6.

FJODOR DOSTOJEVSKI

IDIOT

PRVI DEO

II

, , , - . , ; , , - . - ; , , . , , , , , -, .Jednog dana krajem novembra, kad je malo ojuilo, oko devet asova izjutra, varavski voz se punom parom pribliavao Petrogradu. Bilo je tako vlano i maglovito da je jedva svanulo; na deset koraka levo i desno od eleznike pruge bilo je teko ita raspoznati kroz prozore vagona. Meu putnicima bilo je i onih koji su se vraali iz inostranstva; ali u odeljenjima tree klase bilo je vie sveta, i to veinom sitnih radnih ljudi koji ne dolaze izdaleka. Svi behu, kao obino, umorni; svima behu oi oteale, svima je hladnoa ula u kosti, sva su lica bila bledouta kao magla.

, , , , , , , , , . , , , , , - . , , , , . , ; - , ; . , , , - , , , . , , , , , , . , -- , , - , , , , , , , . , . , , , , , , , . , ; - , , - , . , , , , , . , , , , . , -. , , , :U jednom vagonu tree klase, odmah do prozora, naoe se, u svanue, jedan spram drugog dva putnika, obojica mladi ljudi, obojica bez prtljaga, skromno odeveni. U obojice behu lica upadljiva i obojica zaelee najzad da stupe u razgovor jedan s drugim. Da su njih dvojica znali jedan o drugom zbog ega su u ovaj mah tako neobini, oni bi se, naravno, veoma zaudili to ih je sluaj tako udnovato posadio jednog prema drugom u vagonu tree klase varavskog voza. Jedan bee onieg rasta, od dvadeset sedam-osam godina, kudrave i skoro crne kose, sivih, malenih ali vatrenih oiju. Nos mu je poiri, malo spljoten, jagodice na obrazima istaknute. Tanke usne su se neprestano razvlaile u nekako drzovit, podsmeljiv, pa ak i ljutit osmeh. No elo mu bee visoko i lepo uoblieno, te je ulepavalo grublje razvijen donji deo lica. Naroito se na tom licu isticala mrtvaka bledoa koja svoj fizionomiji ovog mladog oveka davae iznuren izgled, iako je inae bio ovek jae grae, a u isti mah neto strastveno, skoro bolno, to se nije slagalo sa drzovitim i grubim osmehom i sa prodornim, samozadovoljnim pogledom. On bee toplo obuen: na njemu prostran crn jagnjei kouh, odozgo suknom poiven, te noas nije zebao, dok je njegov sused morao da izdri na svojim prozeblim leima svu milinu vlane, novembarske ruske noi, za koju se, oevidno, nije spremio. Na njemu bee dosta irok i debeo ogrta bez rukava i sa ogromnom kapuljaom onakav kakav zimi nose putnici daleko od Rusije, negde u vajcarskoj ili, recimo, u severnoj Italiji naravno, ne raunajui na tako dalek put kao to je pruga od Ajtkunena do Petrograda. No to je bilo zgodno i to je potpuno odgovaralo potrebama u Italiji pokazalo se kao nedovoljno podesno u Rusiji...

Sopstvenik ogrtaa sa kapuljaom bio je mladi, opet, tako od svojih dvadeset est-sedam godina, rasta neto vieg od srednjeg, veoma plav, sa gustom kosom, upalih obraza i sa mekom, iljastom, skoro sasvim belom bradicom. Oi su mu bile krupne, plave, i pomno su gledale u oveka; u njihovom pogledu bilo je neto blago, ali teko, neto puno onog udnog izraza po kome ovek ve na prvi pogled kod neke linosti uoi padavicu. Inae je lice tog mladia bilo prijatno, fino i mravo, ali bezbojno, a sad je ak pomodrelo od hladnoe. U rukama je imao nekakav mrav zaveljaj od stare olinjale svile, u kojoj su se, izgleda, nalazile njegove putnike stvari. Na nogama je imao cipele sa debelim donovima i kamane sve strano, neruski. Njegov crnomanjasti sused u toplom postavljenom kouhu sve je to, delom iz duga vremena, bio uoio, pa ga najzad zapita sa onim nedelikatnim podsmehom u kome neki put tako grubo i nemarno izbija ljudsko zadovoljstvo kad ovek primeti teak poloaj svoga blinjega:

? Je li hladno? i strese ramenima.

.

, , , , . , ? , . . Vrlo hladno odgovori sused sa neobinom predusretljivou i pomislite samo: ovo danas je toplije. A ta bi tek bilo da je mraz! Nisam ni mislio da je kod nas takva zima. Odvikao sam se.

- , ? Dolazite, jamano, iz inostranstva?

, . Da, iz vajcarske.

! !.. Fju! Pazi ga!

.Crnokosi zviznu i prsnu u smeh.

. , . , , , , , , - , , - . , ; , : , ? , , .Zapodenu se razgovor. Gotovost plavog mladog oveka u vajcarskom ogrtau da odgovara na sva pitanja svog crnomanjastog suseda bee neobina i bez najmanje sumnje u potpunu nemarnost, neumesnost i zaludnost tih pitanja. Odgovarajui mu, on ree, izmeu ostaloga, da zbilja ve odavno nije bio u Rusiji, skoro vie od etiri godine; da je ranije upuen u inostranstvo zbog bolesti, zbog neke udne ivane bolesti, nalik na padavicu ili na Vitov ples nekakvo drhtanje i grenje. Sluajui ga, onaj crnomanjasti se nekoliko puta osmehnu; naroito se zasmeja kada mu na pitanje: Pa ta, jesu li vas izleili? ovaj plavi odgovori: Ne, nisu.

! , , , - , . He! Pa to ste im vi grdan novac uzalud nadavali; a mi im ovde jo verujemo zajedljivo primeti crnomanjasti.

! , , , , , -, ! Pravo kaete! umea se u razgovor jedan gospodin u pohabanom odelu, koji je sedeo do njih, neto nalik na inovnika koji je okoreo po kancelarijama. To bee ovek od svojih etrdeset godina, jaka sastava, crvena nosa i bubuljiava lica. Pravo kaete ree on samo zabadava odvlae onamo sve ruske snage!

, , , , , , . O, kako se vi varate u ovome mom sluaju prihvati vajcarski pacijent tihim i pomirljivim glasom naravno, ne mogu da kaem jer ne znam sve, ali moj lekar je meni sad od svog poslednjeg novca dao za put do Rusije, i skoro dve godine me je o svom troku izdravao.

, , , ? . Sto, valjda, nije imao ko da mu plati? zapita crnomanjasti.

, , , ; , , . . Da, gospodin Pavliev, koji me je tamo izdravao, umro je pre dve godine. Ja sam posle pisao ovamo generalici Jepaninoj, mojoj dalekoj roaki, ali nisam dobio odgovora. Zbog toga sam i doao.

-? A kuda idete?

?.. , Vi mislite gde u odsesti? ... To, bogami, jo ni sam ne znam ... tako ...

? Jo se niste odluili?

.I oba sluaoca ponovo prsnue u smeh.

? . To vam je, valjda, sve to imate u tome zaveljaju? zapita ga crnomanjasti.

, , , , , - . Kladim se u ta hoete da je tako prihvati sa neobino zadovoljnim izrazom lica inovnik crvenog nosa i da on nekog drugog prtljaga u furgonu nema, premda sirotinja nije greh, to, takoe, opet, moramo priznati.

, : .Pokaza se da je i to bilo tano: plavi mladi priznade odmah, i to neobino brzo.

- , , (, , , ), , , , , , , , , , , , , , . Nego, va zaveljaj ipak ima neku vrednost nastavi inovnik kada se siti ismejae (zanimljivo je da se i sopstvenik zaveljaja stade najzad smejati, gledajui na njih, to jo povea njihovo veselo raspoloenje) iako bi se ovek mogao kladiti da u njemu nema zlatnih inostranih fieka sa napoleondorima i fridrihsdorima, niti, pak, sa holandskim guldenima, to se moe zakljuiti ve i po tim kamanama koje su preko vaih inostranih cipela, ali... Kad se uz taj va zaveljaj doda takva, kao to rekoste, roaka kakva je, recimo, generalica Jepanina, onda i taj zaveljaj dobija nekakav drugi znaaj, naravno, samo u tom sluaju ako vam je generalica zbilja rod, ako se, to jest, vi ne varate, iz rasejanosti, to je veoma svojstveno oveku, a moda... i odve ivahne uobrazilje.

, , , , ; , , , , . . Vi ste i tu pogodili prihvati plavi mladi jer ja se doista skoro varam, to jest skoro da mi i nije roaka; i to u tolikoj meri da se zaista ni najmanje nisam zaudio kad mi na pismo nije odgovorila. Ja sam to skoro i oekivao.

. , ! -, , , ; , , -, , . , , , , , - Samo ste uzalud bacili pare za marke. Hm... nego ste bar prostoduni i iskreni, a to je pohvalno! Da, a generala Jepanina znamo, naroito stoga to je to ovek optepoznat, a znamo i pokojnog gospodina Pavlieva to vas je u vajcarskoj izdravao, ako je samo to bio Nikolaj Andrejevi Pavliev, jer ih ima dva brata od strica. Onaj drugi je jo i sad na Krimu, a Nikolaj Andrejevi, pokojnik, bio je ovek uvaen i sa vezama i imao je u svoje vreme etiri hiljade seljaka kmetova.

, , , , . Sasvim je tako: on se zvao Nikolaj Andrejevi Pavliev.

Odgovorivi to, mladi paljivo i ispitivaki odmeri pogledom gospodina sveznalicu.

, , . , , , . , , : -, , , , , , , .., .., . . , , , , , , , , . . , , , , , . , . - , - , , - : , , , .Ta sveznala gospoda nalaze se esto u izvesnom drutvenom sloju. Oni vam sve znaju, sva nemirna radoznalost njihovog uma i sposobnosti nezadrivo tee na jednu stranu, dabogme stoga to oni nemaju vanijih ivotnih interesa i pogleda, kao to bi to dananji mislilac rekao. A pod reju znaju sve treba, uostalom, razumeti dosta ogranieno polje oni znaju: u kakvoj je taj i taj slubi, s kim se poznaje, koliko mu je imanje, gde je bio gubernator, kime je oenjen, koliko mu je ena donela, ko mu je brat od roenog strica, a ko od neroenog, itd. itd. veinom takve stvari. Te sveznalice idu veinom poderanih laktova, a mesena im je plata sedamnaest rubalja... Ljudi o kojima oni znaju sve do sitnica ne bi se, naravno, nikad mogli setiti zato ih sve to interesuje; a meutim, mnogi od njih imaju zadovoljstvo od tog svog znanja, koje je ravno itavoj nauci, stiu na taj nain samopotovanje, pa ak i vie duhovno zadovoljstvo. A ta nauka i jeste sablanjiva. Ja sam poznavao naunike, knjievnike, pesnike, politike radnike koji su traili i nalazili u toj nauci svoje vie zadovoljenje i svrhe, i koji su, nesumnjivo, samo time i stvorili sebi karijeru. U toku celog tog razgovora crnomanjasti mladi zevae, gledae bez cilja kroz prozor i s nestrpljenjem oekivae kraj putovanja. On je bio nekako rasejan, vrlo rasejan, skoro uznemiren, ak je postajao nekako udan: poneki put je i sluao i nije, gledao i nije, smejao se, i ni sam nije znao niti se seao zbog ega se smejao.

, . A dozvolite, s kim imam ast... obrati se najedared bubuljiavi gospodin plavome mladiu sa zaveljajem.

, . Knez Lav Nikolajevi Mikin odgovori ovaj sa potpunom i nezadranom gotovou.

? ? -. -, , , , , -, - , -. Knez Mikin? Lav Nikolajevi? Ne znam. Cak nikad ni uo nisam odgovori inovnik zamiljeno to jest, ja ne mislim prezime, prezime je istorijsko, u Karamzinovoj se istoriji moe i mora nai, nego ja govorim o linosti: kneeva Mikinih sad nekako ve i nema nigde, to ime se danas vie i ne uje.

