Талија међу Брчацима · 2017. 11. 27. · predstavom „Kralj Ibi“, Alfreda Žarija, u produkciji Studentskog kazališta „Vlado Zeljković“ iz Banja Luke

1BILTEN BR. БИЛТЕН БР. 1

O Festivalu

Талија међу Брчацима

Захваљујућиагилностистваралацаовајграднадесној обалиСаве обновио је стари и поново

постаодомаћинпозоришногфестиваладугетради-ције.ПозоришнаманифестацијакојајеуБрчкомуко-рењенаседамдесетихгодинапрошлогвекасадаподназивом Сусрети позоришта/казалишта БиХ БрчкодистриктзапоселисуДомкултуре. Фестивал има велики значај и постао је најзана-чајнија позоришна манифестација у овом делу Ре-гиона.Идеја је била да се доведунајбољапрофеси-онална позоришта из јужнословенских простора (ускладусасценско−техничкиммогућностима).Уистовреме фестивал на најбољи могући начин промови-шепрограмдецентрализацијекултуре,измештајућидогађаје врхунских културних вредности у срединеваннајстрожијегцентра.ЗатоштоСусретинисуса-мопозориште,већзаједничкопостојање,мишљењеислављењеуметности. Изузетно креативно разматрање могућег репер-тоараСусрета одвијало се на састанцимаОрганиза-ционогодбораиОрганизатора,којисупрерасталиуправемале театролошке анализе.Немањеинспира-тивне,билесуанализесамесуштинефестивала,ње-говеорганизације,правацањеговогдаљегразвоја,каоипопуларизације,какосамогфестивала,такоиВладеБрчкодистрикта,каосредиштакултурнихдешавањауовомделуБоснеиХерцеговине.Тојерезултиралонизомпроменаодкојих јеназначајнија тада суСу-сретипосталитакмичарскогкарактера.Тојенаравноза собомповуклонизпроменау организацијии ре-ализацијифестивала,почеводформирањастручногжирија и жирија публике, установљавања награда.УверенсамдасуовепроменедонеленовквалитетидасудопринелезначајноповећаноминтересовањузаСусрете. Шилерје,каотврдисоциологпозориштаЖанДи-вињо,биоуправукадајерекаодајехеленскатраге-дија васпитала грчки народ, јер су, гледајући траге-дије, стариГрцинаучили да подносе индивидуланусвестидајеуводеунормалниживот.ВерујемдасуСусретидопринелииндивидуланојсвестииодговор-ностикојесмокаодруштвоикаоиндивидуепрепо-знали у улози позоришних гледалаца/гледатељки икоје и даље треба да буду стандард и концепт овихСусрета.Бројнезонетумачањаиархивсведочеото-ме, грађа записањеисторијеСусрета је ту, адео теисторијејестудијакултуреукојојјеисторијаСусретањенводећиозначитељ. „Четрдесетинештогодинасефестивалуовомоб-ликудешавауБрчком.Немамопретензијуданештодрастичномијењамо.Наконштосмопосталирегио-налнифестивалтојето.Мисмоидаљефестивалкојије, нажалост, ограничен простором, јер многе пред-ставенемогустатиовдје,малајепозорница.Оношто

семожеуклопитиунашеувјете,најбољеизрегиона,јеовегодинету”–рекаојеусвомобраћањузајавностЈаковАмиџић,директорXXXIVСусретапозоришта/казалиштаБиХуБрчком. ПетаједеценијаСусретакојисведочеозначајнимполитичкимикултурним,друштвенимиисторијскимпроменамакојесуседешавалеуБоснииХерценови-ни.Неизоставандеотихпроменајепозоришновремекојејетрајалоикојетрајеиподударасесавременомтражењаконцепције, са временомњеговог стварањаињеговогтрајања.НултадеценијаXXIвекајезана-ма,адругадеценијаидаљеносиизазовеувекбурнихтранзицијских времена које су на нов начин у кон-текстуглобалнекризеувелекључнуречданашњице–рецесија.Храбростудоменуестетскогистваралач-ког,представљаихрабростдасеидаљебориупркосрецесији. Пресудни означитељ Сусрета јесте његовуметничкирезултат.Вјерујемдаможемозаједнопо-сведочитидаихјебилодовољноидаћеноведеценијепред нама представљати нова успешна фестивалскаостварења. Овогодишњи XXXIV Сусрети позоришта/каза-лиштаБиХБрчко дистрикт, подмотомГрад у теа-тру, театар у граду,почињу16.новембра/студеногисветковина театра трајаће до 25. новембра/студеног.Сусрети позоришта/казалишта БиХ Брчко дистриктсеодржавајупо34.путовегодинеаидејајепреузетаод претходних 33 (пра)издањаСусрета да се брчан-скојпублицидоведунајбољепредставеуРегионуизпретходнесезоне,санамеромдасебрчанскакултурнајавноступознасадогађајимаидостигнућимаупозо-ришномживотуРегиона,наједанорганизованипро-фесионаланначин.Овомфестивалујеједанодпрвихциљева да подржи чвршћу регионалну сарадњу по-зориштауциљубудућеразменеиразумевањановихпозоришнихформи.Фестивал јепокренуткао једаноднајважнијихкултурнихдогађајаоверегије,тачкасусретаразличитихкултура.Овакоконципаранпозо-ришниФестивалјенесамокултурнидогађајзаБрчковећишире.Сусретинанајбољимогућиначинпромо-вишупрограмдецентрализацијекултуре,измештањедогађаја врхунских културних вредности у срединеваннајстрожијегцентраграда.Овогодишња селекција је препознала традиционал-нопозориштеиможе се рећида је заједничкииме-нитељсвихселектованихпредстава–универзалносттемасакојимасе суочавамоу тренуткустварности.Добројепознатодајеоноштојеуниверзално–веч-ноисавремено.Асавременојеоноштоједобро.НаовогодишњимСусретимајесвојеврсникуриозитетдаимамодвепредставеодистогаутора–ДушанаКова-чевића̶штонеумањујевредностселекције,напротив,доносиексклузивитет. ЗадњихнеколикогодинаСусретисупосталиважан

2 BILTEN BR. БИЛТЕН БР. 1

O Festivalu

носилацформе,истраживањаиповезивањапозориш-нихпокретаиестетикаурегиону;позитивниефектикојисуихјаснодефинисали.Фестивалјепосебнопре-познатљив по јединственој атмосфери и способностдатрансформишепозориштеуплодоноснуплатфор-музадијалогизмеђууметникаразличитихкултураипубликефестивала.ПостаојеотворенасрединазасвеуметникеиљубитељепозориштауРегиону. Поборниксампринципапокомепрограмодређе-ногпозоришногфестиваламорадапоседујеодређенимодел – концепт. Модел повлачи одговорност при-ређивачазаутврђениодабирпредстава.Готовоније-данизборнијенедужанисвакомизборуморасепри-ложитипонекажртва,анајвишештоселекторможедаучинијестедажртвибудештомањеиданиједнанебудебезразложна.Поредисцрпногистручногоб-разложењасвогселекторскогумећа,указајућинаово-годишњи репертоар нових представа у Региону, др.Алмир Башовић, селектор овогодишњих Сусрета јесвомуметничкомекспозеуистакаоосновнупремисуводиљууодабирупозоришнихпредстава заовеСу-срете: Какосупредставеуодабируселектораодразово-годишњегмотаманифестације,ЈаковАмиџић,дирек-торXXXIIСусретапозоришта/казалиштаБиХуБрч-комнагласиоје:

„Селекторовогодишњихсусретаједаоједанлијепимотоовимсусретимато је „Театару граду,градутеатру”итојеслиједњеговемислиопред-ставама које би требале да буду у складу са тиммотом.ИовегодинесмоуоквириманашихувјетауспјелидовестинајбољепредставеизБиХирегије.Према пропозицијамаФестивала најмање требамоиматичетирипредставеизБиХ.Овајпутимамопетбх.представаитриизокружења…”

КакоСусретиимају за циљшто већу посећеност,програм приказује избор представа у смислуњихо-вогформата и карактера.Од представа у више кла-сичном формату намењеном за затворени простор.Организаторифестивалаимајунепромењенициљдапредставеприказујунајважнијадруштвенапитања,уистовремедајупосебнупажњунапокретеправљењаинвентараирезимеа.Сличнотоме,већинапредставасебавитемамасећања,односнотријадепрошлости,садашњостиибудућности;сасамо-рефлексијом,ис-повестимауметникаосебиисвомраду. Такође, треба уважити специфичност публике уБрчком, па је одабран спектар представа које нудесавремену,широкулепезутемакоје севезују зафе-номенградасенаметнуомотоГрад у театру, теа-тар у граду,каоуметничкаизражајностиипринциппродукцијесавременогтеатра.Овимконцептомсеиз-ражавапоштовањебогатстваразличитости,чимесе,надамсе,задовољавајуинтересовањасвихоних,паинајпробирљивијих,којипратеиподржавајуСусрете. Позоришни сусрети БиХ сваке године привукуквалитетнапозориштаизземљеирегионатеизузетакнисуниови34.поредупајесазадовољствомнајавиодаћезабрчанскупубликуовегодине,каоипретход-негодине,битиизведеноутакмичарскомделуОСАМпредстава. Поред квалитетног извођења такмичарског про-грамапланиранјеибогатпратећипрограмСусрета.Ускладусатрадицијомпрезваничноготварањафе-

