· PDF file• finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha,koji se vrednuju po fer vrednosti; • finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju,

Matični broj: 17335600 Šifra delatnosti: 65121 PIB: 100000299 TR: 908-0000002650115 Naziv: Raiffeisen banka a.d. Sedište: Novi Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 64a

RAIFFEISEN BANKA A.D. BEOGRAD

NAPOMENE UZ KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠAVA NA DAN 31. DECEMBRA 2009. GODINE

30. april 2010. godine

Raiffeisen banka a.d. Beograd Napomene uz konsolidovane finansijske izveštaje

1. Pravni status, delatnost i organizacija

Osnovni podaci o Raiffeisen banci a.d. Beograd

"Raiffeisenbank Jugoslavija" a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) osnovana je 2001. godine i upisana u registar Privrednog suda u Beogradu, pod brojem VFi-3724/01 od 10. aprila 2001. godine. U 2003. godini Raiffaisenbank Jugoslavija a.d. Beograd promenila je naziv u Raiffeisen bank a.d. Beograd. Promena je registrovana 24. aprila 2003. godine u Trgovinskom sudu u Beogradu rešenjem br.XI Fi 4800/03. Rešenjem Agencije za privredne registre BD 159711/2006 od 09. oktobra 2006. godine brisan je naziv Raiffeisenbank a.d. Beograd i upisan novi naziv Raiffeisen banka a.d. Beograd. Konsolidovani finansijski izveštaji za godinu koja se završava na dan 31. decembar 2009. godine obuhvataju Banku i njena zavisna pravna lica (u daljem tekstu: Grupa): • Raiffeisen Leasing d.o.o. Beograd • Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future a.d. Beograd • Društvo za upravljanje investicionim fondovima Raiffeisen Invest d.o.o., Beograd U skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana za obavljanje sledećih poslova: • primanje i polaganje svih vrsta depozita (depozitni poslovi); • davanje i uzimanje kredita (kreditni poslovi); • devizne, devizno-valutne i menjačke poslove; • poslove platnog prometa; • izdavanje platnih kartica; • poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti i poslovi kastodi banke i

dr.); • brokersko dilerski poslovi; • izdavanje garancija, avala i dr. oblika jemstava (garancijski posao); • kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.); • poslove zastupanja u osiguranju; • poslove za koje je ovlašćena zakonom; • druge poslove u skladu sa zakonom. • druge poslove čija je priroda srodna i povezana sa gore nabrojanim poslovima, a u skladu

sa odlukom Upravnog odbora Banke. Rešenjem Narodne banke Jugoslavije br. 86/2001 od 11. aprila 2001. godine Banka je dobila dozvolu za obavljanje platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom (“veliko ovlašćenje”). Organi upravljanja Bankom su: Skupština banke, Upravni odbor i Izvršni odbor. Članove Upravnog odbora imenuje Skupština banke. Najmanje jedna trećina članova Upravnog odbora su lica nezavisna od Banke, odnosno lica koja nemaju direktnog ili indirektnog vlasništva ni u Banci, ni u članu bankarske grupe u kojoj je ta Banka. Banku zastupa i predstavlja Predsednik Izvršnog odbora Banke. Banka je formirala i sledeće odbore: Odbor za praćenje poslovanja Banke, Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i Odbor za utvrđivanje kamatnih stopa, tarifa i naknada za usluge. Na dan 31. decembra 2009. godine Banka je imala 2.072 zaposlena (2008.: 2.211).


2

Raiffeisen Leasing d.o.o. Beograd Društvo za posredovanje, promet i usluge Raiffeisen Leasing d.o.o., Beograd (u daljem tekstu: Raiffeisen Leasing) osnovano je Ugovorom o osnivanju između Raiffeisenbank a.d., Beograd i Raiffeisen – Leasing International GmbH, Vienna od 5. februara 2003. godine. Osnivanje Raiffeisen Leasinga je upisano u registar Trgovinskog suda u Beogradu pod brojem X-Fi-1410/03 dana 10. februara 2003. godine. Raiffeisenbank a.d., Beograd i Raiffeisen – Leasing International GmbH učestvuju sa po 50% u kapitalu Društva. U skladu sa promenom zakonske regulative, Raiffeisen Leasing je upisano u registar Agencije za privredne registre pod brojem 1-89259-00 dana 23. decembra 2005. godine. Registrovani upisani i uplaćeni osnivački kapital iznosi EUR 3.000.000. Dana 25. januara 2006. godine, Narodna Banka Srbije je izdala Rešenje br. 619 po kome se izdaje dozvola Raiffeisen Leasingu za obavljanje poslova finansijskog lizinga. Sedište Raiffeisen Leasinga je u ulici Milutina Milankovića 134 a, Novi Beograd. Na dan 31. decembra 2009. godine Raiffeisen Leasing ima 80 zaposlenih (2008.:83).

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future a.d. Beograd

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future a.d. Beograd (dalje u tekstu: Raiffeisen Future) osnovano je Odlukom o osnivanju od 28. septembra 2006. godine od strane Raiffeisen banke a.d., Beograd u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima i Zakonom o privrednim društvima. Narodna banka Srbije je dana 16. novembra 2006. godine izdala Rešenje br. 10175 kojim se izdaje dozvola za rad Raiffeisen Future-i, kao i Rešenje br. 10176 kojim se izdaje dozvola za organizovanje i upravljanje Dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future. Dobrovoljni penzijski fond Raiffeisen Future a.d. Beograd (dalje u tekstu: Fond) se u Registru dobrovoljnih penzijskih fondova Narodne banke Srbije vodi pod registarskim brojem 1000168. Fond je počeo sa poslovanjem u januaru 2007. godine. Na dan 31. decembra 2009. godine Fond ima ukupno 12.743 članova (2008.: 10.755) i neto imovina Fonda iznosi RSD 645.696 hiljada (2008.: 373.490 hiljada). Osnivanje Raiffeisen Future je upisano u registar Agencije za privredne registre u Beogradu 23. novembra 2006. godine pod brojem BD.194119/2006. Raiffeisen Future je registrovano kao zatvoreno akcionarsko društvo čiji je jedini osnivač Raiffeisen banka a.d., Beograd. Raiffeisen Future je registrovano za organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, kao i za spoljnotrgovinski promet i usluge u spoljnotrgovinskom prometu. Sedište Raiffeisen Future je u Bulevaru Zorana Đinđića 64/a, Novi Beograd. Raiffeisen Future ima 16 zaposlenih na dan 31. decembra 2009. godine (2008.: 16). Matični broj Raiffeisen Future je 20223243, a poreski identifikacioni broj 104714052. Kastodi banka sa kojom Raiffeisen Future ima zaključen ugovor je UniCredit bank Srbija a.d. Beograd. Društvo za upravljanje investicionim fondovima Raiffeisen Invest a.d. Beograd

Društvo za upravljanje investicionim fondovima Raiffeisen Invest a.d. Beograd (dalje u tekstu: Raiffeisen Invest) osnovano je kao zatvoreno akcionarsko društvo Odlukom o osnivanju od 03. maja 2007. godine od strane Raiffeisen banke a.d. Beograd u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima i Zakonom o privrednim društvima.


3

Komisija za hartije od vrednosti je dana 31. maja 2007. godine izdala Rešenje br. 5/0-33-2491/4-07 o davanju dozvole za rad Raiffeisen Invest-u za upravljanje investicionim fondovima za obavljanje sledećih delatnosti:

• organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondom • osnivanje i upravljanje zatvorenim investicionim fondom • upravljanje privatnim investicionim fondom. Komisija za hartije od vrednosti je dana 12. jula 2007. godine izdala Rešenje, br. 5/0-34-3927/8-07 o davanju dozvole za organizovanje otvorenog investicionog fonda Raiffeisen Akcije (u daljem tekstu: Fond), a dana 16. avgusta 2007. godine Rešenje br. 5/0-44-6300/5-07 o upisu Fonda u Registar investicionih fondova. Otvoreni investicioni fond Raiffeisen Akcije je fond rasta vrednosti imovine. Raiffeisen Akcije otvoreni investicioni fond je počeo sa poslovanjem 16. avgusta 2007. godine upisom u registar investicionih fondova. Na dan 31. decembar 2009. godine Fond ima ukupno 1.733 članova (2008.: 1.855) i neto imovina Fonda iznosi RSD 186.823 hiljda (2008.: RSD 282.567 hiljada). Komisija za hartije od vrednosti je dana 10. decembra 2009. godine izdala Rešenje br. 5/0-34-5414/5-09 o davanju dozvole za organizovanje otvorenog investicionog fonda Raiffeisen CASH (u daljem tekstu: Fond). Raiffeisen Invest je dana 11. januara 2010.godine objavilo javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica. Javni poziv je završen dana 09. februara 2010.godine i do dana sastavljanje finansijskih izveštaja još uvek nije dobijeno rešenje o upisu Fonda u Registar investicionih fondova. Osnivanje Raiffeisen Invest-a je upisano u Registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre u Beogradu dana 25. juna 2007. godine pod brojem BD62641/2007. Raiffeisen Invest je registrovano kao zatvoreno akcionarsko društvo čiji je jedini osnivač i akcionar Raiffeisen banka a.d. Beograd. Delatnost Raiffeisen Invest-a je upravljanje investicionim fondovima, dok je kao pretežna delanost u Agenciji za privredne registre upisano ostalo finansijsko posredovanje. Sedište Raiffeisen Invest-a je u Bulevaru Zorana Đinđića 64/a, 11070 Novi Beograd. Na dan 31. decembar 2009. godine Društvo ima 13 zaposlenih (2008.: 13). Matični broj Društva je 20302402, a poreski identifikacioni broj 105053883. Kastodi banka sa kojom Društvo ima zaključen ugovor je UniCredit bank Srbija a.d. Beograd.


4

2. Osnove za sastavljanje i prikazivanje konsolidovanih finansijskih izveštaja (a) Izjava o usklađenosti

Konsolidovani finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa domaćim propisima: Zakonom o računovodstvu i reviziji (Sl. glasnik RS, br. 46/06 i 111/09), Zakonom o Narodnoj banci Srbije (Sl. glasnik RS, br. 72/03, 55/04 i 85/05), Zakonom o bankama (Sl. glasnik RS, br. 107/05), Zakonom o deviznom poslovanju (Sl. glasnik RS, 62/06), Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (Sl. glasnik RS, br. 47/06), Zakonom o porezu na dobit preduzeća (Sl. glasnik RS, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004), podzakonskim aktima donetim na osnovu pomenutih zakona, kao i Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (Sl. glasnik RS, br. 129/07 i 63/08), Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (Sl. glasnik RS, br. 129/2007, 63/2008 i 104/2009), Odlukom o upravljanju rizicima (Sl. glasnik RS, br. 129/07,63/08 i 112/08), Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za banke i druge finansijske organizacije ("Sl. glasnik RS" br. 98/07, 57/08 i 3/09) i Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke ("Sl. glasnik RS" br. 74/2008, 3/2009, 12/2009 i 5/2010 ).

Grupa je u toku 2009. godine vodila poslovne knjige u skladu sa zakonskim propisima važećim u Republici Srbiji, koji se generalno baziraju na Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI).

(b) Osnove konsolidacije Grupa obuhvata matično pravno lice sa svim svojim zavisnim pravnim licima.

Zavisna pravna lica su privredna društva koje su pod kontrolom matičnog pravnog lica. Kontrola postoji ako matično pravno lice ima moć, neposrednu ili posrednu, da upravlja finansijskom i poslovnom politikom privrednog društva u cilju ostvarivanja koristi od njegove delatnosti. Matično pravno lice ili njegovo zavisno pravno lice može biti investitor u pridruženo pravno lice ili u zajednički kontrolisano pravno lice.

Finansijski izveštaji zajednički kontrolisanih i zavisnih preduzeća su uključeni u konsolidovane finansijske izveštaje Grupe od dana početka kontrole.

Konsolidovani finansijski izveštaji sastavljeni za godinu koja se završava 31. decembra 2009. godine obuhvataju aktivnosti matičnog pravnog lica Raiffeisen banke a.d. Beograd i sledećih njenih povezanih pravnih lica:

Naziv privredng društva % učešća u

kapitalu Tip učšća

Raiffeisen Leasing d.o.o. Beograd 50 Direktno Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future a.d. Beograd 100 Direktno Društvo za upravljanje investicionim fondovima Raiffeisen Invest d.o.o., Beograd 100 Direktno


5

(c) Pravila procenjivanja Konsolidovani finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela istorijske vrednosti, osim za sledeće pozicije:

• finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha,koji se vrednuju po fer vrednosti; • finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju, koji se vrednuju po fer vrednosti i • derivati, koji se vrednuju po fer vrednosti. (d) Načelo stalnosti poslovanja (“going concern“) Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe su pripremljeni u skladu sa načelom stalnosti poslovanja (“going concern” konceptom), koje podrazumeva da će Grupa nastaviti da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti. (e) Funkcionalna i izveštajna valuta Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe predstavljeni su u hiljadama dinara (RSD). Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji.

(f) Korišćenje procenjivanja Prezentacija konsolidovanih finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Grupe korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom iskustvu, kao i različitim informacijama raspoloživim na dan sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, a koje deluju realno i razumno u datim okolnostima. Na bazi ovih informacija se formira pretpostavka o vrednosti sredstava i obaveza, koju nije moguće neposredno potvrditi na bazi drugih informacija. Stvarna vrednost sredstava i obaveza može da odstupa od vrednosti koja je procenjena na ovaj način. Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su procene izvršene, su rezultat redovnih provera. Ukoliko se putem provere utvrdi da je došlo do promene u procenjenoj vrednosti sredstava i obaveza, utvrđeni efekti se priznaju u konsolidovanim finansijskim izveštajima u periodu kada je došlo do promene u proceni, ukoliko promena u proceni utiče samo na taj obračunski period, ili u periodu kada je došlo do promene u proceni i narednim obračunskim periodima, ukoliko promena u proceni utiče na tekući i buduće obračunske periode. U Napomeni 4 su date informacije o oblastima kod kojih je stepen procene najveći i koje mogu imati najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima Grupe.


6

3. Pregled značajnih računovodstvenih politika Banka konzistentno primenjuje usvojene računovodstvene politike u svim periodima prezentiranim u finansijskim izveštajima. Osnovne računovodstvene politike primenjene kod sastavljanja računovodstvenih izveštaja za 2009. godinu navedene su dalje u tekstu.

(a) Poslovne promene u stranoj valuti Poslovne promene u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu valute utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Monetarne pozicije iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare prema srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan bilansa. Nemonetarne pozicije preračunate su u dinare prema srednjem kursu valute koji je važio na dan poslovne promene. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po osnovu izvršenih plaćanja i naplata u stranim sredstvima plaćanja u toku godine kao i kursne razlike nastale prilikom prevođenja sredstava i obaveza iskazanih u stranoj valuti na dan bilansa iskazane su u bilansu uspeha Grupe kao prihodi/rashodi po osnovu kursnih razlika.

