Broj 41/godina XVIII/jul 2016./ISSN 1452-3272; e-mail: dijaliza.nsp@gmail.com; www.ns-nefro.org

Jun - mesec donatorstvai transplantacije u APV

Palić2016U ovom brojuspecijalni dodatak

''Transplantacijaorgana u Srbiji" Prof. dr med. sci Dušan Šćepanović

SPECIJALNA BOLNICAZA HEMODIJALIZU

’’Medicon-NS’’

Specifičnosti u radusa hroničnim dijaliznim bolesnicimaFIZIČKA AKTIVNOST I ZDRAVLJE

Kretanje – lek za mnoge bolesti

5.

9.

10.

14.

16.

17.

21.

25.

26.

SPECIFIČNOSTI U RADUSA HRONIČNIM DIJALIZNIM BOLESNICIMA

INFORMACIONI SISTEM ZATRANSPLANTACIJU ORGANA- ZLOUPOTREBA I ZAŠTITA

PACIJENT- ZDRAVSTVENI RADNIK

KRETANJE - LEK ZAMNOGE BOLESTI

GOJI BOBICE

GVOŽĐE, TRANSFERIN, FERITIN- KAKO IH REGULISATI I ZAŠTO SU NAMUOPŠTE BITNI

STATUS OSOBA SA INVALIDITETOMU NAŠEM DRUŠTVU - II DEO

MEDICON BOLNICE

JUN - MESECTRANSPLANTACIJE U APV

Broj 41/jul 2016.PRIJATELJI SAVEZA:

Ministarstvo za rad,

zapošljavanje,boračka i soci-jalna pitanja

Ministarstvo kulture

i informisanja

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

Zoran Mišković,PredsednikSaveza bubrežnih invalida Vojvodine

Dobrojutro

Srbijo!SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE

21000 Novi SadBulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866www.ns-nefro.org

Žiro račun: 340-2437-88

Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran Mišković

Glavna urednica:Dr Božana Peregi

Priprema i uređivanje časopisaDr Božana Peregi,e-mail: bnoskovperegi@gmail.com

Stručni saradnici:Puk.prof.dr Zoran KovačevićDr Jelica Alargić - KCVDr. sc. med. Stevan Pavlović,internista-nefrolog, DirektorSpecijalne bolnice za hemodijalizu “Frese-nius Medical Care” Beograd

Foto-video prilozi:Tomek Bela

Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866

magazin.nefro@gmail.com

Tiraž – 2.500 primeraka

Prelom i dizajn:Rade Gardinovačkiradegardinovacki@gmail.com

Lektor: Nada Abramović

Štampa:Štamparija MAXIMA GRAF ,Petrovaradin, Vladana Desnice 13

List izlazi četiri puta godišnjei besplatan je.Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

List je upisan u registar Ministarstvaza pravosuđe i lokalnu samoupravupod brojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.

Podatci o katalogizaciji:UDK broj: 061:612.38(497.113)ISSN broj: 1452-3272COBISS broj: 176096775Izdato od strane: Narodna biblioteka Srbije

Dragi prijatelji,

S ponosom vam se obraćam u ime uređivačkog tima časopisa ‘’Nefro“, kada projekat ‘’Nefro-pogled u novi život’’ slavi tri godine uspešne realizacije za čitavu teri-toriju Republike Srbije uz podršku, pre svega, Ministar-stva kulture i informisanja. Posebno zadovoljstvo čini to što projekat radimo sopstvenim snagama, paralelno se boreći sa problemima na dijalizi i koristeći svaki slobo-dan trenutak i energiju da vam kroz isti prenesem kako svoje lične doživljaje i probleme - tako i naše zajedničke sa kojima se srećemo u svakodnevnoj borbi za bolji i duži život. Takođe, zahvaljujemo se svim našim dona-torima i prijateljima bez čije stručne i finansijske podrške projekat nikada ne bi mogao da zaživi i da održi kon-stantan nivo primerene i razumljive poruke kako zdrav-stvenim radnicima, tako svim pacijentima.

Ovaj broj časopisa nosi posebnu poruku i težinu odnosno - ono što godinama ukazujemo da je problem kod našeg zdravstvenog sistema u oblasti donatorstva i transplantacije organa, sada dostiže kulminaciju. Zadnje tri godine su pokazale da drastično pada broj transplantiranih lica, da je sve manje donatora, a da je sazreo trenutak da se na krajnje ozbiljan način pristupi izmeni Zakona i podzakonskih akata koji prate dona-torstvo i transplantaciju. Nadamo se da će krajnje stručni i objektivni prilozi u ovom broju časopisa ‘’Nefro’’ , au-torizovani tekstovi prof. dr Dušana Šćepanovića, dr Saše Borovića i susreti zdravstvenih radnika i bubrežnih bolesnika koji su održani u proteklom periodu odrediti bar donekle pravac i dati adekvatan odgovor na ozbilj-no pitanje ‘’Kuda ideš Srbijo ?’’ .

Želim da budem optimista u ove letnje dane kada mnogi naši građani mogu bez ograničenja da priušte sebi malo odmora i slobode dok, na žalost, naša grupa-cija bolesnika zajedno sa zdravstvenim osobljem dijali-znih centara ove dane provodi u bolničkom okruženju, u nadi da će nam budućnost biti svetlija, sa optimizmom da će mnogi problemi sa kojima se susrećemo biti najzad rešeni.

Nadamo se da će novoformirana Vlada Republike Srbije, nadležni Skupštinski odbori i Skupština Srbije u saradnji sa stručnim ljudima naše zemlje i na osnovu sveobuhvatne nacionalne kampanje, smoći snage da promeni postojeće propise i uvede ‘’pretpostavljenu saglasnost’’ i time ulije nadu svim licima koja čekaju na transplantaciju.

Srdačan pozdrav iz Novog Sada

Predsdnik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine Dipl ecc Zoran Mišković

4 5

JUL 2016 JUL 2016

Šta je HBI?Moja fistulaVeštački bubreg

Vrste dijaliza

Šta je dnevna bolnica?

„Bubrežna dijeta“

Značaj užine tokom dijalize

Čiji je moj mesečni nalaz krvi?

Pravo na invalidsku penziju

Pravo na tuđu negu i pomoć

Pravo na socijalni dodatak

Zaveštanje organa i donorstvoŠta nakon transplantacije?

Specifični vidovi diskriminacije

Ja i s

port

ske a

ktiv

nost

iKa

ko do

kućn

e dija

lize?

Hepa

titis

Dijabetes i

ja

Kako do donorske kartic

e?

Participacija i učešće

Subvencija na pretplatu za TV

Energetski zaštićeni kupac

Lista lekovaBesplatno parkiranje

Želim na more... Kako?

Pravo na rehabilitacijuPravo na život

Lista za kadaveričnu transplantaciju

069/712 547: 069/712 557: 069/712 535

Piše: Miroslav Nedimovićmedicinski tehničar, ’’Medicon-NS’’Specijalna bolnica za hemodijalizu Novi Sad

Smatrajući da jasna i razumljiva informacija predstav-lja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne situa-

cije kada je potrebno krenuti na program Hemodija-lize, ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovna

obeležja hronične bubrežne slabosti. Jer, to je je-dan od načina da se sami pacijenti, ali i članovi njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj situaciji.

Na ovaj način želimo da utičemo i na celu društvenu zajednicu da se o ovoj teškoj, podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogledno vreme da se uvede i skrining, koji trenutno u Srbiji ne postoji.

� Uređivački�odbor

www.ns-nefro.org

ŽIVOTNI RULET

Rad u zdravstvu nije ni malo lak i jednostavan, a pogotovo nije lak a ni jednostavan rad sa di-jaliznim pacijentima. Ovi paci-jenti pripadaju posebnoj gru-

pipacijenatasa hroničnim bolestima i zbog toga je potrebno znati sve specifičnosti koje zahteva rad sa njima, kako bi im se pružila kompletna i kvalitetna zdravstvena usluga.

Lično smatram da medicinsko osoblje koje radi u dijaliznim centrima mora naučiti i da razume sve specifičnosti koje postoje u radu sa hroničnim dijaliznim bolesnicima, a i sami bolesnici koji se nalaze na hroničnom programu dijalize moraju biti upoznati sa istim tim specifičnostima u radu sa njima, kako bi što bolje razumeli svoju bolest, svoje mogućnosti i ograničenja, kao i sam proces lečenja, jer samo na taj način mogu dobiti vrhunsku zdravstvenu uslugu kakvu i zaslužuju.

Da bi se uopšte shvatilo kakav je rad sa hroničnim dijaliznim pacijentima mora se najpre dati odgovor na osnovno pitanje - zašto uopšte ljudi završavaju na dijalizi?

Bubrezi su parni organi koji imaju veoma važnu ulogu u ljudskom organizmu, da filtriraju krv i izbaciju štetne i raspadne produkte metabolizma (urea, kreatinin), da izbacuju višak vode i soli (natrijum, kalijum, fosfor) a, takođe, imaju ulogu i u regulaciji krvne slike (stimulišu stvaranje crvenih krvnih zrnaca). Kada dođe do oštećenja bubrežnog tkiva, nastaje bolest koja se zove bubrežna slabost a, u zavis-nosti od stepena oštećenja, zavisi i lečenje takvih pacijenata.

Kad dođe do terminalnog stadijuma bubrežne slabosti, dalje lečenje se nastavlja dijalizom. Postoji niz faktora koji dovode do nastanka bubrežne slabosti, a to su najčešće udružene bolesti hroničnog karaktera poput povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, raznih vaskularnih bolesti, hroničnih infek-cija, razni tumori, autoimune bolesti i drugo. Takođe, i akutne bolesti mogu da dovedu do bubrežne slabosti. Ono što je bitno da shvatimo jeste da kad hronične bolesti (poput povišenog krvnog pritiska i šećerne bolesti) deluju na organizam i oštete

Kvalitetna dijaliza je ona dijaliza koja omogućava psihičko i fizičko relativno stabilno stanje pacijenta, koji može bez prevelikog ograničenja da učestvuje u svakodnevnim životnim aktivnostima ili, barem,u osnovnim životnimaktivnostima sa ciljem stalnog poboljšanja fizičkog i psihičkogstanja pacijenta

Specifičnosti u radu sa hroničnimdijaliznim bolesnicima

SA SVIH STRANA

Na trnovitom putu prema dostizanju pre svega standarda Evropske unije, naš zdravstveni sistem mora pre svega sam sebe da izleči od frustracija vezanih za pisanje domaćih zadataka. Ne možemo shvatiti da od toliko naših velikih i među-narodno priznatih stručnjaka u svim obla-stima medicine, sami ne možemo napra-viti mali i efikasan tim stručnjaka koji će jednom sesti i bez sujeta i predrasuda prihvatiti pametne predloge u krugo-vima svoje struke.

Čemu lutanje i traženje preporuka tuđe pameti za pisanje nacrta novog Zakona o transplantaciji organa, ćelija i tkiva kada godinama u našoj zemlji postoje svetski priznati kadrovi koji ovu oblast znaju, osećaju i poznaju mentalitet našeg naroda.

Ko ne poznaje problematiku pre svega u sopstvenoj zemlji, ko ne poznaje istoriju, nacionalna osećanja, običaje i različitost konfesionalnosti koje egzistiraju na terito-riji Srbije i ko nije svestan patnje hiljade

ljudi dok čekaju na transplantaciju nekog od organa, ne može ni biti tvorac ni teksto-pisac predloga normativnih akata i Zakona

koji će na duži vremenski rok predstavlja-ti nadu i optimizam za hiljade igrom sudbine unesrećenih građana.

U ime vere u naš zdravstveni sistem, našu državu, etičke norme, humanost, čovekoljublje i duhovnost našeg naroda, u ime svih bubrežnih bolesnika sa terito-rije Republike Srbije koji se svakodnevno bore sa svojom bolešću, pozivamo sve nadležne u Republici Srbiji da hitno pri-stupe sagledavanju problema vezanih za

donatorstvo i transplantaciju. Medijska kampanja koja u buduć-

nosti treba da dopre do lekara, policajca, privrednika, zemljorad-nika i radnika u fabričkoj hali mora

da bude stalna, da traje 24 sata i da nije skoncentrisana u dva ili tri velika

grada, već se svest građana mora menjati od sela do sela, od grada do

grada, a tek da na kraju glavni grad naše zemlje i Narodna skupština volju građana pretoče u zakonsku normu.

Ako ne krenemo s dna ne možemo ispli-vati na površinu životnih problema, a oni se mogu rešiti isključivo uz angažovanje naših ljudi i naše pameti.

Zoran Mišković

Naša pamet-pre svega

6 7

JUL 2016 JUL 2016

bubrežnu funkciju i pacijent završi na dijal-izi usled bubrežne slabosti, to ne znači da će primarne bolesti nestati, nego to znači da onda imamo pacijenta koji pored primarnih bolesti (povišenog krvnog pritiska i šećerne bolesti) sada ima i bubrežnu slabost.

