Embed Size (px)
Citation preview
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 49-59 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
|49
Оригиналнинаучничланак
DOI:10.1515/spes‐2016‐0004
АКТИВНОСТИУПРИРОДИ‐ПРОСТОРОСЛОБОЂЕН”ОКОВА”ТАКМИЧАРСКИХ
РЕЗУЛТАТА
ВладимирМилетић1,ЖељкоРајковић1иХаџиМилошВ.Видаковић2
1ФакултетспортаифизичкогваспитањаУниверзитетаизБеограда
2ФакултетспортаифизичкогваспитањауЛепосавићу,УниверзитетауПриштинисапривременимсредиштемуКосовскојМитровици
ВладимирМилетић,ЖељкоРајковићиХаџиМилошВ.Видаковић
УДК796/799‐026.91
САЖЕТАК
Збогпогрешногтумачењаважностипостизањаспортскихрезултатапалесунебројенежртве.Енергијаусмеренакапротивникуможебитиусмеренакапостизању успеха на други начин: (аикидо, кунг фу, јога…). Циљ спортскогнадметања је савладавање противника, док је циљ и филозофски приступактивности у природи да се превазиђу сопствена ограничења и унапредесопственемогућности.Утицајкомерцијализацијеспортакаоделадруштвененадградње је вишеструко негативан, почевши од отуђења свих учесника успорту до скрнављења процеса управљања. Спортским активностима уприроди никако не одговара наметнути нумерички систем вредности. Напримеру Активности у природи можемо сагледати целокупну будућностразматрањафеноменологијетакмичења,којапоказујетенденцијускорашњегкраја. Стим у вези можда треба преиспитати и саму дефиницију спорта гдедоминантнуулогуиматакмичењекаоњеговинтегралнидео.
Кључнеречи:такмичење,спортскирезултат,правилаигре,комерцијализација
АуторзакоресподенцијуВладимирМилетић[email protected]
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 49-59 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
50|
ПОСВЕЋЕНО
“Засвеоне,којиследесвојеинстинкте,неиграјућипопрописанимправилимаинепризнајудругезаконеосимзаконафизике,незастајуиспредуцртанихграница,већидудограницасопственихмогућностиимудрокорачајукапланиранимциљевимапобеђујућисамисебе.”1
УВОДНАРАЗМАТРАЊА‐ИНТРО
Постојање правила и прописа креирана за потребе контролисањаспортске популације и повећања сложености и динамике кретања уодређене активности, рефлектује се кроз ограничење времена и простора.Ово је једна од метода којом се постиже жељени циљ за развој какоантропомоторичких способности тако и повећања занимљивости идинамикекретањакодпојединихспортскихдисциплина,којеможданебиималетоликуатрактивностбезовихминималних“козметичкихкорекција”.Изменом правила могу се постићи значајне промене, које на одређеномтерену имају потпуну контролу над такмичарском популацијом. Већинаспортских дисциплинаније поштеђена (про)писанихправила.Поставља сепитање, да ли уопште има области у спорту у којој јавно такмичење каофинални продукт система спортских припрема не постоји? Да ли безрезултата постигнутим на такмичењу има будућности за спортове којимаовонијепримаранциљ?
NOLIMITS‐ЗАСВЕОНЕКОЈИВИШЕНИСУМЕЂУНАМА
Да ли је и за атрактивне спортске садржаје неопходно мењатинаведенеусловеупркостомедасувећатрактивнисамипосеби?Иколикоје
1Владимир Милетић. ИЗЛАЗ, Иза отворених врата. Београд. СИА, 2011, стр. 5.
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 49-59 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
|51
неопходно да се форсира такмичарска компонента? Један од званичнихдогађајасветскипознатекомпанијезадистрибуцијуенергетскихпићаоднеоје седамживота. Да ли је то зањих само ‐7?Неколико значајних податакадобијени истраживањем из области етиологије повреда код ваздушнихдисциплина:падобранаца,БАСЕибанџискакача2,говоренамоекстремнимспортовима и начину елиминације фактора ризика за време њиховеапликације. Сасвим је довољно сазнање да без увођења такмичарскихправила постоји одређена доза ризика, коју на себе преузимају овиспортисти. Да ли поред овог сазнања требадодатнокомпликовативећризичнуспортскуграну?