, ! , , ; , . , . , , , . , , Pa, naravno! odgovori odmah knez kneeva Mikinih sad i nema vie, osim mene jednog; ja sam, izgleda, poslednji. A to se tie oeva i dedova, oni su ostajali bez imanja i bez seljaka kmetova... Moj je otac, uostalom, bio armijski potporunik, sa vojnom kolom. Nego, eto ne znam na kakav to nain i generalica Jepanina ispade da je po roenju kneginjica Mikina, opet poslednja u svojoj lozi...

--! ! -! , .He-he-he! Poslednja u svojoj lozi! He-he! Kako vi to okrenuste zakikota se inovnik.

. , , , , , .Osmehnu se i onaj crnomanjasti. Plavi se kao malko zaudi to mu poe za rukom da izbaci taj inae dosta rav kalambur.

, , . A zamislite: ja sam to rekao sasvim nehotino objasni on, najzad, zaueno.

-, -, . Ta, dabogme, dabogme veselo potvrivae inovnik.

, , , -? . A vi, knee, jeste li tamo kod svog profesora i nauke uili? zapita ga najednom crnomanjasti.

Da ... uio sam ...

. A ja, vidite li, nikad nita nisam uio!

, - , , . . Pa i ja sam samo onako... poneto... dodade knez skoro kao da se izvinjava. Nalazili su da ja zbog svoje bolesti nisam za sistematsko uenje.

? . A Rogoine poznajete? odjednom ga zapita crnomanjasti.

, , . . - ? Ne, ne znam. Ja uopte u Rusiji malo koga znam. Da niste vi Rogoin?

, , , . Da, ja sam Rogoin, Parten.

? . Parten? Ama da ne bude to ba od onih Rogoinih... poe sa veom vanou inovnik.

, , , , , , , . Da, od onih, ba od onih prekide ga brzo i sa neutivom nestrpljivou crnomanjasti, koji se nikako, uostalom, i ne obraae bubuljiavom inovniku, nego je od samog poetka govorio samo knezu.

? , - , , , , , ? Ama... kako to? zaprepasti se i umalo to oi ne izbei inovnik, na ijem se licu oas poee pokazivati znaci nekog strahopotovanja i duboke poniznosti, pa ak i straha je 1' to od onog ba Semjona Partenovia Rogoina, naslednog poasnog graanina, koji je pre jedno mesec dana umro i ostavio dva i po miliona kapitala?

, ? , . ! ( ) , ? , , . , , , ! ! . A kad bre ti doznade da je on ba dva i po miliona kapitala ostavio? prekide ga crnomanjasti ne udostojavajui ga ni ovog puta svog pogleda gle, molim te (namignu on na nj knezu). I kakva im je korist od toga to se odmah lepe za oveka kao ulizice? Nego, to je istina da je, eto, moj roditelj umro, a ja danas posle mesec dana samo to bos ne idem iz Pskova kui. Ni brat, nesrenik, ni mati nita mi ne poslae, ni novaca, ni glasa! Kao psetu! U groznici sam u Pskovu itav mesec preleao!

, , ! . A sad imate da primite itav milioni, bar toliko, o, Gospode! pljesnu rukama inovnik.

, , ! , , . Ama, zbog ega on to, recite mi, molim vas! ozlojeeno i ljutito mahnu opet glavom Rogoin na inovnika ta ja neu tebi ni krene pare dati, pa makar ti na glavi iao!

, . Ii u, ii u, i na glavi u ii!

! , , ! Gledaj ga, molim te! Ama, neu ti dati pa da deset dana igra.

! ; ! . , , . , ! Ne daj, ne daj! Tako mi i treba, ne daj! A ja u ipak da igram, enu u i sitnu decu ostaviti, pa u pred tobom da igram. Uini mi to zadovoljstvo.

! . , , , , ; , . . , ! , , -! , . Ih, avo da te nosi! otpljunu crnomanjasti. Pre pet nedelja sam ba tako, kao vi sad obrati se on knezu pobegao od roditelja samo s jednim zaveljajem u Pskov, tetki. Ali tamo padnem u vruicu, a on bez mene preminu ... Kaplja ga zgodila... vena mu pamjat, pokojniku, ali mene tada umalo ne premlati! Verujete li mi, knee, tako mi boga! Da ne pobegoh tada, sigurno bi me ubio!

- ? . , - ; - , , , , ; - , ; , , - - . , , . , , , , . Valjda ste ga razljutili? odazva se knez s nekim naroitim ljubopitstvom, razgledajui tog milionara u kouhu.

No, ako je i moglo biti neto zanimljivo u milionu i u dobijanju nasledstva, kneza je zaudilo i zainteresovalo jo i neto drugo; a i Rogoin je odnekud i sam vrlo rado pristajao na razgovor sa knezom, mada se videlo da je njemu sad drutvo za razgovor bilo potrebno vie mehaniki nego duevno; nekako vie zbog rasejanosti nego iz dobrodune druevnosti; zbog strahovanja od neega i zbog velikog uzbuenja koliko tek da ima da gleda u nekoga i da mu jezik ne stoji zaludan. Izgledae da je jo i sad u vruici, ili bar u groznici. Sto se tie onog inovnika, taj prosto kao da se prilepio za Rogoina. On se ne usuivae da dahne, hvatao mu je i merio svaku re, kao da kupi brilijante.

- , , , , , . , , - , , - , . - ? -! , . , , . - . . , . - , , , . , , , . , , , , : , , . , , . , ! . : ? Pa, razljutio se, dabogme da se razljutio, a moda je imao i rata odgovori Rogoin ali je meni najvie moj brat haka doao. O majci nemam ta da kaem: stara je ena, veito ita itija svetaca, sedi sa svojim bakama-bogomoljkama, pa ta brat Senjka odlui, onako e i da bude. Ali to mi bar on nije javio na vreme? Razumemo! Ono, istina, ja sam tada bio bez svesti. Nego, kau da su poslali nekakav telegram. I taj telegram zbilja je i doao tetki. A ona tamo ve trideset godina udovuje... od jutra do mraka sedi sa onim svojim boijaima. Da kaem da je monahinja, nije, nego neto jo gore od toga... Od telegrama se uplaila pa ga onako neotvorenog odnela u policiju, te tako tamo i do danas ostade. Sreom, Konjev, Vasilije Vasili, pomoe: o svemu me je obavestio... Sa zlatotkanog pokrova na oevom sanduku brat nou poodsecao kianke od tekog zlata: Ovo, veli, grdnih para kota. Ama on samo zbog toga moe Sibir da napipa, samo da ja hou, jer to je svetotatstvo. Ej, ti, poljsko strailo! obrati se on inovniku. Kako je po zakonu: Je l mu to doe svetotatstvo?

! ! . Svetotatstvo! Svetotatstvo! potvrdi bre inovnik.

? Je l' u Sibir za to?

, ! ! U Sibir, u Sibir! Pravo u Sibir!

, , , , , , , : , ! , . , . . . On sve misli da sam ja jo bolestan nastali Rogoin knezu a ja ti, bez ijedne rei, polako, jo ovako bolestan, sednem u vagon i putujem; Otvaraj vrata brate, Semjone Semjoniu! On je protiv mene svata pokojnom roditelju nagovorio, znam ja. A da sam doista zbog Nastasje Filipovne tada roditelja naljutio, to je istina. Tu sam ve ja sam kriv. Greh me iz pameti izveo!

? , - . Zbog Nastasje Filipovne? ree inovnik ropski se ulagujui i kao neto premiljajui.

! . Ama ne zna ti nju! viknu na nj nestrpljivo Rogoin.

! . A ba znam! odgovori inovnik likujui.

! ! , , ! , , - ! . Gledaj ga, molim te! Zar je jedna Nastasja Filipovna! I kakvo si ti drsko, da ti kaem, stvorenje! I prosto sam znao da e mi se nekakva takva nalepa odmah obisnuti o vrat! nastavi on obrativi se knezu.

, , -! . ! , , , ? , , , , , , , , , , A, moda, ba i znam! kidao se inovnik zna Lebedev! Vi mene, vaa svetlosti, izvolevate grditi, a ta emo ako vam ja i dokaem? Pa to vam je ba ona ista Nastasja Filipovna zbog koje je va roditelj hteo da vas drenovom palicom nakara, a Nastasja Filipovna je Barakov... Ona je, moglo bi se rei, ak i velika gospoa, pa, u neku ruku, ak i kneginjica, i zna se sa nekakvim Tockim, s Atanasijem Ivanoviem, i to samo i iskljuivo s njime, spahijom i trulim gazdom, lanom raznih kompanija i drutava i koji, toga radi, vodi veliko prijateljstvo i sa generalom Jepaninom...

, ! . , , . Ohooo, tako li ti! doista se zaudi najzad Rogoin do avola, pa ovaj zbilja sve zna!

! ! , , , , , , , , . , , , , , . Sve zna! Sve zna Lebedev! Ja sam, vaa svetlosti, i sa Lihaovim Aleksakom dva meseca putovao, opet tako posle smrti roditeljeve, pa sve, to jest, sve budake i orsokake znam, i najposle dolo je dotle da se bez Lebedeva ni mai nije mogao. On je sad u sudu, u odeljenju za naplatu dugova, a tada je imao priliku da se upozna i sa Koralijom i s Armansom, i sa kneginjom Packom, i sa Nastasjom Filipovnom, i mnogo ta je tada imao prilike da vidi i upozna.

? , . Sa Nastasjom Filipovnom? A zar je ona s Lihaovim ljutito ga pogleda Rogoin, pa mu i usta pobledee i zadrhtae.

-! --! ! , - ! , . . . , : , , , ; ! . Ne, brate! N-n-nita tu nije bilo! Ama nita! tre se i bre se uzvrpolji inovnik to jest, Lihaov je n-nikakvim parama nije mogao kupiti... Ne, Nastasja nije kao Armansa ... Tocki, i niko vie! Uvee sedi u svojoj loi u Velikom ili Francuskom teatru. Oficiri svata priaju meu sobom, ali ni oni ne mogu nita dokazati. Eto, vele, to je ona Nastasja Filipovna! i to je sve; a da kaete drugo ta, ba nita! Jer nita i nema.

, , . , , , , . . , , , , . , , , , , , , , , , , , . , , , , , . , , - , , ! , , ; . , , , , , , , , , ; . - , , , , , , , , , , . : , , , . . , , . , . , ; , , , , ; . , , : , , , . , ! , , : , ! , . , , , , , , , , , , , , ! , , , , ! : - ? , , , , : , . Sve to tako i jeste, u stvari mrano i natmureno potvrdi Rogoin isto mi je to i Zaljoev jednom priao. Ja sam tada, knee, u staroj oevoj bundi pretrao preko Nevskog, a ona izlazi iz duana, pa e da sedne u kola. E, tu me neto svega prostreli. Sretnem se sa Zaljoevim, taj nije kao ja, nosi se kao berberski kalfa, stavlja monokl na oko, a mi smo tada kod naeg roditelja postan kupus kusali i lojem namazanim izmama se galantirali. To, veli, nije tvoje drutvo; to je, veli, kneginja... Zove se Nastasja Filipovna, prezimenom Barakova, i ivi s Tockim, a Tocki ne zna kako e da je skine s vrata, jer ti je sad on, tako rei, u najboljim godinama, ima mu pedeset pet, pa hoe da se oeni prvom lepoticom u Petrogradu. ... I tu mi napuni glavu: danas je, veli, moe videti u Velikom teatru, na baletu: sedee, veli, u svojoj loi u parteru. A kod nas, kod mog roditelja, nek pokua samo neko da ode na balet; jedan mu je sud: rebra e mu polomiti! Nego, ja ipak kriom trknuh na balet, pa opet videh Nastasju Filipovnu; svu tu no oka nisam sklopio. Sutradan daje mi pokojni otac dve petprocentne dravne obveznice, pet hiljada svaka. Idi, veli, pa to razmeni, pa sedam hiljada pet stotina odnesi Andrejevima u biro, a to ti ostane od deset hiljada, ne svri nikud, nego meni da donese; ekau te. Ja one obveznice prodam, novac uzmem, ali Andrejevima u biro ne odoh, nego svratih, ne gledajui ni tamo ni amo, pravo u engleski duan, pa za sav onaj novac izaberem par minua, u svakoj po jedan brilijanti, malo ako su bili manji od oraha, i jo im etiri stotine rubalja ostadoh duan; rekoh im ko sam: poverovae mi. Te ti ja s onim minuama k Zaljoevu: takva i takva stvar, rekoh, hajdemo, brate, Nastasji Filipovnoj.

