nim udarcima i po jedinstve -nom ose}aju za igru. Sa fran -cuskom reprezentacijomosvojio je ~etvrto i tre}e mesto na svetskom kupu 1982,odnosno 1986. godine. Osvojioje Evropsko prvenstvo 1984.Bio je selektor francuske rep -rezentacije od 1988. do 1992.godine.

Dijego Maradona (ARG)Ovaj vezni igra~ koga su zvali„Zlatni de~ko“ (El Pibe de Oro)poznat je po svomjedinstvenom ose}aju zastrategiju igre, po brzini,driblingu i sposobnosti dakontroli{e loptu. Osvojio jeSvetsko prvenstvo 1986.

Obim: 68–70 cmTe`ina: 410–450 g

Pritisak vazduha: 600–1.100 g/cm2

• Ti pi~an pro fil fud ba le ra za pra vo ne po sto ji, ma da je za vr hun ske re zul -ta te od su{tin skog zna~aja ve li ka fi zi~ka sprem nost.

• Sva ko dnev ni tre ning ob u hva ta ve`be za is te za nje, uve`ba va nje osnov -ne teh ni ke i pla ni ra nje i od i gra va nje tak ti~kih po te za. Tre ning tra je je -dan do dva sa ta, osim na dan utak mi ce, ka da se za me nju je ve`ba ma zaza gre va nje.

• Osim pri rod nog ta len ta, vr hun ski igra~ mo ra da bu de u do broj fi zi~kojkon di ci ji, da je brz i po kre tan i da ima od li~nu teh ni ku, pre gled igre isna`an tim ski duh.

KARAKTERISTIKE FUDBALERA

Kopa~keNa~injene su od ko`e, meke gumei/ili plastike.

Golmanski dresGolmanski dres ima duge rukave

i oja~anja na laktovima.

LoptaNa~injena je od ko`e

ili sinteti~kogmaterijala.

247

3. Prolazak ispod {ipkeU ovom polo`aju takmi~ar se nalazi na najni`oj ta~ki sa tegom iznad glave.

4. Zavr{ni polo`ajDiza~ blokira ru~ne zglobove dabi kontrolisao te`inu iznad svojeglave.

2. Vu~enjeTeg se povla~i nagore da bi diza~mogao da zauzme polo`aj ispod{ipke.

1. Po~etak dizanjaTakmi~ar koristi svu svoju snagukako bi zapo~eo podizanje tega.

spor

tovi

sna

ge

dizanje tegova

Dizanje tegova je sport u kojem takmi~ar di`e tegove sa ciljem da podigne ve}ute`inu od drugih takmi~ara u svojoj te`inskoj kategoriji. Iako je dizanje tegovabilo na programu prvih olimpijskih igara savremenog doba, 1896. u Atini, u stalni

program uvr{teno je tek 1920. godine, na Olimpijskim igrama u Antverpenu. Brojdisciplina u dizanju tegova se menjao. Me|unarodna federacija za dizanje tegova (IWF– International Weightlifting Federation) osnovana je 1905. godine. Od 1928. godine.priznaje tri discipline: potisak, trzaj i izba~aj. Potisak je iz slu`benog programa izba~en1972. godine. Te`inske kategorije su pro {le kroz vi{e promena, tako da ih danas imaosam u mu{koj i sedam u `enskoj kon ku renciji. Prvo svetsko prvenstvo za `ene odr`anoje 1987, a dizanje tegova u `enskoj konkurenciji prvi put je uvr{teno u olimpijske igre2000. godine. Kineskinje dr`e ve}inu rekorda u dizanju tegova za `ene.

Jednoru~no dizanje bilo je jedna od disciplinado 1928.

TA K M I ^ E N J E

Sistem svetalaSvaki sudija ima na raspolaganjudva svetla: belo, koje ozna~avauspe{an poku{aj, i crveno, kojeozna~ava neuspe{an poku{aj.Najmanje dva svetla iste bojeodre|uju kona~ni ishod poku{aja.Sprava postavljena ispredtakmi~ara daje mu vizuelni i zvu~nisignal koji ga obave{tava da mo`espustiti teg.

SudijeTrojica sudija odlu~uju da li je poku{aj

uspe{an ili ne. Tehni~ke gre{ke, od dodirivanja tla kolenom do

nepravilnog zavr{nog polo`aja, ~ineda se poku{aj proglasi neuspelim.

Pomo}nici Dva pomo}nika

menjaju tegove.