Слободајемотив,кретањеидеја,покретјесредство!
Активности у природи представљенекроз спортске садржаје су један богат изворкретних вештина, који презентован можебити на први поглед конфузан. Велики бројразличитихспортскихсадржајаиактивностинаједномместуизгледајухаотично.Дабиодједног спортског “хаоса” направили редфизичке културе на најједноставнији начин треба категорисати спортскесадржаје. Једна од најлогичнијих категоризација наведених спортскихсадржајајеподелапремаместуизвођења:наземљу,водуиваздух3.
Загрљајприродејепријатан,дотренуткакадапокушамодасеотргнемо…4
2Kietil Soreide, “The epidemiology of injury in bungee jumping, BASE jumping, and skydiving”, Medicine and sport science. 58, 2012, стр.112.
3Владимир Милетић. ИЗЛАЗ, Иза отворених врата. Београд. СИА, 2011, стр. 53.
4Жељко Рајковић. Весло на таласима духа. Београд. СИА, 2016, 31.
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 49-59 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
52|
ТЕРМИН“ТАКМИЧЕЊЕПРОТИВПРИРОДЕ”?!
Поједини аутори често употребљавају термин “против природе”.(Не)свесно од природе праве противника, што се практично не уклапа упузле филозофије простора слободе ‐ outdoor. Због чега радити нештопротив природе када зависимо одње и немамо никаквешансе осим да сепрепустимо као код игара на срећу? “У складу са Природом” може битианалогнаведеномтермину.
Енергија усмеренакапротивникуможебитиусмеренакапостизањууспеханадругиначин:(аикидо,кунгфу,јога…).Циљспортскогнадметањајесавладавање противника, док је циљ ифилозофски приступ Активности уприроди да се превазиђу сопствена ограничења и унапреде сопственемогућности5.
Супротно овоме спорт бива ухваћен“канџама” комерцијализације. Коме одговаравећа динамика када са аспекта физичкекултуре треба уложити неопходни минимум,који омогућава развој моторичкихспособности?
Мултинационалнекомпанијесуспремнеда улажу велика материјална средства да бикао резултат остварили још већу добит.Сагледавајући на прави начин целокупнуизложену проблематику човек или тим илицелатакмичарскапопулацијапредстављасамомарионете, бројчано израженe6. Да ли јеисправно красти људима индивидуалносткрозмоћфинансирања?
Телевизијапостајекључнифакторуизменамаспортскихправила,гдегледаностпостаје једанодкључнихфактораМОК‐азаодабиролимпијскихспортова7. МОК последично врши велики притисак на Интернационалнеспортскефедерације,којетусвојуенергијупреносенаинституцијезадуженезафинансирањенанационалномнивоу.
Постоји низ конкретних примера промене правила и самихдисциплина.Познатоједасубројнеборилачкевештинеистиловинастали
5Владимир Милетић. ИЗЛАЗ, Иза отворених врата. Београд. СИА, 2011, стр. 56.
6Љубодраг Симоновић. Спорт, капитализам, деструкција. Београд. Лорка, 1995, стр. 153.
7Љубодраг Симоновић. Спорт, капитализам, деструкција. Београд. Лорка, 1995, стр. 152.
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 49-59 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
|53
под великим утицајем посматрања природе8. Упркос овом сазнању џудо икарате,нетакодавноизгубилисусвојусуштинууласкомуспорт.Огромнипритисцивршенисуинавеслање,међутимвеслачисууспелидасеодупрупритисцима,дализбоглобијаилиразвијенесвести,успелидаодржесвојутрадицију.Кајак је једанодпримеранедоследностикровнефедерацијегдесу дисциплине и правила вишеструко мењана последњих година9. Измеђуосталог јога и аикидо су препознати од стране Спортског савеза Србије иМинистарства омладине и спорта као спортске делатности, иако је јакотешкоњиховерезултатеисказатибројчанозбогнепостојањатакмичења10.Далионеондауопштеипостоје?
