Ранохришћанска уметност

Ширење хришћанства

Унутрашњост катакомбе са претставама из библије

Претстава Доброг Пастира, симболише Исуса Христа као нашег водича и спаситеља.

Сцена из Библије, Адам и Ева после кушања забрањеног воћа.

Ихтис (грч. ἰχθύς - риба) је ранохришћански симбол који је већ у првобитној Цркви коришћен као акроним за израз: »Исус Христос, Божји Син, Спаситељ.« Ихтис такође на грчком значи риба. Овај симбол, којим су следбеници Исусовог учења обележавали просторе свог становања је, заједно са приказом Исуса као Доброг Пастира и вина, све до краја 4. века био доминантан у хришћанској иконографији

Ихтис из Ефеса

Христов монограм, или Лабарум (☧), се састоји од прва два грчка слова у речи Христ (грч. ΧΡΙΣΤΟΣ, или Χριστός), слова Х (Хи) и Р (Ро). Први пут га је употребио римски цар Константин.

Слово Р се често приказује тако да подсећа на пастирски штап, а слово Х да подсећа на крст, представљајући Исуса Христа као доброг пастира своје пастве, хришћанске Цркве.

Приказ прве базилике која се налазила у Риму на месту данашње базилике св. Петра

Унутрашњост првих базилика је више подсећала на унутрашњост античких храмова него на данашње цркве.

Још једа од карактеристика раног хришћанства су књиге са минијатурама.

Минијатурама су се украшавале црквене књиге и важни државни списи, минијатурама су представљани владари, светци, биљна и животињска орнаментика.

Стилизовано велико слово В .

Византијска уметност

Константинопољ

Сан Витал, или Базилика светог Виталија у Равени је византијска црква , посвећена светом Виталију (римски роб, и хришћански мученик, чији је култ ојачао крајем 4. века), коју је саградио цар Јустинијан од 540.-547. Најзначајнији споменик византијске архитектуре у западној Европи и један од најзначајнијих споменика византијске уметности уопште.

Црква светог Виталија се ослања на модел градње примењен у цркви св. Сергија и Бакха у Цариграду. Има једноставну фасаду од обичне цигле, пуног зида осим великих полукружних прозора на сваком од многих делова цркве који штрче у простор.План осмоугла изнад чијег средишњег дела је купола. Средишња лађа компликовано је повезана са бочним бродом и то низом од осам полукружних стубова. Свака ниша има галерију на другом спрату (вероватно резервисане за жене).

Најзначајнија одлика цркве у Равени су њени раскошни мозаици.Сви мозаици се налазе у апсиди.Мозаици су се тада радили од малих тезера тј. малих пирамида од стакла или злата које су гуране у свежи малтер, тај принцип израде мозаика је карактеристичан за византијске мозаике.Поред мозаика црква обилује са мермерним украсима, који због свог специфичног изгледа дају апстрактну ноту самој цркви.

Детаљ са мозаика, претстава Исуса Христа и 12 Апостола.

Мозаик са претставом голобрадог Исуса Христа који седи на глобусу, обучен у пурпурну тогу ( боја раскоши и престижа) , окружен анђелима, Исус десном руком предаје круну светом Виталију, док у левој држи књигу Апокалипсе (Откровење) .

Мозаик цара Јустинијана, ту видимо самог императора одевеног у пурпурни огртач како држи чинију за Ефхаристију, на глави има царску круну опточену драгуљима, а иза главе му се налази ореол што указује на то да је он владар по божијој вољи.Окружен је дворјанима, црквеним изасланицима и војном пратњом што симболише 3 стуба моћи једне државе владар,црква,војска.

Насупрот мозаику цара Јустинијана налази се мозаик царице Теодоре, која је такође одевене у пурпурну хаљину, украшена скупоценим накитом од драгог камења и бисера, на глави носи такође велику круну опточену драгим камењем, и иза њене главе се види ореол, царица у руци држи путир који се служи у Ефхаристији, тиме су хтели да представе каки цар и царица учествују у црквеним ритуалима, и како је њихова важност велика.

Аја Софија (срп. Света Мудрост) је бивша православна патријаршијска базилика (црква), касније царска џамија, а сада музеј у Истанбулу.

Посебно позната по масивној куполи, сматра се оличјем визанзијске архитектуре, за коју се каже да је „променила историју архитектуре”. Остала је највећа хришћанска црква на свету, све до 1520. године када је изграђена Севиљска катедрала. Тренутна грађевина је првобитно конструисана као црква између 532. и 537. по наредби византијског цара Јустинијана I и била је трећа Црква Свете Мудрости, претходне две су уништене од стране побуњеника. Пројектована је од стране Исидора Милетског и Антемија Тралског.

Скоро квадратне основе, подељена је стубовима на три брода на којима су широке галерије. Простор под куполом који оставља утисак огромног „сунцобрана“ са радијалних 40 лукова и 40 прозора при дну кроз које пролази светлост и свод чини „ваздушастим и лакшим“. Главна тековина Византијске архитектуре је систем прелажења из квадратне основе на којој почива зграда у кружну основу на којој почива купола којом се зграда крунише. То се изводило на два начина: 1.ређе помоћу "тромпи" - из квадратне основе прелази се у осмоугаону, па после у кружну (Црква Светог Луке у Дафни) 2.чешће и савршеније помоћу "пандантифа" (сферни троуглови) који омогућавају прелаз из квадратне у кружну основу куполе (Света Софија и др.)Стубови су јој од највреднијег мермера из Мраморног мора, Никеје, Јужне Африке. Четири огромна стуба носе Куполу пречника 32 метра на висини од 55 метара. Унутрашњост цркве је огромна, 70 Х 75 метара.

Олтар Аја Софије са михрабом у центру

Место крунисања свих Византијских царева

Мозаик Исуса Христа, израђен већином у златним тезерама.

Мозаик на улазу у Аја Софију, на којој је претстављена Мајка Божија како држи малог Исуса, са леве стране се налази Константин Велики како предаје макету Константинопоља на поклон, а са десне стране је цар Јустинијан са макетом Аја Софије коју предаје.

Један од пандантифа на коме је представљен Херувим шестокрили анђео.