© C

opyr

ight

EDUKA

Mowa Jovi}Ivan Jovi}

^ITANKAZA PRVI RAZRED OSNOVNE [KOLE

^ITANKA

© C

opyr

ight

EDUKA

Mowa Jovi}

Ivan Jovi}

^ITANKA

za prvi razred osnovne {kole

GLAVNI UREDNIK

Prof. dr Bo{ko Vlahovi}

ODGOVORNA UREDNICA

Doc. dr Nata{a Filipovi}

RECENZENTI

Prof. dr Tihomir Petrovi}

Prof. dr Nada Todorov

Ivana Juhas, prof. razredne nastave

ILUSTRACIJE I DIZAJN

Qubomir Babi}

Mladen An|elkovi}

LEKTURA I KOREKTURA

Spomenka Tripkovi}

IZDAVA^

Eduka d.o.o. Beograd

Ul. Zmaja od No}aja br. 10/1

Tel./faks: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903

Sajt: www.eduka.rs; imejl: eduka@eduka.rs

ZA IZDAVA^A

Prof. dr Bo{ko Vlahovi}, direktor

[tampa:

________________

Izdawe br.:

________________

Tira`:

________________

© C

opyr

ight

EDUKA

MALI VODI^RE^NIK

RAZGOVARAMO O...

... A [TA TI KA@E[ O...

MALA [KOLA PISAWA

U^IMO I PODSE]AMO SE

ODIGRAJ IGRU!

SMEJEMO SE...

© C

opyr

ight

EDUKA

4

SADR@AJ

DeTeQubivoje R{umovi}, Dete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Dragomir \or|evi}, Nije lako biti dete . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Dragan Luki}, Joca vozi trolejbus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Re~, slovo, glas. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Jovan Jovanovi} Zmaj, Zimska pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Stevan Rai~kovi}, Crtanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Dragan Dragojlovi}, Buba Marina udaja . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Aleksandar Popovi}, Ne}e uvek da bude prvi . . . . . . . . . . . . . . 25

Nau~ili smo u prethodnom poglavqu. . . . . . . . . . . . . . . . 28

U [KOLSKOJ KLUpIQubivoje R{umovi}, Au {to je {kola zgodna . . . . . . . . . . . . . . 30

Desanka Maksimovi}, Prvak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Bora Oqa~i}, Prvi dan u {koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Re~enica, re~: Vesna Vidojevi} Gajovi}, Ki{na pri~a. . . . . . . 37

Du{an Radovi}, Tu`ibaba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Pisawe velikog slova: Dragan Luki}, Doma}i zadatak . . . . . 43

© C

opyr

ight

EDUKA

Milan [ipka: Bukvar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

Gvido Tartaqa, Zna on unapred . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Mirjana Ogwanovi}, Legenda o Svetom Savi . . . . . . . . . . . . . . 51

(iz Politikinog zabavnika)

Miodrag Popovi}, Vuk Karaxi} u Tr{i}u . . . . . . . . . . . . . . . . 54

(prema kwizi Vuk Stefanovi} Karaxi})

Nau~ili smo u prethodnom poglavqu. . . . . . . . . . . . . . . . 56

DRUgARSTVOPero Zubac, Dobar drug ti vredi vi{e . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Lav Nikolajevi~ Tolstoj, Dva druga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Narodna pri~a Golub i p~ela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Re~enice kao obave{tewe, pitawe i zapovest . . . . . . . . . . . 66

Ezop, Lav i mi{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Dositej Obradovi}, Dva jarca; Dve koze. . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Narodna basna Lisica i gavran. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Jovan Jovanovi} Zmaj, Pesma o Kinezima . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Branko ]opi}, Je`eva ku}ica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

Nau~ili smo u prethodnom poglavqu. . . . . . . . . . . . . . . . 82

5

© C

opyr

ight

EDUKA

6

SVeT OKO NASMira Ale~kovi}, Vetar seja~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

Du{an Radovi}, Jesewa pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Desanka Maksimovi}, Hvalisavi ze~evi. . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Narodna pesma Ja sam ~udo video . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Zagonetke – narodne i zagonetke Grigora Viteza,Brane Cvetkovi}a i Desanke Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . 91

Gvido Tartaqa, Kitova beba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Vesna ]orovi} Butri}, No}ni }o{ak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Jovan Jovanovi} Zmaj, Nevidqivi oxa~ar . . . . . . . . . . . . . . . . 98

Poka`i {ta zna{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

Ko sve `ivi u {kolskoj biblioteci . . . . . . . . . . . . 103

Igraonica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

© C

opyr

ight

EDUKA

DeTeU prvom poglavqu

svoje ^itanke

l ~ita}e{:

N o detiwstvu, igri i ma{ti,

N o na{im odnosima sa drugim qudima;

t nau~i}e{:

N da razlikuje{ pesmu od pri~e i drame,

N da zapa`a{ osobine likova i redosled doga|aja u pri~i,

N da razlikuje{ re~, slovo i glas.

U`ivaj u ~itawu!© C

opyr

ight

EDUKA

8

DETE

Dete nije deteIgra~ka za strine i teteDete je deteDa ga volite i razumete.

Ne}ete mi verovatiI veliki pesnik GeteNekada je bio bebaI veoma nemirno dete.

Brkati Hajduk Veqko[to je zlotvoru pra{io peteU po~etku je sisao palacI bio nemogu}e dete.

Junaci kosmosa[to lete na druge planetePrvo su sedeli na no{amaA posle su seli u rakete.

Dete nije deteIgra~ka za strine i teteDete je deteDa ga volite i razumete.

Qubivoje R{umovi}

RE^NIK

veliki pesnik Gete – misli se na jednog od najpoznatijih nema~kih pesnika Johana Volfganga Getea

Hajduk Veqko – misli se na Veqka Petrovi}a, koji je bio poznat po svojoj hrabrosti; hajduci su se borili za oslobo|ewe Srbije od Turaka

zlotvor – onaj koji ~ini zlo drugimapra{iti pete – naterati nekoga u bekstvokosmos – svemir, vasiona

Kqu~ne re~i:

detiwstvo,

odnosi u porodici,

pesma© C

opyr

ight

EDUKA

9

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Pro~itaj prva dva reda u pesmi. [ta dete nije?

2. Pro~itaj ~etvrti red u pesmi. Objasni kako se treba odnositi prema detetu.

3. [ta su nekada bili pesnik Gete, Hajduk Veqko i junaci kosmosa?

4. Podvuci red u pesmi u kome se govori {ta je Hajduk Veqko radio kao dete. Objasni na {ta se po tvom mi{qewu misli kad se ka`e „nemogu}e dete”.

5. [ta rade junaci kosmosa kao odrasli qudi? [ta su radili kad su bili deca?

6. Zaokru`i u pesmi delove koji se ponavqaju. Razmisli o tome za{to je pesnik odlu~io da istu stvar ka`e dva puta.

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Ko sa~iwava tvoju porodicu? Kako ~lanovi porodice treba da se pona{aju jedni prema drugima? Razgovarajte o tome u odeqewu.

2. Neka svako od vas donese po jednu fotografiju iz vremena kad je bio beba. Fotografije zaka~ite na pano i onda poku{ajte da pogodite koja je ~ija. Razgovarajte posle o tome kako rastemo i mewamo se.

3. Qubivoje R{umovi}, pesnik koji je napisao pesmu „Dete”, napisao je i zbirku pesama Bukvar de~jih prava. Prona|i u biblioteci tu kwigu. Sa u~iteqicom ili u~iteqem razgovarajte o de~jim pravima. Iznesi {ta ti misli{ o tome. Objasni kako ti razume{ svoja prava.

© C

opyr

ight

EDUKA

ODIGRAJ IGRU!

Na kraju tvoje ^itanke nalazi se Igraonica. Odigraj igru pod brojem 1. Prona}i }e{ je na strani 104.

MALA [KOLA PISAWA

Odaberi nekog ~lana svoje porodice — mamu, tatu, baku, deku, brata, sestru ili nekog drugog ko ti je blizak i drag. Ukratko napi{i slede}e:

— kako se zove,

— ~ime se bavi,

— {ta naj~e{}e radite zajedno.

Nacrtaj tog ~lana svoje porodice.

U^IMO I PODSE]AMO SE

Mo`da ti je ve} poznato da je ovo pesma. Ona se razlikuje od pri~e. Da li ti se vi{e dopadaju pesme ili pri~e? Objasni za{to.

SMEJEMO SE...

Jovica: ^ujem da si dobio sestricu. Kako se zove?

Perica: Jo{ se ne zna. Govori veoma nerazgovetno.

10

© C

opyr

ight

EDUKA

NIJE LAKO BITI DETE

^esto jede{, tvrdo spava{, mnogo jurca{, pravi{ {tete... kad te grde, odobrava{ – Nije lako biti dete.

Lepo `va}i! Peri ruke! be`i daqe od tog Srete! s tobom stalno neke muke! – Nije lako biti dete.

Batinama kad se nada{, u odbranu zove{ tete, pred prutom se isprepada{ – Nije lako biti dete!

Pa ricinus, pa vakcine...Zabrawene cigarete...Jo{ si mali za to, sine!– Nije lako biti dete.

Na drve}e sve se pewe{.Tajno voli{ Oqe, Cvete...Pod teretom torbe stewe{– Nije lako biti dete.

^im spaze da nisi mali,zrelo{}u ti nekom prete,`ivot jeste zgodan, ali...– Nije lako biti dete.

Dragomir \or|evi}

11

RE^NIK

tvrdo spavati – misli se na ~vrst, dubok san iz kog se te{ko budimo

prut – tanki {tap, deo grane o~i{}en od li{}a koji je u pro{losti slu`io za ka`wavawe dece

ricinus – lekovito uqe neprijatnog ukusa

Kqu~ne re~i:

detiwstvo, prava deteta, pesma, stih

© C

opyr

ight

EDUKA

12

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Podvuci u pesmi redove koji se ponavqaju.

2. Za{to nije lako biti dete? Pro~itaj i nabroj zbog ~ega odrasli u pesmi grde decu.

3. Objasni kako razume{ zna~ewe re~enice „S tobom stalno neke muke!”

4. Objasni za{to se dete iz pesme pla{i batina i pruta.

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Kakav je odnos odraslih i dece opisan u ovoj pesmi? Opi{i kakav treba da bude odnos odraslih prema deci.

2. Sa ~asova Sveta oko nas podseti se onoga {to zna{ o svojim pravima i obavezama. Objasni kako po tvom mi{qewu dete treba da se pona{a. Koja su tvoja prava? Koje su tvoje obaveze?

3. U pesmi se pomiwe ka`wavawe dece batinama. Objasni kakvo je tvoje mi{qewe o tome. Da li je nasiqe prema drugoj osobi pogre{no? Objasni za{to.

4. Predlo`i kako treba da se re{avaju sukobi i me|usobna neslagawa.

5. Sva deca na svetu imaju ista prava. Ona su zapisana u jednom dokumentu koji se zove Konvencija Ujediwenih nacija o pravima deteta. Taj dokument je potpisala ve}ina dr`ava na svetu. Raspitaj se kod odraslih {ta u tom dokumentu pi{e. Mo`ete to zajedno potra`iti i na internetu.

© C

opyr

ight

EDUKA

MALA [KOLA PISAWA

Napi{i kratku poruku odraslim qudima opisanim u ovoj pesmi. U poruci ih posavetuj kako treba da se pona{aju prema deci. Pro~itajte svoje poruke u odeqewu. Sa drugovima i drugaricama razgovaraj o tome {ta ste napisali.

U^IMO I PODSE]AMO SE

Pesma se sastoji od stihova. Stih je jedan red u pesmi.

Dete je dete

Da ga volite i razumete.

SMEJEMO SE...

Perica: Ja sam bio mnogo pametno dete. Prohodao sam sa samo deset meseci.

Jovica: Ja sam, bogami, bio mnogo pametniji. Mene su nosili do ~etvrte godine!

ODIGRAJ IGRU!

Odigrajte igru pod brojem 2. Potra`ite je u Igraonici, na strani 104.

13

STIH

STIH

© C

opyr

ight

EDUKA

14

JOCA VOZI TROLEJBUS

Kod ku}e Joca ~esto vozi trolejbus. On prvo javi mami:– Mama, ja }u sada da vozim trolejbus i da zna{ da vi{e nisam kod ku}e.Onda Joca po|e ukrug oko stola. Mama zaboravi da Joca nije kod ku}e,

pa vikne:– Joco, donesi mami malo drva!Joca, naravno, ne mo`e da poslu{a mamu jer nije kod ku}e. Onda se mama

opet zaboravi pa vikne:– Joco, gotove su pala~inke!A Joca, ba{ nekako u to vreme, prolazi trolejbusom pored svoje ku}e i

~uje mamu, pa saop{ti putnicima:– Kola su u kvaru. Pravac gara`a.Onda dotr~i do mame i ka`e:– Za opravku trolejbusa tri pala~inke.

Dragan Luki}

RE^NIK

trolejbus – vozilo sli~no autobusu, koje se kre}e pomo}u struje koja do wega dolazi posebnim kablovima

Kqu~ne re~i:

de~ja igra, ma{ta,

likovi u pri~i

© C

opyr

ight

EDUKA

RAZGOVARAMO O... PRI^I

1. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora:

— De~ak Joca:

a) vozi pravi trolejbus po svojoj ku}i;

b) igra se tako {to zami{qa da vozi trolejbus;

v) vozi se pravim trolejbusom po gradu.

— Mami su drva potrebna:

a) da ih slo`i za ukras pored pe}i;

b) da ne~im zaposli Jocu;

v) da zalo`i vatru.

2. Objasni za{to se Joca pretvara da mamu ne ~uje kad ga zamoli da donese drva. Za{to je ~uje kad ga pozove na pala~inke? Objasni {ta to govori o Joci.

3. Podvuci re~i koje ozna~avaju Jocine osobine.

ma{tovit vredan dosadan poslu{an miran nesta{an

4. Brojevima od 1 do 4 obele`i redosled doga|aja u pri~i.

Joca tra`i tri pala~inke.

Mama zove Jocu da joj donese drva. Joca se pravi da je ne ~uje.

Joca po~iwe da se igra trolejbusa i javqa to mami.

Mama zove Jocu na pala~inke.

5. Pogledaj sliku de~aka ispod teksta. Zapazi de~akovu senku. [ta je u woj neobi~no? Objasni {ta de~ak sa slike zami{qa. Opi{i wegovu igru.

15

© C

opyr

ight

EDUKA

16

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Opi{i svoju omiqenu igru.

2. O ~emu najvi{e voli{ da ma{ta{?

3. Da mo`e{ biti neko drugi, ko bi bio/bila?

4. Objasni za{to je ma{tawe va`no.

U^IMO I PODSE]AMO SE

U ovoj pri~i govori se o mami i Joci. Mama i Joca su likovi u ovoj pri~i.

Mo`da odranije zna{ da se slike u kwigama nazivaju ilustracije. One slu`e da bi nam bli`e do~arale pri~u ili pesmu uz koju stoje. Umetnici koji slikaju ili crtaju ilustracije nazivaju se ilustratori.

SMEJEMO SE...

Perica: Mama, mi{ je usko~io u kantu sa mlekom.

Mama: Jesi li ga izvadio?

Perica: Nisam, ali sam u kantu ubacio ma~ku.

© C

opyr

ight

EDUKA

U^IMO... RE^, SLOVO, GLAS

Re~enice se sastoje iz re~i. A iz ~ega se sastoje re~i?

Re~i se sastoje iz glasova ili iz slova. Slova su zapisani glasovi. Kada izgovorimo A, izgovorili smo glas. Kada ga napi{emo, glas postaje slovo.

