1

ПРВА КРАГУЈЕВАЧКА ГИМНАЗИЈА

КРАГУЈЕВАЦ

ЛИНГВИСТИЧКА СЕКЦИЈА

ШКОЛСКА 2013/2014. ГОДИНА

НАСЛОВ РАДА:

СПОРТСКА ЛЕКСИКА

МЕНТОРИ: УЧЕНИЦИ:

1. МАРИО БАДЈУК, ПРОФЕСОР 1. НЕДА ГЛИШОВИЋ, II-3,

2. МИРЈАНА АРНАУТ, ПРОФЕСОР 2. САРА МИЛОЈЕВИЋ, II-3

KРАГУЈЕВАЦ , 2013. ГОДИНА

2

3

УВОД

Спортом називамо физичке активности које човек изводи из разних разлога. Неки од

разлога могу бити разонода, развијање тела, побољшање способности, такмичарски дух...

Спортови могу бити групни и самостални.

У групне (заједничке) спортове спадају они који се изводе групно, као на пример фудбал,

кошарка, одбојка, рукомет, ватерполо, хокеј и други.

У самосталним (појединачним) спортовима појединац се сам залаже за своје успехе. У

појединачне спортове спадају атлетика, борилачке вештине, гимнастика, пливање и други.

У многим појединачним спортским дисциплинама на званичним такмичењима збир

бодова учесника из исте екипе се сабира да би се добио екипни победник, то јест клуб који

је имао најбоље учеснике.

Неки спортови могу да се изводе и појединачно и групно. Ту спадају тенис, уметничко

клизање, стони тенис, скокови у воду и други.

Спорт може бити такмичарског или слободног карактера. Такмичарски карактер је када

спортисти наступају на такмичењима у жељи за постизањем врхунских резултата. Обично

се ради такмичења организују редовни или повремени турнири где учествује више екипа

(тимова) или појединаца. Међу такмичењима која широм света изазивају највећу пажњу и

интересовање су, свакако, Олимпијске игре и Светско првенство у фудбалу, а велику

популарност имају и такмичења Формуле 1, као и многа друга.

Спорт је данас постао уносан бизнис, па компаније дају пуно новца како би се њихове

рекламе појавиле на важним спортским догађајима, а прелазак спортиста из једног у други

клуб захтева огромне своте.

Слободни (аматерски) карактер је када се спортисти баве спортом из себи познатих

разлога, а најчешће то буду рекреативни и здравствени разлози.

Како бисмо се боље упознали са спортском терминологијом, разговарали смо са бројним

спортистима из готово свих клубова у Крагујевцу. Циљ истраживања, поред спортске

терминологије, био је представљање живота једног спортисте, његова одрицања и

ефекти које тај спорт доноси. Такође смо обратили пажњу које су речи у спортској

лексици нашег порекла, а које су пренете из страних језика. У сваком случају, спорт

заузима све значајније место и постаје једна од најважнијих ствари у животу.

4

СПОРТОВИ

Амерички фухфал

Амерички фудбал (енгл. American football) је

спорт настао из рагбија у САД крајем 19. и почетком 20.

века. Модификације које је трпео цео век, у потпуности

су га одвојиле од спорта из ког је настао, те их је данас

бесмислено поредити. На Америчком континенту се

назива једноставно фудбал и игра се, уз нешто другачија

правила, у САД и Канади. Игра се јајоликим реквизитом,

на терену од 120 јарди. Свака екипа на терену има по 11

играча. Циљ игре јесте да се уђе са лоптом у енд зону

(енгл. end zone). Терен се осваја трчањем, пасом или

шутом на гол.

Историја

Амерички фудбал или НФЛ (Национална фудбалска лига) је спорт који је дуго

година био искључиво аматерски, а данас представља најпопуларније професионално

спортско такмичење најмоћније земље света. Настао је на колеџима САД-а крајем 19.

века. Оснивачем овог спорта сматра се Волтер Кемп, који је и постављен за председника

прве организације америчког фудбала 1873. године. Тада су и утврђена основна правила

која су ову игру одвојила као засебан спорт у односу на рагби. Године 1898. основан је

први професионални клуб који и данас игра у НФЛ-у, Аризона.

Опрема

К- Кацига (енгл. helmet) - посебна врста која се користи само за овај спорт.

К- Копачке.

П- Панталоне - посебна врста уских панталона које се носе преко штитника.

Слика 1– Лппта за амерички фудбал

5

Р- Рукавице (енгл. gloves) – посебне рукавице које се разликују

по позицијама.

Н- Нараменице (енгл. shoulder padѕ – јастучићи за рамена) -

посебна врста заштитне опреме. Направљене су од пенастог

материјала са чврстом пластиком која чини спољни омотач.

Величине нараменица могу да се подешавају.

Ч- Чарапе

Ш – Штитници – постоји више врста штитника:

Тај педс (енгл. thigh pads - јастучићи за бутине) – за

бутине.

Ни педс (енгл. knee pads – јастучићи за колена).

Хип педс (енгл. hip pads – јастучићи за кукове).

Тренинзи

П- Позиције у тиму - Сваки тим на терену има по 11

играча, док због великог броја различитих позиција,

односно великог броја измена један тим броји много

више. Најшира подела играча је на одбрамбене, нападаче

и играче специјалних тимова.

Играчи за напад

Нападачки део једног тима има за циљ освајање терена и уношење лопте у енд зону

или постављање исте довољно близу за шут. У нападу се разликују следеће позиције:

офанзивна линија (гардови (енгл. guard), теклови (енгл. tackle) и центар, бекови

(квотербек (енгл. quarterback), ранинг бек (енгл. running back) или тркач и фул бек (енгл.

full back) и хватачи (енгл. tight end) и крилни хватачи (енгл. wide receiver).

Нападачка или офанзивна линија броји пет људи. Њихов циљ је да направе блокове у

одбрани и омогуће својим тркачима напредовање, или да бране свог квотербека када он

жели да упути пас. Када бране свог квотербека, линијаши формирају круг око њега (џеп)

омогућавајући му довољно времена да упути пас. Поред центра који изводи лопту, ови

играчи (леви и десни гард, односно текл) најдоминантнији су на терену и углавном немају

контакт са лоптом. Квотербек заузима најдоминантније место на терену иза центра, како

би имао најбољу прегледност, и у договору са тренером, позива акције. Мора да има

Слика 3– Фул бек

Слика 2– Играч са ппремпм

6

изражен осећај за игру, прецизну и јаку руку, те је зато један квотербек на терену, а уједно

и најважнији члан сваког тима. Тајт енд се налази тик уз офанзивну линију и, поред тога

што помаже офанзивној линији у њеним задацима, може да хвата лопту. Постоје још и

крилни хватачи који се налазе широко уз аут и пре свега

имају за циљ да се ослободе, ухвате лопту и, по

могућству, даље напредују. У зависности од формације

постоје акције у којима набројане позиције нису јасно

дефинисане. Нпр. тим може да напада без бекова, са пет

крилних хватача.

Играчи за одбрану

Одбрамбени тим има за циљ да спречи противнички напад у освајању терена.

Одбрамбени играчи заустављају противничке обарањем (енгл. tackle), могу да пресеку пас

(енгл. interception) или да га одбију (енгл. deflected). Уколико играч приликом обарања

успе да противнику избије лопту из руку пре него што он падне на земљу или изађе у аут,

лопта постаје слободна (енгл. fumble) и свако може да је освоји. Обарање квотербека док

се налази иза своје линије назива се сек (енгл. sack). Напредовање напада се моментално

зауставља уколико играч са лоптом изађе у аут или не успе да ухвати исту. У одбрани се

разликују следеће позиције: дефанзивна линија, корнер бек (енгл. corner back), лајнбекер

(енгл. linebacker), сејфти (енгл. safety). Дефанзивна линија се налази одмах испред

офанзивне, са чијим играчима стално води дуел покушавајући да ухвати квотербека (sack)

или да обори било ког другог играча. Ова позиција разликује крајњег играча (енгл. end) и

остале (енгл. tackle). Лајнбекери се налазе одмах иза линије и, пре свега, имају задатак да

зауставе трчања и краће пасове, корнер бекови се углавном користе за маркирање крилних

хватача док сејфти, као што им име каже, чувају терен од било каквог дубоког продирања,

пасом или трчањем. Позицијама у одбрани нису јасно дефинисане ни улоге ни број на

терену. Уколико тим жели да се одбрани од трчања тада ће на терену бити више линијаша.

Може бити више линијаша и лајнбекера. Такође је могуће да било ко, нпр. последњи човек

одбране сејфти крене у јуриш ка квотербеку и таква акција одбране назива се блиц (енгл.

blizz).

Специјални тимови

Сваки меч америчког фудбала почиње испуцавањем, када шутер изађе на терен са

задатком да пошаље лопту што даље од свог гола у руке тиму који враћа лопту

покушавајући да освоји што више терена. Циљ тима који испуцава лопту (енгл. kickoff)

јесте да заустави напредовање тима који исту враћа (енгл. kick return). Као и у току игре,

сваки специјални тим на терену има 11 играча. Други битан специјални тим је пант тим

Слика 4 – Играчи на утакмици

7

(енгл. punt), који се користи у ситуацијама када тим који напада у четвртом покушају мора

да освоји велики део терена. Тада се екипа одлучује да изведе на терен свог пантера који

лопту испуцава што даље ка голу противника. Један играч тима који враћа пант се налази

најдаље од свих и он хвата лопту и моментално напредује са њом, док остали покушавају,

блоковима, да му направе пут. Уколико играч који хвата лопту жели да само ухвати лопту

и да са тог места крене његов напад, он то сигнализира рукама (енгл. fair catch) и тада

нико не сме да га дотакне. Ако пант заврши у енд зони, екипа свој напад креће са линије

од 20 јарди (енгл. touchback). Када се напад у четвртом покушају нађе на месту са ког

њихов шутер, на терен излази специјални тим и то је тим за шут односно блокирање истог.

Поред шутера, важни играчи су снепер који изводи лопту далеко ка холдеру, човеку који

придржава лопту и омогућава шутеру да постигне поене. У специјалним тимовима

позиције (осим шутера и пантера) нису јасно дефинисане и попуњавају их људи са

посебним талентом, као што је нпр. брзина. Неретко у овим тимовима се налазе млади

играчи којима се пружа прилика да се искажу.

Такмичења

К- Казне - У америчком фудбалу постоји велики број правила, као и казни за кршење

истих. Уочени прекршај санкционишу убацивањем жуте заставице. Најчешћи прекршаји:

(енгл. offside): Уколико се било који играч одбране нађе са противничке стране

LOS у моменту кад се лопта изводи.

(енгл. false start): Уколико се играч напада

нелегално помери.

(енгл. holding): Непрописно држање играча (који не

носи лопту).

(енгл. block in the back): Забрањено блокирање

играча с леђа.

(енгл. facemask): Забрањено је на било какав начин

ухватити играча за facemask.

(енгл. pass interference): Контакт са хватачем у моменту када је лопта упућена се

кажњава постављањем лопте на то место.

Т- Терен - дужине је 120 јарди (110 m) и на крајевима се налази поље дужине 10 јарди

које представља енд зону, поље до ког је циљ доћи како би се постигли поени. Остатак

терена подељен је на поља дужине 5 јарди, док се голови налазе на крајевима енд зоне.

Т- Трајање меча - Свака четвртина траје 15 минута. Време се зауставља када играч изађе

с лоптом ван терена, приликом лоше упућеног паса као и уколико неки тим затражи

тајмаут, на располагању су по три у сваком полувремену. Игра се док не истекне време,

односно уколико је тим кренуо у напад док се исти не заврши. Победник је екипа која има

Слика 5 – Терен

8

више поена, а уколико је након истека последње четвртине резултат нерешен, игра се се

продужетак, који траје петнаест минута, у ком побеђује екипа која прва постигне поен на

било који начин. Ако и у продужетку буде нерешено, утакмица ће се таквом и прогласити.

П- Правила - Тим који поседује лопту (напад) има 4 покушаја да пређе десет јарди и тако

се избори за нова 4 покушаја (енгл. first down). Уколико тиму који напада то не пође за

руком, могу у четвртом покушају да испуцају лопту што даље од свог гола (енгл. punt),

или да покушају и у последњем да освоје нови напад. Ако не успеју, на терен излази напад

противничког тима са места из ког је кренуо четврти напад. Постоји време за напад и

уколико у том времену напад не крене у освајање терена, добиће казну 5 јарди и у

следећем нападу мораће да освоји 15 за нови. Лопта се поставља на LOS (енгл. line of

scrimmage) и акција почиње када центар тима који напада изведе (енгл. snap) лопту и

проследи је свом квотербеку (енгл. quarterback). Пре него што центар изведе лопту нико

не сме да пређе LOS. Када се лопта успешно изведе и нађе у рукама квотербека, на њему

је да је проследи неком од тркача: ранинг беку (енгл. running back) или фул беку (енгл. full

back) (енгл. handoff), да пасом пронађе неког од својих хватача (tight end-а или wide

receiver-а), или пак да сам истрчи и тако освоји терен. Када један тим успе да уђе у енд

зону, било пасом или трчањем, осваја 6 поена (енгл. touchdown) и има прилику за додатно

претварање шутом за 1 поен (енгл. extra point) или поново акцијом за 2 (енгл. 2 point

conversation). Ако тим у трећем покушају буде заустављен на удаљености с које њихов

шутер може да погоди гол (енгл. field goal), у четвртом ће

покушати тако да освоје поене и то 3. Уколико било који

нападач током неке акције буде ухваћен у својој енд зони,

екипа којој то пође за руком добиће 2 поена (енгл. safety),

као и посед лопте.

С- Судије - На терену постоји 7 судија, сваки је задужен

за одређени део терена или сегмент игре док је главни

судија, уочљив по белом качкету, задужен да уважи или

оповргне прекршај и исти саопшти.

Информатори

Клуб америчког фудбала Wild Boards (Дивљи вепрови), Крагујевац

Први кораци америчког фудбала у Крагујевцу начињени су октобра 2002. године,

када се група заљубљеника у овај спорт, инспирисана преносима НФЛ-а на Трећем каналу

РТС-а, окупила да се у њему опроба.

Слика 6. – Грб клуба „Дивљи вепрпви“

9

Залагањем Александра Ћирића и Младена Павловића све то је прешло на виши ниво,

средином августа 2003, када је клуб и званично регистрован. Тада се дошло на идеју да се

клуб назове „Дивљи вепрови“, по животињи која је симбол нашег града.Претходно је клуб

одиграо и прву утакмицу америчког фудбала у Србији, 22. марта 2003. године, пред око

500 гледалаца на стадиону крагујевачког Фудбалског клуба „Јадран“, где је савладао

београдске „Вукове“, резултатом 15:14.

У години оснивања, екипу од око 40 играча тренирао је Вујица Самаиловић, а у том

периоду „Вепрови“ су одиграли још две утакмице. Најпре су, пред више од 800 гледалаца,

на стадиону ФК „Сушица“, савладали „Сирмиум Легионаре“ из Сремске Митровице

(45:38), а потом су на истом месту копља положили и „Ниш Стеедс“-и – 47:0.

Владимир Раденовић

Број: 92

Висина: 190

Тежина: 105

Датум рођења: 22. 01.1985.

Место рођења: Крагујевац

Број сезона у Вепровима: 10

Број утакмица у сениорској репрезентацији: 10

Трофеји:

Шампион Србије са „Дивљим Вепровима“ 2004, 2006, 2008, 2009,

2010.

Вицешампион Србије са „Дивљим Вепровима“ 2005, 2011, 2012.

Шампион регионалне лиге ЦЕФЛ са „Дивљим Вепровима“ 2006.

Вицешампион ЕФАФ купа са „Дивљим Вепровима“ 2011.

Трофеји са репрезентацијом: 1. место на „Пепси купу“ 2006. у Хохенемсу (Аустрија) и 1.

место на Европском првенству групе „Ц“ 2012. у Швајцарској и Аустрији.

Слика 7 – Владимир

Раденпвић

Слика 8- Ауторке рада са Владимиром Раденовићем и

Стеваном Плетикосићем (стрељаштво)

10

Бициклизам

Бициклизам је рекреација, спорт и начин кретања коришћењем бицикла,

превозног средства на људски погон.

Данас је бициклизам стандардни олимпијски спорт у неколико дисциплина.

Постоји и одређен број бициклистичких дисциплина које нису у олимпијском програму.

Историја

Бицикл је настао је у Европи у 19. веку. Откриће бицикла није везано за одређену

годину или конкретног изумитеља. Кроз историју је било више примера возила

покретаних људском снагом. Особа која се спомиње као први возач бицикла је немачки

барон Карл фон Драјс, који је 1817. године возио својеврсни бицикл на гурање. Старлијев

модел бицикла из 1885. године најчешће се сматра првим модерним бициклом. Даље

побољшање било је увођење пнеуматских гума, 1888. године, које је увео Шкот Џон

Данлоп. Од тада се основни концепт бицикла није битно мењао, осим што су данашњи

бицикли далеко лакши за управљање и сигурнији.

Због релативно јефтине израде и доступности то је данас најраширеније превозно

средство. Претпоставља се да данас на свету постоји преко 1.000.000.000 бицикала.

Због чињенице да је, у поређењу са другим уобичајеним превозним средствима

(нпр. аутомобилом), далеко мање опасан по загађење околине, а уједно врло позитивног

учинка на здравље људи који возе бицикле, бројни градови осигуравају за бициклисте

различиту инфраструктуру која им олакшава вожњу: одвојене бициклистичке стазе,

посебна места за одлагање бицикала, делове града у које је могуће доћи искључиво

бициклом или пешице.

Слика 9 – Бициклизам

11

Опрема

С- Спринтерице – посебне патике у којима се вози бицикл.

Д- Дрес – састоји се од шортса и мајице.

Р- Рукавице – од коже, скаја...

П- Пулс-мастер – сат који мери откуцаје срца.

Б- Бицикл – постоје различите врсте, који се разликују у

зависности од категорија.

Категорије

Б- Брдски бициклизам (MTB) - екстремни спорт у ком се бициклом вози преко путева

као што су шуме, брда, планине, колски путеви, паркови,

пољане, који се једним именом називају „офроуд“ путеви. Сам

спорт захтева посебну опрему и бицикле, као и одређена

предзнања, искуство и технику за офроуд вожњу. Возити се

може било на брдском, било на хибридном бициклу, а

заједничка одлика свих брдских бицикала су широке гуме са

крампонима, широке и ојачане цеви рама и суспензија на

предњој виљушки.

У западним земљама, одакле је стигао код нас, брдски

бициклизам је веома популаран спорт, и у њега се доста улаже.

Бициклисти се труде и успевају да привуку велики број људи окренутих природи, спорту

и здравом телу и духу путем организовања многобројних трки током сезоне,

организовањем маратона, ревијалних и рекламних вожњи и трка у добротворне сврхе.

В- Велодромски бициклизам - врста бициклизма која се одржава на пистама и

велодромима, тј. овалним стазама које су обично дугачке 200m, 250m или 333,33 m, са два

окрета од око 40°. Трке велодромског бициклизма су присутне на свим Олимпијским

играма од 1896. године, осим оне одржане у Стокхолму 1912. Године. Трка у

Слика 11 – Брдски бициклизам

Слика 10 – Бицикл

12

конкуренцији жена се појавила 1988. године на спринту.

Бицикли су направљени тако да аеродинамичност буде на

максимуму. За дуже вожње бицикли су веома слични

друмским, док се за спринт-трке користе бицикли са

вишим седлом, а нижим корманом. Центар овог

бициклизма је Европа, посебно Белгија, Француска,

Немачка и Енглеска, а ван Европе се одржава у Јапану и

Аустралији. Од 1993. се одржавају професионално и

аматерско светско првенство сваке године, а до сада је

додељено 15 награда (9 мушкараца и 6 жена).

Д- Друмски бициклизам - најраспрострањенија форма бициклизма и један од

популарнијих спортова у јавности. Познату трку Тур де

Франс прати више људи него било који уобичајени

спортски догађај у свету. Овај вид бициклизма се одвија,

пре свега, на путевима, асфалтираним или бетонираним

површинама. Подразмева рекреативну вожњу, друмски

бициклизам као спорт (трке) и примену бицикла за превоз

путевима. Друмски бициклисти генерално поштују иста

правила и законе као и други возачи који учествују у

саобраћају. У контексту примене бицикла за превоз, мисли

се на улогу у саобраћају, превоз на посао, разношење поште и новина и разоноду. Постоје

разне врсте бицикала које се користе на путевима, од BMX бицикли, преко MTB, до

друмских бицикли. Материјали од којих се праве су најчешће гвожђе, алуминијум,

титанијум или угљенична влакна. Широм света најкоришћени материјал је челик јер је

релативно јефтин, јак и пуно је лакше извршити поправке него код бицикли од других

материјала који се користе.

Е - Екстремни бициклизам (BMX)

BMX (енгл. Bicycle Moto-cross (X)) је теренски

бицикл прилагођен за трке и разне трикове. Настао је у

Калифорнији 1960-их година, по угледу на кросерице,

теренске мотоцикле са врло популарним кружним

тркама (мото-крос трке).

Ова врста бицикала је делимично изгубила на

популарности током 1990-их, услед ескпанзије брдског

бицикла (моунтибајка). У протеклих неколико година

популарност поново расте.

Слика 13– Друмски бициклизам

Слика 14 – Екстремни бициклизам

Слика 12 – Велодромски бициклизам

13

BMX бицикли су нарочито популарни код младих који се оваквим бициклима возе

по улицама градова, бајк парковима, а и ван уређених терена. Практичан за разне

акробације, јер је рам бицикла мањих димензија.

Ц- Циклокрос - врста бициклистичке дисциплине. Трку чини висе кругова од по 2 до 5км,

зависно од категорије. Прво светско првенство у циклокросу одржано је 1950. године.

Информатор

Слободан Васиљевић је бициклиста, рођен 31. августа 1980. године. Учествовао је

на многим тркама како друмског, тако и планинског бициклизма.

Ватерполо

Ватерполо je колективни спорт који се игра између две екипе, састављене од по

седам играча.

Ватерполо (water polo) је сложеница енглеског порекла. Настала је од две речи -

(water) - вода и (polo) - реч заснована на енглеском преводу речи која долази из

Балти језика1 где тачно гласи pulu, што значи лопта.

1 Тибетански језик кпји се гпвпри у Пакистану и пкплним земљама.

Слика 15 и 16 – Слободан Васиљевић

14

Историја

Претеча ватерпола је спортска игра која се развила 1869. године, у Уједињеном

Краљевству, захваљујући настојањима спортских стручњака да у једнолични

програм пливања унесу више живости. Утакмица која се тада одиграла врло мало је

личила на данашњу, али је привукла већи број омладине. Игра је названа фудбал у

води (енгл. foot-ball in the water). Годину дана касније, Лондонски пливачки

савез (енгл. London Swimming Association) формирао је комисију са задатком да одреди

правила игре. Коначно, 1876. године донета су правила о величини воденог простора

на коме се игра, саставу екипе (две екипе од по седам играча) и судијама. Пошто је

водени терен био без голова, задатак играча једне екипе је био да лопту положи на

сплав противничке екипе.

Прва правила правог ватерпола дао је Вилијам Вилсон, 1876. године у Глазгову, где

се на реци Ди одиграла утакмица у којој је први пут биле омеђене границе игралишта.

У то време ватерполо се све чешће налазио у програму пливачких такмичења и разних

свечаности. Правила су предвиђала гол и голмана, голмани се нису смели одупирати о

дно игралишта, хватати лопту и бацати је са две руке, а погодак се признавао онда када

лопта целим обимом уђе у гол. Организовала су се првенства и међусобне

утакмице Енглеске, Шкотске и Ирске по јединственим правилима да голман не сме

бацати лопту преко половине игралишта и водити лопту испод воде. Утакмица је

трајала двадесет минута. До утакмице између Бирмингема и Портсмута свака екипа је

имала по дванаест играча.

Крајем века ватерполо се појављује и на америчком континенту. Играло се у

затвореном пливалишту, али без голова и задатак је био да играч са лоптом у руци

додирне одређено место на огради пливалишта.

Ватерполо се у остатку Европе појављује око 1894. године, најпре у Немачкој,

па Аустрији, Белгији, Француској и Мађарској.

Уз фудбал, најстарији је екипни спорт који се појавио на програму Олимпијских

игара, још 1900. године и одржао се до данас. Први победник је била екипа Велике

Британије. Ватерполо за жене први пут је укључен на Олимпијским играма у Сиднеју

2000. године.

Прво Првенство Европе одржано је у Будимпешти 1926. године, а Светско првенство

у Београду 1973.

15

До сада највише успеха су имали ватерполисти Мађарске, који су са 2008.

годином освојили петнаест медаља (девет златних, три сребрне и три бронзане

медаље).

Опрема

Б- Баде мантили - Специјални мантили направљени од посебне врсте материјала, који

одржавају топлоту тела. Користе се пре уласка у базен (Слика 17).

Слика 17 - Ватерполисти у баде мантилима Слика 18 - Капе за ватерполо

К- Капе се користе за заштиту главе и ушију играча и за идентификацију играча. На

делу капе који иде на уши налазе се пластичне наушнице које смањују притисак при

ударцу у главу и спречавају да бубна опна пукне. На њима пише број играча и лого

спонзора (Слика 18).

К- Купаће гаће - Направљене су од специјалног материјала, двоструко су постављене

што спречава цепање (Слика 19).

Слика 19- Купаће гаће

Л- Лопта - Лопта је округла са ваздушном комором која има самозатварајући вентил.

Непромочива је, без спољних шавова, без премаза масти или сличне материје. Тежина

лопте је од 400 до 450 грама. За мушки ватерполо обим лопте мора бити од 0,68 до

0,71 метара, а притисак у лопти од 90 до 97 kPa, а за женски ватерполо обим лопте

мора бити од 0,65 до 0,67 метара, а притисак у лопти од 83 до 90 kPa2 (Слика 20).

2 Паскал (фр. pascal; симбол: Pa) је СИ јединица за притисак. Килопаскал (kPa) је 1000 пута већи од Pa.

16

Слика 20- Лопта

П- Папуче - Врста обуће која се користи пре уласка у базен (Слика 21).

Слика 21- Папуче марка "Адидас" Слика 22- Ватерполисти у тренеркама

Т- Тренерка - Спортска одећа. Користи се пре и после тренинга или утакмице, и на

додели награда (Слика 22).

Тренинзи

Спортисти имају по два тренинга свакодневно, сем једног дана у недељи који им је

слободан. Ујутру су тренинзи у теретани, а поподне у базену.

Б- Базен - Објекат који је испуњен водом и који се користи за пливање и ватерполо.

Постоји:

Базен за за жене - Димензије игралишта морају бити 25 метара са 17 метара .

Дубина воде не сме бити мања од 1,80 метара, а препоручује се 2,00 метра.

Базен за мушкарце - Димензије игралишта морају бити 30 метара са 20

метара. Дубина воде не сме бити мања од 1,80 метара, а препоручује се 2,00

метра.

Расвета не сме бити мања од 600 лукса3.За олимпијске игре, светска првенства

и ФИНА4 такмичења расвета не сме бити мања од 1.500 лукса.

3 Лукс (енг. lux; симбол: lx) је СИ изведена јединица осветљености (илуминације).

4 ФИНА (итал. Fédération Internationale de Natation Amateur) је међународна организација која окупља све

националне спортске савезе за спортове: пливање, ватерполо,скокови у воду, синхроно пливање и даљинско

пливање. Правила су тачно одређена за сваки спорт и поштују се на свим такмичењима која су организована

од стране чланова ФИНА савеза.

17

Температура воде мора бити 26°C.

Чуњеви (Слика 7) - Видљиве ознаке постављене на обе стране базена, а

означавају следеће:

1. Беле ознаке - гол-линија и половина игралишта,

2. Жуте ознаке - линија на 5 метара од гола.

3. Црвене ознаке - линија на 2 метра од гола,

Слика 23- Базен, димензије и распоред чуњева

Г- Гол - Састоји се из две стативе и пречке које су чврсте конструкције. Правоугаоног је

облика, дужине 3 метра и висине 90 центиметара (Слика 24).

Слика 24-Гол

Д-Доктор - Особа задужена за здравље спортиста. Најчешће је то доктор спортске

медицине.

Е- Екипе - Свака екипа има седам играча, од којих један мора бити голман, и не више

од шест резервних играча који се могу замењивати.

К-Капитен - Најчешће најстарији и најискуснији играч у екипи који одржава

дисциплину у тиму.

18

П- Позиције у тиму:

Б - Бек (енгл.back) - постиже поене са дистанце.

Г- Голман - брани да лопта уђе у гол.

З- Згодно вани - стоји са стране и згодно му је да шутира десном руком.

З- Згодно крило - стоји са стране и згодно му је да шутира десном руком.

Н- Незгодно вани- стоји са стране и незгодно му је што шутира левом руком.

Н- Незгодно крило - стоји са стране и незгодно му је што шутира левом руком.

Ц- Центар - на 5 метара од гола и главни у нападу.

Т- Тејперинг (енгл. tapering) - Период постепеног смањивања обима тренинга пред

такмичење. Траје од месец дана до две недеље. Спортисти ово раде да би на

такмичењима имали више снаге и да им мишићи били одморни.

Т- Тренер - Особа која је задужена за припрему пливача за такмичења. Може

постојати и више људи који су задужени за припрему играча:

Главни тренер

Помоћни тренер

Кондициони тренер

Тренер за голмана

Ф- Физиотерапеут - Особа задужена за масажу спортиста.

Припреме

П- Планинске припреме - Одвијају се на планинама, на надморским висинама већим

од две хиљаде и пет стотина метара.Трају до три недеље. Организују се пред велика

такмичења. Тада се плућа привикавају на мањак кисеоника. При великим физичким

напорима, кисеоник се доста троши, а пошто је тело на то већ навикнуто током

припрема, ватерполисти лакше издржавају такмичења.

Такмичења

Могу се одржавати на нивоу државе, Европе и света ( Олимпијске игре). Сезона

такмичења траје од септембра до маја.

19

Д- Дисквалификација - Искључење из такмичења услед непоштовања прописаних

правила5. Спортиста може бити дисквалификован од стране судије.

М- Менаџер - Заступа играче на свим конференцијама за штампу.

С- Семафор - служи за приказ резултата и пролазног времена на утакмици.

С- Судија - Особа која контролише регуларност трке.

Т- Тајмаут - Свака екипа има право на 3 тајмаута у утакмици. Трећи тајмаут може

бити затражен само у продужецима. Трајање тајмаута износи 1 минут.

Т- Термини:

Бицикла - одржавање на води.

Вијак - Шут који користи центар. Он се изненадно окреће на леву страну и

шутира на гол.

Петерац (казнени ударац) - Шут на гол са удаљености од пет метара.

Предња шрауба - Шут који се изводи тако што се лопта гура по површини

воде и на крају мало снажнијим одгуривањем се убацује у гол (Слика 25).

Топљена лопта - Појам који означава недозвољено потапање лопте. У случају

да лопту потопи играч једног тима, аутоматски лопта иде другом тиму.

Фаул (енгл. Foul-прљав, непоштен) – прекршај који настаје када играч

угрози противничког играча гурањем или ударањем.

Шкара - Ударац ногама у води при покретању из статичног положаја.

Шприц - Шут који се изводи тако што се лопта дигне једном руком, а удари се

другом тако да лети ка голу (Слика 25).

Шрауба - Шут који користи центар. Он се изненадно окреће на десну страну и

шутира на гол (Слика 25).

5 Правила одређује ФИНА (итал. Fédération Internationale de Natation Amateur) међународна организација

која окупља све националне спортске савезе за спортове: пливање, ватерполо, скокови у воду, синхроно

пливање и даљинско пливање. Правила су тачно одређена за сваки спорт и поштују се на свим такмичењима

која су организована од стране чланова ФИНА савеза.

20

Слика 25- Шрауба, предња шрауба и шприц.

Т- Трајање игре - Утакмица траје укупно 32 минута. Подељена је на четири четвртине

од по осам минута. Време се почиње мерити на почетку сваке четвртине или

продужетка у тренутку кад играч дотакне лопту. Код свих знакова за прекид мерни сат

мора се зауставити док лопта не буде враћена у игру, напуштањем руке играча који

изводи одговарајуће бацање или када лопту дотакне играч након судијског бацања.

Између прве и друге четвртине и треће и четврте су паузе од по један минут, а између

друге и треће четвртине је пауза од два минута.

Ако је након истека времена утакмица завршила нерешено, а потребно је добити

победника, мора се играти продужетак после одмора од 5 минута. Играће се 2

продужетка по 3 минуте стварне игре с прекидом од 2 минуте како би екипе

промениле стране. Ако је резултат на крају два продужетака нерешен, морају се

изводити казнена ударци (петерци) како би се добио победник.

Информатори

Ватерполо клуб “Раднички” основан је 2012. године и у

клубу тренутно тренира преко 400 играча.

Ватерполо клуб „Раднички“ у стварању комплетних

услова за развој једне спортске дисциплине, као што је

ватерполо види мотив за његову промоцију и формирање јаке

21

организационе и тренерске снаге која ће створити шампионе у Крагујевцу.

Циљ ватерполо клуба „Раднички“ је да кроз примену савремених тренерских

метода обучи нове ватерполо генерације и да се пласира у сам врх ватерполо клубова

захваљујући добрим условима за рад на затвореном базену у Крагујевцу.

Здравко Радић

Датум и место рођења: 24. јун 1979, Котор

Позиција: голман

Клубови: Приморац (Котор), Приморје (Ријека)

Трофеји са клубовима: Евролига, два Првенства, Куп Црне

Горе са Приморцем и Куп Европе са Радничким

Репрезентација: Црна Гора

Број утакмица у репрезентацији: 220

Трофеји са репрезентацијом: три злата са Србијом и Црном

Гором (Светско првенство 2005. и Светска лига 2005. и 2006.) и

два злата са Црном Гором (Европско првенство 2008. и Светска

лига 2009.)

Јуниорска репрезентација: Злато на Европском првенству

Висина: 193 цм

Александар Ћирић

Датум и место рођења: 30. децембар 1977, Београд

Позиција: незгодна страна, крило

Клубови: Црвена звезда, Бечеј, Бреша, Будванска ривијера,

Барселонета

Трофеји са клубовима: Првак Југославије са Звездом, са

Бечејом шест дуплих круна и Евролига, са Брешом три ЛЕН

Купа и једно Првенство Италије, са Будвом Куп Црне Горе, са

Барселонетом два Првенства и један Суперкуп Шпаније, са

Нептунсима Летње првенство, Куп Малте и Куп Европе са

Радничким

Репрезентација: Србија

Број утакмица/голова у репрезентацији: 346/201

Трофеји са репрезентацијом:Осам златних (Европско

првенство 2001, 2003. и 2006, Светски куп 2006, Светска лига

22

2006, 2007. и 2008, Медитеранске игре 1997), пет сребрних (Олимпијске игре 2004, СП

2001, ЕП 1997. и 2008. и СЛ 2004) и пет бронзаних медаља (ОИ 2000. и 2008, СП 1998. и

2003. и СК 2002).

Јуниорска репрезентација: злато наУниверзијади 1995.

Индивидуална признања:Најбољи играч Евролиге 1999/2000. (као играч Бечеја)

Висина: 192 цм.

Милош Миличић

Датум и место рођења: 10. мај 1991, Нови Сад

Позиција: бек

Клубови: Војводина

Репрезентација: Србија

Број утакмица у репрезентацији: 8

Трофеји са репрезентацијом: Злато на Светском купу 2010.

Јуниорска репрезентација: Три злата (Светско првенство и

Универзијада 2011. и ЕYОФ 2007), сребро (Европско првенство

2008) и четири бронзе (Светско првенство 2009, Европско

првенство 2008. и 2009. и Универзијада 2013)

Висина: 191 цм

23

Koшарка

Кошарка је врста тимског спорта.

Игра се лоптом помоћу руку. Две екипе

састављене од пет играча покушавају да

постигну што више поена убацивањем

лопте кроз обруч противничког коша по

одређеним правилима. Победник је екипа

која постигне више поена. Током времена

кошарка је развила уобичајене технике

шутирања, додавања и вођења, као и

позиције играча и нападачки и одбрамбени

механизам. Док се уобичајена такмичарска

кошарка одвија под строгим и тачно

одређеним правилима, разне варијације

учиниле су ову спортску дисциплину

ближу играчима и с мањим бројем правила.

Кошарка је један од најгледанијих спортова на свету. Док је такмичарска кошарка

искључиво дворански спорт који се одвија на специјалном терену, мање регулисане врсте

могу да се играју и као спољашњи спорт на подлогама различитим од паркета, који је

стандард за такмичарску кошарку.

Историја

Почетком децембра 1891. године Џејмс Нејсмит, канадски лекар на универзитету

Макгил и професор физичког васпитања на колеџу Спрингфилд, осмислио је нову игру на

затвореном терену која би служила за одржавање кондиције ученика током дугих зима.

Одбацио је многе предложене игре с објашњењем да су прегрубе или непотпуне, и на

крају је модификовао дечју игру „патка на камену“, прилагодио је неколико спортова у

једну целину и написао једноставна правила. Кош је ставио на висину од 3,05 метра. Тај

кош се разликовао од данашњег по томе што је имао чврсто дно, док данашњи имају

мрежицу која пропушта лопту. Док су кошеви имали чврсто дно, сваки пут након

постигнутог коша лопте су се морале избијати из коша. Нејсмитова нова игра била је врло

слична рукомету, који је настао отприлике у исто време као и кошарка, крајем 19. века.

Женска кошарка почела је 1894. када је Сенда Беренсон, професорка физичког

васпитања прилагодила Нејсмитова правила женама. Прва службена кошаркашка

утакмица одржана је 20. јануара 1892. у дворани гимназије Удружења младих хришћана.

Играло се са девет играча на терену, упола краћем него данашњи NBA терен. Оригинални

назив кошарке на енглеском је basketball, а сложеница је од речи basket – кош и ball –

лопта. Име је Нејсмиту предложио један од његових ученика. Игра је била популарна од

самог почетка.

Слика 26. – Кпшарка

24

Први играчи кошарке били су студенти гимназије Удружења младих хришћана.

Касније, игра се проширила на читаве Сједињене Америчке Државе и Канаду. До 1896.

године постојале су и бројне женске кошаркашке екипе, но поприлично груба правила и

бројна публика одвратила су кошарку од примарног циља Удружења младих хришћана,

игре која помаже студентима да остану у форми. Но, упркос томе, пре Првог светског рата

успоставили су се бројни аматерски савези и аматерски клубови, и то у САД-у.

Кошарка се прво играла с фудбалском лоптом. Прве лопте израђене искључиво за

кошарку биле су смеђе, што је била уобичајена боја све до педесетих 20. века када је Пол

Тони Хинкл, у потрази за лоптом која би била уочљивија, у употребу увео наранџасту

лопту, која је и данас стандардна.

Вођење или одбацивање лопте од подлоге (енлески: dribling), није било предвиђено

првим правилима. Предвиђено је било само додавање лопте између саиграча одбацивањем

лопте од подлоге. Додавање лопте био је први пример кретања лопте. Вођење је постепено

нашло пут до кошарке и постао дозвољен, међутим, није се превише користио због

неправилног облика тадашњих лопти и њиховог одскока. Тек је средином педесетих

година вођење постало популарна метода баратања лоптом, што је било условљено

побољшањем њених својстава, за што је заслужан Пол Тони Хинкл.

Кошарка, нетбол, одбојка и лакрос једини су спортови са лоптом, измишљени од

стране држава Северне Америке. Друге игре, попут бејзбола и канадског фудбала,

измислили су Европљани, Азијци или Африканци.

Опрема

Д – Дрес – састоји се од памучне мајице без рукава и шортса до

колена.

Н – Надмајица – врста доње мајице која

се користи за загревање.

П – Патике – имају нешто већу дубину

како би се додатно ојачао чланак који је

изложен великим притисцима приликом

скакања. Често се праве од чвршћих

материјала, као што је кожа или вештачка

влакна.

Ч – Чарапе – беле или црне боје које могу бити различитих

дужина.

Ш – Штитници – најчешће се користе штитници за колена.

Слика 27. – Кпшаркашке патике

Слика 28. – Кпшаркаши са

ппремпм

25

Тренинзи

Д- Доктор – Особа задужена за здравље спортиста. Најчешће је то доктор спортске

медицине.

К- Категорије:

Пионири

Кадети

Јуниори

Сениори

К- Капитен - Најчешће најстарији и најискуснији играч у екипи који одржава дисциплину

у тиму.

П- Позиције - Утакмицу играју по пет играча из сваке екипе. Позиције у тиму су:

1) Плејмејкер (енгл. play-игра и maker-творац) - Ова позиција је резервисана за

играче велике брзине, добре технике и вођења лопте. Често се у кошаркашкој

терминологији за плејмејкера каже „јединица“. Основна улога овог играча је

организација игре и то најчешће у нападу. Он преузима лопту када се креће у напад

и, у складу са тактиком, прослеђује лопту одговарајућем играчу. Ипак, врло често

су ови играчи, пре свега због личног умећа, добри поентери. Његова стандардна

позиција у нападу је нешто иза линије за три поена. Ови играчи су најчешће нижи

растом, али се у новије време и граница висине за плејмејкере повећала и до 2м.

Улогу плејмејкера врло често могу преузети и играчи са других позиција, у складу

са њиховим особинама. Основа сваког доброг плејмејкера је добар преглед игре.

2) Бек (енгл. back- назад) Ова позиција је резервисана за играче доброг шута и велике

брзине. Често се у кошаркашкој терминологији за бека каже „двојка“. Основна

улога овог играча је да постиже поене са дистанце, тако да се често за ову позицију

каже да је шутерска. Ипак, поред тога, због његове брзине, бек врло често трчи

контре. Његова стандардна позиција у нападу је на линији за три поена. Због својих

карактеристика играч се често креће у дубини рекета тражећи лаганију позицију за

шут.

3) Крило – Ова позиција је резервисана за играче доброг шута и нешто веће висине.

Често се у кошаркашкој терминологији за крило каже „тројка“. Основна улога овог

играча је постизање великог броја поена. Поред тога, врло је битан у одбрани јер је

играч који може добро да чува све позиције. Његова стандардна позиција у нападу

је нешто испред линије за три поена. Због својих карактеристика овај играч се лако

може преместити и на друге позиције, у складу са својим личним умећем. Тако се

често може видети крилни играч како води лопту или, пак, да чува знатно веће

играче од себе.

4) Крилни центар – Ова позиција је резервисана за играче велике снаге и

покретљивости. Често се у кошаркашкој терминологији за крилног центра каже

„четворка“. Једна од основних улога овог играча је помоћ центру у рекету, како у

26

фази напада, тако и одбране. Међутим, у новије време овакви играчи се све више

отварају на шут са дистанце. Тиме се често добија слобода простора у рекету за

центра. Ови играчи су због своје комбиноване позиције врло често спој готово свих

особина кошаркаша: висина, снага, покретљивост и шут.

5) Центар - Ова позиција је резервисана за играче велике снаге и висине. Често се у

кошаркашкој терминологији за центра каже „петица“. Једна од основних улога овог

играча је игра у рекету, како у фази напада, тако и одбране. Међутим, у новије

време овакви играчи могу врло лако завршавати акције и ван рекета. У одбрани

својом висином и снагом, поред тога што чува играча исте позиције, мора да

покрије рекет и брани га од улаза играча са других позиција. У зависности од

личних квалитета играч на овој позицији може да буде основна полуга екипе у

нападу и у одбрани.

Т-Терен - Регуларни кошаркашки терен, игралиште по правилима Међународне

кошаркашке федерације има мере 28x15 метара, а у NBA 29x15 метара. Већина терена има

паркет израђен од дрвета. Железни кош са таблом, мрежом и обручем који виси 1.2 метра

унутар терена по средини, са висином горњег обруча од 3.05 метара. Ове мере скоро су

идентичне у свим лигама на свету. Док димензије терена или табле на кошу могу да

варирају без претераног учинка, врло је важно да обруч буде на тачној висини од 3.05

Слика 29. – Расппред ппзиције једне екипе

27

метра. Мало одстојање од неколико центиметара, па чак и милиметара, може имати

велики учинак на успешност шутева.

Т –Тренер – Особа која је задужена за припрему кошаркаша за такмичења; постоји главни

и помоћни тренер, као и кондициони тренер који ради са играчима у теретани.

Т-Тренинзи – Постоје јутарњи и вечерњи тренинзи. Јутарњи тренинг траје сат и по

времена, а вечерњи два сата. Између тренинга је ручак.

Слика 31. – Табла и кпш Слика 30. – Кпшаркашки терен

28

Ф- Физиотерапеут – Особа задужена за масажу спортиста.

С- Семафор – Служи за приказ резултата и пролазног времена на утакмици.

М- Менаџер – Заступа играче на свим конференцијама.

Такмичења

П- Правила игре – На терену у игри сме бити пет играча једне екипе у исто време. Тимови

смеју имати максимално седам замена. Замене се могу обављати неограничено, али само

кад је сат заустављен, тј. кад игра није активна. Екипе имају тренера, који најчешће

развија тактику и стратегију, и остало особље које такође активно учествује, али изван

терена (доктори, помоћни тренери, статистичари).

Утакмица се игра по четири чевртине од десет (међународна кошарка) или дванаест

минута (NBA). На факултетима се играју два полувремена од 20 минута, док већина

колеџа игра четири четвртине од осам минута. Велики одмор након две четвртине траје

петнаест минута, а одмор између две четвртине траје два минута. Ако игра није одлучена

након четири четвртине, игра се један продужетак од пет минута. Ако је након једног

продужетка утакмица и даље неодлучена, продужеци се настављају док се не добије

победник. Екипе мењају кошеве (стране) након одигране две четвртине. Сат се помиче док

је лопта у игри; кад је лопта изван граница или није у активној игри, сат се зауставља.

Управо због тога утакмице трају отприлике два сата, много више од предвиђених 40

(међународна кошарка) или 48 минута (NBA).

Мере и трајање напада најчешће варирају између турнира и организација; у овом делу

чланка користе се међународна и NBA правила.

Број тајм-аутова на утакмици ограничен је најчешће на шест. Трају не више од једне

минуте, осим ако није предвиђено да трају дуже због телевизијског преноса. Утакмицу

контролишу судије којих има четири на једној утакмици: главни судија, два помоћника и

један судија за столом, који води бригу о броју постигнутих кошева, личним грешкама

играча, времену, стрелцима и времену напада.

П- Прекршаји – Лопта мора остати унутар терена; екипа која последња додирне лопту пре

него што она додирне граничну линију терена губи посед над лоптом. Играч који се не

креће, већ стоји у једној позицији с лоптом у рукама, може премештати само једну ногу,

друга мора остати статична, у противном се суде кораци, као и када започне кретање

начинивши корак подизањем обе ноге без ударања лопте о подлогу. Лопта се саиграчу

додаје или баца на кош, са једном и са две руке; може се котрљати; што је све, такође,

дефинисано строгим правилима. Лоптом се креће и дриблинг дриблује (избегавање

противничке одбране) њеним ударањем о подлогу искључиво једном руком (вођење)

(лопта се не сме водити нити њоме дриблати обема рукама, иначе се суди дупло вођење).

Рука играча не сме бити испод лопте док дрибла, иначе се суди ношена лопта. Екипа која

29

има посед лопте у нападачком делу терена не сме вратити лопту у одбрамбени део терена.

Лопта не сме да се удара шаком. Ако играч прекрши неко од ових правила, док је његова

екипа у нападу, екипа губи лопту. Ако се екипа бранила, време за напад се понавља од

почетка.

Постоје ограничења која се односе на: време дозвољено да лопта у поседу неке екипе

пређе из одбрамбеног у нападачки део терена (осам секунди); максимално дозвољено

време које може проћи да лопта у поседу екипе не додирне обруч противничког коша (24

секунде); држање лопте без дриблања (вођења лопте) док је играч у поседу лопте (пет

секунди), и задржавање у рекету, месту испод коша (три секунде). Ова правила су уведена

да натерају екипе на напад.

Играч не сме ометати шут противничког играча додирајући било који део конструкције

коша, нити сме дирати лопту која је у силазној путањи након упућеног шута противника

према кошу. Такође, играч не сме дирати лопту која је на обручу (у NBA се не сме дирати

ни лопта која је окомито изнад обруча). Ако неки играч који брани свој кош прекрши ово

правило, кош се признаје. Ако неки играч шутира према кошу, а његов саиграч прекрши

неко од ових правила, напад се прекида, и лопта прелази у посед екипе која се у том

нападу бранила.

Ф -Фаул (лична грешка) – Телесни контакт који омета играча у игри није дозвољен.

Покушај да се противник заустави контактом тела није дозвољен и назива се прекршај

(фаул). Играчи на којима је прекршај направљен или добијају лопту да је убаце са стране,

или шутирају известан број пута, у зависности од тежине прекршаја (слободно бацање).

Слободна бацања такође изводе играчи фаулирани приликом шута или када је екипа која

је направила прекршај искористила бонус. Играчу који је начинио фаулове се додељује

лична грешка.

Играчу или тренеру који се неспортски понаша, нпр. агресиван разговор и приговор

судијским одлукама, или ако физички нападне судију или играча, може се доделити

техничка грешка. Када се техничка грешка додели, противничкој екипи се додељују два

слободна бацања и посед лопте, иако и ово правило варира између такмичења.

Поновљени инциденти могу резултовати искључењем. Прекршај који играч направи

ометањем игре и противника без намере ометања игре лоптом, назива се намерни

прекршај и квалификује се као тежак прекршај. Када дође до намерног прекршаја, казна је

тежа; судија сме и искључити кривца за прекршај из игре.

Уколико екипа пређе дозвољених четири прекршаја у периоду утакмице (четвртини или

полувремену), противничкој екипи дозвољено је извођење једног или два слободна

бацања, зависно од правила такмичења, након сваког идућег прекршаја. Играчу који

направи пет (међународна кошарка) или шест прекршаја (NBA), укључујући техничке

грешке, није дозвољен наставак утакмице, па се исти играч мора удаљити са терена. Каже

се да је играч искључен.

30

Информатори

КК „Раднички“ је основан 4. априла 1994. године у Вршцу под

именом КК „Кондивик“. Са такмичењем је почео од најнижег

ранга и брзо је напредовао, а након пласмана у Прву српску лигу

2001. клуб је променио назив у КК „Лајонс“, пошто је главни

спонзор клуба постала компанија „Свислајон Таково“ из Вршца.

Под тим именом клуб је у три године прескочио три ранга и 2004. се пласирао у Прву

лигу, а тада добија назив „Свислајон Таково“. „Свислајон Таково“ је испало већ у

дебитантској сезони (2004/05), јер је због реорганизације лиге испадало пет клубова

уместо три, а клуб је завршио једно место испод црте. Следеће сезону је освојио прво

место у Првој Б лиги и од сезоне 2006/07. је поново у највишем рангу, сада већ

Кошаркашкој лиги Србије. Прву сезону је завршио у доњем делу табеле, а у сезони

2007/08. освојио је прво место у КЛС и, затим, шесто у Суперлиги.

У сезони 2008/09. након победе од 3:0 у плеј-офу против новосадске „Војводине“ клуб је

изборио учешће у Јадранској лиги. Жеља председника клуба је била да пресели у Горњи

Милановац, пошто је у Вршцу већ играо један већи клуб, КК „Хемофарм“. Челници

Јадранске лиге нису дозволили клубу да утакмице игра у Горњем Милановцу, па је

компанија „Свислајон Таково“ престала да спонзорише клуб. Руку спаса је пружио град

Крагујевац и клуб је 21. септембра 2009. премештен у Крагујевац, услед чега је дошло до

промене имена у КК „Раднички“.

Своју дебитантску сезону 2009/10. „Раднички“ је завршио на

једанаестом месту у Јадранској лиги, док је у домаћим

такмичењима поражен у полуфиналу плеј-офа и полуфиналу Купа

„Радивоја Кораћа“. У наредној сезони 2010/11. „Раднички“ се до

краја борио за место међу првих шест екипа и пласман у европско

такмичење, али је због пораза у последња три кола сезону у

Јадранској лиги завршио на десетом месту. У Купу „Радивоја

Кораћа“ је поново поражен у полуфиналу, док је у полуфиналу плеј-

офа првенства Србије поражен са 2:1 од „Хемофарма“. Резултатски

успон клуба је настављен и у сезони 2011/12. „Раднички“ је у

Јадранској лиги завршио на осмом месту, док је у Суперлиги био

други иза „Партизана“. У полуфиналу плеј-офа је повео са 1:0, али

је „Црвена звезда“ изједначила и затим у трећем мечу победила

„Раднички“ у Крагујевцу. Такмичење у Купу „Радивоја Кораћа“ је

поново завршио у полуфиналу.

Слика 32 . грб КК

„Радничкпг“

Слика 33. Бранкп Максимпвић

– асистент тренера

31

Маратон

Маратон је трка на 42.195 метара (26 миља и 385 јарди).

Д- Дужина - Дужина маратона није испрва била

стандардизована, важно је било само да се сви

атлетичари такмиче на истој стази. Тачна дужина

олимпијског маратона је варирала у зависности од руте

која је одређивана за свако такмичење (приказана

варирања су дата у табели десно).

Фиксирана дужина од 42,195 км је усвојена 1921. од

стране Међународне Аматерске Атлетске Федерације -

ИААФ (енгл. International Association of Athletics Federations) као

званична дужина маратона.

И- Име - Име „маратон“ долази од легенде о Филипиду, грчком војнику, који је, према

легенди, трчао од града Маратона до Атине да јави да су Персијанци поражени

у Маратонској бици, а одмах, потом, издахнуо.

И- Историја - Идеја организовања трке је потекла од Мишела Бреала, чија је жеља била

да се маратон уврсти у програм првих модерних Олимпијских игара, одржаних 1896. у

Година Дужина(km)

1896. 40

1900. 40,26

1904. 40

1906. 41,86

1908. 42.195

1912. 40,2

1920. 42,75

Од 1924.

1924.

42,195

Слика 34. – Маркп

Маринкпвич

Слика 35.– Милпш

Димић

Слика 36. Маркп

Маринкпвич Слика 37. Муфату

Јару

Слика 38. Никпла

Јевтпвић

32

Атини. Ову идеју су снажно подржали Пјер де Кубертен, оснивач модерних Олимпијских

игара, као и Грци. Грци су организовали квалификациону трку за олимпијски маратон. На

овим квалификацијама је победио Харилаос Василакос са временом од 3 сата и 18

минута. Спиридон „Спирос“ Луис је стигао пети на квалификацијама, али је на

Олимпијади победио са временом од 2 сата, 58 минута и 50 секунди, иако је успут застао

да попије чашу вина у локалној крчми.

О- Олимпијска традиција- Од оснивања модерних Олимпијских игара, традиција је да је

мушки олимпијски маратон последње такмичење у атлетском календару, са финишем на

олимпијском стадиону, често само пар сати пре церемоније затварања игара.

Ова традиција је оснажена много старијом традицијом на Летњим олимпијским играма

2004, када се давно успостављена рута од Маратона до Атине завршила на Олимпијском

стадиону Спиридон Луис где су се одржавале Летње олимпијске игре 1896. године (Слика

26).

Слика 39- Маратон 1896.

Опрема

К- Капа- Штити од сунца.

М- Мајица- Направљена од материјала који упија зној. На њој је исписано име

спортисте и земље из које долази.

Н- Наочаре за сунце- Користе се како сунце не би сметало при трчању.

П- Патике-

Дужинске- Оне имају дебљи ђон и користе се на дужинским тренинзима. Дебљи

ђон служи како би се апсорбовале неравнине.

Лагане - Користе се при тренинзима на асфалту.

Спринтерице - Користе се на атлетским стазама које су пресвучене тартаном-

ситна шљака.

С- Сат- Мери време. Постоје и они који мере и пулс.

33

Ч-Чарапе - Памучне, упијају зној.

Ш- Шортс- Направљен од материјала који упија зној.

Слика 40- Опрема

Тренинзи

За већину тркача маратон је најдужа трка коју су икада предузели. Многи тренери

верују да је најважнији елемент у тренирању за маратон трчање на дуже стазе. Током

тренинга за маратон важно је дати телу довољно времена за опоравак. Ако осети замор

или бол, тркач би требало да се одмори неколико дана, да дозволи телу да се опорави.

К- Конституција- Маратонци су најчешће ниски по расту и тежине до 64 килограма. То

им омогућава да лакше трче.

Т- Тејперинг (енгл. tapering) - Период постепеног смањивања обима тренинга пред

такмичење. Током последњих две или три недеље пре маратона, тркачи обично редукују

свој недељни тренинг (обично за око 50%-75% од највеће километраже), а последњих

неколико дана се потпуно одмарају да би омогућили телу да се опорави за већи напор.

Многи маратонци повећавају унос угљених хидрата у недељи која претходи маратону, да

би омогућили телу да направи веће залихе гликогена. Ова фаза тренинга се, такође,

назива наоштравањем.

Непосредно пре трке, многи тркачи се уздржавају од конзумирања чвсте хране да би

избегли проблеме са варењем.

Т- Тренер - Особа која је задужена за припрему спортисте за такмичења.

34

Т- Тренинг трчања- Једном дневно. Трчи се одређена маршута. Прелази се око 170 км

недељно, док се то пред такмичења сведе на 130 км.

П- Програм тренирања- Добар програм тренирања траје пет или шест месеци, са

постепеним повећавањем дужине сваке две недеље.

Т- Тренинг у теретани - На овим тренинзима се појачава снага мишића и кондиција.

У-„Ударањем у зид“- Угљени хидрати које човек поједе се у јетри и мишићима претварају

у гликоген, који се складишти. Гликоген брзо сагорева и снабдева брзом енергијом. Тркачи

могу да ускладиште око 2000 kcal у гликогену у телу, што је довољно за око 32 km (20

миља) трчања. Многи тркачи кажу да после ове тачке трчање постаје знатно напорније.

Како се резерве гликогена троше, тело мора да сагорева ускладиштене масти да би

обезбедило енергију, а масти не сагоревају толико ефикасно. Када се ово догоди, тркач

осећа драматичан замор. Овај феномен се назива "ударањем у зид". По многим тренерима,

циљ тренирања за маратон јесте да се максимизује ограничена количина расположивог

гликогена, да замор кад се „удари у зид“ не би био толико драматичан.

Припреме

Л- Летње припреме- Организују се зими и путује се у топлије крајеве.

П- Планинске припреме - Одвијају се на планинама, на надморским висинама већим

од хиљаду метара. Организују се лети. Тада се плућа привикавају на мањак кисеоника.

При великим физичким напорима, кисеоник се доста троши, а пошто је тело на то већ

навикнуто током припрема, спортисти лакше издржавају такмичења.

Такмичења

Такмичења се одржавају на различитим нивоима. По хронологији иде републичко

такмичење, балканско првенство, европско првенство, светско првенство и Олимпијске

игре. Потребно је на такмичењима испунити одређену норму, а 2013. године норма за

Олимпијске игре је била 2 часа и 18минута. Сезона такмичења траје скоро целе године.

Тренери саветују да се за време маратона одржава једнак темпо, ако је могуће. Вода и

лагани спортски напици би требало да се редовно конзумирају.

Д- Дисквалификација- Искључење из трке у случају прекршаја, нпр.ако се скрати стаза,

ако се преступи.

Д- Допинг контрола- Контролише се присуство недозвољених супстанци у крви и

мокраћи. Ако су присутни, следи казна.

35

М- Микс зона- Зона у којој се дају интервјуи.

О- Окрепне станице- Налазе се на сваких 5 километара. Ту се пре трке оставе

окрепљујући напици који су дати организаторима од стране учесника вече пре трке. Под

заставицом земље се налазе напици сваког од учесника (Слика 41).

Слика 41- Напици спремљени за сваку окрепну станицу

П- Плава линија- Линија која је плаве боја и која је исцртана дуж стазе. Она представља

идеалну путању.

П- Преступ- Кретање пре знака за почетак трке.

Р- Рекорди- Светски рекорди нису званично признати од стране ИААФ-а до 1.

јануара, 2004; пре тога најбоља времена на маратонима су називана 'најбољим на свету'.

Стазе морају одговарати стандардима ИААФ-а да би рекорди били признати. Ипак,

маратонске трке се умногоме разликују у узбрдицама и низбрдицама, стазама и подлози,

што егзактна упоређивања чини немогућим. Најбржа времена се углавном постижу на

равним стазама близу нивоа мора, за време добрих временских услова и уз помоћ

подизача темпа.

Први признати светски рекорд за мушкарце је 2 сата 4 минута и 55 секунди, а

поставио га је Пол Тергат на Берлинском маратону, 28. септембра 2003. (ратификован као

светски рекорд од стране ИААФа 1. јануара 2004), што је напредак од 20 минута и 44

секунде од 1947. године. Светски рекорд за жене држи Пола Редклиф, са временом од 2

сата, 15 минута и 25 секунди, а поставила га је на Лондонском маратону, 13. априла 2003.

године.

Тренутни рекорд код мушкараца је 2:03:23 а поставио га је Вилсон Кипсанг

Кипротич из Кеније 29. септембра 2013. на трци у Берлину. Код жена рекорд држи Пола

Редклиф из Уједињеног Краљевства резултатом 2:15:25, а постигнут је у Лондону, 13.

априла 2003.

36

Нормално је да се после маратона осећају болови у мишићима. Већини тркача треба око

недељу дана да се опораве од маратона.

Информатори

Дарко Живановић (25. фебруар 1987. Крагујевац, СР Србија) је српски атлетичар чија

специјалност је маратон и трка на 3.000 метара са препрекама.

Атлетску каријеру започео је 2006. у „Радничком“ из Крагујевца базирајући се на

трке на 400 и 800 метара, а деонице су се из године у годину повећавале, постао је

репрезентативац у кросу, па затим и на 3.000 м стиплчез. Маратонац је постао пре три

године (2009). Прву маратонску трку истрчао је у Подгорици 2009. у времену 2:22:36.

На маратону у Ротердаму (Холандија) одржаном 15.

априла 2012. истрчао је маратонску стазу у времену 2:17:10,

које му је донело 27. место у коначном поретку и Б

олимпијску норму и наступ на Летњим олимпијским играма

2012. у Лондону. Учествовао је на Олимпијским играма у

Лондону 2012. где се такмичио у маратону, али није завршио

трку.

37

Слика 42 и 43- Дарко Живановић, Марко Павловић, професо Марио Бадјук и ауторке рада.

Охфојка

Одбојка је врста тимског и олимпијског спорта, у коме се лопта удара руком преко мреже

на противничку страну.

Историја

Вилијам Морган је записан као творац одбојке, коју је оригинално назвао

„минтонет“. Морган је дипломирао на колеџу Спрингфилд, на коме је упознао Џејмса

Нејсмита, који је 1891. године измислио кошарку. Годину дана након што је дипломирао,

Морган је отишао у Холјок, где је добио место директора физичког васпитања. То место

му је омогућило директан утицај на вежбе за рекреацију и развој спорта.

Слика 44- Одбпјка

38

Његово вођство је одлично прихваћено и његови разреди су се свакодневно

повећавали. Схватио је да би било добро да измисли неку рекреацијску такмичарску игру

како би свој програм учинио разноврснијим. Кошарка му се учинила као добар избор, али

само за млађе чланове, за оне мало старије била му је потребна нека мање насилна.

У то време Морган није нигде могао да пронађе игру која је личила на одбојку, па

ју је створио из својих личних метода тренирања и рекреације. Описујући своје прве

експерименте, Морган је рекао: „У потрази за одговарајућом игром, прво ми је тенис пао

на памет, али за њега су нам биле потребне лоптице, рекети, мрежа и остала опрема, па

сам од њега одустао, но идеја мреже ми се учинила згодном. Подигли смо мрежу на

висину од 1,98 метар, изнад главе просечног мушкарца. Уз то нам је била потребна и

лопта. Прво ми је пала на памет кошаркашка, али та је била превелика и претешка.“

На крају, Морган је замолио да у фабрици А. Г. Спалдинг и Брос направе

одговарајућу лопту, што су и учинили. Направили су кожну лопту, чији је обим био око 65

цм, а тежина око 300 грама. Након тога Морган је, са још два пријатеља, написао прва

правила одбојке.Почетком 1896. године у Спрингфилду, на колеџу YMCA, организована

је конференција на којој су се окупили сви директори физичког васпитања YMCA. На тој

конференцији је Морган први пута показао новостворену игру. Сложио је две екипе од по

пет играча, који су пре саме конференције одиграли „минтонет“. Морган је присутнима

објаснио да се је ова игра предвиђена за дворану, али да се може играти и на отвореном. У

игри је могао учествовати неограничен број играча, а главни циљ је био одржавати лопту

у ваздуху, изнад мреже, с једне стране на другу.Игра је на конференцији врло добро

прихваћена, само је промењено име у „волибол“. Морган је преправио правилаа игре и

1897. године је изашао први приручник са главним подацима о игри, а као додатак и прва

правила одбојке.

Опрема

Д- Дрес - састоји се од шортса

и мајице

М- Мајица за загревање

П- Патике - са дебљим ђоном

С- Стезници - за лактове

Т- Тренерка - памучна

Ш- Штитници - за колена

Слика 45- Штитници за кплена Слика 46- Патике за пдбпјку

39

Тренинзи

Б- Блок - прва линија одбране у одбојци и најефикаснија одбрана од смеча. За блокирање

су задужена три играча која се налазе на мрежи. Они могу поставити блок тако да прате

противничког техничара и његово дизање, па се равнају по њему или да пре саме акције

противника одлуче да ли ће покушати блокирати брзи напад са средине мреже. Главна

карактеристика доброг блока је прелазак рукама на другу страну мреже у тренутку скока,

јер ако руке блокера стоје равно на блоку добар смечер ће то знати искористити тако да ће

блокер на крају изблокирати смеч, али на своју

страну, најчешће сам себи под ноге.

Д- Дизање (одбијање прстима) - одбијање лопте

изнад главе које се користи да би се променио смер

лопте од примљеног сервиса и што боље

позиционирало лопту нападачу. Техничар најчешће

одиграва другу лопту у акцији. Дизање је главни

тактички део одбојке јер техничар мора бити толико

добар да својим нападачима омогући напад на местима

где је блок противника најслабији. Зато мора уз своје

играче стално пратити и противничке, поготово њихово кретање на мрежи. У правилу

данас у постави игра један дизач, но постоје још и екипе које играју са два дизача.

О- Одбрана подлактицама - примењује се код примања противничког сервиса, одбране

поља и према одбијених лопти од блока. Руке се спајају у тзв. „чекић“, подлактице су

паралелне и унутрашњи део подлактица је окренут према горе. Овај начин одбијања се

користи за први додир с лоптом код пријема сервиса и за ефикасну обрану поља код

смечирања противничких нападача. У данашње време када је уведен либеро као играч

специјализован за ову технику, он преузима главни део обране терена како у пријему

сервиса, тако и у обрани од противничког смеча.

П- Позиције - Тим чине шест играча и либеро. Тим се

састоји од:

техничара (дизач) – „мозак“ екипе, увек стоји у

близини мреже

коректора - смечује

два примача – примају сервис

два средња блокера - стоје код мреже и њихова је

улога да блокирају противнички смеч

либеро - лако га је препознати на терену јер носи

Слика 48- Играчи у блпку

Слика 47 – „Чекић“

40

различиту боју дреса од својих саиграча и увек се

налази у задњем делу терена где може заменити

било ког играча. Либеро не сервира, не смечује,

нити се ротира са играчима на првој линији терена,

али игра врло важну улогу у пријему противничког

сервиса и одбрани поља. Либеро је уведен да би уз

помоћ боље одбране поља поени дуже трајали и да

би се дала прилика и нижим играчима, који у

данашње време немају велике шансе, да успеју као

нападачи или као играчи прве линије.

С- Сервис - почетни ударац којим почиње сваки поен,

изводи се на почетку сета и после сваке грешке. Играч

мора да удари лопту тако да пређе мрежу и погоди унутар

терена противника. Постоје две врсте сервиса - горњи и

доњи, али данас у врхунској одбојци више нико не сервира доњи сервис. Најпопуларнији

сервис је сервис у скоку који може бити веома тежак за пријем ако има велику брзину и

ротацију.

С- Смеч - најефикаснији и најатрактивнији облик упућивања лопте у поље противника, а

тиме и постизања поена. Лопта дигнута изнад нивоа мреже хвата се у скоку у највишој

могућој тачки и, што већом брзином и што стрмије, упућује у противничко поље.

Такмичења

Т- Терен - Одбојка је тимска (колективна) игра у којој се

две екипе од по шест играча боре на терену димензија 18x9

метара. По средини игралишта разапета је мрежа широка 1

метар и дуга 9,5 метара. Размак између горњег руба мреже

и тла је различит: 243 cm за сениоре и 224 cm за сениорке.

Игралиште је средишњом линијом подељено на два поља;

на 3 метра од ње теку са стране паралелне линије које

означава ју зону напада, а иза њих зону обране. Простор за

сервирање је иза задње линије и може се слободно

сервирати с било којег места дуж линије.

Слика 49- Сервираое

Слика 50– Терен за пдбпјку

41

П- Правила - Почетни ударац (сервис) изводи десни играч последње линије, настојећи да

пребаци лопту у противничко поље. Ако је сервис изведен неправилно или ако је

противник у току надигравања био успешнији, противник стиче право сервирања. Екипа

сме лопту такнути три пута у једном поену, а исти играч не сме одиграти лопту двапут

узастопце, осим ако је претходно изблокирао противничког играча, у ком случају се лопта

може додирнути 4 пута (блок и 3 лопте). Лопта остаје у игри док не додирне терен, зид

или неки предмет, односно док неко од играча не направи грешку.

Б- Бодовање - Утакмице се играју на три добијена сета од по 25 поена, а највише се може

одиграти пет сетова. За разлику од прва четири сета, пети (који се још зове и тај-брејк) се

игра до 15 поена. У случају изједначеног резултата крајем сета, победнику су потребна два

поена разлике да би завршио сет у своју корист.

Р- Ротација - Током игре свих шест играча се у пољу ротирају у смеру казаљке на сату,

након освојеног сервиса. То је главни кључ дворанске одбојке - не може се све време

играти с најбољим нападачима на мрежи или најбољим обрамбеним играчима у позадини.

Пре сервиса играчи морају бити на местима које им редом припада, а након сервиса могу

заменити места, али играчи из обране не смеју мењати играче на мрежи. Они такође смеју

учествовати у нападу, али могу смечирати само иза нападачке линије (линије три метра).

Правило ротирања објашњава зашто техничар понекад изгледа као да се „скрива“ иза

играча. Пре сервиса, као и остали, и он мора бити на свом месту, а након сервиса може

трчати на мрежу како би организовао напад. Ако дотрчи на мрежу пре него што је

противник одсервисирао, поен се даје противнику.

Информатори

ОК „Раднички“ је одбојкашки клуб из Крагујевца,

актуелни првак Србије у овом спорту. Своје утакмице игра у

Спортској хали „Језеро“, а тренутно се такмичи у Суперлиги

Србије.

ОК „Раднички“ је основан 1945. године. Кроз своју

историју клуб је наступао у свим лигама старе Југославије.

Први велики успех клуб је постигао осамдесетих година 20.

века када је заузео друго место у другој савезној лиги СФРЈ. Тренер екипе је тада био

Никола Матијашевић.

Слика 51– Грб ОК Радничкпг

42

Слика 53– Милан Илић,

техничар

Након распада Југославије клуб је постизао слабије резултате да би се 2000. године

пласирао у прву Б савезну лигу, у којој је играо 3 сезоне. Сезоне 2003/04. клуб се пласирао

у Прву А лигу у којој се и дан данас такмичи. 1996. године на место председника клуба

долази др Мирослав Стојановић -Џига. Његов долазак у клуб је означио почетак великих

успеха и новог „златног доба“ клуба. Већ прве сезоне клуб заузима пето место.

У сезони 2006/07. клуб заузима друго место у првенству и на тај начин стиче право

учешћа у ЦЕВ купу. Исте сезоне се клуб први пут у историји пласирао у завршницу Купа

Србије.

Клуб је наставио да бележи сјајне резултате и у сезони 2007/08. када стиже до

четвртфинала ЦЕВ купа, али у државном првенству и даље не успева да освоји титулу.

Исте сезоне клуб осваја свој први велики трофеј, намењен победнику купа Србије.

Коначно, у сезони 2008/09. клуб у финалу плеј-офа у Хали “Језеро“, пред око 4.200

гледалаца, „Раднички“ побеђује „Војводину“ у мајсторици резултатом 3:1 у сетовима и 3:2

упобедама.

Поред сениорске екипе, млађе категорије „Радничког“ постижу одличне резултате у

првенству.

Слика 52 – Лазар Ћирпвић,

примач

Слика 54– Срђан Пантелић,

либерп

43

Пливање

Пливање је активност кретања живих бића кроз воду која укључује одржавање на

површини воде и кретање у жељеном смеру. За разлику од роњења, код којег се

кретање одиграва потпуно испод површине воде, код пливања је могуће

нормално дисање, односно одржавањем на води пливач осигурава да је орган за

дисање, код човека нос и уста, изнад воде приликом удисаја. Пливање је честа

рекреативна активност, али и такмичарски спорт.

Историја

Пливање је познато од праисторије. Цртежи из каменог доба су пронађени у тзв.

„пећини пливача“ у околини Вади Соре (или Суре) у југозападном делу Египта.

Писани помен пливања јавља се већ од 2000. године пре нове ере, у „Eпу о

Гилгамешу“, „Одисеји“ и „Илијади“.

Пливање је био један од спортова првих модерних Летњих олимпијских игара

1896. године у Атини.

Стилови пливања

Д- Делфин или лептир стил (енгл. Butterfly-лептир) - пливач је на стомаку, руке се у

истом тренутку одбацују изнад воде, а затим се истовремено враћају уназад. Ноге су

спојене и обављају уједначене ударе.

Л- Леђни стил - код овог стила пливач и даље користи наизменичне замахе леве и

десне руке, које на смену излазе из воде, и ногу, које се померају вертикално. Он лежи

на леђима у води и глава му је окренута на горе. Ово је једини стил кад пливачи

стартују из воде.

М- Мешовити стил- Мешовити стил је мешавина делфин стила, леђног, прсног стила

и краула. Ако се плива сто метара, тада по двадесет пет метара плива сваки од њих у

току једне трке.

П- Прсни стил - пливач је на стомаку. Покрети руку и ногу су симултани. Руке се

избацују унапред, а затим се дуж тела покрећу уназад. Пливач се одбацује ногама у

44

покрету који подсећа на истезање жабе. Ово је најстарији и најспорији стил пливања

који захтева велику снагу ногу и рамена.6

С- Слободни стил - иако је реч о дисциплини која у основи покрива било који стил, у

пракси је то најчешће краул. Разлог је тај што је краул најбржи стил којим се остварују

најбољи резултати. Изводи се на стомаку, покрети руку и ногу се смењују. Дисање се

одвија на уста, удисај се обавља када је глава пливача изнад воде у истом тренутку

када и његова рука.7

Опрема

П- Пливачке капице- капице направљене од

латекса или силикона. Растегљиве су, лако се

стављају, а користе се како би се коса заштитила од

хлора и сунца. Наборани крајеви помажу да капа

увек остане на месту. (Слика 55)

П- Пливачке наочаре - Састоје се од стакала чији је оквир обложен гумом како вода

не би улазила у очи. Користе се како би пливач повећао брзину пливања и јасноћу вида

у води. (Слика 56)

6 П- Пул даун ( енгл. Pool down) - врста завеслаја. Након старта пливач може направити један

комплетан завеслај рукама све до ногу, а за то време је дозвољено да буде потпуно уроњен у воду. Зато

се и зове пул даун, гурнути доле.

7 Пливачки стил краул прославио је амерички пливач Дјук Паоа Каханамоку, троструки Олимпијски

победник Игара 1912. и 1920. године. Он је, такође, „отац“ још једног популарног спорта: сурфовања.

Слика 55 – Пливачке капице

45

Слика 56- Пливачке наочаре

Џ- Џемер (енгл. jammer) - шортсеви за купање који су до колена. Најчешће се

користе џемери фирми „спидо“, „арена“, „финис“... (Слика 57)

Слика 57- Џемер

Тренинзи

Б- Базен- Објекат који је испуњен водом и који се користи за пливање. Може бити

различитих димензија, али стандардни је дужине педесет метара и ширине двадесет

пет метара, такозвани олимпијски базен (велики базен). Мали базен је дужине двадесет

пет метара.

46

Д- Доктор- Особа задужена за здравље спортиста. Најчешће је то доктор спортске

медицине.

К- Категорије-

Млађи пионири и пионири: Програм тренинга у овој развојној фази заснива

се на аеробном раду, техници и брзини. Фокус је и даље на тренингу, не на

такмичењу, па су тренинзи због тога високог обима и ниског интензитета.

Пливачи и пливачице у овој фази морају савладати основне вежбе

распливавања, разгибавања и истезања, менталну припрему и рутину пре, за

време и након такмичења.

Кадети и јуниори: Нагласак програма је на обиму тренинга, уз повећани

интензитет. У овој фази пливачи и пливачице морају да се фокусирају на развој

тренинга на сувом тако да се рад на општој телесној кондицији наставља дуж

целе фазе.

Сениори: У финалној фази развоја пливача/ица нагласак је свакако на

оптимизацији наступа на такмичењу, а тренинзи су индивидуализовани према

техникама и дисциплинама.

Л- Ледена када (енгл-ice bed) - Мали базен, налик на каду, где се вода хлади до

дванаест степени Целзијусових и која се употребљава након тренинга. Користи се како

би се млечна киселина, која се накупља у нашим мишићима услед великог физичког

напора, брже елиминисала. (Слика 58)

Слика 58- Чаба Силађи у леденој кади

С- Сат (енгл. Pace clock) - Сат који се користи за мерење пролазног времена.

С- Стрим лајн (енгл. streamline) - Техника у пливању која се користи како би се што

брже клизило кроз воду. Пливач ставља руке изнад главе што уже и на тај начин брже

плива, лакше клизи кроз воду.

Т- Тренер - Особа која је задужена за припрему пливача за такмичења.

47

Т-Тренинг у базену - Плива се у базену, при чему се вежба техника пливања и

кондиција. Ове тренинге професионални спортисти имају до једанаест пута недељно.

Т- Тренинг на сувом - Обавља се у теретани. На овим тренинзима се појачава снага

мишића и кондиција.

Т- Тејперинг (енгл. tapering) - Период постепеног смањивања обима тренинга пред

такмичење. Траје од месец дана до две недеље. Спортисти ово раде да би на

такмичењима имали више снаге и да им мишићи били одморни.

Припреме

П- Планинске припреме - Одвијају се на планинама, на надморским висинама већим

од две хиљаде и пет стотина метара.Трају до три недеље. Организују се пред велика

такмичења. Тада се плућа привикавају на мањак кисеоника. При великим физичким

напорима, кисеоник се доста троши, а пошто је тело на то већ навикнуто током

припрема, пливачи лакше издржавају такмичења.

Х- Хипербарична комора - Објекат налик на шатор који се ставља изнад кревета. У

њему владају услови налик на оне на планини, тако да има исти ефекат као и

припреме. Користи се за време спавања.

Такмичења

Такмичења се организују на нивоу земље, Европе, света (Олимпијске игре).

Б- Блокови- Стартне платформе лоциране иза сваке стазе. Постоје различите

варијанте и дизајни стартних блокова. Неки се могу померати, а неки су стално

причвршћени за ивицу базена. Имају и ручке окренуте ка базену које омогућавају

пливачима да изводе леђне стартеве.

Д- Дисквалификација- Искључење из такмичења услед непоштовања прописаних

правила8. Спортиста може бити дисквалификован од стране судије.

Д- Дистанце -

8 Правила одређује ФИНА (итал. Fédération Internationale de Natation Amateur) међународна организација

која окупља све националне спортске савезе за спортове: пливање, ватерполо,скокови у воду, синхроно

пливање и даљинско пливање. Правила су тачно одређена за сваки спорт и поштују се на свим такмичењима

која су организована од стране чланова ФИНА савеза.

48

Делфин, леђно и прсно се пливају на педесет, сто и двеста метара.

Краул се плива на педесет, сто, двеста, осамсто и хиљаду метара.

Мешовити стил се плива на сто, двеста и четири стотине метара.

K- Колд рум (енгл. Cold room) - Соба у којој се окупљају сви пливачи пре трке.

М- Менаџер – Заступа пливаче на свим конференцијама за штампу.

П- Пливачке пруге - Састоје се од појединачних плутајућих пластичних дискова

нанизаних на конопац, који служе да одвоје пливачке стазе и спрече да таласи, које

прави један пливач, сметају другом.

П- Пливачке стазе - Делови у базену подељени пливачким пругама. Има их онолико

колико има и блокова.

С- Сезона малих базена- траје од септембра до децембра. Тада се такмичења обављају

у малим базенима (дужина двадесет пет метара).

С- Сезона великих базена - траје од јануара до августа. Тада се такмичења обављају

у великим базенима, олимпијским базенима (дужина педесет метара).

С- Сплит ( енгл. Split) - Пролазно време трке.

С- Старт - Почетак трке. Може се почети скоком, а када је леђни стил у питању, креће

се из воде.

Трек старт (енгл. Trek start) - једна је нога напред, друга позади при скоку.

Ту форид старт (енгл. To forid start) - обе су ноге у истој равни при скоку.

С- Судија- Особа која контролише регуларност трке.

Т- Тајминг систем ( енгл. Timing system) - Састоји се од плочица на почетку и крају

пливачких стаза, на ивицама базена и служе за мерење пролазног времена пливача

током трке.

Информатори

Милорад Чавић је рођен у Анахајму, у Калифорнији, 31. маја 1984. године. Он

је српски пливач и освајач медаља на најзначајнијим такмичењима. Студирао је политичку

економију на Универзитету „Калифорнија“ у Берклију, САД. Прву златну медаљу за

49

Србију је освојио 2003. године у Даблину на Европском првенству, где је поставио нови

светски рекорд на 100 метара делфин стилом. Освојио је тада исто и сребрну медаљу на 50

метара слободним стилом. Титулу на 100 метара делфин стилом је освојио и на европским

шампионатима 2006, 2007. и 2008. године. Године 2008. на Европском првенству у

Ајндховену освојио је златну медаљу на 50 метара делфин стилом и поставио нови

европски рекорд. Године 2008. на Олимпијади у Пекингу, освојио је сребрну медаљу за

Србију, где је остао само стотинку иза Мајкла Фелпса. Званично је завршио пливачку

каријеру 24. августа 2012. године (Слика 46).

У Крагујевцу је основао Пливачку академију “Milorad Čavić” (Слика 60).

Слика 59- Милорад Чавић Слика 60- Пливачка академија

Чаба Силађи се бави пливањем од 1997. године, а до 2004. упоредо се бавио

и ватерполом. Међуанародни деби је имао на Европском првенству у малим

базенима 2007. године у Дебрецину. Остварио је доста запажених резултата на светским и

европским јуниорским првенствима. На Светском јуниорском првенству 2008.

године у Монтереју је освојио сребрну медаљу на 50м прсним стилом, а бронзану на

дупло дужој деоници. Био је део српског олимпијског тима на Олимпијским играма

2008. у Пекингу, као и део српског тима 2009. године на Медитеранским

играма у Пескари и Универзијади у Београду, где је освојио и једну медаљу. Учествовао је

и у полуфиналима на 50м прсно на Светском првеству 2009. у Риму и Европском

првенству у Будимпешти.

На Европском првенству у кратким базенима 2009. године у Истанбулу, освојио је

бронзану медаљу у трци на 50м прсним стилом, што му је прва сениорска медаља.

50

Слика 61- Чаба Силађи

Интервјуи са информаторима

Спортисти, професор Марио Бадјук и ауторке рада. ( Слика 62, слика 63, слика 64, слика

65, слика 66)

Слика 62 и 63- Чаба Силађи, професор Марио Бадјук и ауторке рада

51

Слика 64- Милорад Чавић и професор Марио Бадјук

Слика 65 и слика 66- Милорад Чавић и ауторке рада

Рукомет

Рукомет (енгл. Handball) је екипни спорт са лоптом, у

ком се такмиче две екипе са по 7 играча (6 играча у

пољу + 1 голман) на свакој страни. Игра траје два пута

по 30 минута, а циљ је дати више голова од

противника. Лопта се између играча додаје рукама

слично као у кошарциа, али са нешто мањом лоптом и

Слика 67 – Лппта за рукпмет

52

уз другачија правила вођења лопте.

Тренинзи

П- Правила – Циљ игре је лоптом погодити гол, тј.

постићи погодак. Игра се по два полувремена од по 30

минута, и екипа која постигне више голова је

победник. Играчи смеју рукама додиривати лопту и

додавати се међусобно, као и шутирати према голу.

Сваки играч сме направити до три корака држећи

лопту у руци, док за сваки следећи корак мора лопту

водити одбијајући је од пода или је мора додати

саиграчу.

Сви играчи се слободно крећу по целом терену, осим у простору 6m испред оба гола. У

том простору сме стајати само по један члан одбрамбене екипе који се назива голман.

Остали играчи смеју изнад простора од 6m да покушају и ухвате

или да додају лопту само у скоку, дакле за време лета.

Две основне фазе игре за сваку екипу су фаза напада и фаза

одбране. У фази напада играчи најчешће користе формацију с

два бочна играча (лево и десно крило), три спољна играча (леви

спољни, средњи спољни и десни спољни) те пивот или центар. У

одбрани се користи неколико различитих варијанти, које

означавају начин постављања, тј. формације одбрамбених

играча испред свог простора од 6m. Тако се на пример користе

одбрана 6-0 (шест играча у равни испред црте од 6m), затим 5-1 (пет играча у линији, те

један испред њих који покушава ометати организатора игре противничке екипе), затим 4-

2, а ређе се користи и формација 3-2-1. Екипа у нападу ће, зависно од формације одбране,

покушати да нађе начин да дође што ближе голу, у што повољнију позицију за шут на гол.

П- Прекршаји - Одбрамбени играчи смеју до одређене мере ометати нападаче у покушају

додавања лопте или шута на гол. Уколико при томе користе ударце или грубо повлачење

противника један од двојице судија ће досудити прекршај. За изразито грубе прекршаје

може се добити казна жутог или црвеног картона, искључење на две минуте или трајног

искључења из игре. Код искључења на две минуте екипа нема право замене искљученог

играча за време трајања казне. Прекршај се изводи с места гдје је направљен, осим у два

случаја:

Слика 68- Рукпметаши

Слика 69- Играч даје гпл

53

уколико је прекршај направљен у зони деветерца, а притом није било изразите

прилике за постизање гола, досуђује се тзв. деветерац, који се изводи с испрекидане

линије деветерца са места најближег прекршају;

уколико је прекршај био у зони око 6m, и то у тренутку

изразите шансе за постизање поготка (већ упућен шут или играчу

који је слободан у изгледној позицији за шут на гол), досуђује се

казнени ударац седмерац. Код извођења седмерца сви одбрамбени

играчи морају стајати иза простора деветерца, а један нападач

упућује директан ударац на гол с позиције седам метара.

Т- Терен - Димензије рукометног терена су дужина 40 метара,

а ширина 20m. Терени су углавном у наткривеним просторима или дворанама, а подлога је

традиционално дрвени паркет, док се данас користе вештачки материјали од тврде гуме.

Постоје и спољашњи терени, углавном од бетона или асфалта, али се они углавном не

користе за такмичења највишег нивоа због опасности од падова и повреда играча. На

терену се налазе линије које одређују поједине делове терена. На средини терена се налази

линија која одваја терен на две половине. На супротним странама терена, и то на на

краћим страницама, налази се по један гол, који је 2m висок и 3m широк. У голу је

разапета мрежа. Испред сваког гола налази се полукружни простор, на просечној

удаљености 6m од гола, означен пуном линијом. Тај простор од 6m на терену, осим што је

означен линијом често се и обоји другом бојом, различитом од боје остатка терена. На 9m

од гола налази се испрекидана полукружна линија, тзв. деветерца. Испред гола на

удаљености 7m налази се кратка равна линија која означава место извођења казненог

ударца, тзв. седмерца.

Л- Лопта – такве је величине да је просечни играч може држати у једној руци прстима, са

дланом према доле, иако наравно сме лопту држати и са обе руке. Стандардно се као

материјал израде користи кожа, иако има и лопти од вештачких материјала.

Информатори

Рукометни клуб“ Раднички је“ рукометни клуб из Крагујевца, Србија. Клуб је део

Спортског друштва „Раднички“, а тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Клуб је основан 1964. године, а прву званичну утакмицу одиграо је против РК „Борац“ из

Параћина и победио са 22:9.

9. августа 1965. на Пиварском брду изграђен је први рукометни терен у Крагујевцу, а

током сезоне 1972/73. постављена је и расвета.

Слика 70- Грб РК Радничкпг

54

Клуб се у сезони 1967/68. спојио са РК „Студент“, а већ у сезони 1968/69. је заузео прво

место и пласирао се у Јединствену српску лигу. Клуб се по први пут пласирао у Другу

савезну лигу Југославије у сезони 1976/77, али је поново испао у Јединствену српску лигу

у сезони 1978/79. Од 1982. до 1990. клуб се такмичио у Међурепубличкој лиги (осим

сезоне 1984/85), а након укидања Међурепубличке лиге од сезоне 1990/91. клуб је

наставио такмичење у Српској лиги Запад.[2]

У сезони 2006/07. Раднички је освајио 2. место у Првој лиги Србије и постигао је највећи

успех у историји клуба пласманом у Суперлигу Србије. Од тада се клуб такмичи у

Суперлиги, а највећи успех је постигао у сезони 2009/10. освајањем 5. места, чиме је клуб

по први пут обезбедио место у неком европском такмичењу. Прво европско такмичење у

којем је клуб заиграо је Челенџ куп, а „Раднички“ је стигао до четвртфинала, где је у

двомечу била боља Бенфика (29:28; 21:29). У истој сезони клуб је наставио са добрим

резултатима и сезону завршио на 5. месту Суперлиге, а већ наредне сезоне 2011/12.

завршио је две степенице изнад, на 3. месту, што је најбољи резултат у клупској историји.

Ђорђе Спасић је рођен 1. маја 1989. године. Рукомет тренира од дванаесте године. Био је

члан јуниорске репрезентације и на ширем списку сениорске. Игра на позицији лево

крило.

Душан Петровић је капитен тима. Игра на позицији голмана.

Слика 71- Ђпрђе Спасић Слика 72- Душан Петрпвић

55

Скијање

Скијање је начин кретања снежним

површинама употребом скија, које су

скијашким везовима причвршћене за ноге

скијаша. Иако је скијање првенствено

настало као начин транспорта, односно

кретања по снегу, кроз 20. век је прерасло у

популарни начин рекреације и спорт. Осим

скијања на снегу, познато је и скијање на

води, при чему скијаш користи вучну силу

моторног чамца да оствари брзину која је потребна за одржавање на води.

Скијање је стандардни олимпијски спорт на зимским Олимпијским играма.

Скијашке дисциплине делимо на алпске, нордијске и скијашке летове. Иако постоје и

варијанте штафетних трка у нордијском скијању, скијање је углавном појединачни спорт.

Често се у скијашке спортове убраја и сноуборд, који је од 1998. године такође укључен у

породицу олимпијских спортова. Опрема за тај спорт се битно разликује од скијашке

опреме по томе што се не користе две скије, већ један борд, односно даска за скијање на

којој бордер стоји у сличном положају као у сурфовању на таласима.

Алпске такмичарске скијашке дисциплине су: слалом, велеслалом, спуст, супер-

велеслалом, алпска комбинација и паралелна такмичења. Неслужбено би их могли

категорисати на техничке (слалом и велеслалом) и брзинске (спуст и супер-велеслалом)

дисциплине. Сва правила и организација и контрола скијашких такмичења су под управом

Међународне скијашке федерације (ФИС) са седиштем

у Берну (Швајцарска).

Нордијске дициплине, познате и под називом

скијашко трчање, практикују се на различитим

дужинама стазе, у две основне категорије: класични

стил и слободни стил. Једна варијанта скијашког

трчања је и биатлон, у којој се комбинује скијашко

трчање са стрељаштвом.

Скијашки летови се изводе на специјално

припремљеним скијашким скакаоницама, а циљ је остварити што већу дужину скока, уз

додатне оцене за стил.

Слика 73- Скијаое

Слика 74- Скијаое

56

Сноуборд се изводи у неколико различитих дисциплина. Алпске дисциплине

обухватају нпр. слалом трке, и одржавају се на страндардним уређеним скијашким

стазама. Међутим, популарније су дисциплине слободног стила или слободне вожње, које

се могу одвијати у специјалним халфпајп стазама или на неуређеним стрминама.

Такмичари слободног стила се најчешће окупљају и такмиче на играма екстремних

спортова под називом X-games.

Историја

Почеци скијања се, према недавно пронађеним цртежима у пећинама откривеним

након повлачења ледника, вежу уз ловце које историчари смештају у доба египатских

фараона. Технике скијања у то доба су највероватније личиле начину скијања који данас

називамо скијашким трчањем или нордијском скијашком дисциплином.

Оцем модерног скијања сматра се Норвежанин Сондре Норхајм. Он је у 19. веку

конструисао скијашки вез који је омогућио управљање скијом, и то техником која се данас

назива телемарк. Каснија усавршавања скијашког веза и скијашких ципела довела су до

даљег усавршавања скијања и појаву тзв. алпских скијашких дисциплина. Раних година

20. века Аустријанац Ханес Шнајдер представио је технику управљања скијом ротацијом

горњег дела тела, која се под именом Арлберг техника (названа према крају из којег је

потицао), врло брзо раширила као популарна рекреација и спорт.

Опрема у алпском скијању

В- Виндстопер (енгл. wind- ветар, stop-

зауставити) - посебна врста танке јакне која се

користи за тренирање.

Г- Гојзерице (панцерице) - посебна врста

ципела које имају наставке ѕа причвршћивање за

скије.

О- Одело – посебно уско одело.

С- Скије- Означавају пар краћих или дужих

равних дасака, различитим начинима

Слика 75 – Невена Игоатпвић у ппреми за

слалпм

57

причвршћеним за ноге особе која их жели користити за клизање преко глатке површине,

најчешће прекривене снегом.

Ш- Шортс – посебан скијашки шортс.

Опрема за слалом

Кацига са штитником

Штитници за колена

Штапови са штитницима

Опрема за велеслалом

Кацига без штитника

Штитници за руке (стављају се испод уског одела)

Појас

Штитник за леђа

Тренинзи

Т- Тренинг – постоје јутарњи тренинзи на стазама, а вечерњи тренинзи су кондициони.

Преко лета се тренира у Швајцарској и Аустрији, а преко зиме у Аустрији и Словенији.

Такмичења

А- Алпска комбинација је дисциплина алпског скијања која представља спој техничке и

брзе дисциплине у којој се учесници такмиче у слалому и спусту.

В- Велесласом - Односи се на спортско такмичење у коме учесници, у жељи да најбрже

прођу задану стазу, пролазе означени пут између ознака познатијим под називом врата,

која су за разлику од слалома постављена у

нешто ширем међусобном размаку.

С- Слалом - Односи се на спортско

такмичење у којем учесници, у жељи да

најбрже прођу задану стазу, пролазе

означени пут између ознака познатијим под

називом врата. Ако не прођу задану стазу на

прописан начин, тада бивају

дисквалификовани, односно њиховом

времену проласка стазе прибраја се додатно Слика 76- Слалпм

58

време као казна. Реч слалом је изведена

из норвешког slalåm: sla означава стрму

низбрдицу, а låm означава траг у снегу

(што би значило да је први пут

употребљена реч слалом на скијашким

такмичењима).

С- Спуст ознака спортске дисицплине у

алпском скијању, али и другим

спортовима у којима такмичар пролази

дугу и стрму стазу.

С- Супервелеслалом или Супер-Г (скраћеница на енглеском од "Super Giant Slalom") је алпска скијашка дисциплина која је посебна на тај начин да је бржа од велеслалома и

спада у брзе скијашке дисциплине, попут још бржег спуста. Размаци од капије до капије, а

између којих морају пролазити скијаши су већи него у велеслалому, па су и брзине које се

постижу веће. Стаза је дужа него у велеслалому и има мање капија. У овој дисциплини

скијаши су, слично као у спусту, у затворенијем, аеродинамичнијем скијашком ставу

(„погрбљени“), тј. у положају „жабе“ или „јајета“.

T-Teрен - У зависности од дисциплине може се скијати готово на свакој површини

прекривеној снегом: на равницама се практикује скијашко трчање, на стрмијим

површинама нека од алпских дисциплина.

Као што и име говори, најпознатије скијашке стазе за алпске дисциплине налазе се

у Алпима, иако се велики број квалитетних алпских скијалишта налази и у Северној и

Јужној Америци, Новом Зеланду, и Азији. Уобичајено је да се скијашке стазе класификују

према стрмини и дужини, да би се рекреативним скијашима олакшао избор стазе који

одговара њиховом скијашком знању и стилу скијања. У Европи се најчешће користи

систем боја, па нпр. црна боја означава најзахтевније стрме стазе, које су најчешће

резервисане само за такмичења и врхунске скијаше. Црвена стаза је нешто блажа, али још

увек захтевна. Почетници ће бирати између стаза означених као плаве (мале стрмине),

односно беле стазе. Беле стазе су готово потпуно положене, па осигуравају сигурно

скијање чак и потпуним почетницима. Постоји и тзв. слободно скијање по неуређеним

стазама, међутим оно је резервисано искључиво за врхунске скијаше који одлично познају

скијашке технике и имају одговарајућу опрему. Не треба посебно напомињати да је

слободно скијање повезано са сталном опасношћу од снежних лавина, одрона снега или

терена, падовима на оштре стене или провалије, те није реткост да слободни скијаши који

прецене своје знање или потцене поједину стрмину страдају, па чак и смртно.

Слика 77- Скијашка стаза

59

Скијашко трчање захтева положеније стазе, па је опасност од падова или снежних

лавина сведена на минимум. Овај вид скијања је посебно погодан за рекреативце слабије

физичке снаге, старије скијаше и све оне који желе темпо скијања прилагодити себи, а не

стрмини алпске стазе. Ипак, скијашко трчање може за амбициозније бити и врло ефикасан

начин постизања одличне физичке спреме, јер је познато да се по општим

карактеристикама припремљености (физичка кондиција) скијаши тркачи, уз атлетичаре на

дугим пругама и бициклисте, убрајају у најспремније спортисте. Највише уређених стаза

за скијашко трчање се може пронаћи у нордијским земљама, иако је могуће трчати на

скијама и на неуређеним стазама.

За скијашке летове користе се посебно припремљене скијашке скакаонице које се, у

зависности од величине, називају и скијашким летаоницама. Ове скакаонице су јасно

резервисане искључиво за професионалце који се баве тим спортом, јер на неким

скакаоницама скијаши скакачи остварују скокове дуже од 200 метара.

Сноубордери могу да користе стандардне скијашке стазе, иако се већина одлучује

за неуређене стрмине. Занимљивост је халфпајп, уређен део стазе у облику јарка од

неколико метара врло глатких и стрмих зидова.

Информатори

Невена Игњатовић је српска алпска скијашица,

рођена 28. децембра 1990. године у Крагујевцу.

Такмичи се у техничким дисциплинама. Чланица је

Скијашког клуба „Раднички“ из Крагујевца.

Невена је дебитовала у светском купу у Марибору

17. јануара 2010. године. До сада је стартовала 16

пута у светском купу, али се ни једном није

пласирала у други круг. Најближа је била 10. марта

2013. године у Офетршвангу, када је освојила 37.

место, а за други круг фалило јој је 0,26 с.

Учествовала је на бројним ФИС тркама, на којима је

остварила 5 тријумфа у слалому и 3 у велеслалому.

Тријумфовала је једном на шампионату Словеније, 3

пута на шампионату Србије и у једној јуниорској трци.

Била је члан олимпијске екипе Србије, на Зимским олимпијским играма 2010. у Ванкуверу

у Канади. Учествовала је у три дисциплине алпског скијања: слалому, велеслалому и

Слика 78- Невена Игоатпвић

60

супервелеслалому. У слалому је од 86 такмичарки освојила 32 место, у велеслалому је

била 39 од 87, а у супервелеслалому није завршила трку.

На светским првенствима у алпском скијању учествовла је 2 пута:

2011. Гармиш-Партенкирхен

Слалом 32. место

Велеслалом 50. место

2013. Шладминг

Слалом 34. место

Велеслалом 41. место.

Учествовала је три пута на јуниорским светским првенствима, на којима је најбољи

пласман остварила 2010. године у Межеву, у Француској, освојивши 23. место.

Слика 79 и 80- Невена Игоатпвић на тренигу

61

Стрељаштво

Стрељаштво је спорт у коме се коришћењем различитих типова пушака и

пиштоља гађа у покретне, непокретне и летеће мете. Овај спорт не треба мешати са

стреличарством, спортом у којем је такође циљ погодити мету, али овај пут коришћењем

оружја као што су лук и стрела и самострел. Стрељаштво је стандардни спорт у програму

модерних Олимпијских игара. ИССФ (Светска спортска стрељачка федерација) данас

броји преко 160 земаља чланица и спада у најраширеније спортове.

Гађање се састоји од нишањења - довођење оружја у положај за окидање и

окидања- када стартује акција избацивања пројектила - метка. У овом спорту је најбитније

усаглашавање ове две радње.

Историја

Ово је један од најстаријих спортова, јер су се још у старом и средњем веку

одржавала тачмичења од гађања праћком до лука и стреле. Спортско гађање луком и

стрелом (стреличарство) одржава се и данас и веома је полуларно у неким земљама,

нарочито у САД.

Проналаском ватреног оружја почела су се одржавати такмичења у гађању

ватреним оружјем. Познато је да се једно од првих такмичења одржало у Швајцарској, у

XV веку, са тадашњом пушком аркебузом. Било је веома популарано и у Русији.

Стрељаштво као модеран спорт развило се тек у XIX веку. Осим пушком, од 1890.

године почело је и гађање пиштоњем. Већ на првим Олимпијским играма у Атини 1896.

стрељаштво је било на програму такмичења. Тада се гађало пиштољем слободног избора

са 25m и 50m, револвером са 25m и војничком пушком на 200m и 300m. Од тада

такмичење у стрељаштву је остало у програму Олимпијских игара и данас. Дисциплине су

мењане неколико пута.

У Лиону је одржано прво међународно такмичење 1897. које је касније признато

као прво светско првенство. Учетвовали су такмичари из пет земаља: Италије, Холандије,

Норвешке, Швајцарске и Француске.

Године 1907. основан је Међународни стрељачки савез (фр. Union Internationale de

Tir) скр. UIT. (енгл. International Shooting Union) ISU, који је 1998. модификовао назив у

(енгл. International Shooting Sport Federation) скр. ISSF - Међународна спортска стрељачка

федерација.

62

Опрема

Опрема која се носи на телу је направљена од материјала канваса, који спречава да

се пулс чује, изолује звук, како не би утицао на концентрацију.

О- Оружје- Основни реквизит у овом спорту. Користе се пушке и пиштољи различите

величине и са различитом муницијом.

Д- Дијабола - Метак направљен од олова за ваздушно оружје.

К- Калибар (франц. Calibre) - Ознака за пречник метка. Изражава се у

милиметрима или инчима.

М- Муниција - Муниција за ваздушно оружје мора бити израђена од олова или

сличног меког материјала, са максималним пречником од 4,5 мм (.177 cal). Зрна

могу бити било којег облика.

Малокалибарска муниција мора бити израђена од олова или сличног меког

материјала. Малокалибарски метак ивичног опаљења 5,6 мм (.22 cal) Long rifle.

Муниција за оружје велиог калибра. За војничку пушку кал. 7,9 мм и ПАП кал.

7,69 мм забрањена је употреба муниције са зрнима специјалне намене

(запаљива, обележавајућа, експлозивна и комбинована). За војнички пиштољ

кал. 7,62 мм избор муниције је слободан. За пиштоље – револвере централног

опаљења, малокалибарско оружје, ваздушно оружје и пушке сачмарице избор

муниције је слободан у овиру прописа Међународног стрељачког савеза.

П- Панталоне- Направљене су од чвршћег материјала канваса и у пределу колена су

постављене, са додатним слојем са циљем да штите колена у дисциплинама у којима се

клечи.

Р- Ремник- Каиш направљен од коже. Качи се за пушку, обавија се око леве руке.

Користи се у дисциплинама гађање пушком у клечећем и лежећем ставу ради лакшег

држања пушке (Слика 81).

63

Слика 81- Ремник Слика 82- Сталак

Р-Рукавице- Направљене од чвршћег материјала и спречавају стварање жуљева на

рукама при држању пушке.

С- Сталак- Од метала. Служи за држање пушке у стојећем ставу (Слика 82).

С-Стрељачка јакна- Направљена је од чвршћег материјала канваса и у пределу

лактова је постављена додатним слојем, са циљем да штити лактове у дисциплинама у

којима се гађа у лежећем ставу и када је такмичар наслоњен на лактове.

С- Стрељачке наочаре - Потпуно приањају уз лице, а за њихово држање служи

блајндер, који се носи око чела. Дају посебан фокус на мету и спречавају да бочно

светло смета при гађању. Постоје стрељачке наочаре са диоптријом, носе их они који

имају проблема са видом .

Слика 83- Блајндер (црвена стрелица) и чепићи за уши (плава стрелица)

Ц- Ципеле- Обућа од коже.

Ч- Чепићи за уши- Користе се како не би сметали звукови који долазе из околине.

64

Слика 84- Такмичари са опремом.

Тренинзи

В- Врсте тренинга-

Симулациони тренинзи - Симулирају се ситуације са такмичења.

Специфични тренинзи - Вежбају се одређени сегменти гађања.

Тренинзи за увежбавање технике.

Тренинзи за концентрацију.

Д- Дисциплине

Олимпијске

У следећој табели су приказане најчешће стрељачке дисциплине, са ознаком које су

биле на програму олимпијских игара и када.

Дисциплина ОИ - мушки ОИ - жене

Пушка

300 м МК пушка 1900–1972 (тростав) —

300 м Стандардна пушка — —

50 м МК пушка 1952— (тростав),

1984— (тростав)

65

1912— (Лежећи став)

10 м Ваздушна пушка 1984— 1984—

Пиштољ

50 м Пиштољ 1896— —

25 м Пиштољ - брза паљба 1896— —

25 м Стандардни пиштољ — —

25 м Пиштољ — 1984—

10 м Ваздушни пиштољ 1988— 1988—

Сачмара

Трап 1900— 2000—

Дупли трап 1996— 1996–2004

Skeet 1968— 2000—

Покретне мете

50 м Покретна мета — —

10 м Покретна мета 1992–2004 —

66

Оружје

Такмичења у стрељаштву организују се са следедећим оружјем:

В- Ваздушне пушке

В- Војничке пушке

Л- Ловачке пушке у дисциплинама гађања глинених голубова (скет (skeet) и трап)

М- Малокалибарске (МК) и великокалибарске пушке слободног избора

М- Малокалибарске пушке серијске производње (стандард)

М- Малокалибарске пушке са оптичким нишаном

П- пиштољи (малокалибарског серијског и аутоматског, ваздушног, слободног

избора и великог калибра).

Мете за великокалибарску пушку су промера 1х1м, за пиштољ 0,50х0,50м, за

малокалибарску пушку 16,4цм, а за ваздушну пушку 8,3цм. Најчешће су подељене на 10

кругова, тј. постоји 11 линија. Ако је метак окрзнуо ивицу центра, то носи 10,0 поена.

Следећи круг је од 9,9 до 9,0 поена. Електронски се рачуна тачно место поготка помоћу

одређеног система (Слика 85).

Слика 85- Мета

Различите су и даљине за гађање. За велики калибар удаљеност је 300м, мали калибар 50м,

за ваздушну пушку 10м, за пиштољ малокалибарски, великокалибарски и аутоматски 25м

а за малокалибарски пиштољ серијски и слободног избора 50м.

Е- Екипа спортисте

П- Психолог - Особе које се брину о психичком стању спортисте, што је веома

битно због концентрације.

Т- Тренери - Особе које су задужене за припрему спортисте за такмичења.

Ф- Физиотерапеут - Особа задужена за масажу спортисте.

67

К- Категорије

Кадети: Старости до 15 година.

Млађи јуниори: Старости од 17 до 20 година.

Јуниори: Старости до 20 година.

Сениори: Старости преко 20 година.

Такмичења

Сезона ваздушног оружја је од октобра до марта, а малокалибарског од марта до

септембра. Постоји светска ранг листа која се обнавља сваке године.

Д- Државна такмичења

Првенство града

Првенство региона

Првенство Србије

М- Међународна

Међународни турнири

Медитеранске игре

Европска првенства

Светски купови

Светска првенства

Олимпијске игре

Информатори

Стеван Плетикосић (Крагујевац 14. март 1972)

је српски репрезентативац у стрељаштву. Освајач је олимпијске медаље и

један од актуелних власника светског рекорда у дисциплини МК пушка 50

метара у лежећем ставу. Дугогодишњи члан Стрељачког клуба „Чика Мата“ у

Крагујевцу.

Стрељаштвом је почео да се бави са 10 година. Прву медаљу је освојио на Европском

првенству у Загребу 1989. године. На Светском првенству 1991. постаје једини јуниор који

икада долази до максималног резултата од 600 кругова у дисциплини МК пушка 50 метара

у лежећем ставу.

68

Године 1992. на Олимпијским играма у Барселони је наступио као независни

учесник, јер је Југославија била под санкцијама. Ту осваја бронзану медаљу у дисциплини

50м малокалибарска пушка у лежећем ставу.

На Светском првенству 1994.у Милану се окитио сребрном медаљом,

а Југословенски олимпијски комитет га проглашава мушким спортистом године.[1]

На

СП 2006. долази поново до сребра у истој дисциплини, али у троставу.

На једном од такмичења у Светском купу 2008, у Рио де Жанеиру осваја златну

медаљу.

Редовно наступа на Олимпијским играма, али након медаље, тек 2008.

године у Пекингу остварује запаженије резултате, када поред 10. и 11. места у

дотадашњим најуспешнијим дисциплинама, долази до финала и коначног седмог места у

дисциплини ваздушна пушка на 10m.

Слика 86- Стеван Плетикосић и ауторке рада

Тенис

Тенис је спорт са рекетима који играју два играча (сингл) или два тима од по два

играча (дубл). Играчи користе рекет за тенис да би пребацили лоптицу у противнички део

терена преко мреже која се налази на средини терена.

Историја

Тенис је почео да се игра у Енглеској у 19. веку. Врло брзо је почео да се шири по

земљама у којима се говори енглески језик, и то највише међу вишим сталежом. Тенис је

данас олимпијски спорт и играју га сви људи, независно од друштвеног статуса. Правила

играња су иста још од 90-их година 19. века. Изузетак је увођење тај-брејка (енгл. tie-

break - „прелом“ изједначења) 70-их година 20. века. Тенис је веома популаран спорт који

прате милиони људи, а посебно четири Гренд слем турнира (Grand Slam Tournaments).

69

Опрема

У такозваној „тениској торби“ налазе се следећи делови опреме:

Т- Тениска торба

В- Вибра стоп (енгл. Vibra stop), или такозвана " гумица" има улогу да смањи

вибрације на жицама које су у средини и да омогући лакши ударац тенисерима

(Слика 87).

Слика 87- Вибра стоп марке "Баболат"

В- Вода- Напитак који се најчешће користи у спорту. Најчешће је обогаћен

витаминима, јонима и минералима који дају више енергије телу. Сви ови додаци су

дозвољени, не спадају у допинг9.

Г- Гриф- Облога која се ставља око дршке тениског рекета како би био удобнији за

држање (Слика 88).

Слика 88- Гриф

З- Знојнице- Налик на наруквице, али су од тканине и стављају се на обе руке у

пределу изнад шаке (Слика 89) .

9 Недпзвпљене супстанце кпје се кпристе при наппрним сппртским активнпстима, какп би дале већу снагу

телу.

70

Слика 89- Знојнице марке "Најк"

М- Мајица и шортс- Спортска опрема која се носи током меча. Тенисер увек има

резервне мајице у својој торби. Жене могу да носе и спортске хаљине (Слика 90).

Опрема је најчешће направљена од природних материјала и оних који упијају зној.

Слика 90- Српски тенисери у спортској опреми

Т- Тениске патике- Праве се од чврстих материјала као што су кожа или вештачки

материјали. У зависности од терена на коме се игра, ђонови патика су различити.

Када се игра на трави, на ђоновима су крампони; када се игра на шљаци на ђону су

цели резови; када се игра на бетону, ђон је стандардног дизајна (Слика 91).

Слика 91- Тениске патике марке "Вилсон"

Т- Тениски рекет- Рекети су тениски реквизити, направљени од тврдих материјала

попут пластике и метала (алуминијум или разне металне легуре). Некада су се

рекети правили и од дрвета, међутим такви су подложни брзом ломљењу и зато су

избачени из употребе. Рекет се састоји од рама рекета, мреже (стринга), која је

направљена од специјалних еластичних материјала, и од дршке. Рекети се најчешће

71

деле према тврдоћи, еластичности и величини, која подразумева величину мреже,

мерену у инчима или милиметрима. Најчешће се користе рекети „Вилсон“, „Хед“,

„Баболат“ (Слика 92).

Слика 92- Рекети за тенис

Т- Тениске лоптице- Лоптица за тенис је израђена од специјалних материјала.

Пречник лоптице је приближно 6,7 центиметара. Око 85% масе лоптице чини

хемијски обрађена гума. Површина лоптице израђена је од посебних вунених

влакана - тзв. филца. Филц се делимично испарава, те настају длачице на тканини,

које смањују отпор ветра, брзину и одскок лоптице. Лоптице су обично жуте боје

(Слика 93).

Слика 93- Тениска лоптица

Тренинзи

Е- Екипа тенисера

Н- Нутрициониста - Лекар који брине о исхрани тенисера.

П- Психолог- Особе које брину о психичком стању тенисера, што је веома битно у

вишечасовним мечевима.

Т- Тренери - Особе које су задужене за припрему тенисера за такмичења.

1. Кондициони тренер

2. Тениски тренер

72

Ф- Физиотерапеут- Особа задужена за масажу тенисера.

Т-Терен- Тенис се игра на равној правоугаоној површини, најчешће

на трави, шљаци или бетону. Терен је дужине 23,77 метара, ширине 8,23

метара када се игра сингл, а 10,97 метара када се игра дубл. Мрежа је разапета

целом ширином терена, постављена је паралелно са основном линијом и дели

терен на два једнака дела. Мрежа је 1,07 метара висока код стубића који је

држе, а 914 милиметара висока на центру терена.

Тениски терен подељен је линијама:

Помоћне (бочне) линије су линије разграничења (до ширине 8.23 метара).

Представљене су црвеном бојом на слици. Тај простор је ограничен и основном

линијом, са које тенисери сервирају лоптице. Представљена је жутом бојом на

слици. Т- линије (централне сервисне линије) су представљене плавом бојом.

Средишња линија пролази кроз средину терена. Једна половина терена је

подељена на још две, предњу и задњу половину. Предња половина је линијом

раздељена на још два дела. Та два дела представљају сервисни бокс (место које

лоптица мора да погоди након сервиса).

Постоје три главне врсте терена. Од материјала који се користи за површину терена

зависи и брзина и одскок лоптице, што заузврат утиче на квалитет игре сваког играча.

Три најчешће врсте терена су:

З- Земљани терен- Терени прекривени шљаком се сматрају „спорим“ теренима,

јер на њима лоптица прво изгуби брзину приликом удара у терен, а затим одскочи

релативно високо. Играчима је због тога теже да врате „неповратне“ ударце који се

зову винери (енгл. winner). На овим теренима је лако

проверити где је лоптица ударила (да ли је ударила

линију или поред линије), јер оставља лако видљив траг

од ударца.

Т- Терен са тврдом подлогом- Терени са тврдом

подлогом обухватају различите површине и могу бити

бетонске, асфалтне, дрвене (какве се налазе у спортским

халама) или прекривене вештачком травом. Спадају у

„брзе“ терене. На овим теренима лоптица приликом

удара у терен губи мало брзине и не одскаче високо, тако

да је размена удараца између играча кратка. Играчи који

јако ударају и сервирају имају предност на овим

теренима.

73

Т- Травнати третен- Такође спадају у „брзе“ терене . Травнати терени уносе још

једну варијаблу у игру. Одскок лоптице зависи од квалитета траве и од тога када је

трава последњи пут подшишана.10

Т- Терен и игра-

Појмови:

1. Брејк

2. Гем

3. Дјус

4. Дупле сервис грешке

5. Меч

6. Меч лопта

7. Нет сервис

8. Неизнуђена грешка

9. Поен

10. Предност

11. Тај-брејк

12. Сет

10

С- „Стручњаци за земљани терен“ - Они који добро играју на земљаним теренима.

С- „Стручњаци за травнати терен“ - Они који добро играју на травнатим теренима.

74

Слика 94- Тениска лоптица и рекет

75

Играчи (или тимови играча у дубл конкуренцији) започињу меч заузевши места

један на једној, а други на другој страни мреже. Затим се, у сингл конкуренцији,

одређује ко ће од двојице играча сервирати први, а ко ће бити примач сервиса. У

дубл конкуренцији (конкуренцији парова) такмиче се пар против пара. Један пар

представља један тим. Прво се одређује који ће од два тима, који се међусобно

такмиче, сервирати. Затим се одлучује ко ће од двојице играча једног тима играти

на месту сервисера, а ко на месту примача сервиса.

При сервирању лоптице, играч стоји изван основне линије, тачније око тачке

пресека основне линије средишњом. Примач може да заузме своју позицију за

пријем сервиса где год он то жели на својој половини терена. Уобичајено место

пријема сервиса је око сервисног бокса. Коју од две половине сервисног бокса

лоптица мора да погоди, зависи од стране са које играч сервира. Сервисер сервира

лоптицу по принципу дијагонале, што значи да ако заузме позицију десно од

централне линије, мора да сервира у леви бокс на супротној страни мреже и

обрнуто. Након једног поена, сервисер мора да сервира са супротне стране у

односу на коју је сервирао претходни пут. Ова врста ротације траје током читавог

меча. Када примач заузме одговарајућу позицију и да знак да је спреман, сервисер

ће сервирати.

Приликом сервирања, играч има право да сервира два пута, са тиме што је други

сервис дозвољен само уколико је први покушај неуспео из неких разлога. Ако

сервис и после другог покушаја није добар, сервисер губи поен (правило дупле

сервис грешке, које се популарно назива дабл фолт). Сервис је добар уколико је

(из првог или другог покушаја) убачен на праву страну сервисног бокса, а да

лоптица није додирнула мрежу. Уколико је лоптица додирнула мрежу, овај сервис

је нет сервис, и он се не рачуна у грешку, већ се понавља.

Након правилно одсервиране лоптице, креће права игра. Након што се лоптица

једанпут одбије од поља, примач је рекетом удара и пребацује преко мреже у

супротни део терена. На овај ударац узвраћа и играч са супротне стране мреже

(сервисер), који понавља исто. Пребацивање лоптице са једне на другу страну

мреже траје све док један од играча не начини грешку, пошаље лоптицу у аут или

не успе да пребаци мрежу. Када један од играча направи овакву неизнуђену

грешку, други играч осваја поен. Играч осваја поен и уколико лоптица двапут

одскочи на супротној страни мреже.

Б- Бодовање-

Тениски меч је издељен на сетове. Један сет се састоји од неколико гемова, а

један гем од неколико поена.

Победник меча је онај играч, који освоји више од пола сетова. Када се овај захтев

испуни, меч је готов. Неке утакмице се састоје из пет сетова, и тада је победник

76

онај играч или играчица који освоји три сета. Но, већина утакмица се одигравају у

три сета, и тада је победник онај ко први освоји два сета.

Један сет се састоји од одређеног броја гемова и завршава се када број освојених

гемова испуни одређени критеријум. Након једног освојеног гема, мења

се сервисер. Уобичајено, играч добија сет уколико је освојио најмање шест гемова и

то са најмање два гема разлике у односу на противника. Међутим најчешће,

уколико је резултат нерешен, односно када оба играча имају по шест освојених

гемова, одиграва се одлучујући тај-брејк.

Тај-брејк омогућава неком од играча да освоји још један, последњи гем (седми),

како би се сет завршио при коначном резултату од 7-6.

Један гем се састоји од серије поена одиграних за време сервирања једног играча.

Гем осваја први играч који узима четири поена и има вођство од најмање два поена

у односу на свог противника. Пребројавање освојених пооена је карактеристично за

тенис. Поени од један до три имају специфичне ознаке: 0-0, 1-15, 2-30, 3-40.

У случају када су оба играча освојила по најмање три поена, дакле при резултату

од 40-40, наступа дјус (франц. Deuce ), и означен је са великим штампаним

латиничним словима ДУ на семафору.

Дакле, када обе стране имају по три освојена поена, и када један играч има

предност од једног поена, тај играч који води има предност (енгл. Advantage ), и на

семафору пише АД поред резултата тог играча. У оваквом случају, гем осваја онај

играч који након освојене предности веже још један поен.

Меч лопта се у тениском мечу јавља само када играчу, који има предност, фали

још један поен, како би освојио меч. Уколико је овај меч финални меч неког

турнира, меч лопта се назива још и лопта турнира (енгл. Championship ball ).

Уколико играч који има сервис нпр. има вођство од 40-0, имаће три гем лопте, или

у зависности од резултата меч или сет лопте.

Брејк (енгл. Break point) се јавља уколико примач сервиса има прилику да освоји

гем, а не сервисер. Брејк прилике су веома битне у професионалном тенису, јер

најбољи играчи ретко губе свој сервис. Може се догодити да примач има више од

једне шансе за брејк. Нпр. уколико је резултат 15-40, примач има две брејк лопте, и

уколико освоји једну од те две прилике он прави брејк, и узима гем на противников

сервис.

П- Појмови у тенису-

А- Аут (енгл. Out) - Ако након ударца лоптица падне ван основне линије или

бочне линије каже се да је лоптица ушла у аут и бодове добија противник или

супротни пар. У дубл игри користи се цели оквир терена (10,97 метара), али се

77

примењује правило при сервирању, као и у сингл игри, тј. да се лоптица мора

сервирати унутар централне сервисне линије или Т-линије, дијагонално у правцу

ЈЗ-СИ (југозапад-североисток) или ЈИ-СЗ (југоисток-северозапад). Лоптица је

регуларна уколико удари у поље, које ограничава Т-линија и бочне линије или ако

додирне саму линију, а све изван сматра се аутом.

Б- Бекенд (енгл. Backhand)- Бекенд за десноруке тенисере представља ударац

замахом рекета од леве према десној страни тела, тако да је длан десне руке

окренут према телу, а не према лоптици. Бекенд је иначе ударац који се теже

изводи од форхенда. Као и код форхенда, и код бекенда постоји једноручна и

дворучна варијанта. Неки тенисери користе се само једноручним или само

дворучним бекендом, мада има и оних који знају користити и један и други. Због

притиска (напрезање мишића и лакта) који узрокује замах рекета при бекенду,

више играча се користи обема рукама, и углавном је дворучни бекенд снажнији и

бржи ударац. Неки тенисери избегавају бекенд ударце (због напрезања), те

форсирају форхенд. Неправилно и дуготрајно излагање лакта при бекенду, доводи

код тенисера до озбиљне деформације зглоба руке или лакта (тзв. тениски лакат),

те је потребно опрезно приступати исправном држању рекета, како не би дошло до

нежељених ефеката.

В- Волеј (енгл. Volley) је ударац који се обично изводи поред мреже, и то лаганим

замахом рекета надоле. Волеј је брз ударац и обично се користи за скраћивање

лоптица.

Л- Лоб (енгл. Lob) је ударац када лоптица прескаче противничког играча и пада у

терен иза његових леђа.

П- Пасинг шот(енгл. Pasing shot ) је термин за ударац којим лоптица заобилази

(или пролази поред) противничког играча који стоји на мрежи и покушава

(безуспешно) да скрати лоптицу.

С- Сервис- Сервис је ударац којим тенисери започињу поен. При сервису, играч

стоји пред основном линијом, баца лоптицу у вис, и при силазној путањи, удара

рекетом и шаље је у поље (ограничено Т-линијом и бочном линијом) преко мреже.

Лоптица је регуларна уколико уђе у назначено поље или ако додирне саму бочну

линију или Т-линију. У свим осталим случајевима лоптица се узима за неважећу, те

се сервис понавља. Након сваког добијеног поена, играч сервира лоптицу (једанпут

с десне, други пут с леве стране терена), све док не освоји један гем. Играчи

сервирају лоптицу наизменично након сваког одиграног гема. Постоји више верзија

сервиса, али уобичајено се разликује сервис испод и изнад руке. Сервис изнад

руке је доминантан облик сервирања лоптице. Многи тенисери, при сервису, троше

пуно енергије, како би скратили поене. При врло снажном и брзом сервису,

противнички играч не може вратити лоптицу у терен, те играч који сервира осваја

брзи поен. Сервис винер је поен који добија играч након самог сервиса, тј. када

78

лоптицу супротни играч не успе вратити преко мреже. Ако супротни играч није

успео да стигне и узврати ударац на сервис противника, каже се да је његов

противнички играч добио ас (енгл.ace).

Смеч (енгл. Smash) је један од најјачих удараца којим се лоптица јако удари и

пошаље у противничку половину терена. Иначе, смеч и већина других удараца

изводи се пре него лоптица одскочи од подлоге.

Слајс (енгл. Slice )-је ударац који се изводи на сличан начин као и волеј, с тим што

су лоптице које се врате слајсом обично спорије и имају више спина. Слајс се

обично изводи са средине терена или са основне линије.

Ф- Форхенд (енгл. Forehand) - За десноруког играча форхенд представља ударац

десном руком, и то замахом рекета који иде од десне према левој страни тела, тако

да је длан десне руке окренут лицем према лоптици. За леворуке играче важи

супротно. Већина тенисера користи једноручни форхенд. Међутим, неки играчи

користе и дворучни форхенд (ретко). Форхенд је снажан ударац, који се изводи

изван поља за сервис, мада то није правило. При дугој размени удараца, форхенд

заједно са бекендом представља главне ударце.

Припреме

К- Кондиционе припреме - Практикују се код тенисера. Јача се кондиција вежбањем у

теретани са кондиционим тренером.

П- Планинске припреме - Одвијају се на планинама, на надморским висинама већим од

хиљаду метара. Организују се на крају године.

Такмичења

С-Сакупљачи лоптица су обично дечаци или девојчице. Њихова целокупна улога је

да само сакупљају лоптице на терену, додају их играчима, доносе им њихове флашице

и пешкире. Од пре неколико година уведено је ново правило да на завршном турниру

сезоне сакупљачи лоптица не буду деца, већ познати манекени и манекенке. У мушкој

категорији, сакупљачи лоптица би биле манекенке, а у женској манекени. Међутим,

ово правило још није сасвим заживело.

С- Судије - На професионалним тениским мечевима са једне стране мреже је

постављено постоље које држи некакву столицу. Та столица је узвишена у односу на

терен и на њој седи главни судија (umpire). Он је главни током целог меча и једино

79

одлуке које он донесе су исправне. Приликом несугласица, он је тај који одлучује ко је

у праву. Главном судији потпомажу линијске судије, које утврђују да ли је лоптица

ушла у терен или не; затим судија који процењује да ли је лоптица дотакла мрежицу

приликом сервирања или не, итд. На неким већим турнирима, играчима је дозвољено

да траже челенџ (challenge), и тиме провере судијску одлуку, међутим тражење

челенџа је бројчано ограничено.

Т- Такмичење - Tениски турнири одржавају се годишње према правилима које дефинише

највиша свeтска управна организација у тенису - Међународна тениска федерација ИТФ

(енгл. International tennis federation). Турнире организује ИТФ, односно њене

чланице: Асоцијација тениских професионалаца (АТП) и Женска тениска

асоцијација (ВТА) под покровитељством бројних спонзора. Турнири се дeле према

различитим категоријама и то, углавном, према висини новчаних средстава и жребу.

Година 2009. је важна у тенису због тога што је дошло до неких структурних измена у

тениским турнирима и начину бодовања. У мушкој категорији АТП је одредио поделу

турнира према висини бодова које осваја победник (или тим победник) турнира.

Мушки тениски турнири (АТП) деле се на категорије:

Grand Slam 2000

ATP World Tour Masters 1000

ATP World Tour 500

ATP World Tour 250 i

Challengeri i Featuresi као најниже категорије.

Женски тениски турнири (WТА) се деле на категорије:

Grand Slam

WTA Premier turniri

WTA International turniri i

Challengeri i Featuresi као најниже категорије.

У тимским такмичењима (тимови и државе) Davis Cup, Fed Cup, ARAG World Team

Championship i Hopman Cup није дошло до измена.

80

Информатори

.

Дејан Петровић

Председник и оснивач тениског

клуба „Пума“.

Рођен 1978. године у Аделаиди,

Аустралија. Слика 95- Лого

Јуниорска каријера: јуниорски репрезентативац и првак Аустралије у категоријама до

14, 16, и 18 година. Светски првак у категорији до 14 година.

Професионална каријера: учесник свих Grand Slam турнира: Аустралија Опен, Роланд

Гарос, Вимблдон, УС Опен.

Највећа победа у каријери: у мечу против Леyтон Хевита.

Најбољи пласман на АТП листи је 157. место у синглу 2000. године и 116. у дублу 2001.

године.

Репрезентативац СЦГ: 2003. и 2004. године.

Тренерска каријера: селектор Davis cup репрезентације Србије 2005-2007. године, лични

тренер Новака Ђоковића 2004-2005. године (од 300 до елитних 100 играча света на АТП

листи), лични тренер Јелене Јанковић 2006. године.

Слика 96- Дејан Петровић и ауторке рада.

81

Триатлон

Триатлон је спортско такмичење које

у себи садржи три различите

сисциплине: пливање, бициклизам и атлетику.

Постоји олимпијски триатлон, „полу-

олимпијски триатлон“ и ајронмен триатлон.

А- Ајронмен триатлон - Добио је назив од

енглеских речи „iron“ што значи челик и

„man“, што значи човек. У слободном преводу

„челични човек“, алудира на снагу и

издржљивост коју мора да има такмичар у овом

спорту. Ајронмен триатлон је ултра-триатлон, тј. такмичење које се састоји од 3.800м

пливања, 180км вожње бицикла и 42,195 м трчања.

П- „Полу-олимпијски триатлон“- Прелазе се деонице које су упола краће него у

олимпијском триатлону (750м пливања, 20км бициклизма и 5км трчања). То је тзв. Спринт

дистанца.

О- Олимпијски триатлон - Олимпијска дистанца садржи 1500м пливања, 40км

бициклизма и 10км трчања.

Историја

Прво триатлонско такммичење је одржано 1977. године на Хавајима. Организовано је од

стране групе америчких маринаца. Оснивачем триатлона се сматра капетан Џон Смит.

Тада су се они такмичили на дистанцама данашњег Ајронмен триатлона и то 3800м

пливања, 180км вожње бицикла и 42км трчања (Хонолулу маратон). Од тада се Ајронмен

Хаваји сматра незваничним првенством света у овој дистанци. Године 1990. одржана је

прва Ајронмен серија и победник је био Скот Тинли.

Из године у годину број такмичара се повећавао, а такође и број такмичења. Широм света

су оснивани национални савези, да би 1989. године била основана Светска триатлонска

унија ИТУ (енгл. International triathlon union).

Прво светско првенство на олимпијској дистанци је одржано 1989. године у Авињону и

учествовало је чак 800 такмичара у свим старосним категоријама. Од 1996. одржавају се

квалификације за светско првенство у елитној категорији. Данас на светском првенству у

елити наступа стотинак такмичара.

Слика 97- Триатлон

82

Триатлон је од 2000. године уврштен у олимпијске спортове и женска триатлонска трка је

имала част да буде прво такмичење на олимпијским играма у Сиднеју.

Опрема

Пливање

К- Купаће гаће - Направљене су од специјалног материјала, лако се пресвлаче.

П- Пливачке капице - капице направљене од латекса или силикона. Растегљиве су, лако

се стављају, а користе се како би се коса заштитила од сунца. Наборани крајеви помажу да

капа увек остане на месту.

П- Пливачке наочаре - Састоје се од стакала чији је оквир обложен гумом како вода не

би улазила у очи. Користе се како би пливач повећао брзину пливања и јасноћу вида у

води.

Бициклизам и атлетика

Б- Бицикла - Спортска бицикла код које се брзине мењају аутоматски притиском на

дугме. Мењач ради на батерије. Поседује одређене додатке који служе за одмарање руку

током вожње.

Б- Бројеви - Налазе се на десној руци и нози.

К- Кацига - Направљена је од чврсте пластике. Служи за заштиту главеног региона.

М- Мајица- Направљена од материјала који упија зној. На њој је исписано име

спортисте и земље из које долази. Користи се у трчању.

П- Патике за трчање - Оне имају дебљи ђон и користе се за атлетски део триатлона.

Дебљи ђон служи како би се апсорбовале неравнине.

П- Пулсметар - Налик на сат. Носи се на руци и мери пулс.

С- Спринтерице - Патике са нешто тањим ђоном. Користе се у бициклистичком делу.

Т-Триатлонски трико од специјалног материјала који упија зној. Кратких је рукава и

ногавица. Користи се у бициклизму.

Ш- Шортс - Направљен од материјала који упија зној. Користи се у трчању.

83

Слика 98- Опрема

Тренинзи

Недељно: 2-3 тренинга пливања (2-3 сата), 3 вожње (5-10 сати), 4-5 тренинга трчања

(4-7 сати). Највише пажње се придаје трчању, зато што је то одлучујућа трка. Ово је

један од најтежих спортова, па су и тренинзи исто тако веома напорни.

Т- Тејперинг (енгл. tapering) - Период постепеног смањивања обима тренинга пред

такмичење.

Такмичења

Трка почиње рано ујутру, око 6 часова, а завршава се око 15, 16 сати поподне. Због

специфичности такмичења такмичари у триатлону користе прилагођене стилове пливања,

вожње бицикла и трчања да би оптимално користили енергију у овом захтевном спорту.

Тако рецимо пливачи у триатлону више се ослањају на снагу руку и рамена него на снагу

ногу у односу на стандардно пливање, јер покушавају ноге што је могуће више одморити

за бицикл. Постоје и бројне друге специфичности које триатлон ипак доста разликују од

стандарног пливања, бициклизма и трчања.

П- Правила-

Пливање- За време пливања такмичар је дужан да плива по означеној стази и свако

скретање са стазе у смислу скраћивања дистанце се кажњава дисквалификацијом.

Такмичар у току пливачког сегмента не сме да користи никаква помагала (пераја,

лопатице…) јер ће у противном бити дисквалификован. Могу се користити наочаре

за пливање и капа. Плива се у овореним водама.

84

Бицикл- Што се тиче бициклистичког сегмента од обавезне опреме потребан је

бицикл, дрес, такмичарски број и кацига. Правила светске триатлонске уније (ИТУ)

прописују и неке појединости које се тичу самог бицикла. Што се тиче драфтинга

(вожње у заветрини иза другог такмицара), није дозвољен између мускараца и жена

и није дозвољен уопште на дугачком дистацама . Под зоном драфта се подразумева

простор у ширини од по 1,5м боцно од бицикла са леве и десне стране и простор

10м иза бицикла мерено од најистуреније предње тацке на бициклу.Чим један

такмицар пређе другог за половину обима предњег точка сматра се да га је

престигао, те се овај мора повући и придржавати правила о драфтингу. Бицикл се

вози у планинском пределу, узбрдо.

Трчање- Трчање је последња дисциплина. На трчању је обавезно да такмичар

прати означену стазу и као и у претходна два сегмента не сме да скреће са стазе у

смислу њеног скраћивања. Уколико напусти стазу може се вратити на њу само на

месту на којем ју је напустио. Ходање је дозвољено. Од опреме такмчар је обавезан

да има дрес, такмичарски број и патике.

Зона за измену- Зона за измену је простор у коме такмичари пресвлаче опрему

између дисциплина. У зони за измену такмичар је обавезан да користи за сместање

своје опреме само простор који је обележен његовим бројем. Такмичар не сме да

омета друге такмичаре у току транзиције. Такмичар не сме да вози бицикл у зони за

измену. Бицикл сме да вози само после линије на тлу која ознацава почетак

бициклистицког сегмента односно до ознаке за крај сегмента. Кацигу мора да стави

и да скине док је у зони за измену. У зони измене је дозвољено трчање.

Дискфалификација- Такмичар је дисквалификован уколико је прекшио нека од

правила тј. када му судија показе црвени картон.Такмичар је дисквалификован

уколико је на бициклу иберундован тј. ако су га водећи такмичари обисли за читав

круг. Такмицар има право да настави трку после дисквалификације и да после трке

у прописаном року поднесе жалбу.

Л- Ледена када (енгл-ice bed) - Мали базен, налик на

каду, где се вода хлади до дванаест степени

Целзијусових и која се употребљава након тренинга.

Користи се како би се млечна киселина, која се

накупља у нашим мишићима услед великог физичког

напора, брже елиминисала.

Слика 99- Триатлон

85

Информатори

Марко Павловић

Дипломирао на Факултету за физичку културу

Добитник Ђурђевданске награде за допринос спорту

у Крагујевцу, 6. мај 2012. год.

Члан репрезентације у моунтајн бајку (2003,2004)

2x ИРОНМАН триатлон завршио (3,8км

пливање,180км бициклизам,42км трчање)

3x Београдски маратон

10x Фрушкогорски МТБ маратон (2009. Сребро)

Освајач више медаља на такмичењима у висинским

скоковима у воду

Златна медаља на Европском првенству у

паратриатлону са слабовидим Лазаром

Филиповићем (Понтеведра, Шпанија 2011)

Сребрна медаља на Европском првенству у

паратриатлону са Лазаром Филиповићем (Еилат,

Израел 2012)

Сребрна медаља на Светском првенству у

паратриатлону са Лазаром Филиповићем (Окланд,

Нови Зеланд 2012) Слика 100- Марко Павловић

Страхиња Тракић

Шампион Балкана и вишеструки шампион

Србије у јуниорској конкуренцији у триатлону

Четврти по броју бодова у Европи

27. На светском првенству

Први по броју поена у Србији у јуниорској и

сениорској категорији

Сениорски шампион Србије у триатлону (2012)

Шампион Србије у крос-триатлону (2010, 2012)

Победник Купа Србије (генерални пласман,

2012) Слика 101- Страхиња Тракић

86

Фухфал

Фудбал је колективни спорт који се игра између две

екипе, састављене од по једанаест играча. Фудбал је тренутно

најпопуларнији спорт на свету. Игра се у преко 200 земаља.

Могу га играти људи свих годишта и оба пола. Често се о

фудбалу говори као о „најважнијој споредној ствари на

свету“. Игра се фудбалском лоптом на правоугаоном

игралишту са травнатом или вештачком подлогом. Голови су

смештени један насупрот другом на крају уже стране

игралишта. Циљ игре је убацити лопту у противнички гол било којим делом тела осим

руком. Једино голман може у ограниченом простору, такозваном шеснаестерцу, играти

руком. Победник утакмице је екипа која на крају утакмице постигне више голова.

Фудбал (football) је сложеница енглеског порекла. Настала је од две енглеске речи

- фут (foot) - стопало и бал (ball) – лопта.

Историја

Савремена фудбалска игра развила се у Енглеској, после стварања првог

фудбалског савеза 1863. године. Прва правила су установљена те године, а са мањим

променама одржала су се до данас. Највише фудбалско тело је ФИФА (Fédération

Internationale de Football Association). ФИФА организује Светско првенство у фудбалу,

најпрестижније спортско такмичење уопште.

Опрема

Фудбалска опрема је стандардна и

обавезна за све играче и судије у фудбалу.

Правила игре одређују минималну опрему која

је потребна за сваког играча, те забрањују

коришћење ичега што може бити опасно за

остале играче или самог играча. Наиме, правила

појединог фудбалског такмичења могу

проширити ова правила даљим ограничењима,

попут обавезног ношења броја на дресовима.

Слика 102- Фудбалска утакмица

Слика 104– Кппачке Слика 103- Играч у ппреми

87

Правила игре траже од свих играча да користе основну опрему која се састоји од

следећих предмета:

Д- Дуге чарапе (штуцне)

K-Кратких панталона (шортс)

К- Копачке

M- Мајица (дрес)

Ш- Штитници за потколеницу (костобрани).

Голмани морају да носе опрему којом се битно разликују од осталих играча. Голмани

готово увек носе рукавице, које по правилима нису обавезне. Сваком играчу је, такође,

дозвољено да носи рукавице. Неки голмани носе и капе, које их штите од одсјаја сунца.

Играчи с проблемима с видом носе посебно обликоване наочаре које не могу да падну, јер

је коришћење оптичких наочара строго забрањено. Накит, сатови и остали непотребни

предмети су строго забрањени.

Традиционално, све фудбалске судије

користе комплетно црну опрему, иако се у

последње време све више и више повећава број

„шарених“ опрема. На судијском дресу постоји

и џеп у којем стоје жути и црвени картон,

бележница у коју се уписују опоменути играчи

и, наравно, оловка.

Тренинзи

А- Аут (енгл. оut - напоље) - представља вид убацивања лопте у игру рукама, изводи се

када противнички играч избаци лопту ван аут-линије.

Слика 105– Играч извпди кпрнер

Слика 106– Играч извпди аут

88

К- Корнер (енгл. corner - угао) - ударац из угла; један од начина настављања игре,

убацивањем лопте у игру ногом са места где се секу уздужна и попречна линија

игралишта, омеђеног угаоним луком.

Е- Енац – прекршај који се десио када играч додирне лопту руком.

Ф- Фаул (енгл. foul – прљав, непоштен) – прекршај који настаје када играч угрози

противничког играча гурањем или рушењем.

П- Пенал (лат. poenalis – казнени) - казнени ударац; лопта се шутира са 11 метара право

ка голу кажњене стране.

О- Офсајд (енгл. оff – искључен и side –страна) - правило које одређује да играч екипе

која напада, у тренутку када му се упућује лопта од његовог саиграча, мора бити у линији

или иза најмање два противничка играча (од којих је један најчешће противнички голман).

Такмичења

П- Правила - Фудбал се игра по прописима који се називају правила фудбалске

игре. Сви учесници, 22 играча, чине све, сагласно правилима игре, да задрже лопту и да је

спроведу у противнички гол. Екипа која постигне више погодака на крају утакмице је

победник, а ако обе екипе имају једнак број постигнутих погодака, или ниједна екипа не

постигне погодак, утакмица је нерешена (реми).

Основно је правило да ниједан играч, осим голмана, не сме намерно да додирне

лопту дланом или било којим делом руке, осим раменом. Међутим, играчи морају извести

аут управо руком, боље речено са обе руке, јер извођење аута једном руком значи

аутоматску доделу лопте противничкој екипи. Иако се играчи највише користе ногом,

допуштено је играње било којим делом тела осим руке.

Играчи покушавају да се приближе противничком голу с лоптом на разне начине:

индивидуалном контролом попут дриблинга,

додавањем лопте саиграчу или ударцем према голу

што противнички голман треба да одбрани.

Противничка екипа настоји да освоји лопту

пресецањем додавања или уклизавањем према

противнику који има лопту. Уклизавање је ограничено;

ако дође до контакта између играча који уклизава и

оног који има лопту досуђује се прекршај, а лопта се даје

екипи чији је играч водио лопту. Слика 107 – Гплман

89

Фудбал је динамична спортска игра. Лопта је у игри све време, осим када судија

заустави игру због њеног изласка изван граница игралишта или неког прекршаја на

терену. Након заустављања, игра се наставља према правилима.

У професионалним лигама, на утакмици је најчешћи резултат од највише 3 гола.

Голови се постижу из игре и из казнених удараца. Казнени ударци су пенали ако је

прекршај начињен у обележеном казненом простору, удаљеном 16 m од гола. Прекршаји,

ван тога простора, санкционишу се са слободним ударцима.

П- Позиције - Фудбалска екипа се састоји од најчешће 18 играча. Једанаест играча

су увек у игри, а седам играча чине замену на клупи (шест играча и резервни голман).

Фудбалска утакмица се не може играти без голмана и капитена. По правилима фудбала

само голман има одређену улогу. Сви остали играчи могу играти на било којем месту на

терену. У модерном фудбалу, постоје, осим голмана, још три основне позиције:

нападачи: чија је главна улога постизање гола

везни играчи: чија је улога одузимање лопте противнику, те додавање лопте својим

нападачима

бекови: њихова је улога спречавање противничке екипе да постигне гол.

Ове се позиције даље разрађују. Та се разрада најчешће огледа у постављању играча на

одређену страну, на пример: постоје централни (средњи) бекови, те леви и десни везни

играчи. Иако играчи играју на унапред одређеној позицији, они могу без проблема прећи

на неку другу позицију. Одређивање позиције на којој ће играчи играти зове се фудбалска

формација. Формација уједно дефинише и тактику, а одређује је тренер.

И- Игралиште је у облику правоугаоника. За међународне утакмице, дужина не сме

да прелази 90 до 100 метара, а ширина би требало да буде између 65 и 75 метара (некада

дужине од 90 до 110 метара и ширине од 45 до 90 метара, а данас тачно 105m са 68m.

90

Игралиште је омеђено 12cm широким попречним и уздужним линијама, а

подељено је средњом линијом (линија центра) на два једнака дела. Средина игралишта је

обележена кругом (полупречника 9,15m). Ове дуже линије (уздужне линије) називају се

аут-линије (кад лопта оде преко те линије изводи се аут), а краће (попречне линије) гол-

линије (на њима су

постављени голови).

На оба краја

игралишта у средини

попречне линије налази

се по један гол (7,32m

дужине и 2,44m висине).

Гол се састоји од две

стативе повезане

пречком, на којој је

причвршћена мрежа.

Стативе и пречка су

округлог (раније

квадратног) пресека

односно пречника 12cm.

Голманов простор је

правоугаоник. На 5,5m

лево и десно од

унутрашње страна стативе уцртане су две вертикалне 5,5m дуге линије, а њихове крајеве

спаја линија која је паралелна са попречном страном игралишта.

Казнени простор је правоугаоник уцртан око голмановог простора. Његове две

краће стране које улазе у терен игралишта, дуге су 16,5m, а исто толико су удаљене и од

унутрашње стране статива. Линија која спаја њихове крајеве паралелна је са попречном

страном игралишта. У том простору је тачком обележено место са којег се изводи казнени

ударац (11m од гола). Са спољашње стране правоугаоника, испред средине казненог

простора је сегмент полупречника 9,15m, чији је центар у тачки с којег се изводи казнени

ударац.

Т – Трајање игре - Стандардна утакмица за одрасле састоји се од два дела од 45

минута, познатих као полувреме. Дакле, утакмица траје 90 минута. Обично је између два

полувремена одмор од 15 минута.

Главни судија је једини службени мерилац времена на утакмици. Он доноси одлуку

колика ће бити надокнада изгубљеног времена. Време се губи обављањем замена,

Слика 108– Игралиште

91

пружања медицинске помоћи повређеном играчу, слављењем

постигнутог гола. Главни судија ће показати четвртом судији

колика је надокнада, а овај ће подигнути мали семафор који

показује играчима и публици колико се минута надокнађује.

И- Исход утакмице - Утакмице у лиги могу завршити и

нерешено, али у купу се мора добити победник. У тој фази

такмичења нерешена утакмица после одиграних 90 минута

решава се продужецима, а ако је и тада нерешено, онда се приступа извођењу

једанаестераца. Голови постигнути у продужецима се у службеним статистикама рачунају

као да су постигнути током регуларних 90 минута. Код једанаестераца, то је другачије.

Они постигнути током продужетака рачунају се као и гол из игре (током 90 минута), али

они постигнути после 90 минута и продужетака се у службеним статистикама не рачунају.

Такмичења која се одржавају двокружно (екипе играју једна против друге двапут;

једном код куће, једном у гостима) могу користити правило гола у гостима, ако две екипе

имају једнак број бодова на крају такмичења. Ако је и број голова у гостима такође једнак,

онда се може израчунати однос досуђених и искоришћених једанаестераца. Друга

варијанта је одигравање нове, одлучујуће утакмице.

С- Судије и прекршаји - На фудбалској утакмици једну од главних улога има главни

судија који води рачуна да све буде регуларно. Поред њега постоје још двојица помоћних

судија, као и четврти судија који стоји поред терена, и пети, и шести, који стоје иза гола.

Прекршај у фудбалу настаје када играч угрози супарничког играча на један од бројних

начина: играњем руком, гурањем противника, рушењем противника (фаул)... За такве

врсте прекршаја досуђује се слободан ударац или једанаестерац, у зависности од тога где

је прекршај направљен. Остали прекршаји кажњавају се индиректом.

Судија може казнити играча, замену (чак и ако замена није у игри), те особље

(физиотерапеута, тренера...) жутим или црвеним картоном. Казнити се може било када, па

чак и недуго после завршетка утакмице и то ако је играч направио прекршај који је

кажњив према фудбалским правилима. Најчешћи разлог казне је „неспортско понашање“,

које се кажњава сваки пут када се нарушава дух игре.

Судија може да одлучи да не досуди прекршај ако сматра да екипа над којом је

прекршај направљен може да оствари предност из наставка акције. Судија, ако предност

није остварена, односно ако екипа над којом је прекршај направљен није остварила неки

значајан помак у акцији, може да врати игру и досуди прекршај који се изводи на месту

где се прекршај догодио. Ако се ради о прекршају који захтева казну, а екипа над којом је

Слика 109– Црвени и жути

картпн

92

прекршај направљен може да оствари предност, судија задржава право да казни играча

након одласка лопте изван границе терена.

Информатори

Фудбалски клуб „Раднички 1923“

Фудбалски клуб „Раднички 1923“ је српски фудбалски клуб из

Крагујевца. Највећи успеси „Радничког“ су наступи и такмичење у

Првој лиги. Фузијом са ФК „Шумадија 1903“, клуб је пред почетак

сезоне 2009/10. променио име у „ФК Шумадија Раднички 1923”.

Али је на ванредној Скупштини клуба, пред почетак сезоне 2010/11,

име промењено из „ФК Шумадија Раднички 1923” у „ФК Раднички

1923”, а изабран је и нови грб клуба.[2]

У сезони 2010/11. „Раднички“

је освојио 2. место у Првој лиги Србије и изборио пласман у

Суперлигу Србије.

Лазар Росић

Своје прве кораке направио је у школи фудбала „Фитнес“,

затим је играо у селекцији пионира и млађих кадета у ФК

„ШУМАДИЈА 1903“, одакле прелази у фудбалски клуб

„РАДНИЧКИ 1923“, чији je и сада члан. Фудбалом је почео

да се бави још од првог разреда основне школе. Наступао je

за репрезентацију Србије до 17. године и до 19. Године, са

којима са био учесник Eвропског првенства у Естонији

2012. за играче до 19 година. Игра на позицији стопера.

Никола Ковачевић

У првом разреду почео је да игра фудбал за ФК

„ШУМАДИЈА 1903“. После „Шумадије“ је прешао у ФК

„Раднички 1923“. У „Радничком“ је био две године, па је

отишао у Немачку, где је играо за ФК „БОРУСИЈА“, у

Дортмунду. Након Немачке, враћа се у Крагујевац где и

данас игра у првом тиму „Радничког“.

Слика 110- Грб Фудбалскпг

клуба „Раднички 1923“

Слика 111- Лазар Рпсић

Слика 112- Никпла Кпвачевић

93

ИСХРАНА

У професионалном спорту исхрана је јако битна. Спортисти воде рачуна о избору

намирница, као и о томе када које намирнице уносе.

И- Исхрана пре тренинга- Функција оброка пре тренинга јесте да телу да довољно

енергије да се исти одради квалитетно. Требало би да се једе бар два сата пре тренинга

како би се храна правилно сварила. Треба да садржи већим делом угљене хидрате,

мало протеина и масти, и да има око двеста до триста педесет калорија. То може да

буде шоља зобених пахуљица са комадима сезонског воћа (јагоде, боровнице, малине,

јабуке, крушке, брескве), парче хлеба од интегралних житарица, суво воће (шљиве,

грожђице, бруснице) - ова исхрана даје енергију која се брзо апсорбује у телу. Требало

би да се избегава храна која ствара проблеме у стомаку, пуна масноћа и протеина

(Слика 115).

Слика 113 - Лазар Рпсић на

утакмици

Слика 114- Никпла Кпвачевић

на утакмици

94

Слика 115- Исхрана пре тренинга

И- Исхрана после тренинга - Енергетске залихе у мишићима су испражњене. У првом

сату, након тренинга, повећавају се активности ензима да би тело могло боље да

складишти нутријенте за изградњу протеина у мишићима и за енергију. Тело напорно

ради на рехидратацији, складиштењу угљених хидрата, поправци оштећених мишића и

ублажавању упала од вежбања. Током тренинга се троше и витамини и минерали. Одмах

након тренинга, у року између десет до четрдесет пет минута, најбоље је попити течни

оброк јер се брже вари - комбинацију угљених хидрата и протеина.

То може бити шејк од бадемовог (или пиринчаног, зобеног) млека са неким воћем -

банана, бресква, ананас, папаја, шаком бобичастог воћа и пола кашичице цимета (Слика

116).

Слика 116- Исхрана после тренинга

95

ЗАКЉУЧАК

После сусрета са крагујевачким спортистима разних дисциплина, коју су постигли велике

међународне успехе, схватили смо да су остали здрави, принципијелни и, изнад свега,

морални људи.

Њихов животни мото јесте здрав живот, без порока, дроге, алкохола и цигарета. Њихов

аскетизам задивљује, као и њихово одрицање од многих забава и хобија како би били

успешни у спорту и постигли врхунске резултате.

Осим тога, сви спортисти са којима смо разговарали су се определили и за науку, те

студирају или су завршили факултете. Они су исправно схватили да је спорт један аспекат

живота, који не траје вечно и да је образовање и даље усавршавање неумитно за даљи

живот.

Анализом речи из рада, дошле смо до закључка да највећи број речи које се користе у

спортској лексици потиче из енглеског језика. На следећем графику је процентуално

приказана анализа.

График 1. Анализа речи

енглески француски латински српски

називи сппртпва 61.5 0 0 38.5

називи ппреме 52 2 1 45

0

10

20

30

40

50

60

70

Проценат заступљених речи из различитих језика у раду

96

Из графикона се може закључити да су у спортској терминологији – називи спортова,

дупло више заступљени термини из енглеског говорног подручја, што и не чуди, јер су

ови спортови интернационални. Из француског или латинског језика нема термина.

Што се тиче назива спортске опреме, ту је ситуација другачија, па је скоро идентичан број

термина који се користе из енглеског и нашег језика, са благом предношћу енглеских

речи.

ИЗЈАВЕ ЗАХВАЛНОСТИ

Захваљујемо се свим саговорницима, спортистима, функционерима и менаџерима

спортских клубова на времену које су издвојили да нам пренесу све неопходне

информације како би ово истраживање било комплетно.

Захваљујемо свим људима добре воље које су нам помогли да допремо до заслужних

спортиста, носилаца међународних или националних признања, а који су, опет, имали

времена и енергије да нама, ученицама Прве крагујевачке гимназије, све то пренесу.

Информација о нашем раду у склопу Лингвистичке секције, била је промовисана и на

клупском сајту КК „Раднички“.

Посебно се захваљујемо Јовани Белић, ПР менаџеру Фудбалског клуба „Раднички“, као и

Дејану Милошевићу, администратору сајта КК „Раднички“.

97

ЛИТЕРАТУРА

1. Бугарски, Р. Увод у општу лингвистику, Београд , 1991.

2. Стевановић, М. Савремени српскохрватски језик I,II, Београд 1964 (и каснија издања)

3. Станојчић, Ж. Граматика српског књижевног језика, Београд, 2010.

4. Ашић, Т. Наука о језику, Крагујевац, 2011.

5. Шипка, М. Популарна лингвистика у школи , Нови Сад, 2007.

6. Клајн, И. Речник језичких недоумица , Нови Сад, 2007.