О С Н О В И Р А Д Н И Х О Д Н О С А И Р А Д Н И О Д Н О С И У Д Р Ж А В Н И М

О Р Г А Н И М А

Анто Николић

  1.ЗАПОШЉАВАЊЕ РАДНИКА

Уставом РС предвиђено је да сви грађани РС имају право на рад и сободу рада, да је свако слободан у избору занимања и запошљавања, да је принудни рад забрањен.Грађани РС су код остваривања права на рад равноправни без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповјест, социјално пријекло, рођење.Право на рад се не мора остварити запошљавањем, ве ће оно може остварити и личним радом и радом ван радног односа.

ОСИГУРАЊЕ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ

Средства за осигурање права из обавезног осигурања за случај незапослености суиз доприноса које плаћају лица у радном односу и послодавци.

ПРАВА НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА

Незапослено лице коме је престао радни однос без његове сагласности а које иманајмање 8 мјесеци непрекидног радног стажа осигурања у посљедних 12 мјесециили 12 м је сеци са пре киди ма у послед њи х 18 м ј есе ци , има п рав о на нов чан у накнаду, здравствено осигурање, ПИО. Право на новчану накнаду лице остварује уЗаводу за запошљавање, а право по основу здравственог и пензијско-инвалидскогосигурања остварује у фонду.Дужина трајања права незапослених радника зависи од дужине стажа осигурања иможе износити непрекидно највише:- з а с т а ж о д 5 г о д и н а – т р и м ј е с е ц а ,- з а с т а ж о д 5 д о 1 5 г о д и н е – ш е с т м ј е с е ц и ,- з а с т а ж о д 1 5 д о 2 5 г о д и н а – 9 м ј е с е ц и ,- з а с т а ж п р е к о 2 5 г о д и н а – 1 2 м ј е с е ц и .Права по основу незапослености лицу престају ако корисник тих права:- о с н у ј е п р е д у з е ћ е ,-отпоч не да се бав и п ољоприв редн ом д ј елат ношћу ,- сте кне услове за ос тв арив ањ е пра ва н а ст аросну и ли инв алидс ку пен зи ј у ,- с т у п и н а и з д р ж а в а њ е к а з н е з а т в о р а ,-неоп равд ано доби ј е да п рихв ати п онуђено з апос ле ње .Висина новчане накнаде за незапослена лица износи:- за н еза послен о ли це к о ј е има 10 година ста жа – 35% од прос ј ечне плат е ко ј у  је то лице остварило у последња три мјесеца,- з а н е з а п о с л е н о л и ц е к о ј е и м а в и ш е о д 1 0 г о д и н а с т а ж а – 4 0 % о д п р о с ј е ч н е плате које је то лице остварило у последња три мјесеца.

СЛУЖБА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ  Пошто, према Закону, Влада утвршђје приоритете и програме запошљавања одинт ереса за Р еп ублику , За вод з а з а пошљ ава ње доноси и оств ару ј е

опера тив не програме запошљавања. Завод има своје органе, и то: управни одбор, надзорниодбор и директор. Послови Завода за запошљавање финансирају се из доприноса зазапошљавање.

2.РАДНИ ОДНОСИ

ПОЈАМ РАДНОГ ОДНОСА

Под радним одн осом подраз умије ва с е однос по основ у рада ко ји с е зас нив а Уговором о раду између радика и послодавца.

ЕЛЕМЕНТИ РАДНОГ ОДНОСА

То је добровољни однос, однос између двије странке, Радно правни смисао радногодноса је у остваривању права на одговарајућу зараду и других права по сонову  рада.

ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСАУСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Општи услови: Да ј е д ржа вљ анин Р епубли ке Српск е и ли БиХ , да ј е пунољ етан , да има опш ти здравствену способност, да није осуђиван за кривична дјела или за кажњиво дјелокоје га чини неподобним за обављање послова у државном органу.Општим колективним уговором предвиђено је да послодавац је дужан прописатипосебне услове радног односа са радником: врсту и степен стручне спреме, радноискуство, здравствену способност.

