Прим. др Слободан П. Самарџић неуропсихијатар

ПСИХИЈАТРИЈА схизофренија • депресија лечење - психотерапија

треће издање

(прво издање Академска мисао)

Академска мисао Београд, 2019.

Прим. др Слободан П. Самарџић неуропсихијатар

ПСИХИЈАТРИЈА схизофренија • депресија лечење - психотерапија

треће издање

(прво издање Академска мисао)

Рецензенти Др Жарко Гавриловић, протојереј

МР сци. др Првослав Милановић, неуропсихијатар

Издавач АКАДЕМСКА МИСАО

Београд

Компијутерска обрада, техничко уређење и припрема ГАМА студио, Београд, Милош Бркић

Дизајн корица

Војислав З. Јанковић

Штампа Академска мисао, Београд

Тираж 300 примерака

ИСБН 978-86-7466-784-2

НАПОМЕНА: Фотокопирање или умножавање на било који начин или поновно објављивање ове књиге у целини или у деловима - није дозвољено без сагласности и писменог одобрења издавача.

Blagodarimo Qubavi i Slobodi na{oj,

Istini, Putu i @ivotu, Zakonu, Nadi

i Spasu na{em-Bogo~oveku Isusu Hristu

Blagodarimo Premudrosti i Sveznawu Nauke Wegove.

Gle divnoga sada vidjenija;

Sunce Pravde i zemqu ogrija

Wego{

����"��%� "��(��)������"�"���!�,"���

&'�!��� ('(�����)"'(�����"!(������

���#�&(�!�,� ��"�".")��(�&(&(�%�&'(

����"��%� "� %� (�%"&'�����)�+!�*(���(������")��

������)!"���&����)����!����

�������� �����+� $(�"�%���

���$-

Iz recenzije

Skoro je pro{lo dva veka kako je psihijatrija si{la sa svojehri{}anske staze i uplovila u mutne vode sekularizma, libidizma,seksualizma, si{la sa staze svesnosti, svetosti i savesnosti ipotonula u baru{tinu podsvesnog, nesvesnog, libidoznog. Tu najve}upodvalu, u tuma~ewu Bogolike du{e bizarnim sekulari zmom ilibidizmom, u~inio je be~ki psihoanaliti~ar Sigmund Frojd, zakoga su ose}awe savesnosti, svesnosti i svetosti bili vrlo daleki inedosti`ni, a novoustoli~eni i apstraktniji pojmovi: libida,nesvesnog, podsvesnog, ida, ega i super ega bili, takore}i, na dohvaturuke - u "wegovom xepu" - u wemu samom.Pisac gore pomenute studije dr Slobodan Samarxi} je ulo`io

ogroman trud da odvoji od smrtonosnog zagrqaja globalizma, seku-larizma i nihilizma posrnulu krmu hri{}anske psihijatrije i da jevrati nazad i usmeri ka pravom smeru kojim je ranije i{la - kahri{}anskim principima i tuma~ewima postanka i opstanka~ovekove du{e, kakva je ona vekovima, pre Frojda, bila shvatana,tuma~ena kao Bogolika, besmrtna, draga i mila ~ovekova du{a.U ovom svom radu - studiji pisac je i{~itao, vidi se vrlo obimnu

nau~nu, ~ak, i teolo{ku literaturu, po~ev od svetog episkopaNikolaja @i~kog i ave Justina Popovi}a do Atanasija Jefti}a iostalih savremenih teologa i filosofa. To ogromno znawe, kojim jezakr~io redove i stranice ove kwige, nije mu dalo priliku da sedovoqno razmahne sa logisti~kim izvo|ewem zakqu~aka o postavka-ma koje je izneo, ali je zato upotrebio dragocen izbor citata, sve unameri da potkrepi svoje osnovno polazi{te: da je ~ovekova psihaotu|ena od Boga i kao takva pala u greh i u wemu se rastro{ila, raz-bila, zabludela, postala bolesna i pomu}ena, {to je dalo povoda nev-ernim, tzv. modernim psihoanaliti~arima da izvedu svoje psihoanal-iti~ke aksiome o du{i kao entitetu nastalom iz baru{tine greha imoralnog brloga, u ~ijoj psihoanalizi se ne}e dovoqno sagledatiBogolikost (sr. I Moj. 2, 7; I Kor. 3, 16-17) i Bogoupo dobqavawe (sr.Mat.5, 48) ~ovekove du{e, koji su potpuno smetnuli s uma re~i svetogapostola Pavla: "Ne znate li da ste hram Bo`iji i da Duh Bo`ijiobitava u Vama? Ako ko razara hram Bo`iji, razori}e i wega Bog: jerje hram Bo`iji svet, a to ste vi." (1 Kor. 3, 16-17).Moderni psihoanaliti~ari su razvalili Bogoliku ~ovekovu

du{u i predstavili je kao razbojni~ku pe}inu, ba{ onako kako su

trgovci, koje je Gospod Hristos isterao iz hrama, od hrama na~inilirazbojni~ku pe}inu (sr. Mat. 21, 12-13). To je pisac ove studije uo~io,vrsnim argumentima, naj~e{}e teolo{kim, iz ~ega se da zakqu~itikoliko mu je wegovo sve{teni~ko poreklo, vaspitawe i obrazova wepomoglo, pobio argumente onih koji se dr`e Frojda i frojdizma kao"pijan plota".^ovekova psiha jeste duboko, preduboko more u koje su uronile

mnoge svetske nau~ne glave u `eqi da do|u do vi{ih saznawa oBogolikoj ~ovekovoj du{i, ~esto mimo Boga ili bez Boga, za razlikuod Frojda koji je tra`io ~iste uzroke patologije du{e u koju jedvada je verovao. On, Frojd, je izveo ~ovekovo stawe, psihu iz samepatologije, uzeo je i uneo u laboratoriju psihoanalize sa wenebolesni~ke posteqe, zanemaruju}i da uzme zdravo stawe ~ovekovepsihe kao paradigmu, koja je usmerena jedino ka Bogu, svetosti i ost-varewu najvi{ih vrednosnih ideala ~ove~anstva, poznatih kao aksi-ologija.Ve} iz same ~iwenice {to pisac dr Samarxi} pobija sekula -

risti~ku psihologiju u mnogim aspektima i sadr`ajima, ~ime sebavi prvi deo ove vredne i zna~ajne kwige, da bi kasnije pre{ao nasvoju struku, i u tom pogledu dao zapa`en trud i doprinos za raz-likovawe hri{}anske i frojdisti~ke psihoanalize, {to }e, nadamose, pomo}i na{im psihijatrima da le~e psihu i da veruju u weno pos-tojawe, {to nije bilo kod pristalica frojdovske psihoanalize.Ina~e, preporu~ujem kwigu gospodina dr Slobodana Samarxi}a:

,,Psihijatrija - shizofrenija, depresija, le~ewe - psihoterapija”kao dobru i korisnu, kako za nazidavawe, tako i za stru~nousavr{avawe u dubqem ula`ewu u hri{}anski domen tuma~ewa~ovekove psihe, poznate nam pod pojmom du{e.

Dr @arko Gavrilovi}, protojerej

Ciq ove kwige prim. dr Slobodana Samarxi}a ima nau~ni in -

teres i istovremeno kao reminiscencija na sve ono {to je do sada u

psihijatriji dato.

Psihijatrija kao grana medicine u savremenom svetu u nekim

svo jim postavkama do`ivqava novu interpretaciju svog sadr`aja

kako sa fiziolo{kog, filozofskog tako u ovoj kwizi prvi put i sa

teolo{kog aspekta. Sadr`aji su dati sistemati~no i koncipirani

su na oboqewa koja se u psihijatriji svode na oblast psihoza, ~ime

dose`e zna~ajne nivoe psihijatrije kao nauke. Ovim pristupom se

ukazuje na druga~iji aspekt ugla posmatrawa svega {to je do sada

ukazivano u psihijatriji.

Moderno koncipirano i kondezovano se prilazi svim sadr ̀ a -

jima psihoti~nih ispoqavawa. Tekst je razumqiv i prihvatqiv a uz

to upu}uje na odgovaraju}u stru~nu i drugu literaturu. Poglavqa su

u kontinuitetu a fundamentalna pitawa su u `i`i, kako op{teg u

smislu edukacije, tako i stru~nog razmatrawa. Preostaje jo{ kon-

statacija da savremeni tokovi u psihijatriji imaju poseban zna~aj.

Metodologija ima svoje karakteristike tj. kriti~an stav prema pos-

tupcima u dijagnostici i terapiji a ti su stavovi u ovoj kwizi dati

jasno i pregledno. I jo{ jedno zapa`awe da ni doktrinarni stavovi

u pogledu dijagnostike i terapijskih pristupa nisu iskqu~eni.

Validno je napomenuti da su dati obilni klini~ki prikazi slu -

~ajeva iz sopstvene prakse.