Ни једна земља није одолела дугогодишњим нападима спортскеглобализације11.Јављасеапсурдиукомерцијалнимспортовима,коднас,гдеврхунски резултати одређују категорију спорта из чега произилазифинансирањесвихактивностиунутардатеспортскегранеисададруштвенонепризнатихспортскихшколаирекреативногспорта.Парадоксвише:свејефинансијски подређено малобројној такмичарској елити, која представљаземљу на међународним такмичењима, док се и даље запостављајумногобројни (деца, омладина, радно способно становништво и старијапопулација.)12
Кадасесагледацелокупностразличитихспортова,можесезакључитида такмичења представљају мали проценат укупне активности13, где сезанемарују свакодневна превазилажења самог себе у тренажном процесу,штоипредстављакрајњуциљнусмисленостсамогспорта14.
Један од простора где би се требао одбацити овакав начинразмишљањајејединственипросторспортскихактивностиуприроди(АуП).Неки од садржаја разумљиво треба усмерити ка такмичењима, али запотребе рекреативне популације ова се грана физичке културе треба
8Морихеи Уешиба. Умеће мира, учење оснивача аикида. Нови Сад, Global Book, 1995, стр. 29, 59, 68 и 70.
9Group of authors. ICF Canoe sprint rules. Lausanne, International Canoe Federation, 2015, str.9.
10Aлиса Марић. Правилник о националној категоризацији спортова. Службени гласник РС бр. 25/2013. Београд, 2013, стр. 3, 6.
11Гај Мастерман. Стратешки менаџмент спортских догађаја. Београд. ЦЛИО. 2008, стр. 39-44.
12Љубодраг Симоновић. Побуна робота. Београд. Запис, 1981, стр. 59-62.
13Миливоје Матић и Божо Бокан. Општа теорија физичке културе. Београд. Факултет спорта и физичког васпитања, 2005, стр. 256-261.
14Драго Томић. Теорија спорта. Београд. Научна књига, 1989, 106-111.
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 49-59 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
54|
“једноставно живети” без оптерећења усмерених ка победи и причи оконкретномбројчаномуспехуевидентиранимштоперицом15.
Уприродичовека једатежикавећимдостигнућима.Ово је сазнањедовољно како би се његова енергија уложила ка превазилажењусопствених ограничења и унапређењу сопствених могућности иоправдале институције којима је стало да наметну своју политикутакмичарских правила за постизање резултата. Логично је да ако нематакмичења, неће бити ни резултата, самим тим ни интересовања. Алинасупротовојтврдњи,постојепланиранеприпремеивеликиуспехнаједнојсасвим другој равни. Страни скривеној дубоко у природном амбијентудалекоодрадозналихпогледа.
Требатражитиодговорначестопостављенопитањедалисеинакојиначинможеспортскаделатностизузетиодтакмичарскихрезултата?
Чувари традиције исправне употребе природе игнорисањем непостижумогућностдасекатегоришуиусмерефинансијекасеби,аличувајудухнескрнављеногпросторафизичкекултуреодстранеписанихпрописазапотребе усмеравања енергије ка савладавању противника кога у овомслучајуинема.Финансијестварајупротивнике,штобиуовомслучајубилонепотребно.
Далијеовоједанодначинадасеизнесујаснидоказидасеодстранекровнихинституцијачијијеосновнизадатакфинансирањепостојеспортскегранеињиховегрупацијекојиманемаместазадоказивањекрозвременскиаспект. Да ли се и они требају запитати да ли одређене облике физичкекултуре сачувати од “насртаја увођења вештачких правила”, као даих оненемајувећсасвимдовољно.Поштовањезаконафизикесасвимједовољнодасепостигнупланираниуспеси.Упротивномиматесукобисаприродомисапротивникоминакрају са самим собом.Овај се системурушавапостајућифизичка(не)култура.