Potencijalne obaveze Grupe u stranoj valuti na dan bilansa, preračunate su u dinare prema srednjem kursu valute koji je važio na dan bilansa. Potraživanja i obaveze u koje je ugrađena valutna klauzula preračunata su u dinare po ugovorenom kursu valute, koji je važio na dan bilansa. Pozitivni i negativni efekti nastali po ovom osnovu iskazani su u konsolidovanom bilansu uspeha Banke, kao prihodi/rashodi po osnovu promene vrednosti imovine i obaveza. Kursevi najznačajnijih valuta koji su korišćeni prilikom preračuna pozicija konsolidovanog bilansa stanja obuhvataju:

Valuta 2009. 2008. CHF 64,4631 59,4040USD 66,7285 62,9000EUR 95,8888 88,6010 (b) Prihodi i rashodi kamata i naknada

Prihodi i rashodi kamata se iskazuju u trenutku obračuna u skladu sa načelom uzročnosti prihoda i rashoda primenom efektivne stope prinosa na imovinu ili odgovarajuće promenljive kamatne stope. Metod efektivne kamatne stope predstavlja metod kojim se izračunava amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i odgovarajući prihodi i rashodi po osnovu kamata alociraju na odgovarajući period. Efektivna kamatna stopa je stopa kojom se eskontuju budući novčani tokovi u toku otplate finansijskog instrumenta na njegovu knjigovodstvenu vrednost.

Aktivna kamata se obračunava i naplaćuje u skladu sa poslovnom politikom Grupe. Grupa je u 2009. godini ugovarala promenljive kamatne stope. Pri utvrđivanju kamatnih stopa Grupa se rukovodila kretanjem IBOR kamatne stope, referentne stope Narodne banke Srbije, ponude i tražnje na finansijskom tržištu uz selektivni pristup prema svojim komitentima.


7

Prihodi i rashodi naknada obuhvataju naknade koje Grupa obračunava i naplaćuje za obavljanje usluga platnog prometa u stranoj valuti i u dinarima, poslove garancija i akreditiva kao i drugih usluga. Grupa obračunava naknadu u skladu sa "Tarifom naknada i troškova Grupe za usluge" kao i u skladu sa pojedinačnim sporazumima sa svojim komitentima.

Naknade nastale kao rezultat procesa odobravanja kredita razgraničavaju se primenom efektivne kamatne stope. Ostale naknade i provizije priznate su u trenutku kada je korespodentna usluga izvršena.

(c) Rashodi po osnovu indirektnih otpisa potraživanja i rezervisanja

Shodno Odluci o Narodnoj Banci Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, Grupa je u skladu sa svojim unutrašnjim aktom, Metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, na teret rashoda iskazala ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

Obračunatu posebnu rezervu za procenjene gubitke u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke Grupa je umanjila za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama koje je skladu sa unutrašnjim aktom obračunala i iskazala na teret rashoda. (d) Operativni i finansijski lizing Lizing je klasifikovan kao operativni u slučaju kada je ugovorom regulisano da se vlasništvo nad sredstvom ne prenosi na Grupu kao korisnika lizinga do kraja trajanja lizinga. Sva plaćanja tokom godine po osnovu operativnog lizinga, evidentirana su kao trošak u bilansu uspeha ravnomerno pravolinijski tokom perioda trajanja lizinga. Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano da se ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga prenosi na Grupu kao korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, kao i da se pravo svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima određenim u ugovoru. Plasmani po osnovu lizinga predstavljaju naknadu koju primalac lizinga plaća davaocu lizinga po osnovu korišćenja predmeta lizinga – vozila i druge opreme. Ova naknada se utvrđuje prvenstveno na osnovu amortizacije celine ili najbitnijeg dela predmeta lizinga. Ugovoreni iznos lizing rate uključuje pored mesečne naknade za korišćenje predmeta lizinga i kamatu, koja predstavlja naknadu davaocu lizinga, i pripadajući porez na dodatu vrednost. Potraživanja koja proizilaze iz ugovora o finansijskom lizingu izražena su u valuti (EUR), a naplaćuju se u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu za devize Banke na dan uplate. U skladu sa ugovorenim načinom naplate lizing rate, plasmani po osnovu finansijskog lizinga vezani za EUR su preračunati u dinare po prodajnom kursu za EUR Banke na dan 31. decembar 2009. godine. (e) Porezi i doprinosi /i/ Porez na dobitak Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća. Poreski organ utvrđuje mesečni iznos akontacije poreza na dobit. Stopa poreza na dobit za 2009. godinu je 10% (2008.: 10%), i plaća se na oporezivu dobit iskazanu u poreskom bilansu. Obveznik poreza na dobit je dužan da obračuna porez na dobit za poreski period za koji se podnosi i poreska prijava.


8

Poreska osnovica iskazana u poreskom bilansu, se utvrđuje usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha. Za utvrđivanje oporezive dobiti Grupa je izvršila usklađivanje rashoda, koji su prikazani u konsolidovanom Bilansu uspeha, u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit.

Zakon o porezu na dobit ne predviđa da se poreski gubici iz tekućeg perioda mogu koristiti kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u prethodnim periodima. Međutim, gubici iz tekućeg perioda iskazani u poreskom bilansu mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina.

Zakonom o porezu na dobit poreskim obveznicima je priznato pravo na umanjenje poreske obaveze u određenom poreskom periodu, koje je Grupa prilikom utvrđivanja poreske obaveze iskoristila i to po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti i to 20% od vrednosti investicinoh ulaganja.

/ii/ Odloženi porez na dobitak Odloženi porez na dobitak obračunava se korišćenjem metoda utvrđivanja obaveza prema bilansu stanja, za privremene razlike nastale iz razlike između poreske osnove potraživanja i obaveza u konsolidovanom bilansu stanja i njihove knjigovodstvene vrednosti. Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska potraživanja se priznaju za sve odbitne privremene razlike i efekte poreskih gubitaka i poreskih kredita, koji se mogu prenositi u naredne fiskalne periode, do stepena do kojeg će verovatno postojati oporeziva dobit od koje se prenosi poreski gubitak i krediti mogu umanjiti.

/iii/ Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata uključuju porez na imovinu, poreze i doprinose na zarade na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose u skladu sa republičkim, poreskim i opštim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih poslovnih rashoda. (f) Beneficije zaposlenih

Za kratkoročne naknade zaposlenima, Grupa priznaje na teret troškova nediskontovani iznos kratkoročnih naknada zaposlenima za koji se očekuje da će biti isplaćen u zamenu za date usluge. Naknade za neiskorišćene godišnje odmore priznaju se kao razgraničeni trošak.

Za dugoročne naknade, Grupa priznaje diskontovani iznos naknada za koji se očekuje da će biti plaćeni u zamenu za date usluge pružene od strane zaposlenih. Grupa sprovodi utvrđeni plan naknade zaposlenima. U skladu sa tim planom zaposleni imaju pravo na otpremnine u iznosu od 100% plate zarađene u mesecu koji predhodi sticanju uslova za redovno penzionisanje na osnovu godina staža ili starosne granice. Poslednja procena vrednosti sredstava plana i sadašnje vrednosti obaveza po osnovu utvrđenog plana naknada izvršena je sa stanjem na dan 31. decembar 2009. godine.

Grupa koristi najbolje moguće procene varijabli prilikom određivanja ukupnog troška rezervisanja za naknade po prestanku radnog odnosa. Osnovne pretpostavke na koje se procena oslanja uključuje sledeće:

• 0% povećanja zarada u naredne 2 godine i povećanje od 2% u periodu nakon toga, • diskontna stopa vladinih obveznica u evrima koje dospevaju u narednih 20 godina, pošto su

naknade vezane za promenu u valuti eura.


9

U konsolidovanim finansijskim izveštajima Grupe na dan 31.decembar 2009. godine, izvršeno je rezervisanje za dane godišnjeg odmora zaposlenih, kao i rezervisanje po osnovu procenjene sadašnje vrednosti sredstava za otpremnine za odlazak u penziju nakon ispunjenih uslova. (g) Finansijski instrumenti /i/ Klasifikacija Grupa klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha, krediti i potraživanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i sredstva koja se drže do roka dospeća. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja.

/ii/ Priznavanje Kupovina ili prodaja finansijskog sredstva ili obaveze se evidentira korišćenjem računovodstvenog obuhvatanja na datum saldiranja transakcije. /iii/ Vrednovanje

Finansijski instrumenti inicijalno se vrednuju po tržišnoj vrednosti koja uključuje transakcione troškove kod svih finansijskih sredstava ili obaveza osim onih koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva koja se vode po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha inicijalno se priznaju po fer vrednosti, a transakcioni troškovi terete troškove poslovanja u bilansu uspeha.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha se nakon inicijalnog priznavanja, iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraživanja, kao i finansijska sredstva koje se drže do dospeća, vrednuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope.

Nakon inicijalnog priznavanja, finansijske obaveze se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, osim finansijskih obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha. /iv/ Prestanak priznavanja

Grupa vrši isknjiženje finansijskog sredstva kada prava na priliv gotovine po osnovu tog sredstva isteknu ili kada ta prava prenese na drugoga. Svako pravo po prenetoj finansijskoj aktivi, kreirano ili zadržano od strane Grupe, priznaje se kao posebno sredstvo ili obaveza.

Grupa vrši isknjiženje obaveze kada je obaveza izmirena, ukinuta ili kada je preneta na drugoga. /v/ Vrednovanje po amortizovanim vrednostima

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili obaveze je iznos po kome se sredstva ili obaveze inicijalno vrednuju, umanjen za otplate glavnice, a uvećan ili umanjen za akumuliranu amortizaciju korišćenjem metoda efektivne kamatne stope na razliku između inicijalne vrednosti i nominalne vrednosti na dan dospeća instrumenta, umanjenog za obezvređenje.


10

/vi/ Vrednovanje po fer vrednosti Fer vrednost finansijskih instrumenata je iznos za koji sredstvo može biti razmenjeno, ili obaveza izmirena, između obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisne transakcije. Fer vrednost se određuje primenom dostupnih tržišnih informacija na dan izveštavanja i ostalih modela vrednovanja koje Grupa koristi. Fer vrednost pojedinih finansijskih instrumenata iskazanih po nominalnoj vrednosti je približno jednaka njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti. Ovi instrumenti obuhvataju gotovinu, kao i potraživanja i obaveze koje nemaju ugovoreno dospeće, ni ugovorenu fiksnu kamatnu stopu. Ostala potraživanja i obaveze se svode na sadašnju vrednost diskontovanjem budućih novčanih tokova uz korišćenje tekućih kamatnih stopa. Rukovodstvo je mišljenja da usled prirode poslovanja Grupa i njenih opštih politika, nema značajnih razlika između knjigovodstvene i fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza. Fer vrednost neopozivih kredita i vanbilansnih stavki je ista kao njihova knjigovodstvena vrednost. /vii/ Obezvređenje

Finansijska sredstva Grupe se procenjuju na dan bilansa kako bi se utvrdilo da li postoje objektivni dokazi obezvređenja. Ukoliko postoje dokazi o obezvređenju, utvrđuje se naplativ iznos plasmana. Radi adekvatnog i efikasnog upravljanja kreditnim rizikom, Grupa je svojim unutrašnjim aktima propisao posebne politike i procedure za identifikovanje loše aktive i upravljanje tom aktivom.

Rukovodstvo vrši procenu naplativosti potraživanja, odnosno ispravke vrednosti plasmana na osnovu pojedinačne procene rizičnih potraživanja. Rizičnim potraživanjima se smatraju sva potraživanja sa kašnjenjem u otplati. Grupa procenjuje naplativi iznos potraživanja i plasmana, imajući pri tome u vidu urednost u plaćanju, finansijsko stanje dužnika i kvalitet kolaterala, kao i ugovoreni novčani tok i istorijske podatke o gubicima.

Za procenjen iznos obezvređenja Grupa vrši ispravku vrednosti na teret rashoda perioda u kome je došlo do obezvređenja. Ako u kasnijim periodima rukovodstvo utvrdi da je došlo do promene uslova i da obezvređenje više ne postoji, ranije izvršena ispravka vrednosti se ukida u korist prihoda. Ukidanje ispravke vrednosti ne može imati za rezultat veću knjigovodstvenu vrednost sredstva od vrednosti koju bi to sredstvo imalo da ranije nije vršeno obezvređenje.

(h) Krediti Krediti se procenjuju u visini odobrenog plasmana umanjenog za iznos otplaćene glavnice kao i za iznos potencijalnih gubitaka koji je zasnovan na proceni identifikovanih rizika po pojedinačnim plasmanima Grupe u skladu sa Metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

Za svrhu utvrđivanja amortizovane vrednosti korišćena je ugovorena kamatna stopa koja buduću vrednost gotovinskih tokova svodi na nominalnu vrednost odobrenog kredita umanjenog za izvršene otplate glavnice.

Krediti odobreni u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika putem vezivanja za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF, preračunati su na dan bilansa po srednjem kursu.


11

Krediti se ugovaraju sa promenljivom kamatnom stopom, a prema poslovnoj politici članica Grupe. Odluke o plasmanima zasnivaju se na informacijama o korisniku kredita, njegovom bonitetu, uz sagledavanje njegove ukupne zaduženosti.

Instrumenti obezbeđenja naplate potraživanja utvrđuju se posebnom odredbom ugovora između Grupe i komitenta. Kao instrument obezbeđenja naplate potraživanja Grupa prihvata akceptne naloge, garancije, hipoteku na nekretnine i pokretne stvari.

Potencijalni gubici

Grupa vrši procenu, kreiranje i preispitivanje rezervisanja po osnovu rizika kojima je izložena u poslovanju, posebno rezervisanja vezana za gubitke koji mogu nastati po osnovu kreditnog rizika. Na kraju svakog meseca Grupa vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je plasman ili grupa plasmana delimično ili u potpunosti nenaplativa.

Krediti grupe prikazani su u iznosu umanjenom za iznos potencijalnih gubitaka procenjenih internom metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

Plasmani ili grupa plasmana smatra se delimično ili u potpunosti nenaplativim ako, i samo ako postoji objektivni dokaz nenaplativosti ukoliko su rezultat jednog ili većeg broja događaja, pri čemu ovi događaji imaju merljiv uticaj na procenjene buduće novčane tokove po osnovu naplate tih potraživanja.

U skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39, formiranje tzv. »skrivenih rezervi« nije dozvoljeno.

Grupa preduzima mere da se u potpunosti zaštiti od kreditnog rizika kojem je izložena u poslovanju, kroz formiranje:

• pojedinačnih rezervisanja za gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansnih potraživanja i

vanbilansnih stavki

• grupnih rezervisanja koja se posmatraju na nivou »portfolija plasmana« u okviru bilansnih potraživanja i vanbilansnih stavki.

Pojedinačna rezervisanja

U skladu sa internom procedurom za obračun pojedinačne ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja po vanbilansnim stavkama, ispravka vrednosti, odnosno rezervisanja se obračunavaju kao razlika između ukupne vrednosti potrašivanja i zbira sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova po osnovu naplate potraživannja i pravične vrednosti sredstva obezbeđenja, koja je umajena za troškove pribavljanja obezbeđenja.

Sadašnja vrednost očekivanih budućih novčanih tokova (procenjeni iznos koji će biti naplaćen) se izračunava diskontovanjem potraživanja prema ugovorenoj efektivnoj kamatnoj stopi ili je jednaka tržišnoj vrednosti potraživanja, ukoliko postoji sekundarno tržište na kojem su potraživanja utrživa. Očekivani budući novčani tokovi koji se odnose na kratkoročna potraživanja se ne diskontuju ukoliko je efekat diskontovanja nematerijalan. Merenje delimično ili u potpunosti nenaplativog plasmana uzima u obzir pravičnu vrednost obezbeđenja. Obezbeđenje, u opštem slučaju, neće bit uzeto u obzir ukoliko ne postoji mogućnost ostvarivanja nadzora nad njim. Za sva potraživanja koja su u kašnjenju preko 90 dana, za velika, srednja preduzeća i finansijske institucije i 90-180 dana, za fizička lica i mikro segmente Grupa kreira pojedinačna


12

rezervisanja.

