YU ISSN-{3s2-ts83

informilo de krootio Fonto -lsaveza za

NUMER(I

KROATIA ESPERANTO+IGOINTE HNACIA KULTU RA SE RVOESPE RANTOSOCIETO,,Bude Borjan,,STUDE NTA ESPE R ANTO{LUBOkaj,,TEMPO"

SAVEZ ZA ESPERANTO HRVATSKEMED. CENTAR za usluge u kuhuri

Esperantsko drustvo,,Bude BO RJAN,,STUDENTSKI ESPE RANTSKI KLUB

i ,,TEMPO"Zqreb, Amru5eva 5,/l

(041 ) 424-660

Po miSljenju Republidkog sekretarijata za prosviietu, kulturu i fizidku kurturuSRI-|, broj '788lr-1980 9d 19.4: rggo.'godine, giasiro Savezi."

"rp"r"ntoHrvatske ,,Tempo" oslobocleno je poreza na f,rom"t ploizvoda.

ZAGREB 1983.07.10.broj/numero 15 ..igodinrliero lVpri4li$lka /elcempleroj 1@

itat i izdavad / fondinto kaj eldoninto, Savez za eiperanto Hrvatske" Kroatia Esperanto-Ligo

savjet ghila / konsilantaroDu5an Adnadr, Ljerka Begld, Joslp Brkanac(pr€dsi€dnlk / prezidantol, Dallbor Kudu-mlja, Nikol6 RaSlC, Tea Ru2ld, Nlkota Sego-ta, Slavko SimuniC, lvica Spdiarec

glavni i oQovorni urednik&t fal r€spondeca redaktoro

lvica Spoljarcc

uredni3tno / redakcioOalibor Kudumfia, Gordana Popovld, NikolaRaSiC, Judita Rey, Tea Ruzld, lvlca Spolja-rec, SpomenkB Stimec, Zlrtko Tlsljar

grafidki i tchnldki urednikgnafika kaj toknika r€d.ktoro

Durc Jan6i

slagnje i tisak / komponls kaj pmsis

I nternacia Kultrra ServoMedunarodnl centrr zr urluge u kultur!

Zagrcb, Amrutcva 5

adresa rcdakcije / red*cb adreoSaYez za e.peanto Hrvatrke

,,Tenrpo"YU4lOOO Zagr.b, Amrua.vr 5

tet. (o41) 424$60

izlai tromf esedno / pcrat *foje jare

cijena 1 primjerka / orezo de 1 ekzemp.25.- din.

godi5nja pretplata / jarabono, 10O.- din.

,,Tempo" primaju ryi Elanori SEH-a s upla-6enim Elanarinama za tekucu godinu.

U,,RADMEKIM NOVINAMT{"SVAKOG TJEDNA

--a

-:-

-rq

sociai- sciencai kai teknikai oV,azz-ioi ei' Jusoslavio kaf eksterlanilo.Ni aeziris ke ankifi vi estu kunkre-anto de la rubriko kaj ni invitas vinkunlabori.

Tuj posteabonpago.,pn la ebleboro.

zeto.

,,Radnieke novine"(za ,,Esperanto")

kniinov tre 2YU410o0 Ziseb

Savez za esDeranto Hrr"atskeKroatia Esperinto-Ligo (por RN)

AmruJeya 5/IYU410m Zagreb

: ANKETA _,,RADN!CKE NOVINE"

-_

ENKETILO _,,LABORISTA GAZETO"

= '-,,..r.t-

A - 2elim se prc@latiti na ,,Radni6ke novine" / Mi deziras aboni ,,!-aborista Gazeto"<t

1. jednu godinu / unu jaron 5fi).- din (por ekstql. 65 GMI2. polugodihje / duonjare 2St.- din

