Магазин бр. 7 - Jul 2011

Magazin Animacija i Rekreacija

www.savezars.co.rs Page 1



PREDSEDNIK ZA VAS… .......................................................................................................................... 3

11. MEĐUNARODNE SARS SPORTSKE IGRE ZA DECU I OMLADINU ..................................... 4

BESPLATNA ŠKOLA STRELIĈARSTVA ............................................................................................. 6

Sportski sadržaji na otvorenom u okviru turističke ponude........................................................... 7

TREĆE DOBA – zašto je važno vežbati .............................................................................................. 10

SKOKOVI U VODU – sve što niste znali o ovom olimpijskom sportu .......................................................... 14

AKTIVNOST I KVALITET ŽIVOTA …………………………………………………………………………………………………………16

PROMOCIJA ĈLANICE SAVEZA ..................................................................................................... 18

PRISTUPNICA......................................................................................................................................... 19

Prijatelji SAVEZA ZA ANIMACIJU I REKREACIJU SRBIJE i Magazina ANIMACIJA I

REKREACIJE ........................................................................................................................................... 20



PREDSEDNIK ZA VAS…

Poštovani prijatelji, kolege i

ljubitelji rekreacije čast i zadovoljstvo mi

je da vam predstavim 7. broj magazina

ANIMACIJA I REKREACIJA.

Ovo izdanje magazina je potpuno

posvećeno letu i letnjim sportsko-

rekreativnim aktivnostima, pa tako

možete pročitati i pogledati fotografije

sa 11.SARS letnjih Igara za decu i

omladinu održanih u Grčkoj. Igre su

protekle u odličnoj atmosferi, gde su svi

učesnici potpuno uživali i mogli da pronađu

aktivnosti u skladu sa svojim

interesovanjima.

Takođe vam nudimo veoma lep putopis iz Italije našeg kolege Vladimira Miletića koji

nam uvek daje nove ideje i motive da aktivno provodimo svoje slobodno vreme u prirodi.

Zatim je tu i priča o često zapostavljenoj kategoriji stanovništva, našim najstarijim

sugrađanima, i svi razlozi zbog kojih je važno da i oni vežbaju i budu aktivni deo našeg

društva.

Kroz tekst naše koleginice Ane Vidaković možete saznati sve o starom olimpijskom

sportu – skokovima u vodu.

Ovim putem vas i informišemo kako se odvija naša besplatna škola streličarstva za

decu i omladinu.

Takođe, iskoristio bih priliku da ovim putem pozovem i sve zainteresovane za

saradnju sa Savezom, tj. one koji imaju potrebu za: angažovanjem animatora i rekreatora,

realizaciju tim bildinga, rođendana, organizovanje sportskih i kulturnih manifestacija,

promociju kompanije ili proizvoda, kreativnim radionicama... da nam se jave.

Sportski pozdrav

Predsednik SARS-a

Goran VJEŠTICA, s.r



11. MEĐUNARODNE SARS SPORTSKE IGRE ZA DECU I

OMLADINU

Autor: Goran Vještica

Velikom žurkom na plaži u prijatnoj atmosferi otvorene su 11. Međunarodne SARS

Sportske Igre za decu i omladinu. 11. SARS Sportske Igre je organizovao Savez za

sportsku animaciju i rekreaciju Srbije u saradnji sa kolegamа iz Grčke koji su ove godine

bili i domaćini učesnicima i takođe sa kolegama iz Makedonije, Bosne i Hercegovine i

Bugarske. Učešće na Igrama je uzelo više od 400 mladih sportsista i rekreativaca iz

Şrbije, Grčke, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Bugarske koji su se nadmetali u više od 15

sportskih disciplina i igara i to u: fudbalu, fudbalu na pesku, odbojci, odbojci na pesku,

košarci, badmintonu, plivanju, nadvlačenju konopom, pikadu, paintbolu, poligonima

spretnosti, rešavanju matematičko-logičkih zadataka, plesu...

Već posle prvog takmičarskog dana intonirana je himna Srbije u čast naših mladih

plivača koji su u plivanju osvojili više medalja. Kako su počeli prvog takmičarskog dana tako

su nastavili i narednih dana mladi sportisti iz Srbije pa je na kraju osvojen veliki broj

medalja u plivanju, fudbalu, košarci, odbojci, badmintonu,

paintbolu, pikadu, što je rezultiralo osvajanju prvog mesta u

ekipnom plasmanu.