Nije te{ko!Evo, ovako: ki{a – re~

k i { a – slova

Kada u nekoj re~i promenimo glas ili slovo, ona mewa svoje zna~ewe.Ponekad ne zna~i vi{e ni{ta: rEd–rId.Ponekad dobije novo zna~ewe: rEd–rAd.

meda deda krema kreda car dar pesma ~esma

ODIGRAJ IGRU!

U Igraonici se pod brojem 3 krije zanimqiva igra u kojoj }ete se igrati re~ima. Potra`ite je na strani 104.

17

© C

opyr

ight

EDUKA

18

ZIMSKA PESMA

Zima, zima – e, pa {ta je?Ako j

, zima, nije lav!

Zima, zima – pa neka je,ne boji se ko je zdrav!

Hajd napoqe momak ko je,tamo veje krupan sneg,vidi{ onde navejo je~itav bedem, ~itav breg.

A {ta mo`e zima meni,{ta mi mo`e, {ta mi sme?!Nek mi nosi} pocrveni,eto to je, to je sve.

Seka Zorka, nemoj stati,tvoj nek bude prvi red;sad }emo se zagrejati –~u~ni samo na taj led!

Gle sad `ive `eleznice –to je trka, to je let.Zbogom, ptice krilatice,na{ je sada ceo svet!

Jovan Jovanovi} Zmaj

RE^NIK

Hajd napoqe momak ko je – zna~i: neka iza|e napoqe ko je hrabar

bedem – visoki zid kojim je ne{to ogra|eno

`iva `eleznica – misli se na decu koja se voze jedna iza drugih na sankama, pa to izgleda kao voz na `elezni~koj pruzi

Kqu~ne re~i:

zima, de~ja igra,

opis omiqenog godi{weg doba© C

opyr

ight

EDUKA

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Pro~itaj prva ~etiri reda u pesmi. Prebroj koliko se puta u wima pomiwe re~ zima. Razmisli za{to pesnik ponavqa i isti~e tu re~ na po~etku.

2. Zamisli za{to bi se neko mogao pla{iti zime. Navedi nekoliko razloga za strah od zime. Objasni za{to se deca iz pesme ne pla{e zime.

3. Ispri~aj za{to deca iz pesme u`ivaju u zimi.

4. Opi{i kako zami{qa{ igru dece iz pesme. Za{to su deca „`iva `eleznica”?

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Koje je tvoje omiqeno godi{we doba? Objasni za{to.

2. U ~emu najvi{e u`iva{ zimi? Kako voli{ da provodi{ vreme? Koje su tvoje omiqene zimske igre?

3. Postoje krajevi sveta u kojima nema smene godi{wih doba kao kod nas. U nekim krajevima sneg se nikada ne topi, dok u nekima vlada ve~no leto. Da li se tebi dopada smena godi{wih doba ili bi ti bilo dra`e da uvek vlada tvoje omiqeno godi{we doba? Objasni za{to.

19

© C

opyr

ight

EDUKA

20

MALA [KOLA PISAWA

Napi{i ~etiri re~enice o svom omiqenom godi{wem dobu. Neka svaka re~enica bude odgovor na slede}a pitawa.

1. Koje je tvoje omiqeno godi{we doba?

2. Kakvo je vreme tokom tog godi{weg doba?

3. Kako izgleda drve}e?

4. [ta najvi{e voli{ da radi{ tokom tog godi{weg doba?

SMEJEMO SE...

Sretnu se beli i mrki medved. Mrki medved upita belog medveda: „Izvini, koji sapun koristi{?”

ODIGRAJ IGRU!

Odigrajte igru broj 4. Potra`ite je u Igraonici, na strani 104.

© C

opyr

ight

EDUKA

21

RE^NIK

hartija – papir

plovka – patka

CRTANKA

Daj mi dve-tri ~istehartije al' iste

i jednu olovkuda nacrtam plovku.

Daj mi `utu bojuda obojim proju

pa }u wome zatimsunce da pozlatim.

I plava mi trebaza komadi} neba

ona }e da dodavodu radi broda.

Daj mi posle plave

zelenu zbog trave

i zbog skoro tristana drvetu lista.

Sad crvenu novuzbog crepa na krovu

i zbog jednog licai zbog lubenica.

Daj mi boju beluzbog cveta za p~elu

a i posle wegazbog dve grudve snega.

Daj mi boju crnuda nacrtam srnu

da obojim ma~kuda udarim ta~ku.

Stevan Rai~kovi}

Kqu~ne

re~i:

crtawe,

ma{ta, opis

umetni~ke

slike

© C

opyr

ight

EDUKA

22

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Podvuci u pesmi re~i koje nam govore {ta je sve dete iz pesme nacrtalo.

2. ^ime je nacrtana plovka? Pro~itaj u RE^NIKU {ta ta re~ zna~i.

3. Pro~itaj posledwa dva stiha u pesmi. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. „Udariti ta~ku na ne{to” zna~i:

a) zapo~eti ne{to; b) zavr{iti ne{to; v) nacrtati ta~ku na ne~emu.

4. Zapazi koje boje dete u pesmi koristi za predmete, bi}a i pojave. Pravilno linijama pove`i.

proja nebo ma~ka trava crep sneg lubenica lice brod cvet srna sunce li{}e

5. U pesmi dete za ne~ije lice koristi crvenu boju. Objasni za{to. Kad smo crveni u licu?

... A [TA TI KA@E[ O... 2. [ta ti najvi{e voli{ da crta{?

MALA [KOLA PISAWA

Ovo je slika na{eg poznatog slikara Save [umanovi}a „Tri devoj~ice u igri”. Napi{i nekoliko re~enica o ovoj slici.

1. Navedi svoju omiqenu boju. 3. Objasni za{to je ma{ta va`na za slikawe.

© C

opyr

ight

EDUKA

Pro~itaj pa`qivo pri~u.

Zapazi kojim redom se u woj odvijaju doga|aji.

BUBA MARINA UDAJA

Bio je petak kada je Buba Mara po{la na pijacu. Ponela je veliku crveno-crnu torbu preko ruke. Odelo joj je bilo ~isto i ispeglano. Buba Mara je bila jedna od najlep{ih putnica koje su tog jutra pro{le pored mravqe ku}e.

Ba{ kad je Buba Mara prolazila pored kapije, pozove je mali mrav da svrati. Buba Mara mu se mnogo zahvalila, jer nije mogla svratiti iako joj je mrav obe}avao med i u{tipke. Jurila je na pijacu da svojoj maloj sestri kupi sve`ih jagoda.

Kada je prolazila pored ku}e Male Ose, i ona je zvala Buba Maru da svrati jer je imala spremqene pala~inke. Buba Mara se srda~no zahvalila i produ`ila daqe.

Blizu mesta gde je bila pijaca sretne svog druga sa kojim je u~ila osnovnu {kolu. Nisu se dugo videli i on joj je predlo`io da se osve`e u poslasti~arnici. Dugo su pri~ali jedno drugom o doga|ajima koji su se desili od kada se nisu videli.

Tada je wen drug iz detiwstva zaprosio wenu ruku. Buba Mara se stidqivo osmehivala kriju}i crveno lice. Zajedno su odabrali najboqe jagode i ona je po`urila da ih odnese sestri i da se sa wom pozdravi.

Zatim je sa svojim drugom odletela u topli junski dan.

Dragan Dragojlovi}

Kqu~ne re~i:

redosled doga|aja u pri~i,

pri~awe prema slikama,

prepri~avawe pri~e prema planu

23

© C

opyr

ight

EDUKA

24

Na ovim slikama predstavqena je pri~a „Buba Marina udaja”. Radosled slika je izme{an. Kojim redom slike treba da budu pore|ane? Obele`i ih brojevima od 1 do 4.

U svesci prepri~aj ovu pri~u koriste}i podsetnik:

1. Buba Mara je po{la u {etwu.

2. Susret sa Malim Mravom.

3. Susret sa Malom Osom.

4. Susret sa drugom iz osnovne {kole.

5. Buba Marin odlazak sa mu`em.

© C

opyr

ight

EDUKA

25

NE]E UVEK DA BUDE PRVI

MAMA: Decoooo! Do|ite!

SIN: Molim, mama?

K]I: Evo me, mama!

MAMA: Ko }e od vas dvoje da poli`e iz ~inije fil za tortu {to sam

pravila?

SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao!

K]I: Uvek si ti prvi!

SIN: U! Pa vikni ti prva. Ko je prvi, taj je pobednik!!

MAMA: Dobro, dobro! Ne sva|ajte se! Ko }e da pojede ovu polovinu

pomoranxe {to mi je ostala od torte?

SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao!

Kqu~ne re~i:

drama,

dramski pisac

© C

opyr

ight

EDUKA

26

K]I: Opet on! Ne}u! Za{to uvek on?

SIN: Odmah kuka{, kao da sam ti ja kriv {to sporo vi~e{!

MAMA: Dobro, a ko }e da ide u podrum za drva? (ti{ina) [ta je sad?

(ti{ina) [ta je, Milice? (ti{ina) [ta je, Vlado?

SIN: Ne}u da Milica ka`e da uvek ja prvi vi~em... Eto, pu{tam joj, neka

i ona jednom bude prva, nisam ja toliko grabqiv.

Aleksandar Popovi}

U^IMO I PODSE]AMO SE

Pro~itali smo dramu.Drama je napisana po ulogama da bi je mogli izvoditi glumci. Re~i u zagradi govore glumcima kako da se pona{aju na pozornici.Za pisca koji pi{e drame ka`emo da je dramski pisac.

RAZGOVARAMO O... DRAMI

1. Ko razgovara u ovoj drami?

2. Prona|i u drami kako se de~ak i devoj~ica zovu.

De~ak se zove __________________ , devoj~ica se zove __________________ .

3. [ta mama pita decu prva dva puta? [ta ih pita tre}i put?

4. Objasni za{to se deca prva dva puta sva|aju ko }e prvi, a posledwi put }ute.

5. Pro~itaj jo{ jednom posledwu de~akovu re~enicu u drami. Navedi de~akove osobine.

© C

opyr

ight

EDUKA

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Navedi svoje mi{qewe o pona{awu dece u ovoj drami.

2. Predlo`i kako bi brat i sestra trebalo da se pona{aju.

3. Objasni za{to je va`no da ~lanovi porodice dele obaveze i poma`u jedni drugima.

4. Iznesi neki primer kako ti poma`e{ roditeqima.

MALA [KOLA PISAWA

Napi{i ovu dramu na druga~iji na~in. Zamisli da se deca pona{aju potpuno druga~ije. U tvojoj drami brat i sestra su spremni da podele fil od torte i pomoranxu, i `ele zajedni~ki da pomognu mami.

SMEJEMO SE...

Perica stoji pred ogledalom zatvorenih o~iju. Sestra ga upita {ta to radi.

— Ni{ta, samo gledam kako izgledam dok spavam.

ODIGRAJ IGRU!

Potra`i u Igraonici igru broj 5, na strani 104.

27

© C

opyr

ight

EDUKA

28

Mama: Decoooo! Do|ite!

Sin: Molim, mama?

K}i: Evo me, mama!

Kod ku}e Joca ~esto vozi trolejbus. On prvo javi mami:

– Mama, ja }u sada da vozim trolejbus i da zna{ da vi{e nisam kod ku}e.

Daj mi dve-tri ~istehartije al

, iste

i jednu olovkuda nacrtam plovku.

Nau~ili smo u prethodnom poglavqu

pesma pri~a drama

Drama je napisana po ulogama da bi je mogli izvoditi glumci na pozornici.

U ovoj pri~i se govori o mami i Joci.Mama i Joca su likovi u ovoj pri~i.

Pesma se sastoji od stihova.Stih je jedan red u pesmi.

RE^ se sastoji od glasova/slova.

Izgovaramo GLAS. Zapisujemo SLOVO.

Kada u nekoj re~i promenimo glas ili slovo, ona mewa svoje ZNA^EWE.

RED RAD ROD

© C

opyr

ight

EDUKA

U [KOLSKOJ KLUpIU drugom poglavqu

svoje ^itanke

l ~ita}e{:

N o {kolskim danima, igri i u~ewu,

N o na{im odnosima sa prijateqima;

t nau~i}e{:

N da zapa`a{ mesto i vreme radwe u pri~i,

N da razlikuje{ re~ i re~enicu,

N da pravilno pi{e{ veliko slovo.

U`ivaj u ~itawu!

© C

opyr

ight

EDUKA

30

AU [TO JE [KOLA ZGODNA

Au {to je {kola zgodna,Le~i lewost i samo}u,Ko da mi je ku}a rodna, [teta {to ne radi no}u!

Kad nisam u svojoj {koli, Mene moja du{a boli,Nema one dru`ineDa delimo u`ine.

Au {to je {kola sjajna,U klupama par do para,Svaki {apat, svaka tajna Jednu novu qubav stvara.

Kad nisam u svojoj {koli, Mene moja du{a boli,Nema one s kikomKoju ne dam nikom!

Qubivoje R{umovi}

RE^NIK

dru`ina – dru{tvo vi{e drugova i drugarica; re~ se ~esto koristi za veselo dru{tvo koje se okupqa radi dru`ewa i zabave

ku}a rodna – dom u kom smo se rodili i odrasli

Kqu~ne re~i:

drugarstvo, {kola © C

opyr

ight

EDUKA

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Poku{aj da objasni{ kako {kola u pesmi „le~i lewost i samo}u”. Pogledaj u RE^NIKU {ta zna~i re~ dru`ina. Da li ti koristi{ ponekad tu re~? Koju re~ koristi{ umesto te re~i?

2. Kako se de~ak iz pesme ose}a kad nije u {koli?

3. Izraz „mene moja du{a boli” zna~i:

a) da je de~ak tu`an;

b) da ose}a bol u stomaku jer je gladan;

v) da je zaqubqen.

4. Pro~itaj posledwa dva stiha. Objasni ko je „ona s kikom”. [ta de~ak ose}a prema woj? Na osnovu ~ega to zakqu~uje{?

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Ko sve pripada tvojoj dru`ini u {koli? S kim najvi{e voli{ da se dru`i{?

2. Razmisli {ta ti se u tvojoj {koli ne dopada. [ta u woj treba promeniti?

MALA [KOLA PISAWA

Napi{i {ta u tvojoj {koli treba promeniti, a {ta ti se u woj svi|a.

1. Na jednoj strani {kolske sveske napi{i naslov U {koli mi se svi|a, a na drugoj strani U {koli bih promenio ili U {koli bih promenila.

2. Ispod tih naslova nabroj stvari koje ti se svi|aju, odnosno one koje misli{ da treba promeniti.

3. Uporedi svoj rad sa radovima drugova i drugarica iz odeqewa.

31

© C

opyr

ight

EDUKA

32

U^IMO I PODSE]AMO SE

Mo`da ve} zna{. Pesme i pri~e pi{u pisci. Kada pisac pi{e pesme, za wega ka`emo da je pesnik. Kada pi{e pri~e, zovemo ga pripoveda~.

1. Pro~itaj kako se zove pisac koji je napisao ovu pesmu.

2. Pogledaj SADR@AJ na po~etku svoje ^itanke. U SADR@AJU podvuci gde se pojavquje ime ovog pisca.

3. Prona|i stranice sa pesmama ovog pisca.

4. Na stranici 105 pro~itaj o `ivotu tog pisca.

Veoma je va`no da nau~i{ da koristi{ ovu kwigu i druge kwige. U tome }e ti pomo}i SADR@AJ na po~etku kwige, brojevi stranica, naslovi poglavqa i drugo.

SMEJEMO SE...

Perica: Mama, danas sam samo ja u celom odeqewu znao da odgovorim na jedno pitawe.

Mama: Bravo, sine, a koje je to pitawe bilo?

Perica: Ko je razbio prozor?

ODIGRAJ IGRU!

U Igraonici na strani 104 potra`i igru pod brojem 6. U woj se krije divno drvo prijateqstva.