To je bitno jer uvek treba pacijenta gledati kao celinu i lečiti ga kao celinu, a ne samo sprovoditi dijalizu zanemarujući druge bolesti koje su dovele tog pacijenta do dijal-ize. Da bismo uradili psihološki profil paci-jenata koji su na dijalizi, moramo se zapi-tati šta treba da shvate bolesnici koji se nalaze na dijalizi? Oni moraju prihvatiti istinu da njihov dalji život zavisi od aparata za hemodijalizu i da je dijaliza jedino što im može spasiti i produžiti život. Takođe, moraju prihvatiti svoju bolest, svoj invaliditet i svoja ograničenja. Postoje pacijenti koji ne žele da prihvate svoju bolest, svoj invaliditet, a takođe ni dijalizu kao njihov spas i lečenje, pa je rad sa takvim pacijentima daleko teži. To ne znači da treba da odustanemo od njih, nego je potrebno uložiti više truda i sva-kodnevno raditi sa takvim pacijentima kako bi rešili te probleme.

Da li možemo tim pacijentima pružiti izlečenje? Nažalost, ne možemo. Možemo da pružimo lečenje, ali ne i izlečenje. Mi ne možemo da regenerišemo bubrežno tkivo kako pacijenti ne bi više morali dolaziti na dijalizu. Mi im možemo samo pružiti lečenje koje je u vidu dijalize tri puta ne-deljno po 4 do 5 sati. Ali, pored lečenja, mi tim pacijentima možemo da pružimo kvalitetnu dijalizu. A šta je to kvalitetna dijaliza? To nije samo dobar KT/V, to nije samo dijaliza tri puta nedeljno po 4-5 sati, to nije samo priključivanje i isključivanje pacijentana aparat, to nije samo nega vaskularnog pristupa, ili zaustavljanje krva-renje na AV fistuli.

Pa šta je onda kvalitetna dijaliza? Ono što pokušavam da naučim osoblje naših bolnica, onako kako to mi radimo, jeste da je kvalitet-na dijaliza ona dijaliza koja omogućava psihičko i fizičko relativno stabilno stanje pacijenta, koji može bez prevelikog ograničenja da učestvuje u svakodnevnim životnim aktivnostima ili bar u osnovnim životnim aktivnostima, sa ciljem stalnog poboljšanja fizičkog i psihičkog stanja paci-jenta. Šta to zapravo znači? Nažalost,na di-

jalizi ni jedan pacijent ne može u potpu-nosti da bude stabilan, zato se i koristi termin relativno stabilan pacijent.

Zašto? Zato što fizička stabilnost paci-jenta zavisi od primarnih (bolesti koje su dovele pacijenta do bubrežne slabosti odnosno - do dijalize) i od propratnih bolesti koje se javljaju kad pacijent započne sa di-jalizom. Takođe, zavisi i od vaskularnog pristupa (da li je vaskularni pristup stabilan i kvalitetan), od same dijalize (vrste dijalize, parametara) kao i od interdijaliznog donosa. Kada govorimo o psihičkoj stabilnosti, ona zavisi od spremnosti pacijenta da prihvati svoju bolest, da prihvati dijalizu kao vid lečenja, i spremnosti pacijenta da prihvati svoj invaliditet i svoja ograničenja. Nažalost,

dolaziti tri puta nedeljno po 4-5 sati na di-jalizuje naporno i fizički i psihički, pogotovo ako je dijalizni centar udaljen, jer samo put-ovanje može da potraje nekad i više od par sati. Zbog toga se kod pacijenata koji se nalaze na dijalizi javlja depresija, javlja se agresivnost, a najčešće se javlja strah.

Bitno je da medicinska sestra – tehničar prepozna te simptome i da blagovremeno reaguje kako bi se sprečio razvitak bolesti psihičke prirode. Zbog toga je potrebno edukovati medicinske setre jer one preuz-imaju ulogu psihologa i na taj način pre-poznaju psihičke probleme kod pacijenata. One ih mogu uspešno rešavati jer provode najviše vremenasa takvim pacijentima. Kada se govori o osnovnim životnim aktivnosti-ma, koje kvalitetna dijaliza treba bez prev-elikih ograničenja da obezbedi pacijentima, moramo znati da se misli na unos hrane i vode, zatim na kretanje, društveni i soci-jalni život kao i na seksualni život. Pacijenti koji se nalaze na dijalizi treba da imaju ograničenje što se tiče unosa hrane, ali samo ograničenje u hrani koja je bogata kaliju-mom, fosforom i vodom. U našem Centru, često savetujemo pacijente da pojedu hranu pre same dijalize,ili da je ponesu na dijalizu(hranu za koju inače imaju ograničenje u smislu konzumiranja jer ima visok procenat kalijuma u sebi) i pojedu je na dijalizi u prvom satu. Do kraja dijalize, kalijum koji se nalazio u hrani se izdijalizira, a mi na taj način imamo zadovoljnog i

srećnog pacijenta koji je konzumirao hranu za koju inače ima ograničenje unosa. Na taj način je zadovoljena njegova potreba za tom vrstom hrane.

Kada govorimo o unosu vode kao o os-novnoj životnoj aktivnosti koju svi inače radimo svakodnevno, u zavisnosti od toga koliko pacijent mokri za 24h, shodno tome se i pravi plan unosa vode. Neki pacijenti mokre normalno, neki smanjeno, a neki ne mokre uopšte.Između dve dijalize najideal-nije je da pacijent donese 3% svoje suve težine. Ako je suva težina 70kg, idealno bi bilo da je interdijalizni donos kod tog paci-jenta između 2 do 2,5kg.

Kretanje takođe spada u osnovnu životnu aktivnost i mi moramo kvalitetnom dijalizom to da omogućimo pacijentu.Mnogi paci-jenti usled visokih vrednosti ureje i kreat-inina i usled nagomilavanja tečnosti u orga-nizmu završe u bolesničkoj postelji zbog slabosti i malaksalosti. Naš posao je da aktivno radimo na rehabilitaciji tih paci-jenata i da sprovodimo vežbe u cilju osnaživanja mišićnog sistema, kako bi što

pre stali na noge i kako bi se normalno mogli kretati.

Sa druge strane imamo pacijente koji su do pre bolesti i započinjanja dijalize radili svoj posao, vodili domaćinstva, radili poljo-privredne poslove, isli u teretane, trčali 4-5 km dnevno. Sa tim pacijentima treba razgo-variti i objasniti im da ograniče svoju fizičku aktivnom u smislu očuvanja vaskularnog pristupa (AV fistula, dijalizni kateteri, AV graft…), jer, nažalost, svaka veća fizička

akrivnost može da dovede do zatajenja vaskularnog pristupa, što dalje komplikuje sprovođenje dijalize i lečenje tih pacijenata. Mnogi pacijenti usled svoje bolesti, i svog invaliditeta, kao i vremena provedenog na dijalizi (4-5 sati dijalize + transport paci-jenta u udaljeni dijalizni centar i nazad do kuće) se povlače u sebe i ograničavaju svoj društveni život. Takođe se udaljuju od članova svoje porodice i imaju osećaj nepri-hvatanja.To ne treba da rade. Treba razgov-

Kada govorimo o psihičkoj stabilnosti, ona zavisi odspremnosti pacijenta da prihvati svoju bolest, da prihvati dijalizu kao vid lečenja i spremnosti pacijenta da prihvati svoj invaliditet i svoja ograničenja

Porodica treba da pruži pacijentima veliku podršku, kako bi savladali prepreke i probleme na koje nailaze na dijalizi. Sa druge strane mi, zdravstveni radnici koji radimo u centrima za dijalizu, postaje-mo njihova nova porodica koja o njima zna sve, de-limo njihovu tugu, radost i sreću, znamo da li imaju probleme, kako bi se oni dok su na dijalizi osećali kao kod svoje kuće

SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA

8 9

JUL 2016 JUL 2016

MEDICON BOLNICEarati sa njima da ne prekidaju svoja pri-jateljstva i vezu sa porodicom, jer nemaju apsolutno nikakvih ograničenja u smislu druženja sa prijateljima i sa porodicom. Po-rodica treba da im pruži veliku podršku kako bi savladali prepreke i probleme koji ih prate na dijalizi. Sa druge strane mi, zdravstveni radnici koji radimo u cenrima za dijalizu, postajemo njihova nova porodica koja o njima zna sve, delimo njihovu tugu, radost i sreću, i znamo da li imaju probleme u po-rodici ili sa svojom decom i unucima…Takođe, znamo i za uspehe članova njihovih porodica, stvaramo jedan prijateljski, porodični odnos, kako bi se oni dok su na dijalizi osećali kao kod svoje kuće. To i jeste prednost našeg Centra jer imamo takav stav da svaki pacijent koji se dijalizira kod nas postaje član porodice, kako bi se osećao bezbednije, prijatnije i konfornije. Smatram da i drugi centri treba da zauzmu takav stav jer na taj način se pacijentima pruža kvalitet-nija zdravstvena usluga.

Kada govorimo o seksualnom životu kao jednoj od osnovnih životnih aktivnosti, to je još uvek tabu tema među pacijentima. Ono što moramo shvatiti jeste da su oni ljudska bića koja imaju potrebu za seksual-nim životom, a mi smo tu da im objasnimo i da razgovaramo sa njima na koji način da prevaziđu svoje dileme kako bi imali uredan seksualni život. Tu je najbitnija podrška i strpljenje partnera, a i strpljenje same osobe koja se dijalizira.

Cilj kvalitetne dijalize je stalno poboljšanje fizičkog i psihičkog zdravstvenog stanja pacijenata. To znači da je potreban stalni i neprekidni rad sa njima, sa ciljem obezbeđivanje, a kasnije i održavanja njiho-vog što stabilnijeg zdravstvenog stanja.

Na primer, ako smo pacijenata koji je bio u bolesničkoj postelji i slabo se kretao, ak-tivnom rehabilitacijom pridigli na noge i on samostalno može da šeta par minuta i da obavi fiziološke potrebe, to ne znači da je

naš rad završen.Naredni cilj nam je da paci-jent za par meseci može da šeta bez ikakvih ograničenja dva puta dnevno po pola sata. Kad dostignemo taj cilj, onda postavimo novi cilj kako bi se pacijent osećao stabil-nije i snažnije, a na taj način i zadovoljnije jer mu se zdravstveno stanje popravlja i održava na višem nivou.

Kako sve to da postignemo?Da li možemo to da postignemo osmehom?Da li možemo to da postignemo razgovorom?Ili savetovanjem?Zdravstveni radnici moraju da razbiju monotoniju i depresiju, da daju-volju pacijentima, da im vrate snagu i ener-giju.Moramo preuzeti ulogu psihologa i savetnika. Osmeh, ljubaznost i razgovor možda ne spušta vrednosti ureje i kreatinina, možda ne povećava vrednosti krvne slike, ali zapitajte se kako izgleda nezadovoljan, depresivan i uplašen pacijent? I, da li je zdravstveno stanje pacijenta ugroženo ako on ne shvata i ne razume dijalizu i plaši se svega?Kakav je pacijent koji je bez volje i

energije? A, kakvo je zdravstveno stanje pacijenta koji je nasmejan, srećan, zadovol-jan, pun volje, snage i energije…

Takođe, moramo shvatiti da dijaliza ne traje četiri sata, nego da traje od ulaska paci-jenta u hronični program dijalize pa do kraja njegovog života, a na nama je da im obez-bedimo što duži i kvalitetniji život. Moramo shvatiti da nisu pacijenti izabrali da budu na dijalizi, ali smo mi, zdravstveni radnici, iz-abrali svoju profesiju, na nama je da uradimo sve što možemo kako bismo pružili tim pacijentima što kvalitetniji i što duži život. Medicinske sestre i tehničari su stub svakog zdravstvenog sistema u svetu, pa i u našoj državi, i zato smatram da je potrebno edu-kovati i školovati medicinske setre – tehničare kojiće sprovoditi i pružati mnogo kvalitetniju zdravstvenu uslugu pacijentima koji se nalaze na dijalizi.

Prednost našeg Centra je to što imamo takav stav da svaki pacijent koji se dijalizira kod nas postaje član naše velike porodice u kojoj se oseća bezbednije, prijatnijei komfornije

MEDICON specijalna bolnica za he-modijalizu Novi Beograd, Bulevar Arse-nija Čarnojevića 17 i NE Specijalna bolnica za hemodijalizu Novi Sad, Hajduk Veljkova 11.

Obe ustanove osnovane su 2008.godine zbog potrebe hemodijalize i nedostatka kapaciteta u državnim bol-nicama. Osnivač obe ustanove je firma MEDICON DOO.