. Mr sci. dr Prvoslav Milanovi}

neuropsihijatar

stalni sudski ve{tak

I - Op{ti deo

Du{a ............................................................................................................... 1

Poreklo i su{tina du{e ........................................................................... 1Delovi (elementi) du{e i svojstva du{e ............................................... 6Svest ............................................................................................................... 6Razum - um - pamet (inteligencija) ......................................................... 8Instinkt ...................................................................................................... 10Voqa ............................................................................................................. 11Svojstva du{e: bogolikost i besmrtnost ............................................. 13Mitarstva .................................................................................................... 15Vaskrsewe .................................................................................................... 18

Li~nost ........................................................................................................ 21

Poreklo i teorije li~nosti ..................................................................... 21Majmunolikost ............................................................................................ 24Bogolikost ................................................................................................... 26Qubav ............................................................................................................ 32Sloboda li~nosti........................................................................................ 38

Greh ................................................................................................................ 45

Definicije greha ........................................................................................ 45Geneza: poreklo i uzrok greha .................................................................. 46Zna~aj i posledice prvorodnog greha .................................................... 48Patomorfoza i dijalektika greha .......................................................... 51Op{te~ove~anski zna~aj greha ............................................................... 58

\avo ............................................................................................................... 64Definicija |avola .................................................................................... 64Poreklo |avolovo ...................................................................................... 66\avo i greh .................................................................................................. 67Lukavstva |avolova ................................................................................... 69

SADR@AJ

Antihrist .................................................................................................... 73

Strasti i sablazni .................................................................................... 84

[ta su strasti? ........................................................................................... 84Bestra{}e .................................................................................................... 92[ta su to sablazni? ................................................................................... 98Sablazni i greh - ,,zlo seme”.................................................................... 99

II Posebni deo

Shizofrenija ............................................................................................ 107

Observacije o genezi ................................................................................ 108Simptomatologija shizofrenije .......................................................... 117Osnovni simptomi .................................................................................... 117Depersonalizacija ................................................................................... 121Narcizam (gordost) kao podstreka~ depersonalizacionihdo`ivqavawa...............................................................................................126Depersonalizaciona negacija ~oveka - duh nebi}a............................128[ta ka`e veronauka o genezi ovih depersonalizacionihsimptoma.......................................................................................................130Ostali vidovi depersonalizacije......................................................... 143Hipohondrija kao nagove{taj i znak depersonalizacije..................151

Akutne shizofrene destrukcije; sumanuti do`ivqaj smaka sveta..154Autizam.........................................................................................................158Halucinacije...............................................................................................161Pojedini vidovi halucinacije................................................165Cenesti~ke halucinacije.........................................................171Shizofreni poreme}aji mi{qewa ........................................................173Poreme}aji mi{qewa po formi.............................................................173Disociranost misaonog toka...................................................................173Ostali poreme}aji mi{qewa po formi...............................................176Poreme}aji mi{qewa po sadr`aju ........................................................177Sumanutost; paranoidnost, paranoi~nost............................................177Pojedini tipovi sumanutosti .................................................................180Sumanutost svemo}i ..................................................................................180Psihoti~na mistika..................................................................................183Manija progawawa.....................................................................................185

Katatonija....................................................................................................189Afektivni poreme}aji u shizofreniji.................................................192Shizofreni poreme}aji svesti ...............................................................194Shizofrena demencija ..............................................................................198Pojedini oblici shizofrenije ..............................................................200Schizophrenia simplex ................................................................................201Hebephrenia ..................................................................................................201Katatonija ...................................................................................................203Schizophrenia paranoides ...........................................................................203Paranoja .......................................................................................................203Parafrenija ...............................................................................................205Shizoafektivne psihoze ..........................................................................206Shizofrena depresija ...............................................................................207Shizofrena manija ....................................................................................209Takozvane simbioti~ke psihoze .............................................................210Shizofrena reakcija - akutna shizofrena epizoda..........................213Grani~no stawe - grani~ni slu~aj .........................................................214Akutni simptomski delirijum................................................................215Le~ewe shizofrenije ................................................................................215Medikamentozno le~ewe ..........................................................................215Neurolo{ki sindromi izazvani neurolepticima- fenotijazinima........................................................................................217Neurolepti~ki sindrom ..........................................................................217Medikamentozni - neurolepti~ki parkinsonizam.............................218Lekovi koji spre~avaju i neutrali{u neurolepti~ki sindrom.......219Psihoterapija shizofrenije ...................................................................219

Depresija ......................................................................................................229

Opservacije o genezi .................................................................................229Simptomatologija depresije ..................................................................231Duhovna klonulost .....................................................................................232Potamnelost afekta .................................................................................234Depresivna potonulost voqe .................................................................235Crnilo u mislima .....................................................................................236Agitirana depresija ..................................................................................237Involutivna melanholija ........................................................................238Psihoti~na depresija................................................................................238Prisila i fobija u slu`bi depresije ...................................................239Paranoidnost kod endogene depresije...................................................240

Veza izme|u demencije i depresije ........................................................241Uticaj samovoqe i narcizma na razvoj depresije ...............................242Samoubistvo - suicid ................................................................................245

Manija -"depresija manija~na" ..............................................................251

Medikamentno le~ewe depresije ...........................................................255Elektro{ok ................................................................................................256Le~ewe depresije psihoterapijom .........................................................257Psihoterapeutski problem samoubistva .............................................269Bele{ke (fusnote) uz tekst ....................................................................276

I

OP[TI DEO

Poreklo i su{tina du{e

Psihijatrija je medicinska nauka i grana medicine koja izu~ava~ovekovu du{u i bolesti du{e, a u skladu sa ostalim granama medi-cine treba da podle`e zakonitostima i nekim dogmatskim na~elimakojima se rukovodi medicinska nauka. Jedno od osnovnih na~ela med-icine glasi: Ako ho}emo da znamo o bolestima nekog organa - owegovoj patologiji, prethodno neizostavno treba poznavati prirod-nu i normalnu funkciju tog organa, a to je anatomija i fiziologija.Ovo zlatno pravilo rukovodi i vlada u svim granama medicine, osimu psihijatriji, i psihijatrija je jedina grana medicine koja remeti iodstupa od ovog zlatnog pravila. Na{a zvani~na - svetovna psihija-trija ne samo {to ne govori o du{i - o wenoj "anatomiji" i "fizi -ologiji", o wenom poreklu, nego jasno mani festuje svoj bezbo` ni~kistav neverovawa u du{u. Proizilazi neshvatqiv i opasan para doks:izu~avati du{evne bolesti, a u du{u ne verovati, le~iti du{u, a udu{u ne verovati, proglasiti sebe psihoterapeutom, a u du{u opetne verovati. Zaista, ovakva psihijatrijska dijalektika, osimpomenutog paradoksa, mo`e skrivati i elemente nezna wa, obmane, pa~ak, i drskosti. Ali, ne treba da nas pokolebaju ovakve pojave, netreba se pla{iti da }e psihijatrija trajno ostati obezdu{ena, jerBo`ansko poreklo du{e i wen Bo`anski dah "`ivoga `ivota" jeapsolutno nemogu}e negirati.

Upravo ovo Bo`ansko poreklo du{e ~ini da nauka o du{i jo{jedanput odstupi od medicinskih na~ela, ali ovoga puta to odstu-pawe nije nikakva mana, nego naprotiv, velika korist i pozi-tivnost. Radi se o ~iwenici da je psihijatrija {irok pojam, pogoto-vo wen op{ti deo. Specijalni - posebni deo psihijatrije, a to je psi-

DU[A

hopatologija, u na~elu ne treba da izlazi iz okvira zvani~ne medi-cinske nauke. Me|utim, op{ti deo psihijatrije, a jedan od central-nih elemenata tog op{teg dela je upravo izu~avawe du{e, ne samo datreba da izlazi iz okvira zvani~ne psihijatrije, nego, gledanosu{tinski, nauka o du{i je prvenstveno pojam i predmet kojiizu~ava veronauka, pa tek onda svetovna nauka, u konkretnom slu~aju- psihijatrija. To ima svoju apsolutno neoborivu logiku, jer du{ukao direktnu Tvor~evu tvorevinu prvo i najkompetentnije izu~avaveronauka i sve {to treba znati o du{i re~eno je u kwigama veronauke,a nama predstavnicima svetovne nauke ostaje da po svojoj slobodnoj voqiizaberemo: ho}emo li u osnove svetovne psihijatrije utemeqiti iugraditi veronau~na na~ela o du{i ili }emo i daqe "izu~avati"du{u i du{evne bolesti, a u du{u neverovati. Hteli mi to ili nehteli, treba priznati, i to bez sujete, da jedan duhovnik - pred-stavnik veronauke, mnogo vi{e i boqe zna o du{i nego mi lekarikao predstvnici svetovne nauke. Iz psihijatrije on od nas nema {tada nau~i, a mi od wega i wegovih svetih - veronau~nih kwiga i tekako imamo {ta da nau~imo, i treba da nau~imo.