B - 2elim suratlivati / Mi deziras kunlabori

C - Molim ogledni primjerak / Mi petas provekzerpleron

lme i prezime / nomo kaj antainomo

4Adrcsa / adreso

ESPERANTSKI POKRET DANASPER,SPEKTIVE I PROBLEMI

Pokret za medunarodni iezik esperanto uskoro 6e doZivieti svoju stotu obljetni-an. Nile to malijubilei kad se uzme u obzir da mnogi jezici danaSnjice, posebno u Afri-ci, billeZe znatno kra6i period pisane povijesti. A u tom vremenskom rasponu krivuljauspona dosta se kolebala. Bilo je skokova i padova, ali se op6enito moZe re6i da se ipakradilo o stalnom postepenom rastu. Danas smo u fazi koja je dosta daleko od stvarnepobiede ideje jednostavrng i neutralnog medunarodnog jezika s obzirom na io5 uvijeklake tendencije nanretania jezika velikih sila u meclunarodnom prometu, no ipak per-spektive su rffrogo otvorenije ijasnije negoli prile tridesetak godina. Uspieh i prodor teidejeooguce ie zamisliti sarp u takvim meclunarodnim odnosima kojima ne dominira-ju principi sile i pritiska, ved dogovora i ielje za ravrx)pravno5du. Takvi se odnosi danasnaziru. lako histriia nikada sve do druge polovine 20. stoljeda nije imala primjera ukojima su pobiediwli rnali i slabi, uspje5ni otpori pritiscima u zadnjih tridesetak godinaurodili su snainom nesvrstanom politikom i ukazali na to da postoje Sanse za pozitivnuuansformaciju wijeta. S druge stranelo5 priie 2-3 desetljeca imali smo dosta zemalja ukojirna je' esperanto bio ili sluZbenim aktima ili neformalnim oblicima zabranjivan ilispre6avan; dok.danas takvih sludaieva vi5e nema. U zadnjim godinama imamo snaianuspon pokreta,u tatinskoj Arnerici i Aziji, a posebno je simptomatidno naglo otvaranjeNR Kine prema ovtxn jeziku kao i priznavanje pokreta registriranjem drZavnog savezau SSSR-ui U onim-zemljama u kojima je omogu6eno masovnije informiranje, narodnernase oduSevljeno prihva6aju takvu ideju.

Dok se espenanto'pokazuje kao zna6aino sredstvo u borbi protiv iezidnog imperi-lalizma te ga kao takvog prihva6aju zemlie koje se radikalnije opiru ovom aspektu pod-

iarmljivanja duha (kao u lrarm.r, Kini; ili' Kubi), dotle se u zemljama sporijeg oslobatla-nla od takvih utjecaja napredak manifustira u postepenom jadanju esperantskih organi-zaciia, a posebno u nicanju sve rre6eg broja profesionalnih ustanova, koje u svom radukoriste ili.unapre(fuju kori5tenje ovog jezika (kao u mnogim zemljama i Zapadne i ls-to6ne Evrope). Kad je rnateriialistidki Zapad spreman da financira eksperirnente s ude-njem espcranE u Skolama, seminare na kojima se raspravlja o rnogudnosti uvo<tenlaesperanta u Ewop*u Zaiedoicu, razne znanstvene projekte u sklopu nekih univerzite-ta, nekolicinu radb-stanica.s emisilama na esperantu i sl., moramo shvatiti da u najma-nju ruku ne odbaeuie takvtrmogtr6rrcst. U socijalistidkim zemllama Evrope, sunje jejoS povolinije. Tu,rada snaini savezi sa desecima hiljada 6lanova, s razvijenim esperant-skim turizrnom, profesfrrnalnim ustanovarm i servisima srveza, masovnom upotrebomesperanta u znanostima-i kulturi isl. U afridkim zemljama esperantoie josuvijeknal-slabije razvijen, no i tu ima vedi broj zernalla s esperantskom djelatno56u. Madagskar,Zair, Allir, Tanzanija, Obah Slonovade; Etiopija, Burundi su zemlje sa uivr56enimpokretom, a stalno se iavliaiu inicijatiye i u novim zemljama. Jugoslavija ima takoarersnafun pokret, no na ZalostnijeioS iskoristila veliku 5ansu - onima kojima le to najpo-trebnije, nitko joS nile ponrdio rje5enje - neuralni meclunarodni antiimperijalistidkii praktidni iezik za newrstanipokretl Nije li to zadatak Jugostavije?

Osim evidentnog napretka koji se ispoliava u sve pozitivnilem odnosu driavaprema fenonnnu zajednidkog jezika, joS le iedan vid oditog napredovanla. To je sveozbiljniji pristup raznih medunarodnih organizacija piema esp€.antska,i, :nkretu.UNESCO ve6 godinama otiljno suraduje sa Svletskim esperantskim savezorn (UEA).

5

Vi5e drugih organizacija Salje svoje predstavnike na znadajnije skupove esperantista.Nezaobilazan je sve izrazitili interes Evropske zajednice koja grca u problemimamnogojezidnosti, a UEA konstantno dieluje i na Ujedinjene Nacije.

Moglo bi se slobodno re6i da su mnogi putovi prodoru mettunarodnog iezikaotvoreni i da ce 1987. - jubilarna godina za esperanto - oznaditi i znadajan korakdaljoj afirmaciji.