© C

opyr

ight

EDUKA

PRVAK

Petli}u peva~u, sutra me probudi pre nego {to pticeiz gnezda poska~u, pre dece i qudi – vikni glasom jasnim, prvi dan u {kolu da ti ne zakasnim.

I ti, sunce jarko, {to ranije mo`e{, u prozor mi grani da pre mene Ivan i Petar i Marko sutra ne porani.

I ti, mama, rano, kako zora svane, u sobu utr~i i sa mene svuci brzo pokriva~e – ho}u da u {koli, s tablicom u ruci, budem prvo |a~e.

Desanka Maksimovi}

RE^NIK

tablica – mala tabla na kojoj su |aci u pro{lim vremenima kredom pisali zadatke i ve`be

33

Kqu~ne re~i:

drugarstvo, {kola

© C

opyr

ight

EDUKA

34

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Pro~itaj naslov pesme. Ko se u pesmi obra}a petli}u?

2. Kako petao budi qude? Kako se ti budi{ na vreme?

3. Dete se na po~etku obra}a petlu. Kome se jo{ obra}a u pesmi?

4. Za{to dete iz pesme `eli da ustane pre svih?

5. Zakqu~i kako se dete ose}a pre prvog dana u {koli.

... A [TA TI KA@E[ O...

Seti se svog raspolo`ewa pre prvog dana u {koli. Ispri~aj drugovima i drugaricama kako si se tada ose}ao ili ose}ala.

MALA [KOLA PISAWA

Opi{i svoj prvi dan u {koli. Odgovori na neka od ovih pitawa:

— Ko te je odveo u {kolu?

— Da li si sreo ili srela nekog poznatog?

— Kako vam se predstavila u~iteqica ili u~iteq?

— [ta ste radili na ~asovima?

— Kako si se ose}ao ili ose}ala?

SMEJEMO SE...

Mama: Hajde, budi se, mora{ u {kolu.

Perica: Pa, mama, ju~e sam bio, {ta }u opet?

© C

opyr

ight

EDUKA

PRVI DAN U [KOLI

LICA: sin, otac

SIN: Dobar dan, tata.OTAC: O, zdravo, juna~e! Kako si

proveo prvi dan u {koli?SIN: Pa, onako...OTAC: [ta ste radili? Jeste

li ne{to u~ili?SIN: Jesmo, tata. Nau~ili smo

da lepo aplaudiramo.OTAC: A kome ste aplaudirali?SIN: Na{oj u~iteqici. Dr`ala

nam je govor.OTAC: A o ~emu je govorila?SIN: O svemu pomalo. Prvo nam

je govorila kako treba da se pona{amo u ku}i, na ulici i u {koli.

OTAC: I {ta jo{?SIN: Zatim nam je rekla da ne dolazimo u {kolu prqavih ruku, da ne

psujemo, da ne razbijamo prozore i sijalice, da ne igramo fudbal na ulici, da po{tujemo starije, da ne jedemo zeleno vo}e, da ne pri~amo na ~asovima, da ne prepisujemo doma}e zadatke, da ne prelazimo ulicu na zabrawenom mestu, da ne vu~emo devoj~ice za kosu, da ne lutamo kasno no}u ulicama, da nam roditeqi ne pi{u doma}e zadatke, da ne...

OTAC: ^ekaj, sine, {ta si se zahuktao? Vama je, izgleda, sve zabraweno. A {ta vam je dozvoqeno?

SIN: Dozvoqeno nam je... dozv... (kroz pla~)... dozvoqeno nam je da u~imo i dawu i no}u!

Bora Oqa~i}

RE^NIK

zahuktati se – ovde u zna~ewu: govoriti ne{to brzo i uzbu|eno

Kqu~ne re~i:

{kolske obaveze,

pona{awe u {koli, drama

35

© C

opyr

ight

EDUKA

RAZGOVARAMO O...

1. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. „Prvi dan u {koli” je:

a) pesma, b) pri~a, v) drama.

2. [ta su deca nau~ila prvog dana u {koli?

3. [ta je, prema de~akovom mi{qewu, deci u {koli dozvoqeno?

4. Objasni kako se de~ak zbog toga ose}a.

5. Za{to je, prema tvom mi{qewu, u~iteqica deci na po~etku rekla sve {to je de~ak nabrojao?

... A [TA TI KA@E[ O...

SMEJEMO SE...

Jovica: Jesam li ja tebe video sino} kako tr~i{ niz ulicu?Perica: Ma da. Spre~avao sam neku tu~u.Jovica: A ko se tukao?Perica: Milan i ja.

36

1. Pro~itaj jo{ jednom {ta je u~iteqica rekla |acima. Iznesi svoje mi{qewe o tome. Da li se sla`e{ sa svim {to je rekla ili se sa ne~im ne sla`e{? Objasni za{to.

2. Nabroj {ta je sve deci dozvoqeno u {koli. Opi{i kako se ti ose}a{ u {koli.

3. Sa drugom iz klupe izvedi ovu dramu. Podelite uloge. Razmislite o tome kako govori tata, a kako de~ak. Odglumite dramu pred odeqewem.

© C

opyr

ight

EDUKA

U^IMO... RE^ENICA, RE^I

Pa`qivo pro~itaj narednu pri~u.

KI[NA PRI^A

Ki{na glista voli kada pada ki{a. Kada pada ki{a, ki{na glista iza|e iz zemqe i po|e u {etwu. U {etwu ki{na glista po|e bez ki{obrana.

Ki{obran slu`i da se sakrijemo od ki{e. Od ki{e se kriju samo oni koji ne vole da pokisnu. Ko ne voli da pokisne, ne voli ki{no vreme. Ki{no vreme prija samo ki{noj glisti.

Kad pada ki{a, moja mama stavi bure ispod oluka i sakupqa ki{u. Kad ne pada ki{a, ja uzmem kanticu i napunim je ki{nicom iz bureta.

Onda zalivam rupu u kojoj `ivi moja prijateqica ki{na glista. Ona misli da pada ki{a i iza|e u {etwu. Takve {etwe su najlep{e: sunce sija, a ki{a pada.

Vesna Vidojevi} Gajovi}

37

Kqu~ne re~i:

re~enica, re~

RE^NIK

ki{nica – voda dobijena skupqawem ki{e, naj~e{}e u buretu

© C

opyr

ight

EDUKA

38

Nadamo se da ti se dopala pri~a o ki{noj glisti. Ova pri~a je sastavqena od re~enica. Kada govorimo, slu`imo se re~enicama.

Kada se zapi{u zanimqive i lepe re~enice, nastaju zanimqive i lepe pri~e ili pesme.

Re~enica je sastavqena od re~i:

ki{naglistavolikadapadaki{a

Ki{na glista voli kada pada ki{a.

Re~enica je neka misao izra`ena re~ima. Na primer, mo`e{ pomisliti da je ki{a lepa. Tu svoju misao mo`e{ onda re}i naglas ili je zapisati:

Ki{a je lepa.

Re~enica uvek po~iwe velikim slovom, a zavr{ava se ta~kom, uzvi~nikom ili znakom pitawa. Evo ovako:

Ki{na glista voli kada pada ki{a.

Mene ki{a stra{no nervira!

Za{to onda ta ki{na glista voli kada pada ki{a?

1. Prebroj re~enice u ovoj pri~i.

2. Podvuci re~enicu u kojoj se ka`e ~emu slu`i ki{obran.

3. Navedi o ~emu govori tre}a re~enica.

RE^I

RE^ENICA

© C

opyr

ight

EDUKA

MALA [KOLA PISAWA

1. Sastavi tri re~enice u kojima }e{ postaviti neko pitawe o ki{noj glisti iz ove pri~e.

2. Sastavi tri re~enice u kojima }e{ odgovoriti na postavqena pitawa.

ODIGRAJ IGRU!

U Igraonici pod brojem 7 nalazi se zanimqiva igra u kojoj }e{ smi{qati re~enice. Potra`i je na strani 105.

SMEJEMO SE...

Pitaju Pericu za{to dr`i zatvoren ki{obran po pqusku.

– Ju~e sam ga kupio, pa mi je `ao da ga odmah pokvasim.

Perica: Pocepao ti se ki{obran.

Jovica: Nije, isekao sam rupu da vidim kad prestane ki{a.

39

© C

opyr

ight

EDUKA

40

TU@IBABA

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu!...

U^ITEQICA: Dobro, vrati}e ti je... Sedi.

DE^AK (ismeva tu`ibabu {apatom): „Molim, u~iteqice, molim, u~iteqice...”

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on me ismeva...

U^ITEQICA: Nemoj, Popovi}u, da ga ismeva{!

TU@IBABA (kezi se): Eeee!

DE^AK: Tu`ibabo!

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja tu`ibaba!

U^ITEQICA: Nisi ti tu`ibaba, sedi samo...

TU@IBABA (obra}a se de~aku): E, eto vidi{ da nisam!

DE^AK: Nisi ti tu`ibaba, ti si t u ` i d e d a!

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja tu`ideda!

Kqu~ne re~i:

pona{awe prema drugima, drama, {aqivo © C

opyr

ight

EDUKA

U^ITEQICA: Nije mogu}e!... Popovi}u, Popovi}u, budi miran!

TU@IBABA: Eee... U~iteqica ti je rekla da bude{ miran!

DE^AK: Nisi ti tu`ibaba, ni tu`ideda – ti si n i { t a!

TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on ka`e da sam ja ni{ta!

U^ITEQICA: A {ta ti wemu ka`e{?

TU@IBABA: I on je ni{ta!...

U^ITEQICA: E pa u redu... Sedite sada i budite mirni!

TU@IBABA (Seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta }e de~ak da u~ini; de~ak ne reaguje, {to tu`ibabu nervira. Odjednom sko~i.) Molim, u~iteqice, on me gleda!

U^ITEQICA: [ta ka`e{?

TU@IBABA (pla~no): Molim, on me stalno ovako gleda! (Okre}e se prema de~aku i kezi se.) Beee!

Du{an Radovi}

RE^NIK

guma – misli se na gumicu za brisawe

RAZGOVARAMO O... DRAMI

1. Tu`ibabu tako nazivamo zato {to neprekidno tu`aka druge. Na {ta se tu`ibaba u drami najpre po`alio u~iteqici?

2. Kako je, po tvom mi{qewu, tu`ibaba trebalo da postupi kad mu je bez pitawa de~ak uzeo gumicu za brisawe? Kako bi ti postupio/postupila?

3. [ta na kraju drame tu`ibaba zamera de~aku? Kako se, po tvom mi{qewu, de~ak ose}ao?

41

© C

opyr

ight

EDUKA

42

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Da li ti se nekada dogodilo ne{to sli~no doga|aju opisanom u ovoj drami?

2. U kojim prilikama je zaista potrebno da se dete po`ali odrasloj osobi?

3. Navedi kako treba da se pona{amo jedni prema drugima. Ispri~aj kako se ti pona{a{ prema svojim prijateqima.

U^IMO I PODSE]AMO SE

Kada su nam neka pesma, pri~a ili drama sme{ne, ka`emo da su {aqive.

MALA [KOLA PISAWA

Razgovor dva de~aka iz drame „Tu`ibaba” napi{i na drugi na~in. Neka se razgovor odvije tako da se de~aci na kraju slo`e. U ovom razgovoru ne u~estvuje u~iteqica. De~aci sami uspevaju da do|u do re{ewa svojih nesuglasica.Sa drugom ili drugaricom iz klupe uporedi kako ste re{ili zadatak.

ODIGRAJ IGRU!

U Igraonici se, pod brojem 8, krije igra u kojoj u~imo da se boqe sporazumevamo. Potra`i je na strani 105.

© C

opyr

ight

EDUKA

U^IMO... PISAWE VELIKOG SLOVA

Pro~itaj narednu pri~u. Obrati pa`wu na to gde je u pri~i napisano veliko slovo.

DOMA]I ZADATAK

Vratila se Jasna iz {kole, a mama je upitala:— Kako je bilo u {koli, Jasna?— Lepo — re~e Jasna, ostavi torbu, dohvati sendvi~ i po|e da se igra.— A {ta ima{ za doma}i zadatak?— Ni{ta.Ni sutradan Jasna nije imala ni{ta za zadatak, ni prekosutra, i jednoga

dana mama je po{la u {kolu. Pozdravila se sa u~iteqicom i upitala je:— Da li je ta~no da vi svojim |acima ni{ta ne zadajete za doma}i

zadatak?— Svaki dan zadajem doma}i zadatak — rekla je u~iteqica. Onda su

pozvali Jasnu. Mama je upitala:— Jasna, kako si mogla da mi ka`e{ da ti u~iteqica nije zadavala

doma}e zadatke? — Pa... nije — re~e Jasna. — U~iteqica je uvek govorila: „Deco, napi{ite

celu stranu slovo a.” Ali meni nije ni{ta rekla.Od tada Jasnina u~iteqica ovako zadaje doma}i zadatak:— Deco, kod ku}e napi{ite celu stranicu slovo e. I ti, Jasna, napi{i

to isto. Deco, kod ku}e ispi{ite celu stranicu slovo o. I ti, Jasna, ispi{i...

Dragan Luki}

43

Kqu~ne re~i:

pisawe velikog slova na po~etku re~enice,

pisawe velikog slova u imenima

© C

opyr

ight

EDUKA

44

U~ili smo o re~enicama. U re~enici velikim po~etnim slovom pi{emo re~ na po~etku re~enice:

Kako je bilo u {koli? U~iteqica je strpqiva.

Kada jo{ re~ po~iwemo velikim slovom?Velikim po~etnim slovom pi{emo razna imena. Imena nemaju samo qudi!@ivotiwama, na primer, qudi ponekad daju imena. Gradovi, sela, dr`ave, planine i reke tako|e imaju svoja imena. Sva ta imena uvek se pi{u po~etnim velikim slovom.

Velikim po~etnim slovom pi{emo:

— imena i prezimena qudi:

— Ju~e sam srela Jasnu Jovanovi}.

© C

opyr

ight

EDUKA

— imena `ivotiwa:

— Moj pas se zove @u}a.

— imena gradova, sela i naseqa:

— Selo Slanci je blizu Beograda. Moja baka `ivi u Batajnici.

— nazivi ulica i {kola:

— Ana `ivi u Ulici Desanke Maksimovi}. Ana ide u Osnovnu {kolu „Jovan Jovanovi} Zmaj”.

Napi{i:

a) svoje ime i prezime: _______________________________________________ ;

b) ime mesta (grada ili sela) u kome `ivi{: __________________________ ;

v) naziv svoje ulice: __________________________________________________ ;

g) naziv svoje {kole: __________________________________________________ .

MALA [KOLA PISAWA

Napi{i svoju pri~u o Jasni. U pri~i navedi:

— kako se zovu Jasnini mama i tata,

— u kom mestu Jasna `ivi,

— kako se zove wen ku}ni qubimac,

— kako se zovu weni prijateqi,

— u koje mesto Jasna `eli da otputuje za raspust.

45

© C

opyr

ight

EDUKA

46

BUKVAR

Bukvar je prva kwiga, iz bukvara |aci prvaci u~e slova, kako da ~itaju i pi{u.

Re~ „bukvar” nastala je veoma davno, pre petsto, mo`da i vi{e godina. Tada, u jeziku na{ih predaka, re~ „bukva” nije zna~ila samo vrstu drveta nego i ono {to mi danas podrazumevamo kad ka`emo slovo – pisani znak za glas. Po tome je i kwiga iz koje se u~e slova, ili „bukve”, dobila naziv bukvar.

Pored re~i bukvar, u na{em jeziku postoji i novija re~ „slovarica”, ali obi~no se ne misli na kwigu, ve} na kutiju s ise~enim slovima, predvi|enim za slagawe.

U doslovnom prevodu na dana{wi jezik, bukvar bi bio – slovar, ali ga niko tako ne naziva jer je ve} ranije slovar zna~io re~nik (prema staroj slovenskoj re~i slovo = re~).