... Poosmo. Kako sam poao, kuda sam prolazio, gde sam doao, nita vam ja to sad ne znam i ne seam se. Uosmo pravo u salu, a ona pred nas. Ja se, to jest, tada ne kazah da sam ja ba taj; nego, ovo vam je, veli, od Partena Rogoina, govori Zaljoev, kao uspomena na vienje jueranjeg dana; izvolite primiti. Ona otvori, pogleda, osmehnu se: Recite, veli, hvala vaem prijatelju gospodinu Rogoinu na njegovoj ljubaznoj panji, pokloni nam se pa ode. E, to nisam odmah onde umro! A to sam tada i poao, to je samo stoga to sam mislio: svejedno, iv se neu vratiti!

... A najgore mi je bilo to to je ona hulja Zaljoev izveo kao da je sve to od njegove strane. Ja sam bio malen rastom, i obuen kao sluga, ukrutio se onde pred njom, utim, beim oi na nju, jer me stid, a on sav po modi, napomaen i nakudravljen, rumen, mana karirana... pa se razbacuje, klanja, i znam sigurno da je ona drala da sam to ja! No, rekoh mu kad izaosmo, da se nisi usudio da neto uobraava, razume li?! A on se smeje: Pa kako e, veli, sad Semjonu Parteniu polagati raune? Ja sam, bogami, tada ve hteo kamen o vrat pa u reku, kui i da ne svraam, ali pomislih: najposle, svejedno, pa se vratim kui kao prokleti avo...

! ! , , , , . ; , . Uh, naopako! stade se inovnik kriviti, ak ga i neka drhtavica poduze: a pokojnik ne samo za deset hiljada nego i za deset rubalja oterao bi oveka u grob! ree on mahnuv glavom prema knezu. Knez sa radoznalou posmatrae Rogoina; a ovaj u taj mah kao da jo jae poblede.

! . ? , , , . , , . , , , . ? , , ; , : , , , , , , - . , , . , , , , - ; , , , , , . . U grob oterao? dobaci Rogoin. Otkud ti zna? Otac mi nastavi on knezu doznade odmah sve, a i Zaljoev je priao gde je god stigao. Uze me moj roditelj, pa me zatvori na gornjem spratu i ceo me je sat pouavao motkom. Ovo je tebi sad, veli, samo priprema, ali u doi i noas da se oprostimo... Pa ta misli? Otiao starac Nastasji Filipovnoj, klanjao joj se do zemlje, molio, plakao; ona mu najzad iznese kutiju, baci mu je. Evo ti, veli, bradonjo, tvoje minue, one su mi sad deset puta dragocenije kad je Parten po tako stranu cenu do njih doao. Pozdravi ga, veli, i zahvali se Partenu Semjoniu. A ja sam, meutim, s maminim blagoslovom dobio od Serjoke Protuina dvadeset rubalja i uputio se eleznicom u Pskov, ali tamo stigoh u groznici. Latie me se tad neke babe da mi itaju molitve, a ja po vazdan pijan, idem od mehane do mehane, popio sam to sam imao te sam posle bez svesti svu no preleao na ulici, kad pred zoru mene uhvati vruica, a uza sve to su me prekono jo i psi izujedali. Jedva dooh k sebi.

-, -, ! , , , , ! No, no, ta li e tek sad naa Nastasja Filipovna smejae se inovnik, tarui dlanovima. Sada, gospodine moj, minue nisu nita. Sad emo je nagraditi takvim minuama...

, , , , , , , . uje li ti! Ako mi samo jo jedanput ma ta za Nastasju Filipovnu rekne, ja u te, tako mi boga, kao vola izlemati, iako si sa Lihaovim iao viknu Rogoin snano ga zgrabivi za ruku.

, , ! ! , ! A kad me izlema, znai, nee me odgurnuti! Lemaj, samo lemaj! im si me izlemao, vezao si me za sebe... A, evo, i stigosmo!

, . , , . .Doista, voz ulazae u stanicu. Iako je Rogoin govorio da je otputovao kriom, njega je ipak nekoliko ljudi oekivalo. Oni su vikali i mahali kapama.

, ! , , . , , . , , , ( ), . , . - , , , , , ! ? Gle, i Zaljoev je tu! promrmlja Rogoin, gledajui na njih s pobednikim pa ak i ljutitim osmehom, i najedared se okrete knezu: Knee, ne znam zato sam te zavoleo. Moda stoga to sam te ba u ovakvom trenutku upoznao, ali, eto, i s njim sam se upoznao on pokaza na Lebedeva a njega nisam zavoleo. Doi k meni, knee. Mi emo s tebe poskidati te kamane, odenuu te u bundu od kune... u najbolju to postoji, frak u ti saiti najprvi, prnjak beo, ili kakav hoe, novaca u ti dati koliko ti srce ite, pa da idemo ... do Nastasje Filipovne! Hoe li doi ili nee?

, ! . , ! , !.. Pazite, knee Lave Nikolajeviu! ubedljivo i sveano prihvati Lebedev. Oh, ne proputajte! Oh, ne proputajte priliku!

, :Knez Mikin se podie malo, uljudno prui Rogozinu ruku pa mu ljubazno ree:

, . , , , . , , , . , . , . . Sa najveim zadovoljstvom u vam doi i veoma sam vam zahvalan to ste me zavoleli. ak u moda jo danas doi, ako stignem. Jer, otvoreno da vam kaem, vi ste mi se vrlo dopali, a naroito kad ste priali o brilijantskim minuama. Ve ste mi se i pre tih minua dopali, iako vam je lice mrgodno. A hvala vam i na obeanom odelu i na bundi, doista e mi i odelo i bunda uskoro trebati... Jer ja u ovaj mah nemam skoro ni prebijene pare.

, , ! Novaca e biti, veeras e biti, doi!

, , , , , ! Bie, bie prihvati inovnik veeras, jo pre zalaska sunca e biti.

, , ? ! A volite li vi, knee, enski rod? Da li ste veliki ljubitelj ? Kaite unapred!

, --! , , , . Ja n-n-ne! Jer ja... Vi moda ne znate, ali ja zbog svoje uroene bolesti ene uopte ne poznajem.

, , , , , , , ! No, ako je tako uskliknu Rogoin onda ti, knee, dolazi kao sasvim neki jurodivi, a takve kao to si ti bog voli.

, . A takve Gospod bog voli prihvati inovnik.

, , , . A ti hajd za mnom, mastiljava duo ree Rogoin Lebedevu, i svi izaoe iz vagona.

, . . . ; , , .

Lebedev najzad postie svoje. Buna rulja najzad ode prema Vaznesenskom prospektu. Knez je morao da skrene prema Livnikoj ulici. Bilo je vlano i mokro. Knez se raspita kod prolaznika: put koji je imao da pree iznosio je neke tri vrste, te se on odlui da uzme koije.

IIII

, , . () , , , . , ; - . , , . . , . , . , ; , , , , , , . . , , , , , , . , , , ! , , , , , , ? . ; , ; , , , , . , . , , , . , , , , , , , -, . , , , , , , , , .General Jepanin iveo je u sopslvenoj kuci, malo podalje od Livnike, idui prema crkvi Spasitelja preobraenja. Osim te vanredno lepe kue, ijih se pet estina izdavalo pod kiriju, general Jepanin je imao jo jednu ogromnu kuu na Sadovoj, koja je takoe donosila vrlo velik prihod. Osim te dve kue, imao je blizu Petrograda oveliko i vrlo unosno imanje: u petrogradskom srezu imao je nekakvu fabriku. Nekada je general Jepanin uzimao pod zakup i ubiranje dravnih dabina. Sada je uestvovao i imao vrlo znaajan uticaj u nekim solidnim akcionarskim drutvima.

Bio je poznat kao ovek sa velikim kapitalom, sa velikim poslovima i velikim vezama. Na ponekim mestima uspeo je da postane neophodan, pored ostaloga, i u nadletvu gde je sluio. A, meutim, poznato je bilo i to da je general Jepanin ovek bez obrazovanja i da je sin obinog vojnika. Ovo poslednje mu je, bez sumnje, moglo samo na ast sluiti, no general, iako je bio pametan ovek, nije opet bio bez nekih malih, lako oprostivih slabosti, te nije voleo da mu se izvesne stvari pominju. Ali je neosporno bio pametan i vest ovek.

On je, na primer, imao pravilo da se ne istie tamo gde treba da se povue i mnogi su ga cenili zbog njegove jednostavnosti, ba zato to je svagda znao gde mu je mesto. A, meutim, kad bi samo znale te sudije ta se po neki put zbivalo u dui Ivana Fjodorovia, koji je tako lepo znao gde mu je mesto! Premda je on doista imao i prakse, i iskustva u ivotnim prilikama, i neke veoma znaajne sposobnosti, on je ipak voleo da se pokazuje vie kao izvritelj tue ideje nego kao fovek svoje pameti, voleo je da se pokazuje kao ovek bez laskanja odan, i ta nee uiniti duh vremena! ak kao dobar Rus i ovek od srca... to se tie tog poslednjeg, s njime se desilo nekoliko zanimljivih sluajeva; ali general nigda ne bi klonuo duhom, ak ni u najdelikatnijim trenucima; pored toga, imao je sree ak i u kartama, a igrao je na vrlo velike sume, i namerno, ne samo da nije hteo kriti tu svoju tobonju slabost prema kartama, koja mu je tako bitno i u mnogim sluajevima dobro dolazila, nego ju je jo naroito isticao. Kretao se u razliitim krugovima, ali uvek meu ljudima od uticaja. No sve je jo bilo pred njim, vremena dosta, i sve je imalo da doe u svoje vreme i svojim redom. Jer po svojim godinama general Jepanin bio je jo, to se veli, u najboljoj snazi, to jest pedeset est godina i nimalo vie, to se, u svakom sluaju, moe smatrati kao cvetno doba ivota, doba u kome, u stvari, poinje pravi ivot. Zdravlje, boja lica, jaki, premda crni zubi, temeljan, vrst sastav tela, zabrinut izraz lica izjutra na dunosti, veseo uvee za kartama ili kod njegove svetlosti sve je to ilo u korist sadanjim i buduim uspesima i ruama obasipalo ivotnu stazu njegova prevashodstva.

. , , , . , ? , ? . , , , , , , , . , , . , , , . , , , , , . , , ! , . , , , . , , .General je imao lepu porodicu. Istina, tu ve nisu bile same rue, ali je zato bilo i mnogo toga na emu su se ve odavno poele i ozbiljno i toplo usredsreivati najglavnije nade i ciljevi njegovog prevashodstva. A i koji je cilj u ivotu vaniji i sveti j i od ciljeva roditeljskih? Za ta ovek da se vee ako ne za porodicu?

Generalova porodica sastojala se od supruge i tri odrasle keri. General se oenio vrlo davno, jo kao porunik, devojkom skoro svojih godina, koja nije bila ni lepa ni obrazovana, uz koju je uzeo svega 50 kmetova, to je i posluilo kao osnova za dalji njegov materijalni napredak. General kasnije nikad nije alio to se rano oenio, nikad o svom ranom braku govorio kao o zanosu nepromiljene mladosti, i enu je svoju u tolikoj meri uvaavao i toliko se nje ponekad bojao da ju je ak voleo. Generalica je bila iz kneeve loze Mikinih, od roda ako i ne sjajnog, ono veoma starinskog. Ona je veoma cenila sebe zbog svog porekla. Neko od tadanjih uticajnih lica, jedan od pokrovitelja ije pokroviteljstvo njega, uostalom, nita nije stajalo pristade da se zainteresuje za brak mlade kneginjice. On otvori kapiju mladom oficiru, stavi ga u pokret, a ovom nekog velikog podsticaja nije ni trebalo: njemu je dosta bio i jedan pogled, i taj pogled ne bi bio uzaludan. S malim izuzecima, mu i ena proivee sve vreme svog dugog braka u slozi. Generalica je jo u ranoj mladosti umela nai sebi, kao roena kneginjica Mikina i poslednia u rodu, a moda i po linim svojim osobinama, nekoliko vrlo visokih pokroviteljki. Docnije, pored bogatstva i inovnikog poloaja svoga mua, ona poe u tom viem krugu ak unekoliko i da se osea sasvim lako i prirodno.