ПОСТУПАК ПРИЈЕМА У РАДНИ ОДНОС

Доноси се одлука о п отреби з асни ва ња радн ог одн оса са радик ом (уколик о ј е систематизацијом предвиђено то радно мјесто). Послије тога послодавац може расп исат и кон курс у сре дств има ј ав ног ин форми сањ а . Пос лодав ац самост алноодлучу ј е да ли ће Зав оду з а з апош љав ањ е при ј ав ити пот ребе за радни цима , а уколико то учини Завод је дужан да најдаље у року од 3 дана огласи у једном од  јавних гласила РС.Оглас мора садржавати: назив и адресу послодавца, назив радног мјеста, услови зазаснивање радног односа на том радном мјесту, рок за подношење пријаве, рок укоме ће бити извршен избор, број радника са којима ће засновати радни однос, вријеме на који се радни однос заснива.

РАДНА КЊИЖИЦА  Радна књижица је јавна исправа у коју се уносе лични подаци о раднику и подаци оквалификацијама радника, занимању, запослењу и радном стажу. Радну књижицуизд а је орган опш тин ске управ е . Р адна књ иж иц а с е п реда ј е н адлеж но ј служ би послодавца гдје остаје до престанка радног односа.

ПРОБНИ РАД

Пробни рад је начин провјере радне способности радника након заснивања радногодноса. Пробни рад може трајати од 30 до 60 дана, односно највише три мјесеца. Радник за вријеме пробног рада има сва права из радног односа.

ПРИПРАВНИЦИ – ВОЛОНТЕРИ

Приправник је лице које први пут заснива радни однос након завршене високе,ви ше и ли средњ е с тручн е спре ме . Сврха припра вн ишт ва ј е оспос обљав ањ е за самосталан рад. Полагањем стручног испита доказује се да ли је радник овладаопотребним знањем, вјештинама и умијећем за самосталан рад. Приправнички стажза лица са завршеном средњом стручном спремом траје 6 мјесеци, а са завршеномви шом 9 м је сеци , а са з ав рш еном в ис оком с тручн ом сп ремом до г одину дана . Стручно оспособљавање приправника врши се по посебном програму прописаномод стране послодавца.Волонтером се сматра лице које послодавац прима на стручно оспособљавање беззаснивања радног односа. Волонтер има право на заштиту на раду, дневни одмор,право на здравствено осигурање, ПИО. Волонтерски рад може трајати оноликовремена колико је одређено за приправнички стаж по стручним спремама.

3.РАДНИ ОДНОСА НА НЕОДРЕЂЕНО ИОДРЕЂЕНО ВРИЈЕМЕ

Радни однос на неодређено вријеме може бити заснован са пуним или непуним радним временом.Раднику који је засновао радни однос на одређено вријеме престаје радни односданом извршења посла. Предвиђено је да се Уговор о раду на одређено вријеме неможе закључити на дужи период од двије године. Уколико радник и даље наставида ради сматраће се да је радник засновао радни однос на неодређено вријеме.

4.ОБАВЉАЊЕ ПОВРЕМЕНИХ ИПРИВРЕМЕНИХ ПОСЛОВА

Т о с у п о с л о в и к о ј и с е н е о б а в љ а ј у к а о с т а л а н р а д н е г о т р а ј у о г р а н и ч е н о . Повремени или привремени послови трају непрекидно највише до 60 дана. Поредправа на накнаду, извршилац повременог или привременох посла има право науколико посао обавља у радним просторијама послодавца, на здравствено и ПИОосигурање. 

5.РАСПОРЕЂИВАЊЕ РАДНИКА

П р и л и к о м с т у п а њ а н а р а д р а д н и к с е р а с п о р е ђ у ј е н а р а д н о м ј е с т о р а д и ч и ј е г вршења је засновао радни однос. У току трајања радног односа радник се може распоредити на друго радно мјесто које одговара његовој стручној спреми ако тоз а х т и ј е в а ј у п о т р е б е п р о ц е с а р а д а и о р г а н и з а ц и ј е р а д а . Р а с п о р е д р а д н и к а подразумијева доношење писаног рјешења од стране надлежног органа.Ако послодавац има радилишта, погоне

продавнице, складишта, радника можеп р и в р е м е н о у т р а ј а њ у о д ј е д н е г о д и н е р а с п о р е д и т и н а р а д у т е д и ј е л о в е с а изузетком на радницу која је трудна или која има дијете до 7 година. Послодавацму мора обезбиједити самачки смјештај, најмање два бесплатна оброка у радне дане, теренски додатак, новчану накнаду трошкова путовања за посјету породици.Р адник се мож е п рив ремено уступ ити другом послода вцу . П ослодав ац мож е  радника упутити на рад у страну земљу. Радник у општинским органима управеможе бити преузет без огласа у други општински орган.