Kod nas se, umesto bukvar, govori jo{ i „po~etnica”, zato {to je to prva, po~etna kwiga u osnovnoj {koli.

Nekada se bukvar nazivao „azbukvar” i „bekavica” jer se iz wega u~ila azbuka i sricala se, „bekala”, slova.

Ina~e, osim bukvara, od stare re~i bukva nastale su i na{e re~i bukvalan (doslovan), zatim bukvalno i jo{ neke re~i, toliko zastarele da ih ne vredi ni pomiwati.

Milan [ipka

Kqu~ne re~i:

bukvar,

u~ewe ~itawa

i pisawa

Stari srpski bukvar

© C

opyr

ight

EDUKA

RAZGOVARAMO O...

1. Objasni svojim re~ima {ta je bukvar.

2. Podvuci re~enicu u kojoj se govori kada je nastala re~ bukvar.

3. U jeziku na{ih predaka re~ „bukva” ozna~avala je:

a) vrstu drveta; b) slovo; v) i vrstu drveta i slovo.

4. Prona|i re~enicu u kojoj se ka`e kako bi glasio doslovan prevod re~i „bukvar” na dana{wi jezik. Za{to danas niko tako ne naziva bukvar?

5. Za{to bukvar zovemo jo{ i „po~etnica”?

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Koja je tvoja omiqena kwiga? Ispri~aj za{to najvi{e voli{ tu kwigu.

2. Priseti se ilustracija koje voli{. Opi{i kako one izgledaju.

MALA [KOLA PISAWA

Preporu~i drugima svoju omiqenu kwigu ili slikovnicu. Ukratko napi{i:

— o ~emu kwiga govori; {ta ti se u woj najvi{e dopada; za{to misli{ da i drugi treba da je pro~itaju;

— odaberi omiqeni deo iz te kwige i ilustruj ga;

— sa drugovima i drugaricama iz odeqewa napravi pano na kome }ete predstaviti svoje omiqene kwige.

47

© C

opyr

ight

EDUKA

48

ZNA ON UNAPRED

(Pozornica je samo delimi~no otvorena, pa se vidi samo sredwi deo scene koji prikazuje jedan kraj u~ionice. Vide se u~iteq i Mi{a, a iza wih tabla. Mo`e se ~uti `amor, ka{qawe i smeh drugih |aka koji se ne vide.)

U^ITEQ: Dakle, Mi{o, ka`i lepo za{to si opet zakasnio. Ka`i glasno da te ceo razred ~uje...

MI[A: Oprostite, pokidala mi se vezica na cipeli, pa sam tra`io drugu i nisam je na{ao... pa sam tu pokidanu morao vezati u ~vor... Evo, vidite. (Zakora~i levom nogom da poka`e.)

U^ITEQ: Vidim, vidim, ali i ju~e si zakasnio.

MI[A: Jesam. Oprostite... to je bilo zato {to sam se zadr`ao kod pekara. Sve nas je zadr`ao neki ~i~a koji je vazdan prevrtao po xepovima da na|e novac... a za to vreme otegao pri~u kako je hleb pre sedamdeset godina bio mnogo boqe pe~en nego danas. „E, to su bili pekari!” Tako je pri~ao.

Kqu~ne re~i:

obaveze i prava

deteta

© C

opyr

ight

EDUKA

49

U^ITEQ: Lepo, ali i prekju~e si zakasnio. Se}a{ li se?

MI[A: Se}am se vrlo dobro. Kako se ne bih se}ao! Jo{ me pe~e jezik koliko sam se opekao. Doneli su mi za doru~ak belu kafu tako vrelu da smo je morali pretakati iz jedne {oqe u drugu... i sve tako...

U^ITEQ: Se}am se, se}am se i ja. Pri~ao si nam. Tako ti je u tome pro{lo pet minuta. Dobro, Mi{o, to je bilo prekju~e, u sredu, ali ti si zakasnio i u utorak. Se}a{ li se?

MI[A: Kako da ne! U utorak smo hvatali mi{a po sobi. Niko nije smeo otvoriti vrata. Tako nam je tata naredio da mi{ ne bi pobegao...

U^ITEQ: Da, da, se}am se. Zato nisi smeo iza}i dok se ne zavr{i sav taj xumbus... A u ponedeqak? Ako se ne varam, ti si i u ponedeqak zakasnio.

MI[A: Da, da! U ponedeqak mi je bio ro|endan, pa dok su se svi izre|ali da mi ~estitaju...

U^ITEQ: Znam, znam i mi smo ti ovde ~estitali.

MI[A: Jeste.

U^ITEQ: Pa lepo, sad znamo za{to si sve od ponedeqka zaka{wavao u {kolu. Kad bi nam jo{ znao re}i za{to }e{ sutra, u subotu, zakasniti, imali bismo ispuwenu celu nedequ, i ti bi zaslu`io peticu iz – zaka{wavawa.

MI[A: Peticu?

U^ITEQ: Da, peticu. Ali, naravno, ti ne zna{ unapred da }e{ zakasniti... Ne mo`e{ znati danas za sutra.

MI[A: Znam, znam i za sutra!

U^ITEQ: Kako to? Otkud mo`e{ znati unapred!?

MI[A: Znam. Ujutru, ba{ pred po~etak {kole, treba da nam stigne tetka iz Ni{a...

U^ITEQ: Tetka? Pa {ta onda?

MI[A: Pa onda... znate... nisam se video s wom tri godine... Uvredi}e se ako odem od ku}e ~im do|e... Treba da posedim s wom bar pet minuta...

(Zavesa.)

Gvido TARTAQA

RE^NIK vezica – pertla

vazdan – stalno

xumbus – nered

© C

opyr

ight

EDUKA

50

RAZGOVARAMO O... DRAMI

1. Pro~itaj na po~etku kako je ure|ena pozornica u ovoj drami. Navedi {ta se sve na pozornici vidi.

2. Ko se na pozornici ne vidi, ali se ~uje?

3. Ko u ovoj drami razgovara?

4. Navedi zbog ~ega je sve Mi{a kasnio u {kolu.

5. U~iteq Mi{i ka`e da }e dobiti peticu iz zaka{wavawa. Objasni za{to je u~iteq to rekao. Da li je mislio ozbiqno?

6. Mi{a unapred zna da }e zakasniti i sutra. Objasni {ta to govori o Mi{i. Navedi Mi{ine osobine zbog kojih stalno kasni.

U^IMO I PODSE]AMO SE

Doga|aj u ovoj pri~i zbio se u {koli. Mesto na kome se zbiva neka pri~a nazivamo mesto radwe, a vreme u kom se zbiva nazivamo vreme radwe.

Zakqu~i kog dana u nedeqi se vodi ovaj razgovor. Na osnovu ~ega to zakqu~uje{? [ta misli{, u koje doba dana razgovaraju u~iteq i Mi{a? Objasni za{to tako misli{.

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Da li ti ponekad zakasni{? [ta tada obi~no radi{?

2. Kako se ose}a{ kada ~eka{ nekoga ko kasni?

3. Objasni za{to je va`no da sti`emo na vreme.

4. Posavetuj Mi{u povodom wegovog stalnog zaka{wavawa. Zamisli da mu se obra}a{ i ispri~aj mu {ta ti misli{ o ka{wewu.

5. Dete ima svoja prava, ali i obaveze. [ta ti misli{ o tome? Navedi {ta misli{ da su tvoja prava, a {ta obaveze.

MALA [KOLA PISAWA

Odaberi jedan od slede}ih zadataka.

1. Napi{i ovu dramu na druga~iji na~in. Zamisli da u~iteq stalno kasni i da |acima svakog dana smi{qa drugo opravdawe za svoje ka{wewe. Napi{i razgovor izme|u takvog u~iteqa i |aka.

2. Napi{i dramu tako da u woj bude vi{e razli~itih likova dece. Svi kasne na ~as. Svako ima svoje obja{wewe za{to kasni.

Odglumite svoje drame na ~asu.

© C

opyr

ight

EDUKA

51

LEGENDA O SVETOM SAVI

Prva povest govori o tome kako je majka sa tek ro|enim sinom u naru~ju do{la Svetom Savi jer je ~ula da on deci daruje jo{ jedan par o~iju. @elela je da i wen sin posmatra `ivot sa ~etvoro o~iju. Svetac je predlo`io da po|u na obli`we brdo i da ona dobro pogleda unaokolo. Pitao je {ta vidi. „Ni{ta”, odgovorila je mlada majka, opisuju}i da su joj pred o~ima samo brda i doline. Ne obja{wavaju}i posebno razlog, Sveti Sava joj je predlo`io da, ipak, ponovo do|e slede}e godine. Istog dana, narednog leta, pojavila se majka sa sinom kod Svetog Save. Zajedno su oti{li na drugo, jo{ ve}e brdo. @eni je postavio isto pitawe, ali ona opet nije videla ni{ta naro~ito. Samo brda, doline i {umu. Ponovo je svetac predlo`io da se na|u slede}e godine.

Tre}e godine dogodilo se mawe-vi{e sli~no. Popeli su se na jo{ ve}e brdo. I jo{ jednom isto... [ta vidi{? „Brda i doline i drve}e...” I tako sedam godina, zajedno su se Sveti Sava, majka i de~ak peli na sve ve}a i ve}a brda. A onda je te, sedme godine, de~ak, kada su zavr{ili uspiwawe, sa vrha brda ne{to ugledao... Povikao je da u daqini vidi ne{to {to sija. I majka je uo~ila isto svetlucawe. Sveti Sava im je objasnio da u daqini sijaju {kola i pored we crkva. Rekao je majci da {to pre odvede

© C

opyr

ight

EDUKA

52

dete u {kolu i da }e tamo, pored ona dva oka koja mu je Bog ina~e podario, dobiti jo{ dva. Majka je najzad bila sre}na. Pri~a o kojoj je slu{ala jo{ kao dete ispostavila se kao ta~na. Wen sin }e dakle dobiti ~etiri oka. De~ak je u {koli ostao ~etiri godine. Kada se vratio ku}i, majka je s `aqewem zakqu~ila da i daqe ima samo dva oka. Uzela je de~aka za ruku i odvela ga ponovo Svetom Savi. Po`alila mu se, podse}aju}i na wegovo obe}awe da }e u „sjajnoj” ku}i dobiti jo{ dva oka.

Sveti Sava je uzeo jednu kwigu i pitao `enu {ta u woj vidi. „Ovde nema ni~ega. Samo sitne {are crne boje”, odgovorila je. Tu istu kwigu Sveti Sava je dao de~aku, upitav{i ga {ta sve tu ima. Dete je uzelo kwigu u ruke i po~elo da ~ita. „Eto vidi{, ti si kod o~iju slepa jer o~i ima{, a ne vidi{ ono {to ovo tvoje dete vidi. A ovo tvoje dete ima jo{ jedne o~i u glavi, u pameti. Zato vi{e vidi i vi{e zna no ti. To mu je {kola dala. Zato wojzi hvala.” Od toga dana ponosna majka svuda je pri~ala o tome kako je weno dete od Svetog Save i {kole dobilo jo{ jedan par o~iju. Dodu{e, te se o~i ne vide odmah jer su skrivene u pameti!

Prema: Mirjana Ogwanovi},„O skrivenim o~ima i zlatnim rukama”(iz Politikinog zabavnika)

RE^NIK

legenda – izmi{qena pri~a o nekoj li~nosti ili doga|aju

povest – pri~a

wojzi – woj

Kqu~ne re~i:

Sveti Sava kao u~iteq

© C

opyr

ight

EDUKA

53

RAZGOVARAMO O...

1. [ta je majka `elela za svoje dete?

2. Za{to je tek kad je dete imalo sedam godina ugledala {kolu? Sa koliko godina deca obi~no kre}u u {kolu?

3. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Kad je zavr{io {kolu, de~ak je:

a) dobio jo{ dva oka; b) znao da ~ita; v) postao lep{i.

4. Objasni za{to je {kolovawe va`no.

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Objasni {ta se u tvom `ivotu promenilo otkad zna{ da ~ita{.

2. Za{to je va`no da qudi znaju da ~itaju?

3. Nabroj jo{ neka znawa koja su va`na.

4. [ta sve u~i{ u {koli? [ta ti se od toga najvi{e dopada i za{to?

MALA [KOLA PISAWA

Na internetu, u enciklopediji ili ~asopisu saznaj vi{e o stvarnom `ivotu Svetog Save. Sa drugovima i drugaricama iz odeqewa napravi pano posve}en Svetom Savi. Pano treba da sadr`i:

— kako su mu se zvali roditeqi;

— kako su mu se zvala bra}a;

— kako se on zvao pre odlaska u manastir;

— za{to {kolska slava nosi wegovo ime.

© C

opyr

ight

EDUKA

54

VUK KARAXI] U TR[I]U

Vuk Karaxi} ro|en je i odrastao u selu Tr{i}u. Prema pri~i, Vuka su kao veoma mladog ve} po{tovali stariji qudi. Bilo je to zato {to je, uz svog ro|aka, Jefta Savi}a, on jedini u celom selu znao da ~ita i pi{e. @ene su dolazile da im iz crkvenog kalendara pro~ita kad je koji praznik. Trgovci su mu tra`ili da im vodi bele`nice sa ra~unima. Kako je on jedini u Tr{i}u znao sve molitve napamet, postavqali su ga na slavama uvek uvrh stola, na po~asno mesto. Nije mu bilo ni {esnaest godina, a ve} su ga starije `ene iz po{tovawa qubile u ruku. On sam je dr`ao do sebe i tra`io je od drugih da ga po{tuju. U starim danima, se}aju}i se mladosti, pri~ao je kako ga je na putu iz Loznice u Tr{i} jednom dozivao nepoznati seqak. ^ovek je vikao: „Ej, majstore, ej, trgov~e!” Vuk je }utao i hodao daqe. Zastao je tek kad mu je nepoznati doviknuo: „Ej, gospodine!”

Prema kwiziMiodraga Popovi}a

Vuk Stefanovi} Karaxi}

© C

opyr

ight

EDUKA

55

RAZGOVARAMO O...

1. Gde je Vuk Karaxi} ro|en i odrastao?

2. Za{to su ga po{tovali stariji qudi? Iz pri~e zakqu~ujemo:

a) da su stariji qudi u Vukovo vreme posebno po{tovali mlade qude;

b) da je bilo malo pismenih qudi i da su Vuka po{tovali jer je pismen;

v) da su Vuka po{tovali zato {to je on zahtevao da ga po{tuju.

3. Ispri~aj {ta sve zna{ o Vuku Karaxi}u.

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Zamisli kako bi izgledalo kada bi samo retki qudi znali da ~itaju i pi{u. Objasni {ta sve mo`emo kad znamo da ~itamo i pi{emo.

2. Kad si ti nau~io ili nau~ila da ~ita{?

3. U ^itanci odaberi pesmu, pri~u ili dramu koja ti se najvi{e dopada i objasni za{to ti se dopada.

MALA [KOLA PISAWA

1. Neka svako iz razreda odabere jedno slovo na{e azbuke.

2. Napi{ite po tri re~i koje po~iwu tim slovom.

3. Nacrtajte i obojte ono {to te re~i predstavqaju.

4. Svoje radove stavite na pano. Slike sla`ite onim redom kojim navodimo slova u azbuci.

© C

opyr

ight

EDUKA

56

Nau~ili smo u prethodnom poglavqu

RE^ENICA je neka misao izra`ena re~ima.

Re~enica je sastavqena od RE^I.

ki{na

glista

voli

ki{u

Ki{na glista voli ki{u.

Re~enica uvek po~iwe velikim slovom, a zavr{ava se ta~kom, uzvi~nikom ili znakom pitawa.

Ki{na glista voli kada pada ki{a. Mene ki{a stra{no nervira! Za{to onda ta ki{na glista voli kada pada ki{a?

