Тема рада су главни и два бочна портала испод

зиданих тремова цркве Светог Николе у Барију.

Они у архитектонском и скулптуралном смислу

представљају најзначајнији украс цркве. Аутор се

нарочито бави изгледом и конструкцијом порталâ,

затим садржајем и симболичким значењем њиховог

украса, а извесну пажњу посветио је утицајима под

којима су се формирале клесарске радионице задужене

за украшавање цркве Светог Николе у Барију.

Цр ква Све тог Ни ко ле у италиjанском гра ду Бариjу

значаjна је и углед на бу ду ћи да jе са гра ђе на ка ко би при ми-

ла мо шти све тог Ни ко ле коjе су у Ба ри пре не те из Ликиjе

у Малоj Азиjи. Цр ква jе гра ђе на за вре ме нор ман ске вла-

сти над Jужном Италиjом, на подручjу коjе jе не по сред но

пре то га би ло под византиjском упра вом. Историjски

по да ци све до че о сло же ном и дуготраjном про це су гра ђе-

ња, за по че том из град њом ве ли ке крип те, у коjу су мо шти

све ти те ља пре не те 1087. го ди не. Цр ква, тро брод на ба зи-

ли ка са тран сеп том, по ди за на jе у две глав не фа зе – пр ва

је тра ја ла до 1123. го ди не, а по том је гра ђе ње на ста вље но

1156. го ди не. Цр ква је за вр ше на и осве ће на 1197. го ди не.

Ве ро ват но jе да су се глав ни ра до ви у првоj фа зи од но-

си ли на гра ђе ње ис точ ног де ла цр кве, бу ду ћи да крип та

за у зи ма це ло ку пан про стор тран сеп та и да jе ве ли ки

цибориjум у ол та ру из ве ден у првоj по ло ви ни XII ве ка.

Та да је ура ђен и под у ол тар ском про сто ру. Не сум њи во jе

да су и крип та и гор њи део цр кве не гра ђе ви не по диг ну ти

пре ма прет ход ном jединственом проjек ту, иако jе то ком

изградње мо гло до ћи и до из ве сних из ме на. Са гла сно

свему то ме, наjвероватниjе jе да су пор та ли коjи се на ла зе

на за пад ном де лу цр кве проjек товани и кле са ни у другоj

по ло ви ни XII ве ка. Касниjе су на цр кви вр ше не и из ве сне

из ме не, а да на шњи из глед добиjен jе по сле ре ста у ра тор-

ских ра до ва 1927. го ди не.

Jедна од осо бе но сти цр кве Све тог Ни ко ле jесте по-

ја ва две ар хи тек тон ски ра зно род не ку ле уз основ ни ба зи-

ли кал ни склоп гра ђе ви не. На и ме, ка ко jе цр ква по диг ну та

на про сто ру где је би ло се ди ште византиjских управ ни ка,

ис ко ри шће на је jедна ку ла стариjе раз ру ше не па ла те, и то

је ку ла на jугозападноj стра ни цр кве. Дру га ку ла слич ног

об ли ка и положаjа из гра ђе на је на супротноj стра ни и она

има исте ар хи тек тон ске од ли ке као гра ђе ви на са коjом jе

jедновремено по диг ну та. Осим то га, ол тар ски про стор са

три ап си де не по сред но уз тран септ за тво рен jе са спољ не

стра не jединственим зи дом са ква драт ним ку ла ма на угло-

ви ма пре ма тран сеп ту. Ниjедна од тих ку ла ниjе са чу ва на

у пр во бит ном об ли ку. Ме ђу тим, ка ко jе по узо ру на цр кву

Све тог Ни ко ле и та кво ре ше ње ол тар ског про сто ра са ку-

ла ма из гра ђе но не ко ли ко цр ка ва у Апулиjи – ка те дра ле у

Бариjу, Мол фе ти, Ђо ви на цу, код коjих су ку ле издвоjене

и на гла ше не своjом ви си ном (иако су не ке од њих касниjе

пре пра вља не) – по сред но се мо же до ћи до са зна ња о ар хи-

тек ту ри пр во бит них или проjек тованих ку ла на источноj

стра ни цр кве Све тог Ни ко ле. Ка да је реч о де ло ви ма

цр кве коjи да нас не постоjе или ни су из ве де ни иако су

би ли пред ви ђе ни, на по ми ње мо да је на ме сту укр шта-

ња глав ног бро да и тран сеп та, пре ма про јек ту, тре ба ло

да бу де ку по ла. Она мо жда ни ка да ниjе по диг ну та, та ко

да су сред њи брод и тран септ за вр ше ни рав ном др ве ном

та ва ни цом. Ис под та ва ни це (да на шња по ти че из XVII ве-

ка) на ла зе се кон струк тив ни еле мен ти ку по ле – тром пе у

угло ви ма – на осно ву коjих се мо же го во ри ти о то ме да

је цр ква Све тог Ни ко ле пр во бит но би ла за ми шље на као

ба зи ли ка са ку по лом. Та кво ре ше ње оства ре но је ка да је,

не што ка сни је, по диг ну та обли жња ка те дра ла.1

У значаjниjе од ли ке ар хи тек ту ре цр кве спа да ју и

трем са зи да ним ступ ци ма и лу ци ма из ме ђу тран сеп та и

Портали цркве Светог Николе у Барију

Jован Не шко вић

1 Основ на ли те ра ту ра: E. Ber ta ux, L’art dans l’Ita lie mé ri di o na le, Pa ris 1904; C. Ric ci, L’Ar chi tet tu ra ro ma ni ca in Ita lia, Stut tgart 1925; F. Schet ti ni, La scul-tu ra pu gli e se dall’XI al XII se co lo, Ba ri 1946; A. Pe truc ci, Cat te dra li di Pu glia, Ro ma 1960; Te so ri d’ar te cri sti a na II, ed. S. Bot ta ri, Bo log na 1966, 337–364.