Tako su naši učesnici na najbolji način promovisali Srbiju i

srpski sport.

Naša želja i ideja je da kroz SARS Igre damo mladima

mogućnost da se oprobaju u različitim sportovima i da se nakon

Igara, ako već nisu uključeni u aktivno bavljenje sportom i

rekreacijom, uključe Možda, zahvaljujući i našim Igrama dobijemo

nekog novog olimpijca, a ako ne to, siguran sam da smo i da ćemo

dobiti veliki broj ozbiljnih rekreativaca.



Deo atmosfere možete da videti i na fotografijama:



BESPLATNA ŠKOLA STRELIĈARSTVA

Autor: Ružica Vještica

Streličarstvo je veština gađanja

lukom i strelom, i pripada grupi tzv. „belih sportova“ uz tenis, golf i dr. To je, takođe, i olimpijski sport koji se prvi put pojavljuje na drugim Olimpijskim igrama, 1900. god. u Parizu.

Streličarstvo je pre svega individualni sport koji zahteva smirenost, koncentraciju, strpljenje i upornost.

Savez za animaciju i rekreaciju Srbije u saradnji - pod pokroviteljstvom gradskog sekretarijata za sport i omladinu grada Beograda organizuje BESPLATNU ŠKOLU STRELIČARSTVA tokom letnjeg raspusta šk. 2010./2011.

Program škole streličarstva je osmišljen tako da se deca i omladina kroz posebno prilagođen program obuke osposobe za samostalno bavljenje streličarstvom, a potom i da se uključe u aktivno bavljenje sportom.

Program sadrži dve celine – teorijsku i praktičnu nastavu. U okviru teorijske nastave učenici će se upoznati sa svim detaljima streličarske opreme, stilovima u streličarstvu kao i sa pravilima i propozicijama takmičenja. Kroz praktičan deo nastave učenici će se obučiti da samostalno rukuju lukom i strelom što će

im kasnije omogućiti da se aktivno uključe u sportsko streličarstvo.

Osnovni cilj našeg programa je omasovljavanje i popularizacija kod dece i omladine, stvaranje pravilnih i zdravih navika.

Program je već uspešno realizrealizovan na Adi Huji, a u toku je obuka na Novom Beogradu u “Parku prijateljstva” koja će trajati do 9.avgusta, a potom će se časovi nastaviti u još dva ciklusa na 25.maju u terminima: 12.8.-16.8. i 19.8.-23.8.

Program je koncipiran tako da na svakoj lokaciji obuka traje po 5 dana (u dva nezavisna ciklusa) od 9.30.h do 13.00h.

Svi zainteresovani mogu se prijaviti putem e-mail-a: [email protected] ili na mob. 064/ 615 35 79.

Škola je namenjena deci od 5. razreda osnovne škole i starijima (srednja škola i omladina).

Svi polaznici na kraju obuke dobijaju diplome i skripte..



Sportski sadrţaji na otvorenom u okviru turističke ponude

Putopisna priča sa Tirenskog mora

Vladimir Miletić

Kada se postavi pitanje, kako izgleda neraskidiva

veza između sporta i turizma, jednostavan

odgovor bi se mogao potražiti na ovakav način.

Za sve one sa usnulim avanturističkim duhom

sezonska izmena i dolazak leta omogudava

realizaciju velikog broja programskih sadržaja na

otvorenom. Ovo je idealno vreme za napuštanje

zatvorenih prostora civilizacije. Ova priča o igri

sportskim aktivnostima u primorskom

ambijentu započinje na jednom specifičnom

lokalitetu, tačnije na zapadu Italije u mestu pod

imenom Amalfi oko 30 km udaljenog od

Napolija, negde na obali Tirenskog mora.

Sportske aktivnosti igraju bitnu ulogu u

turističkoj ponudi i ostvarenju njene

zanimljivosti. Pored redovnih obilazaka kulturno

istorijskih znamenitosti posebnu atrakciju

predstavljaju prirodne lepote živopisnog

ambijenta. Ova sasvim nova dimenzija pogleda

na okolnu prirodu uvršdena u ponudu svim

posetiocima, ostavlja snažni utisak na svakog

pojedinca. Bogata prirodnim lepotama, izabrana

regija Madre Natura, nudi na dlanu bezgranične

mogudnosti uvršdene u turističku ponudu.