RFZO je godišnjim ugovorom odo-bravao prelazak pacijenata uz saglasnost nadležnih supervizorskih centara za Novi Beograd KBC Zemun a za Novi Sad KCV Vojvodine.

Ugovorom su predviđeni i ostali uslovi za funkcionisanje obe ustanove poput dužine hemodijalize, KT/V, visina hemoglobina, obaveza davanja epoeti-na, preparata gvožđa, vitamina, vrsta hemodijalize i drugo.

Obe ustanove imaju ugovore o sa-radnji sa Kliničkim centrima u smislu redovnih supervizorskih vizita kao i uzimanja labaratorijskih analiza i kon-sultativnih pregleda, snabdevanje po-trošnim materijalom, snabdevanje hranom, dispozicijom infektivnog otpada, pranje veša i ostalo. Kapacitet Novobeogradske bolnice je 10 aparata – 40 bolesnika u dve smene, a kapacitet

NS bolnice je 11 aparata – 43 bolesnika u dve smene.

MEDICON specijalna bolnica za he-modijalizu na Novom Beogradu prvih 5 pacijenata dobila je iz KBC Zemun i počela sa radom 09.02.2009.godine. Ekipu su sačinjavali 3 lekara, 10 tehni-čara i 2 domaćice. (staviti sliku prve ekipe iz Novog Beograda)

NS specijalna bolnica za hemodijalizu je prva 2 pacijenta dobila iz KCV Voj-vodine 02.07.2011. godine, a ekipu su sačinjavali 2 lekara, 6 tehničara i 2 do-maćice (slika stare ekipe Novosadske bolnice).

Kako je danas? Poslednjim ugovorom sa RFZO-om Novi Beograd ima 38 pa-cijenata na HDF-u, a Novi Sad 24 paci-jenta na HDF-u.

Šta su naše prednosti? Radimo samo hemodijalizu i naše osoblje je u stalnom kontaktu sa pacijentima što znači da imaju dovoljno vremena da se posvete svakom pacijentu ponaosob. Takođe se pacijenti osećaju mnogo prijatnije i opuštenije tokom procesa hemodijalize. Dužina hemodijalize je optimalna, prema potrebi svakog pacijenta, 3 puta nedeljno 4 do 5 časova. Rad se obavlja u 2 smene – prva i druga smena. Sva-kodnevno se sprovodi kontinuirani

zdravstveno – vaspitni rad sa pacijen-tima (higijensko dijetetski režim, uzi-manje terapije, tečnosti itd).

Pacijent dolazi sa osećajem da je to njegova druga kuća gde slobodno može da iznese i predloge i primedbe kada će dobiti odgovor na iste. Terapija koju pacijent prima je optimalna i po svim uzusima dobre nefrološke prakse uz redovno praćenje i stručnu superviziju direktora obe ustanove prof dr Steva Plješa.

Tim tehničara u obe ustanove čine iskisni tehničari iz kliničkih centara a takođe i mladi tehničari koji su već vrsni profesionalci.

Dolaskom u obe ustanove ne prekida se veza sa kliničkim centrima – redovne mesečne kontrole, laboratorijske analize, evaluacija terapije, konsultativ-ni pregledi i hospitalizacija u slučaju pogoršanja. Više pacijenata u obe usta-nove je transplantirano u proteklih par godina.

Nedostatak – I pored validnosti u višegodišnjem trajanju, potrebi po-stojanja ovakvih ustanova, kvalitetu rada – osnovni problem je KADA ĆE OVAKVE USTANOVE UĆI U PLAN MREŽE ZDRAVSTVENIH USTANO-VA?

SA SVIH STRANA

10 11

JUL 2016 JUL 2016 SA STRUČNE STRANESA STRUČNE STRANE

UVODNakon kandidovanja bolesnika za lečenje

transplantacijom organa, transplantaciona bolnica upisuje bolesnika na listu, odnosno, registruje ga u centralnu, nacionalnu, kom-pjutersku bazu podataka, i uključuje ga u mrežu koja povezuje darivaoce organa i kandidate za transplantaciju. Po uzimanju, darivani organ mora da se transplantira u nekoliko narednih sati. Potrebno je organ-

zovati proceduru transplantacije u efika-snom maniru. Zarad postizanja ovog cilja, koristi se centralna služba koja je na ras-polaganju 24 sata, 7 dana u nedelji, i koja koristi centralni informacioni sistem.

CENTRALNA LISTA ČEKANJASvi transplantacioni centri, koji pripada-

ju nacionalnom transplantacionon sistemu, imaju pristup centralnoj kompjuterskoj bazi podataka. U ovu bazu, transplantaci-oni centar unosi opšte i medicinske podatke o kandidatu za transplantaciju. Ova baza ima i podatke o donoru. Kreira-ju se profili primaoca i darivaoca organa (Slika 1).

Elektronska mreža omogućava članovi-ma transplantacionih timova da registruju kandidate za transplantaciju unutar naci-onalne liste čekanja, da ih „uparuju“ sa darivanim organima i da unose vitalne medicinske podatke kandidata (koji mogu dinamički i dramatično da se menjaju) (Slika 2).

Po unošenju podataka u centralnu bazu, pacijent je na listi čekanja. Od tog trenut-ka, vreme čekanja počinje.

ALOKACIJANakon identifikacije darivaoca organa,

organizacija za uzimanje urgana (koja je deo nacionalnog transplantacionog sistema) pristupa kompjuterizovanom sistemu za „uparivanje“ organa, unosi podatke o darivaocu organa i darivanim organima, i startuje program za „upariva-nje“.

Za svaki darivani organ, kompjuterski program kreira listu potencijalnih prima-oca na osnovu objektivnih kriterijuma (npr. krvna grupa, veličina organa, medicinska urgentnost potrebe za organom, vreme provedeno na listi čekanja). Svaki organ ima svoje specifične kriterijume. Listu po-dudarnosti darivaoca i primaoca generiše komplikovani kompjuterski algoritam koji uzima u obzir sve medicinske i etičke kri-terijume.

Nakon štampanja liste potencijalnih primaoca organa, transplant koordinator kontaktira transplantacionog hirurga koji leči najviše rangiranog primaoca (pacijen-ta čije se karakteristike najbolje poklapaju sa darivanim organom i čije vreme prove-deno na listi čekanja i urgentnost kliničkog stanja najbolje korespondiraju sa alokaci-onom politikom), i nudi mu organ. U za-visnosti od mnogobrojnih faktora, poput medicinske istorije darivaoca organa i aktuelnog zdravstvenog stanja potencijal-nog primaoca, transplantacioni hirurg

odlučuje da li je ponuđeni organ odgova-rajući za primaoca. Ukoliko je organ odbijen, kontaktira se transplantacioni centar sledećeg pacijenta sa liste, sve dok se organ ne alocira.

Pošto je organ prihvaćen za primaoca, organizuje se transport hirurškog tima do donorske bolnice. Istovremeno se zakazu-je operacija transplantacije. Za transplan-taciju srca, pluća i jetre, prmiaoc organa

se kontaktira i poziva u bolnicu pre uzi-manja organa, da bi se blagovremeno i adekvatno pripremio za operaciju.

Uzeti organi se skladište u hladan, pre-zervacioni rastvor i transportuju iz donor-ske u transplantacionu bolnicu.

Alokacioni sistem mora da bude:1. Objektivan – lista podudarnosti je ista

bez obzira ko od nacionalnih koordi-natora organizuje alokaciju

2. Reproducibilan – na ista pitanja dobi-jaju se isti odgovori

3. Transparentan – svaki korak u procesu je unapred precizno isplaniran i jasan (nema nejasnoća i improvizacije)

4. Validan – sistem je zasnovan na valid-nim medicinskim i etičkim kriterijumi-ma koji su proizvod konsenzusa tran-splatacionog audita

„Uparivanje“ je zasnovano na opštepri-hvaćenim načelima očekivanog ishoda, urgentnosti i vremena čekanja. Etnička pripadnost, pol, religija i finansijski status nisu varijable iz kojih se sastoji kompjuter-ski program za „uparivanje“ darivanog organa i primaoca.

RIZIK ZLOUPOTREBENeposredna, aktuelna i detaljna ko-

munikacija je esencijalna da bi se koor-dinisao proces darivanja i transplantira-

MUP, vodeći inženjer za planiranje Tetrai Radio Mreža, Sektor za telekomunikacije.Nastavnik praktičnih veština na Kriminalističko- Policijskoj Akademiji (asistent),KPA, Departman za informatiku,predmet organizacija računara

Abstrakt: Transplanta-cioni centri savremenih transplantacionih pro-grama imaju pristup centralnoj kompjuterskoj bazi podataka. Ova baza skladišti medicinske po-datke o recipijentima i donorima. Korišćenjem ovih podataka usta-novljava se najbolja podudarnost između primaoca i darivaoca or-gana. Ovaj rad elaborira moguće zloupotrebe cen-tralne kompjuterske baze podataka.

Ključne reči: centralna kompjuterska baza po-dataka, manipulacija i zloupotreba

INFORMACIONI SISTEM ZA TRANSPLANTACIJU ORGANA – ZLOUPOTREBE I ZAŠTITA

Slika1. Nacionalnakompjuterska baza podataka

(predlog)

As. dr Saša Borović mr. sc.

Vladan Borović

Kardiohirurg i transplantacioni hirurg,Institut za kardiovaskularne bolesti DedinjeMedicinski fakultet Univerzitetau Beogradu, Izvršni direktor''Transplantacione mreže Srbije''.

Slika2. Lista kandidata (početna strana)

Dr Saša Borović

12 13

JUL 2016 JUL 2016SA STRUČNE STRANE

nja. Dugi niz godina informacije su se razmenjivale telefonom i faksom. Razvo-jem informacione tehnologije, transplan-taciona mreža je razvila bezbedne, „onli-ne-based“ sisteme da bi se organ alocirao efikasno i da se sakupe bitni podaci u cilju poboljšanja transplantacione me-dicine.

Sistem je dizajniran za neprekidno funk-cionisanje, jer bilo koji izostanak u njegovoj raspoloživosti stvara mogućnost da pri-malac ostane bez dragocenog organa, odnosno, još tragičnije, da se organ ne upotrebi.

Ulazak u kompjuterski sistem/bazu podataka zaštićen je ličnom lozinkom. Da bi se obezbedila maksimalna privatnost primaoca i darivaoca organa, pristup sistemu je ograničen stepenom dostupno-sti različitim korisnicima. Kompjuterizo-vanoj bazi podataka može da se pristupi internetom. To znači da ima univerzalnu dostupnost.

OPASNOST OD ZLOUPOREBE – Cybercrime:

a. Otkrivanje korisničkih imena i lozinki baze podataka

b. Izmena urgentnosti i prioritetac. Promena lozinki i važnih podataka

uključujući podatke pacijenata i svih zapisa

d. Praćenje i “snifovanje” konekcija na bazu podataka

e. “Snifovanje” internet saobraćaja i ot-krivanje tajnih komandi baze podata

f. Otkrivanje identiteta pacijenta i nje-govih medicinskih podataka

g. Brisanje baze podatakah. Zloupotreba privatnih podataka paci-

jenta u oblasti ilegalnog tržišta organa u svetu

i. Zahtevanje novčane kompenzacije za promenu statusa urgentnosti i priori-teta pacijenta

Svaki transplantacioni centar koji sara-đuje sa nacionalnom transplantacionom mrežom može da unese, promeni i iskori-sti podatke o sopstvenom centru, recipi-jentima, živim darivaocima i transplanta-cijama.

Statusi urgentnosti se koriste da bi kla-sifikovali kandidate za transplantaciju koji su na listi čekanja i da da prioritet pacijen-tima tokom procedure alokacije. Status velike urgentnosti (High Urgency (HU)

status) postavlja pacijenta u vrh prioriteta za dobijanje darivanog organa. HU status obično dodeljuje nezavisna gupa auditora, čija je odluka vođena precizno definisanim medicinskim kriterijumima. [1] (Slika 3).

Pripisujući pacijentu HU status otvara se mogućnost manipulacije u transplan-tacionom alokacionom sistemu i „pomaže” se primaocu da dobije darivani organ ranije. Doktori mogu da prikažu pacijen-

tovo stanje težim nego što jeste, manipu-lišući medicinskim podacima. U ovom slučaju, falsifikuju se laboratorijski nalazi i nalazi dijagnostičkih procedura. [2]

PREVENCIJA ZLOUPOTREBEOčigledno je da postoji „unutrašnji“ i

„spoljašnji“ prsten zloupotrebe, te se pre-vencija mora usresrediti na oba segmenta.