Dakle, budu}i da zvani~na psihijatrijska nauka ne raspola`e sanekim vrednijim studijama o du{i, poklonimo se pred svetim kwiga-ma veronauke u kojima }emo prona}i i nau~iti ono {to nam nedosta-je u na{im kwigama iz psihijatrije.

Sveto pismo, a naro~ito Novi Zavet Gospoda na{eg SinaBo`ijeg Bogo~oveka Isusa Hrista je zasigurno kwiga nad kwigama,i po re~ima oca Justina Popovi}a, sve {to treba ovome svetu iqudima u wemu - Gospod je kazao u Svetom Pismu. Na sva pitawa Onje u wemu dao odgovor. Nema pitawa koje mo`e mu~iti du{u qudsku,a da na wega nije u Svetom pismu dat ili posredan ili neposredanodgovor. Qudi ne mogu izmisliti vi{e pitawa no {to ima odgovorau Svetom pismu. Ne na|e{ li odgovor u Svetom pismu na neko svojepitawe, zna~i da si, ili postavio besmisleno pitawe, ili nisi umeo~itati Sveto pismo i iz wega i{~itati odgovor.1)

U konkretnom slu~aju nas treba da "mu~i" pitawe {ta je todu{a, a Sveto pismo nam odgovara: "I stvori Gospod Bog ~ovjeka odpraha zemaqskoga po obli~ju Svojemu, i duhnu mu u nos duh `ivotni;i posta ~ovek du{a `iva." (1. Mojs.2, 7= Dakle, "i{~itali" smoodgovor; po originalnoj Hri{}anskoj nauci, ~ovek je zavr{ni ~inTvor~evog {esto dnevnog stvarala~kog akta. ^oveka je Tvoracsa~inio po Svojoj slici i prilici - po podobiju Svojem, od zemqanog

2

praha, huknuv{i u ~oveka Svoj dah, tj. Duh. Eto poznawa su{tinedu{e, eto najboqe definicije du{e, eto "kona~ne formule `ivota iosnovnog izvora istine i ispravnih saznawa"2) u `ivotu, a tako|e iu psihijatriji. Na{a du{a je dah - nadahnu}e Duha Bo`ijeg u nama, izato je ~ovek bogoliko - bogoobrazno stvorewe. To je ta bogolikostkoju propoveda i apologira Hri{}anska nauka, to je definicija~oveka koja ka`e - da je ~ovek vidqiva projekcija nevidqivog likaBo`ijeg.3) U tome se sastoji su{tina ~ovekove li~nosti, zna~i:bogolikost = (jednako) li~nost. (o ~emu }e biti vi{e govora uslede}em poglavqu - Li~nost.)

Rukovo|eni svojom bogoliko{}u mnogi Bo`iji ugodnici su gov-orili i pisali o tome {ta je to du{a, kako izgleda, odakle je.Nave{}emo neke primere. Prepodobni Andrej Jurodivi: "Du{a je`ivot i sila, i takore}i Bog. Du{i je Bog dao silu: da o`ivotvorujetelo, da upravqa wime, da ga zagreva i okrepquje, jer je telo bezdu{e blato i pepeo i prah. Su{tina du{e je razumni duh, koji je lak,mudar, razborit, divotan, blag, sladak, tih, krotak, prelep i pri-jatan, takmi~i se sa An|elima. U po~etku du{a svakog ~oveka blistaja~e od Sunca; ali ukoliko ~ovek raste i prolaze godine, du{a sewegova mewa prema delima wegovim i sve vi{e li~i na dela wegova;i kakva su dela wegova, takav je i izgled du{e wegove. Ako se ~ovektrudi u evan|elskim vrlinama, du{a mu postaje ~ista i svetla; akopak `ivi u gresima, du{a mu postaje mra~na i tamna. No, i oni koji`ive u vrlinama, du{e im nisu istoga sjaja: jer svakome du{a sijaprema trudu koji on ula`e podvizavaju}i se u bo`anskim vrlinama.Jednom re~ju: kako se ko podvizava, onako i sija, ukoliko se kroz pod-vige pribli`ava Bogu, utoliko ja~e sija.

Tako isto, samo u obratnom pravcu, treba rasu|ivati i o onimakoji du{e svoje prqa ju gresima. Jer u po~etku Bog, stvoriv{i~oveka, dune mu u lice duh `ivotni, i posta ~ovek du{a `iva(1.Mojs.2,7). Tako su du{e qudske svorene ~iste, ~istije od svet-losti. I deca dok su u utrobi maj~inoj, du{e su im ~iste. A kasnije,u `ivotu, kada po~nu ~initi greh, du{e im se pomra~uju; i ukolikodubqe zalaze u greh, utoliko mra~nije i postaju. Mnoge du{e, kada serazlu~e od tela, izgledaju izranavqene; neke izgledaju izgladnele ikao u rite obu~ene; neke su skroz gubave; neke crne kao katran; nekeispe~ene kao crni }umur, du{e zlopamtila su kao demoni - kao zmijei aspide iz ~ijih nozdrva curi otrov i smrad ubita~ne gor~ine; du{ekrivovernika su kao najdubqi mrak; du{e mu`elo`nika i idolopok-

3

lonika su crwe od najcrweg mraka."4)

Otac Justin Popovi} tuma~e}i dela Makarija Velikog -Egipatskog, ovako apologira o du{i: Misti~na tajna du{e je uGospodu. Srodstvo du{e sa Bogom izra`ava se u neuporedivoj intim-nosti Boga sa du{om i du{e sa Bogom. Intimno srodstvo Boga sa~ovekom ide do psihi~ke bogo~ove~nosti, jer du{a je tvar umna, ilepa, i velika, i divna i krasno podobije i obraz Bo`iji. Bo`anskielemenat je imanentna sadr`ina du{e i li~nosti i ta bogolikostdu{e ima za osnovni ciq da postane zajedni~ar u `ivotu Bo`jem; dase upodobquje svemu {to je Bo`ije i ~ine}i tako da seobogo~ove~uje.

I ako je du{a umna tvar i velika nebozemna sila ona nije svoja,Bogom sazdana "po obrazu Bo`ijem" du{a je od Boga. Du{a ima svoj`ivot, ali ne iz svoje sopstvene prirode, ve} iz Wegovog Bo`anstva,iz Wegovog Duha i Wegove Svetlosti.

Potpuna puno}a du{e i wena metafizi~ka i neprolazna vred-nost je sazdana u wenoj troji~nosti - Troji~noj bogoobraznosti.Princip Troji~nosti pro`ima svu du{u i kao `i`a prikupqa izra~i Bo`anske vrednosti i daruje ~oveku dostojanstvo li~nosti, i"ko mo`e da spozna dostojanstvo svoje du{e, taj mo`e poznati silu itajnu Bo`anstva."5)

Za vreme ~ovekovog zemnog `ivota du{a obitava u telu i`ivotvorna je sila tela, a telo je neuporedivo mawa i ni`a vred-nost od du{e; telo je instrument du{e, oru|e du{e, neka vrsta odelaza du{u. Ono {to je odelo za telo, to je telo za du{u.

Ne samo da je du{a neuporedivo vrednija od tela, nego i ceo svetmaterijalni sa svim svojim vasionama je nesravweno mawa vrednostod du{e ~ove~ije, zato {to je du{a ~ovekova bogolika, puna `ivota`ivoga, puna besmrtnih sila i besmrtnih vrednosti Bo`anskih.Du{a je ono {to ~ovek ose}a kao ve~no svoje, kao sebe, kao ono {tosa~iwava ve~nu sadr`inu wegovog samoose}awa i samosaznawa.Ni~im iz sveta ni vascelim svetom ~ovek ne mo`e zameniti du{u,niti postoji ne{to u svetu {to se mo`e dati za otkup i spas du{e.Zato je Spasiteq blagovestio i upozoravao: "Kakva je korist ~ovekuako sav svet dobije a du{i svojoj naudi? Ili kakav }e otkup dati ~ovekza du{u svoju." (Mt. 16,26) 6)

Du{a i telo su zajednica: du{a obitava u telu, a telo je `ivo zah-vaquju}i `ivotvornoj sili du{e. ^ovek je sa jedne strane jedna jedin-

4

ka, ali istovremeno ~ovek kao bi}e imanentno nosi pe~at trostrukogpojma ~oveka kao bi}a, koje je u isto vreme i duhovno i du{evno itelesno bi}e, i taj trostruki (trijadni) pojam ima jedan ve~iti smisao ine treba ga naru{avati. Telo je manifestacija du{e, du{a je mani-festacija duha, a duh je manifestacija Boga.