6.ПРАВО РАДНИКА ЗА ЧИЈИМ ЈЕ РАДОМПРЕСТАЛА ПОТРЕБА И МОГУЋНОСТПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА

Уколик о прест ане потреб а за од ређеним ра дници ма , послода ва ц ј е дуж ан да у писменој форми а најкасније 30 дана од намјераваног отказивања уговора о раду радницима, обавијести савјет радникам односно синдикат о следећем:Разлозима за престанак рада, броју и квалификацијама радника којима треба дапрестане радни однос, мјерама којима би се могло избјећи отказивање уговора о  р а д у , м ј е р а м а к о ј и м а б и с е о м о г у ћ и л о з а п о ш љ а в а њ е р а д н и к а к о д д р у г и х послодаваца.Р адник у ко ји ј е з ак ључи о угов ор на не одређено в ри ј еме а к оме прест а ј е радни однос нак он н а јмањ е дв и је годи не непре кидног рад а к од пос лодав ца , отк азом уговора о раду послодавац је дужан исплатити отпремнину. Висина отпремнинеутврђује се Колективним уговором и Уговором о раду. Најмања отпремнина износи једну трећине просјечне мјесечне плате радника исплаћене у последња три мјесецаприје престанка Уговора о раду, за сваку навршену годину рада код послодавца.

7.РАДНО ВРИЈЕМЕ

ПУНО, НЕПУНО, СКРАЋЕНО РАДНО ВРИЈЕМЕ

Пун о радно в ри ј еме из носи 40 ч асов а у се дмици . Ук олико ј е на ра дном м јес ту повећано штетно дејство на здравље радника, радно вријеме може бити скраћенонајвише до 10 часова седмично. То је скраћено радно вријеме. Са непуним радним вре меном радник ост в ару је плат у и друга пра ва из радн ог од носа сраз м јерно времену одређеном Уговором о раду.

ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД

П р е к о в р е м е н и р а д н е м о ж е т р а ј а т и в и ш е о д 1 0 ч а с о в а с е д м и ч н о . У т о к у кале ндарск е г одине радн ик не мож е ра дити прек овре ме но в ише од 150 часов а . Прековремени рад је забрањен: радницима млађим од 18 година, трудним женама има јк ама са д ј ет етом до 3 г одине , с амохран ом родите љу или ус во ј иоцу д ј е тет а млађег од 6 година, инвалиду са 70% и више тјелесног оштећења.За вријеме прековременог рада раднику се увећава плата. Увећање плате не можеизносити мање од 30% у односу на плату за исти број часова у редовном радномвремену.

ПРЕРАСПОДЈЕЛА РАДНОГ ВРЕМЕНА

Прерасподјела пуног радног времена врши се тако да у једном дијелу године радновријеме буде дуже, а другом дијелу сразмјерно краће, с тим да у току календарскегодине не може износити више од 40 часова просјечно седмично.

ДНЕВНО И НОЋНО РАДНО ВРИЈЕМЕ

Дневно радно вријеме износи 8 часова.Под ноћним радом сматра се рад између 22 часа и 6 часова нареднога дана.

ЈЕДНОКРАТНО И ДВОКРАТНО РАДНОВРИЈЕМЕ, РАД У СМЈЕНАМА

Једнократно радно вријеме: од 8 до 16 часова.Двократно радно вријеме: од 8 до 12час ова и од 12 до 16 ч асов а , зн ачи ре ализ у је се у два ди је ла . Двок ратно радно вријеме карактеристично је за комуналне дјелатности, саобраћај, угоститељство.