Grupna rezervisanja

Potencijalni gubitak po osnovu bilansnih i vanbilansnih stavki koji se ne može identifikovati na nivou pojedinačnog potraživanja, se identifikuje na nivou portfolija (grupe) potraživanja homogenih sa aspekta kreditnog rizika.

Prihvatljivi su različiti metodi u grupisanju plasmana u cilju procene gubitaka i izračunavanja istorijskih i očekivanih stopa gubitka. U tom smislu, plasmani mogu biti grupisani na bazi jedne ili većeg broja karakteristika: (a) tipa plasmana (npr. stambeni kredit, kreditna kartica); (b) procenjene verovatnoće ulaska u defualt; (c) kreditnog rejtinga dužnika; (d) gegrafske lokacije; (e) kvaliteta obezbeđenja; (f) tipa dužnika; (g) broja dana kašnjenja; (h) ročnosti plasmana itd. (i) Finansijska sredstva koje se drže do dospeća

Finansijska sredstva koje se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koje Grupa ima nameru i mogućnost da drži do roka dospeća. Ova finansijska sredstva obuhvataju obveznice stare devizne štednje emitovane od strane Republike Srbije.

U slučaju da Grupa odluči da proda značajan deo finansijskih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća klasifikuju se kao dugoročna sredstva, osim ako su rokovi dospeća kraći od 12 meseci od datuma bilansa stanja; tada se klasifikuju kao kratkoročna sredstva.

Finansijska sredstva koje se drže do dospeća inicijalno su evidentirane po nabavnoj vrednosti, a na dan bilansa su iskazane po amortizovanoj vrednosti, odnosno sadašnjoj vrednosti budućih tokova gotovine utvrđenih primenom efektivne kamatne stope sadržane u instrumentu.

(j) Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha su finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja. Finansijsko sredstvo se klasifikuje u ovu kategoriju ukoliko je pribavljeno prvenstveno radi prodaje u kratkom roku. Derivati se takođe klasifikuju kao sredstva koja se drže radi trgovanja, osim ako su određeni kao instrument zaštite od rizika. Sredstva u ovoj kategoriji su klasifikovana kao tekuća sredstva. Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekat promena u fer vrednosti iskazuje u bilansu uspeha obuhvataju obveznice stare devizne štednje emitovane od strane Republike Srbije i akcije banaka i preduzeća nabavljene radi trgovine . Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekat promena u fer vrednosti iskazuje u bilansu uspeha inicijalno se procenjuju po nabavnoj vrednosti, a na dan bilansa se iskazuju po tržišnoj vrednosti. Efekti po osnovu promene tržišne vrednosti finansijskih sredstava prikazani su u bilansu uspeha Grupe kao prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine. Prodajom ovih hartija od vrednosti Grupa je iskazala dobitke ili gubitke. (k) Učešća u kapitalu i ostale finansijska sredstva raspoložive za prodaju

Finansijska sredstva raspoložive za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao krediti i potraživanja, finansijska sredstva koje se drže do dospeća ili finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. Finansijska sredstva raspoložive za prodaju su plasmani za koje postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu, koji mogu biti prodate


13

zbog potrebe za likvidnošću ili usled promene kamatnih stopa, deviznih kurseva ili tržišnih cena. Ukoliko za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju ne postoji aktivno tržište, ukoliko su sa fiksnim rokom dospeća, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se vrednuju po amortizovanoj vrednosti primenom metoda efektivne kamatne stope. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju inicijalno se procenjuju po nabavnoj vrednosti, a na dan bilansa procenjuju se po tržišnoj vrednosti, ako je poznata. Promena tržisne vrednosti se iskazuje u okviru kapitala, u korist ili na teret revalorizacione rezerve, sve do otuđenja tih hartija od vrednosti kada se revalorizacione rezerve prenose u prihode. Kod učešća u kapitalu postoji namera držanja u neodređenom periodu. Ova učešća mogu biti prodata u zavisnosti od potreba za likvidnošću ili u slučaju promene tržišnih cena. Učešća u kapitalu za koje ne postoji aktivno tržište vrednovana su po nabavnoj vrednosti. (l) Gotovina i gotovinski ekvivalenti U konsolidovanom bilansu tokova gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina u blagajni, sredstva na računima kod banaka i ostala novčana sredstva. (m) Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se vrednuju po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Nakon početnog priznavanja, nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i gubitke usled obezvređenja. Nematerijalna ulaganja su nemonetarna sredstva (ne predstavljaju opipljiva fizička sredstva) kao što su goodwill, patenti, licence, koncesije, zaštitni znakovi, žigovi, računovodstveni softveri, franšize, ulaganja u razvoj novih proizvoda, procesa i uređaja, autorskih prava i drugo. Za ova sredstva postoji verovatnoća da će u periodu dužem od jedne godine generisati ekonomske koristi u iznosu koji premašuje troškove.

Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je nematerijalno ulaganje raspoloživo za upotrebu.

Osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost. Ako preostala vrednost nije materijalno značajna, ne uzima se u obzir prilikom obračuna amortizacije, odnosno ne umanjuje osnovicu za amortizaciju.

Nematerijalna ulaganja amortizuju se putem proporcionalne metode u roku od pet godina, uz korišćenje amortizacione stope od 20%. (n) Nekretnine i oprema /i/ Priznavanje i vrednovanje Nekretnine i oprema se vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i gubitke usled obezvređenja. Nekretnine i oprema Grupe obuhvataju građevinske objekte, opremu i osnovna sredstva u pripremi.

Početno merenje nekretnina i opreme vrši se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja.

Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno mogu pripisati nabavci sredstva. Kupljeni softver koji je sastavni deo neophodan za funkcionalnu upotrebljivost opreme, kapitalizuje se kao deo te opreme.


14

Kada delovi nekretnine i opreme imaju različite korisne vekove trajanja, oni se vode kao zasebne stavke (glavne komponente) opreme.

Za naknadno merenje nekretnina i opreme nakon početnog priznavanja Grupa primenjuje model nabavne vrednosti. /ii/ Naknadni troškovi Troškovi zamene dela nekretnine i opeme priznaju se po knjigovodstvenoj vrednosti ukoliko je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim delom prilivati u Grupu i ako se cena koštanja tog dela sredstva može pouzdano izmeriti. Rezervni delovi i oprema za servisiranje evidentiraju se kroz bilans uspeha kada se potroše. /iii/ Amortizacija

Amortizacija nekretnine i opreme obračunava se po proporcionalnom metodu primenom minimalnih stopa koje su određene tako da se nabavna vrednost nekretnina i opreme amortizuje u jednakim godišnjim iznosima u toku veka upotrebe.

Primenjene godišnje stope amortizacije su:

Vek trajanja % Građevinski objekti 40 2,5 Kompjuteri 5 20 Nameštaj i oprema 8 – 9 11 – 12,5 Motorna vozila 6,5 15,5 Ostalo 6 – 14 7 – 16,5 Ulaganja u poslovne objekte u zakupu 3 – 10 10 – 33,3 /iv/ Troškovi popravke i održavanja nekretnina i opreme, iskazuju se kao rashod u momentu nastanka. /v/ Pozitivna razlika nastala prilikom prodaje nekretnina i opreme iskazuje se u okviru ostalih prihoda. Neotpisana vrednost otuđenih i rashodovanih nekretnina i opreme naknađuje se na teret ostalih rashoda. (o) Depoziti

Depoziti se iskazuju u visini deponovanih iznosa koji mogu biti uvećani za obračunatu kamatu, što zavisi od obligacionog odnosa između deponenta i Banke. Banka je ugovarala promenljive kamatne stope na depozite u zavisnosti od visine depozita. Devizni depoziti se prikazuju u dinarima prema srednjem kursu valuta važećem na dan bilansa.

U konsolidovanom bilansu stanja depoziti su prikazani kao transakcioni i ostali depoziti. (p) Kapital

Kapital Grupe obuhvata osnivački udeo, akcije narednih emisija, akumulirani rezultat i rezultat prethodnih perioda.

Kapital Grupe obrazovan je iz uloženih sredstava osnivača u novčanom obliku. Osnivač ne može povlačiti sredstva uložena u kapital Grupe.


15

4. Računovodstvene procene i pretpostavke Rukovodstvo vrši procene i donosi pretpostavke koje utiču na vrednost sredstava i obaveza u narednoj finansijskoj godini Računovodstvene procene i pretpostavke se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. (a) Ključne računovodstvene procene i pretpostavke

Rukovodstvo vrši procene i pretpostavke koje se odnose na budućnost. Rezultirajuće računovodstvene procene će, po definiciji, retko biti jednake ostvarenim rezultatima. Procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvene vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine su prikazane u daljem tekstu. /i/ Ispravka vrednosti Banka vrši pregled potraživanja i drugih plasmana u cilju procene ispravke vrednosti i rezervisanja na mesečnom nivou. Kod utvrđivanja da li gubitke po osnovu obezvređenja potraživanja i drugih plasmana treba priznati u bilansu uspeha, Grupa procenjuje da li postoje informacije/dokazi koje ukazuju na postojanje merljivog smanjenja procenjenih budućih tokova gotovine na grupnom nivo, pre nego što je takve gubitke moguće identifikovati na nivou pojedinačnog potraživanja, odnosno plasmana. Informacije koje mogu ukazati na gubitke po osnovu potraživanja i plasmana uključuju: neredovnost i kašnjenje u izmirivanju obaveza, tržišni i ekonomski uslovi na lokalnom nivou koji uslovljavaju kašnjenja u izmirivanju obaveza i sl. Procene rukovodstva o obezvređenju potraživanja i drugih plasmana putem procene budućih tokova gotovine se baziraju na stvarnim gubicima iz prošlosti, koji su realizovani na finansijskim sredstvima sa sličnim rizikom i sličnim uzrocima obezvređenja. Metodologija i pretpostavke od kojih se polazi pri definisanju iznosa i perioda priliva gotovine po osnovu plasmana su predmet redovne provere u cilju svođenja na minimum razlike između procenjenih gubitaka i stvarnih gubitaka. /ii/ Poštena (fer) vrednost

Utvrđivanje poštene vrednosti finansijskih sredstava i obaveza za koje ne postoji tržišna cena zahteva korišćenje različitih modela i tehnika. Kod finansijskih instrumenata koji imaju manji obim trgovine i čije tržišne cene su samim tim manje transparentne, utvrđivanje fer vrednosti je subjektivnije, odnosno zahteva veći stepen korišćenja procene u zavisnosti od likvidnosti instrumenta, koncentracije rizika, nesigurnosti na tržištu, pretpostavki vezanih za cenu i ostalih faktora koji utiču na konkretan finansijski instrument.


16

5. Dobitak po osnovu kamata Dobitak po osnovu kamata prema vrsti dužnika i deponenta obuhvata: U hiljadama RSD 2009. 2008. Prihodi od kamata

Narodna Banka Srbije 3.973.661 4.945.397Banke - domaće 75.070 373.615- strane 92.967 420.578Privreda 6.030.646 5.760.937Javni sektor 61.981 36.723Stanovništvo 4.897.518 5.083.800Hartije od vrednosti 561.284 102.862Strana lica 7.435 18.853Drugi komitenti 182 -

15.700.744 16.742.765Rashodi od kamata

Narodna banka Srbije Banke - domaće 207.800 297.360- strane 721.094 177.537Privreda 1.787.212 2.859.377Javni sektor 53.882 44.344Stanovništvo 2.082.267 1.770.008Strana lica 265.732 341.126Drugi komitenti - -

5.117.987 5.489.752 Dobitak po osnovu kamata 10.582.757 11.253.013

6. Dobitak po osnovu naknada Dobitak po osnovu naknada obuhvata: U hiljadama RSD 2009. 2008.

Prihodi naknada

Prihodi po osnovu bankarskih usluga 2.369.389 2.153.237Prihodi po osnovu izdavanja garancija 1.093.481 1.061.128Ostali prihodi od naknada 169.698 254.452

3.632.568 3.468.817Rashodi naknada

Rashodi po osnovu platnog prometa u zemlji 318.765 218.993Rashodi po osnovu platnog prometa u inostranstvu 66.786 71.960Ostali rashodi po osnovu naknada 284.889 555.807

670.440 846.760

Dobitak po osnovu naknada 2.962.128 2.622.057


17

7. Ostali poslovni prihodi Ostali poslovni prihodi obuhvataju: U hiljadama RSD 2009. 2008. Prihodi od davanja robe u lizing 1.684.443 4.770.638Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 59.892 26.402Ostali prihodi 92.657 794.644 Ukupno 1.836.992 5.591.684

Prihodi od davanja robe u finansijski lizing predstavljaju prihode nastale po osnovu robe date u lizing u obliku dugoročnih finansijskih plasmana, iskazani su po prodajnim cenama umanjenim za porez na promet i priznaju se u momentu transfera rizika i koristi od predmeta lizinga korisniku lizinga.

8. Prihodi i rashodi od indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

8.1 Prihodi i rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja obuhvataju:

u hiljadama RSD 2009. 2008.

Prihodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana – po internoj klasifikaciji 7.517.307 5.834.354

Prihodi od ukidanja pojedinačnih ispravki vrednosti 1.630.387 678.379Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa po vanbilansnim pozicijama 5.417.717 7.084.930Prihodi od naplaćene suspendovane kamate 33.180 6.771Prihodi od ukidanja ostalih rezervisanja 409.739 395.554

15.008.330 13.999.988Rashodi indirektnih otpisa i plasmana

Rashodi indirektnog otpisa po osnovu glavnice-interna klasifikacija 8.819.549 5.922.574

Rashodi za pojedinačnu ispravku vrednosti 2.956.214 1.662.617Rashodi indirektnog otpisa po vanbilansnim pozicijama 5.575.373 6.971.130Rashodi po osnovu suspenzije kamate 111.049 342.410Rashodi po osnovu obezvređenja zaliha 78.073 11.568Rashodi po osnovu ostalih rezervisanja 352.861 166.714

17.893.119 15.077.013 Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 2.884.789 1.077.025


8.2 Tabela promena na ispravci vrednosti i rezervisanjima po vanbilansnim plasmanima za period od 01. januara do 31. decembra 2009. godine prikazana je kao što sledi:

U hiljadama RSD

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Potraživanja za kamatu i

naknadu i ostala

potraživanja

Dati krediti i depoziti

Hartije od vrednosti

Udeli (učešća)

Ostali plasmani

Ostala sredstva

Rezervisanja

po osnovu vanbilansnih

plasmana

Ukupno Napomena 12 14 15 16 17 18 21 25 Stanje 1. januara 2009. godine 741 45.153 2.366.739 10.654 - 301.588 2.512 1.599.983 4.327.370 Rashodi 798 431.942 10.480.364 50.660 - 772.077 39.922 5.575.373 17.351.136 Ukidanje po osnovu naplate - - (1.003.060) - - - - - (1.003.060) Korišćenje (817) (339.162) (7.162.899) (38.162) - (569.265) (34.329) (5.417.717) (13.562.351) Otpis - (4.171) (902.190) - - (257.847) (74) - (1.164.282) Kursne razlike 53 4.189 87.594 - - 67 192 121.254 213.349 Ostalo - - - - 29.992 - - - 29.992 Stanje na dan 31. decembar 2009.