Sve su zreliii uvjeti i we je sposobniii pokret da oda_br2e stvara potreban kadar, lada ekonomski potencijruSi predrasude. Stvorene su i nove metode nastave koje!i1r., esperanta za sporazumiievanje na mealunarodnim skupovima naudi za svega36 dana! Do sada to niie bilo mogu6e jer su bile kopirane rnetode drugih stranih jle-

6

zika, pa prirodne prdrcsti esperanta vedim dijelom nisu bile iskoriftene. I sve sebrZe p Thove misli: esperanto treba uvesti u Skole i driave,ali ne stinskim zahtjevom naroda. A preduvjet za to treba datrasira

Zlatko TiSljar

Faktografija

Jr.rgorlaronrki *!rr9z za cperanto se sa-stoji od organizacila u sociialistickim republi-kama Bosni i Hercagovini, Hnatskoi, Makedo-niji, Sloveniji i Srbiii, te u SAP Vojvodini.Dru3tva i poiedini dlanovi nalaze se i na trho-riiu SAP Kcova i SR Crne Gore, ali lo5 nisu or-gnnizirani na pokraiinskom, odnosno republi-dkom planu.

Ukupan broj Elanona rprira izrnetlu20 i 30.(X)O, m broi onih koji ru udili espo-ranto, ali nisu rdovni dlanovi, penje se i na2()0-30O.(X)O. Reg.bladki savezi u Bocni iHercegovini i Hrvatskd imaju satus kolektiv-nog 6lana Saveza rociialistidke omldine, a uSR Hrvatkoi i status dru3tvgne orgonizacije(prsma novom Zakonu u oroi republicil,

U wim republikama p<rtoie i odretlgridokumenti prowietnih orgona kojirna se espe-ramo moro uditi kao predmet u osnovnim i*ednjim Skolama bilo kao alobodna aktimostbilo krc fukultativna n6taw. U tom su pogledumjdalje stigli u SR Slowniji gdie je vec razraalonprogftrm n6tar,e, a upravo se pripremiu ocnoveza stwranje kadrona na Filozofskom takultstuu Ljubljani gdiafs so 3trrati kEdroyi.

Pctoio udrbenici i riednici osporanta nawim jezicima naSah ye6ih etnaGkih grup€cila(srprkohnratrki. sloranrski, mrkedonski, alban-ski I maalarskil.

Postoii i specijalna dieHnost €sporanti-sta usmjerena prema stranim studontima teBperantske sckciie pri klubovima ndih radnikau inozenrtvu. U Zagrebu d1972. radi profed-onalna ustanova Modunarodni c€nts za uslugeu kulturi kao servis Saroza za Gp€ranto Hn6t-ske sa 8 zapodenih ali i u funkciii profer'rcnal-nog uslulnog centra $rih iugclavemkih espe-nantbta kad zaf$a, Ovaj cartar organizira istalni Msaluna.odnl festivd kazalista lutaka(profeslondnih kazaliSal kojem je aporantodulbeni jeik.

Ni regrblidki sarnzi ni Jugorlavenrki ra-wz nemaiu inate profesionalno zapolenog oco-blja.

U Jugollaviii se izdaje viSe tarcpisa ibiltona na Gporantu il3 o *perantu. l.lajvatniji

JUGOSLAVENSKT SAVEZZA ESPERANTO

su: ,,Horm kaj Kocnr" Zagr6,,,Erperanto"Beograd, ,,Ternpo" Z4reb i ,,Voeo" Borovolidaze 4$ puta godisnie).

I

\\

7

NOVA MONDA INFORMA ORDOSPERTOJ DE NEALIANCITAJ LANDOJ

PLIPli ol ce

blokaj landojla Movado de

Evidente estas ke en ei tiu sistemone ekzistas iu sola centra punkto, arigvida novafagentejo, kiu pows al la tutaorganizo doni la karakteron de novabloko enladre de monda informa siste-mo (same kiel ne ekzistas iu centra afi

tentika ,4ealiencita" informo en la en-

r. s.-

8

En Jugoslavio aperis nova antologio en Esperanto: ,,Kroatia Poezio".Gi ampleksas 150 lastajn jarojn de la poezia evoluo en jugoslavia respub-liko Kroatio, prezentita per 68 aritoroj, esperantigitaj pere de 19 tradu-kintoj.

Ia nova libro estis lan0ita per solenajo en la zagreba Centar za kulturu iinformacije la 16-an de junio 1983, kiun pluraj aritoroj 0eestis.Prilamu-z*a kaj recita programo, gvidita de Mladen Serment (kunlabore kun kona-taj zgrebaj geaktoroj Vida Jerman kaj Julije Perlaki kaj membroj deStudenta E-klubo) parte elsendis Radio kaj TV Zagreb.

kompilis d-ro Ivan Krtarc300 pafojptezo 38 gd (por Jugoslavio 900 din)eldonis IKS, AmruSeva 5, YU4l0OO 7-agreb

*.k >lr **.{.*{:**x**:F*****:B****r.**r<:1.*****{.*{<*,<***********:F{<**r.*{<{.x.