8.ОДМОРИ, ОДСУСТВА И ПРАЗНИЦИ

Постоје сљедеће врсте одмора: Одмор у току дана, између два радна дана (дневниодмор), седмични одмор, годишњи одмор.Дневни одмор- У току рада запослени има право на одмор у трајању од 30 минута,и то они радници који раде једнократно. Радник има право на дневни одмор измеђудва узастопна радна дана у трајању од најмање 12 часова непрекидно.Седмични одмор-Траје најмање 24 часа непрекидно.Годишњи одмор-Траје најмање 18 радних дана, а малољетни радник има право нагодишњи одмор од најмање 24 радна дана. Годишњи одмор се увећава за по 1 данза сваке 3 навршене године радног стажа.Плаћено одсуство-Радник има право на плаћено одсуство приликом склапањабрака 5 дана, приликом смрти члана уже породице 3 дана, приликом смрти члана шире породице 1 дан, приликом теже болести члана уже породице 1 дан, приликомпресељења у други стан 1 дан, приликом рођења дјетета 2 дана.Неплаћено одсуство-Радо обављања неоодложних личних и породичних послова,п р и п р е м а њ е и п о л а г а њ е и с п и т а н а ф а к у л т е т у , с т р у ч н о г у с а в р ш а в а њ а у иностранству, њега тешко обољелог члана породице. Износи до 3 мјесеца, осим услуча јев има ст ручног усав рша вањ а у и ност ранст ви ко је може тра ј ати до ј едн егоди не . У случ а ју задов оље ња в ј ерс ких односно нац ионално-т радиц ионалн их потреба одобрава се до 3 дана у току календарске године.

Празници-Празници у РС су: Божић, Дан Републике, Нова година, Богојављење, Све ти Сав а , П рви српск и уст анак , Васкрс , Духови , П раз ник рада П рв и ма ј и Видовдан. Уколико радник ради за вријеме празника увећава му се плата за 35 %.

9.МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА,СЛУЧАЈЕВИ И ПРАВА

Ми рова ње радн ог од носа подраз умије ва да прав а , обав езе и одгов орност и из  радног односа нису у одређеним временским терминима активни.Раднику мирују права из радног односа када користи право по основу неплаћеногодсуст ва , одлас ком н а од служ ењ е в о јн ог рок а , и здрж ав ањ е каз не з атв ора до 6 мјесеци.

10.ЗАШТИТА РАДНИКА НА РАДУ

П о с л о д а в а ц ј е д у ж а н о б е з б и ј е д и т и у с л о в е р а д а , с в е п о т р е б н е м ј е р е л и ч н е и колективне заштите на раду. Послодавац је одговоран за посљедице несреће на раду које су наступиле због неисправности објеката, машина.

ПОСЕБНА ЗАШТИТА ЖЕНА, МАЛОЉЕТНИХРАДНИКА, ИНВАЛИДА И БОЛЕСНИХ РАДНИКАЗаштита женеО в а з а ш т и т а с е м о ж е п о д и ј е л и т и у д в а о б л и к а : З а ш т и т а ж е н е у п о г л е д у  расп оређив ањ а на одре ђену в рсту п ослов а и за шт ита ж ене трудн ице и ма јк е породиље. Жени трудници почев од шестог мјесеца трудноће и мајци са дјететомод ј ед не годи не ж ив ота забра ње н ј е н оћни рад . П ородиљс ко одсут св о тра ј е 1 годин у непре кидн о . За близ анце и св ако т реће и н аредн о ди јет е има прав о на п о р о д и љ с к о о д с у с т в о у т р а ј а њ у о д 1 8 м ј е с е ц и н е п р е к и д н о . Ж е н а м о ж е н а с о п с т в е н и з а х т ј е в и п р е п о р у к е д о к т о р а м е д и ц и н е , о т п о ч е т и к о р и ш т е њ е породиљског одсуства 28 дана прије порођаја.Посебна заштита малољетних радникаРадник млађи од 18 година не може бити распоређен да ради на нарочито тешкимф и з и ч к и м п о с л о в и м а , з а б р а њ е н и м ј е н о ћ н и р а д , з а н а ј м а њ е ш е с т м ј е с е ц и непрекидног рада малољетни радник има најмање 24 радна дана годишњег одмора.Посебна заштита инвалида и болесних радника

Р адник у ко ји ј е пов ри ј еђен н а послу и ли ј е оболи о од проф есион алне болест и , п о с л о д а в а ц н е м о ж е о т к а з а т и у г о в о р о р а д у з а в р и ј е м е д о к ј е з д р а в с т в е н о неспособан за рад.

11.СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ РАДНИКА

Струч ним образ ова ње м радник а ст ичу се зна ња , с труч не и ра дне спос обност и . Стручно образовање се обавља кроз школовање кадрова.

РАДНА СПОСОБНОСТ

Општа радна способност је везана за психофизичко стање човјека, а професионалнапроизилази из знања, које је стечено школовањем или праксом на раду.

ДОКВАЛИФИКАЦИЈА И ПРЕКВАЛИФИКАЦИЈА

Доквалификација је облик додатног вишег стручног образовања лица у оквиру већстечене врсте стручног образовања.Пре кв алиф ика ци ј а ј е обли к с тручн ог об разов ањ а лица к о ј е в ећ и ма одређенос тручн о образов ањ е , п ри чему с е мож е али не мора ми јењ ат и нив о ст ручног образовања.