775

137.951

3.866.548

23.152 29.992

246.620

8.223

1.878.893

6.192.154


19

9. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi obuhvataju: U hiljadama RSD 2009. 2008. Troškovi zarada 2.342.822 2.005.961Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 365.675 313.998Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 530.086 457.373Ostali lični rashodi 19.390 87.168Ukupno 3.257.973 2.864.500

10. Operativni i ostali poslovni rashodi

Operativni i ostali poslovni rashodi obuhvataju: U hiljadama RSD 2009. 2008. Nabavna vrednost robe date u lizing 1.530.894 4.770.638Troškovi amortizacije 961.623 858.688Troškovi zakupnine 1.011.643 825.556Troškovi doprinosa 539.577 474.345Troškovi reklame i propagande 308.429 301.374Troškovi održavanja stalnih sredstava 354.784 255.597Ostali nematerijalni troškovi 203.622 257.343Troškovi stručnog osposobljavanja radnika 26.637 39.440Troškovi kancelarijskog materijala 76.256 139.488Troškovi intelektualnih usluga i revizije 310.842 484.341Troškovi poštarine i iznajmljivanja linija 239.384 267.566Troškovi čuvanja imovine 114.580 111.114Ostali materijalni troškovi i usluge 184.459 131.057Troškovi službenih putovanja – dnevnice i ostali troškovi 24.783 43.789Troškovi PTT usluga 38.970 56.015Troškovi ostalog materijala 119.714 108.142Troškovi premija osiguranja 453.155 453.411Troškovi poreza 81.050 126.672Troškovi dovođenja u funkciju poslovnog prostora 18.476 32.451Troškovi reprezentacije 35.527 57.267Troškovi članarina 6.703 6.685Otpis nenaplativih potraživanja (direktan otpis) 107.876 13.626Ostali 190.629 173.930 Ukupno 6.939.613 9.988.535

Nabavnu vrednost robe date u lizing predstavljaju troškovi nastali po osnovu fakturisane realizacije, a čine ih fakturna vrednost dobavljača i zavisni troškovi nabavke.


20

11. Porez na dobit

11.1 Porez na dobitak na dan 31. decembar 2009. godine se sastoji od: U hiljadama RSD 2009. 2008. Porez na dobit 234.507 564.498Dobitak od kreiranja odloženog poreskog sredstva i smanjenja odloženih poreskih obaveza 31.138 -

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza - (43.435) Ukupno 265.645 521.063

11.2 U skladu sa Poreskim bilansom za period koji se završava 31. decembra 2009. godine, obaveza Grupe

po osnovu tekućeg poreza na dobit je utvrđena kao što sledi:

U hiljadama RSD 2009. 2008. Dobitak pre oporezivanja 3.635.655 7.117.251 Usklađivanje rashoda

Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansu 564.290 212.762Amortizacija obračunata u finansijskim izveštajima 961.623 858.688Amortizacija za poreske svrhe (565.803) (525.914)

Oporeziva dobit 4.595.765 7.662.787 Iznos gubitaka iz poreskog bilansa iz prethodnih godina do visine oporezive dobiti - -Poreska osnovica 4.595.765 7.662.787Obračunat porez po stopi od 10% 459.577 766.279Umanjenje (oslobođenje) obračunatog poreza (225.070) (201.781) Poreska obaveza na dan 31. decembar 234.507 564.498 Neiskorišćeni poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva na dan 31. decembar 2009. godine iznosi RSD 48.279 hiljada.


21

11.3 Promene na odloženim poreskim sredstvima (obavezama) na dan 31. decembar 2009. godine su prikazane u narednoj tabeli: U hiljadama RSD 2009. 2008. Stanje na dan 1. januar 38.752 90.960 Efekat kroz bilans uspeha

Poreski trošak (43.435)Poreski prihod 31.138

Efekat kroz revalorizacione rezerve (6.747) (8.773) Stanje na dan 31. decembar 63.143 38.752

11.4 Obračun odloženog poreskog sredstva na 31. decembar 2009. godine je prikazan kao što sledi:

2009. 2008. U hiljadama RSD Aktiva Pasiva Neto Aktiva Pasiva Neto Amortizacija osnovnih sredstava 34.715 - 34.715 3.578 (5.254) (1.676)Poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 43.948 - 43.948 49.201 - 49.201 Vrednovanje hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - (15.520) (15.520) - (8.773) (8.773) Odloženo poresko sredstvo/obaveza, neto 78.663 (15.520) 63.143 52.779 (14.027) 38.752 Odloženi porez je obračunat primenom poreske stope od 10%.


22

12. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: U hiljadama RSD 2009. 2008. Dinarska novčana sredstva Žiro račun 10.146.378 16.635.561Blagajna 1.626.347 2.147.558Blagajnički zapisi NBS - 1.344.000 11.772.725 20.127.119Novčana sredstva u stranoj valuti Devizni računi - Raiffeisen Zentralbank Oesterreich A.G., Austria 43.423.757 407.058- Ostale banke 562.329 360.794 43.986.086 767.852Blagajna 2.362.497 2.396.568Ostala novčana sredstva 8.295 7.623 2.370.792 2.404.191Minus: ispravka vrednosti (775) (741) Stanje na dan 31. decembar 58.128.828 23.298.421

Dinarska obavezna rezerva Matične banke predstavlja minimalnu rezervu dinarskih sredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi kod NBS. U skladu sa napred navedenom Odlukom dinarska obavezna rezerva se obračunava po stopi od 10% na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih depozita, kredita, hartija od vrednosti i ostalih dinarskih obaveza u toku jednog kalendarskog meseca. Sredstva dinarske obavezne rezerve se drže na žiro-računu Matične banke kod NBS. Izuzev primene ovog procenta na dinarsku osnovicu za obračun obavezne rezerve, primenjuju se i: • stopa od 5% – na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita

oročenih preko jednog meseca; • stopa od 45% – na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima indeksirane deviznom

klauzulom; • stopa od 45% – na deo dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima po osnovu depozita i

kredita primljenih iz inostranstva i to do nivoa te osnovice iz septembra 2008. godine; • po stopi od 0% - na pozitivnu razliku između dela dinarske osnovice koju čine obaveze u dinarima

po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva iz prethodnog kalendarskog meseca i tog dela osnovice iz septembra 2008. godine.

Od obračunate devizne obavezne rezerve, 40% Matična banka izdvaja u dinarima i dužna je da održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na žiro računu u visini zbira obračunate dinarske obavezne rezerve i procentualnog dela devizne obavezne rezerve, koji se izdvaja u dinarima. Narodna banka Srbije plaća Matičnoj banci kamatu na izdvojena sredstva, koja je u toku 2009. godine iznosila 2,5% godišnje.


23

13. Opozivi depoziti i krediti

U hiljadama RSD 2009. 2008.

Krediti po REPO transakcijama 29.000.000 24.000.000 Obavezna rezerva kod NBS 25.486.947 19.750.639 Opozivi depoziti u stranoj valuti - 63.965 Stanje na dan 31. decembar 54.486.947 43.814.604

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Banka obračunava i izdvaja deviznu obaveznu rezervu kod NBS. Obaveznu rezervu Banka obračunava na obaveze po deviznim depozitima, kreditima, hartijama od vrednosti i na druge devizne obaveze, uključujući i devizne subordinirane obaveze, kao i depozite, kredite i druga devizna sredstva primljena iz inostranstva po poslovima koje banka obavlja u ime i za račun trećih lica, po stopama od 20% do 100%, zavisno od vrste i roka dospeća. Banka je dužna da održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve u visini obračunate devizne obavezne rezerve umanjeno za deo devizne obavezne rezerve koji je, u skladu sa regulativom NBS, konvertovan u dinarsku obaveznu rezervu. Stopa konverzije devizne u dinarsku obaveznu rezervu kretala se u rasponu od 40 do 20%. U skladu sa izmenama i dopunama Odluke o kamatnim stopama od 10. juna 2005 godine Narodna banka Srbije ne obračunava kamatu na izdvojena sredstva na računu devizne obavezne rezerve.

14. Potraživanja za kamatu, naknadu i ostala potraživanja

Potraživanja za kamatu, naknadu i ostala potraživanja obuhvataju: U hiljadama RSD 2009. 2008. Kamate i naknade od banaka - u dinarima 8.754 1.661 Kamata i naknada od komitenata - u dinarima 665.579 580.093 - u stranoj valuti 16.063 16.530 681.642 596.623 Ostalo 364.141 Minus : Ispravka vrednosti (137.951) (45.153) Stanje na dan 31. decembar 552.445 917.272


24

15. Dati krediti i depoziti Dati krediti i depoziti obuhvataju sledeće vrste kredita i depozita:

U hiljadama RSD 2009. 2008. Ostali plasmani po osnovu finansijskog lizinga 10.901.595 13.794.330 Krediti po transakcionim računima 5.374.436 4.970.287 Potrošački krediti 2.005.248 2.477.058 Krediti za obrtna sredstva 9.411.035 6.847.429 Izvozni krediti 418.714 - Investicioni krediti 5.754.803 6.783.834 Stambeni krediti 19.516.832 19.109.844 Ostali krediti u dinarima 20.054.659 27.872.879 Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva 280.982 391.268 Overnight krediti u stranoj valuti 364.678 - Ostali krediti u stranoj valuti 137.696 4.614.217 Ostali dati depoziti u stranoj valuti - 8.195.909 74.220.678 95.057.055 Minus : Ispravka vrednosti (3.866.548) (2.366.739) Stanje na dan 31. decembar 70.354.130 92.690.316

Kratkoročni krediti su odobravani po godišnjoj kamatnoj stopi u zavisnosti od kreditnog rejtinga, pretežno do nivoa od 9,5% iznad EURIBORA za sektor velikih i srednjih preduzeća. Za sektor malih preduzeća, kratkoročni krediti su odobravani po godišnjoj stopi, u zavisnosti od kreditnog rejitinga, koja se kratala u rasponu od 1-mesečni BELIBOR uvećan za marginu od 3% do 1-mesećni EURIBOR uvećan za marginu 3%. Za podsegment mikro preduzeća i preduzetnika, kratkoročni krediti u dinarima su odobravani po kamatnoj stopi do 28% na godišnjem nivou. Za sektor stanovništva, kratkoročne krediti sa valutnom klauzulom su odobravani po kamatnoj stopi u intervalu od 5,5% do 30% i do 30% za dinarske kredite. Pozajmice po tekućim računima su odobrvane po kamatnoj stopi od 0% do 2,5% na mesečnom nivou.

Dugoročni krediti sektoru velikih i srednjih preduzeća se odobravaju na period do 10 godina (u izuzetnim slučajevima do 15 godina), po godišnjoj stopi koja se u zavisnosti od kreditnog rejtinga kreće do EURIBOR uvećan za marginu od 9,00%. Dugoročni krediti za sektor malih preduzeća nisu zastupljeni u većoj meri, a kamate se kreću do nivou od EURIBOR uvećan za marginu od 14,5%. Dugoročni krediti za podsegment mikro preduzeća i preduzetnika su odobravani po kamatnoj stopi od 7% +6M BELIBOR za dinarske kredite. Pozajmice po tekućim računima su odobravane po kamatnoj stopi do 2,5% na mesečnom nivou. Dugoročni krediti sektoru stanovništva se odobravaju na maksimalni rok od 30 godina sa kamatnom stopom od 5,5% do 30% na godišnjem nivou za kredite sa valutnom klauzulom i do 30% za dinarske kredite.

Plasmani po osnovu finansijskog lizinga se odobravaju u periodu od 12 do 72 meseca, po kamatnim stopama koje se kreću u intervalu od 4,77 do 18,54 za finansijski lizing u CHF i kamatnom stopom od 5,34 do 18,66 za finansijski lizing u EUR-ima.


25

15.3 Ročna struktura finansijskih plasmana po osnovu finansijskog lizinga na dan 31. decembar 2009. godine je prikazana u sledećoj tabeli: 2009. 2008.

U hiljadama RSD Bruto

plasmanUkalkulisane

kamateNeto

plasmanBruto

plasmanUkalkulisane

kamate Neto

plasman Do 1 godine 5.933.727 773.738 5.159.989 7.393.967 1.154.516 6.239.451Od 1 do 5 godina 6.315.891 576.589 5.739.302 8.594.071 1.063.511 7.530.560Preko 5 godina 2.344 40 2.304 25.110 791 24.319

Stanje 31. decembra 2009. godine 12.251.962 1.350.367 10.901.595 16.013.148 2.218.818 13.794.330 Ukalkulisane kamate po osnovu finansijskog lizinga u iznosu od RSD 1.350.367 hiljade (2008.: RSD 2.218.818 hiljada) predstavljaju kamate koje se odnose na buduće obračunske periode, koje se sada iskazuju po neto principu te ih iz tog razloga prikazujemo vanbilansno.

16. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) Hartije od vrednosti imaju sledeću strukturu: U hiljadama RSD 2009. 2008. Hartije od vrednosti kojima se trguje - obveznice Republike Srbije po osnovu stare devizne štednje 88.424 15.797 - akcije banaka 30.581 17.889 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - eskont menica u dinarima 585.008 568.770 - trezorski zapisi – Ministarstva finansija 7.581.270 - - obveznice Republike Srbije po osnovu stare devizne štednje 321.128 428.930 Minus : Ispravka vrednosti (23.152) (10.654) Stanje na dan 31. decembar 8.583.259 1.020.732


26

17. Udeli (učešća) Udeli Banke obuhvataju ulaganja u kapital sledećih pravnih lica: U hiljadama RSD 2009. 2008. Učešća u kapitalu u dinarima - ALCS Poslovno udruženje daval. Lizinga-Beograd 107 107 - Humanitarni fond “Budimir Boško Kostić”-Beograd 30 30 - Agroživ a. d. –Žitište 29.992 - 30.129 137 Učešća u kapitalu u stranoj valuti - Visa International- SAD, Kalifornija 155.181 87.722 - Raiffeiseng trening centar d.o.o. Zagreb 53 49 - International Factor Group 48 - 155.282 87.771 Minus : Ispravka vrednosti (29.992) - Stanje na dan 31. decembar 155.419 87.908

18. Ostali finansijski plasmani

Ostali plasmani obuhvataju:


Kupljeni plasmani – faktoring 39.709 93.858

Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 1.331 703Ostali plasmani 6.030.951 7.741.632Pokriveni akreditivi I druga jemstva 5 5

6.071.996 7.836.198 Minus: Ispravka vrednosti (246.620) (301.588) Stanje na dan 31. decembar 5.825.376 7.534.610


27

19. Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganjima u iznosu od RSD 821.814 hiljada (2008.: RSD 630.047 hiljada) obuhvataju

koncesije, patente i licence. Promene na nematerijalnim ulaganjima su prikazane kao što sledi:

U hiljadama RSD Nematerijalna

ulaganja Nabavna vrednost Stanje 01. januara 2009. godine 1.102.067 Nabavka 427.606 Stanje 31. decembar 2009. 1.529.673 Ispravka vrednosti Stanje 01. januara 2009. godine 472.020 Amortizacija 235.839 Stanje 31. decembar 2009. 707.859 Sadašnja vrednost na dan 31.decembra 2009. 821.814 Sadašnja vrednost na dan 31.decembra 2008. 630.047