Сл. 1. Основа цркве Светог Николе са означеним положаjима

крипте, саркофага светог Николе (1), иконе светог Николе (2),

православне капеле (3), као и портала обрађених у овом раду

UDK [726.54.052:73.04].033(450 Bari)“11”

22

ку ла на за па ду, дуж се вер не и jужне фа са де, и галериjа

на спра ту са хек са фо ра ма из ме ђу сту ба ца. Тај еле мент,

пре у зет са цр кве Све тог Ни ко ле, по ја вљу је се на још не-

ким гра ђе ви на ма (ка те дра ла у Би тон ту). Ро ман ска стил-

ска об ра да фа са да, на гла шен во лу мен и ви си на глав ног

бро да (што jе у наjвећоj ме ри из ра же но код ка те дра ле у

Траниjу), фри зо ви сле пих ар ка да ис под кров ног вен ца,

многоброjни ве ли ки про зо ри раз ли чи тог ти па – мо но фо-

ре, би фо ре, а кат кад и три фо ре – при ме на по лу кру жних

и тзв. ср па стих лу ко ва, фа са де са по лу кру жним лу ци ма и

уну тра шњим удвоjеним лу ци ма у при зем ним де ло ви ма

представљаjу основ не од ли ке ро ман ске ар хи тек ту ре у

Апулиjи. Цр ква Све тог Ни ко ле као jедна од ра них гра-

ђе ви на тог осо бе ног ре ги о нал ног ар хи тек тон ског из ра за

слу жи ла је као узор при ли ком гра ђе ња ве ћег броjа цр ка ва

у Апулиjи. Иако постоjе раз ли чи та ту ма че ња по ре кла ње-

не ар хи тек ту ре, не сум њи во jе да се, са ста но ви шта основ-

них ар хи тек тон ских и ти по ло шких од ли ка, мо гу утвр ди-

ти два основ на утицаjа. То су ра но хри шћан ска ар хи тек ту-

ра Ри ма, бу ду ћи да jе цр ква Све тог Ни ко ле из гра ђе на као

ба зи ли ка са тран сеп том, и ломбардиjска ар хи тек ту ра, о

че му све до че уво ђе ње ку по ле у ор ган ски склоп ба зи ли ке

и кон струк тив но ре ше ње ко је под ра зу ме ва кр ста сте сво до-

ве не са мо у крип ти већ и у боч ним бро до ви ма. Ути ца ји

ко ји су до ве ли до по ја ве ку ла не до вољ но су про ту ма че ни

– мо гли су сти ћи из Ломбардиjе или, по сред ством Нор ма-

на, из да љих за пад но е вроп ских обла сти.

Не за не ма ру ју ћи уло гу ко ју су има ли маjстори из

се вер не Италиjе, ва ља на гла си ти да је традициjа гра ђе ња

у Јужноj Италиjи из вре ме на пре ро ма ни ке не сум њи во би-

ла значаjна за обра зо ва ње ло кал них гра ди те ља и маjстора.

Они су у спе ци фич ним усло ви ма бо га те гра ди тељ ске

ак тив но сти и у окви ру гра ди тељ ског про гра ма цр кве них

велико досто jника чи ји је цен тар био у Мон те ка си ну оства-

ри ли многоброjна осо бе на де ла ко ја при па да ју апулиjској

ро ман ској ар хи тек ту ри. Постоjе и ту ма че ња пре ма коjима

jе та умет ност има ла ши ри утицаj на ства ра ње у умет нич-

ки срод ним обла сти ма где су се укр шта ли ро ма нич ки и

византиjски утицаjи. При ме ра ра ди, мо же се под се ти ти на

ми шље ња поjединих ауто ра коjи су мо тив двоjних ку ла на

ка те дра ли у Ко то ру ту ма чи ли мо гу ћим утицаjем цр кве Све-

тог Ни ко ле. То jе ве о ма те шко при хва ти ти због два раз ло га

Сл. 2. Изглед главног портала на западноj фасади

Сл. 3. Главни портал – изглед, пресек и детаљи

Сл. 4. Скулптура бика на конзоли (лева страна)

23

– пр во, кон цеп ци је двој них ку ла те две гра ђе ви не не мо гу

се по ве за ти и, дру го, хронологиjа гра ђе ња ових цр ка ва не

до пу шта та кву прет по став ку, без об зи ра на то што су у том

пе ри о ду по сто ја ле од ре ђе не jаке ве зе Ко то ра и Бариjа. Ме ђу-

тим, по себ но је значаjан по да так да су за гра ђе ње ка те дра ле

у Ду бров ни ку краjем XII ве ка би ли ан га жо ва ни гра ди те љи

из Апулиjе.2 Из у зет но је ва жно и пи та ње мо гу ћих утицаjа

из Апулиjе ка да је реч о гра ђе њу пор та ла и при ме ње ној

скулп ту рал ној пла сти ци на подручjу зет ског приморjа и у

средњовековноj Србиjи.3 У том сми слу упо зна ва ње са ар хи-

тек ту ром порталâ цр кве Све тог Ни ко ле и мо ти ви ма скулп-

ту рал не пла сти ке, као и њи хо вом кле сар ском об ра дом,

мо же до при не ти разjашњавању тог сло же ног пи та ња, с об-

зи ром на то да не постоjе по у зда ни по да ци о гра ди те љи ма и

маjсторима, као ни потпуниjа документациjа коjа мо же по-

твр ди ти или ис кљу чи ти од ре ђе не прет по став ке. Не тре ба

по себ но на гла ша ва ти то да су оп ште дру штве не и цр кве не

при ли ке у сред њем ве ку би ле по вољ не за ус по ста вља ње ве-

за и мо гу ће утицаjе из ме ђу Ко то ра и Бариjа, бу ду ћи да jе Ко-

тор ска бискупиjа би ла под jурисдикциjом надб искупиjе у

Бариjу и да су се на тим подручjима jедновремено одвиjале

и ин тен зив не гра ди тељ ске ак тив но сти. Осим то га, цр кви

Све тог Ни ко ле у Бариjу, због ње ног из у зет ног угле да у хри-

шћан ском све ту, да ри ва ли су мно го број не по кло не и срп-

ски вла да ри. И да нас у крип ти, у глав ном ол та ру, стоjи ве ли-

ка ико на, дар Сте фа на Де чан ског, а у се вер ном де лу на ла зи

се пра во слав на ка пе ла.4 Значаj тог све ти ли шта одр жао се и

касниjе. О то ме све до чи и ћи ри лич ни за пис о по се ти jедног

све ште ни ка цр кви, за ко ји се сма тра да је из XVII ве ка.5

Цр ква Све тог Ни ко ле у Бариjу има се дам пор та ла

раз ли чи тог ти па и об ра де, а основ ни садржаj овог ра да

од но си се на ана ли зу пор та ла коjи су у ар хи тек тон ском

и скулп ту рал ном по гле ду наjзначаjниjи. То су глав ни пор-

тал на за па ду и два боч на пор та ла ис под зи да них тре мо ва

ко ја има ју је дин стве ну осу си ме три је.