Po prvobitnoj Tvor~evoj zamisli du{a i telo su trebali da `iveu zajednici sa sa vr {enom rajskom harmonijom. Ali, padom u greh ovasavr{ena harmonija je krivicom ~oveka izgubqena a zajednica du{ei tela nastavqa `ivot u ogrehovqenom svetu gde niko nije "miran ispokojan", gde ratuje du{a sa tijelom; tijelo stewe pod silomdu{evnom, koleba se du{a u tijelu."7) Dakle, nije lako du{i u telu;koleba se, ali mora da obitava u telu dok joj je roka i ako se ~estoose}a kao u zato~ewu u "okovima blatne tjelesine."8) Du{a mora datrpi zemaqsku "usku sferu bezumnog mete`a."9) Telo "ste we" i trpijer je ogrehovqeni deo du{e direktni krivac za mnoge telesnebolesti, i telo je poligon na kome se odvija veronau~na teorija ouzrocima oboqewa koja glasi: greh = bolest = smrt.

O odnosu tela i du{e u Evan|equ ovako ka`e: "Jer tijelo `eliprotiv Duha, a Duh protiv tijela; a ovo se protivi jedno drugome, da~inite ne ono {to biste hteli." (Gal. 5,17) "Jer koji sije u tijelosvoje, od tijela }e po`weti trule`, a ko sije duh, od duha }e po`weti`ivot vje~ni." (Gal. 6,8).

Ima svetiteqa koji telo nazivaju "le{inom smradnom i strvi-nom gadnom."10) Nama duhom malim i slabim zemaqskim dvono{cimane ide u glavu kako je to mogu}e lepo i ceweno telo nazivati"le{inom i strvinom". Ali, ~im je to svetiteq rekao, onda je fakatda ima razloga za takvom kvalifikacijom.

Ve} smo rekli da je du{a ~ovekova nesravweno vrednija ne samood tela, nego od svega materijalnog u svim svetovima. Proizilazilogi~no rasu|ivawe da du{a mo`e da `ivi i bez tela, samo je tomo`e ograni~eno Bo`ijim promislom. Tek posle telesne smrti, a tozna~i izlazak i razlu~ivawe du{e od tela, du{a i daqe `ivi. Istionaj ~ovek, ista ona li~nost koja je malo~as umrla, nastavqa svoj`ivot, ali sada i nadaqe samo u duhovnom obli~ju i su{tina togduhovnog obli~ja jeste veli~anstvena besmrtnost ~ovekove du{e.

Sa telom stvar stoji druk~ije. Posle smrti telo je mrtvo, i kaotakvo vra}a se u zemqu od koje je postalo - "prah si i u prah }e{ sevratiti" (Post. 3,19), gde ~eka vaskrsewe mrtvih, kako propovedana{e Vjeruju.

5

6

Delovi (elementi) du{e i svojstvadu{e

Du{a ima dosta delova, mada je jedna. Svaki deo du{e u podre -|enom je polo`aju prema du{i kao celini, i od wene troji~ne bogoo-braznosti prima svoju vrednost i stvara la~ku mo}.11)

Te{ko je praviti neku hijerarhiju u delovima du{e, ali verovat-no na prvo mesto treba postaviti li~nost, koja je istovremeno i deo,i svojstvo i produkt du{e. Zato }e o li~nosti posebno biti govora uslede}em poglavqu. Slede}i delovi du{e su - svest, razum - um - pameti voqa. Sve su to "plemeniti elementi" - plemeniti i od Neba visokoceweni delovi du{e koji su me|usobno komplementarni i sinergi~ni.

Svest

Svest je velika saznajna sila i verovatno smemo re}i da su razum,um i pamet u neku ruku derivati i ekvivalenti svesti. Od svih `ivihbi}a samo ~ovek ima svest. Centar svesti i delatna sila svesti jerazumni duh - koji nam preko na{e svesnosti i slovesnosti daje onouzvi{eno ose}awe i do`ivqavawe da smo slovesno svesni sebe i svogpostojawa, svesni smo svoje autokratske psihi~ke celine - individu-alnosti i normalnosti. Istovremeno, po istim principu, svesni smosveta u kome `ivimo - spoqa{weg sveta i svega {to je u wemu. Na jed-nom dubqem nivou, a to je ne svetovna, nego veronau~na ravan, bitisvestan sebe i svoga postojawa zna~i biti svestan svoje bogolikosti,a biti svestan svega oko sebe- spoqa{weg sveta, zna~i biti svestan daje ceo svet - zemaqski i svi ostali svetovi Tvor~eva tvorevina.Voleti, qubiti i diviti se i unutra{wem (svome) svetu ispoqa{wem svetu. Ali, to ~initi na ispravan na~in; Ne qubiti sebekao samoga po sebi, ne voleti svoje samoqubqe, ne ceniti svoju"uzblutelu tikvinu"12) i ta{tinu, nego voleti sve Bo`ije {to je u~oveku - voleti svoju bogolikost. Na isti na~in voleti i diviti seprirodi i svemu {to je u prirodi, ali ne prirodi kao samoj po sebi(jer to je bezumqe), nego kao Bo`ijoj tvorevini - sili koja tor`estvu-je nad svim svetovima.

Svest je duh i zato je te{ko ispitivati i razumevati svest. Radilak{eg razumevawa ove problematike postoje dve me|usobno blisko

povezane manifestacije svesti, a to su: misao i re~. Misao je sazna-jna i delatna sila svesti, misao je figurativno re~eno "izvr{niorgan" svesti, misao je zlatni pe~at i potvrda ~ovekove bogo-likosti. Budu}i da je misao manifest svesti i ona je duh i kao takvate{ko je prepoznatqiva i tajanstvena. Poseduje notu li~nog iintimnog tako da ni jedan ~ovek ne mo`e da zna {ta drugi ~ovekmisli. Jedino Bog zna svaku misao svakom ~oveku u svakom trenutku.Notu li~nog i intimnog ne treba bukvalno shvatiti. Naprotiv,misli treba iskazivati, jer iskazana misao je temeq i izvor svih~ovekovih saznawa, naro~ito u oblastima nauke. Misao se iskazujepreko re~i, {to zna~i da je re~ realizovana i uslovno re~enomaterijalizovana misao.

Jeste misao velika sila, {to posvedo~ava i veliki Slovenski -Ruski hri{}anski mislilac Dostojevski nazvav{i Gospoda na{egIsusa Hrista da je On velika Misao sa visine. Ali, postoji Silanad silama, Sila koja u svojoj {aci dr`i i nebo i zemqu i sve {to jena nebu i na zemqi. Ta Sila se zove Re~ Bo`ija.

Po~etak stvarawa sveta je Re~ Bo`ija: "U po~etku bje{e Rije~(Logos), i Rije~ bje{e u Boga, i Rije~ bje{e Bog". (Jovan 1,1).[estodnevni stvarala~ki ~in neba i zemqe odvijao se po promisluRije~i Bo`ije. "I re~e Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost."(1.Mojs.1,3). Tako je govorila i stvarala Rije~ Bo`ija sve do sedmogadana i sve {to je stvoreno "dobro bje{e veoma".

Rije~ Bo`ija je govorila prorocima {ta da prorokuju: "I do|emi Rije~ Gospodwa"...

Rije~ Gospodwu je qudima propovedao Sin Bo`iji Gospod na{Isus Hristos i kroz Propoved darivao qude Verom i NaukomHri{}anskom. Re~i Hristove zapisali su Sveti Jevan|elisti iApostoli u Svetom Jevan|equ a Sveto Jevan|eqe je Kwiga nadkwigama i Nauka nad naukama gde je dato sve {to je ~oveku potrebno.

Po~etak sveta je Rije~ Bo`ija i kraj ovoga sveta }e biti opetRije~ Bo`ija. Izgovori}e ih Bog - Logos Hristos kada do|e vremeWegovog Drugog dolaska na zemqu. Te Re~i }e biti potpunodruga~ije od onih koje je kao Sluga izgovarao pri Svom Prvomdolasku na zemqu. Bi}e Re~i Sudije na Stra{nom sudu. "SvetePravde strogi su Zakoni" - upozorava veliki Wego{. Presuda }eglasiti ovako: "Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvokoje vam je pripremqeno od postawa svijeta". (Matej, 25,34). Te Re~i}e biti upu}ene pravednicima postavqenim sa desne Hristove

7

8

strane. Gre{nicima koji }e biti postavqeni sa leve Hristovestrane Presuda }e glasiti ovako: "Idite od mene prokleti u ogawvje~ni koji je pripravqen |avolu i an|elima wegovim". (Matej,25,41)

Divan primer mo}i Rije~i Bo`ije koji bi mogao biti odposebnog zna~aja za nas lekare nalazimo u veli~anstvenim re~imakapetana iz Kapernauma kada je zamolio Gospoda svoga rekav{i: "...nego samo reci Rije~, i ozdravi}e sluga moj". (Mt. 8,8)

Treba pomenuti jo{ jednu funkciju svesti, a to je pojam savesti.[ta je to savest? Savest je prvi zakon koji je Bog podario ~oveku,savest je glas Bo`iji koji je upisan u ~ovekovoj svesti kao pravednisudija koji neprekidno opomiwe i navodi ~oveka na ispravnoprimewivawe svoje sposobnosti za spoznavawe i razlikovawe dobrai zla.

Razum - um - pamet (inteligencija)

Oni su ne samo u komplementarnom i sinergi~nom odnosu, negoi u sinonimnom. Za um se ka`e da je naj~istiji i najpronicqiviji deodu{e - on je "oko du{e" kojim du{a providi u tajne Bo`anstva i utajne bogotkane tvari.13) Um je bogoobrazni upraviteq ~ove~ijeli~nosti.

Pamet je izraz i pojam koji se ~esto upotrebqava u obi~nom istru~nom govoru, ali treba konstatovati da se o pameti u na{im psi-hijatrijskim kwigama nigde nau~no ne pi{e, i `alosna je i paradok-salnost da se svetovna nauka ~esto slu`i sa izrazom - pamet, a danigde nema neke studije od strane svetovne nauke {ta je to pamet.

O inteligenciji se govori skoro u svim psihijatrijskim kwigama.Inteligencija je vrlo korisno oru|e na{eg razuma; korisno u smislushvatawa, razumevawa, rasu|ivawa i snala`ewa u `ivotu, alive}inom se to odnosi na racionalne `ivotne stvari i zemne sposob-nosti. Me|utim, samo sa inteligencijom, a bez pameti, ~ovek nijepravi ~ovek, on ostaje nepotpun i ograni~en i nije onakav kakvog ga jeTvorac zamislio i sazdao. Inteligencija sama za sebe, bez pameti,mo`e biti opasna i mo`e odvesti ~oveka u bezumqe, a naro~ito ako seupotrebi u slu`bi zla, i tada inteligencija prerasta u prokletstvo.

9

Ka`u da je i |avo veoma inteligentan, i za `ivotiwu, na primermajmuna, ka`e se da ima neku vrstu inteligencije. Ali, |avolovainteligencija je prokletstvo, zlo i lukavost, a majmunova inteligenci-ja su "majmunska posla." Inteligentan ~ovek samo sa inteligencijom, abez pameti, u su{tini nije ni{ta drugo do prozai~ni dvono`ac kojineprestano posvedo~ava Wego{evu misao: "Sve se ~ovjek bruka sa~ovjekom, gleda majmun sebe u zrcalo."14)

Dakle, bez pameti nema pravog ~oveka. Za razliku od inteligenci-je koja je oru|e i ni`a delatnost du{e, pamet je neuporedivo dubqipojam i ja~i izraz; pamet je plemenita saznajna sila du{e kojom ~ovekspoznava i otkriva Bogom dane mu darove i osobine, me|u kojima je naprvom mestu bogolikost ~ovekove li~nosti.

Bogolikost je u osnovi data svakom ~oveku, i kao takva bogolikostje su{tina i smisao li~nosti. Ali, bogolikost je Bo`iji dar koji trebausvojiti i primeniti u srcu, bogolikost je onaj Jevan|eqski talant(Mt. 25, 14-30) koji je od Boga dat ~oveku sa uzvi{enim zadu`ewem da setaj talant umno`ava. I kada ga ~ovek umno`i, onda }e on u punom smis-lu osetiti neprocewivu vrednost tog talanta i neprocewivo bogatstvosvoje bogolike li~nosti koje je stekao jer je radio kako Bog zapoveda;umno`io je talant. I to umno ̀ avawe talanata nije ni{ta drugo negonajvi{e svojstvo razuma koje se zove pamet.

Pomalo je nelogi~no, ali i to je istinito - inteligencija jeuro|eno stvojstvo; neko je ro|en mawe a neko vi{e inteligentan, i tunema korekcije, jer se inteligencija tokom `iovota ne razvija - nepove}ava, a mo`e pomalo da se izo{trava i uve`bava. A pamet, kao ple-meniti elemenat svesti i razuma, se razvija, ona se sti~e, i nijero|ewem data u gotovom obliku kao {to je slu~aj sa inteligencijom,nego je data u obliku Jevan|eqskog talanta. Ko umno`i talant, a talantje bogolikost koju treba razvijati i usavr{avati, taj }e dobiti i ste}isve, izme|u ostalih bogatstava i pamet. A ko ima pameti, gleda}e sebeu Jevan|equ, a ko nema pameti, pa i da ima genijalnu inteligenciju,gleda}e sebe u zrcalu. ("Sve se ~ovjek bruka sa ~ovjekom, gleda majmunsebe u zrcalu.")15)

Kada govorimo o Jevan|eqskom talantu treba asocirati misao osvetovnom izrazu - talenat. O~evidno je da izraz talenat poti~e odizraza talant, a i po svom smislu su sli~ni; kao {to Jevan|eqskitalant treba umno`avati na isti na~in treba raditi i sa svetovnimtalentom - raditi i ve`bati, pa }e talenat uroditi plodom; razvi}e sesposobnost za koju je taj talenat namewen.

Lukavstvo je niska i primitivna zloupotreba inteligencije - primenainteligencije u slu`bi zla.

Mudrost je pamet sa obazrivom razborito{}u.16)

Kad |avo prevari ~oveka - to je lukavstvo, a kada ~ovek prevari|avola - to je mudrost. (\avo - u {irem smislu tog pojma).

Instinkt

Ono {to je za ~oveka razum i svest, to je za `ivotiwu instinkt.Na prvi pogled deluje neprimereno, ~ak i skrnavno govoriti oinstinktu, jer formacijski instinkt bi pripadao oblasti zoologi-je, a pogotovu ne bi trebalo govoriti o instinktu u ovom poglavqu ukome je govoreno o plemenitim elementima ~ovekove du{e.

Me|utim, ne}emo napraviti nikakvu gre{ku, potrebno je asoci-rati problem (teoriju) instinkta jer su{tina instinkta nije nikakva`ivotiwska radwa niti neka prirodna sila sama po sebi. Instinktje ne{to sasvim ne drugo, nego ne{to stoto.

Ako analiziramo neku instinktivnu radwu, odmah nas fascini-ra neverovatna paradoksalnost; beslovesna i primitivna `ivotiwakoja savr{eno ni{ta ne zna, ne zna ni da je `iva, vo|ena instinktom,izvodi neke radwe koje su do savr{enstva slovesne i celi shodne,radwe koje ni najinteligentniji ~ovek ne bi tako besprekorno i svr-sishodno uradio. ^iwenica je da je instinktivna radwa visokorazumna radwa, i tu radwu nepogre{ivo i savr{eno izvodi, ne nekavisoko orgranizovana `ivotiwa, nego, na primer, mala pti~ica ilini{tavni insekt. (p~ela, pauk). ^iwenica je da "savr{eno" bes -lovesna `ivotiwa silom instinkta izvodi savr{eno slovesnuradwu. Koja je to sila u pitawu kada mala pti~ica - to divno Bo`ijestvorewce krene na put seobe sa jednog kontinenta na drugi konti-nent. Celo to izuzetno komplikovano pute{estvije obavi savr{enosvrsishodno, demonstriraju}i glavne tehni~ke osobine instinkta, ato su: nepogre{ivost, automati~nost i smirenost. Da, u instink-tivnoj radwi `ivotiwa je nepogre{iva. Kakav ironi~an paradoks:"mo}ni" ~ovek ~im zapo~ne neko delo prva stvar koju uradi to jepogre{ka, a mala Bo`ija pti~ica leti i preleti do Afrike nepo -gre{ivo, boravi u Africi dok joj je roka, i opet nepogre{ivo sevra}a na isto mesto odakle je pre vi{e meseci krenula. U pore|ewusa ~ovekovim putovawem u Afriku, mala pti~ica zaista deluje supe-

10

riorno; za put woj nije potrebno ni{ta, osim wenih mo}nih krilca,koja su, kad se ozbiqnije razmisli, daleko nadmo}nija nad krilimasvih aviona i svih svemirskih letelica. Let od Afrike ide auto -mati~no, stotine komplikovanih i opasnih radwi pti~ica uradi naovom dugom putu i sve to ide lako, programirano i dirigovano, i {toje zadivquju}e - savr{eno sigurno i smireno.

Jedno je apsolutno sigurno: opisani instinktivni let pti~iceu Afriku jeste visoko razuman ~in, i tom visoko razumnom ~inuzaista se treba diviti. Naravno, diviti se samoj pti~ici iliprirodi samoj po sebi, bilo bi ne{to krajwe nerazumno, jeriskqu~ena je mogu}nost da ptica ili priroda mogu imati razum.Dakle, ~emu se diviti? "Je li instinkt al’ duhovni vo|a?"17) Jesteinstinkt, a jeste i Duhovni vo|a. Diviti se, strahopo{tovati i zah-vaqivati Duhovnom Vo|i - Tvorcu, koji je po istom principuWegovog Bo`ijeg predodre|ewa nama qudima podario razum, apti~ici instinkt. Ptica ne koristi instinkt kao {to mi koristi-mo razum, nego instinkt kao Tvor~eva sila koristi pti~icu kaoposrednika i da nama qudima instinktivni pti~iji let u Afrikuposlu`i kao primer i dokaz Bo`ijeg tor`estva u svim svetovima isvemu {to je u tim svetovima.