20. Nekretnine i oprema

20.1 Nekretnine i oprema obuhvataju:

U hiljadama RSD 2009. 2008. Nekretnine i oprema

Osnovna sredstva u pripremi 871.363 685.210Građevinski objekti i oprema i zemljište 1.692.204 1.954.018Osnovna sredstva data u zakup 32.629 134.664Ulaganja u tuđa osnovna sredstva 481.159 585.885

Stanje na dan 31. decembar 3.077.355 3.359.777


28

20.2 Promene na stalnim sredstvima tokom 2009. godine obuhvataju:

U hiljadama RSD Građevinski

objekti

Oprema data u zakup

Ostala oprema

Investicije u toku Ukupno

Nabavna vrednost Stanje 01. januara 2009. godine 28.118 366.818 4.433.587 685.210 5.513.733Nabavka - - - 575.444 575.444Prenos sa/na - - 389.291 (389.291) -Rashod (243.442) (77.755) - (321.197)Ostalo –ispravka - - (55.790) - (55.790)Stanje 31. decembar 2009. 28.118 123.376 4.689.333 871.363 5.712.190 Ispravka vrednosti Stanje 01. januara 2009. godine 2.858 225.337 1.925.761 - 2.153.956Amortizacija 703 44.216 680.865 - 725.784Rashod - (178.806) (66.099) - (244.905)Stanje 31. decembar 2009. 3.561 90.747 2.540.527 2.634.835 Sadašnja vrednost na dan 31.decembra 2009. 24.557 32.629 2.148.806 871.363 3.077.355 Sadašnja vrednost na dan 31.decembra 2008. 25.260 141.481 2.507.826 685.210 3.359.777

21. Ostala sredstva

Ostala sredstva imaju sledeću strukturu: U hiljadama RSD 2009. 2008. Zalihe 216.859 167.490 Dati avansi za obrtna sredstva i trajna ulaganja 29.964 52.999 Potraživanja od zaposlenih i kupaca 20.584 11.162 Potraživanja za više plaćene poreze, doprinose i porez na dobit 352.778 30.671 Unapred uplaćene premije kasko osiguranja za vozila u finansijskom lizingu 180.541 299.193 Ostala potrživanja 838.682 653.652 Aktivna vremenska razgraničenja 819.603 428.265

2.459.011 1.643.432

Minus : Ispravka vrednosti (8.223) (2.512) Stanje na dan 31. decembar 2.450.788 1.640.920


29

22. Transakcioni depoziti Transakcioni depoziti obuhvataju:


Transakcioni depoziti - u dinarima 11.233.580 10.174.058 - u stranoj valuti 14.867.707 18.846.224 Stanje na dan 31. decembar 26.101.287 29.020.282

23. Ostali depoziti

Ostali depoziti obuhvataju:

U hiljadama RSD 2009. 2008. Štedni depoziti - u dinarima 434.001 268.274 - u stranoj valuti 47.863.344 42.577.893 48.297.345 42.846.167 Depoziti po osnovu datih kredita - u dinarima 100.653 106.435 - u stranoj valuti 2.766.854 4.079.048 2.867.507 4.185.483 Ostali depoziti - u dinarima 6.792.181 4.318.118 - u stranoj valuti 7.461.075 9.443.150 14.253.256 13.761.268 Namenski depoziti - u dinarima 33.464 1 - u stranoj valuti 947.023 1.467.803 980.487 1.467.804 Stanje na dan 31. Decembra 66.398.595 62.260.722

Kamatna stopa na dinarske tekuće račune na godišnjem nivou za velika preduzeća je do 7,8%, za mala preduzeća do 7%. Kamatna stopa za devizne tekuće račune na godišnjem nivou za velika preduzeća je do 5% za valutu EUR-a, za mala preduzeća 1,5%, za valutu EUR-a. Kratkoročni dinarski depoziti imaju godišnju kamatnu stopu do 16,7% za velika preduzeća. Kratkoročni devizni depoziti imaju kamatnu stopu do 7% na godišnjem nivou za valutu EUR-a i do 5,9% na godišnjem nivou za valutu US dolar-a. Kamatna stopa zavisi od iznosa i roka oročavanja. Dinarski depoziti za mala preduzeća imaju godišnju kamatnu stopu do 15%. Devizni depoziti za mala preduzeća imaju godišnju kamatnu stopu do 2,77%. Kamatna stopa zavisi od iznosa i roka oročavanja. Dinarski depoziti za mikro preduzeća i preduzetnike imaju godišnju kamatnu stopu do 12,5% , dok se na devizne


30

depozite obračunava maksimalna godišnja kamatna stopa u iznosu od 4,5%. Kamatna stopa na devizne tekuće račune na godišnjem nivou za stanovništvo iznosi od 0.30% do 1,60%. Kratkoročni dinarski depoziti za stanovništvo imaju godišnju kamatnu stopu od 8,00% do 18,00% u zavisnosti od perioda oročenja. Kratkoročni devizni depoziti stanovništva imaju godišnju kamatnu stopu od 1,40% do 7,00%, kamatne stope se razlikuju u zavisnosti od perioda oročenja i valute u kojoj se depozit polaže. Dugoročni devizni depoziti stanovništva imaju kamatnu stopu od 3,10% do 8,50% na godišnjem nivou. Kamatne stope za kratkoročne dinarske oročene depozite sa stepenastom kamatnom stopom, kreću se u rasponu od 7,00% do 18,00%, izražene su na godišnjem nivou. Kamatne stope na kratkoročne devizne oročene depozite sa stepenastom kamatnom stopom, kreću se u rasponu od 1,50% do 12,00%, na godišnjem nivou. Dugoročni devizni oročeni depoziti sa stepenastom kamatnom stopom imaju kamatne stope koje se kreću u rasponu od 2,00% do 10,00%, na godišnjem nivou. Raspon kamatnih stopa na dugoročne dinarske oročene depozite sa stepenastom kamatnom stopom, kreće se od 6,00% do 12,00%, na godišnjem nivou.

24. Primljeni krediti

Primljeni krediti obuhvataju: U hiljadama RSD 2009. 2008. Krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) - dinarima 5.707.344 4.088.095 - u stranoj valuti 29.007.479 3.356.282 34.714.823 7.444.377Primljeni kredit - u stranoj valuti 16.703.166 17.703.199 16.703.166 17.703.199Ostale finansijske obaveze - u dinarima 1.379.056 2.625.900 - u stranoj valuti 894.315 286.275 2.273.371 2.912.175 Stanje na dan 31. decembar 53.691.360 28.059.751


31

Krediti u stranoj valuti obuhvataju: U hiljadama RSD 2009. 2008. Raiffeisen Zentralbank Osterreich AG Vienna - 965.434EBRD 2.146.083 2.320.553DEG - 132.902EIB 2.309.231 2.420.117International Finance Corporat. 1.643.808 2.278.286Council of Europe develop. bank 2.149.400 2.165.127Raiffeisen Landesbank 644.605 890.941Steieirmark AG 190.524 225.735National Bank Greece 190.524 225.735CEEFA 6.181.183 6.304.138Kredotamstačt fur wiederaufbau/KFW 1.438.332 - Stanje na dan 31. decembar 16.703.166 17.703.233

Rok dospeća dugoročnih kredita je do 15 godina. Kamatna stopa se utvrđuje na nivou tromesečnog i šestomesečnog EURIBOR-a plus godišnja margina koja se kreće u intervalu od 0,25% do 5,50% na godišnje nivou. Pored ovoga za obračun kamate se koristi i fiksna kamata stopa od 2,50% na godišnjem nivou, kamate se plaćaju šestomesečno.

25. Rezervisanja

Rezervisanja imaju sledeću strukturu: U hiljadama RSD 2009. 2008. Rezervisanja za godišnje odmore, jubilarne nagrade 152.628 181.029Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 1.878.893 1.599.983Rezervisanja za penzije 336.887 296.714Rezervisanja za bonus 169.673 242.124Ostala rezervisanja 645 373 Stanje na dan 31. decembar 2.538.726 2.320.223

Rezervisanja za potencijalne gubitke u iznosu od RSD 1.878.893 hiljada formirana su po osnovu garancija i drugih vanbilansnih pozicija u skladu sa Metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

Ostala rezervisanja Raiffeisen Future u iznosu od RSD 645 hiljada (2008: RSD 373 hiljada) se odnose na kvantitativni način kontrole operativnog rizika koji obuhvata formiranje rezervisanja za ovaj rizik na teret rashoda Društva za upravljanje fondova, na osnovu procene veličine tog rizika i to u iznosu od 0,1% na vrednost neto imovine fonda čija je vrednost na dan 31. decembra 2009. iznosila RSD 645.696 hiljada (2008: RSD 373.490 hiljada).


32

26. Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja obuhvataju: U hiljadama RSD 2009. 2008. Ukalkulisane kamate po osnovu finansijskog lizinga 94.780 -Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u dinarima 485.121 862.820Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u dinarima 21.931 12.927Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u str.valuti 14.998 69.865Razgraničeni prihodi od kamata u dinarima 375.565 121.851Razgraničeni prihodi od naknada u dinarima 376.376 549.337Ostala pasivna vremenska razg.u din.po osnovu SWAP-a 6.501 330.266Subordinirane obaveze u stranoj valuti 5.034.162 4.651.552Obaveze prema dobavljačima 271.560 891.786Ostale obaveze 707.129 883.988 Stanje na dan 31. decembar 7.388.123 8.374.392

Ukalkulisane kamate po osnovu finansijskog lizinga u iznosu od dinara 1.350.367 hiljada (2008: RSD 2.218.818) predstavljaju kamate koje se odnose na buduće obračunske periode koje se sad iskazuju po neto principu te ih iz tih razloga prikazujemo u vanbilansnoj evidenciji. Subordinirane obaveze u iznosu od EUR 52.500 hiljada (RSD 5.034.162 hiljada) predstavljaju obaveze Banke u skladu sa Ugovorima o subordiniranom zajmu zaključenim sa: EBRD, DEG i KFW i odobravani su u periodu od juna 2002. godine do marta 2006-. godine. Obaveze po osnovu subordiniranog zajma su podređene u odnosu na obaveze Banke prema deponentima i drugim nesubordiniranim kreditorima Banke.

27. Kapital

27.1 Kapital na dan 31. decembra 2009. godine se sastoji od: U hiljadama RSD 2009. 2008. Akcijski kapital 27.466.158 27.466.158 Rezerve iz dobitka i dobit 19.641.750 16.460.337 Akumulirani dobitak 415.244 291.171 Revalorizacione rezerve 139.663 78.951 47.662.815 44.296.617 Manjinski interes 570.509 445.072 Stanje na dan 31. decembar 48.233.324 44.741.689


33

U skladu sa osnivačkim aktima, kapital se sastoji od akcijskog kapitala, rezervi i akumulirane dobiti.

Akcijski kapital Grupe formiran je inicijalnim ulozima i narednim emisijama običnih akcija.

27.2 Vlasnička struktura kapitala na dan 31. decembra 2009. godine je sledeća:

U hiljadama RSD 2009. 2008. Raiffeisen Internac.bank Holding AG Beč 27.466.158 27.466.158

Raiffeisen -Leasing Internac. GmbH, Beč 113,349 113,349

Stanje na dan 31. Decembra 27.579.507 27.579.507

27.3 Manjinski interes u iznosu od RSD 570.509 hiljada (2008.: RSD 445.072 hiljada) predstavlja učešće

Raiffeisen – Leasing International GmbH, Vienna u kapitalu Raiffeisen Leasinga i ima sledeću strukturu: U hiljadama RSD 2009. 2008. Udeli u dobiti 113.349 113.349 Akumulirana dobit 457.160 331.723 Stanje na dan 31. Decembra 570.509 445.072

28. Potencijalne obaveze

28.1 Potencijalne obaveze Grupe na dan 31. decembra 2009. godine obuhvataju:

U hiljadama RSD 2009. 2008. Date garancije i druga jemstva 74.746.981 101.471.964Jemstva za obaveze - 1.096Preuzete neopozve obaveze 22.369.594 41.565.163 Stanje na dan 31. decembar 97.116.575 143.038.223 Date garancije i druga jemstva u iznosu od RSD 74.746.981 hiljada (2008.: RSD 101.471.964 hiljada) obuhvataju izdate garancije koje je Grupa po nalogu svojih klijenata izdala u korist RI Eastern Finance B.V. Netherlands u iznosu od RSD 51.249.422 hiljada Za potencijalne obaveze iskazane u vanbilansnoj aktivi, Grupa je procenila i formirala rezervu na teret rashoda u iznosu od dinara 1.878.893 hiljada, koja je iskazana kao obaveza po osnovu rezervisanja u konsolidovanom bilansu Grupe.


34

28.2 Preuzete neopozive obaveze u iznosu od RSD 22.369.594 hiljada (2008.: RSD 41.565.163 hiljade) obuhvataju: U hiljadama RSD 2009. 2008. Okvirne linije po tekućim računima pravnih lica 6.968.714 7.218.440Okvirne linije po kratkoročnim kreditima ,garancijama. 840.890 9.229.560Okvirne linije po faktoring ugovorima 1.403.507 510.676Okvirne linije po dugoročnim kreditima, garancijama 8.437.126 17.857.435Okvirne linije pravnih lica po karticama 830.171 932.397Okvirne linije po tekućim računima građana 1.020.765 1.528.873Okvirne linije građana po karticama 2.868.421 4.287.782 Stanje na dan 31. decembar 22.369.594 41.565.163

28.3 Ostala vanbilansna aktiva satoji se od:

U hiljadama RSD 2009. 2008. Poslovi u ime i za račun trećih lica 1.189.582 1.109.552 Ostale preuzete neopozive obaveze – spot transakcije 1.214.570 10.356.169Potraživanja po derivatima 22.555.123 37.690.925Primljene garancije, akreditivi i kolaterali za obezbeđenje kredita 196.962.483 167.356.354Hartije od vrdnosti stečene u repo transakcijama sa NBS 29.000.000 24.000.000Akcija u depou banke 89.930.004 48.753.658Raspoloživi okvirni krediti 14.383.320 13.290.150Potraživanja po obeznicama deponovane devizne štednje 8.754.150 8.221.755Preuzete opozive obaveze 14.631.336 -Ostale vanbilansne pozicije 3.313.533 3.571.764 Stanje na dan 31. decembar 381.934.101 314.350.327 Buduća plaćanja po osnovu operativnog lizinga u slučajevima kada se Grupa javlja kao zakupac su prikazana u narednoj tabeli:

U hiljadama RSD 2009. 2008. Plaćanja po osnovu operativnog lizinga

U periodu od jedne godine 945.011.559 711.715.799U periodu između 1 i 5 godina 1.735.544.375 2.014.485.098U periodu dužem od 5 godina 111.678.356 403.505.663

Ukupno 2.792.234.290 3.129.706.560


35

Neiskorišćeni kreditni okviri

Na dan 31. decembra 2009. godine Grupa je u drugoj vanbilansnoj poziciji prikazala neiskorišćeni Stand-by kredit odobren od strane Raiffeisen International Bank Holdingg u iznosu od RSD 14.383.320 hiljada u skladu sa “Ugovorom o Stand-by Kreditnom Aranžmanu”. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Poslovi u ime i za račun trećih lica u iznosu od RSD 1.189.582 hiljade (RSD 1.109.552 hiljade) se odnose na stambene kredite sa subvencijom Republike Srbije.