Глав ни пор тал при па да ти пу пор та ла са спољ ним

окви ром коjи се у гор њем де лу за вр ша ва тро у га о ним за-

ба том. Таj тип, са из ве сним раз ли ка ма у ко мпозициjи,

при ме њи ван jе у Апулиjи, а пор тал цр кве Све тог Ни-

ко ле jедан је од наjстариjих.6 Непосредниjе се пор та-

ли та квог об ли ка повезуjу са они ма коjи спо ља имаjу

развиjен трем, пор тик, та ко да се мо гу сма тра ти са же том

вариjантом тог основ ног ти па. За раз ли ку од ве ћи не апу-

2 J. Мак си мо вић, Срп ска сред њо ве ков на скулп ту ра, Но ви Сад 1971, 37.3 М. Ча нак-Ме дић – Ђ. Бо шко вић, Ар хи тек ту ра Не ма њи ног до ба I, Бе о град 1986, 79–146. У студиjи о Богородичиноj цр кви у Сту де ни ци из ло же на су ми шље ња ауто ра ра да о том пи та њу, као и ми шље ња дру-гих ис тра жи ва ча, и да та је одговараjућа ли те ра ту ра.4 О донациjама срп ских вла да ра цр кви Све тог Ни ко ле и раз ли чи тим ту ма че њи ма у ве зи са ико ном свe тог Ни ко ле у крип ти цр кве: Ђ. Бо шко-вић, Ико на Де чан ског у Ба ри ју, Ста ри нар 12 (1937), 55–58; В. То мић – Де Му ро, Срп ске ико не у цр кви Св. Ни ко ле у Бариjу, Италиjа, ЗЛУ 2 (1966), 113 и да ље; П. Миjовић, Сли кар ство и примиjењена умjет- ност, in: Историjа Цр не Го ре 2, Ти то град 1970, 275–280; И. Ђор ђе вић, О пр во бит ном из гле ду срп ске ико не све тог Ни ко ле у Бариjу, Збор ник Фи ло зоф ског фа кул те та XVI, сер. А (1989), 111–123.5 Ђ. Бо шко вић, Jедан сло вен ски за пис из Ба ри ја, Ста ри нар 12 (1937), 100.6 О типологиjи пор та ла детаљниjе: J. Не шко вић, Пор тал цр кве Св. Лео-нар да код Си пон та и ти по ви ро ма нич ких пор та ла у Апулиjи, Зо граф 27 (2000), 37.

Сл. 5. Изглед доњег дела довратника на левоj страни

са натписом градитеља

Сл. 6. Детаљ доњег дела портала

(десна страна)

24

Сл. 7. Изглед горњег дела главног портала

Сл. 8. Изглед северног портала (Porta dei leoni)

Сл. 9. Основа, пресек и изглед северног портала

Сл. 10. Скулптура лавице на порталу (лева страна)

25

лиј ских пор та ла чи ји су спољ ни и уну тра шњи де ло ви

раз дво је ни, на глав ном пор та лу цр кве Све тог Ни ко ле

из ве де на jе осо бе на композициjа њи хо вим спа ја њем у

jединствену це ли ну. Та ко се уну тра шњи оквир пор та ла

у гор њем де лу за вр ша ва по лу кру жним лу ком, док се

спољ ни, за ко ше ни део до врат ни ка продужуjе вер ти кал но

и за вр ша ва хо ри зон тал ним вен цем истог про фи ла из над

ар хи вол те, наглашаваjући до њи део пор та ла. Спољ ни

оквир не по сред но jе по ве зан са уну тра шњим, по себ но

у гор њем де лу, коjи jе са уну тра шње стра не за вр шен

по лу кру жним лу ком, а са спољ не про фи ли са ним вен цем

у об ли ку за ба та коjи у те ме ну има скулп ту ру жи во ти ње-

-пти це са људ ском гла вом. Констру кциjа до њег де ла из-

ве де на jе на jаким кон зо ла ма коjе но се скулп ту ре би ко ва.

Над њи ма су осмо стра не ко ло не те са сто па ма и ка пи те-

ли ма сло же ног об ли ка. Пор тал се убраjа ме ђу наjвеће

у Апулиjи: уну тра шњи отвор ши рок је 2,60 m и ви сок

5,50 m, а укуп на ви си на пор та ла је око де сет ме та ра. У

лу не ти се на ла зи ре љеф ко ји при ка зу је све тог Ни ко лу,

сме штен у пра во у га о ни оквир из XVII ве ка, а сма тра се

да jе у лу не ти пр во бит но би ла фре ска.7

У скла ду са та квом основ ном ко мпозициjом из ве-

де на jе и де ко ра тив на и скулп ту рал на об ра да коjа спа ја

ан тич ке ра но хри шћан ске и ро ман ске еле мен те, као и

ориjенталне и византиjске мо ти ве. Скулп ту ре би ко ва

ко је се по ја вљу ју на овом пор та лу је дин стве не су, јер

се спољ не ко ло не те ве ћи не пор та ла у Апу ли ји осла ња ју

на скулп ту ре ла во ва. Ме ђу тим, скулп ту ре би ко ва, као

и њи хо ве ре љеф не пред ста ве ни су из у зе так. Та ко се у

ро ман ском кла у стру у Кон вер са ну, у Апулиjи, на не ким

ка пи те ли ма на ла зе представе би ко ва, а на ре ље фи ма су

кри ла ти би ко ви, укључуjући и оне коjи су у ве зи са сим-

бо лич ним пред ста ва ма jеванђелиста. Не сум њи во jе да су

скулп ту ре би ко ва на пор та лу цр кве Све тог Ни ко ле има ле

од ре ђе но сим бо лич но зна че ње, мо жда као чу ва ри ула за,

на лик кри ла тим би ко ви ма са људ ском гла вом по ре клом

са ста рог Бли ског ис то ка.8 То ме у при лог го во ре и по је-

ди не ми то ло шке пред ста ве, та ко ђе по ре клом са древ ног

Ис то ка, по пут ре љеф них при ка за сфин ги на ол тар ском

про зо ру. У сва ком случаjу, пред ста ве жи во ти ња на ро ман-

ским пор та ли ма мо гу се ту ма чи ти двоjако – као реалне

пред ста ве из при ро де или пред ста ве коjе у од ре ђе ним

ко мпозициjама имаjу сим бо лич но зна че ње, по пут мно го-

број них фан та стич них жи во ти ња, а све у окви ру од ре ђе-

ног ико но граф ског про гра ма.

Ар хи тек тон ски де ло ви пор та ла – кон зо ле, сто пе

и ка пи те ли – об ра ђе ни су на кла си чан ан тич ки на чин

и има ју одговараjућу декорациjу. Ка пи те ли по ви си ни

имаjу три сте пе на об ра де. Пр ви и основ ни је ко ринт ски

ка пи тел са сти ли зо ва ним акан ту со вим ли сто ви ма, дру ги

сти ли зо ва ни акан тус у jедном ре ду, а за вр шни аба кус са

ан тич ком декорациjом си ме и хо ри зон тал ним вен цем

са зуп ци ма. Слич ни сти ли зо ва ни мо ти ви и ко мбинациjе

пре ро ман ског ка рак те ра за сту пље ни су на оквир ним тра-

ка ма. По ља оштрог сти ли зо ва ног ли шћа ком би но ва на

су са по лу лоп та стим об ли ци ма и пле те ром са основ ном

Сл. 11. Лавица са младунчетом коjе сише. Теренска скица

7 Из глед и пре сек глав ног пор та ла дат jе пре ма пла ну у де лу: F. Ba si-le, Stu di sul lin gu ag gio ar chi tec to ni co par ti co la ri di mo nu men ti, Bo log na 1965, ta vo la 22, са до пу на ма ауто ра пр вен стве но у ве зи са де та љи ма де-ко ра тив не пла сти ке. У ве зи са об ра дом лу не те v. Ber ta ux, op. cit., 468.8 О основ ном сим бо лич ном зна че њу би ка: Lek si kon iko no gra fi je, li tur gi-ke i sim bo li ke za pad nog krš ćan stva, Za greb 1979. Бу ду ћи да су при ка за ни без ро го ва, упо ре ди ти и ту ма че ња коjа се од но се на скулп ту ру во ла. Ши ра ту ма че ња: J. Che va li er – A. Ghe er brant, Rje čnik sim bo la, Za greb 1983 (под: бик, вол, ке ру бин).

26

фор мом ква дра та у до њем де лу, а у гор њем су на из ме нич-

ни по лу лоп та сти об ли ци пле те ра и ла вље гла ве. Jедан од

еле ме на та за коjи се сма тра да jе византиjског по ре кла

је су афрон ти ра ни ан ђе ли у уга о ним по љи ма из ме ђу

по лу кру жне ар хи вол те и спољ ног окви ра пор та ла. Окре-

ну ти су пре ма лу не ти и ве ро ват но су би ли по ве за ни са

композицијом фреске ко ја се у њој на ла зи ла.

Скулп ту рал на пла сти ка ро ман ског сти ла за сту пље-

на jе на до врат ни ци ма са спољ не и уну тра шње стра не,

на чеоноj стра ни, као и на ар хи вол ти по лу кру жног лу ка

из ве де ног са над ви ше ним цен тром у гор њем де лу пор та-

ла. Ка ме на пла сти ка jе то ком вре ме на до ста оште ће на,

та ко да jе ве о ма те шко иден ти фи ко ва ти све пред ста ве у

многоброjним по љи ма фор ми ра ним повиjеном ло зом. На

до врат ни ци ма су, у ви си ни кон зо ла, изваjане у ре ље фу

фи гу ре атлан та коjе но се гор њи део до врат ни ка у свој

њи хо вој ши ри ни. Из над тих фи гу ра на чеоноj стра ни

до врат ни ка по чи ње ре љеф са сти ли зо ва ним ста блом коjе

из ла зи из ва зе. Ло за се кон ти ну ал но раз ви ја фор ми ра ју ћи

при бли жно јед на ка по ља, за ви сно од ве ли чи не ре ље фа

у њи ма. Око ста бла на де сном до врат ни ку увиjена је

змиjа коjу нападаjу две пти це. На уну тра шњим стра на-

ма до врат ни ка ло за коjа по ла зи из ва зе гра на се у два

ис пре пле та на де ла, с тим што су у дну уком по но ва не и

две људ ске фи гу ре. На jедном од до врат ни ка оне стоjе на

ле ђи ма сло на.

Не ула зе ћи у сло же на пи та ња сим бо ли ке и мо гу ћа

ту ма че ња ико но граф ског про гра ма, на зна чи ће мо да се

садржаj ре ље фа у поjединим по љи ма разл икуjе по те ма ти-

ци. У не ки ма од њих су пред ста ве из при ро де или сва ко днев-

ног жи во та – ши ро ко развиjен лист, гро здо ви, пти це (го луб,

па у но ви), чо век коjи се вра ћа из ло ва и но си зе ца (у два

по ља), дво ко ли це са во лов ском за пре гом. На ве ћи ни сце на

при ка за ни су ми то ло шки или библ иjски, ста ро за вет ни мо-

ти ви – ко ња ник на jеднорогу, кен та у ри, Хер кул са ма љем,

Сам сон и лав, Jона са мор ском не ма ни. Ка рак те ри стич но

jе и при ка зи ва ње не ких жи во ти ња коjе не по ти чу са тог

подручjа (слон, ка ми ла, маjмун). У не ким по љи ма су на ге

људ ске фи гу ре са гро здо ви ма.9 Иако jе ре љеф на пла сти ка

оште ће на због неквалитетног ка ме на, на осно ву бо ље очу-

ва них де ло ва мо же се за кљу чи ти да jе ре љеф рад ис ку сних

маjстора кле са ра. Они су оства ри ли из ра зи те пред ста ве у

по љи ма, одвоjене од по за ђа и са ми ни мал ним по вр ши на ма

под ли шћем ви но ве ло зе, осим ка да су ли сто ви и гро здо ви

по ве за ни са основ ним мо ти вом. Пре ма нат пи си ма, од коjих

jе jедан на са мом пор та лу (на левоj стра ни при дну, са име-

ном Ан сал дус), за кљу че но је да су гра ди те љи пор та ла би ли

Ан сал до и Та део ко ји су до шли из Ломбардиjе.10

Сл. 12. Доњи део довратника (лева страна) Сл. 13. Детаљ скулптуралне пластике на довратнику

9 У ве зи са идент иф икациjом ре љеф них пред ста ва на пор та лу ко ри шће-но je на ве де но де ло Ф. Ск етиниjа, 59 и 60.10 Schet ti ni, op. cit., 86. По ње му, на пор та лу су син те ти зо ва ни утицаjи византиjске умет но сти, кла сич ни и ислам ски.

27

Боч ни пор та ли (се вер ни и jужни) припадаjу истом

ти пу пор та ла са уну тра шњим и спољ ним окви ром. На

оба пор та ла уну тра шњи оквир око пра во у га о ног отво ра

из ве ден jе при ме ном скулп то ва них до врат ни ка и над врат-

ни ка, с тим што се из над над врат ни ка на ла зи хо ри зон-

тал ни ве нац, па је та ко на гла шен до њи део. Гор њи део

има скулп ту рал но об ра ђен лук по лу кру жног об ли ка, са

над ви ше ним цен тром. У лу не та ма оба пор та ла, као и на

за пад ном, ве ро ват но су би ле фре ске. Спољ ни оквир чи не

са мо стал не ко ло не те на скулп ту ра ма ла во ва. Скулп ту ре

ни су осло ње не на тле, већ су угра ђе не у зид као кон зо ле.

Ко ло не те се завршаваjу ка пи те ли ма са аба ку сом, а из над

њих су рељефно обрађени ку бу си, за вр ше ни у ви си ни хо-

ри зон тал ног вен ца уну тра шњег окви ра пор та ла. Гор њи

Сл. 14. Детаљи скулптуралне пластике на довратницима. Теренска скица

Сл. 15. Детаљ скулптуралне пластике изнад капитела

(лева страна)

Сл. 16. Скулптурална пластика горњег дела портала (детаљ)

28

део оба пор та ла има по лу кру жни об лик и надовезуjе се

на ар хи вол ту уну тра шњег окви ра, док се про фи ла ци ја

и ре љеф на об ра да на се вер ном и ју жном пор та лу раз ли-

ку ју. Иако им jе ар хи тек тон ска концепциjа заjедничка,

а ди мен зи је го то во исте, ме ђу њи ма постоjе од ре ђе не

раз ли ке, што се по себ но од но си на при ме ње ну скулп ту-

рал ну декорациjу, пре све га на скулп ту ре ла во ва. Та ко jе

се вер ни пор тал до био на зив Вра та ла во ва (Por ta dei le o-

ni) ве ро ват но сто га што су ла во ви на том пор та лу ве ћи и

бо ље кле сар ски об ра ђе ни, а на ро чи то за то што jедна од

тих скулп ту ра пред ста вља ла ви цу са мла дун че том коjе

си ше, што оваj пор тал издваjа у од но су на дру ге пор та ле

у Апулиjи.11

Се вер ни пор тал, Por ta dei le o ni, има отвор при-

бли жног од но са ши ри не и ви си не 1 : 2 (ши ри на 1,58 m,

ви си на 3,22 m). Пре ма тим димензиjама мо гло би се

прет по ста ви ти да jе раз ме ра ва ње из вр ше но сто пом ве ли-

чи не око 32 cm, ма да се у ве зи са раз ме ра ва њем де та ља

по сту пак утвр ђи ва ња поjединих димензиjа те шко мо же

пра ти ти. Та ко до врат ни ци имаjу ши ри ну 28,5 cm, ду би ну

20 cm, док jе ви си на над врат ни ка наглашениjа и из но си

32 cm. Лав и ла ви ца имаjу функциjу кон зо ла, та ко да су

им те ла крат ка, гла ве ве ли ке и окре ну те ка уну тра шњем

де лу пор та ла, а гри ве у увоjцима на пред њем де лу те ла.

Пред ње но ге ла ви це, ко ја је на ле вој стра ни, ослањаjу се

на jедну жи во ти њу (ма гар ац?), док се лав, на десноj стра-

ни, осла ња на ри бу. Мла дун че коjе си ше на ла зи се боч но

уз ла ви цу, са спо ља шње стра не. Скулп ту ре су из ра ђе не

на ве ли ком бло ку ка ме на, на 27 cm од по да. (Основ не

димензиjе скулп ту ра при ка за не су на теренскоj ски ци.)

Ко ло не те су осло ње не на ле ђа ла во ва, имају плит ке

про фи ли са не сто пе, кру жног су пре се ка и не знат но се

Сл. 17. Jужни портал. Изглед

Сл. 18. Jужни портал. Изглед и пресек

Сл. 19. Скулптура лава (десна страна). Теренски цртеж

11 Ла ви ца са мла дун че том коjе си ше пред ста вље на jе и на jедном пор-та лу ка те дра ле у Са лер ну, али је у дру га чи јем положаjу и осло ње на на пред ње но ге.

29

сужаваjу ка вр ху. Ка пи те ли су по основ ном об ли ку ко-

ринт ски, са до ста упро шће ним акан ту со вим ли сто ви ма.

На аба ку су су де ко ра тив но об ра ђе не пал ме те, а на ку бу си-

ма из над ка пи те ла ре љеф не пред ста ве два ме се ца.12

Ре љеф на об ра да до врат ни ка и над врат ни ка на

чеоноj стра ни је слич на. Ло за се развиjа на де ко ра ти ван

на чин, из ва зе, у ви ду уже та упле те ног по сре ди ни ко је се

у гор њем де лу савиjа нале во и наде сно, формираjући та ко

де сет оде ља ка по ви си ни, са по два по ља у ре ду. Сва ки

оде љак са по ви је ном ло зом ко ја фор ми ра два по ља, ме ђу-

соб но по ве за на упле те ном тор ди ра ном ло зом по сре ди ни,

де лу је као jединствена ко мпозициjа. Повиjена ло зa свуда

се за вр ша ва на исти начин, не ком вр стом пу пољ ка, та ко да

це ло куп на ко мпозициjа делуjе схе мат ски и геометр иjски.

Основ ни садржаj пред ста ва у по љи ма су пти це, жи во ти ње

и љу ди. Тра ка jе ши ри не 12 до 15 mm, а ду би на ре ље фа

око 15 mm. Об ли ци те ла жи во ти ња, љу ди и пти ца ни су из-

ра же ни, иако су поjедини де ло ви на гла ше ни угра ви ра ним

цр те жом – ша пе, гри ва, очи, перjе, ко са, оде ло. У це ли ни

је оства рен ути сак из ра зи те де ко ра тив но сти, по стиг ну те и

ве ли ким броjем фи гу ра пред ста вље них на ре ла тив но ма-

лом про сто ру, бу ду ћи да jе ви си на сва ког по ља око 27 cm.

Ре љеф не пред ста ве ни су по ве за не jединственим мо ти вом,

ма да се мно ге од њих од но се на бер бу гро жђа. Иако jе и на

овом пор та лу ре љеф при лич но оште ћен, ка рак те ри стич ни

мо ти ви на до врат ни ци ма мо гу се иден ти фи ко ва ти.

Сл. 20. Доњи део портала са скулптуралном пластиком

на довратнику (лева страна)

Сл. 21. Доњи део портала са скулптуралном пластиком

на довратнику (десна страна)

12 То су jун, ле во, и фе бру ар, де сно, а ове пред ста ве повезуjу се са ломбардиjским утицаjима (Tesori d’arte cristiana II, 342).

Сл. 22. Скулптурална пластика на унутрашњоj страни

довратника (лева страна)

30

На де сном до врат ни ку у пр вом по љу од о здо пред-

ста вље не су две ус пра вље не жи во ти ње коjе jеду гро жђе.

У сле де ћим по љи ма су две пти це коjе та ко ђе jеду гро жђе,

док су у тре ћем одељ ку фи гу ре љу ди – ле во же на коjа

се ди, упле те не ко се, а де сно стоjећа фи гу ра чо ве ка. У

на став ку су при ка за на два ла ва коjа сто је и jеду гро жђе.

У jедном од сле де ћих по ља су два чо ве ка: онаj сле ва ко-

пљем на па да чо ве ка на де сној стра ни, док се на пад ну ти

пред ко пљем из ви ја. Сле де два пса, пти це, два чо ве ка, од

коjих jедан др жи ко та ри цу у ру ка ма. У по след њим по љи-

ма при ка за на су два чо ве ка са гла ва ма пса. Об ра да ле вог

до врат ни ка је слич на, са на из ме нич ним пред ста ва ма жи-

во ти ња, пти ца и љу ди. Ту су при ка за не и две пти це упле-

те них вра то ва, као и два чо ве ка у по кре ту коjа у ру ка ма

др же ко та ри це. На овом до врат ни ку оште ће ња су ве ћа.

Декорациjа на над врат ни ку из ве де на jе на исти на чин,

с тим што се ло за развиjа хо ри зон тал но. У не ким по љи-

ма при ка за ни су кен та у ри, док се ва за из коjе се развиjа

вре жа на ла зи у сре ди ни. Људ ске фи гу ре пред ста вља не

су на ге или об у че не у јед но став ну оде ћу, при ка за ну без

де та ља, гла ва ве ли ких у од но су на те ло, на ив не, али и не-

по сред не у из ра зу. Уну тра шњи де ло ви до врат ни ка об ра-

ђе ни су на jедноставниjи на чин, пре те жно де ко ра тив но,

са основ ном тра ком коjа се повиjа, а уз коjу се пре пли ћу

упле те не тра ке. У вре жу су уком по но ва ни ли сто ви раз ли-

чи тог об ли ка, гла ве жи во ти ња, а профилациjом су на гла-

ше не вер ти кал не тор ди ра не тра ке на иви ца ма. И по ред

из ве сних раз ли ка, при ме ње на декорациjа не сум њи во

је про и за шла из исте кле сар ске ра ди о ни це. Гор њи део

пор та ла има jедноставниjи ро ман ски на чин об ра де. На

ар хи вол ти jе при ка зан ред ко ња ни ка, слич но мо ти ви ма

ро ман ских пор та ла на За па ду, док су на по чет ним де ло-

ви ма кри ла ти ла во ви. На уну тра шњем де лу при ка за не

су пти це, жи во ти ње, пти ца са људ ском гла вом, та ко да

ниjе не мо гу ће да jе у из ра ди пор та ла уче ство вао и дру ги

маjстор, другачиjег зна ња и ис ку ства. Че о на ар хи вол та

спољ ног де ла пор та ла има по лу кру жну профилациjу и

сти ли зо ва не пал ме те ан тич ког по ре кла, али упро шће ног

об ли ка. Слич на је профилациjа хо ри зон тал ног вен ца пор-

та ла, на ко ме се по ја вљу ју афрон ти ра не пти це.

Сл. 23. Детаљи скулптуралне пластике на довратницима: теренски цртеж (а), идеална реконструкциjа првобитног изгледа (b)

31

Од по себ ног jе значаjа то што jе на осно ву име на

Basi укле са ног на ка ме ном бло ку ис под ле вог до врат ни ка

за кљу че но да jе гра ди тељ пор та ла био из ве сни Ба зи лио.13

Jужни пор тал при па да истом ти пу пор та ла као

се вер ни и го то во је истих димензиjа, а раз ли ке по сто је

у де та љи ма. Отвор је ши рок 1,60 m, а ви сок 3,25 m, док

су ди мен зи је до врат ни ка и над врат ни ка не што ма ње не го

код се вер ног пор та ла. Че о на стра на до врат ни ка ши ро ка је

24,5 cm, уну тра шња 21 cm, док jе и ов де ви си на над врат ни-

ка не што ве ћа од ши ри не до врат ни ка и из но си 30 cm. До-

њи део на гла шен је на исти на чин као на се вер ном пор та лу,

хо ри зон тал ним вен цем, али је он ов де ма њих димензиjа и

са ма њим ис па дом упо ље. Спољ ни део пор та ла ре шен jе

исто – сло бод ним ко ло не та ма на кон зол ним скулп ту ра ма

ла во ва, ка пи те ли ма са аба ку сом, ку бу сом из над ка пи те-

ла и за вр шним лу ком, с тим што jе он по профилациjи и

димензиjама другачиjи. Че о на ар хи вол та ис под за вр шног

лу ка об ра ђе на је на ро ман ски на чин, а у лу не ти је сва ка ко

би ла фре ска. Пред њи де ло ви скулп ту ра ла во ва, с об зи-

ром на то да су оне има ле функциjу кон зо ла, из ве де ни су

слич но као на се вер ном пор та лу, али су скулп ту ре ма ње и

да нас до ста оште ће не. Са мо стал не ко ло не те кру жног пре-

се ка за вр ше не су ка пи те ли ма ан тич ког ти па, упро шће ним

ко ринт ским ка пи те ли ма са аба ку сом де ко ра тив но об ра ђе-

ним сти ли зо ва ним пал ме та ма. На ку бу си ма из над ка пи те-

ла пред ста вље ни су ор ло ви, док jе спољ на по лу кру жна

ар хи вол та про фи ли са на и де ко ри са на мо ти ви ма ан тич ког

по ре кла – пал ме та ма, тор ди ра ном тра ком, си мом, зуп ци ма

– а из рав ни зи да ис па да око 26 cm. На пла ну пор та ла при-

ка зан jе положаj очу ва ног тек ста ћи ри лич ног за пи са коjи jе

оштрим пред ме том уре зао jедан пра во слав ни све ште ник

при ли ком по се те цр кви Све тог Ни ко ле.

Ка да је реч о скулп ту рал ној пла сти ци, она jе ра ђе на

другачиjе од пла сти ке се вер ног и глав ног пор та ла, та ко да

jе не сум њи во рад дру гих не по зна тих маjстора кле са ра. На

че о ној стра ни до врат ни ка изведена је кон ти ну ал на ло за

чиjа се тра ка повиjа формираjући овал на по ља. У њи ма су

пред ста вље не раз ли чи те пти це, жи во ти ње, људ ске фи гу-

Сл. 24. Горњи део портала

Сл. 25. Обрада пода код северног и jужног портала Сл. 26. Jужни бочни портал на западноj фасади. Изглед

13 Schet ti ni, op. cit., 87.

32

ре, као и ли шће ра зно вр сног об ли ка коjе се повезуjе са фи-

гу рал ним пред ста ва ма. Ши ри на тра ке jе уобичаjена, као и

ду би на ре ље фа (око 15 mm), али jе, у кле сар ском по гле ду,

тра ка пластичниjа не го она на се вер ном пор та лу. По ља су

не што ве ћа, што jе омо гу ћи ло бо љу об ра ду ре љеф них пред-

ста ва, али се оне, с об зи ром на ве ћа оште ће ња, не мо гу у

пот пу но сти са гле да ти и про ту ма чи ти. По ред ре а ли стич ки

пред ста вље них пти ца, жи во ти ња и љу ди, ка рак те ри стич но

jе да су на ле вом до врат ни ку при ка за не и ми то ло шке, фан-

та стич не жи во ти ње – кен та у ри у три по ља и пас са ре пом

змиjе и кри ли ма у jедном по љу. На де сном до врат ни ку у

поjединим по љи ма су ли сто ви. На осно ву при ме ње них мо-

ти ва мо же се за кљу чи ти да скулп ту рал на пла сти ка има из-

ве сне слич но сти са пла сти ком Бо го ро ди чи не цр кве у Сту-

де ни ци, ма да се о то ме мо же го во ри ти са мо услов но и без

мо гућ но сти непосредниjег по ве зи ва ња. Слич ност по сто ји

и ка да је реч о ли шћу коjе jе jедноставно и про фи ли са но, а

по тех ни ци об ра де пред ста вља jедан од бо љих ра до ва. Над-

врат ник jе слич но об ра ђен, са ло зом коjа се про ду жа ва од

до врат ни ка, с тим што jе у по љи ма пред ста вљен ве ћи броj

људ ских фи гу ра, а jедној је те ло окре ну то на до ле. И на ар-

хи вол ти су увоjци ло зе, али је декорациjа дру га чи ја од оне

на до њем де лу пор та ла, бу ду ћи да jе да та у ши ро ким по те-

зи ма. Ка рак те ри сти чан мо тив у свим по љи ма је повиjени

цвет пред ста вљен са зад ње стра не. Уну тра шње стра не

до врат ни ка ре ше не су, опет, на другачиjи на чин – на њи ма

је дво стру ко упле те на ло за у коjу су уком по но ва не жи во ти-

ње и пти це, с тим што су у наjвећем броjу по ља при ка за ни

ли сто ви и пло до ви што под се ћа ју на ши шар ке. Пла сти ка

ду би не око 1,5 cm слич на jе об ра ди на че о ним стра на ма до-

врат ни ка. Иако ра ђе на од мер ме ра, де ко ра тив на пла сти ка

пор та ла до ста је оште ће на.14

На кра ју при ка за нај зна чај ни јих пор та ла цр кве

Све тог Ни ко ле у Бариjу по треб но је ука за ти и на ка рак-

те ри сти чан де таљ коjи се од но си на об ра ду по до ва код

пор та ла, из ве де ну пре ма основ ном об ли ку пор та ла тра ка-

ма мер ме ра у боjи. Бу ду ћи да jе та ква об ра да по да мо гла

би ти и у функциjи кон стру и са ња пор та ла, из вр ше на jе

ана ли за ве ли чи на у од но су на спољ не и уну тра шње ви си-

не. На осно ву то га утвр ђе но jе да ко нстр укциjа пор та ла у

раз ме ри 1 : 1 ниjе по ве за на са пред ста вом на по ду, већ да

jе под из ве ден по сле из ра де пор та ла, што jе, у ве зи са тех-

ни ком гра ђе ња, би ло и наjлогичниjе. У сва ком случаjу,

та кав на чин об ра де по да, при ме њен и код пор та ла на

западноj фа са ди, чи ме је на гла шен улаз у цр кву, пред ста-

вља још jедну осо бе ност ове гра ђе ви не.

Осим документациjе о наjрепрез ентативниjим пор та-

ли ма на цр кви, ана ли за скулп ту рал не пла сти ке до пу ње на jе

и по да ци ма коjи се од но се на об ра ду ма њег за пад ног пор та-

ла на jужноj стра ни, као и ол тар ског про зо ра, укључуjући

и про зор ка те дра ле у Бариjу. На таj на чин мо гу ће jе на

потпуниjи на чин раз мо три ти и jедно од ва жних пи та ња

коjе се од но си на фор ми ра ње маjстор ских кле сар ских ра-

Сл. 27. Jужни портал на западноj фасади. Детаљ

скулптуралне пластике на чеоним странама довратника

Сл. 28. Jужни портал на западноj фасади. Детаљ скулптуралне

пластике на унутрашњоj страни довратника (лева страна)

14 На осно ву де та ља об ра де на до бро очу ва ним де ло ви ма из вр шен jе по ку-шаj реко нстр укциjе из вор ног цр те жа на jедном од до врат ни ка пор та ла.

33

Сл. 29. Упоредни приказ детаља скулптуралне пластике jужног портала на западноj фасади и олтарских прозора цркве

Светог Николе (а) и катедрале у Бариjу (b). Теренска скица

ди о ни ца у Jужноj Италиjи то ком XI и XII ве ка, осо бе них у

од но су на дру ге цен тре у умет нич ки срод ним обла сти ма. У

том сми слу мо же се ука за ти на не ке ар хи тек тон ске и скулп-

ту рал не ка рак те ри сти ке коjе иду у при лог таквоj те зи. Иако

се у ве зи са типологиjом глав ног пор та ла мо гла уста но ви ти

из ве сна срод ност са ломбардиjским пор та ли ма, па и мо гу-

ће уче шће маjстора са тог подручjа у ње го вој из ра ди, чи ње-

ни ца да jе ве ћи на пор та ла тог ти па у Апулиjи из ве де на без

сте пе на стог окви ра, ка рак те ри стич ног за подручjа се вер не

и цен трал не Италиjе, указуjе на њи хо ву по себ ност. Осим

то га, при сут на је осо бе на и jака традициjа ан тич ких и ра но-

хри шћан ских еле ме на та из гра ди тељ ства Ри ма, ка ко у по-

гле ду ар хи тек ту ре та ко и у по гле ду при ме не де ко ра тив них

мо ти ва. Што се ти че скулп ту рал не пла сти ке, она jе, по мо-

ти ви ма и декоративноj об ра ди, дру га чи ја од оне у по ме ну-

тим обла сти ма и од ра жа ва утицаjе из раз ли чи тих сре ди на.

У том сми слу поjедини мо ти ви при ме ње ни на глав ном и

дру гим пор та ли ма цр кве, као и ол тар ском про зо ру, по ка зу-

ју непосредниjу срод ност са пла сти ком ка те дра ле у Ба ри ју

и пор та лом цр кве Све тог Јо ва на у Брин ди зи ју из истог вре-

ме на. Jедан од та квих ка рак те ри стич них мо ти ва jесу сло-

но ви: на ол тар ском про зо ру цр кве Све тог Ни ко ле кон зо ле

су из ве де не у об ли ку сло но ва (као и на ол тар ском про зо ру

ка те дра ле у Бариjу), док jе на јед ном до врат ни ку пор та ла у

Брин ди зи ју при ме њен го то во иден ти чан ре љеф као на глав-

ном пор та лу цр кве Све тог Ни ко ле. Осим то га, заjедничка

је и по ја ва ста ро за вет них мо ти ва по пут Сам со на и ла ва

– на глав ном пор та лу и ма њем за пад ном пор та лу цр кве

Све тог Ни ко ле, пор та лу цр кве у Брин ди зи ју, а исти мо тив

при ме њен jе и на по ду ка те дра ле у Отран ту. Ти мо ти ви и по-

је ди ни ми то ло шки, за тим гри фо ни, кен та у ри, си ре не или

ра зно вр сне фан та стич не жи во ти ње – не сум њи во указуjу

на ориjенталне, византиjске утицаjе на овом подручjу, као

и на ико но граф ски про грам из ра но хри шћан ске умет но сти

на ши рем ро ман ском подручjу. То што jе цр ква Све тог

Ни ко ле гра ђе на у вре ме нор ман ске вла сти мо гло jе до при-

не ти при ме ни не ких мо ти ва ка рак те ри стич них за За пад

– ко ња ни ка, бор би, ло ва, при зо ра из сва ко днев ног жи во та.

Раз ли чи та об ра да ло зе са ли шћем – срод на оној на пор та лу

у Брин ди зи ју и осо бе на на се вер ном пор та лу – указуjе на

ве ћи броj маjстора кле са ра коjи су у XII ве ку ра ди ли на цр-

кве ним гра ђе ви на ма у Апулиjи. У при лог та квом за кључ ку

го во ри и другачиjа ре љеф на пла сти ка на jужном пор та лу

и ол тар ским про зо ри ма цр кве Свe тог Ни ко ле, по том и на

ка те дра ли у Бариjу, а коjа ће по ста ти ка рак те ри стич на за

многоброjне касниjе пор та ле у Jужноj Италиjи. И по ред

то га што по сто је из ве сне срод но сти са скулп ту рал ном

пла сти ком лом бар диј ских пор та ла, као и поjедини слич ни

мо ти ви, не сум њи во jе да се то ком XI и XII ве ка и у Апулиjи

фор ми рао значаjан цен тар са ве ћим броjем маjстор ских ра-

ди о ни ца. Мо гу ће је да су не ки од маjстора са тог подручjа

уче ство ва ли у из ра ди пор та ла и у дру гим умет нич ки срод-

ним обла сти ма, па и на подручjу сред њо ве ков не Србиjе.

Ипак, на осно ву ана ли зе порталâ цр кве Све тог Ни ко ле и ве-

ћег де ла њи хо ве скулп ту рал не пла сти ке – та ква мо гућ ност

не мо же се непосредниjе по твр ди ти.

The Church of Saint Nicolas in Bari, in southern Italy,

is known as a church of great renown and importance, in

view of the fact that it was built to receive the remains of

Saint Nicholas, which are still kept in the church’s crypt, in

the part of the building from where its construction began,

at the end of the XI century. This church played a highly

signifi cant role in the creation of the specifi c, Romanic style

of architecture in this region, so several important buildings

were constructed using the basic typological and stylistic

characteristics of the Church of Saint Nicholas. It was built

as a triple-naved basilica with a transept and a dome designed

at the intersection of the main nave and the transept, and the

specifi c rendition of the altar section, with side towers and

a fl at facade wall that encloses the inner apse was applied

in a similar manner on several churches in Apulia. Its great

renown in the Christian world is well-known, refl ected both

in the strong connection between the churches in Bari and

Kotor, and through the donations by the medieval Serbian

rulers, among which is the large icon of Saint Nicholas, a gift

from Stefan Dečanski, which is still preserved in the church’s

crypt. The importance of this and the other churches in Apulia

was undoubtedly one of the factors that have led to discussion

in literature about the question of their possible infl uence on

architectonic creation in related artistic fi elds, including

the monuments of the Raška stylistic group, particularly in

connection with the architectural and sculptural plastics on

portals because of the similarity of some of the shapes and

motives in the stonemasonry.

The Church of Saint Nicholas in Bari has seven

portals, originating most probably from the time when the

church was fi nished, in the second part of the XII century.

The main part of this paper is dedicated to an analysis of the

most representative portals, whilst in conclusion, basic data

is included about the relief stonework on one of the smaller,

side portals on the western facade, and on the altar windows of

the church and the cathedral in Bari. The main western portal

of the church is among the largest Romanic portals, and its

architecture places it in the typological group of portals with

an inner and outer frame, ending in the form of a triangular

gable. The analysis of the portal indicates various, synthetised

infl uences from different regions, both in the architecture and

in the applied sculptural plastics – from the traditional art of

late Antiquity to early Christianity, as well as Oriental and

Byzantine infl uences, with regard to the application of certain

motives of diverse meanings, both decorative and symbolic.

Also characteristic is the representation of certain motives

from the Old Testament and others, that are common in the

sculpture and the reliefs on the altar window and on the portal

of the Church of San Giovanni in Brindisi, and the singular

sculpture of the bulls on the outer frame of the portal, which

probably had the symbolic meaning of guarding the entrance

– of ancient, Middle Eastern origin. Particularly important

Portals of the Church of Saint Nicholas in Bari

Jovan Nešković

is the data according to which one may conclude that the

builders of this portal were Ansaldo and Thaddeus, believed

to have previously worked in Lombardy.

The side portals (northern and southern) also belong

to the type with inner and outer frames, coupled with the

fact that they ended in semi-circular arches, decorated with

motives of ancient origin. Characteristic of both portals is

that the outer frame was built on console-sculptures of lions,

which is how the northern portal came to be known as the

“Porta dei leoni”, seeing that special attention was paid to

carving them and that, on one side, there was the very rare

sculpture of a lioness suckling her cub. As for the sculptural

plastics on the doorposts, the beam and the archivolt of

the northern portal, it is different from that of the southern

one. Namely, the relief on the door-posts and the beam was

created in a special manner, in the shape of a double-woven

vine, divided into sectors and different presentations in the

fi elds – birds, animals, humans, which, as a whole, has a

decorative character. Although the motives are different, the

majority of presentations illustrate the harvesting of grapes.

A line of horsemen is depicted on the archivolt, pointing to

the possible infl uence of a more distant Romanic region in

the West. It is particularly important to note that on the basis

of the name carved on the portal, we conclude that the author

of this portal was a certain Basilio.

The southern portal is defi nitely the work of another

author and, according to the themes and craftsmanship, it

bears a striking similarity to other portals in this region. On

the front sides of the doorposts and the beam, a vine forms

a fl owing pattern with oval-shaped fi elds and more intricate

carving than the one on the northern portal. Besides the

realistic presentations of birds, animals and human fi gures,

fantastic animals or simply leaves are represented in certain

fi elds. The carving on the inner sides of the door-post depicted

a double-woven vine, composed with motives of animals and

birds, and leaves and conifer-shaped fruits are represented in

most of the fi elds. To all intents and purposes, the sculpted

relief on this portal possesses the features of typically Romanic

craftsmanship and, indirectly, represents an important link

with the motives and relief craftsmanship on portals in

medieval Serbia. In this respect, the parallel presentation of the

sculptural plastics on the smaller western portal and on the altar

windows of the Church of Saint Nicholas and the cathedral in

Bari, points to the fact that many craftsmen worked in Apulia

during the XI and XII centuries. Besides this basic conclusion,

the likelihood was noted that some of these craftsmen, with

different knowledge, experience and artistic sensibility, might

have worked in other related domains of art, which included

the region of medieval Serbia. But, we should point out that

such a possibility cannot be proven even indirectly on the basis

of analysing the portals on the Church of Saint Nicholas in

Bari and the sculptural plastics applied there.