Ко то захтева да се спроводе такмичења?Шта такмичења ињиховаорганизацијазахтевају?
Захтевају излазак у јавност, велику посећеност, јавна гласила,рекламни простор, нова тржишта16, за “све непотребно што се купује на
15Владимир Милетић и Миломир Тривун. ”Активности у природи у функцији прекограничне сарадње - Пример међународне школе алпинизма.” Часопис Спорт и здравље. IX, 2, 2014, стр. 72.
16Грејам Скемблер. Спорт и друштво - историја, моћ и култура. Београд. ЦЛИО, 2007, стр. 192-212.
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 49-59 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
|55
једномместу”.ТакодаCitius,altius, fortiusневажизапросторАктивностиуприроди. Природа не препознаје вештачки створена друштвена уређењапопуткапитализма,којиусавременомдруштвуусмераваспорт.
“Гоничиробова”сасвојим“гладиаторима”несвеснинаметнутеулоге,коју носе усмеравају сву своју енергију ка афирмацији према навијачкиммасама.Нажалостсвиучеснициуовојигрижртвесујаловеидентификације.
Припремазахтевавеликужртву,алитакмичењенебисмело!
Овај велики простор или терен (за активности у природи) не можеомогућити окупљање гледалаца, који су спремни аплаудирати дивећи сеуспеху својих спортскихљубимаца.Навеликимвисинамаилидубинаматоније изводљиво. Данас се то једноставно постижемодерним технолошкимдостигнућима, која омогућавају пренос неког садржаја у реалном времену.Довољнодасеприложикаодоказдасеовајпросторможепосматратикрозпризму погледа “великог брата”. Да ли је једном догађају као што јеекспедицијски успонна неки значајан врх потребно додатно условљавањевременскимограничењем?
Унутрашње квалитативне промене, које се дешавају у активностимачовека са природом су тешко мерљиве, али можда битније одквантитативнихпоказатељафизичкихдостигнућа‐насталихтакмичарскомделатности17.
Људи ближи суштини духа спорта немају потребе да се такмиче идоказују.Несигурностиотуђењечовекачиниседајеудиректнојсразмерисапотребомзасамодоказивањем.
Ако се не такмичиш - не(по)стојиш.
Ако није било на друштвеним мрежама - није се ни десило!
17Хаџи Милош В. Видаковић. Хришћанска етика и спорт. Панчево. Вишњић, 2007стр. 122.
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 49-59 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
56|
БЕЗОГРАНИЧЕЊА
Овимприликомтражиморазумевањеод странеонихкојиимајумоћодлучивања (условљавања) да се активности у природи ослободе “окова”такмичарскихрезултатакако“они”желешаблонскидаихвиде?
Ако нешто није бројчано изражено онда се не може статистичкиобрадити,штозначида“званично”инепостоји…
СПОРТКАОСРЕДСТВОЗАПРАВДАЊЕФИНАНСИЈА
Последњих година сведоци смо дешавања да је спорт као једна оддруштвенихделатностиусмереннаконтролуизараду.Акосе“прошетамо”кроз време, можемо се уверити да је ово увек било препознато иорганизовано18.ЈошиздобаРимапознатакрилатица“Хлебаиигара”правдаовутврдњу.Доданасјетаидејаувекбиладоказоконтролипопулације,којаће се вероватнонаистиначинкретати ка будућности, само уз напреднијетехнологије, измене закона, правила и прописа. То је свакако моћанмеханизамкомесенетребасупротстављати,алисвакакотребанагласитиданије сваки спортски сегмент предиспониран за стварање такмичарскихрезултата.
ЗАКЉУЧАК
Такмичење као коначно одредиште, полако али сигурно корача касамоурушавању, јерполакодолазидозасићењаупогледубројаспортоваидисциплина, броја такмичења у току сезоне, све строжијим, наметнутимусловима такмичења, битном економском и неизоставном еколошкомкомпонентом. Стим у вези можда треба преиспитати и саму дефиницијуспорта где доминантну улогу има такмичење као његов интегрални део.Шта нам долази после епохе такмичења?Можда управо модел “живљења”активности без бројања, евиденције, статистике и свега онога штопредстављабремеслободномчовеку.