U re~enici VELIKIM PO^ETNIM SLOVOM pi{emo re~ na po~etku re~enice:

Kako je bilo u {koli?U~iteqica je strpqiva.

Velikim po~etnim slovom pi{emo razna imena.

Imena i prezimena qudi: Ju~e sam srela Anu Mili}.

Imena `ivotiwa: Moja ma~ka se zove Sivka.

Imena gradova, sela i naseqa: Selo Slanci je blizu Beograda. Moja baka `ivi u Batajnici.

RE^I

RE^ENICA

© C

opyr

ight

EDUKA

DRUgARSTVOU tre}em poglavqu svoje ^itanke

l ~ita}e{:

N o drugarstvu i o pravim prijateqima,

N o `ivotiwama sa osobinama qudi;

t nau~i}e{:

N da prepozna{ basnu,

N da razlikuje{ re~ i re~enicu,

N da re~enicama obave{tavamo, pitamo, zapovedamo...

U`ivaj u ~itawu!

© C

opyr

ight

EDUKA

58

DOBAR DRUG TIVREDI VI[E

Dobar drug ti vredi vi{ei od sunca i od ki{e,i od {ume i od hleba –dobar drug ti uvek treba.

Kad nai|u brige mnoge,nema leka osim sloge,i u dobru i u bedidrugarstvo ti zlata vredi.

Ako ima{ dobrog druga,nevoqe }e brzo pro}i.Kad nai|e bolest, tuga,bez poziva drug }e do}i.

Drug }e uvek na}i re~itvoje tuge da zale~i.

Pero Zubac

RE^NIK

beda – nevoqa

sloga – kada se qudime|usobno sla`u i po{tuju

Kqu~ne re~i:

drugarstvo,

pisawe pozivnice

© C

opyr

ight

EDUKA

59

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Podvuci stih u kome se pojavquje

re~ drugarstvo.

2. Za{to je drugarstvo va`no kad

„nai|u brige”?

3. Objasni {ta zna~i „nema leka

osim sloge”.

4. Pro~itaj posledwa dva stiha u

pesmi. Kako drugovi le~e tugu?

Objasni.

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Nabroj svoje najbli`e drugove i drugarice. Ispri~aj za{to sa wima voli{ da se dru`i{.

2. Da li se nekad posva|a{ sa svojim drugovima i drugaricama? Objasni {ta tada radi{. Isri~aj kako se pomirite posle sva|e.

3. Da li ti je drug nekada pomogao u nevoqi? Ispri~aj.

4. Kako ti poma`e{ svojim drugovima i drugaricama?

MALA [KOLA PISAWA

Napi{i pozivnicu za svoj ro|endan i ukrasi je crte`om. Na pozivnici navedi:

— ime slavqenika, dakle svoje ime;

— ime druga ili drugarice koju poziva{;

— ta~no vreme i mesto proslave.

ODIGRAJ IGRU!

U Igraonici se pod brojem 9 krije igra u kojoj }ete u~iti da budete pa`qivi jedni prema drugima. Prona|i je na strani 105.

© C

opyr

ight

EDUKA

60

DVA DRUGA

I{la {umom dva druga, a pred wih isko~i medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ni{ta mu drugo ne ostade ve} se baci na zemqu i pretvara{e se da je mrtav.

Medved pri|e i po~e da ga wu{i, a ovaj prestade da di{e. Medved mu owu{i lice, pomisli da je mrtav pa ode.

Kad se medved udaqio, onaj drug si|e s drveta i stade se smejati:„Deder, reci mi {ta ti je medved {aputao na uho?”„Rekao mi je da su lo{i oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje

drugove.”

Lav Tolstoj

RE^NIK

deder – hajde

Kqu~ne re~i:

drugarstvo,

mesto radwe u pri~i,

~itawe i popuwavawe tabele

© C

opyr

ight

EDUKA

61

RAZGOVARAMO O... PRI^I

1. Gde su dva druga {etala?

2. [ta je u~inio prvi drug kada se pojavio medved? Kako se pona{ao drugi?

3. Za{to je medved oti{ao?

4. Kako se pona{ao drug koji je si{ao s drveta? Objasni {ta takvo pona{awe govori o wemu.

5. Podvuci posledwu re~enicu u pri~i. Da li se sla`e{ sa tim? Objasni za{to.

6. Kakav odgovor je dobio drug koji je mislio samo na sebe? Da li se wegov prijateq s pravom naqutio?

7. Koje je mesto radwe ovog doga|aja?

U^IMO... DA ^ITAMO TABELU

1. Seti se pri~a koje su ti odranije poznate. Koje je mesto radwe pri~e o Ivici i Marici? Koje je mesto radwe ve}eg dela pri~e o Crvenkapi?

2. Pogledaj slede}u tabelu i objasni {ta u woj pi{e.

Joca vozi trolejbus Tu`ibaba Dva druga

Likovi de~ak Joca, mamatu`ibaba, de~ak,

u~iteqicadva druga, medved

Mesto radwe Jocina ku}a {kola {uma

© C

opyr

ight

EDUKA

62

3. Popuni tabelu:

Pepequga Crvenkapa

LikoviSne`ana, zla

kraqica, patuqci

Mesto radwe {uma, bakina ku}a

ODIGRAJ IGRU!

Pod brojem 10 u Igraonici nalazi se igra sa likovima iz bajki. Prona|ite je na strani 105.

SMEJEMO SE...

Perica: Jovice, kako bi se ti pona{ao da u moru ugleda{ ajkulu?

Jovica: Ne bih imao vremena za pona{awe.

ODIGRAJ IGRU!

U Igraonici se, pod brojem 11, krije igra veoma sli~na pri~i „Dva druga”. Prona|ite je na strani 105.

© C

opyr

ight

EDUKA

63

GOLUB I P^ELA

Do|e p~ela na potok da se napije vode. Stane na jedan kamen i po~ne da pije. Omakne se s kamena, padne u vodu i po~ne se daviti.

To opazi golub sa grane. Otkine kqunom jedan list s drveta i baci ga p~eli u vodu. P~ela se popne na list. I kad joj se krila osu{i{e, ona odlete.

Drugog dana do|e lovac u {umu. Opazi goluba na grani pa nani{ani pu{kom na wega. Spazi to p~ela pa sleti lovcu na ruku. Boje}i se da ga p~ela ne ujede, lovac mahne rukom i golub odleti.

Narodna pri~a

RAZGOVARAMO O... PRI^I

1. Kako je golub pomogao p~eli?

2. Kako se p~ela odu`ila golubu?

3. Za{to je, po tvom mi{qewu, golub pomogao p~eli? Objasni {ta to govori o wemu.

4. Zapazi koje je mesto radwe na po~etku pri~e. Koje je mesto radwe drugog dana u pri~i?

Kqu~ne re~i:

drugarstvo,

mesto i vreme radwe u pri~i,

strip© C

opyr

ight

EDUKA

64

... A [TA TI KA@E[ O...

Da li ti je neko nekada pomogao da re{i{ neki problem? Da li si ti pomogao ili pomogla nekome? Ispri~aj.

MALA[KOLA PISAWA

1. Pogledaj kako je ova pri~a predstavqena u stripu. Zamisli {ta govore likovi u ovoj pri~i i upi{i to u balon~i}e.

© C

opyr

ight

EDUKA

65

2. Osmisli pri~u u kojoj su ve} odre|eni vreme i mesto radwe, kao i likovi i wihove osobine. Tvoje je samo da smisli{ {ta se u pri~i doga|alo!

Mesto radwe: bara u {umi.

Vreme radwe: letwa no}.

Likovi: svitac, roda, `aba. Roda pati od nesanice i zato voli svica jer on dolazi da joj svetli svake no}i. Svitac je veseo, dawu spava, a no}u svetli. Jedne letwe no}i pojavi se `aba, koja mnogo voli da jede svice.

3. Svoju pri~u o `abi, svicu i rodi predstavi u stripu.

© C

opyr

ight

EDUKA

66

U^IMO... RE^ENICE KAO OBAVE[TEWE,PITAWE I ZAPOVEST

Pro~itaj naredni vic:

Sedi zec na pawu u {umi i o{tri {tap. Nai|e medved i pita ga:

— [ta to radi{, zeko?— Evo, o{trim {tap da ubijem vuka.— U, ala si ti hrabar, zeko!Posle pola sata nai|e lisica i pita zeku:

— [ta to radi{, zeko?— Evo, o{trim {tap da

ubijem vuka.— U, ala si ti hrabar, zeko!Naposletku nai|e vuk i

upita zeca {ta radi.— Ma evo, o{trim {tap i

pri~am gluposti.

Ve} zna{ da je re~enica niz re~i koji po~iwe velikim slovom, a zavr{ava se ta~kom, uzvi~nikom ili znakom pitawa.

Re~enice se razlikuju u zavisnosti od toga {ta se wima saop{tava.

Ponekad re~enicom jednostavno obave{tavamo o ne~emu:

Sedi zec na pawu u {umi i o{tri {tap.

Ponekad re~enicom pitamo:

[ta to radi{, zeko?

Ponekad re~enicom iskazujemo neka ose}awa povi{enim tonom, kao, na primer, divqewe:

U, ala si ti hrabar, zeko!

Ponekad re~enicom ne{to zapovedamo, zahtevamo ili u~tivo molimo.

Molim te, vu~e, nemoj da se quti{ na zeku!

© C

opyr

ight

EDUKA

67

LAV I MI[

Dok je lav spavao, pretr~i preko wega mi{. Lav se probudi, uhvati mi{a i htede da ga pojede. Mi{ zacvile i re~e lavu:

— Molim te, po{tedi me, a ja }u ti se kad-tad odu`iti. Lav se nasmeja i pusti mi{a.I zaista, posle nekog vremena, lav se na|e u nevoqi. Lovci, koji su ga

dugo progawali, uhvate ga u veliku mre`u.Za~uje mi{ lava koji je bespomo}no rikao, do|e i pregrize mre`u. Lav

se ponovo na|e na slobodi, a mi{ mu re~e:— Ti si mi se onda smejao i nisi verovao da i slabi mogu pomo}i jakima.

Ezop

RAZGOVARAMO O... BASNI

1. [ta je mi{ zamolio lava?

2. ^emu se lav nasmejao?

3. Kada je mi{ podsetio lava na to podsmevawe?

4. Objasni za{to je mi{ u pravu. Kako sve slabi mogu pomo}i jakima?

5. Nabroj likove u ovoj basni.

Kqu~ne re~i:

basna, pouka

© C

opyr

ight

EDUKA

68

U^IMO I PODSE]AMO SENA

Basna je pri~a koja govori naj~e{}e o `ivotiwama. @ivotiwe u basni imaju osobine qudi.

Basne obi~no saop{tavaju neku pouku. To zna~i da iz wih mo`emo nau~iti va`ne stvari!

Podseti se {ta je mi{ na kraju basne rekao lavu. Objasni za{to se pouka ove basne krije u tim re~ima.

ODIGRAJ IGRU!

Ako odigrate igru broj 12, sazna}ete za{to su va`ni svi likovi u pri~i. Potra`ite je u Igraonici, na strani 105.

© C

opyr

ight

EDUKA

69

DVA JARCA

Preko dubokog potoka namestili qudi brvno. Srela se na brvnu dva jarca.

— Skloni se! — viknu jedan.— Skloni se ti, ja ne}u! — re~e drugi.— E, da vidimo ko }e se skloniti! — re~e prvi i savi rogove spreman za

bitku. I drugi se isto tako narogu{i.Grunu{e rogovima jedan na drugoga i oba pado{e u vodu.

Dositej Obradovi}

DVE KOZE

Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze be{e stena uspravna kao zid. Ispod wih duboka provalija.

Zamisli{e se koze: {ta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza le`e i opru`i se po zemqi, a druga pa`qivo pre|e preko we.

Tako obe odo{e `ive i zdrave svojim putem.

Dositej Obradovi}

RE^NIK

brvno – debela, grubo otesana daska, za koju mo`emo upotrebiti i re~ balvan

Kqu~ne re~i:

basna, saradwa me|u qudima

© C

opyr

ight

EDUKA

70

RAZGOVARAMO O... BASNAMA

1. U ovim basnama u istoj nevoqi su se na{le dve koze i dva jarca.

2. Kako su postupile koze? Kako su postupili jar~evi?

3. Ko je po tvom mi{qewu bio pametniji, koze ili jar~evi?

4. Razmisli o tome koju qudsku osobinu su ispoqile koze, a koju jar~evi.

5. [ta je pouka prve, a {ta je pouka druge basne?

6. Pove`i naslov pri~e sa mestom radwe:

Dva jarca uzana staza na steni

Dve koze brvno preko dubokog potoka

Dva druga put u {umi

Golub i p~ela {umski potok

7. Likovi u basnama su naj~e{}e `ivotiwe koje poseduju odre|ene osobine qudi. Razmisli o tome kako su nastali izrazi „lukav kao lisica” i „pla{qiv kao zec”.

ODIGRAJ IGRU!

Sa parom iz klupe odigraj igru broj 13. Nadamo se da se razumete boqe od jar~eva iz basne! Potra`i je u Igraonici na strani 106.

© C

opyr

ight

EDUKA

71

LISICA I GAVRAN

Gavran je na{ao pove}i komad sira i, stoje}i na grani drveta, dr`ao je ~vrsto sir u kqunu.

Lisica to opazi i, po{to se privukla drvetu, po~e da hvali gavrana. — Ti si veoma lepa ptica — re~e ona — ima{ prekrasno perje! Niko na

svetu ne bi bio tako savr{en kao ti, samo kada bi umeo da peva{!Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki

nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kqun i zagrakta.Sir mu ispade iz kquna, lisica zgrabi plen i pobe`e.— E, moj gavrane — mislila je ona — ti ima{ glasa i sjaja, ali nema{

pameti.

Narodna basna

Kqu~ne

re~i:

basna,

va`nost

iskrenosti

me|u

prijateqima© C

opyr

ight

EDUKA

72

RAZGOVARAMO O... BASNI

1. [ta je lisica prvo rekla gavranu? [ta mu je rekla odmah posle toga?

2. Za{to je lisica hvalila gavrana? [ta je time `elela da postigne? Da li je u tome uspela?

3. Zaokru`i naziv dve osobine koje najboqe opisuju lisicu iz ove pri~e.

lukava hrabra nerazumna uporna promi{qena

4. Objasni za{to gavran `eli da ga lisica hvali. [ta to govori o wemu?

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Navedi neki primer kad si iskreno pohvalio, ili pohvalila, nekoga za ne{to. Objasni za{to si to uradila ili uradio.

2. Kako se ti ose}a{ kad te neko pohvali?

3. Da li je lisica iz basne iskreno hvalila gavrana? Kakve pohvale treba da upu}ujemo drugim qudima?

4. Objasni za{to je va`no da podr`avamo jedni druge.

MALA [KOLA PISAWA

1. Napi{i kratak savet lisici u kome }e{ navesti kako treba da se pona{a prema drugima.

2. Napi{i kratak savet gavranu u kom }e{ mu re}i koje osobine kod sebe treba da promeni.

3. Na kraju napi{i kako prema tvom mi{qewu treba da glasi pouka ove basne.

© C

opyr

ight

EDUKA

73

PESMA O KINEZIMA

Ovo su Kineziako niste znali,jedno j

, Kinez velik –

drugo j, Kinez mali.

Ovakih u Kinimilion

,ma ima,

oni sme{ni nama,a mi sme{ni wima.

Jovan Jovanovi} Zmaj

Kqu~ne re~i:

po{tovawe razli~itosti,

pesme Jovana Jovanovi}a Zmaja

© C

opyr

ight

EDUKA

74

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Za{to pesnik ka`e da su Kinezi sme{ni nama, ali i mi wima? Po ~emu se mi razlikujemo od Kineza?