, . , , , , , , , , , , , , , . , , , . . : , . , . - . , . , , . , ; , , . , . . , . ; , . , , , .U toku poslednjih godina odrastoe i stasae sve tri generalove keri Aleksandra, Adelaida i Aglaja. Istina, sve tri su bile samo Jepanine, ali su po materi kneevskog roda imale miraz koji nije bio mali, a oca koji je docnije mogao dospeti, moda, i na veoma visoko mesto, i, to je takoe dosta vano, sve su tri bile vanredno lepe, ne izuzimajui ni najstariju Aleksandru kojoj je ve bilo dvadeset pet godina Srednjoj je bilo dvadeset tri, a najmlaoj, Aglaji, tek se navrilo dvadeset. Ta najmlaa bila je prava lepotica i poela je u svetu da obraa na se veliku panju.

I to jo nije bilo sve: sve se tri odlikovahu obrazovanjem, umom i talentom. Poznato je bilo da su se neobino volele i da bi svagda jedna drugu podravale. ak se spominjalo o nekakvim kao rtvama dveju starijih u korist opteg domaeg idola, najmlae.

U drutvu one ne samo da nisu volele da se istiu nego su ba bile veoma skromne;. Niko ih ne bi mogao prekoriti zbog uobraenosti i oholosti, a, meutim, znalo se da su ponosite i da znaju svoju vrednost. Najstarija je svirala, srednja je bila dobra slikarka, no o tome dugo skoro niko nije znao, a doznalo se za to tek u poslednje vreme, pa i to sluajno. Jednom reju, o njima se govorilo neobino mnogo lepih stvari. A bilo je i neprijatelja. Prialo se sa uasavanjem da su mnogo knjiga proitale. Sa udadbom se nisu urile; izvesni drutveni krug su cenile, ali ne u velikoj meri. To je tim vema upadalo u oi to su svi znali pravac, karakter, namere i elje njihovog oca.

, . , . , , . , , , , , , , . , , , .Bilo je ve oko jedanaest sati kad je knez zazvonio pred generalovim stanom. General je iveo na drugom spratu i zauzimao skromne prostorije, premda srazmerne njegovom poloaju. Knezu otvori sluga u livreji, i on se sad morade dugo objanjavati sa ovekom, koji na samom poetku podozrivo pogleda na nj i na njegov bedni zaveljaj ... Najzad, poto on ne samo jedanput jasno i odluno izjavi da je doista knez Mikin i da je njemu neizostavno potrebno da se vidi sa generalom radi jedne neophodne stvari, zbunjeni sluitelj, idui uporedo s njim, odvede ga u jedno omanje predsoblje pored ekaonice generalovog kabineta i predade ga iz ruku u ruke drugom sluitelju, koji je jutrom deurao u tom predsoblju i izvetavao generala o posetiocima. Taj drugi sluga bio je u fraku, imao je preko etrdeset godina i brian izraz lica, a bio je naroito za usluge u kabinetu i javljao o posetiocima njegovom prevashodstvu, ime se veoma ponosio.

, , , , , . Priekajte tamo u ekaonici, a zaveljaj tu ostavite progovori sluitelj sedajui lagano i dostojanstveno u svoju naslonjau, i sa strogim uenjem osmatrajui kneza, koji se tu namestio na stolici odmah do njega, sa zaveljajiem u rukama.

, , , ? Ako dopustite ree knez ja bih radije priekao ovde s vama, jer ta znam tamo sam?

, , . ? Vama u predsoblju nije mesto jer ste posetilac i gost. Hoete 1' vi lino generalu?

, , .Lakej se oevidno nije mogao pomiriti sa milju da propusti takvog posetioca, pa se jo jednom odlui da ga zapita.

, . Da, moja je stvar... poe knez.

, , . , , . Ne pitam vas kakva je vaa stvar; moj je posao samo da vas prijavim. A bez sekretara, kazao sam vam, neu poi da vas prijavim.

, , ; , , , , , , , , , ; .Izgleda da je sumnja ovoga sluge bila sve vea: knez se i suvie razlikovao od izgleda svakidanjih posetilaca, pa mada je general vrlo esto, skoro svaki dan, u odreen as, primao, naroito po poslovima, ak i vrlo raznovrsnu publiku, ipak je lakej, pored sve navike i dosta opsenog uputstva, sad bio u velikoj sumnji; posredovanje sekretara mu se uinilo u ovoj prilici neizbeno.

- ? - ; , , : ? Ama dolazite li vi zbilja... iz inostranstva? zapita najzad on nekako nehotino i zbuni se: on htede moda da zapita: Ama jeste li vi zbilja knez Mikin?

, . , : ? . Da, ba sam maloas stigao vozom. Meni se ini, vi ste hteli da pitate: jesam li ja zbilja knez Mikin, pa ne zapitaste iz utivosti.

. Hm ... promrmlja zaueni lakej.

, , . , : . Uveravam vas da vas nisam slagao, i vi za mene neete morati odgovarati. A to ovako izgledam, tome se ne treba uditi: u ovom trenutku moje prilike nisu sjajne.

. , . , , - , . , , , ? Hm. Pa ja se i ne bojim toga. Ja vas moram prijaviti i pred vas e izii sekretar, osim ako vi... E to vam, vidite, i jeste to osim. Vi, valjda, ne mislite zbog siromatva da molite generala za pomo? Slobodan sam zapitati vas.

, . . O, ne, u tom pogledu budite savreno mirni. Ja imam druga posla kod generala.

, . ; , . Izvinite me, ali gledajui vas, ja sam upitao. Najzad, priekajte sekretara; general sad ima posla s pukovnikom, a posle e doi i sekretar... pristupaan.

, , : - ? . Pa ako u dugo ekati, zamolio bih vas, bi li se ovde negde moglo puiti? Imam lulu i duvan.

--? , , ? , , . -! Da pu-i-te! baci na nj pogled sa prezrivom nedoumicom lakej, isto kao jo ne verujui svojim uima da puite? Ne, ovde vi ne moete puiti, a osim toga treba da vas je sramota i da pomiljate na takvo to. Eh... ba ste vi neki...

, ; ; -, , , . , , , , : O, pa ja to nisam mislio u ovoj sobi; znam; nego bih iziao nekud kuda vi reknete, jer sam navikao, a nisam puio ve tri asa. Uostalom, kako god hoete, jer znate kako kae poslovica: u kakvo se kolo uhvati...

? . , , , , , , , , ? , , . Ama, kako u ja vas ovakvog prijaviti? skoro i nehotino promrmlja lakej. Pre svega, nije red da ste ovde, nego da sedite u ekaonici, jer ste vi, u stvari, posetilac, drukije reeno gost, te ja mogu jo i da odgovaram za to... Vi, moda, nameravate da ivite kod nas dodade on jo jedared popreko pogledavi kneev zaveljaji, koji ga oevidno uznemiravae.

, . , . , . Ne, ne mislim. Cak i kad bi me pozvali, ne bih pristao. Ja sam prosto doao da se upoznam i nita vie.

? ? . , ? ta? Da se upoznate? zapita lakej sa uenjem i trostrukom podozrivou. Pa kako ste maloas rekli da ste doli poslom?

, ! , , , , , , , , , , , , . Pa skoro i da nije poslom! To jest, ako hoete, ima i jedan posao, i hou samo da molim za savet, ali glavni uzrok mom dolasku je taj to hou da se predstavim, jer ja sam knez Mikin, a generalica Jepanina je takoe poslednja od kneginjica Mikinih i osim nas dvoje, Mikinih danas vie i nema.

? . Vi ste, dakle, jo i roak? tre se sad ve skoro sasvim uplaeni lakej.

. , , , , , , -, . - , . - . , , , : , , . , , , . , , : , , , , . Pa ... skoro i da nisam ... Uostalom, sa natezanjem mogli bismo da budemo rod, ali tako dalek da se upravo i ne moe raunati. Ja sam se jedared obratio generalici iz inostranstva pismom, ali mi nije odgovorila. Ipak sam naao za potrebno da uspostavim odnose po povratku. A vama sad sve to objanjavam da znate, jer vidim da jo neprestano sumnjate: javite vi samo da je doao knez Mikin, pa e se ve o samoj toj prijavi videti i uzrok moje posete. Ako me prime dobro, ako ne prime opet je moda vrlo dobro. Samo, ja mislim da oni ne mogu da me ne vide: generalica e, naravno, zaeleti da vidi najstarijeg i jedinog predstavnika svoga roda, a ona svoj rod veoma ceni, kao to sam o njoj sasvim pouzdano saznao.

, ; , , -, . , , , : , - , , , , ?Moglo bi izgledati da je kneev razgovor bio sasvim prost, ali ukoliko je on bivao prostiji, utoliko je i postajao u ovom sluaju nesmisleniji, i iskusni lakej morade osetiti neto to potpuno dolikuje u odnosu oveka sa ovekom, a nikako ne dolikuje kad govori gost sa slugom. A poto su sluge daleko pametnije nego to obino misle o njima njihovi gospodari, to i ovom lakeju doe misao da su ovde dve stvari: ili je knez onako neki probisvet te je sad ovo doao svakako da prosi, ili je knez prosto jedna budala i nema nikakvog ponosa; jer pametan knez i sa ponosom ne bi sedeo u predsoblju i s lakejom se uputao u razgovor o svojim prilikama; dakle, ni u jednom ni u drugom sluaju on ne bi morao zbog njega odgovarati.

- , . Nego, vi ipak izvolite u ekaonicu primeti on to je mogao energinije.

, , , , , , . , , , . Ama, eto, da sam sedeo tamo, ja vam sve to ne bih mogao objasniti veselo se zasmeja knez nego biste vi jo neprestano bili u brizi gledajui moj ogrta i zaveljaj. A sad moda ne morate ni sekretara ekati, nego moete prosto poi i sami javiti.

, , , , , , , . Takvog posetioca kao to ste vi ne smem prijaviti bez sekretara, a osim toga su me i sam gospodin general maloas opomenuli da ih nikom za ljubav ne uznemirujem dok je tamo pukovnik ... a Gavrilo Ardalioni ide i bez prijave.

-? inovnik?

- ? . . - . Ko? Gavrilo Ardalioni? Ne. On slui u akcionarskom drutvu. A va zaveljaj ostavite evo ovde.

; . , , ? I ja sam tako mislio; ako dozvolite. I, znate, da skinem i ogrta?

, . Naravno, valjda tek neete u ogrtau ui k njemu.

, , . . .Knez ustade, brzo skide sa sebe ogrta i ostade u dosta pristojnom i dobro saivenom, premda ve iznoenom sakou. Preko prsluka vio se elini lanac. Na lancu se pokaza srebrn enski sat.

, , - , - , . , , .Premda je knez prilian zavrzan lakej je s tim sad ve bio naisto ipak se njemu najzad uini nezgodno da i dalje za svoj raun produava razgovor sa posetiocem, kraj svega toga to mu se knez nekako dopadao, naravno, na svoj nain. No, s druge strane, ovaj izazivae kod njega odluno i grubo negodovanje.

? , . A kada prima generalica? zapita knez sedajui opet na preanje mesto.

-. , . . , . To ve nije moj posao. Primaju razliito: prema linosti. Modiskinju e primiti i u jedanaest. I Gavrila Ardalionia primaju pre drugih, njemu dozvoljavaju da dolazi ak i za rani doruak.

, , , , . Ovde je kod vas u sobama toplije nego u inostranstvu zimi primeti knez ali zato je tamo na ulicama toplije nego kod nas, a u kuama zimi je tako da Rus onde prosto ne moe iveti jer nije navikao.

? Ne loe?

, , . Ne, a i kue su im drukije udeene, to jest pei i prozori.

! ? Hm! A jeste 1' dugo izvoleli putovati?

. , , . Pa, etiri godine. Uostalom, ja sam skoro sve na jednom mestu bio, na selu.

-? Mora da ste se oduili od naeg ivota?