12.РАДНИ ОДНОС РАДНИКА У ДРЖАВНИМОРГАНИМА

Р а д н и о д н о с р а д н и к а у д р ж а в н и м о р г а н и м а у р е ђ е н и с у З а к о н о м о административној служби у управи Републике Српске. Радна мјеста у државнојслужби су: помочник министра, скеретар министарства, инспектори, руководилацуправне организације, замјеник и помоћник руководиоца управне организације,струч ни с ав ј етн ик , рук оводи лац унутра шњ е орга низ ацион е ј еди нице , ви ши стручни сарадник и стручни сарадник. Категорију државних службеника утврђује Влада. Министри и замјеници се не сматрају државним службеницима, нити возач,курир. Државни службеници не могу бити оснивачи нити се налазити у органимаполит ичк их с трана ка , нит и з бог промје не полити чке ст руктуре в ласт и мог у изгубити статус државног службеника и радно мјесто на које је распоређен. Не с м и ј е о б а в љ а т и п о с л о в е з а к о ј е с е п л а ћ а н а к н а д а , к а о н и о б а в љ а т и п о с л о в е самосталне дјелатности нити бити власник приватног или неког другог предузећа.

ОДЛУЧИВАЊЕ О ЗАПОСЛЕНИМ УДРЖАВНИМ ОРГАНИМА

Одлучивање функционераДржавни службеници су дужни да извршавају налоге функционера који руководеорганом у коме раде. Државни службеник сваке године подлијеже оцјени свога  рада. Оцјену рада за помоћника и секретара министарства врши министар, а за сведруге државне службенике непосредно надређени државни службеник. Уколико јеоцјена рада негативна, државни службеник пролази кроз додатни програм стручногоспособљавања.Одлучивање АгенцијеАгенција обезбјеђује спровођење процера запошљавања државних службеника.Успоставља јединствена правила и процедуре за избор, постављење и именовањедрж ав них служ бени ка . Пре длаж е начи н и програ м п олагањ а с тручн их исп ита . П р и п р е м а и с п р о в о д и п р о г р а м о б у к е и с т р у ч н о г у с а в р ш а в а њ а д р ж а в н и х службеника. Утврђује правила и критеријуме за оцјену рада.

Одлучивање Одбора државне управе за жалбеОдбор за жалбе оснива Влада. Уколико државни службеник сматра да су његоваправа из радног односа повријеђена од стране државног органа у којем је запослонеили од Агенције за државну службу, има право да поднесе жалбу Одбору државнеуправе за жалбе.

ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА И ОДГОВОРНОСТИЗАПОСЛЕНИХ

У обављању својих послова државни органи рјешавају у управним стварима, вршеуправ ни н адзор и обав ља ј у струч не и друг е послов е . За непос редну примј ену закона и прописа органи државне управе доносе: правилнике, наредбе и упутства,појединачне акте. Државни службеници су дужни обављати своје послове у складуса Уставом и законом и Кодексом о понашању државних службеника. Државнис л у ж б е н и к с е м о р а п р и д р ж а в а т и п р и н ц и п а к а о ш т о с у п р о ф е с и н а л н о с т , непристраснист, одговорност, честитост, транспарентност, јавност, ефикасност иекономичност.

13.АКТ О СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ

Сист емат изац и јом рад них м је ста в рш и се оп ис и п реглед ра дних м јес та , бро ј  радника који се на поједино радно мјесто може ангажовати. Систематизација севрши Правилником о систематизацији. Основна начела утврђује Влада, и то: бројдрж ав них служ бени ка , с труч ни проф ил држ ав ног служ бе ника , органи зац иону структуру органа државне управе. На акт о систематизацији даје сагласност Влада,н а к о ј и п р е т х о д н о с в о ј е м и ш љ е њ е д а ј е М и н и с т а р с т в о у п р а в е и л о к а л н е самоупра ве . Ос нов не органи зац ионе ј еди нице у држ ав ном орг ану су : рес ор и сектор. Унутрашње организационе јединице су : одјељење, одсјек, биро, група,п и с а р н и ц а , р а ч у н о в о д с т в о . П о м о ћ н и к м и н и с т р а р у к о в о д и о с н о в н о м организационом јединицом. Секретар министарства обавља послове који се односен а : у н у т р а ш њ у о р г а н и з а ц и ј у и р а д м и н и с т а р с т в а . Р у к о в о д и л а ц у п р а в н е организације руководи њеним радом. Стручни сарадник обавља послове за које јепотре бно пос ебно ст ручно зв ањ е . Виши ст рчни са радник оба вља на ј слож ен и је послове из одређене области рада.