Razbijanje uobičajnog stereotipa organizovanih

pešačkih obilazaka u formi eskorta turističkih

vodiča sa zanimljivom pričom vezanom za

konkretnu lokaciju uz neizostavno kreiranje

digitalnih zapisa, upravo počinje onoga trenutka

kada se u nju uključi instruktorski tim

predvođen stručnjacima iz oblasti sporta.

Osnovni zadatak ovakvog tima animacije

predstavlja kreiranje jednog aktivnog odmora.

Ali, kako svakom pojedincu treba pristupiti lično

i videti za kakvu je vrstu aktivnosti

zainteresovan, tako su aktivnosti u prirodi

ponuđeno rešenje za njihov angažman.

Vodena površina mora pruža širok spektar

mogudnosti upravljanja tehničkim pomagalima

kao što su atraktivna vožnja motornih čamaca

vede snage i skijanje na vodi, kada to vremenski

uslovi dozvole.

Svakodnevni meteorološki uslovi sa snažnijim

vetrom i vedim talasima, jednostavno prizivaju

krotitelje ovih sila na fan daskama za jedrenje i

jedrima površine preko 7 kvadratnih metara.

Pored velikog broja windsurfera malo

opuštenija i luksuznija varijanta plovidbe po

moru takođe krodenjem vetra prikazana je kroz

atraktivno kretanje vedih jedrenjaka.



Vreme pred smiraj dana pogodno je za plivanje

na otvorenoj vodi za sve one, koji ne idu u

krajnosti reflektovanim kroz kretne mogudnosti

i prelaženje vedih brzina. Za sve osobe željne

samode na otvorenoj vodi preporučuje se

veslanje na morskim kajacima duž obale

prebogate zanimljivim detaljima. Organizacija

potrage tišine i mira u ambijentu velikog

plavetnila omogudena je uzimanjem daha i

istraživanje sveta sa druge strane gornje granice

vodene površine u formi ronjenja.

Na kopnu prepoznatljivi su reljefni detalji sa

strmim liticama na kojima se mogu videti biseri

prirode u vidu pedina sa velikim i izraženim

lukovima. Ovo su objekti poklonjeni od prirode

svim ekstremnijim penjačima. Ko se želi

oprobati u slobodnom solo usponu na liticama

neposredno iznad mora ulazi na vrata deep

water soloing-a, a vodena površina zamenjuje

zaštitnu opremu i užad. Jedino neophodno

sredstvo bez koga se ne preporučuje plesanje u

vertikali jesu penjačke patike. Treking

zanimljivim krivudavim putevima smeštenim iza

sunčevog zračenja u prijatnoj hladovini šuma,

krije zanimljivosti i prirodna bogatstva u vidu

reka i velikog broja životinjskih vrsta. Duž rečnih

korita nalaze se ostaci usnulih vodenica. Za sve

one, koji se žele oprobati u planinarskoj

aktivnosti i želji za prelaženje vede visinske

razlike u ponudi je uspon na grotlo vulkanske

planine Vezuv. Svaki atom snage otet od čoveka

za vreme sukoba sa planinom vraden je

pobedom za vreme stajanja na njenom vrhu.

Konfiguracija terena uslovila je izgradnju

krivudavih puteva na obali sa promenljivom

visinom i nagibom čime se jedna vožnja

planinskog bicikla pretvara u zanimljiv doživljaj

u ambijentu sa neverovatnim pejzažom i

pogledom na otvoreno more.

Strme litice uzdignute iznad obale sa visinom

iznad nekoliko stotina metara mogu se iskoristiti

po mirnom danu bez jačih vazdušnih strujanja

za realizaciju BASE skokova. Stene manjih visina

jednostavno privlače sve skakače da iskorače u

prazninu ispod sebe kroz skokove u vodu sa

litica. Ne treba zanemariti neke blaže padine

viših brdovitih predela sa kojih je zbog

oskudnog rastinja omogudeno startovanje

paraglajdera ili zmaja, a konfiguracija terena

zahvalna za stvaranje termalnih struja.