Sudski sporovi

Protiv Banke se na dan 31. decembra 2009. godine vodi 10 sporova čija ukupna vrednost iznosi RSD 6.000 hiljada. Po osnovu sudskih sporova koji se vode protiv nje, Banka nije izvršila rezervisanje, pre svega na osnovu procene da je ishod tih sporova verovatno pozitivan za Banku to jest da Banka neće imati plaćanja po tim postupcima ili da se radi o potencijalnim obavezama od manjeg značaja, za koje nije potrebno vršiti rezervisanje sredstava.

Banka vodi veći broj sudskih sporova protiv trećih lica, uglavnom radi naplate svojih potraživanja.

Na osnovu izveštaja Pravnog sektora na dan 31. decembar 2009. godine protiv Raiffeisen Leasing-a d.o.o se vodi 8 sudskih sporova (2008.: 8), pri čemu su u 7 sporova tužioci pravna lica, a u jednom sporu fizičko lice. Ukupna vrednost tužbenih zahteva je RSD 71.490 hiljada (2008: RSD 4.666 hiljada.). Imajući u vidu procenu materijalnosti i rizika koji proističu iz navedenih sporova, nije izvršeno rezervisanje po osnovu sudskih sporova na dan 31. decembar 2009. godine. Pored toga, vodi se 8 sudskih sporova u kojima je Raiffeisen Leasing d.o.o. tužilac i to uglavnom po osnovu naplate potraživanja ili nadoknade gubitaka, kao i 71 izvršna rešenja za naplatu potraživanja od dužnika.


36

29. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne Banke Srbije

Grupa je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog Zakona, Odlukom o adekvatnosti kapitala, Odlukom o upravljanju rizicima i Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Grupa je uskladila svoje poslovanje sa regulatornim zahtevima.

30. Transakcije sa povezanim pravnim licima

30.1 Pravna lica se smatraju povezanim licima ukoliko jedno lice ima kontrolu, zajedničku kontrolu ili

značajan uticaj na donošenje finansijskih i poslovnih odluka drugog pravnog lica. Povezana lica su i ona lica koja su pod zajedničkom kontrolom istog matičnog preduzeća.

Bankarske transakcije se obavljaju sa povezanim licima kao deo redovnog poslovanja Grupe. Ove transakcije obuhvataju kredite, depozite i transakcije izvršene u stranoj valuti i obavljaju se pod komercijalnim i tržišnim uslovima.

30.2 U narednoj tabeli prikazana je ukupna bilansna izloženost prema i od povezanih lica, koja imaju uticaj

na poslovanje Grupe:

U hiljadama RSD 2009. 2008. BILANS STANJA Gotovina i gotovinski ekvivalenti: Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb 4.499 -Raiffeisen Zentralbank Österreich AG Wien 43.410.255 - 43.414.754 Potraživanja po osnovu kamata, naknada i prodaje: RLOL Estate 1 d.o.o. Beograd 7 -Real Estate Rent 1 d.o.o. Beograd 223 -Raiffeisen Rent d.o.o. Beograd 7 -Raiffeisen Zentralbank Österreich AG Wien 57 -Raiffeisen Banka d.d. Maribor 103 -Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb 1 - 398 - Dati krediti i depoziti i ostali plasmani: Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb - 8.889Raiffeisen Zentralbank Österreich AG Wien - 8.397.727Raiffeisen Rent d.o.o. Beograd 249.311 22Real Estate Rent 1 d.o.o. Beograd - 229Real Estate Rent 3 d.o.o. Beograd - 34Real Estate Rent 4 d.o.o. Beograd - 76 249.311 8.406.997


37

Učešća u kapitalu: Raiffeisen Trening Centar d.o.o. Zagreb - 49Humanitarni fond - 30 - 79 Ostala aktiva: Raiffeisenbank d.d. Bosna i Hercegovina - 8RIEEF 35.760 - 35.760 8 Primljeni depoziti i krediti: Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb 621.270 27.593Raiffeisen Banka d.d. Maribor 8.539 7.734RLOL Estate 1 d.o.o. Beograd 37 395Real Estate Rent 1 d.o.o. Beograd 10.301 45.842Real Estate Rent 2 d.o.o. Beograd 3.853 6.347Real Estate Rent 3 d.o.o. Beograd 1.458 1.739Real Estate Rent 4 d.o.o. Beograd 6.330 5.302RIEEF 403.630 105.661Raiffeisen Investment AG Wien 1.041 1.026Raiffeisen Rent d.o.o. Beograd 4.203 80.509Raiffeisen Landesbank Steiermark AG 644.605 890.941Raiffeisen Zentralbank Österreich AG Wien 25.413.347 971.306 27.118.614 2.144.395 Ostale obaveze: Real Estate Rent 1 d.o.o. Beograd 23 228Real Estate Rent 2 d.o.o. Beograd 1 -Real Estate Rent 3 d.o.o. Beograd - 33Real Estate Rent 4 d.o.o. Beograd 1 76Raiffeisen International Bank-Holding AG Wien 2.987 5.745Regional Card Processing Center s.r.o. Bratislava 7.690 -Raiffeisen Rent d.o.o. Beograd 374 -Raiffeisen Zentralbank Österreich AG Wien 35.500 315.320Tatra Banka a.s. Bratislava - 6.106Raiffeisenbank Austria d.d. Zagreb - 1.399Raiffeisen Trening Centar d.o.o. Zagreb - 1.016 46.576 329.923


38

U hiljadama RSD 2009 2008 BILANS USPEHA Prihodi od kamata: Raiffeisen Zentralbank Österreich Aktiengesellschaft, Wien 91.528 402.710Raiffeisen Rent d.o.o., Belgrade 15.466 41.615Real Estate Rent 1 d.o.o., Belgrade - 592Raiffeisen Investment Aktiengesellschaft, Wien - - 106.994 82.478 Rashodi od kamata: Raiffeisen Zentralbank Österreich Aktiengesellschaft, Wien (23.536) (322.430)Raiffeisen Landesbank Steiermark AG, Wien (17.609) (46.014)Raiffeisen Rent d.o.o., Belgrade (5.175) (12.996)Real Estate Rent 1 d.o.o., Belgrade (1.788) (2.724)Real Estate Rent 2 d.o.o., Belgrade (237) (51)Real Estate Rent 3 d.o.o., Belgrade (55) (25)Real Estate Rent 4 d.o.o., Belgrade (102) (40)RLOL Estate 1 d.o.o., Belgrade (45) (104)Raiffeisenbank Austria d.d., Zagreb - (88) (48.547) (94.285)Prihodi od naknada i provizija: Raiffeisen Investment Fund Management Company, Belgrade 144 -Raiffeisen Rent d.o.o., Belgrade 479 1.097Raiffeisen Zentralbank Österreich Aktiengesellschaft, Wien 24.107 35.513Real Estate Rent 1 d.o.o., Belgrade 2.769 1.758Real Estate Rent 2 d.o.o., Belgrade 381 65Real Estate Rent 3 d.o.o., Belgrade 426 310Real Estate Rent 4 d.o.o., Belgrade 911 333RI Eastern European Finance B.V., Amsterdam 310.766 121.665Raiffeisenbank Austria d.d., Zagreb 801 -Raiffeisen Banka d.d., Maribor 630 930RLOL Estate 1 d.o.o., Belgrade 146 58Raiffeisen Investment Aktiengesellschaft, Wien - 196 341.560 161.925Rashodi od naknada i provizija: Raiffeisenbank Austria d.d., Zagreb (3) -RI Eastern European Finance B.V., Amsterdam (102.693) (113.110)Raiffeisen International Bank-Holding AG, Wien (70.576) (183.892)Regional Card Processing Center s.r.o., Bratislava (96.932) -Raiffeisen Zentralbank Österreich Aktiengesellschaft, Wien (51.342) (55.109)Tatra banka a.s., Bratislava - (66.250) (321.546) (256.937)


39

Operativni prihodi: Raiffeisen Bank d.d. Bosna i Hercegovina, Sarajevo - 97Real Estate Rent 1 d.o.o., Belgrade - 2Real Estate Rent 2 d.o.o., Belgrade - 2Real Estate Rent 3 d.o.o., Belgrade - 2Real Estate Rent 4 d.o.o., Belgrade - 2Raiffeisen Zentralbank Österreich Aktiengesellschaft, Wien - 88 - 193Administrativni i ostali rashodi: Raiffeisenbank Austria d.d., Zagreb (807) -Raiffeisen International Bank-Holding AG, Wien (267.692) (404.963)Raiffeisen Rent d.o.o., Belgrade (49.722) (14.194)Raiffeisen Zentralbank Österreich Aktiengesellschaft, Wien (33.340) (56.536)Raiffeisen International GROUP IT GmbH, 1020 Wien - (15.175)Raiffeisenbank Austria d.d., Zagreb (6.145) (16.166)Raiffeisen Lesing International GmbH, Wien (544) (502) (328.244) (507.536) Neto iznos na dan 31.12.2009. (249.783) (614.162)

30.3 Ukupno ostvarena bruto zarada i ostala lična primanja Izvršnog odbora i ostalog ključnog rukovodstva u 2009. godini iznose RSD 524.158 hiljada.


40

31 Izveštaj po segmentima Bilans stanja po segmentima je prikazan u nastavku:

U hiljadama RSD Raiffeisen

BankaRaiffeisen

LeasingRaiffeisen

FutureRaiffeisen

Invest Ukupno AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 58.128.572 256 - - 58.128.828 Opozivi depoziti i krediti 54.486.947 - - - 54.486.947 Potraživanje po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 529.689 20.697 1.556 503 552.445 Dati krediti i depoziti 59.672.503 10.681.627 - - 70.354.130 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 8.583.259 - - - 8.583.259 Udeli (učešća) 155.312 107 - - 155.419 Ostali plasmani 5.825.376 - - - 5.825.376 Nematerijalna ulaganja 808.805 7.631 2.491 2.887 821.814 Osnovna sredstva i investicione nekretnine 3.024.033 50.193 1.609 1.520 3.077.355 Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - Odložena poreska sredstva 19.197 43.946 - - 63.143 Ostala sredstva 2.008.789 441.661 106 232 2.450.788 Ukupna aktiva 193.242.482 11.246.118 5.762 5.142 204.499.504 PASIVA Transakcioni depoziti 26.101.287 - - - 26.101.287 Ostali depoziti 66.398.595 - - - 66.398.595 Primljeni krediti 40.152.338 13.539.022 - - 53.691.360 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 88.592 - - - 88.592


41

Rezervisanja 2.517.237 14.735 3.570 3.184 2.538.726 Obaveze za poreze 33.727 14.347 1 52 48.127 Obaveze iz dobitka - 11.370 - - 11.370 Odložene poreske obaveze - - - - - Ostale obaveze 7.205.450 180.530 1.325 818 7.388.123 Ukupno obaveze 142.497.226 13.760.004 4.896 4.054 156.266.180 Kapital 27.466.158 113.349 - - 27.579.507 Rezerve iz dobiti 19.641.750 - - - 19.641.750 Revalorizacione rezerve 139.663 - - - 139.663 Dobitak - 914.321 (14.211) (27.706) 872.404 Gubitak do nivoa kapitala - - - - - Ukupno kapital 47.247.571 1.027.669 (14.211) (27.706) 48.233.324 Ukupno pasiva 189.744.798 14.787.673 (9.315) (23.652) 204.499.504 Poslovi u ime i za račun trećih lica 1.189.582 - - - 1.189.582 Preuzete buduće obaveze 98.331.145 - - - 98.331.145 Derivati 22.555.123 - - - 22.555.123 Druge vanbilansne pozicije 355.624.459 1.350.367 356.974.826 Vanbilansne pozicije 477.700.309 1.350.367 - - 479.050.676


42

Bilans uspeha po segmentima je prikazan kao što sledi:

U hiljadama RSD Raiffeisen

BankaRaiffeisen

LeasingRaiffeisen

FutureRaiffeisen

Invest Ukupno Prihodi i rashodi iz redovnog poslovanja Prihodi od kamata 14.388.613 1.312.131 - - 15.700.744 Rashodi kamata (4.599.937) (518.048) - (2) (5.117.987) Dobitak po osnovu kamata 9.788.676 794.083 - (2) 10.582.757 Prihodi od naknada i provizija 3.556.778 53.506 15.427 6.857 3.632.568 Rashodi naknada i provizija (668.746) - (1.694) - (670.440) Dobitak po osnovu naknada i provizija 2.888.032 53.506 13.733 6.857 2.962.128

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha 745 - - - 745

Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje se drže do dospeća 916 - - - 916 Neto rashodi od kursnih razlika (2.669.919) (862.984) (141) (215) (3.533.259) Prihodi od dividendi i učešća 687 - - - 687 Ostali poslovni prihodi 131.098 1.705.610 150 134 1.836.992 Neto prihodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 909 1.162 2.071

Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (2.681.646) (205.214) - - (2.886.860)

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (3.086.343) (117.723) (26.383) (27.524) (3.257.973)

Troškovi amortizacije (904.409) (53.392) (2.029) (1.793) (961.623) Operativni i ostali poslovni rashodi (4.043.348) (1.904.892) (16.649) (13.101) (5.977.990) Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 6.571.950 894.173 - - 7.466.123


43

Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza (2.599.611) (812) - - (2.600.423) Dobitak iz redovnog poslovanja 3.396.828 302.355 (30.410) (34.482) 3.634.291 Dobitak pre oporezivanja 3.396.828 302.355 (30.410) (34.482) 3.634.291 Porez na dobit (210.510) (23.997) - - (234.507) Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza 31.138 - - - 31.138 Dobitak 3.217.456 278.358 (30.410) (34.482) 3.430.922 Neto dobitak koji pripada manjinskom ulagaču - - - - 125.437 Neto dobitak koji pripada vlasnicima matičnog pravnog lica - - - - 3.305.485


44

32. Upravljanje finansijskim rizicima

32.1 Kreditni rizik

Pri merenju kreditnog rizika na nivou dužnika, Grupa procenjuje rizik mogućih gubitaka usled pogoršanja kreditne sposobnosti dužnika. Kreditni rizik obuhvata rizik da dužnici neće biti u mogućnosti da pravovremeno ispune svoje obaveze usled default-a ili drugih razloga. Takođe, u okviru kreditnog rizika sagledava se i mogući gubitak usled kreditne migracije i pogoršanja finansijskog stanja dužnika u kojem Grupa ima vlasnički udeo. Osim toga, rezidualni rizik se posmatra kao sastavni deo kreditnog rizika, jer sredstva obezbeđenja pri realizaciji mogu imati manju vrednost od očekivanih. Grupa tretira sledeće rizike:

• Rizik dužnika – odnosi se na negativne posledice koje proističu iz eventualnog default-a dužnika

ili iz pogoršanja njegove kreditne sposobnosti. Rizik default-a je rizik da dužnik neće biti u stanju da ispuni ugovorene finansijske obaveze bilo da je malo verovatno da će ih izmiriti u potpunosti iz svojih primarnih izvora, bilo da je u docnji više od 90 dana. Iznos gubitka usled default-a zavisi od nekoliko faktora uključujući tip proizvoda, senioritet, raspoložive garancije i vrednost kolaterala. Default se u bilansu stanja Banke oslikava kroz obračunatu ispravku vrednosti ili kroz direktan otpis i stoga ima trenutan uticaj na bilans uspeha Grupe.

• Rizik zemlje – odnosi se na zemlju porekla dužnika i predstavlja rizik nastanka negativnih efekata

na rezultat i kapital Banke zbog nemogućnosti naplate potraživanja od dužnika, a kao posledica ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla dužnika.