PREVENCIJA ZLOUPOTREBE – Cybercrime (“spoljašnji prsten):

a. Primena SSL protokola (Secure Sockets Layer) v3.0 i TLS protokola (Transport Layer Security) za bezbednost, auten-tikaciju i kriptografiju (šifrovanje), uključujući namenski pravljene profe-sionalne algoritme

b. Non-stop, 24/7/365 tehnički nadzor nad bazom i korisnicima web aplika-cije

c. Korišćenje složenih korisničkih imena i lozinki

d. Česta upotreba “bekapa” baze poda-taka i provere validnosti podataka o pacijentima

e. Provera ispravnosti identiteta pacije-nata u bazi

Integritet unutrašnjeg “prstena” („Me-dicrime“) potpuno zavisi od medicinskih profesionalaca. Minuciozno koordinisan i nadziran nacionalni transplantacioni sistem mora da ima ugrađene regulacione

mere da bi se prevenirao kriminal. Profe-sionalni (nacionalni i internacionalni) nadzor i kontrola, edukacija nacionalnih koordinatora i program direktora tran-splantacionih programa. Rutinska i tran-sparentna evaluacija svakog transplanta-cionog programa. Poučeni iskustvom dobro organizovanih nacionalnih sistema (UNOS), nacionalna transplantaciona regulaciona tela moraju biti nevladina, nezavisna, apolitična i neprofitabilna.

ZAKLJUČAKTransplantacija organa je jedina oblast

u medicini gde spas pacijenta zavisi od tragedije druge osobe. U eri nedostatka darivanih organa, fer i efikasna alokacija je imperativna. Poverenje javnosti u proces transplantacije je presudno za uspeh pro-grama. Dobra volja i humanost da se za-veštaju organi mogu biti uzdrmani skan-dalima, kontradiktornim izjavama i neznanjem.[3]

Korišćenje moderne tehnologije je naša realnost, te je imperativno da multidisci-plinarni, stručni, timovi preuzmu odgo-vornost i obavezu omogućavanja najboljih rezultata nacionalnog transplantacionog programa i da preveniraju zloupotrebe.

Slika 3. HU/U klinički profil

LITERATURA:

1. Eurotransplant Manual. Chapter 6. https://www.eurotransplant.org

2. Shaw D. Lessons from the German Organ Donation Scandal. JICS 2013; 14:200-201.

3. Connolly K. Mass donor organ fraud shakes Germany. The Guardian, 9th January 2013. http://www.guardian.co.uk/world/2013/jan/09/mass-donor-organ-fraud-germany

SA STRUČNE STRANE

INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI

D E D I N J EB E O G R A D - S R B I J A

14 15

JUL 2016 JUL 2016

‘’PALIĆ – 2016’’Tokom susreta u sklopu edukativnog dela programa održana su predavanja na sledeće:

T E M E

• ‘’Inicijativa za Izmene i dopune Zakona o transplantaciji (ZOT)’’* predavač: As. dr Saša Borović mr sc.* Kardiohirurg i transplantacioni hirurg,

Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje* Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu,* Izvršni direktor ''Transplantacione mreže Srbije''.

• ‘’PACIJENT – ZDRAVSTVENI RADNIK’’,* Specifičnosti u radu sa hroničnim dijaliznim bolesnicima’’* predavač: Miroslav Nedimović, medicinski tehničar, ’’Medicon-

NS’’ Specijalna bolnica za hemodijalizu Novi Sad.

P R O T O K O L S U S R E T A y Okupljanje od 9:30 do 10:00 ispred ulaza u ZOO vrt Palić, y U 10:15 pozdravna reč i svečano otvaranje skupa, y Od 10:15 do 10:45 prvo predavanje, y Od 10:45 do 11:00 diskusija, y Od 11:00 do 11:15 pauza, y Od 11:15 do 11:45 drugo predavanja, y Od 11:45 do 12:15 panel diskusija, y Od 12:15 do 13:00 obilazak ZOO vrta Palić, y Od 13:15 do 17:00 zajednički ručak u restoranu

‘’Vila Viktorija Plus’’-Palić y uz muzičku podršku “Cherry bend Subotica’’.

Predavanja će biti održana u kongresnom centrukompleksa ZOO Palić.

Generalni sponzor susreta ‘’ZOO vrt Palić’’.

Okrugli sto u sklopu druge tačke susreta ‘’PALIĆ – 2016’’ .

y Arterio-venski pristup (fistula) – bez rešavanja ovog problema nema kvalitetne dijalize,

y Regulisanje anemije – transfuzije i primene eritropoetina (pred-nosti i ograničenja),

y B-kompleks i C-vitamin, kao dopunska terapija na hemodijalizi, y OHB 12 ili Intravenski B12 (prednost, nedostaci, efikasnost), y Periodični pregledi: -Kardiološki, Endokrinološki, Tumor markeri, Kontrolni dopler fistula, RTG itd.

y Primena standarda, procedura, nefroloških protokola i Strategije za poboljšanje položaja OSI i Nacionalnog programa prevencije, lečenja, unapređenja i kontole bubrežne insuficijencije i razvoja dijalize u RS do 2020. Godine.

y Kadrovska problematika y Mesto i uloga elektroničara, y Normativna regulacija prevencije i kontrole sprovođenja Zakona, Uredbi i odluka RFZO i Ministarstva zdravlja kao sporne???

y Odnos menadžmenta u sprovođenju Zakonskih propisa i sprečavanju kršenja Zakona o pravima pacijenata i primeni zdravstvenih standarda shodno lekarskoj etici.

Jun - mesec transplantacije u APVUDAHNI NOVI ŽIVOT - V

16 17

JUL 2016 JUL 2016

Nedostatak gvožđa u dijaliznih i predi-jaliznih bubrežnih bolesnika je redovna pojava, te im se gvožđe mora nadoknađivati sve dok se svi parametri količine gvožđa u organizmu ne dovedu u ciljne granice.

Još u staroj Grčkoj, postojao je mit, ili priča, o Ifiklusu, (ili Ifiklesu), sinu vladara Filakusa, koji se kao dečak uplašio očevog mača, i ostao impotentan, bez potomstva. Lokalni vidovnjak, Melampus, naslutio je etiologiju tog steriliteta, i izlečio je Ifiklesa, tako što mu je davao da pije strugotine rđe sa očevog mača. Bio je to prvi, pisano zabeleženi, primer upotrebe gvožđa u

terapijske svrhe. Da li je pomenuti Ifikles zaista imao anemiju, kao uzrok impo-tencije, ne znamo, ali posle toliko godina, znamo sigurno, da je u tera-

piji anemije primena preparata gvožđa obavezna.

Pre nego što se započne primena gvožđa neophodno je još jednom prov-eriti da li pacijent zaista ima dokazani nedostatak gvožđa u organizmu.

Parametri za procenu statusa gvožđa u hroničnoj bubrežnoj insuficijenciji su:

1. serumski FERITIN, pokazatelj je rezervi gvožđa; (u zdravih, norm.=20-280 μg/l)2. procenat zasićenja transferina

gvožđem (engl. %TSAT)= Fe/TIBC;  norm.=33%; pokazatelj je količine funkcionalnog gvožđa, dostupnog za eritropoezu. Mnogo važniji podatak od

samog Fe.3. procenat hipohromnih eritroc-

ita, engl. %HRC (Er sa pojedinačnom koncentracijom Hb<28 g/dl; nor-malno ih ima 0,5-2,5%), pokazatelj je nedovoljne količine funkcionalnog Fe, dostupnog za rast Er.

4. koncentracija Hb u retikulociti-ma, engl. CHr (normalno iznosi 32 pg/ćeliji), takođe je pokazatelj statusa funkcionalnog Fe, dostupnog za sazrevanje i rast Er.

Teoretski (u knjigama piše) da se po potrebi status gvožđa može ispitati i određivanjem koncentracije cink-proto-porfirina (ZPP) u krvi, solubilnih transfer-inskih receptora (sTfR), radioobeleženog Fe ili se može čak vršiti biopsija kostne srži, radi definitivnog utvrđivanja statusa Fe u organizmu pacijenta. Određivanje nivoa hepcidina, inhibitora apsorpcije i oslobađanja gvožđa, takođe može pomoći da se utvrdi uzrok nedostatka gvožđa, ili uzrok slabe efikasnosti lečenja anemije, jer je ovaj hormon ključan u regulaciji nivoa Fe u organizmu.

Obzirom da se vrednosti Feritina i TSAT menjaju i pri stanjima inflamacije, malnu-tricije i nekih hroničnih oboljenja, preporučuje se i kontrola markera tih stanja (to znači poželjno je odrediti i vred-nosti C-reaktivnog proteina tj. CRP, trans-ferina, albumina, sedimentacije, fibrino-gena, prokalcitonina, itd. i dr.), te sanirati ta stanja, ako se pokaže da pacijent ima i te probleme.

Najčešći uzroci nedovoljne efikasnosti eritropoetinskog lečenja malokrvnosti (anemije) su upravo nedostatak gvožđa i postojanje hroničnih upalnih stanja, plus skriveni ili neskriveni gubici krvi.

Tako da bi za detaljnije procenjivanje uzroka anemije usled nedostatka gvožđa (latinski: sideropenijske anemije) trebalo uraditi i: Er, Hgb, Hct, MCV, Retikulocite, Trombocite, diferencijalnu krvnu sliku, test na skriveno (okultno) krvarenje, endoskop-ske preglede probavnog trakta, određiva-nje nekih hormona, vitamina i antitela u krvi, testove hemolize i funkcije jetre, itd.itd.

Gvožđe, Transferin, Feritin – kako ihregulisati i zašto su nam uopšte bitni

– II deo Nastavak tekstao gvožđu kod dijaliznihi predijaliznih bolesnika

SA STRUČNE STRANE

U sklopu realizacije projekta ‘’Jun-mesec donatorstva i transplantacije u APV’’ podr\anog od strane Ministarstva za rad, zapo-šljavanje, boračka i socijalna pitanja Repu-blike Srbije i projekta ’’Udahni novi život – V’ podržanog od strane grada Subotica, 19.06.2016. godine održan je tradicionalni susret bubrežnih invalida i zdravstvenog osoblja sa teritorije Vojvodine. Ovaj susret se održava šestu godinu za redom i pred-stavlja nastavak podrške projektu ‘’Šansa za novi život’’ koj je zaživeo juna meseca 2008. godine, kada je prva uspešna tran-splantacija jetre sa kadavera urađena pod vođstvom eminentnog Prof. Dr Zorana Miloševića. Savez bubrežnih invalida Voj-vodine i sva udruženja sa teritorije Vojvo-dine su od prvog dana podržavala ovu aktivnost koja je zajedno sa nacionalnom kampanjom ‘’Produži život’’ postala jedna od prioritetnih aktivnosti Saveza. I pored toga što je formalno projekat okončan 2013. Godine, naš Savez je nastavio sa kontinuiranim aktivnostima na promovi-sanju donatorstva i transplantacije. Za stotine i hiljade naših članova koji se nalaze

na listama za kadaveričnu transplantaciju ovakve aktivnosti nemaju rok i one traju doživotno, a što nam i dokazuju svakod-nevne životn priče i tragedije koje napokon moraju uticati na promenu svesti svih naših građana.

Susret je održan u predivnom kongre-snom centru ZOO Palić pred 140 učesnika. Učešće u susretu su uzeli predstavnici zdravstvenog osoblja iz centara za hemodijalizu:Novi Sad, Sremska Mitrovica, Zrenjanin, Kikinda, Bačka Topola, Suboti-ca, kao i članovi udruženja bubrežnih in-valida : Novog Sada, Zrenjanina, Sremske Mitrovice, Bečeja, Subotice, Bačke Topole i Kikinde.

Zbog bolesti Profesora dr Dušana Šće-panovića u ovom broju časopisa ‘’Nefro’’ u specijalnom dodatku objavljujemo njegov kompletni integralni tekst, a pre-davanje je održao njegov stručni saradnik As. Dr Saša Borović mr.sc, kardiohirurg i transplantacioni hirurg,Institut za kardio-vaskularne bolesti Dedinje,Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu ,Izvršni direktor ‘’Transplantacione mreže Srbije’’,

na temu ’’Inicijativa za izmene i dopune Zakona o transplantaciji’’.

Drugi deo predavanja na temu: ’’Spe-cifićnosti u radu sa hroničnim dijaliznim bolesnicima’’, održao je med. teh. Miro-slav Nedimović, ’’Medicon – NS’’, nakon čega je trajala veoma sadržajna diskusija gde su se čula i različita mišljenja kao i zajedničke poruke da se odnosi između pacijenata i zdravstvenih radnika na odeljenjima hemodijalize kao veoma specifični moraju graditi na principima tolerancije , uvažavanja i međusobnog poštovanja, a na zadovoljstvo i sreću i jednih i drugih.

U drugom delu susreta, tradicionalno i u prijatnom okruženju i druženju za vreme zajedničkog ručka u restoranu ’’Vila Vik-torija Plus’’ Palić je nastavljeno druženje uz prijatnu muziku ’’CHERRY BEND’’, gde se uz pesmu i zaigralo. To je trenutak kada su svi bolesnici zaboravili na svakodnevne probleme, a u okruženju svojih medicinskih sestara, lekara, članova porodice i prijate-lja na trenutak zaboravili na svoju bolest i doživotne probleme.