I kada sunce krene silaznom putanjom i lagano

zamakne ispod linije horizonta negde na

geografskom zapadu svi turisti ispunjenog dana

ostade puni utisaka, koje krije prebogata



ponuda zapadne obale Italije na Tirenskom

moru. Ni tada nije završen radni dan, ved ga

iskusni čuvari frejmova od zaborava vremena,

još uvek koriste za kreiranje fotografskih pejzaža

kroz umetničku fotografiju.

Jedna regija prebogata predivnom prirodom od

čije lepote zastaje dah, nudi bezgranične

mogudnosti realizacije sportskih sadržaja na

otvorenom ili aktivnosti u prirodi (outdoor

activities). Ovaj biser prirode Tirenskog mora

mogude je posetiti na putu od svega nekoliko

sati udaljenom od naše zemlje.



TREĆE DOBA – zašto je vaţno

veţbati

Autor: Ružica Vještica

Povedanjem opšteg i zdravstvenog

standarda, kao i zahvaljujudi stalnom napretku

medicine, prosečna dužina života je u stalnom

laganom porastu, ali kvalitet života, posebno u

starosti, ne prati ovaj trend. Svako od nas se

stara da uštedi ili da mudro investira novac

tokom svog radnog veka da bi osigurao

finansijsku sigurnost kada se povuče u penziju.

Da bi se sačuvalo zdravlje, snaga i nezavisnost

tokom penzionerskih dana, potrebno je pre

svega investirati u sopstvenu fizičku kondiciju.

Najbolje je početi sa redovnom fizičkom

aktivnošdu u mladosti. Aktivan život i dobra

kondicija mogu biti dobra investicija za

bududnost, smanjuju se bududi troškovi za

medicinske intervencije, smanjuje se potreba za

dugotrajnom negom i izbegava padanje na teret

porodici, prijateljima ili društvu. Aktivan život

predstavlja ulaganje u vitalnost i životnu snagu,

a to ulaganje de se višestruko isplatiti tokom

penzionerskih dana. Mnogi stručnjaci se slažu da

promene do kojih dolazi u toku starenja mogu

pod uticajem nedostatka kretanja da se

ubrzavaju, odnosno, da se pojačano pojavljuju.

Odgovarajuda fizička aktivnost može razvoj tih

promena da uspori.

Najčešde funkcionalne i telesne

promene kod ljudi preko 60 godina starosti su

sledede:

Smanjeni minutni volumen srca (smanjena

maksimalna frekvencija srca i smanjen

udarni volumen srca)

Povedanje krvnog pritiska (hipertenzija)

Opada broj crvenih krvnih zrnaca

Smanjenje svih respiratornih funkcija

Pogoršana funkcija creva i prometa šedera

Degenerativne promene zglobnih hrskavica

Gubitak kalcijuma dovodi do poroznosti

kostiju

Mišidi gube elastičnost, vodu i mineralne

materije

Smanjen bazalni metabolizam – samim tim

smanjene su i kalorijske potrebe

Smanjenje osedaja žeđi što povedava rizik od

dehidratacije

Smanjene sposobnosti koordinacije

Dolazi do bržeg zamora

Slabljenje sluha

Opadanje imuniteta

Smanjuju se seksulani potencijali



Najčešde psihičke promene su:

smanjuje se otpornost na vanredna psihička

opteredenja (stres, anksioznost, strah)

osiromašenje osedajnih odnosa prema

drugima a pojačava se osedanje prema

sopstvenoj ličnosti (samosažaljenje)

smanjuje se reakcija na nadražaje koji slede

neposredno jedni iza drugih

Fizička aktivnost osoba tredeg doba,

najviše je usmerena na održavanje fizičkih

sposobnosti, a među najbitnije za ovu starosnu

dob ubrajaju se: izdržljivost, snaga i

fleksibilnost. Proces starenja može da se uspori

sistemskim i planskim fizičkim aktivnostima, a

mogu i da se smanje ili čak uklone osnovne

tegobe starosti. Kada se pravi program vežbanja

za osobe tredeg doba posebnu pažnju treba

usmeriti pre svega na njihovo zdravstveno

stanje i sve promene i rizike koje to životno

doba nosi sa sobom prilikom bavljenja

rekreacijom. Što se tiče oblika aktivnosti, vežbe

koje se daju trebale bi da stimulišu funkcionalno

poboljšanje rada srca, krvotoka i disanja.

Aktivnosti koje se preporučuju za razvoj

izdržljivosti prilagođene za

tredu dob:

pešačenje, kaskanje,

trčanje;

vožnja bicikla;

plivanje (koje se naročito

preporučuje gojaznim osobama tredeg

životnog doba, ali uz visok stepen opreza od

prehlađivanja ukoliko voda nije adekvatne

temperature (ona mora biti malo vede

temperature nego za ljude srednjeg doba ili

mlađe));

Stoni tenis;

Hodanje predstavlja idealnu aktivnost u

starijoj dobi. Hodanje bržim tempom jedan je od

najboljih i najproduktivnijih načina da se

poboljša rad srca, poveda tonus mišida i postigne

relativno dobar stepen telesne pokretljivosti u

starosti. Sve popularniji vid hodanja jeste

nordijsko hodanje pri čemu se koriste dva štapa

čime se smanjuje pritisak na zglobove. Viši

stepen fizičke aktivnosti predstavlja trčanje.

Stariji ljudi kroz postepenu, redovnu, pravilnu i

umerenu aktivnost trčanja, mogu unaprediti

svoje zdravlje i očuvati funkcionalnu

sposobnost. Trčanje stimuliše razvoj aerobnog

kapaciteta i povoljno utiče na srčano-sudovni i

pludni sistem, održavanje mišidnog, hrskavičnog

i vezivnog tkiva i održavanje optimalne telesne

težine. U zimskom periodu kada vremenski

uslovi ne dozvoljavaju vožnju bicikla (naročito

kod starijih osoba zbog povedane opasnosti od

pada) rešenje može biti korišdenje

sobnog bicikla koje omogudava vežbanje

u kudi (fitness centru). Starije osobe

treba da izbegavaju hladniju vodu, a

posebno nagli ulazak u hladnu vodu, tako

da je plivanje preporučljivo ali ono mora

biti dobro kontrolisano.



Trening snage može da poboljša

funkcije i fiziološko stanje pojedinca mnogo

iznad očekivanog nivoa za starosnu dob.

Skorašnja istraživanja pokazuju da mišidi brzo

reaguju na trening snage i da se elastičnost

mišida održava i u starijem životnom dobu.

Trening snage kao jedan od najuspešnijih u

borbi protiv starenja, olakšava obavljanje

svakodnevnih aktivnosti i poboljšava opšte

zdravstveno stanje starijih ljudi prema

Zatsiorsky, V. sa treninzima kojima se postepeno

povedava opteredenje može

se nastaviti i u starijem životnom dobu jer je

napredovanje i dalje mogude prema Zatsiorsky,

V. po (Fleck i Kraemer, 2003).

Vežbe za razvoj gipkosti osoba trećeg

doba od velikog su značaja jer se smanjuje

napetost mišića i vrši priprema mišića za

vežbanje, umanjuje se umor mišića nakon

treninga i umanjuje se opasnost od povreda

mišića, ligamenata i zglobova. Vežbe istezanja

su niskog intenziteta i mogu ih primenjivati

gotovo sve starije osobe.

Efekti redovne fizičke aktivnosti na

osobe trećeg doba prema Macuri su:

Prevencija hroničnih bolesti srca i krvnih

sudova;

Smanjenjenje rizika od nastanka

povišenoga krvnog pritiska;

Sprečavanje nastanka povećane

koncentracije masnoća u krvi;

Poboljšanje lipoproteinskog profila

Smanjenje rizika od nastanka šećerne

bolesti;

Smanjenje rizika od moždanog udara;

Povoljno delovanje na autonomni nervni

sistem;

Smanjenje rizika od nastanka karcinoma

debelog creva;

Smanjenje rizika od nastanka

inkontinencije;

Smanjenje prekomerne telesne mase;

Prevencija nastanka osteoporoze.

Motivi za rekreaciju osoba trećeg

doba su mnogobrojni:

Održavanje i unapređenje fizičkih

sposobnosti

Prevencija bolesti

Rehabilitacija, terapija

Druženje, socijalizacija

Razonoda, zabava

Ljubav prema sportu

Osećanje pripadnosti timu, grupi

Sklapanje novih poznanstava

Ljubav prema putovanjima



Želja za novim saznanjima

Poboljšanje fizičkog izgleda

Samopotvrđivanje

Želja za takmičenjem i pobedom

Da rade nešto u čemu su dobri

Kreativno korišćenje slobodnog

vremena

Savez za animaciju i rekreaciju Srbije

u okviru svojih rekreativnih programa

posvećuje pažnju i ovoj kategoriji

stanovništva. Cilj nam je da približimo prirodu

i rekreaciju što većem broju građana svih

uzrasnih kategorija pa tako i trećem dobu. U

narednom periodu imamo u planu da

organizujemo događaje i akcije namenjene

samo najstarijim sugrađanima.