18Ричард Ђулианоти. Спорт - критичка социологија. Београд. ЦЛИО, 2008, стр. 309-314.
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 49-59 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
|57
Дозволимосебиданатренутакзастанемоиразмислимодалијеовозаистаправипуткојимсекрећесавремениспорт,путкојичовекаводиуамбис.Пробудимосе!Времеје!
ЛИТЕРАТУРАИИЗВОРИ
1. AлисаМарић.Правилниконационалнојкатегоризацијиспортова.СлужбенигласникРСбр.25/2013.Београд,2013.
2. Groupofauthors.ICFCanoesprintrules.Lausanne,InternationalCanoeFederation,2015.
3. KietilSoreide,“Theepidemiologyofinjuryinbungeejumping,BASEjumping,andskydiving”,Medicineandsportscience.58,2012:112‐129.
4. ВладимирМилетићиМиломирТривун.”Активностиуприродиуфункцијипрекограничнесарадње‐Примермеђународнешколеалпинизма.”ЧасописСпортиздравље.IX,2,2014:69‐74.
5. ВладимирМилетић.ИЗЛАЗ,Изаотворенихврата.Београд.СИА,2011.6. ГајМастерман.Стратешкименаџментспортскихдогађаја.Београд.ЦЛИО,
2008.7. ГрејамСкемблер.Спортидруштво‐историја,моћикултура.Београд.ЦЛИО,
2007.8. ДрагоТомић.Теоријаспорта.Београд.Научнакњига,1989.9. ЖељкоРајковић.Веслонаталасимадуха.Београд.СИА,2016.10. ЉубодрагСимоновић.Побунаробота.Београд.Запис,1981.
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 49-59 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
58|
11. ЉубодрагСимоновић.Спорт,капитализам,деструкција.Београд.Лорка,1995.
12. МиливојеМатићиБожоБокан.Општатеоријафизичкекултуре.Београд.Факултетспортаифизичкогваспитања,2005.
13. МорихеиУешиба.Умећемира,учењеоснивачааикида.НовиСад,GlobalBook,1995.
14. РичардЂулианоти.Спорт‐критичкасоциологија.Београд.ЦЛИО,2008.15. СлавоСтојковић.Убијалиспорт?Београд.ФилипВишњић,1989.16. ХаџиМилошВ.Видаковић.Хришћанскаетикаиспорт.Панчево.Вишњић,
2007.
OUTDOORACTIVITIES‐ASPACERELEASEDFROM“CHAINS”OFCOMPETITIONRESULTS
SUMMARY
Due to misinterpretation of sport results achievements, many victims havefallen in recent past. Energy focused toward an opponent can be transformed toachievingsuccessinanotherway(aikido,kung‐fuyoga...).Goalofsportcompetitionismasteringanopponent,butgoalandphilosophicalapproachofoutdooractivitiesis mastering self limitations and increasing self abilities. Influence ofcommercialization of sport as upgraded part of society is negative in severaldifferent ways, starting with alienation of all participants of sport untildegenerationofmanagementprocess.Sportoutdooractivitiesarenotcomfortablewith numerical system of values forced upon them. The example of outdooractivities is a great tool to perceive the entire future of phenomenology ofcompetition,whichshowustendencyofforthcomingend.Inrelationtothis,wecanreassess definition of sport itself where dominant role is a competition as itsintegralpart.