• Rizik učešća predstavlja rizik od smanjenja vrednosti učešća u kapitalu u kojima Grupa ima

dugoročni udeo.

• Rizik migracije sagledava mogući gubitak usled promene vrednosti datih plasmana kao rezultat pogoršanja rejtinga dužnika.

• Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proističe iz izloženosti Grupe prema istom

ili sličnom faktoru rizika ili vrsti rizika, kao što su izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, privrednim granama, aktivnostima, finansijskim instrumentima, robi, geografskim područjima ili koji proističe iz izloženosti za koje se koriste iste tehnike ublažavanja kreditnog rizika.

• Rezidualni rizik je rizik da tehnike ublažavanja kreditnog rizika budu manje efikasne nego što je

očekivano, odnosno da vrednost sredstava obezbeđenja pri realizaciji budu manje od očekivanih.

• Rizik smanjenja vrednosti potraživanja je rizik smanjenja iznosa otkupljenih potraživanja usled gotovinskih ili negotovinskih obaveza prethodnog poverioca prema dužnika.

Grupa primenjuje rejting sistem korporativnih dužnika uskladjen sa sistemom RZB. Ovaj sistem razmatra kvantitativne i kvalitativne parametre određivanje rejtinga dužnika. Rejting skala je podeljena u 10 nivoa: 0,5 - minimalan rizik; 1,0 - odličan bonitet; 1,5 - vrlo dobar bonitet; 2,0 - dobar bonitet; 2,5 - prosečan bonitet; 3,0 - osrednji bonitet; 3,5 - loš bonitet; 4,0 - veoma loš bonitet; 4,5-visoka verovatnoća neizmirenja obaveza; 5,0-status neizmirenja obaveza/default/stečaj.

Grupa upravlja, ograničava i kotroliše koncentraciju kreditnog rizika gde god ga identifikuje, posebno prema jednom dužniku ili grupi povezanih lica, kao i prema industrijskim granama i zemljama. Grupa


45

strukturira nivoe kreditnog rizika koji preuzima uspostavljanjem limita na izloženost prema jednom dužniku, grupi dužnika, industrijskom sektoru, geografskim područjima. Ove vrste rizika se posmatraju kontinuirano i predmet su godišnje provere (ili češće, ukoliko se ukaže potreba). Limiti kreditnog rizika po proizvodima, industrijskim granama ili zemljama odobravaju se kvartalno od strane Borda direktora. Izloženost prema bilo kom dužniku, uključujući banke i brokerske kuće se dodatno kontroliše sistemom pod-limita kojima se ograničavaju iznosi bilansne i vanbilansne izloženosti kao i dnevne limite rizika u pogledu trgovinskih poslova kao što su devizni forvard ugovori.

Poštovanje limita proverava se na dnevnom nivou. Izloženost kreditnom riziku takođe se prati kroz redovne analize sposobnosti dužnika i potencijalnih dužnika da ispune svoje finansijske obaveze i kroz izmenu limita kada je to neophodno. Uspostavljanje limita vrši se za sve tipove plasmana. Ulazak u transakciju bez definisanih limita nije dozvoljeno. Svako probijanje limita mora odmah biti prijavljeno nadležnim službama. Vanbilansni plasmani Garancije i stand by akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti. Pokriveni i trgovinski akreditivi – koji predstavljaju pismenu saglasnost Grupe da treće lice povuče određeni iznos sredstava sa računa Grupe radi naplate potraživanja od dužnika Grupe u skladu sa unapred definisanim uslovima – su obezbeđeni robom na koju se transakcija odnosi i stoga nose manji kreditni rizik od standardnog kredita. Potencijalne obaveze predstavljaju neiskorišćene delove okvirnih linija kojim se dozvoljava izdavanje kredita, garancije ili akreditiva. U pogledu kreditnog rizika kojem je Grupa izložena u vezi potencijalnih obaveza, mogući gubitak jednak je visini potencijalne obaveze tj. iznosa koji je odobren, a nije povučen. Ipak, razumno je pretpostaviti da je iznos mogućeg gubitka manji od ukupnih potencijalnih obaveza jer kod najvećeg dela potencijalnih obaveza povlačenje sredstava moguće je samo u slučaju da je dužnik zadovoljio određene uslove. Grupa kontroliše ročnost potencijalnih obaveza jer dugoročne obaveze po pravilu nose veći stepen kreditnog rizika od kratkoročnih. Politika obračuna ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilasnim stavkama se vrši samo za gubitke koji su se desili na dan bilansa i za koje postoje objektivni dokazi nepotpune naplativosti. Politika Grupe nalaže analizu pojedinačnih materijalno značajnih plasmana najmanje jednom mesečno. Individualno obračunata ispravka vrednosti utvrđuje se procenom pretrpljenog gubitka za sva pojedinačno značajna potraživanja na dan bilansa. Ova procena obuhvata kolateral (uključujući potvrdu mogućnosti realizacije kolaterala) i očekivani prihod za takvo potraživanje. Grupno obračunata ispravka vrednosti obezbeđuje se za: • portfelje homogenih sredstava koja su pojedinačno ispod materijalnih limita; i • gubitke koji su pretrpljeni, ali još nisu identifikovani, korišćenjem raspoloživog istorijskog

iskustva, stručne ocene i statističkih tehnika.

Problematični plasmani su u nadležnosti Odbora za rešavanje problematičnih kredita Banke (Problem Loan Committee- PLC). Predlozi PLC-a u vezi iznosa ispravke vrednosti, kao i ukupan iznos ispravke izveštava se menadžmentu Grupe kao i nadležnim strukturama na nivou RZB grupe.


46

Struktura plasmana – individualna i grupna procena

Dati krediti i depoziti, potraživanja po osnovu kamata i

naknada i ostali plasmani - komitenti

Opozivi depoziti i krediti - banke Hartije od vrednosti

U hiljadama RSD Napomena 2009 2008 2009 2008 2009 2008 Knjigovodstvena vrednost 76.084.305 91.463.694 101.528.719 55.690.247 8.514.529 2.197.716 Plasmani po amortizacionoj vrednosti Individualna procena

Pravna lica 3.162.178 12.478.357 - - - - Fizička lica i Mikro klijenti 1.122.739 1.087.732 - - - - Bruto plasman 4.284.917 13.566.089 - - - - Ispravka vrednosti (2.979.584) (2.208.344) - - - -

Knjigovodstvena vrednost 1.305.333 11.357.745 - - - - Grupna procena

Pravna lica, kategorije 0.5 - 2: Nizak rizik 789.874 3.465.638 - - - - Pravna lica, kategorije 2.5 - 4.5: „Watch” lista 19.257.713 14.501.588 - - - - Pravna lica, kategorija 5: Obezvređeni 805.095 136.003 - - - - Fizička lica i Mikro klijenti 34.908.322 48.464.155 - - - - Bruto plasman 55.761.004 66.567.384 - - - - Ispravka vrednosti (1.297.775) (518.272) - - - -

Knjigovodstvena vrednost 54.463.229 66.049.112 - - - - Dospeli neobezvređeni plasmani

Pravna lica, kategorije 0.5 - 2: Nizak rizik 14.045 440.170 - - - - Pravna lica, kategorije 2.5 - 4.5: „Watch” lista 3.561.831 5.525.068 - - - - Pravna lica, kategorija 5: Obezvređeni 641.501 132.960 - - - - Fizička lica i Mikro klijenti 644.514 901.935 - - - -

Knjigovodstvena vrednost 4.861.891 7.000.133 - - - - Dospeli neobezvređeni plasmani sadrže:

Od 1 do 30 dana 2.555.812 1.434.534 - - - - Od 30 do 60 dana 1.628.408 4.958.161 - - - - Od 60 do 90 dana 115.697 491.628 - - - -


47

Dati krediti i depoziti, potraživanja po osnovu kamata i

naknada i ostali plasmani - komitenti

Opozivi depoziti i krediti - banke Hartije od vrednosti

U hiljadama RSD Napomena 2009 2008 2009 2008 2009 2008 Od 90 do 180 dana 47.733 112.000 - - - - Preko 180 dana 514.241 3.810 - - - -

Knjigovodstvena vrednost 4.861.891 7.000.133 - - - - Nedospeli neobezvređeni plasmani sadrže:

Pravna lica, kategorije 0.5 - 2: Nizak rizik 1.924.340 1.210.117 29.000.000 24.000.000 8.583.259 1.020.732 Pravna lica, kategorije 2.5 - 4.5: „Watch” lista 5.197.730 6.016.797 - - Pravna lica, kategorija 5: Obezvređeni 863.419 14.201 - - - - Fizička lica i Mikro klijenti 1.219.694 1.959.483 - - - -

Knjigovodstvena vrednost 9.205.183 9.200.598 29.000.000 24.000.000 8.583.259 1.020.732 Refinansirani plasmani 1.076.285 - - - - - Ispravka vrednosti (5.346) - - - - - Knjigovodstvena vrednost 1.070.939 - - - - -

Knjigovodstvena vrednost 14., 15.,13.,

16., 18. 70.906.575 93.607.588 29.000.000 24.000.000 8.583.259 1.020.732 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Pojedinacna procena

Kategorija 5 - - - - 29.922 - Bruto plasman - - - - 29.922 - Ispravka vrednosti - - - - (29.922) -

Knjigovodstvena vrednost - - - - - - Nedospeli neobezvređeni plasmani sadrže:

Pravna lica, kategorije 0.5 – 2: Nizak rizik - - - - 155.419 87.908 Pravna lica, kategorije 2.5 – 4.5: „Watch” lista - - - - - -

Bruto plasman - - - - 155.419 87.908 Knjigovodstvena vrednost 17. - - - - 155.419 87.908 UKUPNO KNJIGOVODSTVENA VREDNOST

14., 15.,13., 16., 17., 18. 70.906.575 93.607.588 29.000.000 24.000.000 8.738.678 1.108.640


48

Analiza bruto i neto (nakon ispravke) pojedinačno procenjenih plasmana po kategorijama rizika:

Dati krediti i depoziti, potraživanja po osnovu kamata i naknada i ostali

plasmani - komitenti Opozivi depoziti i krediti - banke Hartije od vrednosti U hiljadama RSD Bruto Neto Bruto Neto Bruto Neto Pravna lica, Kategorija 5 4.608.045 2.722.428 - - 29.922 - Fizička lica i mikro klijenti 2.050.977 618.863 - - - - Stanje na dan 31. decembar 2009. godine 6.659.022 3.341.291 - - 29.922 - Pravna lica, Kategorija 5 1.881.867 863.782 - - - - Fizička lica i mikro klijenti 1.654.243 504.845 Stanje na dan 31. decembar 2008. godine 3.536.110 1.368.626 - - - -


49

Pregled kolaterala: Dati krediti i depoziti - komitenti Dati krediti i depoziti - banke U hiljadama RSD 2009 2008 2009 2008 Kolaterali po osnovu plasmana koji su pojedinačno procenjeni

Nekretnine 1.272.154 1.380.519 - - Depoziti 1.735 69.995 - - Ostalo 10.554 876.179 - -

Kolaterali po osnovu plasmana koji su grupno procenjeni

Nekretnine 2.975.028 2.492.881 - - Depoziti 291.249 252.542 - - Ostalo 2.574.071 3.376.920 - -

Kolaterali po osnovu dospelih neobezvređenih plasmana

Nekretnine 431.367 125.524 - - Depoziti - 1.772 - - Ostalo 3.960.463 6.288.622 - -

Kolaterali po osnovu nedospelih neobezvređenih plasmana

Nekretnine 765.751 759.437 - - Depoziti 3.248 543.210 - - Ostalo 6.016.858 8.102.184 - -

Ukupno 18.302.478 24.269.785 - -


50

Granska struktura je prikazana u narednoj tabeli

U 000 RSD Napomena 2009. 2008. Poljoprivreda, lov i šumarstvo 1.213.690 1.452.246Ribolov 17.380 23.005Rudarstvo i vađenje ruda i kamena 3.845.798 4.087.253Prerađivačka industrija 13.016.118 13.168.947Snabdevanje električnom energijom, gasom i vodosnabdevanje 49.857 73.582Građevinarstvo 4.537.619 9.693.384Veleprodaja i maloprodaja, popravka motornih vozila i motocikala, roba za lične potrebe i domaćinstva 12.679.930 13.643.184Hoteli i restorani 373.085 581.720Transport, skladištenje i veze 4.540.784 5.358.524Finansijsko posredovanje 47.626.398 55.963.809Nekretnine, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti 1.001.831 1.161.661Javna uprava i odbrana, obavezno socijalno osiguranje 8.766.639 949.729Obrazovanje 17.837 36.074Zdravstvo i socijalni rad 138.471 72.849Ostale društvene, socijalne delatnosti i uslužne delatnosti 773.506 474.945Privatna domaćinstva sa zaposlenim osobama 36.486.484 40.581.519Eksteritorijalne organizacije i tela 19 1.110 Stanje na dan 31. decembar 13.,14.,15.,18. 135.085.446 147.323.541 Aktivnosti restrukturiranja uključuju sporazume o produženju roka otplate, planove restrukturiranja, modifikacije planova otplate i diferale. Politike i prakse restrukturiranja su zasnovane na indikatorima i kriterijumima koji, na bazi procene menadžmenta Grupe, ukazuju na to da će se otplata verovatno nastaviti. Restrukturiranja plasmana nije uobičajena praksa, i prema mišljenju menadžmenta, restrukturirani plasmani ne predstavljaju materijalno značajan deo portfelja Grupe.

Grupa upravlja limitima i kontroliše rizik koncentracije i rizik druge ugovorene strane na nivou klijenta. Investiranje u hartije od vrednosti i blagajničke zapise emitovane od strane države ili državnih institucija (NBS i MinFin RS) vrši se u cilju postizanja što boljeg kvaliteta portfolia plasmana sa aspekta rizika i profitabilnosti.

Rizici koji se odnose na ove plasmane kontinuirano se prate i podležu godišnjoj reviziji. Limiti se analiziraju na inicijativu i predlog Sektora sredstava, preporuke Sektora rizika (nakon urađene analize klijenata i dobijenog preliminarnog odobrenja od RZB) i odobravaju na Kreditnom odboru banke i to kao maksimum izloženosti u definisanom roku prema instrumentu; jednom klijentu; grupi povezanih lica. Stvarna izloženost u okviru limita se prati na dnevnom nivou. Tokom (2009. i 2008.) Grupa je u svom portfoliju imala sledeće dužničke hartije i zapise: • Narodna banka Srbije - dvonedeljne repo transakcije na osnovu Zapisa Narodne banke Srbije • Trezorske/blagajnicke zapise Ministarstva Finanija Republike Srbije - FCSB


51

Derivati Tokom 2009. i 2008. Grupa je obavljala transakcije sa sledećim derivatima: • FX forward i slični ugovori (kvazi FX Forward) • FX swap ugovori

Grupa koristi navedene proizvode za upravljanje deviznim rizikom. FX forward i swap transakcije kreiraju kreditnu izloženost Grupe (rizik da druga strana neće ispuniti u celosti svoju obavezu bilo o dospeću bilo kasnije) i rizik od neispunjenja obaveza druge ugovorne strane (rizik da će jedna strana u deviznoj transakciji isplatiti valutu koja je prodala ali neće dobiti valutu koju je kupila). Rizik od neispunjenja obaveza druge ugovorene strane javlja se u bilo kojoj situaciji kada se plaćanje vrši u očekivanju odgovarajućeg primanja. Kontrola i praćenje izloženosti ovom riziku vrši se u okviru ukupnih kreditnih limita koji se odobravaju klijentima. Grupa vrši strogu kontrolu limita na otvorenim pozicijama derivata.