Pacijent – zdravstveni radnik

Palić 19.06.2016.

SA SVIH STRANA

18 19

JUL 2016 JUL 2016 SA STRUČNE STRANESA STRUČNE STRANE

etin, da bi kod njega došlo do porasta hemoglobina sa 80 na 110 g/L, procenjuje se da treba primiti oko 10 ampula Fe-preparata, tj. oko 1000 mg gvožđa, tokom narednih 5-8 sedmica.

Posle dostizanja ciljnih vrednosti Hb (110 g/L) i ciljnih vrednosti Fe-parametara, procenjuje se da za održavanje tih vred-nosti pacijent treba primati oko 10 ampula gvožđa tokom 3 meseca.

Praćenje (Monitoring)efikasnosti terapije:

U fazi nadgledanja (praćenja) efekata terapije gvožđem potrebno je sve nave-dene parametre statusa gvožđa kontroli-sati:

Jednom u 2-6 meseci, za predijalizne bolesnike, sa HBI (I-IV stepen) i sa stabilnim vrednostima Hb, koji nisu na terapiji sa eritropoetinom;

Jednom u 1-2 meseca, za bolesnike koji primaju eritropoetinsku terapiju, ali ne još i Fe preparate.

Jednom u 1-3 meseca, za bolesnike  koji primaju i eritropoetin i Fe preparate.

Primena preparata Fe se mora obust-aviti najmanje 7 dana pre provere param-etara Fe statusa.

Vrednosti feritina veće od 800 μg/l i vrednosti saturacije transferina veće od 50% su kontraindikacije (zabrana) za dalju primenu preparata gvožđa.

Neželjene reakcije:Najčešće neželjene reakcije na preparate

gvožđa su alergijske reakcije. Alergijske reakcije mogu biti različitog intenziteta, od otežanog disanja, gušenja, crvenila u licu, pada pritiska, do bolova u grudima, skoka krvnog pritiska, ubrzanog rada srca, svraba, osipa, grčeva, a najteža vrsta aler-gije je tzv. anafilaksija, kada su neoophodne mere oživljavanja rada pluća i srca. Reak-cije probavnog sistema smo već pomin-jali i to su najčešće: mučnina, bol u stomaku, proliv, povraćanje i metalni ukus u ustima. Preparati gvožđa koji se uzimaju na usta (per os) izazivaju crnu obojenost stolice (izmeta). Svaki preparat gvožđa može izazvati i trovanje gvožđem. Nema sigurnih podataka kod kojih doza počinju toksični (štetni) efekti gvožđa, zato se preporučuje davanje manjih količina gvožđa, ali redovnije, nego naglo nadoknađivati Fe velikim dozama. Koji su toksični efekti gvožđa? Brojni su. Prepara-ti gvožđa podstiču aterosklerozu krvnih sudova, pogoršavaju upale, slabe funkciju leukocita, povisuju vrednosti šećera u krvi, povisuju vrednosti masnoća u krvi, a po nekim podacima podstiču i nastanak kar-cinoma (jetre, debelog creva i želuca).

Najčešća pitanja pacijenata:Da li je moguće nadoknaditi nedostatak

gvožđa uzimanjem određenih namirnica?

Zašto da ne, treba pokušati. Pod uslovom da tim namirnicama ne pogoršamo vred-nosti fosfora i kalijuma u krvi. Pacijenti su sami pronašli da se određenom ishranom može značajno povisiti nivo Fe u krvi. U takve namirnice spadaju: konjsko meso, junetina, kupinovo vino, cvekla, borovnica, ribizla, preparati na bazi koprive, itd.itd.

Da li je bolji Venofer (Ferrovin)ili Ferrlecit?

U pogledu podnošljivosti i efikasnosti, nema nikakve značajne razlike, mada ima farmaceutski naručenih ispitivanja koja daju prednost jednom ili drugom leku. Ipak, istina je da su oba leka slične efikas-nosti i slične (dobre) podnošljivosti, jer oba preparata sadrže jedinjenje gvožđa i šećera (glukoze ili saharoze), a ne dekstra-na. Neželjene reakcije na ove lekove su vrlo retke i najčešće su posledica neprop-isno brzog davanja injekcije leka, a ne alergije! Čest je slučaj da medicinski tehničari (sestre) u žurbi daju ampulu sa Fe-preparatom ili nerazređenu, ili nedo-voljno razređenu, ili prebrzom infuzijom, ili lek stoji dugo u infuziji pre primene. Infuzija sa gvožđem se mora primeniti odmah, ali da ide sporo, najmanje 1 sat, i najčešće se daje pred kraj dijalize, iako se može dati i mnogo ranije (već u drugoj polovini HD), jer se lek ne uklanja dijal-izom.

Koje vrednosti ispitivanihparametara statusa gvožđapredstavljaju razlog zazapočinjanje nadoknade gvožđa?

Indikacije za primenu preparata Fe u lečenju anemijskog sindroma u hroničnoj bubrežnoj slabosti (sa ili bez EpO terapije),  odnosno: Parametri nedostatka Fe u hroničnoj bubrežnoj slabosti su:

1. serumski FERITIN < 100 μg/l2. procenat saturacije transferina, TSAT

< 20 %3. procenat hipohromnih eritrocita,

HRC > 6 %4. koncentracija Hb u retikulocitima,

CHr < 29 pg.

Lečenje nadoknađivanjem gvožđa je drugačije za predijalizne od istog lečenja za dijalizne bubrežne bolesnike:

Kod predijaliznih bubrežnih bolesnika (u HBI stepena 1-4 tj. u bolesnika kojima još nije potrebna dijaliza ili transplant-acija), lečenje nadoknađivanjem gvožđa treba započeti peroralnim preparatima (koji se piju) preporučena dnevna doza je 200 mg elementarnog Fe. Na tržištu, u našim apotekama, ima dosta takvih pre-parata, na primer:

Ferrous sulfate, tablete od 200 mg (element. Fe:105 mg). fabrički naziv, npr. Ferro gradumet, Galenika.Ferrous fumarate, kapsule od 350 mg (115 mg Fe), fabrički naziv, npr. Heferol, Alkaloid.Ferous glycine sulfate, film-tablete (100 mg Fe), fabrički naziv, npr. Orferon, Pliva.Gvožđe (III) hidroksid polimalto-za, tablete za žvakanje (100 mg Fe), fabrički naziv, npr. Ferrum, Lek.

Preparati gvožđa koji se uzimaju preko usta (a ne venski), imaju slabu terapijsku efikasnost. Zašto? Zato što se, pre svega, teško podnose. Izazivaju probavne smetnje (mučninu i bolove u trbuhu, ponekad proliv, alergije), a drugo: slabo se i resor-buju (iz creva u krv). Prema uputstvu, treba ih uzimati na prazan želudac, a resorpciju im ometa i čitav niz drugih lekova koje dijalizni (i predijalizni) pacijenti često uzimaju: vezivači fosfata (kalcijum kar-bonat i kalcijum acetat), lekovi protiv lučenja kiseline u želucu (na primer, Ranisan i Omeprazol).

U slučaju nedovoljne efikasnosti per os (uzimanjem na usta) terapije, i kod ovih bolesnika treba davati intravenske prepa-rate gvožđa, a u bolesnika na dijalizi intra-venski preparati su logičan i neophodan izbor. Preporučene doze su 25-125 mg Fe i.v. nedeljno. Najčešće su kod nas dostupni sledeći oblici:

Iron sucrose ampule od 100 mg. (fabrički naziv, npr. Venofer, SwissIron ili Ferrovin, Acterrna)Ferric gluconate ampule od 62,5 mg (npr. fabrički naziv je: Ferrlecit, Sanofi-Aventis:

Naš praktičan savet je da je gvožđe bolje davati u manjim dozama (kod nas to znači 62,5 mg), nego u najboljoj nameri davati duple doze, koje neki doktori preporuču-ju. Naime, preparati gvožđa, uopšte nisu bezopasni za onog ko ih prima.

Preparati gvožđa koji sadrže dekstran, na primer: Iron dextran (Fedex, Zdravlje, Leskovac) se uopšte ne preporučuju zbog mogućih anafilaktičkih reakcija, posebno u osoba sklonih alergiji na lekove. Po uputstvu, kada se oni daju

potrebno je prvo primeniti (malu) test-dozu. Ali, čak i na nju zna biti alergijskih reakcija koje ugrožavaju život pacijenta (anafilaksija).

Kako se daju ampule gvožđatokom hemodijalize?

Ampula sa gvožđem se daje razblažena u tačno 100 ml fiziološkog rastvora (0,9% NaCl), u vidu spore infuzije na vensku komoru, u drugoj polovini hemodijalize, lagano, tokom najmanje 1 čas, ali započe-ti odmah posle rastvaranja ampule. Ra-zblaženja sa više ili sa manje fiziološkog se ne preporučuju, jer tada Fe kompleks postaje manje stabilan i manje efikasan. Ne preporučuje se ni davanje ampule gvožđa direktno iz šprica u vensku liniju, jer se tako naglo daje veća količina Fe, što može dovesti do pojave neželjenih reakci-ja na gvožđe.

Kad god se pacijentu vrši nadoknada gvožđa poželjno je da mu se daju i dovolj-ne količine B i C vitamina. Naime, skoro svi vitamini B-grupe (Beviplex) su neop-hodni i za rast i sazrevanje eritrocita, a isto kao i C-vitamin pospešuju iskoristljivost slobodnog gvožđa i njegovu ugradnju u hemoglobin eritrocita.

Ciljne vrednosti parametara Fe prilikom lečenja gvožđem su:

1. serumski FERITIN: 200 – 500 μg/l2. procenat saturacije transferina,

TSAT : 30-40 %3. procenat hipohromnih eritrocita,

RC < 2,5 %4. koncentracija Hb u retikulocitima,

CHr: 32 pg.

Ako pacijent ima utvrđeni nedostatak gvožđa, a već je počeo primati eritropo-

Da li je terapija gvožđem bezbedna?

Gvožđe se mora veoma oprezno

primenjivati, posebno

u dijaliznih bolesnika, obzirom da:

ypodstiče oksidativni stres

ypogoršava kontrolu glikemije

ydeluje proinflamatorno, inhibira Le

ypogoršava lipidemiju i aterosklerozu

Neželjeni efekti terapije gvožđem:

yalergijske reakcije

ystimulacija bakterijskog rasta

yoštećenje funkcije leukocita (inhibicija fagocitoze)

yoksidativni stres

ykardiovaskularna oštećenja, akcelerirana ateroskleroza

ylipidna peroksidacija

yDirektna oštećenja ćelija

(endotela i tubulskih ćelija bubrega)

20 21

JUL 2016 JUL 2016 SA STRUČNE STRANESA STRUČNE STRANE SA STRUČNE STRANE

Prema savremenom naučnom shvatanju zdravlja – zasnovanom na dokazu – način života odnosno ponašanje i navike osobe smatraju se značajnim

odrednicama (determinantama) zdravlja. Fizička aktivnost pripada tom kompleksu bihejvioralnih faktora, a koliko je ona zna-čajna za svakog čoveka na njegovom putu do dobre i potrebne psihofizičke kondicije dokazuju brojna istraživanja, kod nas i u svetu.

Fizičku aktivnost se definiše kao: “Kre-tanje tela pomoću snage i mišića, uz utrošak energije koja se meri viškom utro-

šene energije iznad bazalnog metabolizma”. Svakodnevna, individualno, optimalno dozirana fizička aktivnost povećava fizičku kondiciju i radnu sposobnost. Dobra fizička kondicija omogućava obavljanje određenog obima fizičkih aktivnosti bez zamora, što je veoma važno za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Protektivni efekat na zdravlje koji ispoljava održavana fizička

aktivnost je mnogostruk i moguće ga je objektivno odre-diti i izmeriti. Najznačajnije zdravstvene dobiti su sledeće: snižavanje krvnog pritiska

(pozitivno delovanje na snižava-nje dijastolnog pritiska), povećana

prokrvljenost (perfuzija) srčanog mišića; popravljanje lipoproteinskog profila po-većanjem HDL a smanjenjem LDL holesterola; popravljanje odnosa između unosa i tro-

šenja energije, što doprinosi smanjenju prekomerne

telesne težine (preven-

cija gojaznosti); smanjenje rizika od koro-narne bolesti, arterioskleroze i moždanog udara; sniženje nivoa glukoze u serumu, što je značajno u lečenju, i smanjenju rizika (verovatnoće) razvoja inzulin nezavisne šećerne bolesti; smanjenje rizika od na-stanka tromboze. Zatim, fizička aktivnost pomaže izgradnju kostiju i očuvanje koštane mase, preciznije neophodna je za ugradnju kalcijuma u kosti; ublažava psi-hičku napetost i pozitivno deluje kod depresije, jača otpornost na stres... Pove-ćana otpornost osobe na stres, koji može biti različite prirode, još jedna je opšta blagodet za organizam koju stvara i održava dobra psihofizička kondicija. Kada je stres nastao kratka i vrlo intenzivna fizička aktivnost (koja ne ugrožava zdrav-lje) daje trenutno najbolji mogući odgovor osobe, odnosno njenog organizma. U stresnoj situaciji nastaje poremećaj u or-ganizmu – disstres ili disbalans – na koji fizička aktivnost deluje, jer se tada luče određeni hormoni koji vraćaju ravnotežu odnosno balans.

FIZIČKA AKTIVNOST I ZDRAVLJE

Kretanje – lek za mnoge bolesti Dr Zorica V. Dragaš

Specijalista socijalne medicine

JUL 2016

Svakodnevna, individualno, optimalno dozirana fizička aktivnost povećavafizičku kondiciju i radnu sposobnost

Da li se Fe-preparati trebajudavati pacijentima iako imajuvisok Hemoglobini/ili visok Feritin?

Ovo je često pitanje i među pacijentima i među lekarima, jer standardno najveći broj lekara ne daje preparate gvožđa paci-jentima koji imaju normalne ili povišene Er (npr. preko 4 mil) i Hb (preko 130 g/L), a pogotovo ako imaju i povišen Feritin. (Činjenica je da i samo gvožđe, bez eritro-poetina, može podstaći stvaranje još većeg broja Eritrocita).

Ipak, ako takav pacijent ima simptome kao što su: slabost, malaksalost, zaboravnost, nedostatak kondicije, nedostatak psihičke i fizičke energije (to su sve česti znaci nedostatka gvožđa), onda TREBA probno započeti davanje Fe-preparata pacijentu, i

pored činjenice da ima Feritin i preko 800 ili preko 1000 μg/l. Ako posle primanja tih nekoliko ampula Fe-preparata pacijent oseti poboljšanje, to će nam biti najbolji dokaz da je on imao nedostatak dostupnog gvožđa, i pored velikih feritinskih rezervi, i pored nekih drugih (nepouzdanih) parametara o njegovom realnom stanju gvožđa u krvi.

Šta ako pacijent ima dokazanivišak gvožđa u organizmu?

Povišene koncentracije gvožđa u orga-nizmu su najčešće posledica brojnih trans-fuzija krvi, primljenih iz bilo kog razloga. Ponekad, uzrok može biti i bolest: he-mohromatoza ili hemosideroza, gde postoji dokazani višak gvožđa u krvi i pojačano odlaganje Fe u tkiva i organe (zglobove, jetru, srce, kosti, itd).

Pored posebnih lekova (koji su i skupi i toksični), ovim pacijentima se rade terapijska puštanja krvi (flebotomije), u cilju smanjivanja nivoa gvožđa. Međutim, kada dijalizni pacijent ima višak gvožđa, iz bilo kog razloga (predoziranje Fe-pre-parata), a to znači povišeno Fe, Feritin i TSAT, onda je za njega najbolji lek: primena eritropoetina. Rekormon, Aranesp, Eprex i slični preparati eritropo-etina će podstaći kostnu srž na proizvod-nju eritrocita i na ugradnju viškova gvožđa u eritrocite. U jednom uglednom HD centru u Beogradu svim pacijentima koji imaju povišen Feritin daju duplu dozu C-vitamina (500 mg) venski, na kraju svake dijalize. Ima dokaza da se ovom terapijom smanjuju nivoi feritina i poboljšava is-koristljivost gvožđa.

ZAKLJUČCI: yu proceni statusa Fe neophodno je primenjivati više preporučenih laboratorijskih testova: tes-tove ferokinetike, i hematološke morfo-funkcionalne testove

y terapijske odluke ne bazirati na jednokratnom određivanju, pratiti trend vrednosti ydiferencirati komorbiditetna stanja koja utiču na tačnost, senzitivnost i specifičnost planiranih ispitivanja

y težiti neutralnom ili umereno pozitivnom balansu Fe u bolesnika sa HBI, u skladu sa stručnim preporukama

22 23

JUL 2016 JUL 2016 SA SVIH STRANASA STRUČNE STRANE

Epidemiološke studije i istraživački pro-jekti su pružili brojne dokaze da je fizička neaktivnost, odnosno sedanterni način života savremenog čoveka u ekonomski razvijenim i srednje razvijenim državama sveta jedan od najznačajnijih spoljašnjih faktora rizika za nastanak i razvoj hronič-nih nezaraznih bolesti, masovnih jer su to vodeći uzroci oboljevanja, onesposoblje-nosti i prevremenog umiranja stanovništva u tim zemljama. Na osnovu rezultata istih studija usledio je zaključak da je individu-alno određena, svakodnevna fizička aktiv-nost veoma važan deo prevashodno pri-marne ali i sekundarne i tercijerne prevencije ovih bolesti, i jednostavan ali efikasan način i mogućnost da se zdravlje i funkcionalni kapacitet svake osobe očuvaju i unaprede. Nedovoljna fizička neaktivnost se najtešnje povezuje sa bo-lestima srca, rakom, povišenim krvnim pritiskom, moždanim i srčanim udarom, insulin nezavisnim dijabetesom, osteopo-rozom, koštano-zglobnim bolestima, de-presijom...

Značaj fizičke aktivnosti za dobro zdrav-lje svake osobe može se kompletnije sa-gledati analizom uzroka smrti stanovništva u Srbiji. Prema podacima za 2006. godinu obrađenim u Institutu za javno zdravlje Srbije to su bolesti srca i krvnih sudova (sa udelom od 57,3%), zatim slede zloćudna bolest (19,7%), povrede i trovanja (3,8%), komplikacije šećerne bolesti (2,5%), hro-nična opstruktivna bolest pluća ili astma (1,8%) i sve ostale bolesti sa udelom od 14,9%. Sledeće što treba izneti je raspro-stranjenost faktora rizika za zdravlje stanovništva,takođe prema podacima za 2006. godinu. Najznačajniji ili najraspro-stranjeniji faktor rizika za zdravlje je sma-njena fizička neaktivnost u slobodno vreme (67,7%), zatim povišen krvni pritisak iznad 120/80mmHg (46,5%), alkohol (40,3%), upotreba duvana (33,6%) i gojaznost (18,3%). Opterećenost faktorima rizika prema polu posmatrano, podaci su iz 2003. godine, ima sledeći redosled: za osobe muškog pola upotreba duvana (35,2%), povišen krvni pritisak (21,7%), fizička ne-aktivnost (19,5%), gojaznost (14,9%), alkohol (5,7%) i povišen nivo holesterola u krvi (3,1%); a za osobe ženskog pola najznačajniji faktor rizika je povišen krvni pritisak (17,5%), zatim fizička neaktivnost (16,3%), upotreba duvana (12,5%), goja-

znost (12,2%), povišen nivo holesterola u krvi (1,7%) i alkohol (1,5%).

Fizička aktivnost, kao bilo koji oblik mišićne aktivnosti koji dovodi do potroš-nje energije više nego u mirovanju, može biti: preventivno, dijagnostičko (ergome-trija) i terapijsko sredstvo. Dozira se uče-stalost, intezitet, trajanje i oblik fizičke aktivnosti – pravila važe kao i za svaki drugi lek. Doza mora biti individualno određena a to znači primerena polu, godinama sta-rosti, zdravstvenom stanju, fizičkoj spo-sobnosti, zanimanju osobe i mora biti takođe individualno programirana i svakako kontrolisana. Zbog čega je sve ovo važno? Zbog toga što: “Ne postoji biološka i psihička funkcija organizma na koju od-govarajuća fizička aktivnost ne deluje pozitivno”, što je veoma lepo rekao P. O. Astrand.

Fizička aktivnost ne zahteva materijalna sredstva, potrebna je svest o značaju i spremnost da se svakodnevno sprovodi. Važno je da se što manje umaramo, a što više rekreiramo i to u prirodi na čistom vazduhu. Veoma je korisna aktivna šetnja posle kiše, jer je tada u vazduhu više ozona a odnos pozitivnih i negativnih jona je povoljniji. Ovakva šetnja je okrepljujuća, prija telesnom i duhovnom zdravlju. Prema podacima iz sveta, a tako je i u našoj zemlji, preporučeni nivo fizičke aktivnosti ima samo trećina stanovništva. Drugačije rečeno više od 60% odraslih ljudi nije fizički aktivno onoliko koliko je to potrebno za dobro zdravlje, fizičko i psihičko. Istraživa-nja sprovedena širom sveta pokazuju da nezadovoljavajuća fizička aktivnost ima svoje posledice, jer je u toj grupi stanov-ništva 2,5 puta veća opšta smrtnost, 3,5 puta je veća smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova i 3 puta je veća učestalost raka.

Preporuke za fizičku aktivnost odraslim zdravim ljudima su sledeće: što se tiče učestalosti – svakodnevno ili najmanje pet puta nedeljno; u trajanju barem pola sata, sa deset minuta zagrevanja pre početka i

osobe u postmenopauzi nego za osobe u premenopauzi. Smatra se da fizička aktiv-nost smanjuje rizik i za nastanak raka materice (endometrijuma), pluća i prosta-te. Postoje i nekonzistentni rezultati razli-čitih istraživanja o smanjenju rizika za nastajanje raka gušterače (pankreasa), bubrega i jajnika primenom fizičke aktiv-nosti. Postavlja se pitanje: na koji način fizička aktivnost smanjuje verovatnoću nastanka maligniteta? Smatra se da je me-hanizam delovanja sledeći: kao odgovor na fizičku aktivnost dešava se brza izmena (aktivnost) imunskih ćelija u cirkulaciji i u perifernom limfnom tkivu. Preciznije rečeno događa se modulacija imunskog antitumorskog odgovora. Ima dokaza prema kojima neki oblik fizičke aktivnosti najizrazitije utiče na NK ćelije, a to su ćelije čija je uloga ili zadatak da uništavaju maligno promenjene ćelije organizma. Već je rečeno da program fizičke aktivnosti pomaže održavanje normalne telesne težine, odnosno pomaže u smanjivanju (redukciji) gojaznosti. To je važno pono-viti, jer postoji direktna povezanost goja-znosti sa rakom debelog creva, dojke i prostate - potvrđena u brojnim istraživa-

sa deset minuta opuštanja po završetku programa; oblik fizičke aktivnosti koji se preporučuje u okviru programa je po tipu aerobnih aktivnosti (hodanje, džogiranje, vožnja bicikla, plivanje) zatim vežbe snage – osam do deset vežbi sa osam do dvana-est ponavljanja svake vežbe i to barem dva puta u nedelji a preporučuju se i vežbe istezanja mišića, fleksibilnosti kao i vežbe ravnoteže (pogotovo za starije ljude).

Uloga fizičke aktivnostiu prevenciji raka

Podaci iz različitih studija pokazuju da se fizičkom aktivnošću (vežbanjem) može smanjiti incidenca raka debelog creva i dojke. Ta pojava je što se tiče raka debelog creva više ispoljena kod osoba muškog pola. U prevenciji raka dojke fizička aktiv-nost je izražajnijeg uticaja (povoljnija) za

njima. Smatra se da povezanost nastaje zbog povećane količine masti ili adipoznog tkiva koje luči hormonima slične supstan-ce tvz. proinflamatorne adipokine koji deluju kancerogeno. Kod pomenutih lo-kalizacija maligne bolesti primarna pre-vencija se sprovodi primenom programi-rane fizičke aktivnosti i pravilnom ishranom što znači, između ostalog, i svakodnevnim unošenjem povrća i voća koje sadrži odre-đene sastojke (antioksidanse - vitamine, A, C, E, beta karoten i selen; fitohemikali-je) koji deluju kanceroprotektivno. Fizička aktivnost smanjuje rizik za nastajanje raka debelog creva, osim smanjenjem gojazno-sti, i preko mehanizma smanjivanja nivoa fekalnih žučnih kiselina za koje se smatra da predstavljaju značajan faktor rizika za rak debelog creva. Iz istog razloga veoma je važno uredno pražnjenje creva. O ulozi fizičke aktivnosti i ishrane u prevenciji zloćudnih bolesti (maligniteta) danas se dosta govori i istraživanja se nastavljaju. Izloženi rezultati najnovijih studija o mo-duliranju fiziološkog odgovora organizma fizičkom aktivnošću i specifičnim sastoj-cima ishrane neprestano se analiziraju. Nedvosmisleno se može zaključiti da ova dva prilaza dobijaju sve veći značaj u pro-gramima za prevenciju raka i ukazuju da postoje dodatni pravci primarne preven-cije čija se prava vrednost još uvek otkriva. Većina autora, kod nas i u svetu, smatra da bi svakodnevno negovana fizička aktiv-nost udružena sa pravilnom ishranom mogla smanjiti broj novoobolelih osoba / incindencu određenih lokalizacija maligne bolesti za 30-40%.