MENDIIJO

Mi mendas ekzempleroCI)n de ,,Kroatia Poezio"

Nomo kaj antarinomo

Adreso

Pagmaniero: - jugoslavoj - poStmandate, sendante al la adreso de la eldo-nisto 900.- dinarojn

- eksterlandanoj - al UEA konto IKSE.D -

Subskribo:

* * * ****.*****:F**{.+{.******.lct**,8****************{.**{.*J.:r*****,i.

o

2 I -a JUGOSLAVIA ESPERANTO-KONGRESOSrorra LoKA

25-27-a de novembro, 1983

l-a 2lo' Kongreso.de.Jugoslavia Esperanto-Ligo okazos de le 25-a $is La,27 a de no_vembro 1983 en St<oga Loka (Slovenio)Ia Kongreso havos emfaze laboran karakteron. Baza temo de la Kongreso estas la rolo

r kaj taskoi de JEL en evoluigo de socialisma memadministrado kaj *""io progrr*o de laIando.

r-a_orgr^tzakomitato,jam publikigis la unuan kongresan bultenon kun arisilo.Adreso de la Organiza komitato estas:

2 I -a Jugoslavi Esperanto-Kongresop.p.401

61000 Ljubljana

75 JAROJ DE ESPERANTO-MOVADO EN JUGOSLAVIO

F-

\

IZ RADA JUGOSLAVENSKOG SAVEZA ZA ESPERANTO

Treba napomenuti da ove godine JSE slavi T5godi5njicu postoiania organiziranogpokreta na teritoriiarna dandnje Jugoslavije, 5to 6e se obiljeiiti svedanom sjednicom niKongresu.lzabrani su Svjetskom esperant-d<om savez i Mustafa Resulovi6(BiHl i Bor u u5lo je i izdavanjeknjrtp Edva

z.T.

KVIZ O NEWRSTAM)STI

Savez za $p€ranto HrvatC(e organizirao je u sllopu prosbrrc Dam mlado*i apod pokroviteljstvom RK SSRNH, trc63 po redu, kviz o nesvrgtano$i. U pravinatiecateljskoj i drugerskoj atmocferi, 29. su wibnia u €turdevcu mladi naSe regrblike odgonarali m pitanja o temi: ,,Konfrencije neswstanih zemalja, Beo-grad - N€n, Delhi". Swie znanje pokazalo ,e d6rst ekipa egerantskih drustarra (dvije ekipe ED iz Bjdovara, ekipa sastavliena od esperantista iz ZO Bjelo-wr, ekipa EK ,,Koko" iz €turtlerrca, erpemntske grupe iz Daruvara, EK ,,Eston-teco" iz Kri2evaca, aperantske grupe pri OS u Pitomadi, EK ,^luneco,, iz pu-le, te ED Varaldinl, a najviSe le ugieha poludila ekipa mldog, ali vrlo aktiv-mg. Esperantskog kluba ,,Estonteco" iz KriZevaca. pravo iznenattenje bio jerEstup okipe esperantske grupe pri oinovnoj Skoli u Pitomadi. prenrJa naj-mldi na natjecaniu, dlanovi ow grupe pokazali su izvrsno znanje i postiglistoi plvi rl.picl - drugo mjetto na naiecanju, dok ie trece niato pripalopnoi ekipi Esporen*kog druEtva iz Bjelovira.Natiecsnic ie pratio liri u sastaw: Ljubc, Tintcrr (rspred FK **Rlrjr;l Vla&KurtiG (ipred RK SSOHI, te Zlatko Tilljar (Sarlez i.:r e.peranto Hrvatstsi.

11

JULIO

5-14.

17-23

23-29.

23-30.

23-30.

g).07.{)5.08.

3).07.46.08.

6-13.

6-13.

7-12.

8-18.

SOMERA ESPEBANTO-LERNEJO, Tlenti5te. Prezo: 54{X).- din,ati$oi al: EL BkH, Sarajeno, V. Petagi6a 8/t.

INTERNACIA JUNULARA TENDARO, Velencei, Hungario. Alifiual: HEA, P. f. 193, H-l368 Budapest

TUSE - TURISMA SEMAJNO en Spi5ska Nova Ves, eSSn. Kosto:800 Kes. AliQoj al: P. Pavuk, Jitemnickeho 17/9,6e5201 SpisskaNova Ves.

39-a INTERNACIA JUNULARA KONGRESO, Debrecen, Hurqario.Kostoj de 3500 gis 49fi) forintoj (deperde de la a6ol. Ati0oi al:HEA, P.f. 193, H-l368 Budapest

ANTAUKONGRESA FERIOSEMAJNO, MAriA A]M, AfiStriO. AII&Jal: M. Finkenzeller; Troststr.2T /2, A-11oo Wien

56-a KS.IGRESO DE SENNACIECA ASOCIO TUTMONDA, Linz,A[strio. Ali$oj al: SAT, 67 av. Gambetta, F-75020 Paris.

68a UNIVERSALA KONGRESO DE ESPERANTO, Brdapest.lnfornroi &: HEA, P.f. 193, H-l368 Budapest.