. , , - . , : . , , . , - . Dabogme. Verujte mi da se samom sebi udim kako nisam zaboravio da govorim ruski. Eto sad govorim s vama, a mislim: Pa ja to dobro govorim. Moda zato tako mnogo i govorim. Bogami, od jue, neprestano bih da govorim ruski.

! ! - ? ( , ). Hm! He! Jeste li u Petrogradu pre iveli? (Ma kako da se lakej uzdravao, ali je nemoguno bilo ne podravati takav utiv i pristojan razgovor.)

? , , . , , , , , , -, . . U Petrogradu? Skoro i da nisam, tek onako u prolazu. I ranije nisam ovde nita znao, a sad ima, ujem, toliko novoga da, kau, ako je pre ko ta i znao, taj sada mora nanovo da ui. Ovde sad mnogo govore o sudovima.

!.. . - , . , , ? Hm ... Sudovi. Sudovi, ono, istina, sude. A kako je tamo, ima 1' vie pravde po sudovima?

. . , , . Ne znam. O naima sam sluao mnogo dobroga. Eto, kod nas sad, opet, nema smrtne kazne.

? A tamo ubijaju zloince?

. , . . Da. Ja sam u Francuskoj video, u Lionu. Mene je tamo najder vodio.

? Veaju?

, . Ne, u Francuskoj seku glave.

, ? Pa kuka li onaj ?

! . , , , , , , . . , , , , ! , , , . Otkud? To vam je jedan trenutak. Poloe oveka, i na njega pada nekakav irok no niz mainu, zove se giljotina, teko, snano... glava odskoi tako da nema kad ni okom da trepne. Nego, nepodnoljive su pripreme. Ono kad saoptavaju presudu, spremaju, vezuju oveka, penju ga na gubilite ... e to je jezivo! Narod se skupi, ak i ene dou, premda oni tamo ne vole da ene to gledaju...

. Pa i nije to za njih ...

! ! !.. , , , , . , , , , . ? ? ? , , , , . , ? , ! : , , , ? , . , . . Naravno! Naravno! Takvu muku ... Zloinac je bio ovek inteligentan, neustraiv, snaan, u godinama. Legro se zvao. Pa, eto, ja vam kaem, verovali ili ne, kad se peo na gubilite, plakao je i bio beo kao zid. Kako samo doputaju ljudi takvo to? Zar to nije strahota? I ko jo od straha plae? Ja nigda nisam verovao da bi od straha mogao plakati ko nije dete, da bi plakao ovek koji nigda nije plakao, ovek od etrdeset pet godina. Kako li je dui u taj mah, do kakvog li je grenja dovode? Ta to je prosto kinjenje due, nita vie. Reeno je: Ne ubij, pa zar zato to je on ubio, zar zato i njega treba ubiti? Ne, to ne srne biti. Eto, ja sam to video jo pre mesec dana, pa i sad kao da mi je pred oima. Valjda sam pet puta sanjao.

, , - . , , , ; , .Govorei to, knez se zagreja, laka rumen izbi na njegovom bledom licu, mada mu je govor bio kao i pre, tih. Sobar ga sluae sa interesovanjem i saoseanjem, skoro ne skidajui oi s njega; ko zna, moda je i on bio ovek sa uobraziljom i sa izvesnim tenjama da misli.

, , , . Nego je jo srea to se bar ne mui mnogo primeti on kad mu glava odlee.

? . , , , , . : , ? , , . : , , ; , , , , , , . , , , , , , , , , , , ; , . , , - . , , ? , . , . , . , , , , -, , , . , , , , . , , ; , , , - , . , , , . , ? , , , ? , , , , : , . , , . . , ! A znate 1' ta? vatreno prihvati knez eto, vi ste to primetili, i to svi, zbilja, isto tako primeuju kao i vi, maina je za to izmiljena, ta giljotina. Ali meni ba tada doe u glavu misao: a ta onda ako je tako jo gore? Vama je to smeno, vama se to ini besmisleno, ali kad ovek ima imalo uobrazilje, njemu, eto, iskrsne u glavi i takva misao. Pomislite: kad, na primer, mue oveka; tu su patnja i rane, muenje telesno, i, naravno, sve to odvlai patnikovu panju od duevnih muka, tako da samo te rane i mue, sve dok ne umre. Ali glavni i najjai bol moda nije u ranama, nego to tu onaj jadnik ba sigurno zna da e, evo, za jedan sat, a posle za deset minuta, zatim kroz pola minuta, zatim sad, evo ovog trenutka dua iz tela odleteti, te da on tada ve nee biti ovek, i da je to ve sigurno: glavno je to to je sigurno. Ono, kad glavu mee pod no i uje kako on klizi nad glavom, eto, ba to etvrt sekunde i jeste neto najstranije. Znate, to nije moja fantazija, no su tako mnogi govorili. Ja u tolikoj meri u to verujem da u vam otvoreno kazati svoje miljenje. Ubijati nekoga zbog ubistva nesrazmerno je vea kazna nego to je bilo njegovo zloinstvo. Ubistvo po presudi nesrazmerno je uasnije nego to je razbojniko. Onaj koga ubiju razbojnici, kolju nou u umi, ili kako mu drago, taj se uvek, u svakom sluaju, do poslednjeg trenutka nada da e se jo spasti. Bivalo je primera da je ve grlo preseeno, a on se jo nada, pa ih bei ili moli. A ovde se nasigurno oduzima sva ta poslednja nada s kojom je deset puta lake umirati; tu je presuda, i u tome to ti sigurno zna da nee umai, u tome se i sastoji uasna muka, i nema na svetu strasnije muke od te. Dovedite i metnite vojnika pred top u boju i gaajte ga, on e se jo uvek nadati; ali proitajte tom istom vojniku presudu nasigurno, on e poludeti ili zaplakati. Ko kae da je ovekova priroda kadra izdrati to da ne poludi? Nato to kinjenje gadno, nepotrebno, uzaludno? Moda ima gdegod oveka kome su proitali smrtnu presudu, pustili ga da se namui, a zatim mu rekli: Idi, prata ti se. Eto, takav bi nam ovek moda i mogao ispriati. O toj je muci i strahoti i Hristos govorio. Ne, s ovekom se ne srne tako postupati!

, , , , , , .Premda lakej ne bi mogao sve to tako iskazati kao knez, on je, mada ne sve, ipak glavno razumeo, to se moglo videti po njegovom zadovoljnom i razneenom licu.

, , , , , , . , . , , . , : , , Ako ba tako elite ree on da puite, vi najzad izvol'te, samo nemojte dugo. Svakog asa mogu vas pozvati, a vas nee biti. Eto, ta vrata pod stepenicama. Kad uete na vrata, desno je sobiak; tamo moete, samo otvorite prozorsku oduku, jer, znate kako je ... nije red ...

. . . .No knezu se ne dade da ode da pui. U predsoblje najednom ue mlad ovek sa hartijama u rukama. Sobar poe sa njega da skida bundu. Mladi pogleda iskosa na kneza.

, , , , , - , , Ovaj gospodin, Gavrilo Ardalioniu poe sobar poverljivo i familijarno eli da ga prijavimo kao kneza Mikina i gospoinog roaka: doao je vozom iz inostranstva, i zaveljaj ima u ruci, samo ...

, . , .Ono drugo knez nije mogao uti jer sobar poe aputati. Gavrilo Ardalioni sluae paljivo i pogledae kneza s velikim ljubopitstvom, najzad prestade sluati i priblii mu se urno.

? . , , , - , , , . , , - ; - -; , , - . Vi ste Mikin? zapita on vanredno ljubazno i utivo. On bee vrlo lep mladi, takoe oko dvadeset osam godina, stasit, plav ovek srednjeg rasta, sa malom napoleonskom bradicom, sa inteligentnim i vrlo lepim licem. Samo osmeh njegov, pored sve njegove ljubaznosti, bee nekako suvie tanak; zubi su mu se pri tom ukazivali i suvie biserni i pravilni; pogled mu, pored sve veselosti i oevidne prostodunosti, bee nekako i suvie ukoen i ispitivaki.

, , , , , , - . , , , , . - .Ovaj, kad je sam, mora biti da ne gleda tako, a moda se nikad ne smeje, oseti nekako knez. Knez objasni sve to je mogao, na brzu ruku, skoro isto ono to je maloas objanjavao lakeju i ranije Rogoinu. Gavrilo Ardalioni, meutim, kao da se neega priseae.

, , , , ? A da niste vi to zapita on izvoleli pre jedno godinu dana poslati pismo, ini mi se iz vajcarske, Jelisaveti Prokof jevnoj ?

. Jesam.

. ? . ? . Onda ste vi ovde poznati i zaelo vas se seaju. Hoete li k njegovom prevashodstvu? Odmah u mu kazati... On e odmah biti slobodan. Samo, trebalo bi... zgodnije bi bilo da preete u ekaonicu ... A zato su oni ovde? obrati se on strogo lakeju.

, Kaem vam, sami nisu hteli...

- , , , .U taj se mah na jedared otvorie vrata od kabineta, iz kojih izie nekakav oficir s tanom u ruci, glasno govorei i klanjajui se.

, ? , - ! A, ti si tu, Ganja viknu glas iz kabineta izvolevaj unutra!

.Gavrilo Ardalioni mahnu glavom prema knezu i hitro poe u kabinet.

:Posle jedno dva minuta vrata se nanovo otvorie i zau se zvuan i prijatan glas Gavrila Ardalionia:

, ! Knee, izvolite!

III

III

, , , . .General Ivan Fjodorovi Jepanin stajao je nasred svoga kabineta i s neobinim ljubopitstvom se zagleda u kneza koji je ulazio, ak je koraknuo prema njemu dva koraka. Knez prie i predstavi se.

-, , ? Lepo ree general ime mogu biti na usluzi?

; . , , Nekog neodlonog posla nemam; ja sam prosto eleo da se upoznam s vama. Nisam rad da vas uznemirujem jer ne znam ni va dan ni va raspored... Ja ba sada dolazim sa eleznike stanice ... doputovao sam iz vajcarske.

- , ; , , , , . , , .General se ve jedva primetno nasmeio, ali se zamislio i zaustavio se; zatim jo razmisli, zamiri, izmeri jo jednom svoga gosta od pete do glave, pa mu brzo ukaza na stolicu, sam sede malo koso i u nestrpljivom oekivanju okrenu se knezu. Ganja stajae u uglu kabineta i kod pisaeg stola prelistavae hartije.

, , , , , Za poznanstva ja uopte imam malo vremena ree general no kako vi, svakako, imate svoju svrhu, to ...

, , - . , -, , . Tako sam i predoseao prekide ga knez da ete neizostavno u mojoj poseti pronai kakvu bilo svrhu. No tako mi boga, osim prijatnosti da se upoznam, ja nemam nikakve naroite svrhe.

, , , , , , , To je, razume se, i za mene vanredna prijatnost, no ne moe se ovek samo zabavljati, neki put, znate, ima i poslova... Osim toga, ja jo nikako ne mogu da naem meu nama neeg zajednikog ... nekog, da kaem, uzroka ...

, , , , . , , , . . , , - . , ; : ! , . ; , . : , ; , , , , . , . Uzroka nema, bez sumnje, i zajednikog je, naravno, malo. Jer, ako sam ja knez Mikin, a vaa supruga iz naeg roda, to, razume se, jo nije dovoljan uzrok. Ja to i te kako razumem. Ali, ipak, sav se moj povod u tom jednom i sastoji. Ja vie od etiri godine nisam bio u Rusiji; a kakav sam otiao, skoro da sam bio pomerio umom tada! Ni tada nisam nita znao, a sad je jo gore... Dobri su mi ljudi veoma potrebni; a imam, eto, i jedan posao, i ne znam kud da se okrenem. Jo u Berlinu mi pade na pamet: Oni su mi, rekoh, skoro rodbina, pa, eto, da ponem od njih; moda emo trebati jedno drugom, oni meni, ja njima... ako su kakvi dobri ljudi. A uo sam da ste dobri ljudi.

-, , , ? Vrlo sam vam zahvalan zaudi se general a dozvolite da upitam gde ste odseli?

. Ja jo nigde nisam odseo.

, ? ? Dakle, pravo iz vagona k meni? I... sa stvarima.