32.2 Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe usled nesposobnosti Grupe da ispunjava svoje dospele obaveze. Nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive; uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama, kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajućem roku. Grupa u svom poslovanju obezbeđuje pristup različitim izvorima sredstava: • depozitima sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), • dugoročnim sredstvima finansijskih trzista, • subordiniranim obavezama i • akcijskom kapitalu.


52

Diversifikacijom izvora sredstava obezbeđuje se stabilan i dugoročan izvor finansiranja. Grupa kontinuirano procenjuje rizik likvidnosti tako što identifikuje i prati promene u pogledu sredstava koja su potrebna za ispunjenje ciljeva postavljenih u skladu sa celokupnom strategijom Grupe. U sledećoj tabeli prikazana su sredstva i obaveze Grupe po grupisanim pozicijama u skladu sa rokovima dospeća od datuma bilansa stanja do ugovorenog roka dospeća.

U hiljadama RSD do 3 meseca od 3 meseca do godinu dana

od 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 58.128.828 - - - 58.128.828 Opozivi depoziti i krediti 54.486.947 - - - 54.486.947 Potraživanja za kamatu i naknadu i druga potrazivanja 552.445 - - - 552.445 Dati krediti i depoziti 12.962.129 24.916.563 15.928.191 16.547.247 70.354.130 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 7.039.618 1.390.183 153.458 - 8.583.259 Udeli (učešća) - - - 155.419 155.419 Ostali plasmani 5.453.401 371.975 - - 5.825.376 Ostala aktiva i odložena poreska sredstva 2.494.039 - - 19.891 2.513.930 Ukupno aktiva 141,117,407 26,678,721 16,081,649 16,722,557 200,600,334

Transakcioni depoziti 26.101.287 - - - 26.101.287 Ostali depoziti 50.405.525 12.011.899 3.132.317 848.854 66.398.595 Primljeni krediti 38.532.183 4.445.974 9.674.281 1.038.922 53.691.360 Obaveze po osnovu haritja od vrednosti - - - - - Obaveze po osnovu kamata, naknada i poreza 88.592 - - - 88.592 Ostale obaveze i PVR 1.659.803 755.573 5.032.244 - 7.447.620 Ukupno pasiva 116.787.390 17.213.446 17.838.842 1.887.776 153.727.454

Neto rocna nesukladjenost 2009. 24,330,017 9,465,275 (1,757,193) 14,834,781 46,872,880 Neto rocna nesukladjenost 2008. 13.478.252 3.098.046 15.320.264 11.825.117 43.721.679


53

30.3 Tržišni rizici Tržišni rizici su rizici nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe usled neočekivanih i nepovoljnih kretanja na tržišti (u smislu volatilnosti kamatne stope, deviznog kursa, kreditne marže tržišnih cena vlasničkih hartija od vrednosti). Tržišni rizici nastaju iz rizika promene vrednosti otvorenih pozicija koje Grupe zauzima u svom poslovanju: uključuje promene vrednosti portfolia raspoređenih u knjigu trgovanja i bankarsku knjigu.

Cilj upravljanja tržišnim rizikom podrazumeva upravljanje i kontrolu izloženosti Grupe tržišnom riziku u okviru prihvatljivih parametara uz optimizaciju prihoda od izloženosti riziku. Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe usled promene u nivou kamatnih stopa. Promena kamatnih stopa direktno utiče na stvaranje, generisanje prihoda od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Razlikujemo:

• „outright“ kamatni rizik - rizik koji proizilazi osetljivosti promene kamate u odnosu na vertikalno

kretanje krive prinosa • „yield curve risk“ (strukturni rizik kamatne stope) - rizik koji proizilazi iz osetljivosti na promenu

oblika i nagiba krive prinosa (horizontalno kretanje) • „basis risk“ (osnovni rizik) - rizik koji proizilazi iz osetljivosti na promenu u rasponu (spread-u)

izmđju različitih kamatnih stopa

Kamatni rizik identifikuje se na nivou svake pojedinačne transakcije i na nivou Grupe. Grupa prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kamatonosno osetljivih instrumenta raspoređenih i u knjigu trgovanja i u bankarsku knjigu. i) Bankarska knjiga

Metodologija koja se koristi za procenu rizika kamatne stope u bankarskoj knjizi je „Gap/Duration“ analiza. U analizu su uključeni svi kamatonosni proizvodi u skladu sa:

• periodom promene kamatnih stopa (repricing period/floating interest rate) • finalnim periodom dospeća Razlika između kamatonosne aktive i kamatonosne pasive unutar definisanih vremenskih odrednica, „korpi“ pokazuje kako dve strane bilansa različito reaguju na promene kamatnih stopa: • kada je GAP pozitivan, Grupa je izložena riziku gubitka u slučaju pada kamatnih stopa u

posmatranoj valuti odgovarajuće ročnosti. • kada je GAP negativan, Grupa je izložena riziku gubitka u slučaju rasta kamatnih stopa u

posmatranoj valuti odgovarajuće ročnosti.

Broj korpi i ročnost definišu se na nivou ALCO-a. Gap Limit raspoređen je po svim valutama u kojima Grupa ima poziciju (Limiti po valuti).

Rezultirajuće kratke i duge pozicije po svim vremenskim odrednicama, ponderišu se „faktorima“ dizajniranim tako da odražavaju osetljivost pozicija u različitim vremenskim korpama na pretpostavljenu promenu kamatnih stopa od 200 bazičnih poena i procenu njihovog modifikovanog trajanja.


54

31.12.2009. 31.12.2008.

U 000 RSD

Nominalni Gap * Duration

Effekat promene Kamatne stope

200bp

Nominalni Gap * Duration


200bp

RSD 3.756.467 75.129 1.754.902 35.098EUR 9.800.358 196.007 6.831.390 136.628USD 743.298 14.866 738.824 14.776GBP 81.751 1.635 61.264 1.225CHF 2.436.002 48.720 2.692.691 53.854JPY 30 1 99 2CAD 28.047 561 19.105 382AUD 18.990 380 13.360 267DKK 524 10 732 15NOK 1.440 29 1.499 30SEK 9.909 198 5.944 119

Ukupan efekat 16.876.817 337.536 12.119.811 242.396

ii ) Knjiga trgovanja Kamatni rizik se kvantifikuje i kontroliše u skladu sa modelom BPV koji odražava promenu vrednosti/cene kamatonosno osetljive bilansne pozicije ukoliko na tržištu dođe do promene nivoa kamatnih stopa za 1 kamatni poen (promena za 0,01% tj za 1bp).

Ova metodologija koristi se za ograničavanje izloženosti riziku promene kamatne stope za kamatno osetljive instrumente raspoređeni u knjigu odnosno za proizvode koje je banka nabavila sa osnovnim ciljem dalje prodaje.

Grupa ima izloženosti samo u FCSB - Obveznice stare devizne štednje Republike Srbije (hartije se kotiraju na tržištu, dnevno se iskazuju po tržišnoj vrednosti - Mark-to-Market).

31.12.2009. 31.12.2008.

U 000 RSD

Nominalna vrednost pozicije


1bp

Nominalna vrednost pozicije


1bp Kniga trgovanja (FCSB) 94.225,23 10,99 22.460,53 9,92


55

Pregled izloženosti Grupe riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembar 2009. godine prikazan je narednom tabelom:

U hiljadama RSD do 3 meseca od 3 meseca

do godinu dana

od 1 do 5 godina

Preko 5 godina Nekamatonosno Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 54.132.464 - - - 3.996.364 58.128.828 Opozivi depoziti i krediti 54.486.947 - - - - 54.486.947 Potraživanja za kamatu i naknadu i druga potrazivanja - - - - 552.445 552.445 Dati krediti i depoziti 24.785.618 45.304.525 - 263.987 - 70.354.130 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 7.422.616 1.007.186 153.457 - - 8.583.259 Udeli (učešća) - - - - 155.419 155.419 Ostali plasmani 130.160 5.311.656 - - 383.560 5.825.376 Ostala aktiva i odložena poreska sredstva 92.745 - - - 2.421.185 2.513.930 Ukupno aktiva 141,050,550 51,623,367 153,457 263,987 7,508,973 200,600,334

Transakcioni depoziti 16.018.759 9.507.195 - 575.333 - 26.101.287 Ostali depoziti 48.884.203 17.416.673 97.719 - - 66.398.595 Primljeni krediti 41.100.928 10.317.061 - - 2.273.371 53.691.360 Obaveze po osnovu haritja od vrednosti - - - - - - Obaveze po osnovu kamata, naknada i poreza - - - - 88.592 88.592 Ostale obaveze i PVR 5.998.560 - - - 1.449.060 7.447.620 Ukupno pasiva 112.002.450 37.240.929 97.719 575.333 3.811.023 153.727.454 Neto kamatna nesukladjenost 2009 29.048.100 14.382.438 55.738 (311.346) 3.697.950 46.872.880 Neto kamatna nesukladjenost 2008 4.653.094 10.732.158 65.595 0 28.270.832 43.721.679

Osnovni instrument zaštite Grupe od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa.

Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti

Akcije koje su nabavljene sa osnovnim ciljem dalje prodaje raspoređene su u knjigu trgovanja (Equity TradingBook) i izložene su opštem i specifičnom riziku.

Opšti rizik je rizik promene cene akcije kao posledice opšteg stanja i promena na određenom tržištu. Specifični rizik je rizik promene cene akcije kao posledica promene činilaca vezanih za izdavaoca akcije.

Tržišna vrednost akcija raspoređenih u knjizi trgovanja na dan 31. decembar 2009. godine iznosila je RSD 28.104 hiljada.

Imajući u vidu vrednost i strukturu portfolija akcija kao i kretanja cena akcija na Beogradskoj berzi-Belex, nije rađena dodatna analiza osetljivosti ovog portfolija jer je procenjeno da moguće promene u cenama akcija nemaju materijalni značaj na finansijski reziltat Grupe.


56

Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe usled promene deviznog kursa. Deviznom riziku Grupa je izložena po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj i knjizi trgovanja. Devizni rizik se izražava i meri Otvorenom deviznom pozicijom.

Otvorena devizna pozicija Grupe predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Grupe u stranoj valuti kao i potraživanja i obavezama u dinarima indeksiranim valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Devizni rizik nastaje u slučajevima neusklađenosti aktive i pasive denominovane u stranim valutama. Grupa treba da obezbedi da njena devizna pozicija bude što manja.

Grupa nastoji da umanji rizik promene kursa valute putem odobravanja kredita sa deviznom klauzulom.

Sledeća tabela prikazuje neto deviznu poziciju aktive i pasive Grupe na dan 31. decambar 2009. godine:

U hiljadama RSD EUR USD Ostale valute RSD Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 45.092.688 473.719 789.696 11.772.725 58.128.828 Opozivi depoziti i krediti 25.486.947 - - 29.000.000 54.486.947 Potraživanja za kamatu i naknadu i druga potrazivanja 335.017 73 37.389 179.966 552.445 Dati krediti i depoziti 40.392.544 - 16.002.103 13.959.483 70.354.130 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 409.553 - - 8.173.706 8.583.259 Udeli (učešća) 101 155.181 - 137 155.419 Ostali plasmani 1.481.277 - - 4.344.099 5.825.376 Ostala aktiva i odložena poreska sredstva 276.935 5.995 5.120 2.225.880 2.513.930 Ukupno aktiva 113,475,062 634,968 16,834,308 69,655,996 200,600,334

Transakcioni depoziti 12.854.101 1.428.273 585.333 11.233.580 26.101.287 Ostali depoziti 54.730.359 2.953.212 2.101.735 6.613.290 66.398.595 Primljeni krediti 43.098.394 127.564 3.379.001 7.086.400 53.691.360 Obaveze po osnovu haritja od vrednosti - - - - - Obaveze po osnovu kamata, naknada I poreza 30.787 2.588 500 54.717 88.592 Ostale obaveze I PVR 6.143.627 109.752 18.396 1.175.844 7.447.620 Ukupno pasiva 116.857.267 4.621.390 6.084.965 26.163.832 153.727.454 Devizna pozicija 2009 (3.382.205) (3.986.422) 10.749.343 43.492.164 46.872.880

Vanbilans - netirano 6.419.224 4.003.496 (10.351.845) (70.875) Neto devizna pozicija 2009 3.037.019 17.074 397.498 43.421.289 46.872.880

Devizna pozicija 2008 (10,198,550) (202,105) 13,143,178 40,979,156 43,721,678

Vanbilans - netirano 13.627.275 201.720 (13.472.165) (356.831) Neto devizna pozicija 2008 3.428.725 (385) (328.987) 40.622.325 43.721.678


57

30.4 Operativni rizik

Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja. Definicija uključuje pravni, ali isključuje strateški i rizik reputacije.

Cilj upravljanja operativnim rizikom je svođenje izloženosti Grupe operativnom riziku na minimum odnosno do nivoa koji je prihvatljiv za Grupu sa aspekta odnosa troškova i rizika, a kroz dosledno i prudencijalno upravljanje finansijskom organizacijom i kroz unapređenje poslovnih aktivnosti i sistema unutrašnjih kontrola.

Prioriteti upravljanja rizikom identifikuju se kroz kombinaciju iskustva i opservaciju, procenu i znanje interne revizije, interne kontrole, detaljnu procenu rizika, izmene procedura za upravljanje, izveštaje o incidentima kao i na osnovu zdravog razuma.

Ocena nivoa operativnih rizika zavisi od vrste događaja, frekvencije pojavljivanja i finansijskog uticaja na poslovanje Grupe.

Kontrola, praćenje, izveštavanje o uočenim i procenjenim izvorima rizika, kao i preduzimanje mera za ublažavanje mogućih negativnih posledica, predstavljaju sastavni deo procesa upravljanja operativnim rizikom

Aktivnosti upravljanja rizikom imaju za cilj identifikaciju kako postojećih, tako i potencijalnih izvora rizika koji može nastati uvođenjem novih poslovnih proizvoda, sistema ili aktivnosti.

Identifikacija rizika obuhvata:

• interne greške i zloupotrebu; • eksterne prevare i zloupotrebu; • propusti u politici zapošljavanja i sistemima bezbednosti na radnom mestu ; • problemi u upravljanju odnosima sa klijentima, uvođenju proizvoda i poslovnim procedurama

– ukoliko su neadekvatni; • šteta nastala na imovini Grupe usled prirodnih nepogoda i drugih događaja; • poremećaji i greške u organizaciji i funkcionisanju informacionih sistema; • problemi u implementaciji i realizaciji poslovnih procesa, procedura i odluka.

Grupa prati izvore operativnog rizika u skladu sa organizacijom i poslovnim aktivnostima Grupe, a što se odnosi na: finansiranje privrede, realizacija transkcija trgovine i prodaje sa privrednim entitetima i finansijskim institucijama, poslovanje sa stanovništvom, poslovanje sa privrednom, realizacije transakcija obračuna i plaćanja, usluge zastupanja, upravljanja sredstvima i brokersko-dilersko poslovanje.

Documents

· PDF file• finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha,koji se vrednuju po fer vrednosti; • finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju,