ПРАВНИ ФАКУЛТЕТУНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУКатедра за грађанско право16. октобар 2015. годинеБ е о г р а д

Позив на број: 03-2005/1

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Предмет: Предлог за доношење одлуке о изједначавању процедуре за полагањеиспита на имовинскоправним предметима.

Катедра за грађанско право је на седници одржаној 16. октобра 2015. годинеједногласно донела одлуку да Наставно-научном већу предложи доношење

О Д Л У К Ео увођењу јединствених квалификационих писмених испита на предметима:

Грађанско право (Општи део и Стварно право), Наследно право, Облигационоправо и Грађанско процесно право

Члан 1.На предметима Грађанско право (Општи део и Стварно право), Наследно право,

Облигационо право и Грађанско процесно право испити се полажу писмено и усмено.Писмени део испита спроводи се тако што сви студенти који су пријавили испит

из одређеног предмета прво раде квалификациони писмени тест који су заједничкисачинили наставници на одређеном предмету.

Студенти који положе писмени део испита, усмени део испита полажу предиспитивачем који им је одређен према распореду испита.

Члан 2.Поступак полагања испита на предметима Грађанско право (Општи део и

Стварно право), Наследно право, Облигационо право и Грађанско процесно правоспроводи према следећим правилима:

(1) Сви наставници који су одређени да испитују одређени предмет (у даљемтексту: испитивачи) заједнички састављају квалификационе писмене тестове употребном броју варијанти, решења (кључ) по којима ће се ти тестови прегледати,одређују трајање писменог испита и утврђују критеријуме за оцењивање.

(2) Испитивачи споразумно одређују заједничке термине за полагањеквалификационог писменог испита. Пожељно је да квалификациони писмени испитпочне у преподневним часовима.

(3) Сви кандидати морају да раде заједнички сачињен писмени квалификационитест из одређеног предмета, без обзира на то који испитивач им је одређен премараспореду испита. Писменог квалификационог теста ослобођени су кандидати који су

на вежбама имали оцену 4 или 5. Ослобођење од полагања писменог квалификационогтеста важи у јануарском и фебруарском испитном року за предмете који се предају узимском семестру (Грађанско право – Општи део и Стварно право, Облигационоправо), односно у јунском и септембарском испитном року за предмете који се предајуу летњем семестру (Наследно право и Грађанско процесно право).

(4) Сарадници и демонстратори на имовинскоправним предметима, подруководством асистента којег именује Катедра за грађанско право, уможавају тестове,дежурају на писменом испиту и прегледају тестове.

(5) Одмах по завршетку писменог испита сарадници прегледају тестове, утврђујурезултате испита и објављују их на вратима просторије у којој је одржан испит и навебсајту Правног факултета у Београду.

(6) Студент који је положио писмени тест, усмени део испита полаже истог данакод испитивача који му је одређен према распореду испита.

(7) Студент који није положио писмени тест има право да пре почетка усменогиспита погледа свој тест и да евентуални приговор саопши испитивачу који му јеодређен према распореду испита.

Члан 3.Катедра за грађанско право именује координатора за организацију и спровођење

квалификационих писмених испита на предметима Грађанско право (Општи део иСтварно право), Наследно право, Облигационо право и Грађанско процесно право.

Сарадници и демонстратори који су одређени да руководе вежбама из предметаГрађанско право (Општи део и Стварно право), Наследно право, Облигационо право иГрађанско процесно право дужни су да учествују у спровођењу квалификационогписменог испита под руководством координатора из става 1 овог члана.

Члан 4.Ова одлука почиње да се примењује од јануарског испитног рока 2016. на

предметима који се предају у зимском семестру (Грађанско право – Општи део иСтварно право, Облигационо право), односно од јунског испитног рока 2016. напредметима који се предају у летњем семестру (Наследно право и Грађанско процесноправо).

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Одредбом члана 78, став 1 Статута Правног факултета Универзитета у Београдупрописано је да је испит јединствен, да може да буде теоријски или практичан, те да сеполаже усмено или писмено и усмено, а изузетно само писмено.

Наставници на предмету Облигационо право већ неколико година без икаквихпроблема заједнички спроводе претходни писмени тест. Ову праксу прихватили су свипредметни наставници. Њени позитивни ефекти нису спорни: сви кандидати који истогдана полажу испит уживају једнак третман, усмени испити спроводе се темељније и умање напетој атмосфери, тест је одмерен тако да га не положе само они кандидати закоје се основано претпоставља да не би могли да положе усмени испит ни код једног одпредметних испитивача. Ова пракса је тестирана на тај начин што су наставници упојединим роковима спуштали границу потребну за пролаз на усмени испит на пет иличак четири тачна одговора, те пратили пролазност на усменом испиту оних кандидатакоји су на писменом тесту имали мање од шест тачних одговора. Факултетскестатистике показују да је пролазност студената на испиту из предмета Облигационо

право у прихватљивим границама односно да није мања него на другим предметимаупоредиве тежине.

Успешност описане праксе је у великој мери условљена консензусомпредметних наставника да испите спроводе на идентичан начин. Само тако ова праксаможе да оствари своју сврху, односно да осигура да:

- из перспективе студента, начин спровођења испита не зависи од тога којинаставник му је додељен насумичним компјутерским распоредом;

- студенти се на исти начин припремају за испит код свих испитивача;- усмени испит буде довољно темељан, односно да наставник на усменом испиту

има довољно времена за подробну проверу знања сваког кандидата.Искуство у организовању и спровођењу писменог теста на предмету Грађанско

право – Општи део и Стварно право потврђује да је консензус свих наставника одсуштинске важности за постизање наведених циљева. Наиме, квалификациони писменитест се већ тринаест година спроводи и на овом предмету, уз претходно прибављенусагласност Наставно-научног већа. Чињеница што један наставник ово не прихвата, већупорно спроводи само усмене испите, довела је до следећег: из перспективе студентаначин на који ће испит бити спроведен зависи од случаја, то јест од насумичне доделеиспитивача; студент се не може поуздати у то да је за све испитиваче минималнодовољно да се припремању испита приступи на један, унапред познат, начин; студентимасовно гравитирају ка испитивачу који испитује само усмено и остају у уверењу даоднос Правног факултета према њима није фер, јер већина студената по природи ствариможе да избегне претходни писмени тест само уз накнаду.

Јединствени теоријски квалификациони писмени тест изједначио би услове подкојима студенти полажу сродне имовинскоправне предмете, оснажио њихово уверењеда исход полагања испита не зависи од компјутерског распореда, ослободио време заразговор с кандидатима на усменом испиту. Начин спровођења испита у сваком случајује нормиран, а учествовање свих наставника у састављању писмених тестова обезбеђујепуну аутономију сваког од њих. Поред свега наведеног, када се испити организују наовакав начин, младим сарадницима указује се поверење тако што се укључују упоступак испитивања и оцењивања на начин који одговара њиховим законским истатутарним овлашћењима.

С поштовањем,

шеф Катедре за грађанско право

________________________проф. др Миркo Васиљевић

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУПРАВНИ ФАКУЛТЕТКатедра за правну историју08. децембар 2015. годинеБ е о г р а д

ДЕКАНУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Поштовани господине Декане,

У складу са Вашим захтевом са седнице Наставно-научног већа од 30. новембра2015. године, достављамо Вам моделе вредновања предиспитних обавеза са предметаКатедре за правну историју.

1. Упоредна правна традиција

Број поена по на предиспитним обавезамастручна група (зависно од оцене) - до 40 поенаредовно присуствовање предавањима - 30 поенаинтерактивно присуствовање предавањима - 5 поенапозитивно оцењен семинарски рад - 10 поенауспешно одбрањен семинарски рад - 5 поенаинтерактивно присуствовање семинарима - 5 поенавежбе (зависно од оцене) - до 30 поена

оцена 2 - 5 поенаоцена 3 - 10 поенаоцена 4 - 20 поенаоцена 5 - 30 поена

колоквијум (две највише оцене, свака оцена 1 поен) - до 10 поена

Студент који у предиспитним обавезама прикупи 70 поена (или више) или навежбама има оцену 5, на испиту има право на само једно синтетичко питање.

Студент који у предиспитним обавезама прикупи од 60 до 69 поена или на вежбамаима оцену 4, на испиту има право на два обична питања.

Студент који у предиспитним обавезама прикупи од 51 до 59 поена или на вежбамаима оцену 3, на испиту има право да не добије синтетичко питање.

Успешно израђен и позитивно оцењен семинар по правилу може на испиту донетиоцену више, осим уколико кандидат не добије оцену 5.

За оцену 10 потребно је да студент прочита и додатну литературу са унапредутврђеног списка (обима до 50 страна).