стивалапублицисеприређујубројнепозоришно‒до-кументарнеизложбе.Уприличенасудружењаснеко-ликозвучнихглумачкихименаизБиХиспросторабившеЈугославије.УоквируСусретапредвиђенојеиодигравањенеколико дечјих представа у брчанскимшколама,каоипромоцијачасописа„Ријечи”изБрч-коги„Живот”изСарајева.СвидогађајиизпратећегапрограмаодржаваћесеуфоајеуДомакултуреиГрад-скојгалеријиод18сати/часова. Фестивал је такмичарског карактера и остварењатакмичарског дела вреднују два жирија: трочланиСтручни жири СусретаиЖири публике.ПредставећенаXXXIVСусретимапозоришта/казалишта2017.оцењивати и прогласиће најбоље на крају СусретаСтручни жириусаставу: председница жирија,Љиљана Благојевић, драм-ска уметницаизБеограда, чланжирија,Ања Шоваговић−Деспот,драмска уметницаизЗагребаи чланЖирија,Алмир Имширевић,драмскиписац изСарајева. СтручнижиријепретходнихСусретадоносиопра-веднеодлуке,убеђенисмодаћеиовегодинеовајЖи-ринаградитинајбоље. ПредставећеоцењиватииЖирипублике. Оно што чини посебним и овогодишње Сусретејесте штампање ПУБЛИКАЦИЈЕ која излази свакевечери пред почетак представе информишући посе-тиоцеосвимрелевантнимчињеницамакојесеодносенаизвођењепредставе.УредакцијиБилтенаокупље-нисарадниципоказујуизузетнопрофеионалнознањеи стечено искуство. Публикација се издаје за времетрајањаСусретауосамбројеваиделисебесплатноучесницима,гостимаипублици. ОвегодинезапохвалујеподухватОрганизатораипредлогСелекторадасеучастнаграђенихорганизујеКонцертбосанскохерцеговачкогисветскипризнатог,свестраногмузичара‒ЕДИНАКАРАМАЗОВА.Ње-гови узбудљиви виртуозни наступи са репертоаромкојисекрећеодкласикедомодернемузикесупобра-лиодличнекритикеусвету.Савршентехничар,извр-стантумачмузикеиизузетанконцертниуметник. Временомкоднассутеатарскифестивалипочелидаличеједаннадругогизатојеважнопоставититач-ку разликовања:Позоришно/казалишнисусретисуразличитиоддругихФестивала јербезразличито-стинемауметностииљудскеслободе.Каођацифи-лозофаизСтрагире,Аристотела,следимоуверењедаједужностпоезије(читај:позоришта)даславиврли-ну. Публика ће на овогодишњимСусретима гледатиглумцекојићенамиспричатиприче,чућеречиауто-рааодњиховихкомаданећеостатисамонаслови,на-против,чућесеречикојесуписцинаписали,храбриусвомвремену,овомвремену.Абрчанскапубликаћекаоиувекдосада,ценититрудорганизатораиуве-ликомбројупосетитипредставеучесницеСусрета. Важно је истаћи да су, у припремиСусрета, ме-наџмент,стручнеипратећеслужбеизузетнопрофе-сионалноиквалитетнообавилесвојдеопосла.Такаврад је створио пријатну и хармоничну атмосферукојасе,сигурансам,одражаваинасамеСусрете.Свисмосрећни!

Предраг НЕШОВИЋ

3BILTENBR.БИЛТЕНБР. 1

Razgovor

Damjanac je, kao rođeni Brčak, više godina prisutan na brčanskim Susretima, ali i na pozornici brčanskog Doma kulture. Njegovo profesionalno usmjerenje tragalo je za režijom. Danas vrijedi za jednog od boljih

redatelja na našim prostorima.

Možete li nam približiti put početka svog rada do danas? Kako ste zapravo postali redatelj?

Sapozorištemsamse,prviput,sreoupravouDomukulture.Joškaodječakbiosamredovangledalac

Susreta i imao sam priliku da gledam velike glumce ivelikepredstave.Vrlobrzoseumenijavilapotrebadaisamneštopokušam,pasamusedmomrazreduosnovneškole napisao, režirao i igrao ulogu u dramoletu kojije pobijedio na festivalu „Mladi graditelji“. Kasnijeučestvujem u osnivanju par diletantskih družina uBrčkom i Subotici gdje sam kao glumac-diletant„uskočio“unekolikopredstavaiproveonekolikogodinausubotičko-beogradsko-niškomKPGT-uLjubišeRistića.USubotici,uTeatruTremaiKPGT-usamimaoprilikedaposmatramkakonastajepredstavaikakoradeiskrenipozorišniposvećenici.Kasnijesamupisaoidiplomirao

Pozorišnu režiju u Banjaluci u Klasi prof. SvetozaraRapajića zahvaljujući profesoru Vladi Keroševiću uzčiju podršku sam izveo diplomsku predstavu „Hanibalpodzemni“HristaBojčevauTeatrukabareTuzla.Masterstudije sam završio u Skoplju u klasi prof. SlobodanaUnkovskog. Trenutno sam zaposlen na AkademijiumjetnostiUniverzitetauBanjaluci.

Ove godine u okviru Off programa dolazite s predstavom „Kralj Ibi“, Alfreda Žarija, u produkciji Studentskog kazališta „Vlado Zeljković“ iz Banja Luke. Kažite nam malo više o tome, kako o predstavi, tako i o kazalištu. Studentsko pozorište „Vlado Zeljković“ osnovano jeu aprilu ove godine od straneUniverziteta uBanjalucii funkcioniše u okviru Studentskog multimedijalnogcentra,amenijepripalačastdapostanemprvirukovodilac

brčko za vrijeme susretapostaje mjesto teatarskog praznovanjaRazgovarala:Ivana Pirić

Goran Damjanac,umjetnički direktor 34. Susreta pozorišta / kazališta Brčko distrikta


Razgovor

susreteotvorioGradonačelnikBrčkogmr.sc.SinišaMilić

tog mladog pozorišta. Moja ideja je da to pozorištebude mjesto afirmacije mladim glumcima, režiserima,dramskim piscima itd. koji prave svoje prve korake upozorištu, uz repertoar koji je prilagođen, prije svega,studentskojpopulaciji.„KraljIbi“jeprvapredstavanašegpozorištaukojojučestvujuosamstudenataglumeidvastudentadramaturgijeAkademijeumjetnostiuBanjaluci.Upripremisuinovepredstave,zakojesenadamdaćebrčanskapublikaimatiprilikedapogleda.

Što mislite o odabiru ovogodišnjih predstava selektora Almira Bašovića za brčanske Susrete? Selektorsvakesezoneimaizboruokviruprodukcijepredstavapotekstujužnoslovenskogautora.Ukolikosedesidasupozorištauodređenojsezonibilaambicioznapotompitanju–iizborzaselektoraćebitiveći.Činisedajeovegodineselektorimaovelikizadatakdaizmeđu40 prijavljenih predstava izabere one najbolje. Mislimda je ovogodišnja selekcija vrlo dobro osmišljena i savrlo jasnim tematskim konceptom, a svakako nam jezadovoljstvodananašemfestivaluponovovidimouvijekdragoggosta,profesoraBašovića.

Iz godine u godinu, Susreti su postali prepoznatljivi diljem Regiona, kako u natjecateljskom, tako i u off programu gdje se spektar programa proširio na seoske sredine. Posebno kada su u pitanju dječje predstave učenici rijetko imaju mogućnost pogledati predstavu? “Susreti kazališta/pozorišta BiH” su već odavnona pozorišnojmapiRegiona i, uz sarajevskiMESS, toje najznačajniji pozorišni festival u zemlji.Možda je inajvećikomplimentnašemfestivalučinjenicadamnogapozorištauBiHiRegionuusvojimrepertoarimaciljanoplaniraju predstave koje će konkurisati za takmičarskiprogram Susreta. Prateći program festivala svojimkvalitetomupotpunostipratitakmičarskidio,prijesvegasvojom raznovrsnošću. Od promocija različitih izdanjapozorišne literature i same izdavačke djelatnosti kojajeneobičnovažnauovimoskudnimvremenima,prekosusretasa teatarskimbardovimaRegiona,dopredstavaza djecu i omladinu. Posebno je, čini mi se, važansegment dovođenja dječijih predstava u seoske sredinejer je to najbolji način odgoja nove pozorišne publike,uzimajućiuobzirdajedijetenajboljipozorišnigledalacidajeutisakkojisasobomponeseizpozorišta,uodnosunaodrasluosobu–jednostavnonemjerljiv.