, AUGUSTo

9.A INTERNAC]A KONFERENCO DE LA NEUTRALA ESPERAN-TO-MOVADO, Graz, Alstrio. Alifioj al: d-ro Klaus Perko, Lendkai111, A€020 Graz.

POSTKONGRESA ESPERANTISTA RENKONTIGO, Wien, AUstTio.Ali0oj al: Max Finkenzeller, Troststr.2T /2, A-11(D Wien.

5-a RENKONT]GO DE ESPERANTTSTAJ FAM!L|OJ, Sumeg, Hun.gario. lnformoj: E. Cziszar, Kullich Gy. u. 25.V.16. H€l00 Varpalo-ta.

INTERilACtA JUNULARA RENKONTIGO, OtoK mladosti. Tenro:,,1\lfarprotektado". Ali(fu al: KEL, Amruieva 5/1, Tagreb. Kosto:5fi)0.- din.

12

16-28. SOMERA ESPERANTO-LERNEJO, Struga. Por geiunuloi Ois 18

iara&i. Prezo: 36(X).- din. AliQoi kai informoi: Makedonia Esperanto-

Lisi, p.f. 242,91OOO SkoPie

27.08.42.@. JUNULARA POLITIKA LERNEJO, Faiana. Alilu a!: KEL ois la

30{ de iulio. Kosto: 15fi1.- din'

SEPTEMBRO

INTERNAClA FERIO-SEMAJNO de TANEF (Naturamikoj), Appen'

berg, Svislando. Kostoj: 450.' SF. AliQu al: TANEF, E' Doring, p'f'225,CH4@3 Basel

ESPERANTISTA KULTURA FESTIVALO, Opava, CSSR' lnformol:Rekrea, Parizska 28, CS-1 1 6 09 Praha 1.

4.A RENKONTIGO DE SLAVONIO KAJ BARANIO, VUKOVAT.

Al(ir al: Yo?l.,5f,;227 Borovo, Stotst<a ulica 25. Aliifkotizo: 6fl).-dinaoj por gelunuloi; 10il).- din. por aliai.

OKTOBRO

16o PUPTEATRA INTERNACIA FESTIVALO, ?-agreb. Unutaga

ali*otizo (por 3 Eeontaioi pupteatrai) 50.' din Aliloi al: lKS,74rrt&,, Arnr5eva 5/1.

54-a ITALA ESPERANTO-KONGRESO, Alghero, Sardinio' Temo:

,,Esperanto kaj nuntempal lingvoi"' AliQu al: lEF, Via Villoresi 38,

l-201llil Milano.

9.a INTERNACIA FOIRO DE ESPERANTO-TURISMO, Lodz,Bydgoszcz, Torun, Warszarra, Pollando. lnformol: Esperantotur,M. Sklodowskiej4urie 10, PL€5S4 Bydgoszcz.

NOVEMBRO

JUGOSLAVIA ESPERANTG,KONGRESO, Skofia Loka. Atilu al:SLEL, p.p. 401, 6lmO Ljubljana. Aligkotizo: 3fl).- din. Rettadkostoipor 2 tagoi en hotelo: 18fl1.- din.

FILIW KAJ KANZONFESTIVALO, Pula. Ali$oi al: KEL, AmruSeva

5, Zagreb.

DECEMBRO

27-a INTERNACIA SEMINARIO DE GEJ, Niendorf, Germanio.Temo: ,,La libera homo kaj 1984". Kostoj: 150-250 Gltl. Aliflu al:E. Kuhl-Kruse, Mathildenstr. 73, D-2800 Bremen'

4-14.

10-11.

30.09.{t2.10.

6-9.

14-20.

21 -30.

25-27.

27-30.

2t.1243.01.

13

SKUPSTtNA SEH.a U,JUGOTURBTN!-

SloZana organizaciia udru2enog rada ,.Jugoturbina" iz Karlovca bila je 02. trav-nia o{t doma6in odr2avanju redovne godi5nje skupStine Saveza za esperantoHrvat*e.lz pril*a6enog, wro bogatog, ari ipak samo okvirnog prana rada za srirodederazdotlie, istaknimo dalja nastoianla u Sirenju esperani", ponajprije medu mla-dima u suradnji s drugim dru3tvenim i drustvenepotiiii:fim'orlanizcijama,rla ORA*na, u radnim organizacijama, odjeljenjirna sindikalne Skole itd. S pce-bnom se ozbiljnoSdu prilazi realizaciji postepe;og unottenja esp6anta u skole,razw{u informativne djelatnosti tn pripre.mama zi oOitlezavanle lOGgodisnjicee+€rarta.Dosadasniem predsjedniku Saveza. drugu Nikoli Segoti, skupltina i predsjedni-Stvo SEH-a su produlili nrandat za lo5 jednu godinu.Usuoier je i novi Statut Saveza usklatten sa Zakonom o druStvenim orgoniza-ciiama i u*ulenjima gradana.