2. Da li se mi razlikujemo i me|u sobom? Po ~emu se razlikujemo spoqa, u svom izgledu? Po kojim se unutra{wim osobinama razlikujemo?

... A [TA TI KA@E[ O...

1. Ponekad o nekim va`nim stvarima razmi{qamo druga~ije nego na{i drugovi i drugarice. Ispri~aj kako se ose}a{ kad otkrije{ da se sa nekim ko ti je blizak ne sla`e{ u mi{qewu.

2. Sa drugovima i drugaricama u odeqewu porazgovaraj o tome kako treba da se pona{amo kada se sa nekim ne sla`emo u mi{qewu.

MALA [KOLA PISAWA

1. U {kolskoj biblioteci potra`i pesme Jovana Jovanovi}a Zmaja. Pro~itaj nekoliko pesama i odaberi onu koja ti se najvi{e dopada.

2. Napi{i kratak sastav u kom }e{ objasniti za{to ti se ba{ ta pesma najvi{e svi|a.

3. Podeli svoje utiske sa drugovima i drugaricama iz odeqewa. Spremi se da usmeno objasni{ svoj izbor.

© C

opyr

ight

EDUKA

75

Narednu pesmu napisao je na{ poznati pisac Branko ]opi}. U woj su opisani do`ivqaji jednog hrabrog i vrednog je`a. Ovu pesmu ~itaj u nastavcima i diskutuj o woj na ~asovima.

Kqu~ne re~i:

va`nost

sopstvenog doma,

~itawe u nastavcima

RE^NIK

povazdan – neprestano, svaki dan

zmija {arka – zmija koja ima {are na ko`i

kamewar – mesto sa kamenim tlom

{ara – pi{e

loga – jazbina, mesto gde `ive `ivotiwe

JE@EVA KU]ICA

SLAVNI LOVAC

Po {umi, {irom, bez staze, putaJe`urka Je`i} povazdan luta. Lovom se bavi, ~esto ga vide,s trista kopaqa na juri{ ide.I vuk, i medo, pa ~ak i – ovca,poznaju je`a, slavnoga lovca.Jastreb ga {tuje, vuk mu se sklawa,zmija ga {arka po svu no} sawa.Pred wim dan hoda, {iri se strava,wegovim tragom putuje slava.

LIJINO PISMO

Jednoga dana, vidjeli nismo,Je`i} je, ka`u, dobio pismo.Medeno pismo, pri~ao meca,stiglo u torbi po{tara zeca.Adresa kratka, slova ko jaja:„Za druga Je`a, na kraju gaja”.U pismu pi{e: „Je`urka, brate, sawam te ~esto i mislim na te.Evo ti pi{em iz kamewara guskinim perom. Divno li {ara! Do|i na ru~ak u moju logu, po`uri samo, ne `ali nogu.

© C

opyr

ight

EDUKA

76

Sa punim loncem i masnim brkom~ekat }u na te, po`uri trkom.We`no te grli medena licai pozdrav {aqe lisica Mica.”Je` se veseli: — Na gozbu, veli,tu {ale nema, hajd da se sprema.Je`urka Je`i} lukavo {kiqi,pregleda bodqe i svaku {iqi.— Ako bi usput do{lo do boja,nek bude spremna odbrana moja.

KOD LIJINE KU]E

Sun~ani krug se u zenit digo kad je Je`urka do lije stigo.Pred ku}om – logom, kamenog zida,Je`urka Je`i} svoj {e{ir skida,klawa se, smje{ka, kavalir pravi, biranom frazom lisicu zdravi:

— Dobar dan, lijo, vrlino ~ista, klawam se tebi, sa bodqa trista.Nek perje pijetla krasi tvoj dom,koko{ nek sjedi u loncu tvom!Guskino krilo lepeza tvoja,a jastuk meki patkica koja.@ivjela vje~no u miru, sre}i,nikada lave` ne ~ula pse}i.I jo{ ti ovo na kraju velim:ja sam za ru~ak trbuhom cijelim!Otpo~e ru~ak ~aroban, bajni.I je` i lija od masti sjajni.Jelo za jelom samo se ni`e,Je`urka ~esto zdravicu di`e:u zdravqe lije i wene ku}e,za pogibiju lov~eva @u}e.Ni`e se ru~ak ~etverosatni,zategnu trbuh ko bubaw ratni.

RE^NIK

gozba – bogati obrok, rasko{an ru~ak

boj – bitka

zenit – vreme kad je sunce na sredini neba, ta~no u podne

kavalir – u~tivi gospodin koji se lepo pona{a

birana fraza – odabrane, pa`qive re~i

vrlino ~ista – zec `eli da ka`e da liju krase samo lepe osobine

bajni – ~arobni

bubaw ratni – dobo{ koji se u pro{lim vremenima koristio za pozivawe vojske u bitku

© C

opyr

ight

EDUKA

77

NO]

Evo i no}i, nad {umom cijelomnadvi se suton sa modrim velom.Promakne samo leptiri} kojii vjetar no}nik listove broji.Utihnu {uma, nestade graje,ma~aka divqih o~i se sjaje.Skitnica svitac svjetiqku pali,~arobnim sjajem putawu `ali.A sova huknu svoj ratni zov:— Dr`

,te se, ptice, po~iwe lov!

RASTANAK

Je`i} se di`e, wu{kicu bri{e.— Ja moram ku}i, dosta je vi{e.Dobro je bilo, na stranu {ala,lisice draga, e, ba{ ti hvala.— Moja je ku}a ~vrsta ko grad,

preno}i u woj, kuda }e{ sad?Tako ga lija na konak sladi,a je` se brani, {ta da se radi:— Zahvaqujem se pozivu tvom,al

, mi je dra`i moj skromni dom!

— Ostani, kume — lija sve gu~e,moli ga, zove, za ruku vu~e.Al

, je` tvrdoglav, osta pri svom:

— Dra`i je meni moj skromni dom![u{te}i {umom je` mjeri put,kroz grawe mjesec svijetli mu put.Ide je`, gun|a, dok zvijezde sjaju:— Ku}ico moja, najqep{i raju!

POTJERA

Ostade lija, misli se: — Vraga,{to mu je ku}a toliko draga?Kad je`i} tako `udi za wom,bit }e to, bogme, bogati dom.Jo{ ima mo`da od perja pod,pe~ene {eve krase mu svod.Ta ku}a, vjerujem, obiqem sja.Po}i }u, kradom, da vidim ja.

VUK

Po`uri lija, ne~ujna sjena,paperje meko noga je wena.Dok juri tako uz grobni muk,pred wom na stazi stvori se vuk.— Grrr, kuda `uri{, ka`ider lovcu; mo`da si negdje prona{la ovcu?— Idem da doznam — lija sve duva — za{to je` ku}u toliko ~uva.

RE^NIK

suton – vreme zalaska sunca

modar – plavi

vjetar no}nik – vetar koji duva no}u

konak – mesto gde mo`e da se prespava

gukati – ovde u zna~ewu: umiqato govoriti

`uditi – mnogo `eleti ne{to

{eva – vrsta ptice

obiqe – bogatstvo

ka`ider – ka`i

duva – ovde u zna~ewu: zadihano govori

© C

opyr

ight

EDUKA

78

— Eh, ku}a, trice! — veli vuk zao.— Ta ja bih svoju za jagwe dao!Po}i }u s tobom jer volim {alu,ho}u da vidim je`a – budalu!

MEDO

Dok jure daqe brzo ko strijela,srete ih medo, prijateq p~ela.— Sumwiva `urba — medo ih gleda— mo`da ste na{li jezero meda?— Ne, nego ma{tu golica mojuza{to je` voli ku}icu svoju.— Ku}ica, glupost! Moje mi wu{ke,svoju bih dao za gwile kru{ke.Za sati meda dat }u je svakom! —govori medo na jelo lakom.— Po}i }u s vama jer volim {alu,ho}u da vidim je`a – budalu!

DIVQA SVIWA

Sve troje jure ko divqa rijeka,odjednom – evo – kaquga neka.Divqa se sviwa u wojzi bawa,pospano {kiqi i – jelo sawa.— Hr-wi, junaci, sumwiva trka,negdje se, vaqda bogovski krka?!Posko~i sviwa, uz mnogo graje,a vuk joj na to odgovor daje:— Tra`imo razlog, blatwava zvijezdo, za{to je` voli ro|eno gnijezdo!— Ro|eno gnijezdo! Tako mi sala,za pola ru~ka ja bih ga dala!Po}i }u s vama jer volim {alu,ho}u da vidim je`a – budalu!

RE^NIK

trice – neva`ne sitnice

sat – u zna~ewu plo~e od voska sa odeqcima u koje p~ele stavqaju med

lakom – pohlepan, grabqiv, gramziv

kaquga – blatwava voda; blato u kom se rado vaqaju sviwe

wojzi – woj

bogovski krka – dobro i obilno jede

ro|eno gnijezdo – rodna ku}a, dom

© C

opyr

ight

EDUKA

79

PRED JE@EVOM KU]ICOM

Svi jure slo`no ka ciqu svom,kuda god pro|u – prasak i lom!Pristigli je`a, glede: on stadekraj neke stare bukove klade.Pod kladom rupa, tamna i gluha,prostirka u woj od li{}a suha.Tu Je`i} u|e, pliva u sre}i,{u{ti i pipa gdje li }e le}i.Namjesti krevet, od pedqa du`i,zijevnu, pa le`e i noge pru`i.Sav bla`en, sretan, ni`e bez broja:— Ku}ico draga, slobodo moja!Palato divna, drvenog svoda,

kolijevko meka, lisnatog poda,uvijek }u vjeran ostati tebi,ni za {to ja te mijewao ne bi

,!

U tebi `ivim bez brige, straha,i branit }u te do zadwega daha!

TRI GALAMXIJE

Medvjed i sviwa i s wima vujagrmnu{e gromko, prava oluja:— Budalo je`u, bodqivi soju,zar tako cijeni{ stra}aru svoju?!Koliba tvoja prava je baba,krov ti je truo, prostirka slaba.[tenara to je, tijesna i gluha,sigurno u woj ima{ i buha!Ku}icu takvu, hvali{o mali,za ru~ak dobar svakom bi dali!Reko{e tako, wih troje, quti,dok mudra lija po strani {uti.

RE^NIK

klada – oboreno stablo

gluha – bez zvukova, tiha

vuja – vuk od miqa

gromko – glasno

bodqivi soju – bodqikavi stvore

stra}ara – tro{na, bedna ku}a

{tenara – pse}a ku}ica

© C

opyr

ight

EDUKA

80

JE@EV ODGOVOR

Di`e se Je`i}, o~i mu sjaje,gostima ~udnim odgovor daje:— Ma kakav bio moj rodni prag,on mi je ipak mio i drag.Prost je i skroman, ali je moj,tu sam slobodan i gazda svoj.Vrijedan sam, radim, bavim se lovomi mirno `ivim pod svojim krovom.To samo huqe, nosi ih vrag,za ru~ak daju svoj rodni prag!Zbog toga samo, lude vas troje~estite ku}e nemate svoje.@ivite, ~ujem, od skitwe, pqa~kei svr{it }ete – naopa~ke!To slu{a lija, pa sudi zdravo:— Sad vidim i ja, je` ima pravo!To re~e, klisnu jednom }uviku,

a ono troje digo{e viku:— Je` nema pravo, na stranu {ala:a i ti, lijo, ba{ si – budala!

KRAJ

[ta daqe bje{e, kakav je kraj?Pri~a u~i to, potanko, znaj.Krvnika vuka, jadna mu majka,umlati brzo seqa~ka hajka. Trapavog medu, oh, kuku, lele,do same smrti izbole p~ele.I divqa sviwa pade ko kru{ka,sma~e je zimus lova~ka pu{ka.Po {umi danas, bez staze, puta,Je`urka Je`i} lovi i luta.Vje{tak i majstor u poslu svom, radi i ~uva ro|eni dom.

RE^NIK

rodni prag – rodna ku}a, dom

huqa – prevarant, lo{a osoba

klisnuti – pobe}i

}uvik – strm, strmenit bre`uqak, brdski vr{ak

potanko – sa pojedinostima, detaqno

trapav – nespretan

vje{tak – neko ko je ve{t u svom poslu, ko ga dobro radi

© C

opyr

ight

EDUKA

81

MALA [KOLA PISAWA

1. Ovu pesmu ste ~itali u nastavcima. Smislite i odglumite dramu o Je`urki Je`i}u.

2. Podelite se u grupe. Setite se onoga {to ste pro~itali u pesmi o Je`urki Je`i}u i upotrebite svoju ma{tu. Svaka grupa neka smisli jedan deo drame. Dogovorite se ko }e {ta da govori. Dajte jedni drugima predloge kako treba da odigrate svoj deo. Mo`ete smisliti i nove dodatne likove.

U`ivajte u igri!

Prva grupa: je`ev razgovor sa po{tarom.

Druga grupa: je`ev razgovor na ru~ku kod lije.

Tre}a grupa: je`ev i lijin razgovor na rastanku.

^etvrta grupa: lijin razgovor sa vukom.

Peta grupa: lijin razgovor sa medom.

[esta grupa: lijin razgovor sa sviwom.

Sedma grupa: razgovor `ivotiwa sa je`om ispred wegove ku}e.

SMEJEMO SE...

Pitali pu`a da li mu je `ena kod ku}e.— Jeste, ali kod svoje.

ODIGRAJ IGRU!

Poigraj se ki{om i nevremenom! Odigraj igru koja se u Igraonici nalazi pod brojem 14, na strani 106.

© C

opyr

ight

EDUKA

82

Nau~ili smo u prethodnom poglavqu

BASNA

Pouka:

Saradwom i dogovorom se dolazi do pravog re{ewa problema.

DVE KOZE

Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze be{e stena uspravna kao zid. Ispod wih duboka provalija.

Zamisli{e se koze: {ta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza le`e i opru`i se po zemqi, a druga pa`qivo pre|e preko we.

Tako obe odo{e ive i zdrave svojim putem.

RE^ENICA

OBAVE[TEWE PITAWE ZAPOVEST

Srele se dve koze na uzanoj stazi.

[ta sad da rade?

Re{ite taj problem bez sva|e!

Likovi u pri~i Mesto radwe

© C

opyr

ight

EDUKA

SVeT OKO NASU ~etvrtom poglavqu

svoje ^itanke

l ~ita}e{:

N o ~udesnom svetu prirode,

N o na{im ma{tawima;

t nau~i}e{:

N {ta su zagonetke.

U`ivaj u ~itawu!

© C

opyr

ight

EDUKA

84

VETAR SEJA^

Vetar duva kao lud,a Neda se smeje.Mama ka`e: on sad svudputem cve}e seje.

Dograbio semewesa livade zelenei nosi po zraku.

Raspukao balon~i}`utome masla~ku.

Bulkama je oteositno crno seme.Seje, seje livadeda budu {arene.

Vetar duva kao lud,a Neda se smeje.Neka mu je sre}an putkada cve}e veje.

Mira Ale~kovi}

Kqu~ne re~i:

pojave u prirodi,

de~ja radost

© C

opyr

ight

EDUKA

85

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Na {ta se misli kada se ka`e da „vetar duva kao lud”?

a) duva slabo; b) duva jako; v) duva preglasno.

2. Da li je vetar koristan? Kako to vetar seje cve}e?

3. Da li je vetar uvek koristan ili je ponekad i {tetan?

4. U ovoj pesmi veje cve}e. [ta jo{ mo`e da veje?

a) pesak; b) sneg; v) vo}e.

MALA [KOLA PISAWA

Zamisli put jedne semenke koju je odneo vetar. Nakon toga napi{i pri~u sa naslovom Avanture jedne semenke. Da bi lak{e napisala ili napisao pri~u o semenci, poku{aj da odgovori{ na slede}a pitawa:

— Odakle je vetar poneo semenku?

— Da li se semenka upla{ila ili se obradovala?