, ; . . Pa ja bogzna kakvih stvari i nemam svega jedan zaveljaji sa rubljem, i vie nita; ja ga obino u ruci nosim. A sobu u hotelu imam vremena i veeras uzeti.

? Vi, dakle, jo imate nameru da uzmete sobu?

, . O, dabogme!

, , . Sudei po vaim recima, ja sam mislio da ste vi... pravo k meni doli.

, . , , , -, . To bi moglo biti, ali ne drukije nego na va poziv. Ja, ipak, priznajem vam, ne bih ostao ni posle vaeg poziva: ne zbog neeg, no tako... zbog svog karaktera.

, , , . , , : , , , , , , E pa onda je sasvim opravdano to vas nisam pozvao i to vas ne pozivam. Zatim dozvolite mi jo, knee, da se bar sve najedared razjasni: poto smo mi, eto, ovog trenutka utvrdili da u pogledu srodstva meu nama ni rei ne moe biti, premda bi meni, razume se, bilo vrlo milo, to onda...

, , ? , - , . , - , , , , , , . , , , , . To onda, velite... da ustanem pa da idem? podie se knez nasmejavi se skoro veselo kraj sve oevidne neprijatnosti svoga poloaja. I, eto, kunem vam se bogom, generale, iako ja stvarno savreno nita ne znam ni to se tie ovdanjih prilika, ni uopte kako ovde svet ivi, ipak sam unapred znao da e se meu nama neizostavno dogoditi ovo to se sad dogodilo. Najzad, moda tako i treba... Pa i pre mi niste odgovorili na pismo ... E zbogom, i izvinite to sam vas uznemirio.

, - , - ; .Kneev pogled bee toliko topao, a osmeh njegov toliko bez ikakvog prisenka ma kakvog pritajenog neprijateljskog oseanja da general najednom zastade i nekako oas na drugi nain pogleda u svoga gosta; sva se ta promena izvri u trenutku.

, , , - , , , , . A znate li, knee ree on skoro sasvim drugim glasom ja vas, naravno, ne znam, a Jelisaveta Prokofjevna e moda zaeleti da vidi svog prezimenjaka ... Priekajte ako hoete i ako imate vremena.

, ; ( , - ). , , , , , , . , , , ; , , , ; , , , , , , . , , . O, imam vremena; ja sam potpuno gospodar svoga vremena i knez odmah metnu svoj mek eir sa irokim obodom na sto. Priznajem vam i raunao sam na to da e se moda Jelisaveta Prokofjevna setiti da sam joj pisao. Maloas je va sluga, kad sam tamo ekao, posumnjao da sam doao do vas da molim za novanu pomo; ja sam to opazio, i vi ste mu, mislim, dali za takve sluajeve stroga uputstva, ali, verujte, ne dolazim zbog toga, nego zbilja samo zato da se s ljudima upoznam. Neprijatno mi je jedino to mi se ini da sam vam smetao u poslu, i to me uznemiruje.

, , , , , , , ; , , - , , , , , , , , ? Znate li ta. knee ree general s veselim osmehom ako ste vi doista takvi kakvi izgledate, to e najposle i prijatno biti upoznati se s vama; samo, vidite, ja sam ovek zauzet, i evo sad u opet sesti da nekoliko stvari razgledam i potpiem, a zatim u da odem do njegove svetlosti, a posle na dunost, i tako izlazi da ja, iako volim drutvo ... naravno, dobro ... ali... Uostalom, ja sam tako uveren da ste vi dobro vaspitani, da... A koliko je vama godina, knee?

. Dvadeset est.

! , . Uh! A ja sam mislio mnogo manje.

, , . , , , , , , , , , , , , , , , , , ? , Da, kau da sam mladolik. Nego, ja u se brzo naviknuti da vam ne smetam i shvatiti, jer ja ne volim da smetam ... I, najzad, meni se ini da smo mi na izgled tako razliiti ljudi... usled mnogih prilika, da mi, najposle, i ne moemo imati mnogo zajednikih taaka... Nego, znate li, ja u ovu poslednju ideju ne verujem, jer se vrlo esto samo ini da nema zajednikih taaka, a njih ima jo te kako ... to od lenosti ljudske dolazi to se ljudi tako meusobno odoka sortiraju i izdvajaju, te nita ne mogu da nau ... Uostalom, ja sam to moda poeo suvoparno? Vi kao da ...

-: ? , , - ? , Samo dve rei: imate li vi kakvu bilo imovinu? Ili moda nameravate preduzeti neki posao? Izvinite to ja tako ...

, . , , -. , , , , , , , , . , , , , Molim vas, ja vae pitanje veoma cenim i razumem. Nikakvog imanja nemam zasad i nikakva zanimanja, takoe, a trebalo bi mi. A novac sam za ovo vreme troio tu, dao mi za put najder, moj profesor kod koga sam se leio i uio u vajcarskoj, i dao mi je taman koliko mi je dovde trebalo, tako da sad, na primer, imam samo jo nekoliko kopjejaka. Imam, dodue, tu jedan posao i za to mi je vrlo potreban savet, ali...

, ? . Recite, od ega vi mislite da ivite i kakve su vae namere prekide ga general.

- . Hteo sam da potraim kakav posao.

, ; , , , , ? O, pa vi ste filozof! Uostalom... imate li vi kakvih talenata, sposobnosti: kakvih bilo, to jest od onih to daju nasuni hleb? Izvinite me jo jednom.

, . -, , , ; , . , O, nemojte se izvinjavati. Ne, ja mislim da nemam ni talenta, niti naroitih sposobnosti; naprotiv, poto sam bolestan, nisam sistematski ni uio. A to se tie hleba, meni se ini...

. , . , . , , , , , . , , . - , ; , ; , , , , . ( ). , , , , , , , , , , ; , , , ; ; , , , , , . .General ga opet prekide i opet stade ispitivati. Knez iznova ispria sve to je ve ranije ispriao. Pokaza se da je general uo za pokojnog Pavlieva i da ga je lino poznavao. Zato se Pavliev interesovao za njegovo vaspitanje, to knez ni sam nije znao da objasni, uostalom, moda prosto zbog starog prijateljstva sa njegovim pokojnim ocem. Posle smrti roditelja, knez je bio jo sasvim mali, ceo je ivot provodio i rastao po selima, jer je za njegovo zdravlje bio potreban seoski vazduh. Pavliev ga je poverio nekim starim vlastelinkama, svojim roakama. Drali su mu s poetka guvernantu, posle vaspitaa; on ree, uostalom, iako se jo svega sea, ipak bi malo stvari mogao objasniti kako treba, jer mnogo tota nije shvatio. esti nastupi njegove bolesti nainie od njega skoro pravog idiota (knez ba tako ree: idiota). On ispria najzad da se Pavliev upoznao jedared u Berlinu sa profesorom najderom, vajcarcem, koji se bavi ba tim bolestima, ima sanatorijum u vajcarskoj, u Valijskom kantonu, lei po svom metodu hladnom vodom, gimnastikom, lei i od idiotstva, i od ludila, uz to jo i pouava, i stara se uopte za duhovni razvitak. Zatim ree da ga je Pavliev otpratio tome profesoru u vajcarsku pre jedno pet godina, a pre dve godine Pavliev umre iznenada, ne ostavivi testamenta. Ree da ga je najder drao i dalje ga leio jo dve godine, da ga nije izleio, ali mu je vrlo mnogo pomogao i da ga je, naposletku, po njegovoj sopstvenoj elji i usled jedne stvari koja je iskrsnula, sad, evo, otpratio u Rusiju. General se veoma zaudi.

, ? . A vi u Rusiji nemate nikoga, savreno nikoga? zapita on.

, U ovaj mah nikoga ... ali ja se nadam ... osim toga, dobio sam pismo ...

, , , - , -, , , - ? Uostalom prekide ga general ne douvi to o pismu neto ste svakako uili, i vaa vam bolest nee smetati da se primite kakve bilo lake dunosti.

, . , , . , , , , . O, zaelo da mi nee smetati. A to velite za slubu, to ja veoma elim, jer bih i ja sam hteo da vidim za ta sam sposoban. A uio sam sve etiri godine bez prestanka, premda ne sasvim pravilno, no onako, po naroitoj njegovoj metodi, uz to sam jo i mnogo ruskih knjiga proitao.

? , ? Ruskih knjiga? To ste vi onda pismeni i znate pravilno pisati?

, . O, jo te kako znam.

-; ? Vrlo lepo ... A rukopis?

. , , ; . , - , . A rukopis mi je vanredan. Evo u tom moda imam talenta; ja sam prosto krasnopisac. Dajte mi, ja u vam odmah napisati togod za probu oduevljeno ree knez.

. , , , , . Budite tako dobri. I to je ak potrebno... I volim vam tu vau gotovost, knee, vi ste doista vrlo zlatni.

, , , , ! ; . , , , : Imate tako divan pribor za pisanje, i koliko tu imate pisaljki, koliko pera, kakva vrsta, lepa hartija ... I kakav vam je ovo krasan kabinet! Eto taj pejza ja znam; to je vajcarski predeo. Uveren sam da je umetnik slikao sa prirode, i uveren sam da sam to mesto video; to je u kantonu Uri...

, . , ; , . ? , , ! ! , , ? . Vrlo je moguno, premda je ovde kupljeno. Ganja, podajte knezu hartije, evo vam pera i hartije, eto, izvolite za taj stoi. ta je to? obrati se general Ganji, koji u taj mah izvadi iz svoje tane i prui mu fotografiju velikog formata a! Nastasja Filipovna! Je 1' ti to ona sama, sama poslala? ivo i s velikim ljubopitstvom pitae on Ganju.

, , . . , , , , , , . Maloas mi dade kad sam bio na estitanju. Ja odavno item. Ne znam, da ne bude to kao neka njena aluzija to sam joj na takav dan doao praznih ruku, bez poklona dodade Ganja neprijatno se smeei.

, , , , ! . , : ! ? , , ? Ah, nee biti prekide ga general pouzdano udim ti se kako moe tako i misliti! Zar ona da prebacuje?... A posle, ona nije ni najmanje raundija. Pa, onda, ta bi joj ti i mogao pokloniti... jer tu treba hiljada! Sem da si joj dao sliku? A je li, uzgred reeno, nije li jo iskala od tebe sliku?

, ; , , . , , , , ? . Ne, jo nije iskala, a moda nee ni iskati. Vi, Ivane Fjodoroviu, naravno, neete zaboraviti ta je veeras. Jer vi ste jedan od naroito pozvanih.

, , , . , , ! , , , , , . , : ! , . Neu, neu, naravno, i doi u. Dakako, roendan, dvadeset pet godina! Hm... a zna ta, Ganja, resio sam da ti priznam. Spremi se. Atanasiju Ivanoviu i meni obeala je Nastasja da e veeras u svom stanu rei poslednju re: biti il' ne biti. Dakle, pazi se.

, , .Ganja se najednom toliko zbuni da ak malo poblede.

? , . Je li ona to zaista kazala? zapita on, a glas mu isto zadrhta.

. , . . Prekjue je dala re. Nas dvojica smo tako bili navalili da smo iznudili. Samo je molila da tebi unapred nita ne govorimo.

; .General se upornu zagleda u Ganju; Ganjina zbunjenost mu se oevidno ne dopadae.

, , , , , Seate li se, Ivane Fjodorovlu ree Ganja sav uzrujan i kolebajui se da mi je ona dala potpunu slobodu odluivanja sve do asa dok sama ne rei, pa i tada jo mogu da kaem poslednju re ...

. Pa zar si ti... pa zar ti... uplai se najednom general.

. Ja nita.

, - ? Tako mi boga, ta si to naumio s nama?

. , , Pa ja se ne odriem. Ja se moda nisam izrazio kako treba.

- ! , . , , , , , , , ? Zar jo ti da se odrie! ljutito progovori general, ne elei ak ni da sakrije svoje ravo raspoloenje. Tu, brate, nije vie re o tome da se ti odrie, nego o tvojoj gotovosti, o zadovoljstvu i radosti, s kojom e primiti njene rei... A kako je kod tvoje kue?

? , , , , ; , , , , , , , . , , ; , , , . , . A ta ima da bude kod kue? Kod kue je sve kako ja hou, samo otac, kao i obino, pravi budalatine, postao je nepristojan; ja sa njim vie i ne govorim, ali ga ipak drim u stezi, i bogami, da nije matere, davno bih mu pokazao vrata. Mati, naravno, neprestano plae; sestra se kida i jedi, a ja sam im naposletku otvoreno kazao da sam ja gospodar svoje sudbine i da elim da me u kui... sluaju. Bar sestri sam sve to oitao, i to pred materom.

, , , , . , -, ? ; ? . , . , ? - ? , ? , ! , , ? ! ! ! , A ja, bratac, jo ni sad ne mogu da shvatim zamiljeno primeti general podigavi malo ramena i rairivi ruke. I Nina Aleksandrovna onomad, sea se kad je ono dolazila, kuka i uzdie, ta vam je? pitam je. Izlazi da je to kao neka sramota za njih. Kakva tu moe biti sramota? Dozvolite da zapitam. Ko moe zbog neeg Nastasju Filipovnu ukoriti, ili ta bilo za nju rei? Zar to to je bila kod Tockog? Ali to je takva glupost, naroito kad se uzmu u obzir neke okolnosti. Vi je, veli, neete pustiti svojim kerima? Eh, taman! ta kae Nina Aleksandrovna! To jest, kako to da ne shvata...

? . ; . , , , . , , , . , , . Svoj poloaj! pomoe Ganja generalu, koji se muio da nae re razume ona; nemojte se ljutiti na nju. Ja sam im, uostalom, tada oitao dobru lekciju da se ne pletu u tue poslove. Pa ipak, sve se kod nas u kui dosad samo tako jo odrava to poslednja re nije reena, ali nee proi bez bure. Ako danas padne poslednja re, znai, sve e se objasniti.

, . , .Knez sluae ceo taj razgovor sedei u uglu za svojom pisarskom probom. On dovri, prie stolu i prui list.

? , . ! . . , ; , - -, , -; , , ; . , , Dakle, ovo je Nastasja Filipovna? ree pogledavi paljivo i radoznalo na sliku vanredna lepotica! dodade odmah vatreno.

Na slici je bila ena zbilja vanredne lepote. Ona bee fotografisana u crnoj svilenoj haljini, neobino jednostavnog ali elegantnog kroja. Kosa, verovatno tamnosmea, oeljana jednostavno, kao za kuu; oi tamne, duboke, elo zamiljeno; izraz lica strastan i isto ohol. Bila je, izgleda, malo mrava u licu i bleda ... Ganja i general sa uenjem pogledae kneza...

, ! ? . Kako, Nastasja Filipovna! Zar vi ve i Nastasju Filipovnu znate? zapita ga general.

; , , . Da, tek jedan dan to sam u Rusiji, a ve znam za arhilepoticu odgovori im knez i odmah im ispria o svom vienju sa Rogoinom i ree sve ta mu je ovaj ispriao.

! , , . Eto ti novih vesti! opet se uznemiri general, koji je neobino paljivo sluao prianje i ispitivaki pogleda u Ganju.

, , , : - . Po svoj prilici, samo obian mangupluk promrmlja takoe isto zbunjeni Ganja trgovaki sin bekrija. Ja sam, ini mi se, ve neto uo o njemu.

, , , . , , . - . , , , , , - , , , !.. !.. -! . Ama i ja sam, brate, sluao prihvati general. Tada je, posle onih minua, Nastasja Filipovna Ispriala ceo dogaaj. Ali sad je sasvim drukije. Tu je sad moda doista milion posredi i... strast, istina gruba strast, ali ipak mirie na strast, a zna se ta sve ta gospoda mogu da uine, naroito kad su u jakom zanosu! ... Hm! ... Samo da ne izbije kakav skandal!

zavri general zamiljeno.

? . Vi se bojite tog miliona? isklibi se Ganja.

, ? A ti ga se, bajagi, ne boji?

, , , , - , ? ? Kako vam se uinilo, knee okrete se najedared Ganja k njemu je li to kakav ozbiljan ovek, ili samo onako, neki mangup? Ba me interesuje vae miljenje o njemu.

- , . - . , , , .U Ganjinoj dui zbivalo se neto naroito kad je postavljao to pitanje. Ba kao da je neka nova i naroita misao planula u njegovim oima. A general, koji se bio ba iskreno i prostosrdano zabrinuo, takoe pogleda u kneza postrance, ali kao ne oekujui mnogo od njegovog odgovora.

, , , , , - . . , , . Ne znam kako da vam kaem, samo, meni se uinilo da on ima mnogo strasti, i to nekakve bolesne strasti. A on ba kao i da jeste bolestan. Vrlo je moguno da e ve prvih dana u Petrogradu opet pasti u postelju, naroito ako opet pone tereveniti.

? ? . Tako? Vama se tako uinilo? zakai se general za tu misao.

, . Da, uinilo mi se.

, , , , , , - , . Meutim, dogaaji takve vrste mogu da se zbudu ne samo za nekoliko dana nego jo do veeras, jo danas moe takvo to da iskrsne osmehnu se Ganja na generala.

!.. , , , . Hm! ... Naravno ... A ve posle, cela stvar zavisi od toga ta njoj u trenutku sine u glavi ree general.

, ? A vi, valjda, znate kakva ona ume da bude neki put?

? , . , , , , , , , !.. - ? , , , : - ? , , , ; , . , , . , . ; , , ? , , , To jest, kakva? unese se opet general, koji je sad bio neobino rastrojen. uj, Ganja, ti njoj, molim te, nemoj danas mnogo da se protivi, nego gledaj onako, zna, da si... jednom rei, da joj bude u volji... Hm! ... Sto krivi tako usta? uj, Gavrilo Ardalioniu, bilo bi ak vrlo u redu da se u ovaj mah kae oko ega se mi tu bakemo? Ti treba da zna da sam ja u pogledu sopstvene koristi, koja se tu krije, odavno osiguran; ovako ili onako, ja u stvar reiti u svoju korist. Tocki je doneo svoju odluku, koju on nee menjati i ja sam potpuno ubeen da e tako i biti. I stoga, ako ja sad neto elim, to je radi tvoje koristi. Razmisli i sam; ili mi zar ne veruje? A zatim, ti si, brate, ovek, ovek ... jednom rei, ovek pametan, i ja sam se u tebe pouzdao ... a to je, u ovom sluaju, to je ... to je ...

, , , . , , . . To je glavno dovri Ganja, opet pomogavi generalu i zgrivi usne u najpakosniji osmeh, koji ve nije hteo da sakriva. On je gledao svojim zaarenim pogledom pravo u oi generalu, isto kao elei da ovaj u njegovom pogledu proita svu njegovu misao. General veoma pocrvene i planu.

, ! , . , ! , , , . ; , , , , ( ), ? ? , ? , , . , , , , . Pa dabogme, pamet je najglavnija stvar! potvrdi on otro gledajui u Ganju nego, ti si smean ovek, Gavrilo Ardalioniu! Ti, eto, ba kao da voli to se naao taj trgovi, on je sad kao neki izlaz za tebe. Ovde je, ako hoe da zna, jo od samog poetka ba s pameu trebalo poi; ovde naroito treba razumeti i... postupiti na obe strane asno i otvoreno. U protivnom sluaju... izvestiti na vreme da se drugi ne kompromituju, i to tim pre kad se zna da je za to bilo vremena; a i sad ga jo ima dosta general znaajno podie obrve iako ostaje jo svega nekoliko asova do dovee ... Jesi li me razumeo? Jesi li razumeo? Hoe li ili nee, zbilja? Molim lepo! Niko vas, Gavrilo Ardalioniu, ne zadrava, niko vas silom u zamku ne vue, ako, to jest, vi tu nekakvu zamku vidite.

, , , . Ja hou ree Ganja na pola glasa, ali odluno, obori oi i neraspoloeno uuta.

. , , . , , , , - . : .General bee zadovoljan. General se naljutio, ali se ve oevidno kajao to je suvie daleko otiao. On se najedared okrete knezu, i po njegovom licu najednom kao da pree nespokojna misao: da je knez bio tu i sve ovo uo. No on se u asu umiri: dosta je bilo samo pogledati u kneza pa da se ovek potpuno umiri.

! , , , ! - ! -, , ! Oho! viknu general pogledavi obrazac krasnopisa koji mu knez pokaza pa ovo je, brate, mustra! Pa ak i kao mustra je neto retko, neobino! Pogledajde, Ganja, kakav talenat.

:Na debelom najfinijem listu hartije knez je napisao srednjovekovnim ruskim slovima reenicu:

.Smireni iguman Pafnutije ruku priloi.

, , , . , , , ! , ? : , , , , ( ), , . , . , , . , : . , , , -. , , , , , . , , , , , , , , , , , - : , , , , ! , , ? ! , , : , , , ; ; , , : , , , ; : , , , ! ; , , , , . Eto to je objanjavae knez sa neobinim zadovoljstvom i oduevljenjem to je pravi potpis igumana Pafnutija, sa fotografskog snimka rukopisa iz etrnaestog veka. Oni su se vanredno potpisivali, svi ti nai igumani i mitropoliti, kako, neki put, ukusno i briljivo! Pa zar vi nemate makar Pogodinovo izdanje, generale? Zatim sam, evo, ovde napisao drugim slovima, to su okrugla, krupna francuska slova osamnaestoga stolea. Neka su se slova i drukije pisala, rukopis pijani, rukopis javnih pisara na ulicama, koji sam uzeo sa njihovih obrazaca (imao sam jedan); priznaete i sami da nije bez vrednosti. Pogledajte na ta okrugla slova, d, a. Ja sam preneo francuski karakter u ruska slova, to je vrlo teko, ali je uspelo. Evo jo jedan divan, originalan nain pisanja, evo ova reenica: Marljivost sve savlauje. To je ruski nain pisanja, pisarski, ili, ako hoete, vojnopisarski. Tako se pie zvanini akt nekom vanom licu; i to su okrugla slova, lepa, poslovna slova, obina, ali vanredno ukusna. Krasnopisac ne bi dopustio te repove, ili, bolje rei, te pokuaje da se napravi rep, eto, te nedovrene polurepie primeujete li, ali u celini, pogledajte, to sainjava karakter, i zbilja, tu vam se sva vojnopisarska dua ispoljila: hteo bi da se razmahne i talenat ga nosi napred, ali mu je okovratnik uniforme vrsto kopom stegnut, pa se disciplina i u rukopisu pokazala. Divota! Ba me je nedavno jedan ovakav obrazac iznenadio, sluajno sam ga naao, i to gde? U vajcarskoj! A vidite ovo: to vam je prost, obian i najistiji engleski rukopis: dalje ve elegancija ne moe ii, tu vam je sve lepota, srma, biser; to je savreno; a sad evo vam jedne varijacije, i to opet francuske, pozajmio sam je od jednog francuskog trgovakog putnika: isti engleski nain pisanja, ali je crna linija malice crnja i deblja nego u engleskom: i kad pogleda, srazmera svetlosti je naruena; i vidite jo i to: oval je izmenjen, samo za jednu mrvicu okrugliji i uz to je dopustio sebi repi, a ta ara vam je najopasnija stvar! Repi zahteva neobian ukus; ali ako samo poe za rukom, ako je naena srazmera, onda se takav rukopis ni s im uporediti ne moe, toliko da se ovek moe zaljubiti u njega.

! , , , , , , ? ? Oho! U kakve vi to tanine ulazite zasmeja se general ta vi ste, prijatelju, umetnik, a ne obian krasnopisac, a, Ganja?

, , , , Vanredno ree Ganja ak se vidi svest o svom pozivu dodade on isto podrugljivo.