Zbog slabog interesovanja starijih osoba za fizičko vežbanje neophodno ih je stimulisati,

ohrabriti i informisati o značaju i prednostima koje im redovno vežbanje može doneti. Takođe im

treba ponuditi i adekvatne rekreativne programe čija primena će im pomoći da se osećaju bolje u

svakom pogledu.



SKOKOVI U VODU – sve što niste

znali o ovom olimpijskom sportu

Autor: Ana Vidaković

Skokovi u vodu su jedan od najstarijih

olimpijskih sportova modernog doba. Prvi put

su na OI prikazani 1900.god. u Parizu, da bi u

zvaničan program ušli 1904.god. u St.Luisu.

Međutim, nastanak skokova kao sportske

discipline zalazi u znatno dalju prošlost.

Skokovi u vodu u svom najprimitivnijem

obliku kao i trčanje i skakanje stari su koliko i

ljudska vrsta. Postoji obilje dokaza da je

poznavanje veštine plivanja bilo vrlo

rasprostranjeno kod starih Grka i Rimljana. Ali i

pored toga nema zabeleženih podataka o

nadmetanjima (takmičenjima) kao što je to bio

slučaj u trčanju i skakanju. Tako su i skokovi u

vodu bili sastavni deo aktivnog života mladih,

što je i zabeleženo na etrurskim slikama iz

6.veka p.n.e. gde je prikazano skakanje u vodu

sa stene.

Guts Muths je 1789.godine u knjizi

"Kleines Lebhrbuch der Schwimmkunst“, opisao

tehniku skokova u vodu koju su izvodili solari u

mestu Halle u Nemačkoj. Ovi spisi su

predstavljali začetak skokova u vodu kao

posebne sportske grane. Prvobitno nazvani

“ukrasni”skokovi (fancy diving) nastali su u 17.

veku pod uticajem razvoja gimnastike u

Švedskoj i Nemačkoj.

Skokovi u vodu su se kao sportska

disciplina razvili u drugoj polovini 19. veka u

Nemačkoj i Švedskoj. Njihovom razvoju su

doprineli gimnastičari koji su na kupalištima

skakali i održavali prva takmičenja. Gimnastičari

su u letnjem periodu vežbali na otvorenom

prostoru, a kada se u blizini nalazila neka

vodena površina uvežbavali bi svoje akrobatske

veštine nad njom. Suštinski su skokovi vezani za

gimnastiku, ali zbog vode kao zajedničkog

elementa ipak spadaju u grupu takozvanih

vodenih sportova.

Danas su skokovi zastupljeni u preko 70

zemalja sveta, a na visokom nivou se radi u

četrdesetak. Predstavljaju jednu od najvedih

atrakcija na olimpijsim igrama, kada su karte

rasprodate unapred a putem satelita ih prate

stotine miliona gledalaca širom planete. U

nekim državama predstavljaju jedan od 5

najpopularnijih sportova (Kina, Meksiko,

Australija, SAD)

Takmičenja se održavaju kao:

Olimpijske igre (seniorska), svake četiri godine.Od 1904.godine.

Svetska prvenstva ( seniorska i juniorska), svake druge godine. Održavaju se od 1973.godine.

Kontinentalna prvenstva (seniorska i juniorska), svake godine. Evropsko od 1926.godine.



Univerzijada, svake druge godine. Skokovi kao univerzitetski sport je u redovnom programu i jedno je od najkvalitetnijih na ovim igrama.Po pravilu učestvuju olimpijsкi i svetski pobednici.

Regionalna prvenstva(Mediteranske igre, Igre Komonvelta, Pan Američke Igre, Balkanski šampionat...)

Svetski Kup(seniorska), svake druge godine. Održava se od 1979.godine.

FINA Grand Pri serijal od 7-9 kola (seniorska), svake godine.

Mnoštvo kupova, otvorenih prvenstava i mitinga (seniorska i juniorska).