14.ПРИЈЕМ У РАДНИ ОДНОС

У п р а ж њ е н о р а д н о м ј е с т о п о п у њ а в а с е п у т е м : и н т е р н о г о г л а ш а в а њ а , ј а в н о г конкурса, акта о именовању и напредовања у служби.Попуњавање путем интерног огласа, јавног конкурса и именовањемЗа попуну радног мјеста стручног сарадника прво се интерно оглашава упражњено радно м јес то . Ук олико се радно м јес то не попуни то радн о м је сто се оглаш ав а путем јавног конкурса.Интерни оглас садржи: Опис упражњеног радног мјеста и број извршилаца, општиу с л о в и з а п р и ј е м у р а д н и о д н о с , с п и с а к п о т р е б н и х д о к у м е н а т а к а о и м ј е с т о њиховог подношења, посебне академске

и професионалне услове.За попуну мјеста стручног савјетника и вишег стручног сарадника расписује се  ј ав ни кон курс . Ја вн и к онкурс расп ису ј е А ген ци ј а и об ја вљ у је се у средс тв има информисања најмање три мјесеца прије пријављивања кандидата. Именовање руководећих државних службеника врши Влада на основу јавног конкурса.Попуњавање радних мјеста путем напредовања у службиНапредовање у служби се врши на основу позитивне оцјене о раду.

УСЛОВИ ЗА ПРИЈЕМ ДРЖАВНИХСЛУЖБЕНИКА У РАДНИ ОДНОС

Општи услови су:-Да ј е д ржа вљ анин РС и ли БиХ и да има пребив али ште у РС ,- Д а ј е с т а р и ј и о д 1 8 г о д и н а ,- Д а и м а о п ш т у з д р а в с т в е н у с п о с о б н о с т ,- Д а н и ј е о с у ђ и в а н з а к р и в и ч н о д ј е л о .Посебни услови су:- О д г о в а р а ј у ћ а ш к о л с к а с п р е м а ,- П о л о ж е н с т р у ч н и и с п и т ,- О д г о в а р а ј у ћ е р а д н о и с к у с т в о .

НЕСПОЈИВОСТ ФУНКЦИЈА

Државни службеникНе може обављати дужност или бити на положају који је у супротности са његовимслужбеним дужностима.Не смије обављати послове за које се плаћа накнада.  Не може бити у одборима и органима политичких странака.Не може се бавити самосталном дјелатношћу.

15.РАСПОРЕЂИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ ИПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА, ПРЕМЈЕШТАЈ ИВИШАК ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА

РаспоређивањеН а о с н о в у у п р а в н о г а к т а о п р и ј е м у у р а д н и о д н о с д р ж а в н и с л у ж б е н и к с е  распоређује на радно мјесто на које је примљен.ПремјештајДржавни службеник може бити упућен у други државни орган у истом мјесту рада,без његове сагласности, због повећаног обима послова.Вишак државних службеникаАк о ј е у орг ану држ ав не управ е дошло до с мањ ењ а обима п осла или укида ња послова запослени се распоређују на послове у истом или другом органу државнеуправе на послове који одговарају њиховој стручној спреми. У случају спајања дваили више органа сви државни службеници имају статус нераспоређених. Надлежниорган државне управе на приједлог Агенције доноси рјешење о распоређивањунераспоређених државних службеника.

16.ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЗАПОСЛЕНИХ ИПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА

Права државних службеникаДржавни службеник има право:-на с тално з апос ле ње до исп уње ња услова за пен зи ј у , -на одсус тв о утв рђено з аконом и наст ав ак ра да на и стом или слич ном м јест у , -на п омоћ у струч ном образов ањ у и п рофе сиона лном усав рша ва њу , - н а к о р е к т а н о д н о с п р е м а њ е м у , н а ш т р а ј к .Дужности државних службеникаДржавни службеник је дужан да извршава послове и задатке предвиђене описом радног м јест а , да п римјењ у је и из врш ав а одредбе Уста ва , з ак она и пропис а , да извршава налоге старјешине органа државне управе или непосредног руководиоца.