Ovogodišnji je moto Susreta “Teatar u gradu, grad u teatru”. Koliko danas ima teatra u gradu i grada u teatru? Iako je osnovna intencija selektora bila da tematskizaokružiproblemekojetretirajupredstaveuovogodišnjojselekciji, mislim da ovogodišnji moto upravo pristajeSusretimaipristajeBrčkomjerbiovakavnaslovmogaobiti dobar povod za razgovor o značaju ovog festivalau čije dane se naš grad pretvara u mjesto autentičnogteatarskog praznovanja, kao i o budućem formiranjuprofesionalneteatarskekućeuBrčkom.


Razgovor

U ovoj predstavi Ljubica Ostojić (autor) i Dino Mustafić (režija), nas vode u jednu sarajevsku porodicu. Vi igratesložan lik lik Emilije. oko koga se plete cijela priča. Kakav je Vaš pristup tom cijelom komadu i na koji način se on proteže kroz cijelu predstavu? Mojlikjetačnotajednaosovina,tačkanakojojsesvelomibašzatoštoježenatakojanosicijeluporodicunaleđima.Zanimljivojegledatiizperspektivesredovječneosobe.Nekakokadstaneš,zapitašsekakosveprođeištatezapravojoščeka.Dalitečekaonoštosivećvidiodajeprošlokodtvojihroditelja.Usvakomslučajujebilovrlozanimljivoilijeporaditiovupredstavujerjetobiojedanistraživačkirad.

U predstavi je historija grada, vremena jedne porodice ali i onoga gdje smo danas. Koliko to danas u predstavi korespondira sa onim što je bilo? Koliko je ono što danas živimo, ustvari, posljedica onoga što nam se dogodilo? Naravnodajesteposljedica.Sveonoštojebiloutičenaonoštosmodanas.Takodajeneminovanuticajonogaštasmoikakopreživjeli.

Da li je poetski tekst Ljubice Ostojić pogodan za igranje? Da,pogodanještostemoglividjetiisamivečeras.Svismozajednoplelipriču.Sarađivalisuiglumci,iDinoiLjubica.Svismojezajednotkaliiunosiliživoteusvojelikove.

Koliko ima Ejle u liku Emilije? Ejleimausvakojmojojulozi.Visteprvovi,ličnost,paondaudatojsituacijionoštoigrate.TakodanemogućejenebitiVasubilokojojulozijersteVibaza.

U ovoj ulozi je više uloga. Igrate suprugu, kćerku, majku.. Paiuživotusvimiigramovišeuloga.Ulogumajke,žene, prijateljice, kćerke. Zato i jeste Emilija okosnicasvega. Ona je ta koja je razapeta između svih njih usredini.Međutim,čovjektektadashvatidasenetreba

previše davati. Ljubavi treba davati, ali ne treba se odživotapravititeret.Trebapustitinekestvaridaidukakoidu.Jerminemožemopromijenitinekestvari.Anajčešćesumajketekojebidakontrolišusve,dautičunasveštosedešava.Tojenemoguće.

U predstavi se kaže u jednom momentu da život opet može biti lijep. Da li je to poruka ove predstave? Porukaimavišeimislimdajenajljepšedasvakozasebeizvučeporukukojamunajvišeodgovara.Mislimdajetoiuživotunajpoštenije.Uzmionoštotisesviđa.

Predstavu ste igrali u Sarajevu, Zenici, Podgorici, evo sad i u Brčkom. Predstavajevrlomladaiodigralismojesedam–osamputa.ReakcijesubileodličneiuPodgoriciiZenici,kaoiovdjevečeras.Međutim,uSarajevujujevrloposebnoigrati.ČinimisedasvakiputakadajeigramouSarajevukaodapjevamouspavanku.

Razgovarala: Sanita Jerković Ibrahimović

Ejla Bavčić -Tarakčija,glumica

Žena nosi porodicuna leđima


Razgovor

Играте улогу жене која живи, али не зна зашто живи ни гдје живи? Јасамразумелада јеГоспођаМама зауставила

време, има селективно памћење.Она зна ко јеикосусвиучесници,алиимдајенекасвојствакојањојодговарајудабијојбилолагоднијеживети.Знадасујојтоунуке,алиихјезауставилауономвре-менукадајебилодругачије,зањулепше.Знадајојје токћерка, али јетокћеркаизоногвременакадајебиламалаикадаимјебилолепо,иколикогодјемогућеонаћетозадржати.Значи,онасенегуби,онаихраспознаје,алиисмештауситуацијекадајењојбилодобро.

Она је замрзнула вријеме? Немешаонавреме,она гачакимењаако јуне-каспољнаасоцијацијаподстакнена то.Оношто јестрашнојештосамтомогућаја.

Ипак, од свих, Ваш лик изгледа најсрећније? Да,управотакоизгледајерјеГоспођаМамауспје-ладазауставивремеидагаинтерпретиракакоњојодговараанекаквојеоностварно.

Публика је уживала и док сте пјевали, да ли приватно за своју душу пјевате? Мане,јасамтоталниантислухиста!(смијех).Јасамчисташтреберкаиовосамвежбаладаизвршимсценскизадатак.

Драгомиједастеприметилидасамтоурадилакоректно. Одлично сте се уклопили у млади амсамбл. Имали су среће да од вас стичу права искуства. Ма не, ја имам среће што сам играла са њима!Зашто? Природна појава је да вас поштују ако стестарији, то јеваспитање.Оноштосам јарадећисањимаосјетила даме они воле, дамена улиционизову - бако. То ми страшно значи. Значи ја зањихнисамгоспођаКаћа,нитиглумица,већсамзањихједноставнобака.Дивнајеоколностдаиграмсаовиммладимљудима,јеровојеулогакојамогућеличинамене,штојетешкосебипризнати.Затокажемдасамјаималасрећедасуонитујерсумипомоглидамалозаборавимсебе. Да ли је било тешко постати Госпођа Мама? Тешко,утоликоштосамтомогућаја.Увексамби-ла сигурнија када су улоге које сам тумачила биледалекоодмене.Опндасамслободнаимогласамдарадимштахоћу,аовдејесведругачије:овосамвећмождасутраја,мождачакјуче. Тешкојепризнатисебидаситомождати,изатосамсеувекмногобољеосећалауулогамакојесудалекоодмене.Томестал-ноподсећадатребаупотребитисвакиданзанештолепо:немојдатеружноудара,недајсе.Јаусвакојпредставидајемсвеодсебе,инештедимсеникадазанекудругу,будућуулогу.Једноставноакосвомсцен-скомзадаткуприступитедругачијеодтогавеликајемогућностдатонеурадитедобро,атопубликаитекакоосети.

Сјећате ли се своје прве улоге на позоришним даскама? Какодане!То јебилаОфелијауХамлету.Тосеникаданезаборавља.СвејепочелоуНародномпо-зориштууСарајевудавнесезоне1959-60,итусамуодсуствуипензионисана

Вечерас је у оквиру Сусрета отворена документар на изложба посвећена Сафету Пашалићу. Дуго сте га познавали и играли са њиме? Позвалисумедаговоримзанеколикодананапро-моцијикњигеоСафету,алинекаопартнеру,јертосезнаитојезабележено,већоСафетукаогосподи-ну глумцу, каочовекукоји је увиекбиоуоделу сашеширом,којијеувексвојеколегиницепоздрављаоскидајућишешир.Тогавишенема,избогтогајеваж-норећидасупостојалитаквиљуди.

УпоТреБиТе сваки дан за нешТо лепоРазговарала:Миљана Ђурђевић

Каћа Дорић, глумица


Okrugli sto

Ovogodišnje XXXIV regionalne Surete BHpozorišta/kazališta u Brčom, u takmičarskom

dijelu festivala, otvorila je predstava „Sve se nekakopreživi osim smrti“ Narodnog pozorišta Sarajevo.Dojmljiv, neposredan, sugestivan i emocionalno-komunikacijski univerzaliziran tekst uradila je LjubicaOstojić,ačvrstu,kompaktnuiuvjerljivurežijupotpisuje

DinoMustafić.NakonpredsatvejeupriličenOkruglisto,kojegmoderiraDževdetTuzlić, a u diskusiji učešće suuzeli glumci iz predstave, prisutna publika i teatarskidjelatnici. Predstava „Sve se nekako preživi osim smrti“,govorioSarajevu, i njegovomotvorenom,neuvijenom,ponekad ironično-tragičnom pogledu na sebe, uzjasnu poruku o potrebi neke nove, bolje i sretnijebudućnosti, a rediteljMustafić je govoreći o predstavi,kazao da predstava ljubav prema glavnom graduBosne i Hercegovine izražava upravo na taj način,‚‘prepoznatljivimduhom‘‘,porugom,štosominegacijom.Opšti jedojamdajepublikauBrčkomipak,predstavuprimila toplo,neposredno isaneskrivenomempatijom.

U epicentru radnje predstave je Sarajevo u pozadinijedne disperzirane sarajevske porodice koja živi svojživot koja ima svoje gubitke, probleme, prisutnosti iodsutnosti,vijektrajanja,idokjednidolazedrugiodlaze,iako je tekst ponekad išao više i širinu nego u dubinuzbivanja, radnja predstave je držana u ritmu tokomcijelogigranjanasceni.IsamMustafićseslažedaovo

priča o „osjećanju Sarajeva danas”. Predstava otvaranizpolitičkih, socijalnih i egzistencijalnihproblemanauniverzalannačin. Dr.AlmirBašović,selector:“Mislimdasmosvjesnida živimo u nekom vremenu krize i uvijek je u tomvremenuumjetnost,zapravo,postavljalapitanjaosvommjestu u društvu, u kulturi. Pozorište je, pogotovo utakvimepohama,okrenutosamosebijernepostojinekikonsenzusvanjskestvarnosti,istine,ljepote,isvihonihvrijednosti koje jedno društvo čine društvom. I zatosamseodlučiodamotoSuretauBrčkombude“Graduteatru,teatarugradu”,jerjeodsvojihpočetakapozorišteneodovojivo od fenomena grada. To su u oba slučajaambijenti koji žive od razgovora, dijaloga, susreta,različitihpogleda,različitihmogućnosti.Štosetičeove

neuvijena priča o sarajavu gdje se pronalazi svako koga je napao rat

Suvad Alagić


Okrugli sto

predstave mislim da se ona jako lijepo uklapa u ovajokvir,uovajmoto,jerjeto,zapravo,jednapoetskadramakojagovorioSarajevu,onjegovojprošlosti,sadašnjostiibudućnosti…” KaćaDorić,kojaupredstaviglumilikMame:“Mislimdajeiovdepolazišteodglumca.Pasveondaidedalje,jastuk,isvatadrugasredstvascene,takodajebilolepoidajebilouživanjeraditisaovomekipompredstave„Svesenekakopreživiosimsmrti“,saDinomisasvimtimštojeprednasbilostavljeno,svetosačimjetrebaloraditi.Usuštini,ipakjeprvoglumac,pasveonda.Itoje,nekakodionašegposla,uživanjeraditinaovojpredstavi”. Mirjana Đapo, književnica i profesorica srpskogjezika: “Tekst Ostojićke je dobar. Mislim da je malonezahvalan, na svim mestima, za dramsko izvođenje,zatoštojeimaonekusvojuširinu.Moždajeona,kažemto iskreno, možda previše mesa zahvatila. Ja bih viševoleladaseišloudubinunegouširinu,jerjeovdedostatema pokrenuto, i to vrlo značajnih tema sa snažnomsimbolikom,asvejetoneverovatnoaktuelno…” Ratko Orozović, reditelj, pisac i kritičar: “Ovapredstava Mustafića je bila dosta teška. Ja ga malodrukčije vidim u odnosu na njegove ranije predstave,jer samdosta i pisao o timpredstavama.Mislimda jeovo, kolikodrama, pomeni, imonodrama svakog likaposebno, jer tanjihovaiskakanjaujednomtrenutku, tosuimalimonodramskitekstovi,kojesugovorilisadostasadržaja, sa dosta poruke. Kao rođeni Sarajlija ja sam

prepoznaodajetoto,slikatogSarajevakogajavolimiunjemusampreživiorat,anajboljamojarežijajetoštosamostaoživuSarajevu…” Nikola Šimić Tonin, književnik, kritičar i novinar:”Iskrenomepredstavaiznenadiladokraja;imodernošćuitolikojedalaasocijacijakojesamjadoživiokaojednekrhotine,krhotinezakoje,jednostavno,pomislišdaćesvetootići,nećeseskupitiujednupriču.Poantanakrajujejedanlikodsvihlikovakojiostajepamtljiv,ostajebolan,ostajetežak-pamtiseSarajevo.Ovojepomeni(pratimradkazališta,pozorišta,biosamsvugdje)najljepšaistinada je jedan grad postao neupitni lik, Svi drugi glumcisutolikotogadali,dušenajvišedatajgradprogovori.Idojmasam,sasvimsuprotnoorečenomteksu,dajeovajautorimaoizuzetnotežakposaostvarajućiovajtekst…”

Emina Muftić


Okrugli sto

Postoje u životu stanja koja se u realnosti nemogu ostvariti na način kakvi su prohtjevi.

Običnosutakvesituacijepovezanesakvalitetomživotai načinom njegovog zadovoljenja. Lamentiranje nadnezadovoljavajućimživotnimstatusomčestoonogakojesklontomevraćaustanjeprošlosti.Podsjećanjekakojenekadbiloboljejepričakojasevišeoddvijeipodecenijeprovlačikrozjavniiumjetničkiprostorjužnoslovenskogdruštva. I ne samoda seprovlači nego sveviše dobijaobilježjaidolopoklonstvapremanekomvremenuipremanekomdruštvuzakojese,tekpoštojeurušeno,uviđadaje«bilobolje».Kadasupojedinciičitavegrupeposlužiliu razdoblju destrukcije novog, poželjnog društva kaotopovskomeso za ostvarivanje mračnih i retrogradnihkleronacionalističkih ciljeva upravo je kvalitet životakritikovankaostanjekojejenezadovoljavajuće. Budući da se u vremenu opšteg srozavanja kvalitetaživotamože samo lamentirati o tome šta je bolji životi žal za nečim što je bilo, tako nešto semože jedinoutoliti humorom i dosjetkom na sopstveni račun. Naračunsvoganeznanjailineiformisanostiilizabludekojesusvezajednouvelodruštvouopštudestrukcijukojasedominantnoodražavanaboljitakživota. Takvi društveni fenomeni su bili polazna tačkarediteljuDiniMustafićudanatekstLjubiceOstojićvršiscensko propitivanje trajnosti ljudskih nedostatnosti upredstavi„Svesenekakoproživiosimsmrti“uprodukcijisarajevskog Narodnog pozorišta. A kako drugačije touraditi nego kroz nekoliko scenskih priča koje, makarzatrenutak,podsjetenadaneboljegživota.UpredstavisarajevskogNarodnogpozorišta„Svesenekakopreživi,osimsmrti“frustriranostjedneporodicenemogućnošćuda udovolji prohtjevima za boljim kvalitetom života se

prevazilazi ili nadilazi specifičnim gegom ili štosemprepoznatljivimzajedangradkojijebiovelikistradalniku destrukcijskim vremenima. Na jednoj strani boljitakživotajedneporodicekrozsukobinerazumijevanjevišegeneracija,anadrugojgradSarajevokrozsuprostavljenostzdravog duha oličenog u specifičnom humoru na svojnačininasvojračun.Pričaovapredstavadvijeparalelnestorije u prošlosti i u sadašnjosti. Obje imaju čvrstu ikonzistentnustrukturu.Kakoseživjelonekadaidanas,kako segraddoživljavaonekada idanas.Na istinačinkao što unutar jedne porodice jedni dolaze, a drugiodlazeštovoljno,aštonevoljno,takosemijenjaigrad.Jedniodlaze,apogotovopodpritiskomnerazumijevanjainemogućnostikomuniciranjasanekimnovopridošlimstanovnicimainjihovimnavikamakojidolazeugrad. I kao što porodica ima svoje gubitke, bilo umaterijalnom,biloubiološkomsmislu, takoigradimasvojegubitkeuobjedimenzijegubitništva.Vijektrajanjai dobrog života jedne porodice je limitiran mnogimdešavanjima.Istotakojeodređenivijekdobrogtrajanjaisuživotaujednomgradusličnimdogađanjima. Svatazbivanjaiemotivneradnjeužaluzaprošlošćustvarajuizvanrednuidentifikacijupozorišnoggledaocasalikovimaizbivanjimaupredstaviosvimteškoćamakojese,osimsmrti,svenekakoprežive.Kakoneurotičnetačkeidešavanjaunutarporodice,kaoisvesuprotstavljenostine mogu dovesti i ne dovode do raspada porodice upostojećemifunkcionalnomsmislu,takoisvenedaćeidekonstruktivnimomentinedovode i nemogudovestido raspada i nestanka jednoggrada.Ključne emotivnetačkesu,aočitojedasarajevskapredstavaigramalovišenaemocijisuurediteljskojvizuri,perfektnoskenirane.Oko njih se prelama struktura dramskih zbivanja iinteraktivnostsapublikom. U komadu kojim se sarajevski teatar predstavio naXXXIV Susretima pozorišta / kazališta u BrčkomrediteljDinoMustafićjevidiopričuoSarajevuokojemse govori kroz priču jedne strukture, one porodične.Ujedno to je ipričaoosjećanjuSarajevadanas. Iz tihrazloga ova predstava pokreće razne probleme Prijesvega,tosutransgeneracijskiproblemiitoodonihkojise pripremaju za odlazak iz jednog grada i iz jednogrealiteta do onih mladih koji tek stupaju na životnu iprofesionalnu pozornicu. Predstava otvara cijeli nizpolitičkih, socijalnih, egzistencijalnih problema, ali najedanuniverzalannačinonakokakosuseisvigradovipromijenilinakonvelikihnesrećaikataklizmi. Malo je sredina u kojima se ljubav, kompliment

identifikacija publike sa teatrom i ”sve se nekako preŽivi, osim smrti”Piše:Srdjan Vukadinović


Osvrt

i ushićenje prema sopstvenom gradu izražavaju saporugom, štosom i negacijom. Jer, u suprotnom bi svebilopleonazamikič.Zbogtoganiprotagonistipredstavenisunapuštalitajprepoznatljividuh. Predstava„Svesenekakopreživi,osimsmrti“jekrozživotnupričasjajnovežejednuemocijuprošlostiratnogperiodaiSarajevadanas,aliistotakosnažnoupućujeprema onome što je to budućnost Grada. Reflektujesarajevskapredstavajužnoslovenskustvarnost.Pozorište

jetokojeimamnogorazlogadapostoji.Pozorištekojesetičebilokogaikojeusebiimaihumornuiironijsku,auistovrijemeidramskuitužnunotu.Iztihrazlogajeovapredstavadubokointimna.Ličanjetoodnospremagradu u kome se živi i u kome se ima i puno ljubavi,razumijevanja, ali u isto vrijeme i pravo na gorčinu,na jed i nanezadovoljstvo. Odnosprema sredinamaukojimaseživinikadanesmijebiticrno-bijeli.Utakvomemotivnomrasponuse ikrećeova pedstava.Važno jeiz sarajevske predstave shvatiti da pozorištemora bitikritičko ogledalo stvarnosti i društva, i da se možetekritikovatisamonekokosevoli. Za sveglumačkeprotagonisteangažmanupredstavibiojetežakiizazovanzadatak,aliiposebnoemotivan,jersukroznjegaispričalipričuosvomgradu. Takođepredstava„Svesenekakopreživi,osimsmrti“predstavlja svojevrsni dokumentarni materijal kojiprepoznajeslabestranedruštva.Nasuprottomeitakvomdokumentarizmu jedino može stajati „prepoznatljividuh“jednogambijentakojijenajboljeoružjedasesvetoprevaziđe,ipredstavausvojojsuštiniimafuturističkuvizijusanadomdasveonoštojeprošlotrebapreživjetiipreživjelose,aonoštodolazitrebaživjetipunimplućima.Sarajevska predstava predstavlja scensku metaforu osavremenomživotučijejeosnovnopostignućeoslonjenonakolektivniglumačkiangažman.Krozpredstavuinjenprepoznatiteatarskiznakjestalnoprisutankritčkidijalogsa stvarnošću. U pomenutom dijalogu se identifikujuposjetilacipredstava,odnosnogledališteiteatar.

Играчитавогансамблаједоброусклађена,фи-лигранска.Попутпартитурекојадрживашу

пажњусвевремеводећиваскрозпричуоједнојса-рајевскојпородициданас.Читавкомад,анарочитоиграјепосветаГраду,јерглавнијунаковеприпове-стијесте,пресвега,Сарајево.КаћаДорићкојапре-цизноиграГоспођуМаму -дементнуиживописнугоспођу,најстаријегчланабројнепородицереклаје,наконпредставе,данијебилолакокреиратиулогу,јер јој је била јако близу. Читав је ансамбл својомигру управо налазио праву меру блискости у игрикојајепричунасцениотваралапопутцвета. КомадЉубицеОстојићјенастао2011-тегодинеуцентрујеисторија једнепородице,наравноизакојестојипричаограду,причаоидентитету.Језикјеврлопоетичан, али врло јасануправојмери савременидреван.Онпоречимаауторкедрамебиваврлосло-боднопреведеннаадеквантансценски језик.Садр-жиидокументарниматеријал,стиховеШимборскеиСидрана.Усвојојосновионуспевауономштокани- да намприповеда, да говори о ономшто је било,штојесадаиштоћебити.Даговориоспособностиживота,даипак,имаједанконтинуум. РежијаДинеМустафићајејасна,течна,прецизнауспајањувремена-савременогтренуткаионогдрев-ног,готовофатумског.Онсценуотваратакоштогл-умцистојенарампиипевајупесмуоСарајевукојујеконпоноваоДамирИмамовић.Насвојимстомаци-маонидржецрвенејастуке.Јастукјесимболмаште.Маштесвакеврсте,амаштајесвакакоризница,дар.Град који има богату ризницу маште уњој налазиснагузаобнову. СценографијаМирнеЛеруводинасупросторјед-ногдневногборавкапознатог,пријатног.Породичнасценакојајетудасеприповестпредпубликомотва-ритачно,блискосвима. КостимЛејлеХоџић је савремен, сведен ту је даигридакрила. ТаквајеимузикаДамираИмамовићакојазаправодајеоквирприповести. Представа ‘’Све сенекакопреживиосим смрти’’филигранскајепосветаградукојаимамоћдагледа-оцупредаприповесткојузатимсамнаконсвегара-зотава.Попутоткривањетајне.Успетиутомејене-сумњиводар.

Пише:Наташа Гвозденовић

посвета Граду


Osvrt

Festival je 16. studenog otvorila predstava “Svese nekako preživi, osim smrti”, redatelja Dine

Mustafića, u izvedbi Narodnog pozorišta Sarajevo.SelektorovogodišnjihsusretaAlmirBašovićuIzvještajuselektora, između ostalog, naveo je: “Sve se nekakopreživi, osim smrti’ jeste jednavrstahommageagraduSarajevu. Porodica kao egzistencijalni osnov u ovoj sepredstavi tretira upravo preko različitih vremenskihperspektivalikovakojeseupisujuuslikugrada,adramskanapetostsesuptilnogradinaodnosumeđugeneracijama,aliinaodnosu‘Sarajevonekada–Sarajevosada’”. Rasutekrhotineživotakupeseujednusliku–Sarajevo,ipamtise jedanjedini likpredstave,pamtiseSarajevo– glavni lik predstave. Glumci ne glume, glumci daju

govor, dušu glavnom liku – Sarajevu. Govore njegovutugu, stradanja, radosti, bezizlaze, patnje, zapitanosti,tragedije… ekavica daje potpunost donesene slike.Upotpunjujeje. Suvremena predstava, vrvi vizualnim i glazbenimefektima, aktualna i dnevna, sarkastična i bolna,tragikomična…aneupitnobosanska,sonimneupitnimbosanskim humorom, crnim humorom da crnji biti nemože, na momente se doima poemom, angažiranompoezijom,poezijasepretvaraudramskitekstiobratno.

Behar izgorjelog papira izgorjele Vjećnice. Bijesunutarnjeggorenja.Akumuliranibijes.Bezizlaz.U djelu se kroji djelo, sublimira se priča, glumačkomuvjerljivošćunamomentesedoimakakoglumciglumesamisebeunoseutupričusvoježivotnepriče.

Isključen u svijet knjiga. Život na dozama sapunica.Zahvaćena valom iseljavanja. Razočarani branitelj.Pravednica…samosunekiodlikovaskojimaseisamimožemopoistovjetiti. U kovitlacu života likovi su lišće zahvaćeno timkovitlacem,nadopunjujecrniloslikekapljevode,odsuzasatkanoSarajevo,kaoodnekudadačujemoCrnjanskog:„Kadabisuzeimalemoćkojunovacima!“Kava–nadsimbolBosne.Fildžankafe.Melemnaživotnuranu. Liječenje riječima. Seanse proricanja sudbinegledanjemufildžan. Crniseoblacinadnijelinadsvefilidžane–Rat.Nestalokomšija.Kafenisanja.NestaloBosnekakvuznamo. Avlijeprijetećigledajujednanadrugu.Nebližeihni

mirisi kava. Zašutjelo se.UBosni više ni golubovi neznajuletjeti.Prostoribezdoma–prostoribezdomovine.Konackojikidaživot.GubljenjemkomšilukapogubilaseBosna.Ukućiukojojizidovismrde.SnijegTVekrana.Izgubilaseslika.Sjebano Sarajevo – Sjebana Bosna! Upališ Dnevnik, da umreš od tuge… Grad razvaljenih biografija… Pitanje tkojeovdježiv,kakoizaći iz tognečega,a idaizađešgdjebi?TVkameresuotišlenadrugaratišta.Sklasomuzubimaleševizijevajuuoblake.Zrakoplovnizvukodlaska, realnostovihprostora.Dane izađuvan,izašlibinaulice. Negdje iz prikrajka prikradaju se Šantićevi stihovi:Ostajte ovdje…

Hommage SarajevuPiše:Nikola Šimić Tonin


Izložba

KRITIČKO ČITANJE RAZLIČITIH DramSKIH PoeTIKa

Srdjan VukadinovićJakov Amidžić

Sedamnaeste godine trećeg milenijuma četirisu značajna jubileja stvaralaca i dramskih

protagonista koji su svojim bićem utemeljeni u arealjužnoslovenskogkazališta.UgodinikadaseorganizujuXXXIVSusreti pozorišta / kazališta uBrčkom je 110,odnosno 30 godina glumca, reditelja i dramskog (ko)autora Safeta Pašalića (1907 – 1987), zatim vijekMehmedalijeMakaDizdara(1917-1971)pjesnikačijesupoemeadaptiranenakazališnimbosanskohercegovačkimscnama,pa85,odnosno20godinaAlijeIsakovića(1932–1997),inakoncupolavijekaodsmrtiVladanaDesnice(1905–1967).

ČitavimsvojimbićemSafet Pašalić jepripadao tea-tru.Biojeiproducent,iglumac,ireditelj,i(ko)autor,iadaptatordramskihdjela.PoredkazalištaangažmanSa-fetaPašalićajebiovidaniudrugimgranamascenskihumjetnosti.Takojeigraouvelikombrojuradiodrama,abiojeangažovaniutelevizijskimdramskimifilmskimostvarenjima. UglumačkomangažmanuSafetPašalić jepored togaštojeigraonascenamaputujućihpozorišnihdružinakojesugostovaleuBrčkomtebiočlanmnogihprofesionalnihteatara,kaoštosu:NarodnopozorišteVardarskebanovine”KraljAleksandarI”uSkoplju,NarodnopozorišteZetskebanovinenaCetinju,NarodnopozorišteVrbaskebanovineBanjaLuka,kaoiNarodnopozorišteDunavskebanovineuNovomSadu.Poslijetogadolazeangažmaniiradusara-jevskomNarodnompozorištu,teMalompozorištu,odnos-noKamernomteatru55uSarajevuiNarodnompozorištuuMostaru. Producentski angažman Safeta Pašalića veže se zanjegovo djelovanje u Oblasnom Narodnom pozorištu u

Mostaru,čijijeijedanodosnivača.UzposaoproducentaumostarskomteatruSafetPašalićpotpisujeirežiješestko-mada(”Narodniposlanik”,”NoćuGlobokom,odrpanci”,”Uagoniji”,”Tuđedijete”,”Vatraipepeo”i”ZonaZam-firova”). Autorstvo dramskih tekstova Safeta Pašalića je,zapravo, koautorstvo sa Miodragom Žalicom. Zajednosunapisalitridramskateksta,ito:„Rtpremamjesečini”,kojijesvojupremijeruimao8.maja/svibnja1958.godineu sarajevskom Narodnom pozorištu, zatim ”Glumci irode”premijerno izvedeneuNPZenica iNPMostar i„Svićeugašenidan”kojejeu sezoni1962/1963.godinepremijerno izvedeno na scenama tri teatra (sarajevsko

Narodno pozorište,Narodno pozorišteBosanske krajineBanjaLukaiPozorištePrijedor). ZajednosaMiodragomŽalicomSafetPašalićjeuradioiadaptacijuzapredstave”Bihorci”nastalupotekstuĆamilaSijarića, apremijerno izvedenuuprodukciji sarajevskogNarodnog pozorišta. Takođe, autor je i libreta za balet”Grozdanikikot”rađenogporomanuHamzeHume. Usvojojmnogostrukojkazališnojaktivnosti,ipak,SafetPašalićjenajupečatljivijiutisakostaviokaoglumac.PočeojeuputujućimpozorišnimdružinamakojesuposjećivaleBrčko(PovlaštenopozorišteMišeMiloševića,povlaštenopozorištezaSavskubanovinu),dabinastaviouprestižnimbanovinskim pozorištima koja su u razdoblju između1930. i 1940-te godine u južnoslovenskom teatarskomsistemupredstavljalahijerarhijskidrugiprodukcijskinivo,poslije nacionalnih teatara, da bi nastavio u narodnimpozorištimakojasudjelovalanakon1945.godine. Pored velikog broja gostovanja van matičnih scena,sa teatrimačiji jebiostalničlan,SafetPašalić je igraoi na mnogim festivalskim pozornicama. Sve ih jeteško pomenuti, ali ono što je bitno, kada su u pitanju

Бrčko u pozorištu, pozorište u Brčkom Novembar 2017


Susretikazališta/pozorištauBrčkom,važnojedajeonučestvovaonaovomFestivaludvaputa,ito:1974.godinesakomadom”Kućaoplakana”RodoljubaČolakovićai,naredne, 1975. godine sa predstavom ”Zvono za našegprofesora”. KomunikacijaSafetaPašalićasaradioslušaocima,kaoiljubiteljimafilmaitelevizijskimgledaocimadoprinijelaje da se ovaj stvaralac u svojojmnogostrukosti ostvarikroz scensku cjelinu onoga što čini ili bi trebalo dapredstavljaangažmanjednogglumcakojiplijenisvojomradoznalošću i željom za novim i novim spoznajamakakoumjetničkim,takoiširimdruštvenokonotativnim. Kreativna poetika mnoštva scenskih iskaza iangažman Safeta Pašalića determinišu sadržajikroz jedanaest putujućih pozorišnih trupa, odnosnobanovinskih, odnosno narodnih pozorišta na području,gotovo,cjelokupnogjužnoslovenskogareala.Takođe,njihodređuju i 53 godine aktivnog angažmana na različitimscenamai50premijernihizvedbiuputujućimpozorišnimdružinama, odnosno 213 premijera u institucionalnimteatrima južnoslovenskog teatarskog sistema.DopunjujuihiPašalićevisadržajiradija,filmaitelevizije. ScenskapoetikaSafetaPašalićausvojojcjelovitostijeuvijekbilaobilježenapronalaženjemitumačenjempravihriječiigesti,kaoitežnjizapostizanjemonogsadržanogi kreativnog u uskom tekstualnom okviru, a širokomprostoruscenskogdjelovanjaiispoljavanja. IakopoosnovnojvokacijipoetaMak Dizdarjeodređenomjesto imao i na kazališnim bosanskohercegovačkimscenama. Njegova poetska riječ je pretočena u scenskijeziknapozornicamasarajevskogimostarskogNarodnogpozorišta,zatimzeničkogBosanskognarodnogpozorišta,kao i na pozornicama dva sarajevska teatra (Kamerniteatar55iSARTR),kaoiMostarskogteatramladih.Počeloje to davne 1971. godine kada je njegova najpoznatijapoetskakreacija”Kamenispavač”izvedenakaoscenskoprikazanjenapozornicisarajevskeKućenaObali.Poslijeizvedbeunajvećembosanskohercegovačkompozorištu slijedile su dalje izvedbe rađene po djeluMaka Dizdara u: Narodnom pozorištu Mostar (”Ase”),Kamernomteatru55(”Krinovi”),iBNPZenica(”Kamenispavač”).NajvišejeDizdarovapoezijascenskiupriličenanasceniSARTR-advaputa(”Odkamen”i”Modrorječje”)i Mostarskom teatru mladih, tri puta (”SnoviđenjaKosarina”,”Zapisozemlji”i”Poruka”).ScenskipriređivačipoezijeMakaDizdaradovodenjegovu pisanu riječ u istovremeno intuitivne i pažljivokazaneimišljenjerealacijesakazališnimdoživljavaocemšto formira njeno trajanje u jednoj formi iskaza koja ježivaispecifična,akojasenemirisazatečenošćustanjauumjetnostiidruštvu. Jedan od najznačajnijih savremenihbosanskohercegovačkih dramskih stvaralaca, Alija Isaković,nijeposlije2002.godine,odnosnogodinekadaje obilježavana njegova sedamdestegodišnjica rođenja,nigdje igran na BH sceni, osim jednom u NP Tuzla(predstava”To”).Scenska tišina jeprekrila i inscenacije

ovogautora. Poredkomada”To”,nascenamanarodnihpozorišta u Mostaru, Zenici, Tuzli i Sarajevu, kaoi Kamernog teatra 55 postavljeni su komadi: ”AlijaAlijagić”, ”Dodir, ”Generalijum” i ”Hasanaginica”.Igrana su tri puta djela Alije Isakovića i na Susretimapozorišta / kazališta uBrčkom. Još 1982. godine igranaje predstava ”Hasanaginica” u produkciji mostarskogNarodnogpozorišta.Potom,1984.godine,predstava”To”u produkciji sarajevskog Kamernog teatra 55. Posebanutisak na Susretima pozorišta je ostavila predstava podistimnaslovomirađenaodstraneistogproducenta2003.godine. I zadnji u kvartetu autora koji su predstavljeni naXXXIV Susretima pozorišta / kazališta u Brčkom jeVladan Desnica. Iako je ovaj autor po svojoj osnovnojvokacijiromanopisac,novelistipjesnikipakjezascenskiprostor značajan kao autor dramatizovanog romana”Proljeća Ivana Galeba” te drame ”Ljestve Jakovljeve”.Dramatizacija”Proljeća Ivana Galeba” igrana je 1990.godine u produkciji tadašnjeg zeničkog NarodnogpozorištaiurežijiBrankaBrezovca,kaojedinapredstavaizvedena u BH institucionalnim kazalištima kada je upitanjuVladanDesnica. Predstava ”Ljestve Jakovljeve”,u produkciji jugoslovenskog dramskog pozorišta izBeograda,premijernojeizvedenausezoni1960/1961.,,amonodrama”Desnica:igraproljećaismrti”pomotivimaromana ”Proljeća IvanaGaleba” u produkciji zadarskog”Teatra Verdi”, nastala u sezoni 2006/2007. Prva jeizvedenanaMESSu,adruganaXVTKT-festuuTuzli. Inače roman ”Proljeća Ivana Galeba” tretira jednukonstantnuborbuizmeđuživotaismrtinajavi.Posebandojam u dramatizaciji predstavlja pokazana želja zaživotomkojajeupitnauličnompropitivanjusamogVladanaDesnice. To je, zapravo, jedno introspektivno putovanjeunutarsebe,odnosnounutarautorasamog,kakogaonnapočetkuinaziva-”irealnidnevnik”.Scenskeinsenacijekomada Vladana Desnice su, zapravo, pokušaj da seprogovori o smutnjama, o dilemama, o egzistencijalnimpitanjimačovjekaipojedincausavremenimokolnostima. I ovih malo pokazanih izvedbi po djelima VladanaDesnice na profesionalnim bosanskohercegovačkimkazališnim scenama pokazali su jedan veoma uspješanumjetnički idruštveniproizvodkoji afirmišedjeloovogautora. Scenske izvedbe daju jedan novi izgled i jednonovoruhodjeluVladanaDesnice. Poetika četiri kazališna autora (Pašalića, Dizdara,Isakovića i Desnice,) koji u godini održavanja XXXIVSusreta pozorišta / kazališta u Brčkom obilježavajurazličitejubileje,jeprepoznatljivaisamorodna.Izuzetnozanimljivi rukopisi sve četvorice autora neće promaćionome ko gleda iz zainteresovane i vrijednosneperspektive. Neće promaći ni koncepcijski zaokreti,kao i iskoraci kojima sva četvorica iznova preispitujustanje i odnose, relacije i postojanje. Sve to ima svojunadogradnjuu novim i novimumrežavanjima izmeđusvečetvoricedramskihdjelatnikaprotkanimpolemičkimiintrigantnimpitanjima.


Razgovor

OvO JE NAšA sLIKA sARAJEvA

Razgovarala:Danijela Regoje

Predstava „Sve se nekako preživi osim smrti“ otvara niz političkih, socijalnih i egzistencijalnih problema na univerzalan način, ali prije svega govori o Sarajevu i na neki način je omaž tom gradu... Jeste li je vi tako doživjeli? PanebihrekaodajetoomažSarajevu,većbihprijerekaodajetonekinašstavpremaSarajevu,naševiđenjeili naša slika Sarajeva. Omaž nosi nešto romantično usebiineštoštosetičeprošlosti...Miovdjepokušavamoda prikažemo ovaj sadašnji trenutak u Sarajevu izperspektive raznih ljudi. Pošto je u pitanju porodica,dakle,odonenajstarijegeneracije,kojajenaodlasku,doonenajmlađe,kojaje,opet,nanekinačin,naodlasku,aliodlaskudrugevrste,jeronaželiotićiizSarajeva,odnosno,izdržave.Aliimamomiupredstaviionekojisujojjakoprivrženiiželeostatiinjimasejednostavnosviđasvetoštojeokonjih.Dakle,nijeono„stoljudi-stoćudi“,negošestljudiinjihovihšestćudiilisedamljudi-sedamćudi.Bez romantizacije ikakve pokušavamo dati svoju slikuSarajeva.TajtekstjestenapisalagospođaLjubicaOstojić,alionsepraktičnostvaraosvedopremijere.Takodaseonjakopunoizmijenioodprveprobepadopremijereijakopunosvogaličnogsmosvipojedinačnounijeliutajtekstistvarnojeneštoštoseinasindividualno,ovakvihkakvijesmo,anesamokaolikovi, tičeištoželimodakažemoogradu.Željelismodatonebudenekalokalnaslika,jernastapričaneinteresujeusmislulokalnog.Tojeslikastanjadruštva,barsvudaovudaokonas,jeronošto sedešavauSarajevupretpostavljamda sepunonerazlikuje od onog što se dešava u Zagrebu, Beogradu,Podgorici,Skoplju,Ljubljani.

Rekli ste da ste puno toga ličnog unijeli u ovu predstavu, da su glumci neka svoja iskustva inkorporirali u nju. Šta ste Vi svog ličnog dali profesoru Eminu kojeg igrate? Pa to je čovjek koji je našao način da pobjegne odsvakodnevice. I svi i tražimo svojnekinačin, nekiputda pobjegnemo od onoga što nas pritišće, da nađemosvojneki izlaz.Emin ječovjekkojipokušavadapiše idanatajnačinpobjegne.Janepišeminebježimnatajnačin,aliimamnekedrugesvojenačinebježanja,aonošto su direktno naše stvari to su neka naša sjećanja izprošlosti,kako jenekada tobiloprije rata,u ratu, iliunekomprošlomvremenukojasustvarnonaša.Mismoihinapisalitakodajetoonoštojeindividualnoilično,aštosenalaziupredstavi. Vrlo je zanimljiva scenografija u predstavi, a značajan segment zauzima i muzika, odnosno, učešće hora?

Da. Naša ideja je bila da hor bude na premijeri, dagami snimimo ikasnije topuštamo jer jeučešćehoramalo komplikovano. Puno je to ljudi, posebno kada jeriječ o putovanjima,međutim, ispostavilo se da je horpostaoneodvojivdiopredstave,takodavišenemožemozamislitipredstavudasezavršibeztoghora.Onjepostaojedan lik. A scenografija Mirne Ler i kostimografijaLejleHodžić su, takođe,bitansegmentovepredstave imislimdasuvrloinspirativonapravljenetestvariunašojpredstavi.

Gospodine Bajroviću nedavno ste imali premijeru predstave „Kralj Lir“... Je li tačno da vam je uloga Kralja Lira bila još studentska želja? Paznatekadastemladiviodmahželitenajbolje.Tovamjeistokaokadapočnetetreniratifudbal,paodmahželitedabudeteMesi,anenekimanjedobarigrač.Takoda jeste to tačno.Mikadasmo iščitavaliŠekspira jakomisedopaotajkraljLirigovoriosamdabihtovoliodaigrammislećidamisetonikadanećeostvariti,međutim,ostvariloseiprijenegoštobitrebalobarpogodinamakadaglumciuobičajenoigrajukrajaLira.Tojenegdjenazalaskukarijere,ajanisampotpunostarčovjek.

Izudin Bajrović, glumac

Бrčko u pozorištu, pozorište u Brčkom Novembar 2017


Imate li još nekih želja? Želje su zdravlje i ako u tom zdravljuBog da da seuradijošnešto,anekogspiskajelovnikanemam.Nemamstvarnovišeželjazanekeulogekojebihvolioigrati.Nepostoje, dakle, poimence neke uloge koje bih još volioodigrati,alibihjošvoliobitiaktivankolikotozdravljeiokolnostidozvole.

Zapažen je i vaš angažman na filmu, televiziji, tu su i radio drame... Neću vas pitati ono vječno pitanje - da izabere pozorište, televizija ili film, nego šta je za glumca najbolje, za njegovo glumačko oblikovanje, gdje će najviše naučiti o glumi - u pozorištu, na filmu ili tv-u? Pozorištejebazičniprostorzaglumca.Tojeonoštoje početak. Teško da se može glumac izgraditi, a danije osjetio te muke pozorišne. Film je, takođe, jakozahtjevankaoumjetnost,vrlozahtjevanpošto se radi iueksterijerimaiuambijentima,čakmoždaizahtjevnijiod pozorišta, ali u nekom kreativnom smislu vrlo jezahtjevan.Televizija jemoždamanjezahtjevna,ona seradibrže,višeseoslanjanatehnikunegoonoštojeunutratakodamislimda,kadabihtotrojeporedao,pozorišteifilmbibilinavrhu,a televizijastepenicu ispod.Ali tusuidrugioblicigdjeseglumcimoguizražavati,kaoštojeradio,štouopštenijezanemarljivo.Tamosteosuđenisamonaglas,nematedrugasredstva,amoratedočaratilik i dati sve ono što glumački treba da date. Tu je igovorenjepoezije, ali i sveonogdjeglumcimogudatisebe.Svejetojakoznačajnozaglumca.

Ove godine navršilo se 30 godina otkako ste stekli diplomu na Akademiji scenskih umjetosti i kako se profesionalno bavite glumom? Da, 30 godina. 1987. sam diplomirao i od tada sam

počeoprofesionalnoidaradimovajposaoiodtadaje30godinaidvamjeseca.Nijemalo.

Prvih 30 godina je iza vas, šta ih je obilježilo? Svašta.Isamiznateza30godinaštasveuživotumožedasedesi,anaovimprostorimamožejošivišeodsvegatoga.Dakle,odnekihonihsnovapadotogsunovratakojisedesiosvimanamatihdevedesetihgodina,patodizanjeiz pepela, pa opet neka nada koja se stalno narušava.Tako da nemamo neki luksuz kao u drugim zemljamagdjeljudimogudaplanirajunadugoročnestaze,mismoosuđenidaplaniramoidamislimooddanasdosutra iživotnamsesvodinato.

I kao direktora Drame, ali i glumca pitam vas kako vratiti publiku u pozorište? Kako kreirati repertoarsku politiku? Čime se Vi vodite? Moramsepohvalitidaimamopublikuupozorištu.Nijetovišeincidentinetičesesamopremijera.Akodođetenabilokojunašupredstavuvidjećetedajesalapuna.Isrećadajetotako,ali,naravno,tonasnesmijeopustitiusmisludapomislimodasmomineštonapravilijerzasekundutesalemogudabuduprazneukolikonemamopravu odgovornost prema repertoarskoj politici, premakvalitetu toga što planiramo da uradimo...mi treba davolimopublikujermibezpublikenemožemo.Pozorištenepostojibezpublike.Glumacipublikatojepozorište,aostalomožeilinemoradabude.Akonemapublikeondanema pozorišta i mi toga moramo biti svjesni svakogtrenutka, ali naravno ne podilazeći joj, nego joj nuditirepertoar ikvalitetzakojimimislimoda jevrhunski idonosećigaonolikoionakokakominajboljemožemo.


Osvrt

KAZALIšNA PRIPOvIJEsT O GRADU I ONIMA KOJI GA NAsTANJUJU Piše:Mladen Bićanić

Selektor 34. brčanskih kazališnih / pozorišnihsusreta, čovjek teatra i sam dramski pisac,

Almir Bašović, ovogodišnji festival ukotvio je unutarzajedničkog imenitelja: teatar u gradu, grad u teatru.Tako se i svih osam predstava – tri iz susjedstva, pojedna izHrvatske,Srbije iCrneGore, tepet izBosne iHercegovine–smještaunutargradskogokruženja,temeokojimagovoreijunacištoihnosestanovnicisugrada,jerteatar,podsjećaBašović,ijestimanentanupravogradu,tujestvorenupravomsmisluriječi,bezgradanemaniteatra,izgradajekrenuonaputovanjekazališnimglobusom.Avezivno tkivograda jestobitelj,porodica jeonoučemusesvakagradskanastambaogleda,kroztekapilarestrujikrv gradskog života, povijest odnosa u jednoj obitelji,njena sadašnjost i moguća budućnost ono je što tvori ihistoriju, sadašnji trenutak, realnost i fikciju i samogagrada.Itojeonoštoćemo,svedosredineidućegtjedna,moćipogledatiunatjecateljskomprogramu34.Susreta–predstaveizSarajeva,Podgorice,Beograda,BanjaLuke,Zagreba,MostaraiZenice–govoreožiteljima,stvarnihili imaginarnih gradova, sasvim svejedno, a govorećio njihovim životima, strahovima, nadama i čežnjama,govore,sasvimprirodno,ionama. Prve večeri odigrana je predstava „Sve se nekakopreživiosimsmrti„LjubiceOstojićurežijiDineMustafićaiprodukcijisarajevskogNarodnogpozorišta.Autoricajeujednoidramaturginjaupredstavi,scenografijupotpisujeMirna Ler, kostimografiju Lejla Hodžić, koreografjeGjergjiPrevazi,amuzikujeskladaoDamirImamović.Upredstavisekoristivideomaterijalizdokumentarnogfilma„Saraj’vo“MustafeMustafića,aufinalnojscenislušamoiHorOpere istogakazališta.Vrlodobroukomponiran iskladanglumačkiansamblpredvodeKaćaDorićiIzudinBajrović, kao doajeni sarajevske pozorišne scene, a tusu i Ejla Bavčić Tarakčija, Aleksandar Seksan, EminaMuftić, Amila Terzimehić, Dina Mušanović i VedranĐekić.Predstava,odsvojepraizvedbekoncemaprila,nijeprošlanezapaženo:LjubicaOstojićovjenčanaje,naXVIFestivalubosanskohercegovačkedrameuZenici,umajuovegodine, nagradomza najbolji bosanskohercegovačkidramski tekst, Ejla Bavčić, Aleksandar Seksan i DinaMušanovićnagrađenisuzaglumačkerole,LejlaHodžićzakostimaDamirImamovićzamuziku. PredstavanasvodiuSarajevodanas,ulazimoukrugjedne porodice, tragamo, zajedno s njima, skrivenim izapretenim putevima i stranputicama njihovih života,tugujemo i radujemo se sa njima, u trenucima sreće,bola,tuge,smrtiirođenja.LjubicaOstojićpovokacijijepjesnikinja,dramskipredložakpredstave„Svesenekakopreživiosimsmrti„ijestprevashodnopoetskiintoniran,talinijaodržanajeunatočizmjenamaidopunamatijekom

rada na probama, Dino Mustafić poštuje njen dramskirukopisipredstavusigurnovodisvih100minutanjenogascenskogživota.Naravno,iznjeneprirodeproizilazinjenarascjepkanost, fragmentarnosti, to jeste dramaturgijaisječaka koji postupno tvore cjelinu, ali u tomu i jestenjenadraž.Jasno,tojeiprijesvegapričaokonkretnomgradu,oSarajevu,nekoćidanas,jerkakokažeMustafić:„Scenajemetafizičkiprostorukojemsemožejošuvijekslobodno misliti, čak i o svom rodnom gradu, s kojimnisinikadnačisto.Tojeudobromsmisluneuništivgrad,brzo se regenerira, vitalan je i ima atmosferu koja znabiti zavodljiva i šarmantna, ali i nepodnošljivo okrutna.Svakigradsemijenjabašpoput junakovedrame.Volimsarajevskiironičnipoglednasebe,kaoiskeptičanpoglednasvijet.ZbogtogajeSarajevosudbinskiimitskigrad.“Otimsudbinamaimitovimajednoggradaijednenjegoveobiteljigovorisarajevskapredstava.Poetska,alinemanjedramska,aforističnakadasezatoukažeprilika,politična,unajboljemsmisluriječi,gipkauneprestanomprelamanjukrozvremenakojanamdonosiinakojimasegradi:onaježivotopisihodogramjednogagrada,podneblja,vremenaionihzatočenihutomvremenu.Oštrainepristrasnakadaosudjuje negativnosti: „na vlasti je danas hrpa grlatihanalfabeta“, buntovna imladalački nakostriješena: „ovajBalkan je uklet a Sarajevo je epicentar“, sjetna i tužna,ponekad:„uovojkućiizidovismrdenadepresiju“,zdvojnainesigurnakadasezagledauvlastitiživotkaouogledaloineprepoznajesebe,kadasezamrsesvikonci,kadasepoistavljakonačnopitanje:„neznamkakodaiziđemiizčegadaiziđem“,aliipredstavanebeznadekojudonosimladost:„furamunoviživot,hoćudagradimovajsjebanisvijetilibaronoštojeodnjegaostalo!“ Brčanskikazališni/pozorišnisusretitakonam,već34.put,nastojemagijomteatraukazatigdjesmoto,nekada,zakazali,pošlikrivoizalutaliupotrazizaživotom,ikakose to taj„ sjebani svijet“,baremupozorištu, ipakmožegraditiipopravljati.

Documents

Талија међу Брчацима · 2017. 11. 27. · predstavom „Kralj Ibi“, Alfreda Žarija, u produkciji Studentskog kazališta „Vlado Zeljković“ iz Banja Luke