Uloga fizičke aktivnostiu prevenciji i lečenju povišenog krvnog pritiska, šećerne bolestii osteoporoze

Tesna je povezanost između povišenog krvnog pritiska i fizičke neaktivnosti (i nepravilne ishrane). Koliko je ovaj zaključak značajan lako možemo videti na osnovu podatka (koji je medicinska statistika lako izračunala), i prema njemu se 9,7% ukupnih godina izgubljenog života zbog prevreme-ne smrti kod osoba muškog i 13,3% kod osoba ženskog pola pripisuje povišenom krvnom pritisku. Prema zvaničnim poda-

cima u Srbiji je još 2000. godine od ukupnog opterećenja ishemijskom bolesti srca 21% slučajeva nastao na podlozi (terenu) po-višenog krvnog pritiska. Povišen krvni pritisak je istovremeno i faktor rizika za nastanak ateromatoze krvnih sudova koja dalje značajno doprinosi nastanku srčanog i moždanog udara, bolesti bubrega i po-gotovo nastanku periferne ateroskleroze (zakrečenje krvnih sudova nogu). Poseban zaključak o značaju fizičke aktivnosti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji bolesti srca i krvnih sudova gotovo da ne treba izvoditi. Navedeni podaci su dovoljni da bi se zaključak nametnuo sam. Potrebno je dodati da nijedan lek za lečenje poviše-nog krvnog pritiska, ma koliko uspešno bio određen, neće delovati pozitivno - maksimalno moguće – ukoliko osoba nema potreban i doziran nivo fizičke ak-tivnosti uz pravilan način ishrane u životu bez duvanskog dima.

Neprestano ubrzavanje gradskog (urbanog) načina života ne ostavlja poje-dincu vremena da se ozbiljnije posveti unapređenju svog fizičkog (niti duševnog) zdravlja, i to je problem sa kojim se mora suočiti i na odgovarajući način ga rešavati. Nepravilna, nedovoljna i neredovna fizička aktivnost je postala sastavni deo života, i tesno je povezana sa nastankom i razvojem masovnih hroničnih nezaraznih bolesti, a šećerna bolest je u toj grupi. Kada se govori o načinu života kao činiocu rizika za na-stanak ovih bolesti onda se u prvom redu misli na nepravilnu ishranu, upotrebu duvana, fizičku neaktivnost, zloupotrebu alkohola, lekova i na nemogućnost odgo-varajuće kontrole stresa. Sve ovo se dovodi u kontekst sa šećernom bolesti. Svuda u svetu je zapaženo da se povećanje inci-dence i prevalence gojaznosti dešava pa-

ralelno sa dramatičnim porastom inciden-ce i prevalence šećerne bolesti (diabetes melitusa), naročito tipa 2. Takođe treba reći da fizička neaktivnost i neodgovara-jući način ishrane roditelja imaju veoma velik uticaj na smanjenje fizičke aktivnosti dece i adolescenata i na njihov način ishrane. Gojaznost i šećerna bolest se udru-žuju i napadaju sve mlađe osobe. Uspešno lečenje šećerne bolesti, insulin zavisne i insulin nezavisne, može biti uspešno samo ukoliko uključuje odgovarajuću fizičku aktivnost i ishranu.

Osteoporoza je metabolička bolest kostiju u čijoj osnovi je poremećaj meta-bolizma kalcijuma, nastao u smislu pove-ćanog izlaska ove mineralne materije iz kostiju. U kostima se svakodnevno odvija živ metabolizam i stalno remodeliranje kosti: osteoklasti razgrađuju kost i odstra-njuju oštećene, stare delove a osteoblasti grade osteoid u defektu kostiju u koji se kasnije deponuju minerali. Ciklus razgrad-nje traje oko 20, a ciklus izgradnje približ-no 180 dana. Deponovanje minerala u osteoid traje nekoliko meseci. Proces iz-gradnje i razgradnje su u dinamičkoj rav-noteži. U mladosti intezivnija je izgradnja, a posle 30-te godine razgradnja postepeno postaje intezivnija i posebno je intezivna u vreme menopauze i u starosti. Osteobla-sti tada ne mogu da nadoknade izgubljeno pa se ukupna koštana masa smanjuje. Svaka osoba između 40-te i 70-te godine u proseku izgubi približno trećinu koštane mase. Fizička aktivnost je neophodna da bi se kalcijum i minerali iz krvi ugradili u kosti, pa zbog toga primarna prevencija osteoporoze i održavanje potrebnog nivoa fizičke aktivnosti započinju već u najmla-đem uzrastu. Tokom celog života je fizička aktivnost neophodna da bi se kalcijum

SA STRUČNE STRANEJUL 2016

Kada je stres nastao - kratka i vrlo intenzivnafizička aktivnost (koja ne ugrožava zdravlje) daje trenutno najbolji mogući odgovor osobe, odnosno njenog organizma

24 25

JUL 2016 JUL 2016

ugrađivao u kosti i da bi se usporavao gubitak minerala iz kostiju, zatim radi održavanja pravilnog držanja tela, podiza-nja opšte kondicije, i radi smanjivanja rizika od padova i povreda. Pravilno odabrane vežbe se moraju pravilno primenjivati, dakle u skladu sa godinama starosti i fizič-kom sposobnosti osobe. Ukoliko je ukupna koštana masa u mladosti bila mala ili ukoliko postoji ubrzani gubitak koštane mase usled povećane razgradnje nastaje osteoporoza i uslovi za prelom kosti (kasnije i spontani). Stopa oboljevanja od ove bolesti značajno raste poslednjih godina, zapaženo je i kod osoba muškog pola. Ukupno starenje stanovništva, me-nopauza ali i sve značajniji način ishrane (brza hrana, nedovoljno uzimanje namir-nica koje su izvori kalcijuma, magnezijuma, fosfora i D vitamina) uz nedovoljnu fizičku aktivnost osnovni su razlozi koji su doveli i dalje utiču na značajno povećanje uče-stalosti osteoporoze svuda u svetu gde stanovništvo živi na ovakav način. Daleko najčešći oblik još uvek je postmenopauzna osteoporoza. Prema podacima 10% svetske populacije ima ovu bolest i živi sa različitim posledicama koje utiču na funkcionalni kapacitet osobe za svakodnevni samostal-ni život.

Kratak zaključak koji iz ovoga sledi je vrlo jednostavan: ukoliko ste svakodnevno, dozirano fizički aktivni imaćete dobru psihofizičku kondiciju i kapacitet za uspeš-niju kontrolu stresa kojem ste neprekidno izloženi; proces arterioskleroze će biti usporen; doći će do gubitka depoa masti što će dovesti do regulisanja telesne težine i bićete uspešniji u borbi protiv gojaznosti; takođe će doći do smanjivanja nivoa ho-lesterola u krvi - smanjiće se nivo LDL a povećati nivo “dobrog”, HDL holesterola u krvi; postići ćete uspešniju regulaciju, kontrolu šećera u krvi; povišeni krvni pri-tisak će se smanjiti; omogućićete izgradnju kostiju i očuvanje koštane mase, poveća-ćete svoju snagu, pokretljivost i sposobnost funkcionisanja u svakodnevnom životu. Iskustva u svetu i kod nas pokazaju neop-hodnost promene rizičnog ponašanja i formiranje zdravih navika u sklopu zdravog načina života, a sve u cilju očuvanja i una-pređenja zdravlja stanovništva.

Prema rezultatima Nacionalnog istraži-vanja iz 2000. godine, urađenog za svaki okrug u Srbiji, fizička neaktivnost kao

faktor rizika dominira kod odraslog sta-novništva Severnobačkog okruga. U slo-bodno vreme 76,6% odraslih osoba nikada se ne bavi nekim sportom ili rekreacijom. Sportom i rekreacijom u slobodno vreme se bave češće muškarci, mlađe i obrazova-nije osobe.

Fizička aktivnost je jedan od kriterijuma za ocenu zdravlja, a fizička neaktivnost identifikovana je kao četvrti vodeći faktor rizika opšteg mortaliteta koji globalno dovodi do 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Redovna fizička aktivnost je ključna determinanta energetske potrošnje i od fundamentalne je važnosti za ener-getski balans i kontrolu telesne mase. Takođe, smanjuje rizik obolevanja od kardio i cerebrovaskularnih bolesti, dija-betesa, raka dojke i debelog creva, depre-sije i nekih drugih bolesti. Svetska zdrav-stvena organizacija i Svetska federacija za srce preporučuju da odrasla, zdrava i prosečna osoba svakodnevno 30 minuta sprovodi odgovarajuću fizičku aktivnost umerenog intenziteta.

Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, 2013. godina – Fizička aktivnost

U okviru poslednjeg sprovedenog Istra-živanja zdravlja stanovništva republike Srbije, iz 2013. godine ispitivana je učesta-lost i trajanje fizičke aktivnosti u toku rada, svakodnevnog kretanja i slobodnog vremena. Rezultati su pokazali da su žene u Srbiji sklonije sedentarnom stilu života od muškaraca, koji provode više vremena baveći se fizičkim aktivnostima. U 2013. godini 43,6% stanovnika u Srbiji je u toku svog rada (obuhvata plaćeni i neplaćeni posao, rad u kući ili oko kuće, brigu o po-rodici, studiranje ili učenje) sedelo ili stajalo i to značajno više u Beogradu (61,2%) u odnosu na Šumadiju i Zapadnu Srbiju (36,4%), odnosno Južnu i Istočnu Srbiju (37,2%). Žene su značajno češće nego muškarci tokom obavljanja posla vreme provodile sedeći ili stojeći (48,3% prema 38,7%). Stanovnici Srbije u proseku sede 5 sati dnevno, najviše stanovnici Be-ograda (5,8 sati), gradskih naselja (5,3 sati), osobe uzrasta 15–24 godine (5,5 sati), kao i oni sa višim i visokim obrazovanjem (5,8 sati). U Srbiji je u 2013. godini svakodnev-no hodalo u kontinuitetu bar 10 minuta 72,9% stanovnika. U značajno većem

procentu preporučenih 30 minuta u hodanju su provodili muškarci (54,9%) u odnosu na žene (45,8%). Prema rezultati-ma Istraživanja svakodnevna vožnja bicikla u trajanju od najmanje 10 minuta je bila zastupljena kod 10,4% stanovnika, i to značajno više u Vojvodini (24,4%) u odnosu na stanovnike drugih geografskih oblasti gde se taj procenat kretao od 2,2% u Beogradu do 8,5% u Južnoj i Istočnoj Srbiji. Fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavilo se 8,8% stanovnika Srbije, dok je svaki deveti sta-novnik Srbije (11,3%) u toku spobodnog vremena nedeljno proveo u takvim aktiv-nostima najmanje 90 minuta. Navika bavljenja sportom i rekreacijom je zastu-pljenija kod osoba muškog pola (12,1% se rekreira tri puta nedeljno a 15,9% nedelj-no u rekreaciji provodi najmanje 90 minuta) nego kod osoba ženskog pola (5,7% se rekreira tri puta nedeljno, a 5,3% nedeljno u rekreaciji provodi najmanje 90 minuta). Intenzivnim fizičkim aktivnosti-ma namenjenim jačanju mišića najmanje tri puta nedeljno se u 2013. godini bavilo 4,8% stanovnika Srbije.

Aktuelni podaci su razlog više da se citira Tisso, koji je živeo od 1728. do 1797 godine, jer je još tada gotovo proročki rekao: “Kre-tanje može da zameni mnoge lekove, ali ni jedan lek ne može da zameni kretanje!”.

Uloga fizičke aktivnostiu prevenciji i lečenjubolesti bubrega

Uloga fizičke aktivnosti u prevenciji i lečenju bolesti bubrega je višestruka, sa direktnim i indirektnim učinkom. Odgo-varajuće individualno dozirana i svakod-nevno sprovođena fizička aktivnost direk-tno pozitivno utiče na ukupno psiho/fizičko zdravlje osobe i na skladno funkci-onisanje organa i sistema organa. Preven-cija mnogih bolesti, kako masovnih hro-ničnih nezaraznih bolesti (povišen krvni pritisak, gojaznost, šećerna bolest...) tako i različitih infekcija (zbog dobre prirodne opšte otpornosti organizma) sprečava nastanak bolesti bubrega, sprečava ili odlaže nastanak komplikacija, a smanjuje i njihov broj i težinu. Život je kretanje i zato treba krenuti u smeru očuvanja i unapre-đenja ukupnog zdravlja, vitalnosti tokom godina starenja i dobre životne i radne sposobnosti.