Deregai skupitine SEH-a razgredari su proiarodne pogone ,.J,gotu6ine,, avarga 12. zernaljs1939. godine u

da se rl5godiSnji

SISAK - DOMAEIN STUDENTIMA ESPERANTISTTMA

Jraoahrcnski susret studenaa erpeEntista odrrmic u sidq od 2f.-27.o3,ovegodirE, a _prisustvorralo je stotinu ucrsnika. S,rit a, orglnizirali Stud.ntskiespearnski klub iz Zagrcba i Savez za e.p.rant Sidca. Odm niza rdnih srta,mka Panih uz aktivnct studanaut esporantiata, odrlm lc i razgovc aa 3tuden-

Lo$ vremenski wisti onemogu63li su rolizaciju. predvi(bnjh sportskih i drugih aktivnosti.

TEJO SEMINAR U STRASBOURGU

14

KULTURA I MLAD! - KUMROVEC 1983.

pS ra2aNe ss

ii!

A-koznamo da je lutkarska amaterizam u SRH dosta slab, onda je pctojanje 4ili 5 knalitetnih rutkarskih amaterskih drurina u okrirju ".p".unatog-J.re.,znadaiao doprirrcs kulturrrcm styarala5tvu u na5oi r@ublicl.

Od27.08. do (}2. 09' 1983. godine odriat 6e se smjena za dru3tveneorgnnizacije u Politidkoj 5koli Faiana koju organizira BK SSOH. Usmjeni ce osim Clanova Saveza za esperanto Hrvatske sudjelovatiFeriialni savez i Crveni kriZ. Program predvida zajedniCke dru3tveno--politidke teme te po 4 sata dnevno strudne sadrfule svake od druS-tvenih organizacija pojedinadno. U slobodno vrijerle udesnici ce mo-6i sa mi organizirati razne sportske i kulturne sadrZaje..Cijena bo-ravka je 1.500.- dinara i nrcie se poslati SEH-u (Arryuier'n5/l,Zag-reb) ili putem OK SSOH Republiikol konferenciji$SOH.

I N ,YTEMORIATI

VESNA RASINEC

partopreni.s kelkaj seminariojn por

En y' 22-r jaro en_ trafika akcidento per_e_rs Ia 2g-an de aprilo l9g3 vesna Rasinec,studentino de -Agrikultura A[remojo e^n Kriievci, .rp"r"ritirtirro .fd, tgz, ,r,,-brino de .E-!t 9o ,,Koko' {-9_"rg"qr. en sd nraitona;$;;;tirti'}tiv"ao s.. estis

T;1bj:j: li,L*4pl ag fEL In ra ro-a Kongreso ?e runrnara,c.socio ,Je F;,roatio,panoprerus xefml seminariojn por perion en Politfta Llrnejo Fajaira (tssb)

.lnrna-

BOROVO

MALI LOstN.'

OSUEK

Dru5tvo esperantista ,,Braea Ribar" primilo je ove godine, povodoml0godi5nlioe izdavanja lista,,Vo8o", .,Nagradu oslobotlenia Vukova-ra" - najviSe dru5tveno priznanje Skupftine op6ine Vukovar. lstimpvodom je i institucija Hodler iz Rotterdama ,,VoCu" dodilelila nov-danu nagradu.

U Malom Loiinju, u okviru wojih skromnih mogu&rosti, dieluje es-perantsko druitvo kole okuplja desetak 6lanova nredu koiima se ra-dom i zalaganiem istide Nives Car-Privilegi, sada5nii sekretar,dru5tva.Dvoje mladih esperantista, Clanova esperantskog dru3tva, nalaze se usastavu omladinske radne brigade Malog Lo5inja ,,N. april" koja ovegodineudestvuje na SORA Titova Mitrovica.

U povodu oblietnice smrti L. L. Zamenhofa, a u sklopu proslaveDana oslobodenla Osijeka, esperantisti Osijeka odrZali su prigodanprogram pod naslovom ,,Esperantisti Osijeku". Tom prilikom uz recital esperantske poezije i referat, promovirana ie kniiga A. Simuni-6a ,,Obstine antauen" u kojoj ie prikazana poviiest esperantskog po-kreta u Osijeku.

U povodu Dana mladosti Opcinska konferencija Saveza socijalistiikeomladine Hrvatske Osijek dodijelila je ,,Maisku nagradu mladih, iz-nredu.mtalih, i osie6kom Esperantskom druStvu ,,Liberiga stelo", zaizuzetna ostvarenja u svojoj oblasti" u toku 1983. godine.Esperantsko druStvo ,,Liberiga stelo", nainre, dicluje neprekidno od1950. godine i od tada do danas postiZe zapazene rezr.rltate u Sirenjurnedunaodnog jezika esperama i jadanju prijateljske kulturne rurad-nje izmetlu rnadarskim. malte5*.ih i osiedkih esperantista.

U okviru medunarodne priiateljske suradnje, u petak 27. svibnja o.g.dlanovi Esperantskog dru5tva ,,Liberiga stelo" posjetili su Peduh iza madarske esperantiste i pripadnike hrvatske narodnosti odrZalibogat kulturno-umjetnidki program. U programu su sudjelovali:Aleksandar Kocian, Ladislav Lakato5, koncertni majstor, Vera La-katoS, sopran, Laslo Pein, tenor, lvanka lvanovi6, dirigent i pijanist teAntun Simuni6. Tom prigodom takotter je bila otvorena izloZba umje-

16

\

-_\

PITOMAEA

PULA

RIJEKA

17

Ll 1vorn planu reda za 1983. godinu KUD epserantista ,,A. S. Turko-vic" iz Rileke kao jedan od prioritetnih zadataka planira pokrenuti

SPLIT

teiaierre esperanta u okviru Studentskog kluba Rijeke te razmotritimogu6nosti za osnivanje kluba studenata€sperantista.

16. 06. 1983. godine odrZana je Osniva6ka skupStina Saveza za espe-ranto op6ine Split. Skupftina je odrZana u prostoriji Op6inske konfe-rencije SSRNH a osim delegata triiu splitskih esperantskih druttava(,,Bratstvo i jedinstvo", ,,Split" i ,,lvo Lola Ribar") prisustvovali su

esperantist veteran Kazimir Ludin i bivsi predsiednl?. Svjetske omla-dinske esperantske organizacile lvo Osibov. Na Skup5,tini je donijetStatut Saveza za esperanto op6ine Split, plan rada do kraja 1983. go-dine i izabrano predsjedniStvo kojem 6e u prnom mandatu predsledavati Juraj Fumi6.

13. 02. ove godine je odriana redoma godi5nje skup3tina Dru3tva zaesperanto ,,1. L. Ribar", kojoi su osim dlanova prisustvovali i pred-stavnici dru3tveno-politidkih organizacija Mjesne zajed nice,,B latine-Skrape" na dijem podrudju druttvo dielujc. Krajem travnia druEtvoje organiziralo vrlo uspje5an trodnevni ekrprerni tedaj esperanta.

Esperant*.o dru5tvo ,,Split" je woju redovnu skupitinu odrZalo 15.03. 1983. godine u prostoriji Ekonomskog fakulteta u Splitu. 7-a pred-slednict je izabrana RuZica Turi6.

U organizaciji Esperantskog kluba ,,Bratstvo i ledinstvo" iz Splita o-drian le proljetni tedaj esperanta za odrasle koleg je vodila prof.Nada Ver5i6, dok je dvadesetak udenika osnovne Skole ,,Ruder Bo5-kovi6" pohadalo tedaj kojeg je vodila nastavnica Olga Brusi6.

11. 05. ove godine u prostorijama Esperantskog druitva Varaidin16 polaznika tedaja poloZilo le A-ispit esperanta. U druitvu vrlo ak-tivno djeluie lutkarska grupa koja je pripremila predstavu ,,Regod".

VARAZDIN

VELIKA GORlCA

Sekcija mladih istraiivada TRILOBIT koja ve6 letvrtu godinu dje- !luje pri Dru5tvu za esperanto u Velikoj Gorici, realizirila le svojudetvrtu izloZbu. Orrog puta su to bili ,,MINERALI lFOSlLi,,. tztb-Zba je odrlana u samoborskom Skolskom centru ,,Skender Fabkoviddana 23.04. o.g. To je prva izlolbn pokretnog tipa uz ostale dvijes temama ,,Meteofiri i udarni krateri,, te ,,Vulkani i gqziri', koje selako mogu postaviti u svakom Skolskom prostoru ili ustanovi.-Sveinformacije o postavlianiu ovih izloibi mogu se dobiti kod viditeliasekc-ife 1a ad19si: Stjepan Zvonarii, 8. marta 23/1, yelika Gorici,telefon: 711491.

dlanovi sekcije ,,Trilobit" 7. 05. su posjetili Xl rnedunarodnu izlo-Zbu minerala i fosila u TrZidu, Slovenija.

18

VIROVITlCA

20. svibnja u Virovitici je polagalo A-ispit esperanta osam polaznicatedajeva kole su vodile Marija Stipandi6 i Gordana Majtani6. Osim vo-diteliica tedajeva, u ispitnoj komisiji su bili iRoko pavokovi6, vete-rancsperantist iz Virovitioe i Josip pleadin iz Durtlevca.

VETERANA ESPERANTISTA KLUBO

Okaze de.la lfi)-jara Es i diuin vivantajngeesperantistojn kiullerni , bonvolu skri-bivian nomon, naski$laron on tion sendi alla sekretariino de VEK, gen 1, FR Ger-nranio.