Eto zbog ~ega smo, na prvi pogled neprimereno, napravilipore|ewe izme|u `ivo tiwskog instinkta i ~ovekovog razuma.Su{tinski gledano, nepogre{ivi let ptice u Afriku je dalekorazumniji ~in, nego pogre{ivi i riskantni let ~ovekov u najmod-ernijem avionu u istom pravcu. Sila koja je u krilima na{e pti~icedaleko je ja~a i savr{enija od sile svih letelica koje je ~oveknapravio.

I zato ponovimo jo{ jedanput: veli~anstvena sila instinktakoja upravqa `ivotiwama je samo jedan od milijardu neoborivihdokaza o Bo`ijem tor`estvu nad svim svetovima i svemu {to postojiu tim svetovima.

Voqa

Voqa je pokreta~ki, delatni i akcioni elemenat du{e. Voqa jedu{evnaenergijaipodsticajkoje~ovekrazumnopokre}eusebi,~ine}inekolikoetapavoqnogprocesa.Poslepokreta~kogpodsticaja, sledi~inodluke, zatimzavr{ni~inizbora-~inslobodnogopredeqewa.

11

^in slobodnog opredeqewa je izuzetno zna~ajan u ~ovekovom`ivotu. Po Bo`ijem odre|ewu dva osnovna i ve~na zakona vladaju nazemqi i nad ~ovekom. Prvi je ~ovekova razumna sposobnost razliko-vawa dobra od zla, a drugi, jo{ va`niji, ~ovekova slobodna voqa.Zakon slobodne voqe po Bo`ijem dopu{tewu daje ~oveku odre{eneruke i slobodu izbora da samostalno i slobodno kroji i odre|ujesvoju zemaqsku sudbinu, to jest, mo`e biti na strani dobra - tamo gdeje sve onako kako Bog zapoveda, a mo`e biti i na strani zla - tamogde je sve onako kako |avo zapoveda.

Skoro svi kqu~evi `ivota se kriju u ~ovekovom pravu na slo-bodnu voqu. Sa jedne strane imamo Boga, sa Wegovom o~inskomqubavqu prema ~oveku, sa Wegovim velikim cewewem i uzdizawem~oveka, sa Wegovim ogromnim poverewem i ovla{}ewem koje jedarivao ~oveku, jednom re~ju; Bog je sve u~inio i podario je ~ovekugotovu formulu `ivota kako da postane u pravom i punom smislubogolik, bogolik "u mjeru rasta puno}e Hristove." (Efescima 4,13).Sa druge strane, imamo ~oveka koji razumno vidi i slovesno shvatasve ovo {to mu je Bog podario, ali po svome pravu na slobodnu voqupremi{qa se i ~esto donosi neshvatqivu odluku da ne}e da radikako Bog zapoveda, a ho}e da radi kako |avo zapoveda. - Ho}e da sepokoleba i posumwa da je on Bo`ije stvorewe, ho}e da se pobuni iusprotivi protiv Boga (da vrati talant, - Matej 25,14-30), da sepogordi sa svojim opredeqewem za majmunolikost, ho}e da omrzne naBoga, da ratuje protiv Boga, da uvrti u glavu "sumnutost nad sumanu-tostima" i da sam sebe proglasi za ~ovekoboga. Zaista: bezumqe,sramota i poraz. ("Ali adsko prokletije duha ~oveka }e ~e{}eplewivati. Zli vlastiteq ada nesitoga dovesti }e qudsko poko-qewe do gluposti ove preslijepe da pohuli na nebesnu svjetlost, a damra~no ime obo`ava.")18)

"Mi put svoj znamo, put Bogo~oveka", propoveda Aleksa[anti}. Ali, i sam Bogo~ovek - Hristos ne primorava ~oveka. Onblago ka`e ~oveku: "Ja sam Put, Istina i @ivot" (Jovan, 14,6), aliprepu{ta ~oveku da po svojoj slobodnoj voqi donese odluku koji`ivotni put }e odabrati. Na`alost, iskustvo pokazuje da qudi~esto ne}e ovaj ponu|eni Put, nego izmi{qaju neke svoje nazoviputeve i neka svoja autonomna prava. Uzdizati sebe a bez Bo`ijegpokroviteqstva je obrazac samovoqe, a samovoqa je naj~e{}i vidzloupotrebe slobodne voqe, a zloupotreba slobodne voqe je naj~e{}igreh, a greh je od |avola. Dakle, u su{itni, postoje dva `ivotna puta:

12

13

jedan je put Bogo~oveka, a drugi je put |avolov. Tre}ega puta nema,tako|e i sredweg re{ewa nema, jer, "ne mo`ete slu`iti Bogu imamonu." (Luka 16,13). Sa ovim takozvanim sredwim re{ewem ~ovekse ~esto zavarava i ta sitno kalkulantska filozofija sredwegre{ewa je ustvari obrazac bezli~nosti, a sramno je biti bezli~an,jer i onaj najbezli~niji nosi u svome liku sliku bogolikosti.

Ogromna je, neizmerna je slobodna voqa ~ovekova, kada on mo`epo voqi svojoj odbaciti voqu Bo`iju. On, stvorewe Bo`ije, mo`eodbaciti Boga!! U tome je bo`anska veli~ina ~ovekova i satanskapogibija wegova, stane li uz Boga, Tvorca svoga, on je bo`anskiveliki i veli~anstven; stane li uz Satanu, ubicu svoga, on je |avol-ski bedan i odvratan. Ovo utoliko vi{e va`i za ~oveka posle dolas-ka na svet Bogo~oveka. Jer u Bogo~oveku je na najo~igledniji na~inza ~ula qudska, na najubedqiviji na~in za um qud ski i za svest qud-sku i za srce qudsko, pokazan i dokazan jedini i istinski Bog iGospod, jedini i istinski Spasiteq roda qudskoga. I kada ~ovek, iposle Bogo~oveka i pored Bogo~oveka, mo`e da odbaci Boga, zaistaje wegova slobodna voqa i ogromna i samostalna. A od we zavisi sav~ovek, sav wegov `ivot, i sva wegova ve~nost. Odbacuju}i Bogo -~oveka Hrista, qudi nemaju izgovora za taj osnovni greh - svegreh,jer se rodu qudskome ne mo`e dati ni boqi ni savr{eniji Bog,po{to ne postoji, ni boqi ni savr{eniji ^ovek, po{to ne postoji.19)

Koliko je slobodna voqa zna~ajna za ~oveka pojedinca istotoliko je zna~ajna i za sve qude u celini. Na to nas najboqe upu}ujean|elska pesma Hristovog Ro`destva: "Slava na visini Bogu, nazemqi mir, me|u qudima dobra voqa."

Svojstva du{e: bogolikost i besmrtnost

Dva su osnovna svojstva du{e, a to su bogolikost i besmrtnost. Obogolikosti smo ve} ne{to govorili, a nastavi}emo u poglavqu oli~nosti.

Svoju veru u besmrtnost du{e, veliki Petar Petrovi} Wego{ovako propoveda: "Ako zemqa privi|ewe nije, du{a qudska jestebesamrtna."20) A ruski i slovenski apostol Dostojevski svoju veru ubesmrtnost du{e ovako propoveda i "tvrdi bez dokaza": "A na zemqipostoji samo jedna jedina najvi{a ideja, i to je ideja o besmrtnostiqudske du{e, sve ostale "vi{e" ideje `ivota proisti~u iz ove

jedine. Samo uz pomo} vere u svoju besmrtnost, ~ovek mo`e da shvatisvoj razumni ciq na zemqi, to je kona~na formula `ivota, osnovniizvor istine i ispravnih saznawa za ~ove~anstvo. Bez vere u du{u iwenu besmrtnost, ~ovekov `ivot je neprirodan, nemogu}an i nepod-no{qiv."21)

Takve su bile polazne osnove ne samo Dostojevskog i Wego{a,nego i svih ostalih hri{}anskih mislilaca. U tome je snaga wihovogoptimizma i progresa. Su{tinski je apsurdno govoriti o ~ovekovomprogresu bez vere u besmrtnost du{e. Kakav je to progres ako je smrtneminovnost, ako je to ~ovekov kraj i kona~nost. Onda bi to biopusti nihilizam i bedni regres.22)

Biti bogolik - li~iti na Boga i biti besmrtan - ve~ito `iv, suzaista dva najve}a dara i dve najvi{e vrednosti, koje se mogu zamislitii koje se mogu posedovati. Kada bi ~ovek u pretpostavci mogao da birai po`eli dve najve}e `eqe da mu se ostvare ne bi mogao prona}i ve}e ivrednije od ovih koje ve} poseduje, a to su bogolikost i besmrtnost.

Besmrtnost du{e je veli~anstvena i divna stvar, ali istovre-meno jezovita i stra{na stvar. Divna - ako hristolikim `ivotomsteknemo ve~no bla`enstvo u raju: "Jer, znamo, ako se na{a zemaqskaku}a, - tjelesni {ator, razru{i, imamo zdawe od Boga, ku}unerukotvorenu, ve~nu na nebesima." (2 Kor. 5,1) Stra{na - ako"|avolskim" `ivotom steknemo ve~no mu~ewe u paklu, tamo gde je"tama najkrajwa i pe} ogwena: ondje }e biti pla~ i {krgut zuba."(Matej 8,12; 13,42) U su{tini, ~ovek sam odlu~uje koji }e udeoizabrati za ve~ni `ivot: raj ili pakao. Bog prima wegovu odluku,jer nikoga nasilno ne spasava, niti ikoga nasilno osu|uje.23)

[ta se de{ava sa du{om posle zemaqske - telesne smrti? - Smrtje razdvajawe - razlu~ivawe du{e i tela, tj. izlazak du{e iz tela. Tozna~i: isti onaj ~ovek - ista ona li~nost koja je malo~as umrla nas-tavqa svoj `ivot, ali sada i nadaqe samo u duhovnom obli~ju i upravoto duhovno obli~je jeste manifestacija veli~anstvene besmrtnosti~ovekove du{e.

Telo ostaje mrtvo - neosetqivo i nepomi~no. Kao kad bi neko,skinuv{i svoje odelo i baciv{i ga, stajao i gledao na wega, tako idu{a gleda na svoje telo, ~ude}i se.24) Telo se sahranom vra}a uzemqu od koje je i postalo - "prah si i u prah ~e{ se vratiti" (Post.3,19). Ostav{i pohraweno u grobu, telo ~oveka vaskrsewe mrtvihkako propoveda na{e Vjeruju. Dakle, i sam grob ima svoj smisao inazna~ewe koje nas upu}uje na rasu|ivawe da su "grobovi ve~ne

14

`izni dveri, kroz wih mora svak smrtni da pro|e, blago onom ko u~istoj veri iz ovoga u novi `ivot po|e."25) Isto ovo rasu|ivaweWego{ ovako ispoveda: "Od toga su u grobu kqu~evi."26)

Mitarstva

Iza{av{i iz tela, du{a jo{ tri dana boravi na zemqi, a zatimkre}e na put ka Nebu gde je ~ekaju vazdu{na mitarstva, koja }e tra-jati 37 dana. Vazdu{na mitarstva su neka vrsta carina i pravosu|aBo`ijeg, gde se vr{i sud nad hri{}anskim du{ama. Na tim carinamai sudovima sve se zna o doti~noj du{i (~oveku) i ne postoji ni teori-jska mogu}nost da se ne{to mo`e prikriti i da se ne{to ne}e jasnoobelodaniti. - "Jer nema ni{ta tajno {to ne}e biti javno, nisakriveno {to se ne}e doznati i na vidjelo izi}i." (Luka 8,17).

Obi~nom ~oveku nije jasno kako je to mogu}e da se o wemu u datommomentu sve zna. Mogu}e je, i to sa apsolutnom sigurno{}u, ne samosva wegova dela, nego i sve wegove tajne pomisli.

Svaki hri{}anin dobija od Boga na svetom Kr{tewu Angela -~uvara koji, nevidqivo ~uvaju}i ~oveka danono}no ga u~i svakomdobrom delu tokom ~itavog wegovog `ivota do samog smrtnog ~asa.On zapisuje sva dobra dela toga ~oveka, za koje bi on mogao da dobijemilost i ve~nu nagradu od Gospoda u nebeskom carstvu. Isto tako, iknez tame - |avo, koji `eli da uvu~e sav qudski rod u svoju pogibeq,dodequje ~oveku jednog od lukavih duhova koji svuda prati ~oveka,motri na sva wegova zla dela, podsti~e ga smicalicma svojim i,pose}uju}i mitarstva, zapisuje tamo sve ~ovekove grehe, nose}i svakigreh na odgovaraju}e mitarstvo.27)

Dakle, na mitarstvima zao duh optu`uje za po~iwene grehove, aan|eli brane iznose}i dobra dela. An|eo lako mo`e odbraniti ipropustiti du{u kroz neka mitarstva, ali Pravosu|e Bo`ije jesavr{eno pravedno, objektivno, a i strogo. - "Svete Pravde strogi suzakoni."28) Zna~i, ako na mitarstvu du{a ima vi{e grehova negolidobrih dela, lukavi dusi zadr`avaju du{u na odre|eno vreme dok tadu{a ne bude iskupqena crkve nim molitvama i milostiwamabli`wih. Zbog toga su od velike va`nosti molitve bli`wih icrkvene molitve prvih 40 dana posle smrti pokojnika, a naro~itoprvi i glavni parastos koji se daje 40-og dana, kada se zavr{avajumitarstva. Istu svrhu i smisao je imalo opelo koje je zavr{enoneposredno pre sahrane, i glavna tema opela je upravo ta crkveno-

15

sve{teni~ka molitva za upokojewe du{e, molitva za vje~nuju pamjati molitva da se upokojena du{a udostoji bla`enstva sa duhovimapravedno skon~alih.29)

Ako li se du{a poka`e toliko gre{na i mrska pred Bogom, da jojne ostaje nikakva nada na spasewe, nego je o~ekuje ve~na pogibeq,onda lukavi dusi istoga ~asa svode du{u u bezdan - u pakao koji senalazi u sredi{tu zemqe, gde je pripremqeno mesto za ve~no mu~ewe.

1. Mitarstvo: ispituju se gresi ~ove~iji u~iweni re~ju. Gospodje jasno rekao da }e se za svaku praznu re~ koju reknu qudi moratidati odgovor u dan suda. "Jer }e{ zbog svojih rije~i biti opravdan izbog svojih rije~i biti osu|en." (Matej 12, 36-37) Apostol Pavlebratski savetuje: "Nikakva r|ava rije~ da ne izlazi iz usta va{ih,ni sramotne ni lude rije~i ili {ale." (Efescima 4,9; 5,4). Sli~nosavetuje i apostol Jakov: "Neka bude svaki ~ovek brz ~uti, a sporgovoriti." (Jakov, 1.19).

2. Mitarstvo: Mitarstvo la`i, na kojem se isputuje svaka la`,enaru{avawe zakletve, prizivawe Imena Bo`ijeg uzalud, neis-puwavawe zaveta danih Bogu, utaja grehova na ispovesti.

3. Mitarstvo: Mitarstvo klevete-klevetawe bli`weg, osu|ivawe,poni`avawe, sramo}ewe, rugawe i potsmehivawe.

4. Mitarstvo: Pijanstva i stomakouga|awa (oblaporstva): pijan -stvo, prejedawe, tajno jedewe, jedewe bez molitve, naru{avawe posto-va, pirovawe. Qudi kojima je stomak gospodar i jedewe strast,"Te{ko vama koji ste siti sada, jer }ete ogladweti." (Luka 6, 25).

5. Mitarstvo: Lenosti - tamo su sabrani svi dani i ~asovi prove-deni u lenosti, u nema ru za slu`ewe Bogu, tamo se ispituje ~amotiwa,tamo se zlostavqaju gotovani koji `ive od tu|eg rada, kao i najamni-ci koji primaju platu, ali svoje obaveze nemarno obavqaju.

6. Mitarstvo: kra|e - tamo se istra`uje otimawe i lopovluk.

7. Mitarstvo: srebroqubqa i tvrdi~luka.

8. Mitarstvo: Lihvarstva- gde se optu`uju zelena{i, lihvari iprisvojiteqi tu|ega.

9. Mitarstvo: Nepravde - gde se okrivquju nepravedne sudijekoji su opravdavali krive i osu|ivali nevine. Ovde se okrivqujula`ne vage i merewa trgovaca i ostale nepravde.

10. Mitarstvo: Zavisti - na wemu se mu~e oni koji su se predalitoj pogubnoj strasti i wenim posledicama.

16

11. Mitarstvo: Gordosti - gde nadmeni dusi sa prezrewemzlostavqaju zbog gordosti, sujete, umi{qenosti, uzno{ewa,nedavawa du`nog po{tovawa roditeqima, duhovnim i gra|anskimvlastima.

12. Mitarstvo: Gneva i jarosti.

13. Mitarstvo: Zlopam}ewa.

14. Mitarstvo: Ubistva - gde se istra`uje ne samo razbojni{tvoi ubistvo, ve} i svaki udarac, povreda i rana. Kao posebnan i naro~itgreh ubistva, ovde se istra`uje greh ubistva svoga nero|enog deteta,{to se u svakida{wem `ivotu i medicinskoj terminologiji lice-merno naziva prekidom trudno}e ili abortusom. "Prekid trudno}e"je "monstruozno" ubistvo kasapqewem i koma dawem ploda, a ubistvoploda-malog deteta i ubistvo odraslog ~oveka jednako je pred Bogom.Kada se ~ovek za~iwe u utrobi majke, on odmah dobija i du{u, i zato,ubijaju}i dete u utrobi, majka ubija ~oveka, mada se on jo{ nijepojavio na svetu. Na dan Stra{nog Suda, sva deca koja su ubijena uutrobama majki, pojavi}e se pred roditeqima, i roditeqi }e moratida daju odgovor za svoj greh ubistva pred Bogom i pred wima. Istiodgovor na Stra{nom Sudu mora}e dati i lekar koji je uspostaviola`nu indikaciju za prekid trudno}e, a naro~ito egzekutor smrtnekazne - onaj koji je izvr{io abortus - onaj koji je ubio dete (~oveka).

15. Mitarstvo: Vra~awe - na kome se ispituje vra~awe, gatawe,bajawe, spravqawe magije i ~arobwa~ko prizivawe demona.

16. Mitarstvo: Bluda - na kome se ispituje blud, o~instvo svakevrste, tj. bludni greh lica nevezanih brakom, misleno ma{tawe,saglasnost sa grehom, nasla|ivawe grehom.

27. Mitarstvo: Prequbo~instvo - na kome se istra`uju bludnigresi lica koja `ive}i u braku nisu sa~uvala supru`ni~ku vernost,ovde se stra{no ka`wavaju otmice i bludna nasiqa, kao i padovi ublud lica posve}enih Bogu.

18. Mitarstvo: Sodomsko - gde se ispituju svi protivprirodnibludni gresi i rodoskrnavqewa.

Ova tri mitarstva: 16, 17 i 18. su bludna mitarstva, i retko kojadu{a pro|e slobodno ova mitarstva. "Misao srca ~ove~ijega zla je odmalena" (Post. 8,21) i jedva da ko ~uva sebe od ne~istota bludnih, maloje onih koji poseduju bestrasnu polnost.30) Veliki broj du{a gine naova tri mitarstva bluda, opaki islednici bludnih grehova grabe du{ebludnika i odvla~e ih u pakao. Na ova tri mitarstva pogine vi{edu{a nego na ostalih sedamnaest.

17

19. Mitarstvo: Jeresi - gde se ispituje nepravilno tuma~ewevere, odstupawe od prave vere, bogohule.20. Mitarstvo: Nemilosr|a - na kome se ispituje nemilosrdnost i

surovost.31)Da ponovimo jo{ jedanput - "Svete pravde strogi su zakoni."32)

Ako se samo jedno od mitarstava ne pro|e, pa makar bilo i pri kraju,sva prethodna mitarstva kroz koje je du{a uspe{no pro{la, otpada-ju. "Jer, koji sav zakon odr`i, a sagrije{i u jednom, kriv je za sve."(Jakov 2, 10) "Od sve pravde wegove, ni{ta se ne}e spomenuti."(Jezekiq 33, 13). I Bog je rekao: "U ~emu te zateknem, u tome }u ti isuditi." (Jezekiq 33, 20).33)

Samo ona du{a koja uspe{no pro|e sva mitarstva, napokon, sneiskazanom rado{}u dolazi pred Nebeska vrata i du{a tog praved-nika se udostojava Carstva Nebeskog, a to je raj, gde }e u pravom ipunom smislu do`iveti svoju besmrtnost u ve~nom bla`enstvu.

Du{e gre{nika koje su pale na mitarstvima - koje nisu pro{lemitarstva, zli dusi svode u pakao koji se nalazi u unutra{wostizemqe gde u ve~nim mukama do`ivqavaju svoju besmrtnost.

Tako `ive}i u besmrtnosti, a po svojim zemaqskim zaslugama:neke u rajskoj, a neke u paklenoj besmrtnosti, du{e borave i ~ekajuDrugi dolazak Hristov na Zemqu, kada }e do}i do vaskrsewa mrtvihi kada }e se obaviti Stra{ni sud Hristov nad `ivima i mrtvima, ikada }e se dogoditi smak - kraj sveta. Kada }e Hristos po drugi putdo}i na zemqu to se ne mo`e znati, mada je Hristos dao upozorewe ipredznake Wegovog Drugog dolaska na zemqu i posavetovao na bud-nost i stra`arewe. (Matej 24, 3-51; 25,13; 25, 31-46).

Vaskrsewe

Kako }e ustati (vaskrsnuti) mrtvi? Ako je smrt razlu~ivawe iizlazak du{e iz tela, onda je vaskrsewe vra}awe du{e u telo iponovno sjediwavawe du{e i tela. Na glas Sina ̂ ove~ijeg, grobovi }ese otvoriti i mrtvi }e ustati. To zna~i - sve du{e umrlih, bilo da suu raju ili u paklu, istoga ~asa na znak i glas Sina ^ove~ijeg, vra}ajuse u svoja tela koja su samim tim {to im se du{a vratila - vaskrsnula.Zamaqski gledano vaskrsewe mrtvih ne treba bukvalno zemaqskirasu|ivati. Jer, posle vaskrsewa mrtvih nema vi{e ni~egazemaqskog. Dakle, usta}e kosti iz grobova i sjediniv{i se sa

18

19

prispelom - vra}enom du{om, o`ivqava - vaskrsava mrtvi, ali ne uprethodnom zemaqskom telesnom obli~ju, nego u savr{enijemduhovnom telu. Jer, "imaju tjelesa nebeska i tjelesa zemaqska, ali jedruga slava nebeskih a druga zemaqskih." (1. Kor.15.40) Umire se uraspadqivosti, a vaskrsava u neraspadqivosti, "sije se u ras-padqivosti, ustaje u neraspadqivosti." (1. Kor. 15,42).

[ta se de{ava sa `ivima na Zemqi u vreme vaskrsewa mrtvih?Sveti Apostol je otkrio tu tajnu - neposredno posle vaskrsewamrtvih, svi zate~eni `ivi ne}e pomrijeti, nego }e se u trenu okanajedanput promeniti i dobiti duhovno obli~je - tjelesa nebeska (1.Kor.15,51-52).

Svima, i vaskrslima mrtvima i zate~enim `ivima, kristalno }epostati jasne Spasiteqeve re~i upozorewa: "Ovaj nara{taj ne}epro}i dok se sve ovo ne zbude. Nebo i Zemqa }e pro}i, ali rije~imoje ne}e pro}i." (Matej 24, 34-35)

Sledi Stra{ni Sud: posledwi doga|aj koji }e se odigrati nakugli zemaqskoj. Sigurno najveli~anstveniji i najstra{niji doga|ajkoji se ikada odigrao na Zemqi. Veli~anstven po tome {to }e sviqudi ugledati Sunce Pravde - sa visine Istoka - Gospoda IsusaHrista, i {to }e svim qudima u tom trenutku postati sve savr{enojasno. Stra{an po tome {to tada Hristos ne}e do}i kao Prvi put daSvojom `rtvom spa{ava svet, nego }e do}i u sili i slavi da sudi`ivima i mrtvima, i Wegovom carstvu ne}e biti kraja.34) Sudi}e sepo Pravdi Bo`ijoj, a Bo`ije (Svete) Pravde strogi su zakoni.35)

I kada zatrubi sa visine Istoka vaskrsna truba tada }e rajpokazati nebo`iteqe radi slavnog sjediwewa sa svojim telima, koja}e o`iveti od glasa Sina Bo`ijega (Jovan 5,25), a tako|e ad (pakao)}e pokazati gre{nike svoje za Stra{ni sud i kona~nu presudu. Svima}e biti sve jasno, svaki pojedinac }e svojim izgledom i pona{awempokazivati gde mu je mesto, i kona~no razvrstavawe u desne i leveobavi}e se samo po sebi. Nagove{tavaju}i o Svome drugom dolasku iStra{nom sudu, Gospod je kazao da }e On tada re}i pravednicima {toMu stoje s desne strane: "Hodite blagosloveni Oca mojega, primitecarstvo koje vam je pripremqeno od postawa svijeta." A gre{nicimakoji Mu stoje sa leve strane re}i }e: "Idite od mene prokleti u ogawvje~ni koji je pripravqen |avolu i an|elima wegovim." Matej (25, 34-41) Po izricawu presude i po wenom izvr{ewu, udvostru~i}e sebla`enstvo pravednika, a gre{nici }e se vratiti u ad, gde }edvostruko biti mu~eni. (Psalm 9, 17).36) Dakle, pravednici odlaze na

Nebo, a gre{nici onoga ~asa kada im Hristos rekne - "Idite od mene,prokleti, u ogaw ve~ni!" Istog }e se ~asa zemqa pod wima otvoriti,i tada }e sve gre{nike progutati ad, potom }e se zem qa opetzatvoriti.37)

Neosporno je da }e plate pravednika i gre{nika biti sasvimrazli~ite i suprotne. Pravednost Bo`ija uzvrati}e se svakom~oveku po delima wegovima (Otkrovewe 22,12) Nije samo bezbrojnomno{tvo nebeskih obiteqi, nego i ad ima mno{tvo raznih tamnicai raznovrsnog mu~ewa, a "ko je sagre{io u znawu, bi}e mnogo bijen,a ko je sagre{io u neznawu bi}e malo bijen." (Luka 12, 47-48).

20