, , , , , , ? , . , , , , , , , , ! - ; , ; , , , . , , . - : , , , , - , . , , . , , , -, , , , , , , , , . , , , , , . , , , , , , , , , . , , , , , , , , . , , , . , , , , , , , . . , , , . , , , , , . , ; . , ; , , ? Smej se ti, smej se, ali je ovde bogami, karijera ree general. Znate li vi, knee, kakvom licu emo vam sad dati da piete akta? Ta vama se odmah moe trideset pet rubalja meseno odrediti, na prvom koraku. No ve je dvanaest i po zavri on pogledavi na asovnik na stvar, knee, jer ja se moram pouriti, a danas se moda vie neemo ni videti! Sedite za trenutak; ve sam vam objasnio da vas esto neu moi primati; ali da vam malo pomognem, to iskreno elim, naravno, u vidu najpreih potreba, a posle, moete kako sami zaelite. Mestance u kancelariji u vam nai, ne teko mesto, ali e zahtevati tanost. A sad, to se tie daljeg: u kui, to jest u porodici Gavrila Ardalionovia Ivolgina, evo ovog mog mladog prijatelja, sa kojim molim da se upoznate, mamica njegova i sestrica odvojile su i udesile u svom stanu dve-tri nametene sobe i izdaju ih odlino, preporuenim stanarima, sa hranom i poslugom. Moju e preporuku, ja sam uveren, Nina Aleksandrovna primiti. A za vas je to, knee, vie nego da ste blago pronali, stoga to neete biti sami, nego, tako rei, u krugu porodice; po mome miljenju, za vas i nije da se ve na prvom koraku naete sami u ovakvoj prestonici kao to je Petrograd. Nina Aleksandrovna, mamica, i Varvara Ardalionovha, sestrica Gavrila Ardalionia, to su dame koje ja neobino uvaavam. Nina Aleksandrovna supruga je Ardaliona Aleksandrovia, generala u penziji, mog negdanjeg druga na poetku slube, no sa kojim sam ja zbog nekih okolnosti prekinuo vezu, to mi, uostalom, ne smeta da ga na svoj nain potujem. Sve vam to objanjavam, knee, da biste razumeli da ja vas, tako rei, lino preporuujem te, naravno, time kao da i jemim za vas. Cena je za stan i hranu veoma umerena, i ja se nadam da e vaa plata za to uskoro biti sasvim dovoljna. Istina, oveku je potreban i deparac, makar i najmanji, no vi se neete na mene razljutiti, knee, ako vam primetim da bi za vas najbolje bilo da izbegavate deparac, i uopte svaki novac u depu. Ja vam to tako govorim na osnovu miljenja o vama. No poto je u vas novanik sad sasvim prazan, za prvi mah dozvolite da vam ponudim evo ovih dvadeset pet rubalja. Mi emo se, naravno, posle obraunati, i ako ste vi tako iskren i srdaan ovek kao to na recima izgledate, to ni tu za nas nee moi biti nikakvih tekoa. A to se ja tako za vas interesujem, imam s vama neki plan: posle ete ga doznati. Vidite li, ja se s vama ophodim sasvim obino; nadam se, Ganja, ti nema nita protiv toga da se knez smesti u vaem stanu.

, ! . O, naprotiv! I mami e biti vrlo milo... utivo i predusretljivo potvrdi Ganja.

, , . , , Kod vas je, ini mi se, svega jedna soba zauzeta. Taj, kako se ono zove, Ferd... Fer ...

. Ferdienko.

; : -. , ? , , ? Pa da, ne dopada mi se taj va Ferdienko: nekakva neslana budala. I nikako ne razumem zato se toliko zauzima za nj Nastasja Filipovna. Je li joj on zbilja roak?

, ! .

, ! , , , ? No, nek ide bestraga! Dakle, knee, jeste li zadovoljni ili niste?

, , , ; ; , . , , . Hvala vam, generale, vi ste postupili sa mnom kao neobino dobar ovek, tim pre to ja to nisam ni molio: ja to ne govorim iz oholosti; jer zbilja nisam znao kud bih glavu sklonio. Mene je, istina, maloas zvao Rogoin.

? ; , , . , . Rogoin? Ja bih vam oinski savetovao ili, ako vam se bolje dopada, prijateljski, da zaboravite toga gospodina Rogoina. A i uopte, savetovao bih vam da se to vie drite porodice u koju ete stupiti.

, , . Kad ste ve tako dobri poe knez eto imam jednu stvar. Ja sam dobio izvetaj...

, , , . : ( ), , ; . , , - . , , - , . E izvinite prekide ga general sad vie nijednog trenutka nemam. Odmah u kazati za vas Lizaveti Prokofjevnoj... ako ona zaeli da vas primi jo sad (a ja u se potruditi da vas u tom smislu preporuim), savetujem vam da koristite priliku da joj se dopadnete, jer Lizaveta Prokofjevna vam moe mnogo biti na ruci; ta vi ste prezimenjaci. A ako ne ushte, onda ne zamerite, onda moemo drugi koji put. A ti, Ganja, pogledaj, meutim, ove raune, maloas smo se ja i Fedosejev muili oko njih. Nemoj zaboraviti da ih posle pridrui ...

, , . ; , , , ; , , . ; , , , , . ; .General izae, te knez nikako ne stie da ispria o svojoj stvari, o kojoj je valjda ve po etvrti put poinjao da pria. Ganja zapali cigaretu i ponudi drugu knezu; knez primi, ali se ne uputae u razgovor, ne elei da smeta, i stade razgledati kabinet; a Ganja jedva da pogleda na tabak hartije ispisan ciframa koji mu je ukazao general. On je bio rasejan; osmeh, pogled, zamiljenost Ganjina postadoe, po miljenju kneevu, jo tei i sumorniji kad njih dvojica ostadoe sami. On na jedared prie knezu, koji u tom trenutku opet stajae nad slikom Nastasje Filipovne i razgledae je.

, ? , . . Dakle, vama se dopada ta ena, knee? zapita ga on najednom, zagledavi se u njega prodorno i kao da je imao nekakvu neobinu nameru.

! , , . , , ? , , . , , , ? , ! ! Retko lice! odgovori knez i uveren sam da njena sudbina nije od obinih. Lice veselo, a vidi se da je strano mnogo prepatila, zar ne? To joj oi kau, eto ove dve koice, dve take pod oima na poetku obraza. To ponosito lice, strano ponosito ... Nego, eto, ne znam da li je ona i dobra. Ah, da je kojom sreom jo i dobra! Tada bi sve bilo u najboljem redu. \

? , . A da li biste se vi hteli oeniti takvom enom? nastavi Ganja ne skidajui s njega svoj zaareni pogled.

, . . Ja se ne mogu nijednom oeniti, ja nisam zdrav ree knez.

? ? A da li bi se Rogoin oenio? ta mislite?

, , , ; , , , . A to, on se, ja mislim, moe ako hoete odmah sutra oeniti, samo, on bi je uzeo, a posle nedelju dana bi je moda i zaklao ...

, , .Tek to knez to izgovori, Ganja najedared tako uzdrhta da knez umalo to ne viknu.

? , . ta vam je? progovori on hvatajui ga za ruku.

! , , . . Vaa svetlosti! Njegovo prevashodstvo mole vas da izvolite k njenom prevashodstvu saopti lakej pojavljujui se na vratima. Knez se uputi za lakejom.

IV

IV

, , , , , , , , , , , . , , , , , , , , , , , , . , ; , - , - , , , .Sve tri devojke Jepanine bile su bujne gospoice, dobro razvijene i stasite, sa divnim ramenima, jedrim grudima, jakim rukama, kao u mukarca, i naravno, poto su bile snane i zdrave, volele su da ponekad pojedu dobar zalogaj, to ni najmanje nisu krile. Njihova mamica, generalica Lizaveta Prokofjevna, neki put bi nerado gledala tu iskrenost njihovog apetita, ali poto su po neka njena miljenja iako su ih keri, na izgled, sa potovanjem sluale u stvari, odavno izgubila prvobitni i neosporni autoritet kod njih, i to u tolikoj meri da je ve uobiajeni sloni konklav triju devojaka stalno poeo preovlaivati, to je generalica, da bi ouvala svoje uroeno dostojanstvo, nala da je zgodnje ne protiviti im se, nego poputati. Istina, njena narav veoma esto nije sluala i nije se htela potinjavati odlukama razloga i pameti; Lizaveta Prokofjevna postajala je svake godine sve kapricioznija i netrpeljivija, postala je ak nekako nastrana, ali poto je uvek imala pri ruci svog pokornog i na sve naviknutog mua, to se viak nakupljene ljutine obino izlivao na njegovu glavu, a zatim bi se red i sloga u porodici opet uspostavljali i sve je ilo da ne moe lepe biti.

, , , , , , . , , , . . , , , . , , , , , , , , . , , , . , ; . , - . , ( ), , , , - . ; , - - . , , , ; , .Generalica, uostalom, ni sama nije gubila apetit, i obino bi u dvanaest i po, zajedno sa kerima, uestvovala u obilatom doruku, koji je skoro liio na ruak. Gospoice bi svaki dan popile po olju bele kafe jo ranije, ravno u deset sati, u posteljama, im bi se probudile. To im se mnogo svialo, te su tako uvek inile. Oko dvanaest i po postavljao se sto u maloj trpezariji, blizu maminih soba, i na taj porodini i intimni doruak dolazio bi neki put i general, ako bi mu vreme dozvoljavalo. Osim aja, kafe, sira, meda, masla, naroitih utipaka, koje je volela ba generalica, kotleta itd. iznosio bi se jo i snaan vreo buljon. Onoga jutra kad je poela naa pripovetka, sva se porodica skupila u trpezariji oekujui generala, koji je obeao da e doi oko dvanaest i po. Kad bi on ma za jedan minut zakasnio, po njega bi odmah slali; ali on doe na vreme. Priavi da se pozdravi sa enom i da joj poljubi ruku, on opazi na njenom licu ovoga puta neto izuzetno, naroito. Mada je on jo sino predoseao da e se to zbilja i desiti povodom jedne anegdote (kao to se po svojoj navici izraavao), i ve se sino, legavi u postelju i dremajui, bio uznemirio zbog toga, ipak se i sad ueprtljio. Keri mu prioe da se s njim poljube; one nisu imale razloga da se ljute na nj, pa ipak i tu kao da je bilo neto naroito. Istina, general je zbog nekih okolnosti postao i suvie podozriv; ali poto je bio otac i mu, iskusan i vet, to se ne dade zbuniti, nego preduze potrebne korake.

, , , . , , , , , , , , . , , , , . , , , , ; , . , , , , , ; , - , , , . , , , , ; , , , . : , , ( ), . , , , . , , . ; . , , , , : ? .Mi moda neemo mnogo nakoditi reljefnosti i jasnosti nae pripovetke ako zastanemo ovde i uzmemo u pomo neka objanjenja radi iskrenog i to tacnijeg prikaza onih odnosa i prilika u kojima nalazimo porodicu generala Jepanina u poetku naeg prianja. Mi smo ve rekli malopre da je general, iako ovek ne bogzna kako obrazovan, nego naprotiv, kako se on sam o sebi izraavao, ovek samouk, ipak bio iskusan mu i vest otac. Izmeu ostalog, on se drao pravila da ne uri svoje keri da se udaju, to jest, da im se ne penje na glavu i da im ne dosauje preko mere svojom roditeljskom ljubavlju i brigom o njihovoj srei, kao to to nehotice i prirodno redovno biva ak i u najpametnijim porodicama u kojima se nekad nakupi povie odraslih keri. On je postigao da privoli i Lizavetu Prokofjevnu za taj svoj nain, premda je to bilo teko, teko stoga to je neprirodno; ali su generalovi razlozi bili neobino vani, zasnivali su se na oiglednim injenicama.

Uostalom, udavae, ostavljene potpuno svojoj volji i svojim odlukama, morae se, sasvim prirodno, same kadtad opametiti, te e stvar uspeno poi napred, jer e se one same s voljom latiti posla, okaniti se udi i preteranog probiranja; a roditeljima bi ostajalo da samo to bodri je i to je moguno neprimetnije motre da ne ispadne kakav udan izbor ili neprirodno odstupanje, a zatim, ugrabivi pogodan trenutak, najednom svom snagom da potpomognu stvar i upute je svim moguim uticajima. A posle, mnogo je znailo ve samo to to je sa svakom godinom, na primer, u geometrijskoj progresiji raslo njihovo imanje, te time i njihov znaaj u drutvu; izlazae, dakle, to je vie odmicalo vreme, tim su vie dobijale i keri kao udavae.

No posred svih tih neobinih injenica pojavi se jo jedna stvar: najstarijoj keri, Aleksandri, najedared, i skoro sasvim neoekivano (kao to to uvek biva), proe dvadeset pet godina. Skoro u isto to vreme i Atanasije Ivanov