— Iznad ~ega je sve letela?

— [ta je sve videla ispod sebe?

— Gde je vetar na kraju spustio semenku?

— Kako se semenci dopao novi kraj?

— U kakav cvet se semenka vremenom pretvorila?

SMEJEMO SE...

[ta je to malo, crno, leti i ~uje se: „Zzzb, zzzb, zzzb”?— Muva koja leti unazad.

© C

opyr

ight

EDUKA

86

JESEWA PESMA

Sve je po{lo naopa~ke za vrapce i ma~ke,kad je jesen oka~ilasvoje `ute zna~ke, kad je vetar zapevaonovembarske ta~ke...

Pa`wa! Pa`wa!Velika jesewa kupoprodaja!

Prodajemo suncobrane– kupujemo ki{obrane!Prodajemo staro li{}e– kupujemo pahuqice!Prodajemo trotinete– kupujemo sanke!Kupujemo {ubare– prodajemo ma{ne!

Prodajemo sokne– kupi}emo rukavice.Proda}emo sejalice– kupi}emo grejalice.Proda}emo sladoled– popi}emo ~aj!

Jer:sve je po{lo strmoglavceza ptice i cve}e,kad je sunce odustalona krov da nam sle}e. Kao da je `uto quto, kao da nas ne}e!

Du{an Radovi}

Kqu~ne

re~i:

jesen,

re~,

slovo,

glas

RE^NIK

zna~ka – metalni znak raznih oblika koji se ka~i na ode}u

zapevati ta~ku – nastupiti na pozornici izvode}i ta~ku sa pevawem

strmoglavce – pasti, sru{iti se glavom nadole

sejalica – sprava, ma{ina koja seje, `ito na primer

© C

opyr

ight

EDUKA

a) sve je po{lo niz strmu ulicu,

b) sve je po{lo kako ne treba,

v) sve se doga|a brzo.

6. Pro~itaj ponovo kraj pesme. Objasni za{to pesnik ka`e da je sunce quto u jesen.

87

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Nabroj za koga je sve po{lo naopa~ke kad je stigla jesen.

3. Objasni za{to se `ivotiwe ne raduju jeseni. [ta se doga|a sa biqkama u jesen?

4. Kako razume{ stih „kad je vetar zapevao novembarske ta~ke”? Objasni kako vetar mo`e da peva.

5. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Izraz „sve je po{lo strmoglavce” zna~i:

2. Zapazi {ta se u pesmi prodaje, a {ta se umesto toga kupuje. Pravilno pove`i linijama:

Prodajemo Kupujemo

suncobrane ~aj

staro li{}e grejalice

trotinete ki{obrane

{ubare sanke

sokne rukavice

sejalice ma{ne

sladoled pahuqice

... A [TA TI KA@E[ O...

Da li ti se jesen zbog ne~ega dopada? Razgovaraj sa drugovima i drugaricama iz odeqewa o dobrim stranama jeseni.

SMEJEMO SE...

Za{to ptice u jesen lete na jug?

Zato {to im je daleko da hodaju.

© C

opyr

ight

EDUKA

88

HVALISAVI ZE^EVI

Hvalili se ze~i}iu zelenoj travici.

Jedan reko:„Tako mine otpala ruka,ne bojim se vuka.”

Drugi reko:„Majkada me `ivane gleda,ne bojim se medveda.”

Tre}i reko:„Tako mikupusova struka,ne bojim se lisice,kopca, ni bauka.”

Uto ne{to {u{nulonegde ispod grana,razbegli se ze~evina stotinu strana.

Desanka Maksimovi}

RE^NIK

struk kupusa – misli se na glavicu kupusa

kobac – vrsta ptice grabqivice koja lovi mi{eve, ze~eve i druge male glodare

bauk – izmi{qeno ~udovi{te kojim su se u pro{losti pla{ila deca

Kqu~ne re~i:

hvalisavost, hrabrost

© C

opyr

ight

EDUKA

89

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Kako su se ze~evi hvalili? Linijama pravilno pove`i ~ega se koji zec navodno ne boji:

prvi zec lisica, kobac, bauk

drugi zec vuk

tre}i zec medved

2. [ta su ze~evi u~inili na najmawi znak opasnosti? [ta to govori o wima?

3. Kako nazivamo osobinu koja je suprotna hrabrosti?

ZEC

[umski je zec najbr`azver~ica na svetujer mu srce najbr`esilazi u petu.

Gvido Tartaqa

4. Na {ta mislimo kada ka`emo „srce mi je si{lo u petu”?

5. Objasni po ~emu su sli~ne pesme „Hvalisavi ze~evi” i „Zec”.

6. Ko je napisao prvu, a ko drugu pesmu?

7. Prona|i u SADR@AJU ^itanke imena tih pisaca. Na|i u ^itanci druge pesme koje su napisali.

ODIGRAJ IGRU!

Otkrij drugima svoje `eqe! Odigraj igru pod brojem 15 u Igraonici, na strani 106.

SMEJEMO SE...

Za{to zec ima duga~ke u{i i kratak rep?– Da je obrnuto, zvao bi se veverica.

.... A [TA TI KA@E[ O...

1. Kada je u redu da se ne~im pohvalimo, a kada nije?

2. Kako treba da se pona{amo kada nas neko hvali?© C

opyr

ight

EDUKA

90

JA SAM ^UDO VIDEO

Pu` se s bikom tu~e,Koza kola vu~e,Mrav brkove su~e,Kow na grani spava,Zec put preorava,Muva tovar nosi,Vuk na putu prosi,Roda `abu slu`i,Mi{ se s ma~kom dru`i.

[aqiva narodna pesma

RE^NIK

sukati brkove – uvrtati brkove

preoravati – duboko okopavati zemqu posebnom spravom

tovar – teret

RAZGOVARAMO O... NARODNOJ PESMI

1. O kakvim sve neobi~nim pojavama govori ova pesma?

2. Podseti se na {ta mislimo kada ka`emo da je neka pesma {aqiva. Objasni za{to je ova pesma {aqiva.

Kqu~ne re~i:

{aqiva pesma

© C

opyr

ight

EDUKA

91

U^IMO... ZAGONETKE

U zagonetkama se postavqa pitawe s namerom da nas zbuni i zato je potrebna posebna dosetqivost da bismo ih re{ili. Evo nekoliko primera:

Ja sam mlad, tanan, lep, kad putujem, imam rep. [to god idem daqe, mog repa sve mawe, izgubim ga putuju}i,pa bez repa do|em ku}i.

(igla i konac)

Dok se mati rodi,sin po ku}i hodi.

(vatra i dim )

Gorom ide – ne {u{ka,vodom ide – ne br~ka.

(senka)

Pro~itaj naredne zagonetke koje su napisali pesnici Grigor Vitez, Brana Cvetkovi} i Desanka Maksimovi}. Zatim odgovori na pitawa.

^udak

Noge imaa ide samo kad ga vuku;lijep glas ima;a pjeva samo kad ga tuku.

(klavir)

Pro~itaj pa`qivo ovu zagonetku. Zamisli kakve noge ima klavir. Kako to klavir peva „samo kad ga tuku”? Ko tu~e klavir? Razmisli o tome za{to je naslov zagonetke „^udak”. [ta je ~udno u ovom opisu klavira?

(Narodne zagonetke)

© C

opyr

ight

EDUKA

92

Klupko

Vidio sam klupko bez konca,a na wemu samo igle.Igle se najednom digle,i{le, i{le,i ku}i stigle.

(je`)

Zlatan sluga

Svi na svijetu poznaju gai svi `ele da ga vide,svima je na svijetu sluga,a u zlatnom ruhu ide.

(sunce)

(Grigor Vitez)

Pro~itaj naredne zagonetke. Linijom pove`i zagonetku sa slikom koja predstavqa weno re{ewe.

Prona|i na internetu fotografiju je`a. Istra`i kako se je` pona{a kad je u opasnosti. Objasni za{to sklup~ani je` podse}a na „klupko bez konca”.

Za{to svi na svetu poznaju sunce? Objasni za{to svi `ele da ga vide. Zamisli kako bi svet bez sunca izgledao. Za{to je sunce svima sluga? Objasni naslov „Zlatan sluga”.

[ta je to {to stalno ide i korake svoje broji,a svi ipak lepo videda na jednom mestu stoji?

Naporedo stoje dvojeda poka`u kud se ide,a ne vide lice svoje,niti jedno drugo vide.Da osmotre sebe malo,potrebno im ogledalo.

(Brana Cvetkovi})

Tvoje o~i uvek videne{to {to te uvek prati, kud god ide{, ono ide,a gde stane{, tu }e stati; al

, se ne da uhvatiti.

Ka`i: {ta to mo`e biti?

ˆ

© C

opyr

ight

EDUKA

93

Hiqade poga~ica na krovu stoje, crvene boje. Ne jedu ih ni ptice ni mace, niti su pe~ene za tebe i mene.

(crep na krovu)

Bele p~ele od ranog jutra u loncu se roje; u podne umorne na dno padnu i stoje.

(pasuq na vatri)

Ima jezi~ak, a ne govori; ima plami~ak kad svetli i gori.

(sve}a)

Pet blizanaca, braca, zajedno se miju, i zajedno iju, zajedno sve rade; u istom imaju domu jo{ petnaestoro bra}e mlade.

(prsti)

1. Sa ~ime je u prvoj zagonetki upore|en crep na krovu?

2. Pro~itaj drugu zagonetku. Pitaj nekog odraslog {ta se doga|a sa pasuqem kad se skuva.

3. Zakqu~i {ta je „jezi~ak” na sve}i. Objasni na {ta se misli.

4. Za{to su prsti „blizanci”? Koliko ~ovek ima prstiju?

(Desanka Maksimovi})

© C

opyr

ight

EDUKA

94

KITOVA BEBA

Majka ~edu tepa:„Slatki, mali sine”,a on ima devetmetara du`ine.

Jo{ mu ona tepa:„Bebo moja mila”,a ta beba imadve hiqade kila.

Gvido Tartaqa

Kqu~ne re~i:

qubav roditeqa

prema deci

RAZGOVARAMO O... PESMI

1. Kako majka tepa sinu? Podvuci u pesmi wene re~i.

2. Za{to je weno tepawe neobi~no? Da li je wen sin zaista mali?

3. Objasni {ta mama kit ose}a prema svom sinu.

.... A [TA TI KA@E[ O...

1. Da li tebi ponekad neko tepa? Opi{i kako.

2. Da li ti nekad nekome tepa{: mla|em detetu, ku}nom qubimcu, nekom bliskom? Opi{i kako to radi{.

3. Objasni koja ose}awa izra`avamo kad tepamo nekome.

MALA [KOLA PISAWA

Opi{i omiqenu `ivotiwu. U svom opisu:

— napi{i da li je to divqa ili doma}a `ivotiwa,

— opi{i wen izgled,

— navedi ~ime se hrani,

— objasni za{to ti je ba{ ta `ivotiwa omiqena.

© C

opyr

ight

EDUKA

95

NO]NI ]O[AK

Ponekad me u one rane jutarwe sate, kada se sunce tek sluti, a mesec jo{ uvek ba{kari po velikoj nebeskoj posteqi, probude neki {umovi koji svaki put li~e na tanani glasi}. Zvuk dolazi iz mog }o{ka i, kada ustanem i pri|em tom mom ~arobnom mestu, ni~eg vi{e nema. Vratim se u krevet i oslu{kujem...

A moj }o{ak!? To nije onaj }o{ak za kaznu. ]o{ak, to je }o{e gde ~uvam najva`nije stvari, najdra`e igra~ke. Tu, u }o{ku, igra~ke dobijaju magi~nu mo}, u }o{ku one o`ive: meda pri~a, lutka se smeje, lopta sama ska~e.

U }o{e se }u{nem kada sam tu`an ili kada ne{to ho}u, a ne smem, ~e{}e kada ne{to ne}u, a moram.

U tom delu sobe uvek je najtoplije. Tu se najdu`e zadr`i miris kola~a, najboqe se pri~aju pri~e. U tom }o{ku sam proverio: zidovi zaista imaju u{i, ali imaju i usta...

U }o{e roditeqi po{aqu sestru i mene kada se posva|amo i po~nemo da vi~emo po ku}i jedno na drugo. Znaju da }emo se na tom mestu pomiriti, jer – u }o{ku se pri~a tiho, u }o{ku ru`ne re~i onemo}aju, {apat ih razoru`a. I onda postaju sme{ne same sebi. A kada re~i po~nu da se smeju, smejemo se i sestra i ja. Ali, ponekad, kada je mnogo quta na mene, sestra se poslu`i lukavstvom: usred smeha, kada je sigurna da su mama i tata ~uli da je sve u redu, ona po~ne tiho, {u{kaju}i i jedva ~ujno, da pri~a stra{ne pri~e. Skupim se u }o{ku i }utim. Gledam je u o~i i ne}u da je molim da prestane. Znam, rugala bi mi se. A, pla{im se. Mnogo! I onda, posle nekog vremena, kao da nije bilo ni~ega, sestra ustane i ode. Ja jo{ dugo sedim u }o{ku, a stra{ne re~i lebde oko mene, lupaju jedna o drugu, udaraju o zidove i pod, odzvawaju do dugo u no}...

Kqu~ne re~i:

ma{ta, strah

RE^NIK

slutiti – imati ose}awe da }e se ne{to dogoditi

ba{kariti se – udobno se izle`avati

posteqa – krevet

tanani – ovde u zna~ewu: tihi sitni glas

© C

opyr

ight

EDUKA

96

Ponekad u ono rano jutro, probu|en pramenovima svetlosti, neki {um dolazi do mog kreveta. To su se i re~i probudile. Oslu{kujem: to su one iste re~i koje su mi sino} izgledale tako stra{ne, a evo ih sada, u }o{etu, pod zrakom sunca. Sasvim su druga~ije. Osmehnem se samome sebi. A, iz drugog dela sobe ~ujem uzdah olak{awa. I sestra je budna!? Ni ona se vi{e ne pla{i sopstvenih stra{nih pri~a...

Vesna ]orovi} Butri}

RAZGOVARAMO O... PRI^I

1. Navedi ko su ~lanovi porodice de~aka iz pri~e.

2. [ta de~ak ~uva u svom }o{ku?

3. Kad roditeqi wega i sestru po{aqu u }o{ak? Za{to to rade?

4. Za{to sestra ponekad pri~a stra{ne pri~e? Kako se de~ak tada ose}a? Za{to ipak ne}e da je zamoli da prestane?

RE^NIK

pramen – ~uperak, struk, gu`va (kose, vune) ili tanka traka, pruga ne~ega (magle, svetla)

pramen svetlosti – traka, pruga svetlosti© C

opyr

ight

EDUKA

97

5. Kako sestrine stra{ne pri~e izgledaju uve~e, a kako ujutro? Objasni za{to.

6. Zaokru`i slovo ispred ta~ne tvrdwe:

a) de~ak se pla{i jer je mali;

b) de~ak se pla{i jer u wegovoj ma{ti sve izgleda stra{nije;

v) de~ak se pla{i jer ne slu{a mamu i tatu.

.... A [TA TI KA@E[ O...

1. Da li se ti ne~ega naro~ito pla{i{? Podeli sa drugovima i drugaricama svoj strah.

2. Objasni kako na{a ma{ta mo`e uticati na na{ strah.

3. [ta ti sve zami{qa{ u svojoj ma{ti? Objasni za{to je va`no da ma{tamo.

MALA [KOLA PISAWA

Opi{i neku priliku u kojoj si osetila ili osetio strah. Rad naslovi sa Jednom sam se upla{io ili Jednom sam se upla{ila.

ODIGRAJ IGRU!

Otkrij drugima {ta voli{ i ~ega se pla{i{. Odigraj igru br. 16 koja se nalazi u Igraonici na strani 106.