Takmičarske discipline su :

1. Daska visine 1m 2. Daska visine 3m 3. Toranj visine 5m, 7,5m, 10m 4. Sinhroni skokovi sa daske 3m 5. Sinhroni skokovi sa tornja 10m 6.

Uzrasne kategorije

Održavanje takmičenja u skokovima u vodu je

regulisano pravilima svetske asocijacije FINA

(Federation Internationale de Natation). Ovim

pravilima su određene i uzrasne kategorije na

dve grupe. To su seniori-ke (stariji od 18 god.) i

juniori-ke. Juniori se dele na mlađe „B“

kategorije (14 i 15 god.) i starije „A“

kategorije(16-18 god). Postoji i predjuniorska

kategorija „C“ (11-13 god.).

Tehničko materjalni uslovi za skokove u vodu

Za bavljenje skokovima u vodu potrebni su vrlo

specifični uslovi. Za trenažni proces neophodan

je posebno opremljen bazen i dvorana za suvi

trening.

Bazen za skokove u vodu je posebno opremljen

objekat sa isključivom namenom za skokove u

vodu ili sa višestrukom namenom. Bazeni mogu

biti različitih dimenzija i oblika. Posebno

propisanim pravilima je određena minimalna

dubina, razdaljina od skakaonice do ruba

bazena, visina plafona, minimalna i maksimalna

temperatura vode, rasveta itd.

Dvorana je neizostavni objekat za sprovođenje

trenažnog procesa na suvom. Neupudeni ne

znaju da se trening skokova u vodu sadrži od

najmanje 30% rada isključivo na suvom, a da i u

bazenu skakač provodi 90% vremena van vode

na suvom. Popularno nazvani „suvi“ trening ima

odlučujudu ulogu u usvajanju elementarnih

sposobnosti kao i vrlo specifičnih tehnika. Za

ovu vrstu treninga postoje razna pomagala i

sprave.

Osnovni elementi tehnike skokova u vodu

Kvalitet tehnike skoka u vodu zavisi od kvaliteta

izvođenja njegovih osnovnih faza.

Osnovne faze skoka su:

Startna pozicija

Zalet na dasci

Odskok

Faza leta

Ulazak u vodu

Svi koji su zainteresovani da probaju ovaj

sport mogu da dođu na bezene SRC Tašmajdan,

i u Košutnjak u Republički zavod za sport a jedini

uslov za treniranje ovog atraktivnog sporta je da

znate da plivate.



„Dobro je pribliţiti se kraju puta,

ali na kraju je samo putovanje ono što je vaţno!“

Ursula Le Guin

AKTIVNOST I KVALITET ŢIVOTA

Pripremila: Milica Gligorović

Kvalitet života, kvalitetno vreme – o kakvom se kvalitetu govori? Kvalitet se definiše kao

stepen izvrsnosti. Kvalitet je neizbežno subjektivan, lični odgovor, a ne apsolutna vrednost. Lako

možemo razlikovati kvalitet od kvantiteta. Na primer, kvantitet treninga sportista trkača odnosi

se na broj pretrčanih kilometara, dok se kvalitet odnosi na ritmični trening zbog kojeg se

poboljšava rezultat. Slično tome, iako neki uvidjaju kvalitet u alpinizmu, drugi pronalaze mir u

šetnjama po šumi. Istraživanja su pokazala nove podatke o odnosu fizičke aktivnosti i kvaliteta

života. Aktivni ljudi su zdraviji i izdržljiviji, imaju pozitivniji stav prema poslu i bolje se nose sa

svakodnevnim stresom. Aktivni stariji ljudi su zadovoljniji životom, manje zavise od drugih i boljeg

su zdravlja.

Svakodnevno ljudi donose odluke koje se tiču kvaliteta života. Potrudite se da dobro shvatite

mogućnosti i faktore koji čine vašu definiciju kvaliteta. Da li postavljate svoju porodicu i prijatelje

iznad bogatstva i slave, uzbudenje iznad mirnoće, društvenost iznad privatnosti? Pokušajte da se

uverite da su vaše odluke u skladu s vašim sistemom vrednosti. Učinite to i doći ćete do sopstvene

definicije o tome šta čini uspešan život.

Trčanje brdovitim stazama u senci borova i usred prelepog planinskog ambijenta doživljaj

je koji ćete sigurno dugo pamtiti. Sami možete kontrolisati faktore koji će uticati na kvalitet

aktivnosti.



Budite fleksibilni – Nemojte biti vezani samo za jednu aktivnost ili mesto.

Planirajte unapred – planirajte vrste aktivnosi, društvo, doba dana, mesto.

Postavite realne ciljeve – Ako želite da trčite 16 km po vrelom i vlažnom danu, pokušate i

u tome ne uspete, možete se osetiti kao gutinik. Niste gubitnik, samo ste pred sebe

postavili nerealan cilj.

Otkrijte svoje raspoloţenje – Svi mi imamo periode kada smo tužni, zabrinuti, depresivni.

Nekada vežbe mogu biti dobar način da vas umire kada ste nervozni ili da vas oraspolože

kada ste depresivni, ali zaista loše raspoloženje može narušiti užitak i vama i vašim

kolegama.

Budite uvek spremni – Neka vam oprema bude uvek spremna i funkcionalna, budite

odmorni, hranite se adekvatno, ponesite dodatnu hranu ili piće, imajte uz sebe set za prvu

pomoć.

Sami ste odgovorni za kvalitet svoje aktivnosti – Ako vas vaša dnevna aktivnost čini

zadovoljnim, to se može odraziti i na druge sfere života.

Fizička aktivnost treba da bude spontana i prijatna. Preterano planiranje može umanjiti

spontanost. S druge strane, dobro sastavljen plan može doprineti da se aktivnost uklopi u

životni tok, omogućavajući spontani prelazak iz jednog doba u drugo. Zašto posvetiti manje

pažnje svojoj fizičkoj aktivnosti, nego poslu, finansijama, obrazovanju ili putovanjima?

Upravljajte faktorima koji utiču na vašu aktivnost da biste imali pun užitak i istrajali.



PROMOCIJA ĈLANICE SAVEZA

"Mali Cyrano"- Loznica

Igraonica "Mali Cyrano" se nalazi u užem centru grada Loznice. Svoj dvogodišnji rad,

zaokružila je kroz programe sportske animaciju u vidu sportsko-rekreativnih aktivnosti, zabavnih

programa i kreativnih radionica za decu i odrasle.

U okviru igraonice, pored programa koji se bave sportskom animacijom i promocijom

sporta realizuju se i programi kao što su: pozorišne i lutkarske predstave, tematski rođendani,

kreativne radionice...

Kontakt telefon: 063/263-027 i 015/881-399, e-mail: [email protected]



SAVEZ ZA SPORTSKU ANIMACIJU I SPORTSKU REKREACIJU SRBIJE

Azanjska 27a, 11210 Beograd, Tel/Fax: 011/27-12-759, www.savezars.co.rs,

e-mail:[email protected], Tekući račun 180-1611210033976-29, PIB: 106736399

PRISTUPNICA

U skladu sa programskom orijentacijom, a upoznati sa Statutom Saveza za sportsku animciju i sportsku rekreaciju Srbije, podnosimo zahtev za prijem u članstvo.

O našoj organizaciji dostavljamo sledeće podatke:

1. Naziv

2. Sedište

3. Predsednik/direktor

4. Lice ovlašćeno za zastupanje

5. PIB

6. Šifra delatnosti

7. Matični broj

8. Kontakt telefoni

9. E mail

10. Web site

NAPOMENA:

Uz Pristupnicu dostaviti i fotokopiju rešenja o registraciji.

____________________ M.P. ____________________

mesto i datum potpis ovlašćenog lica

http://www.savezars.co.rs/



UREDNIĈKI TEAM

Urednik: Ruţica Vještica

Saradnici: Goran Vještica Marina Ivanović Goran Perić

Milica Gligorović Dragan Arsenović Vladimir Miletić

Ana Vidaković

Distributer: SAVEZ ZA ANIMACIJU I REKREACIJU SRBIJE

Azanjska 27a, 11210 Beograd, Tel/Fax: 011/27-12-759

www.savezars.co.rs e-mail: [email protected]

Prijatelji SAVEZA ZA ANIMACIJU I REKREACIJU SRBIJE i

Magazina ANIMACIJA I REKREACIJE

http://www.savezars.co.rs/

mailto:[email protected]

Documents

Магазин бр. 7 - Jul 2011