Semafor zapoku{aje

Semafor s imenomtakmi~ara

Operatersemafora

Sekretartakmi~enja

Sudija kojimeri vreme

Spiker

Iako se tehnike za izba~aj i trzaj razlikuju, mi{i}nipokreti takmi~ara su gotovo identi~ni prilikom obadizanja. Kod trzaja se teg u jednom zamahu podi`eiznad glave, a kod izba~aja se prvo podi`e na grudi,a zatim izbacuje u finalni polo`aj iznad glave.

T E H N I K E

TRZAJ

Posuda samagnezijumskim

prahom

Ulaz na podijum

Podijum

@iri^lanovi `irijanadgledajusudije.

U dizanju tegova postoje dve discipline: trzaj i izba~aj.Sportisti se takmi~e u kategorijama prema telesnojte`ini. Takmi~ari imaju pravo na tri poku{aja podisciplini. Za svaki poku{aj biraju i objavljuju te`inu.Bez obzira na to da li je poku{aj bio uspe{an ili ne,te`ina za slede}i poku{aj mo`e biti pove}ana za 1 kg.U slu~aju tri neuspe{na poku{aja u disciplinitakmi~ar ostaje bez plasmana. Kao postignutirezultat priznaje se poslednja uspe{no podignutate`ina u svakoj disciplini. Od trenutka kadaje prozvano njegovo ime, takmi~ar imaminut da zapo~ne dizanje.Pobe|uje takmi~ar koji jepodigao najve}u ukupnu te`inu. U slu~aju podignute iste te`ine, pobednikje takmi~ar s manjom telesnom te`inom. Na olimpijskim igrama medalja se dodeljujeza zbir rezultata u trzaju i izba~aju.

70

sportovi snage

1. Po~etak dizanjaTakmi~ar zauzima isti po~etnipolo`aj, samo je hvat u`i.

2. Vu~enjeU pokretu dizanja u~estvujuuglavnom mi{i}i butina i le|a.

IZBA^AJ

Steznici za kolena(kolenice)

Ne smeju biti {iri od 300 mm.

Piros Dimas (GRE) Nakon pobeda u Barseloni i Atlanti, godine 2000.osvojio je tre}u olimpijskutitulu u Sidneju, u kategorijido 85 kg. Sa podignutih 180 kg dr`i svetski rekord u disciplini trzaj.

Steznici zazglobove

(banda`i) Ne smeju

biti {iri od 100 mm.

Osigura~i2,5 kg

TrikoMora biti jednodelan

i ne sme pokrivatikolena i laktove.

Za{titni kai{ za stoma~ni

i lumbalni deoMora biti vidljiv,

a {irina mu mora bitimanja od 120 mm.

Vasilij Aleksejev (USSR)Poznatiji kao „najsna`niji~ovek na svetu“ u svimkategorijama, postavio je1972. godine olimpijski rekordod 640 kg u tri dizanja.

^eli~na {ipkaPre~nik: 28 mm za mu{karce,25 mm za `ene; 20 kg zamu{karce i 15 kg za `ene

• Mi{i}i ko ji naj vi{e u~estvu ju u di za nju, pa susa mim tim i naj ra zvi je ni ji, je su kva dri cep si,tra pe zo i di i mi{i}i lum bal ne re gi je. Bu ti ne suma siv ne, ali li sto vi ni su. Ne ki mi{i}i, uklju -~uju}i bi cep se i pek to ral ne mi{i}e, ne raz vi ja juse tre nin gom po{to ni su zna~aj ni pri di za nju.

• Iz u ze tan na por ko ji tak mi~ar ula`e pri li komdi za nja te go va mo`e po di}i broj ot ku ca ja sr cana sto de ve de set u mi nu tu.

• Vr hun ski di za~i te go va to kom jed nog tre nin gamo gu ukup no po di}i pre ko 25 to na te re ta.

KARAKTERISTIKE DIZA^A TEGOVA

PatikeImaju izdignut |on da biobezbedile stabilnostneophodnu za izvo|enjedizanja.

Raspon tegovaZa mu{karce: 2,2 m; za `ene: 2,01m

0,5 kg

2,5 kg

0,25 kg

1,25 kg

5,0 kg15 kg

20 kg

25 kg

10 kg

Plo~e Te{ke su od 0,25 kg do 25 kg. Plo~e

razli~itih te`ina imaju razli~itu boju.

O P R E M A

4. Izba~ajDok se odguruje nogama,takmi~ar ispravlja telo i izbacujeteg, dovode}i ruke u ispru`enpolo`aj. Te`inu fiksira tako {toblokira ramena, a spajanjemstopala telo dovodi u ravnote`u.

3. Prolazak ispod {ipkeTakmi~ar umiruje teg pre izba~aja.

71