U LA CHAUX.DE-FONDSU

U podnozju Alpa, na francusko-Svicarskoj granici, nalazi se slikovit gradi6 La chaux-de-Fonds. ovdje vec dvadeset godina djeluje medunarodni KcE - Kulturni centaresperantista.

19

PRV] SUSRET UTESCO KLUBO\IA

kluba u gradu Sendaio zu ujedno i dlanovitamo5njeg esperanrskog kluba i oni odekujuvel3k broj sudionika dvog skupa, koji govore

s.ro Kikuti, Sendai.si,Esperanto-u, Uaseda-

VEL_Bt'ITENO

Vojrodia Egeran6-Lip, kies prezkia-mo estas Tibor Sekef; vigle reaktiya3. t-aunua rurmero de ,,VEL,. (oficiala bulteno dela- LiPl s tre infornr,ri& t4 s kunl$oro,informd speranto*oci-eto, (por vana Nenada3,2M Subotaea.

PLAKATI ODJECI ZABRAZIL I,!(ANADU

utilekai

intereseOKRI,'GLI STOL,JEZTK I MEDU.NARODM) TOUUrurcIRANJE"

kc "H'i:"..*l"ffiz astiku Fakulteta

politidklh narka iz Sarajeva, oryaniziralu 2g.i 29. lltofdc ore godine Okrugli stol natomr,"lezik a madun&odno kornrniciranie,, nakoiem da- uGcrtrorati mansweni radnicikoji o bwc ovom problernatikom, Ostabob€vijcti mogu !o dobhi kod organizatora:UEKS - Okrugli stol, 7i(Ito Sajeto, VasePeleida 8./1.

NOVE ESPERANTO-ULICE

Valikom broiu tgovr i ulica girom sd-jsta koji mse irne L.L. Zamenhofa ili esp+,,rarta, nedarrno su pridodane fo5 dvije i to,.Esperanto Way" u australiiskom gradi6!Balge i ,,Calle del ldiryna Esperaato,, u no-rcm dijdu glamog grada Spanlolske, lllad-rida. Sporpnimo da i u Zqt*xt od lg53.godine postoii Zanrnhofona ulica.

LA 16-a PtF

["ffii{,ffi']Ifdgfo rrr,*3#:idrtrt;alial,lan Lrrl+..--

alq ! €uvcturrtan kulturan arcnturcn at vrla taga enirbileto estas nurtnizanto: !nfcmraia r..rn.-lnternacia Kulfura -rru, Amrusova c/r, yu4rqro zagreb llel. O41/

20

\-

TV-ZAGREB KA' ESPRANTO

PASFORTA SERVO 1983KUN MAPOJ!

TUZLA

BICIKLIMA NA SVJETSKI KONG RES

2OOO LERNO LIB ROJ D ISVENDITAJ

Zagreb dum las-ol 20fi) ekzem-

libro" (altoroj:Stamec, Tisliar;

2euezrureARt EspERANTtsrt

INTERNACIA SCIENCA AKADEMIO.

konataj koncizeco. orecizecn, tlo*pu-rit",reGatc;o, -ici:riiacirccr, -iri ncftraleco.de Internacia Linsvo fr rargos i. p;ri[dit;"ld;;;; ,i,ii'i.i] p,iilall^th

2t

RENKONTE AL KRLEZA - sesdekpa-

Qa elekto el la verkaro de Miroslav Krle-Za enhavas 4 poeziaiojn, novelon ,,Barakokvin bo" kaj fragmenton el la romano,,Rande de l' prudento". Eldonis lKS,Zagreb, 1982, 14x2O cm. Prezo 100.-din.

VORTARO, ESPERANTO_KROAT-SERBA de Zlatko Ti5ljar, 4-a eldono.Eldonis lKS, Zgreb 1983, 12 x 16,5cm. Prezo 1fi).- din.

la libroin oni povas mendi / aeeti ?e laeldonisto: Amruleva 5/1, YU4|0OO Za-geb.

KORESFONDI DEZIRAS

!{ehran Khakpur, 236 Ferdowsi St. no. 11, Shahinshahr, lran -18-lara lernanto, kun esperantistinoi sam+i.

LERNOLIBRO POR INTERNACTA BAZAEKZAMENO DE UEA'

22

I

I

{\

l

VerkisVinicius de MoraesBRAZILO

Tradukisguto rivereto

Eia brtdo sonoradas mia lctnto,idatas mia rido, estas mi Ploranto,N

\[.1.,

lft\

ho pin tristo- a, i :, .--////1 n '

t. kinm min t 'ffi;Eble la morto, dngoro de vivulo eia,

Eble la izolo, estingo de eies amo,

DOBRISAJugoslavio

Ee mia