Osobine pojedinaca koje izazivaju ne-jednakost ne mogu se promeniti, kao in-validitet, pol, određene godine života, seksualna orijentacija. Ono što se može promeniti je stav prema tome. Ostvaruje se načelo da o invalidima oni sami treba da odlučuju.

Potrebno jačati mehanizme zajedničkog planiranja i praćenja politike mera u oblasti invalidnosti na svim nivoima, kroz razvija-nje jedinstvene baze podataka o osobama sa invaliditetom, kroz praćenje svih inova-tivnih aktivnosti koji doprinose unapređe-nju položaja osoba sa invaliditetom, kroz aktivno uključivanje svih institucionalnih okvira za davanje neophodnih podataka u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, zdrav-stva i socijalne zaštite kao i pružati podršku lokalnoj samoupravi u unapređenju polo-žaja osoba sa invaliditet

Potrebno je sprovoditi planove preven-cije i sprečavanja diskriminacije osoba sa invaliditetom, planove senzibilizacije društva po pitanjima invalidnosti. Neop-hodno je razvijati mehanizme poštovanja i zaštite prava osoba sa invaliditetom sa-glasno Međunarodnoj konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom uz poštovanje odredbi Zakona o sprečavanju diskrimina-cije osoba sa invaliditetom i drugih propisa

koji će doprineti jednakim mogućnostima i punom učešću osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života.

Socijalne, zdravstvene i druge usluge bazirane na pravima i potrebama osoba sa invaliditetom, moraju se učiniti dostu-pnim po međunarodno-prihvaćenim metodama procene invalidnosti i potreba. Potrebno je unaprediti sistem podrške i usluga usmerenih ka osobama sa invalidi-tetom u skladu sa njihovim potrebama, razvijati standarde kvaliteta socijalnih, zdravstvenih i drugih usluga na lokalnom nivou, obezbediti istovremeno pristupač-nost socijalnim, zdravstvenim i drugim uslugama u arhitektonskom, organizacio-nom i programskom smislu, razvijati stan-darde usluga, treninga i kvalifikacije za personalne asistente, osigurati kontinuitet, komplemetarnost i međusektorsku sarad-nju u pružanju usluga osobama sa invali-ditetom, razvijati model ''sredstva prate korisnika'' jer osobe sa invaliditetom imaju pravo izbora vrste i pružaoca usluga. Ra-zvijati nove usluge koje podržavaju samo-stalnost osoba sa invaliditetom, osigurati sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu i pristup osoba sa invaliditetom specijalizovanim službama zdravstvene zaštite i rehabilita-cije.

Potrebno je osnažiti porodice osoba sa invaliditetom kroz sistem pružanja ade-kvatne podrške odgovarajućih servisa i službi koje pomažu integraciju osoba sa invaliditetom. Vršiti promovisanje poro-dičnog okruženja kao primarnog i najboljeg za osobu sa invaliditetom, razvijati servise i programe podrške za roditelje i porodice osoba sa invaliditetom, obezbediti redovno i potpuno informisanje osoba sa invalidi-tetom i njihovih porodica o pravima i obavezama, razvijati programe i aktivnosti u cilju pružanja dodatne podrške samo-hranim majkama odnosno očevima sa invaliditetom, kao i porodici koja ima dva ili više članova sa invaliditetom.

Treba unapređivati kvalitet rada pruža-laca usluga kroz programe edukacije lica koja su profesionalno uključena u rad i obezbeđenje usluga osobama sa invalidi-tetom, uz razvijanje institucionalnih me-hanizama da osobe sa invaliditetom uče-stvuju u procesu obezbeđivanja usluga uključujući izbor, procenu potreba, učešće u donošenju odluka, monitoring i evalua-ciju usluga.

Nastavak u sledećem broju

Status osoba sa invaliditetomu našem društvu - II deo

Nada Abramović

pravnica

SA STRUČNE STRANE PRAVNI SAVETI

26 27

JUL 2016 JUL 2016LEKOVITO BILJE

Piše: Jasmina Vukša, dipl. ph.

U zadnjih nekoliko godina goji bobice munjevito su osvojile evropsko i američko tržište.

Godži ili  ‘’Gou Qi Zi’’ je poreklom sa Tibeta, smatra se svetom biljkom koja se koristi više od 6.000 god. Vekovima se upotrebljava u tradicionalnoj medicini za održavanje dobrog zdravlja i energije, a posebno za popravljanje vida.

Najizbalansiranija, organski najzdravija hrana, koja omogućava zdrav, srećan i dug život.

Ove bobice se koriste kao sastojak ne samo u mnogim receptima, već i u medi-cini zbog izvrsnih svojstava. U Aziji ih čak nazivaju „crvenim dijamantima“.

Goji ili vučje bobice (lat. Lycium barba-rum) je grmolika biljka koja naraste od 1 do 3 metara u visinu. Postoji vrsta L. chinen-se koja se najviše uzgaja na jugu Kine i nešto je niža, a Lycium barbarum se više uzgaja na severu, ponajviše u pokrajini Ningxia Hui i nešto je viša. Plod je narandžasto

crvene boje dužine od 1 do 2 cm, dugulja-stog oblika.

U svakoj je bobici od 10 do 60 semenki. Bobice su zrele od jula do oktobra. Mogu se jesti sirove, ali brzo oksidiraju pa se naj-češće u trgovinama kupuju sušene čiji slatki ukus podseća na grožđice, ili se mogu nabaviti u obliku čaja i soka. Njihov najveći izvoznik i uzgajivač je upravo Kina.

Svojstva goji bobicaZbog svojih izuzetnih nutritivnih i anti-

oksidantnih svojstava koriste se u tradici-onalnoj kineskoj medicini od pamtiveka. „Zapadni“ svet ih je „otkrio“ zadnjih desetak godina i svrstao ih u supernamir-nice.

One se nalaze na prvom mestu američ-ke lestvice ORAC (Oxygen Radical Absor-bance Capacity). To je lestvica koja meri antioksidativna svojstva hrane. Što je položaj na lestvici viši, hrana ima veću sposobnost uništavanja slobodnih radika-

la koji, ako su slobodni i ako dolazi do njihovog gomilanja, narušavaju zdravlje, ubrzavaju proces starenja,zbog niza dege-nerativnih promena.

Goji bobice u 100 grama imaju fanta-stičnih 25.300 jedinica , u poređenju sa šljivama koje su na trećem mestu i u 100 grama ima „samo“ 5.770 jedinica. Zbog toga se smatraju najboljom hranom za revitalizaciju organizma i usporavanje procesa starenja.

Goji bobice sadrže 68% ugljenih hidrata, 12% proteina, 10% vlakana i 10% masti tako da u 100 grama ima 370 (kilo) kalo-rija. 

Ne samo što imaju izuzetno veliku koli-činu vitamina C i gvožđa (U 100 grama bobica ima 11 mg gvožđa, što je najveći izvor gvožđa u nekoj biljci), sadrže mnoštvo nutrijenata, fitonutrijenata (koji hrani daju boju, ukus, miris i druge karak-teristike i nemaju prehrambenu, već pozi-tivnu funkcionalnu vrednost za ljudski organizam u smislu zaštite od bolesti i preventive).

Lutein  ima izuzetna antioksidacijska svojstva. Usporava odumiranje mrežnjače, što je najčešći uzrok slepila kod starijih od 65 godina.

Beta-karoten se u telu pretvara u vitamin A, važan za dobar vid.

Zeaksantin štiti oči od odumiranja žute pege izazvane delovanjem slobodnih ra-dikala. Pomaže u zaštiti od različitih oblika raka jer veže slobodne radikale, čime se smanjuje broj ćelija tumora.

Betain pomoću kojeg jetra proizvodi holing, koji smiruje nervozu, prevencija je nastajanju masne jetre, a pospešuje i pam-ćenje.

Goji čak nazivaju i „sretne bobice“ zato što kažu da se čovek dobro oseća kada ih redovno konzumira, poboljšavaju energi-ju i izdržljivost organizma. Goji bobice nisu lek, ali predstavljaju jedan od najkvalitet-nijih prirodnih dodataka prehrani za do-brobit celog organizma.

Dnevna doza goji bobica Da bismo potpuno uživali u svim do-

brobitima koje nam nude goji bobice, nisu nam potrebne veće količine. Naime, dnevna doza koja se preporučuje je svega 10 do 30 grama. Napominjemo da ne postoji gornja granica kod istih tako da ih slobodno možemo konzumirati i više ako ste u mogućnosti. Tradicionalna kineska medicina recimo i to preporučuje - do 150 grama dnavno, ukoliko se upotrebljava-ju goji bobice kao lek.

Ono što smo i u samom uvodu rekli danas su na tržištu ipak najzastupljeni-je  sušene gojii bobice  kao i prerađene nezaslađene pulpe, sokovi, sirupi i druge varijante, jer je veoma teško naći sveže. Ipak, stvari su se poslednjih godina pokre-nule, te je sve veći broj entuzijasta koji se  upustio u gajenje biljke goji .

Goji bobice – kontraindikacijei nuspojave

Veoma je važno reći   i to da  goji bobice  ne izazivaju nikakve nuspojave i

kontraindikacije (ne preporučuju se jedino osobama koje uzimaju lekove protiv koa-gulacije krvi ili one za regulisanje krvnog pritiska). Takođe se ne preporučuju osobama obolelim od astme i deci mlađoj od 18 godina. Budući da imaju snažno tonifikujuće dejstvo, preporučljivije je konzumirati ih ujutro ili tokom ranih pre-podnevnih časova, kako ne bi poremetile san. Optimalna količina  iznosi dve do tri kašičice dnevno.

UpotrebaS obzirom na njihov prijatan ukus,

bobice goji mogu da se konzumiraju sveže ili sušene, u obliku soka ili čaja od suvih plodova, ili kao dodatak raznim pićima i jelima. 

Suve bobice se dodaju kao ukusni i aromatični dodatak u jela od kuvanog pirinča, u osvežavajuće supe, u jelima sa svinjetinom, piletinom i povrćem, kao i za oplemenjivanje vina i piva, dodatak kolačima, sladoledu, slatkišima, hlebu.

Koriste se za pravljenje džemova, mar-melada, jogurta, kao začin i sos. Specijali-tet je dodati ih u jagnjeću čorbu. 

Sveže bobice koriste se za razna dinstana, pržena i pečena jela od zeleniša, mesa i  morskih plodova, kao i za  kaše  i slatkiše. 

Mladi izdanci i lišće gojia dodaju se kao prilog pečenoj svinjetini i kao sastav mnogih salata. Najkvalitetniji način upo-trebe bobica je pravljanje sokova, ali su vrlo skupi. 

Čaj od svežih i suvih plodova goji (Antistres čaj)

U kipuću vodu staviti 3-4 suvih bobica goji, poklopiti i ostaviti da odstoji 15 minuta. Procediti i piti 3-4 puta dnevno.  Čaj od goji bobica je bogat anti-oksidansima, podstiče imunitet i dovodi u ravnotežu stresom „napadnut“ organi-zam.

Goji berry može se čuvati i do 30 dana u frižideru a zamrznut se može koristiti kao i sve ostalo voće i kao takav dodavati u razna jela i kolače.

Goji bobice Detoksikacija u borbi protiv godina

(OXIGEN RADICAL ABSORBANCE CAPACITY)

Antioksidantne jedinice u 100 g bobica

25.300

16.100

5.700

2.830 2.400

Suve šljive

Aronia

Suvo grožđe

Borovnica

KupinaJagoda

MalinaNarandža

ŠargarepaGoji

2.036 1.540 1.220 750 200

O.R.A.C.

• 18 amino kiselina (od kojih je 8 esen-cijalnih koje su potrebne za život)

• 6 esencijalnih vitamina (kao što su: riboflavin /vitamin B2/, vitamin B1, C vitamin)

• 21 mineral (kao što su gvožđe, cink, selen, kalcijum)

• 8 polisaharida i 6 monosaharida

• 5 nezasićenih masnih kiselina od koji je važno spomenuti linolnu i alfa-li-nolensku kiselinu koje su neophodne za pravilno funkcionisanje mozga

• beta-sitosterol (koji redukuje količinu kolesterola) i ostale fitosterole

• 5 karotenoida (beta-karoten, zeak-santin, lutein, likopen, kriptoksantin, ksantofil)

• mnoštvo fenolnih pigmenata koji imaju antioksidacijska svojstva.

LEKOVITO BILJE

S AV E Z B U B R E Ž N I H I N VA L I DA VO J VO D I N E21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 6 - 8

Tel/fax: 021/6333 866; www.ns-nefro.org, dijaliza.nsp@gmail.comU D RU Ž E N J E B U B R E Ž N I H I N VA L I DA - S U B OT I C A

Blaška Rajića 27/36; P.J. Banijska 2Mob: 069/712-547, dijaliza.su@gmail.com

ZlatarBiseri Srbije