© C

opyr

ight

EDUKA

98

NEVIDQIVI OXA^AR

Jovica se boji oxa~ara.Kad sam onomadne do{ao ku}i, ~uo sam da je

bio oxa~ar da o~isti oxak. Zapitam Jovicu:— No, jesi li video oxa~ara?— Nisam.— Kako nisi kad je bio tu?— Al

, ja nisam bio tu!

— A gde si bio?— @murio sam.

Jovan Jovanovi} Zmaj

RE^NIK

oxa~ar – dimni~ar, ~ovek koji ~isti dimwake, tj. oxake

onomadne – pre neki dan

Kqu~ne re~i:

ma{ta, strah

© C

opyr

ight

EDUKA

99

RAZGOVARAMO O... PRI^I

1. Razmisli za{to se de~ak Jovica pla{i oxa~ara. Da li je wegov strah opravdan?

2. Kako je Jovica re{io problem svog straha?

3. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. [ta Jovica zami{qa kad za`muri?

a) Zami{qa da je oxa~ar.

b) Zami{qa da nije tu.

v) Zami{qa da je mrak.

4. Podvuci ta~nu tvrdwu.

Oxa~ar je stvarno stra{an.

Jovica samo zami{qa da je oxa~ar stra{an.

5. Ko je glavni lik u ovoj pri~i?

6. Uporedi pri~u „Nevidqivi oxa~ar” sa pri~om „No}ni }o{ak”. Objasni po ~emu su sli~ne.

MALA [KOLA PISAWA

1. Napi{i razgovor izme|u de~aka Jovice i oxa~ara. Zamisli da je oxa~ar zapo~eo razgovor sa Jovicom. Jovica je morao da otvori o~i i da pri~a sa oxa~arom. [ta }e re}i jedan drugom?

2. Sa drugom ili drugaricom iz klupe pro~itaj ono {to ste napisali. Neka jedno od vas ~ita ono {to govori Jovica, a drugo ono {to govori oxa~ar.

© C

opyr

ight

EDUKA

100

pOKA@I [TA ZNA[

1. Pravilno linijom pove`i ime pisca sa naslovom pesme ili pri~e. Ako ne mo`e{ da se seti{, pogledaj u SADR@AJ na po~etku ^itanke.

Du{ko Radovi} „Zimska pesma”

Dragan Luki} „Joca vozi trolejbus”

Jovan Jovanovi} Zmaj „Prvak”

Desanka Maksimovi} „Jesewa pesma”

Qubivoje R{umovi} „Au {to je {kola zgodna”

2. Ko su likovi u pri~i „No}ni }o{ak”?

_____________________________________________________________________

3. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

Kada zapi{emo B, zapisali smo:

a) glas B;

b) slovo B.

4. Ozna~i brojevima od 1 do 5 doga|aje iz pri~e „Dva druga”.

____ Medved owu{i druga koji se pravio da je mrtav i ode.

____ Prvi drug si|e s drveta i smeje se svom drugu koji je ostaos medvedom.

____ Prvi drug se popne na drvo, a drugi se pravi da je mrtav.

____ Onaj koji je ostao s medvedom ukori svog druga {to ga je napustio u opasnosti.

____ Dva druga {etaju {umom kad pred wih isko~i medved.

© C

opyr

ight

EDUKA

101

5. Pravilno pove`i linijama.

pesma pri~a drama

6. U slede}im primerima podvuci re~enice:

Ana pi{e zadatak. Ana, daj mi da pregledam zadatak!

Ana, zadatak, pi{e daj Ana zadatak da pregleda

[ta pi{e Ana? Ana pi{e {ta

7. Pravilno prepi{i.

ana i milica idu u istu {kolu u beogradu

_____________________________________________________________________

ana ima macu sivku a milica psa blekija

_____________________________________________________________________

8. Iz SADR@AJA ^itanke prepi{i naslove basni.

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

SIN: Dobar dan, tata.

OTAC: O, zdravo juna~e! Kako si proveo prvi dan u {koli?

SIN: Pa, onako...

Majka ~edu tepa:„Slatki, mali sine”,a on ima devetmetara du`ine.

Do|e p~ela na potok da se napije vode. Stane na jedan kamen i po~ne da pije. Omakne se s kamena, padne u vodu i po~ne se daviti.

© C

opyr

ight

EDUKA

102

9. Pravilno popuni tabelu.

Naziv dela Mesto radwe Likovi

„Joca vozi trolejbus”

„Ne}e uvek da bude prvi”

„Dva druga”

„Golub i p~ela”

„Tu`ibaba”

10. Pravilno pove`i linijama.

Mama je pozvala goste. pitawe

Ana, postavi sto! obave{tewe

[ta ima za ru~ak? zapovest

11. Pravilno pove`i linijama.

Pisana za izvo|ewe na pozornici.

Pri~a u kojoj `ivotiwe, biqke ili predmeti imaju osobine qudi. Pri~a naj~e{}e sadr`i pouku.

Sastoji se iz stihova.

pesma

drama

basna

© C

opyr

ight

EDUKA

103

KO SVE @IVI U [KOLSKOJ BIBLIOTECI

Ve} zna{ {ta je biblioteka. To je mesto na kom se ~uvaju kwige. U {kolskoj biblioteci sigurno }e{ prona}i kwige pisaca ~ije se pesme, pri~e i drame nalaze u tvojoj ^itanci. Bilo bi zato dobro da sazna{ ne{to o wima!

Jovan Jovanovi} Zmaj, poznatiji i kao ^ika Jova Zmaj, jedan je od najpoznatijih srpskih pisaca za decu. Ure|ivao je jedan od prvih ~asopisa za decu kod nas, Neven. U biblioteci potra`i zbirku wegovih pesama namewenu najmla|ima. Verujemo da su ti neke od wih ve} poznate!

Desanka Maksimovi} je najvi{e pisala za decu. Iznad svega je volela prirodu i otuda su mnoge wene pri~e i pesme posve}ene svetu biqaka i `ivotiwa. Potra`i u biblioteci zbirku wenih bajki. Verujemo da }e{ u`ivati!

Branko ]opi} je jo{ jedan na{ pisac koji je voleo da pi{e za decu i o deci. U ^itanci je wegova pesma „Je`eva ku}ica”. U biblioteci potra`i poznate Pri~e ispod zmajevih krila.

Dragan Luki} je jo{ jedan od divnih pesnika i pripoveda~a za decu. Verujemo da bi ti se dopale wegove pri~e i pesme, u kojima su veoma ~esto glavni junaci deca.

Du{an Radovi} je jedan od najomiqenijih srpskih pisaca za decu. Pored mnogih nezaboravnih pri~a i pesama, poznat je i po tome {to je ure|ivao sjajni ~asopis za decu Poletarac. Jedno de~je pozori{te u Beogradu nosi ime ovog pisca. Neka ti u biblioteci preporu~e neku wegovu kwigu pri~a ili pesama.

Qubivoje R{umovi} spada u na{e najzabavnije pesnike za decu. ^ak i kada peva o ozbiqnim stvarima koje nas ti{te, on to ~ini na zabavan i vedar na~in. U biblioteci potra`i wegov Bukvar de~jih

prava. Nau~i}e{ ne{to korisno o svojim pravima, i ujedno se zabaviti!

I, naravno, da ne zaboravimo: u`ivaj u ~itawu!

© C

opyr

ight

EDUKA

104

IGRAONICA

Ovaj deo ^itanke sadr`i zabavne igre koje mo`e{ igrati sa drugovima i drugaricama iz odeqewa.

1. IGRAU ovoj igri }e{ misliti, pa pisati, a

ujedno }e{ proveriti koliko poznaje{ svoje drugove i drugarice i koliko oni poznaju tebe. Uzmi papir i na wemu napi{i nekoliko re~enica o sebi, ali tako da ne otkriva{ svoje ime. Mo`e{ pomenuti da li si de~ak ili devoj~ica, gde `ivi{, ko ~ini tvoju porodicu, kakvog ku}nog qubimca ima{, gde se naj~e{}e igra{ i {ta najvi{e voli{ da radi{. Svoj papir presavij i stavi u kutiju. Neka ih sada va{a u~iteqica ili u~iteq izvla~e i ~itaju va{e radove, a vi se trudite da pogodite o kome od vas je re~!

2. IGRA U ovoj igri sazna}ete {ta va{i drugovi

i drugarice vole, a {ta im se ne svi|a, pa bi promenili. Za ovu igru potrebna vam je loptica, koju mo`ete napraviti i od papira. Onaj kod koga je loptica ima najpre zadatak da ka`e {ta voli. Potom baca lopticu onome koga odabere, i sada taj mora da ka`e {ta on voli. Nakon nekog vremena, promenite temu: sada mo`ete odgovoriti na pitawe {ta biste promenili. Na kraju odgovorite na pitawe ~ega se pla{ite.

3. IGRA Neka neko od vas na tabli napi{e:

PROLE]E, LETO, JESEN, ZIMA. Ispod svake re~i napi{ite {to vi{e re~i koje vas podse}aju na to godi{we doba. Na primer, ispod re~i ZIMA mo`ete napisati re~i SNEG, SNE[KO, PAHUQA,

SANKE i sl. Svi u~estvujete i dajete svoje predloge.

4. IGRA Ovo je jedna novogodi{wa igra! Svako

od vas neka na papiri}u napi{e {ta je odlu~io da uradi u novoj godini. Svoje papiri}e ubacite u kutiju. Neka neko od vas izvla~i papiri}e i ~ita naglas {ta na kojem pi{e. Va{ zadatak je da pogodite ko je od vas napisao koju novogodi{wu odluku.

5. IGRA Ovu igru igrajte sa svojim parom iz

klupe. Jedno od vas neka bude ogledalo onog drugog: treba da se trudi da {to vernije ponovi ono {to onaj drugi radi. Kasnije promenite uloge.

6. IGRA Na tabli nacrtajte drvo. Neka svako sa

svojim parom iz klupe ise~e jedan papir u obliku lista. Na papir upi{ite svoja imena. Potom poku{ajte da osmislite nekoliko stvari koje su vam zajedni~ke, i zapi{ite ih na papir u obliku lista. Razmislite o svom izgledu, osobinama, hobijima, omiqenim igrama i igra~kama i sl. Kad zavr{ite, svoj list zalepite na granu nacrtanog drveta. Neka to bude drvo prijateqstva.

7. IGRA Va{ zadatak u ovoj igri jeste sastavqawe

re~enica. Neka neko ka`e prvu re~enicu, na primer: Ja idem u {kolu. Zadatak

© C

opyr

ight

EDUKA

105

narednog u~esnika u igri jeste da svoju re~enicu po~ne posledwom re~i koju je upotrebio wegov prethodnik, na primer: [kola je u Beogradu. Re~enice se daqe na isti na~in re|aju: Beograd je grad. Grad je pun smoga. Smog je {tetan. [tetne su cigarete... Igra se zavr{ava onda kada svako ka`e svoju re~enicu.

8. IGRA Evo jo{ jedne igre koju }ete igrati sa

parom iz klupe. Za igru vam je potreban jedan papir i dve olovke. Va{ zadatak je da u dogovorenom vremenu (na primer, deset minuta) napi{ete pismo nekome koga odaberete, ali tako da jednu re~ napi{e jedno od vas, a drugu drugo, sve dok ne zavr{ite pismo. Pro~itajte naglas svoja pisma.

9. IGRA Predla`emo jo{ jednu lepu igru!

Neka svako od vas napi{e svoje ime na ceduqici. Ceduqice ubacite u {e{ir ili u kutiju, prome{ajte, a potom izvla~ite. Va{ zadatak je da o drugu ili drugarici ~ije ste ime izvukli ka`ete ne{to lepo. Razmislite o tome koje vam se osobine kod wega ili kod we naro~ito dopadaju. Naravno, ukoliko izvu~ete svoje ime, ponavqate izvla~ewe.

10. IGRA Izaberite neku svima poznatu pri~u:

„Crvenkapa”, „Sne`ana i sedam patuqaka”, „Pepequga”, „Tri praseta”... Najpre je va`no da se svi podsetite doga|aja i likova iz pri~e. Potom podelite uloge: neka neko bude Crvenkapa, neko mama, neko baka, neko lovac, a neko vuk. Oni koji su

dobili ulogu, neka stanu ispred table. Neko od vas pita: „Za{to ne bismo iz pri~e izbrisali lovca?” Onaj ko ima ulogu lovca mora da objasni za{to je lovac va`an za pri~u. Na primer: „Ako izbri{emo lovca, ko }e spasti Crvenkapu i baku?” Ukoliko neko iz publike `eli, mo`e se javiti i dopuniti wegovo obja{wewe. Poku{ajte da spre~ite da se bilo koji lik iz pri~e izbri{e!

11. IGRA Ovo je zanimqiva i zabavna igra.

Izaberite ko }e od vas da bude medved. On }e se {uwati uza zid, dok se ostali kre}u po u~ionici. Kada medved zabrunda, svi treba da se umire i da se prave da su mrtvi. Medvedov zadatak je da poku{a da natera nekoga od vas da se pomeri i nasmeje. Tada taj tako|e postaje medved. Igra je zavr{ena kada svi postanete medvedi. Pobednik je onaj ko najdu`e izdr`i da se ne pomeri.

12. IGRA Zamislite da su na zajedni~ko putovawe

krenuli razli~iti likovi iz pri~e. Likove mo`ete odabrati sami, i potom ih napisati na tabli, na primer: a`daja, ve{tica, Uspavana Lepotica, Ivica i Marica, vuk iz Crvenkape i sl. Va{ zadatak je da smislite po pet ili vi{e stvari koje svaki od tih likova nosi sa sobom na put. U toku razgovora, ove stvari zapisujte na tabli ispod imena odre|enog lika. Bi}e zanimqivo videti {ta svaka putna torba sadr`i!

13. IGRA Kako bismo se sporazumevali bez govora?

Poku{ajmo slede}u igru. Na papiri}ima

© C

opyr

ight

EDUKA

106

napi{ite kratke re~enice poput: „@edan sam, daj mi vode.” „Gladan sam, daj mi da jedem.” „Sre}an sam, dobio sam novu igra~ku.” „Tu`an sam, ho}u da pla~em.” Papiri}e ubacite u kutiju. Onaj ko izvu~e odre|eni papiri}, treba da odglumi ono {to pi{e, a da ne koristi re~i. Ostali poga|aju o ~emu je re~.

14. IGRA Ovo je igra u kojoj }emo od ki{ice

stvoriti veliko nevreme! Nadamo se da }ete u`ivati. Igra ide ovako: trqajte najpre dlan o dlan, stvaraju}i tako {um slabe ki{e. Poja~avajte zvuk ki{e tako {to }ete pucketati prstima. Po~nite sada da pqeskate (uh, ovo ve} li~i na oluju!). Pqeskajte se sada po butinama: nevreme se poja~ava. A sada udarajte sna`no nogama o pod: ovo je sada vrhunac velike oluje! Naposletku uradite sve to, samo obrnutim redosledom: oluja se smiruje.

15. IGRA U ovoj igri zamisli}ete da ste ulovili

zlatnu ribicu koja ispuwava tri `eqe. List iz svoje sveske isecite u obliku ribice. Na wega potom napi{ite svoje tri `eqe. Svoje zlatne ribice zaka~ite na pano u u~ionici ili zalepite na tablu. Razgovarajte o tome koje su od va{ih eqa ostvarive, a koje neostvarive. Kako da ostvarimo one koje su ostvarive?

16. IGRA Od jednog lista iz sveske iseci srce. U

srcu dopuni slede}e dve re~enice:

Osobe koje najvi{e volim jesu...

Najvi{e bih `eleo ili `elela da nekom poklonim...

Oka~ite svoja srca (papiri}e) na pano, ili ih zalepite na zid, i porazgovarajte o tome ko je {ta napisao.

© C

opyr

ight

EDUKA

© C

opyr

ight

EDUKA