17.ПЛАТЕ, ПРАВО НА НАКНАДУ ПЛАТА ИДРУГА ПРИМАЊА

Плате радникаДржавни службеник има право на плату која одговара његовом радном мјесту,с л о ж е н о с т и п о с л о в а к о ј е о б а в љ а и в р е м е н у п р о в е д е н о м н а р а д у . З а к о н о м о административној служби предвиђено је да се државни службеници разврставају упет платних група. Основна плата се утврђује тако што се најнижа цијена рада (утврђује је Влада) помножи са одговарајућим коефицијентом, те укупан износп о в е ћ а з а 0 , 5 % з а с в а к у з а п о ч е т у г о д и н у р а д н о г с т а ж а , а н а ј в и ш е д о 2 0 % . Коефицијенти се могу повећавати по основу вршења најсложенијих функција од 10до 30%. За државне службенике који врше инспекцијски надзор коефицијент сеувећава за 30%. Рад ноћу – основна плата се увећава за 30%. Прековремени рад-основна плата се увећава за 35%. Рад на дане државних празника- за 50%.Право на накнаду плате за вријеме одсуствовања са радаО б е з б ј е ђ у ј е с е 1 0 0 % п л а т а у с љ е д к о р и ш т е њ а г о д и ш њ и х о д м о р а , д р ж а в н и х п р а з н и к а , в ј е р с к и х п р а з н и к а , с т р у ч н о г о с п о с о б љ а в а њ а , в о ј н е в ј е ж б е , присуствовање у својству посланика сједницама Народне скупштине.Накнада материјалних трошковаДневнице за службена путовања, накнада трошкова превоза код доласка и одласкаса посла, трошкови образовања, регрес, отпремнина приликом одласка у пензију.

18.ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНИХ ИПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА

Дисциплинска одговорностУсљед:- н е и з в р ш а в а њ а р а д н и х д у ж н о с т и ,- зас тупа ње полити чки х опред ј ељењ а у и зв ршав ањ у за дата ка ,- н е п р и м ј е р н о п о н а ш а њ е п р е м а г р а ђ а н и м а ,-одби ј ањ е дав ањ а пода так а или да ва ње нета чни х подат ака ,- з л о у п о т р е б а с л у ж б е н о г п о л о ж а ј а ,

-одби ј ањ е послов а радн ог м јес та н а ко ј е ј е ра споређе н или одби јањ е налога функционера који руководи органом државне управе.Материјална одговорностДржавни службеник је одговоран за штету у раду, за што плаћа накнаду.

19.ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Државном службенику престаје радни однос усљед:- д о б р о в о љ н о г и с т у п а њ а и з д р ж а в н е у п р а в е ,- з б о г г о д и н а с т а ж а з а п е н з и ј у ,- тра ј не н еспос обност и за об ављ ањ е св о је ра дне дуж н ости ,- н е з а д о в о љ а в а ј у ћ е г п р о б н о г р а д а ,- п р а в о с н а ж н е п р е с у д е з а к р и в и ч н о д ј е л о ,- з б о г д и с ц и п л и н с к о г п о с т у п к а .

20.КОЛЕКТИВНИ УГОВОРИ

Колективним уговором се уређују права, обавезе и одговорности запослених пооснову рада.Учесници у закључивању колективног уговора су Влада, асоцијација синдиката. Општи колективни уговор закључује се на одређено вријеме. Посебник о л е к т и в н и у г о в о р и с у у г о в о р и н а н и в о у д ј е л а т н о с т и ( г р а н е ) . П о ј е д и н а ч н и колективни уговор је закључен између синдикалне организације и послодавца.

21.ОБАВЕЗНОСТ ПРИМЈЕНЕ КОЛЕКТИВНОГУГОВОРА

К о л е к т и в н и у г о в о р ј е о б а в е з а н з а с т р а н е к о ј е с у н е п о с р е д н о у ч е с т в о в а л е у закључењу.

22.ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВАЗАПОСЛЕНИХ И ПОСТАВЉЕНИХ ЛИЦА

Ради остваривања права државни службеници се писмено обраћају старјешиниоргана државне управе. Уколико се одбије државни службеник може да поднесеприговор у року од 30 дана од дана подношења приговора.Р ади заш тит е св о јих п рава држ ав ни служ бе ник с е мож е обрат ити и управ ном инспектору.