Keywords:competition,sportresult,rulesofthegame,commercialization
ВИДЫСПОРТАНАОТКРЫТОМВОЗДУХЕ–ПРОСТРАНСТВО,СВОБОДНОЕОТ“ЦЕПЕЙ”
РЕЗУЛЬТАТОВСОРЕВНОВАНИЙ
АННОТАЦИЯ
Неверноеистолкованиерезультатовспортивныхдостиженийобернулосьв недалеком прошлом большими потерями. Энергия, направленная напротивника,можетбытьпреобразованавдостижениеуспехаинымспособом
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 49-59 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
|59
(айкидо,кун‐фу,йога).Цельспортивныхсоревнований–одолетьпротивника,но цель и философский подход к видам спорта на открытом воздухе –преодолеть ограничение своих сил и повышение потенциала личности.Коммерциализацияспорта,каксоставляющаясовременногообщества,ведеткнегативнымпоследствиям,проявляющимсявуходелюдейизсферыспорта,в разрушении системы управления спортом. Виды спорта на открытомвоздухе имеют определенную систему ценностей. Опыт занятий видамиспорта на открытом воздухе помогает ощутить всю феноменальностьбудущих соревнований, которая показывает нам тенденциюприближающегосяконца.Вэтойсвязи,мыможемпересмотретьопределениеспорта,гдесоревнованияявляютсяегонеотъемлемойчастью.
Ключевыеслова:соревнование,спортивныерезультаты,правилаигры,коммерциализация.
Примљено12.5.2016. Одобренозаштампу5.7.2016.
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 65-75 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
|61
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 65-75 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
62|
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 65-75 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
|63
МатићМиливоје(1935–2013)
ФакултетспортаифизичкогваспитањаУниверзитетуБеограду
Србија
Миливоје Матић је рођен 02. августа 1935. године у Обреновцу. Основну исредњушколузавршиојеуродномграду.Студијејеуписао1954.годиненаИнститутуза физичку културу у Београду, а дипломирао 1959. године на институцији подназивомВисокашколазафизичковаспитање.ИстегодинезапослиосекаонаставникфизичкогваспитањауО.Ш.“СоњаМаринковић“уЗемуну.Наконтригодинерадауовојшколи, каријеру наставља на Високој школи за физичко васпитање у Београду напредметуМетодикафизичкогваспитањагде јеизабранзаасистента.НапредметуМетодикафизичког васпитања изабран је у звање доцента1971. године, ванредногпрофесора 1977. године и редовног професора 1982. године. У звање редовногпрофесора на предмету Теорија физичке културе изабран је 1990. године, апензионисанје1999.године.
Објавиојеукупно185радова,одчега10уџбеникаимонографија.Биојеуредникрубрике „физичковаспитање“ учасопису „Физичкакултура“ од1966‐1988. године.Сапосебном пажњом ишчекивани су његови наступи на Летњим школама педагогафизичке културе, на Конгресима физичке културе, као и на Међународним научнимскуповима.
Добитник је Мајске награде 1980. године за допринос развоју науке физичкекултуре,ањеговуџбеник „Частелесногвежбања“(1978)постао јекултнакњигазаМетодику физичког васпитања и генерације будућих наставника физичкогваспитања.
Физичко васпитање и спорт кроз векове 2016, 3(1), 65-75 ISSN 2335-660
www.fiep-serbia.net
64|
Професор Матић је ширио идеје педагога чије се мисли поштују, а делауважавају. ЊЕГОВА педагошка доследност, методичка посвећеност, идејност,језгровитост, оперативностибриљантноговорништво, изаткалесу јединственоипрепознатљивоДЕЛОутеоријифизичкекултуре,аЊЕГОВОукупностручноинаучностваралаштво, које често досеже врхове духовног стваралаштва и филизофскеконтемплације, представља трајан и изузетно значајан допринос развоју мисли уфизичкојкултури.
Због изузетног доприноса развоју физичке културе, Катедра за теорију иметодикуфизичкогваспитања,покренулајеиницијативу10.априла2014.године,даједнапедагошкајединицаузградиФакултетабуденазванапоМиливојуМатићу.
На 9. седници Наставно‐научног већа Факултета спорта и физичкогваспитања Универзитета у Београду од 08. маја 2014. године, одлучено је даАмфитеатар1мењаназивуАмфитеатар„МиливојеМатић“.
Миливоје Матић је био педагог, хуманиста, научник, песник, филозоф иуметник у физичкој култури. Никакве почасти није тражио, а његово дело јеизнедрило највећу почаст да његов лик светли вечно у Амфитеатру „МиливојеМатић“.