На испиту нема писаног дела / теста.

2. Српска правна историја

Студенти који су на вежбама добили закључну оцену 4 одговарају на два уместотри испитна питања. (Питања и даље могу бити из било ког дела градива.)

Студенти који су на вежбама добили закључну оцену 5, уместо на редовна питања,одговарају на једно синтетичко питање. Остали студенти не одговарају на синтетичкапитања.

Успешно израђен и позитивно оцењен семинарски рад се за ове потребе рачуна каооцена више на вежбама, осим ако имају оцену 1.

На испиту нема писаног дела / теста.

3. Римско право

Модел 1:

Студенти који положе први колоквијум су ослобођени тог дела градива на испиту.Студенти који положе други колоквијум су ослобођени писаног дела, који се

редовно спроводи.

Модел 2:

Студенти који имају оцену 4 или 5 на првом колоквијуму су ослобођени тог делаградива на испиту.

Студенти који имају закључну оцену 4 или 5 имају право да уместо на три редовнапитања одговарају на једно синтетичко питање.

Уколико се спроводи писани тест (што зависи од броја студената на испиту),студенти који имају закључну оцену 3, 4 или 5 су ослобођени.

С поштовањем, По овлашћењу шефа Катедре

секретар Катедре

Далибор Ђукић

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУКАТЕДРА ЗА ТЕОРИЈУ, СОЦИЛОГИЈУ И ФИЛОЗОФИЈУ ПРАВА

Извештај о вредновању предиспитних обавеза студената

Увод у правоСтуденти имају могућност да у току семестра добију максимално 30 поена уоквиру следећих активности: а) полусеместрални колоквијум (највише 10поена), б) завршни колоквијум (највише 12 поена) и в) активност на вежбама(највише 8 поена). У зависности од броја поена које су кумулативно освојили нанаведеним активностима, студенти на крају семестра добијају оцену на следећиначин:0-8 поена Оцена 19-15 поена Оцена 216-20 поена Оцена 321-25 поена Оцена 426-30 поена Оцена 5Студенти који су добили оцену 5 на предиспитним активностима ослобођенису на испиту прве трећине градива (не одговарају на прво од три питања наиспиту). Студенти који су добили оцену 4 на предиспитним активностима,прво испитно питање могу заменити питањем по избору из прве трећинеградива. Студенти који похађају Стручну групу из Увода у право претходнонаведене повластице уживају и ако су на вежбама добили оцену 4, односнооцену 3.Наставници који примењују наведени метод вредновања предиспитнихобавеза: Драган Митровић, Радмила Васић, Јасминка Хасанбеговић, МиодрагЈовановић, Горан Дајовић, Милош Здравковић, Бојан Спаић.

Основи социологије праваОцена са вежби закључује се на основу оцене са колоквијума и рада на вежбама.Оцене се сабирају и коначна оцена представља њихову аритметичку средину.Студенти који имају оцене 4 и 5 са вежби, на испиту добијају вишу оцену (запола оцене или целу, зависно од случаја).Наставници који примењују наведени метод вредновања предиспитнихобавеза: Милован Митровић, Саша Бован, Данило Вуковић.

Политичке и правне теоријеСтуденти који су редовни на настави и који су активни током часова удискусијама, на испиту добијају вишу оцену (за пола оцене или целу, зависноод случаја). Студенти који имају усмена излагања на часу или напишусеминарски рад и бране га на часу, ослобођени су једног од три уобичајенапитања, из области из које су радили рад или припремали усмено излагање. Оактивностима појединачних студената наставнице узајамно размењујуинформације, тако да се активности студената током читавог семестра вреднујуза завршну оцену.Наставници које примењују наведени метод вредновања предиспитних обавеза:Драгица Вујадиновић, Гордана Павићевић.

Увод у филозофију праваСтуденти који израде стручни превод или стручно саопштење на испитууместо једног од три редовна питања могу одговарати свој стручни превод илистручно саопштење, под условом да су присуствовали свим часовимапредавања.Наставници који примењују наведени метод вредновања предиспитнихобавеза: Јасминка Хасанбеговић, Бојан Спаић.

Право и правда(Јасминка Хасанбеговић, Бојан Спаић)Студенти који су присуствовали свим предавањима имају могућност да наиспиту одговарају три теме изложене на предавањима. Студенти који израдестручни превод или стручно саопштење, на испиту уместо једног од триредовна питања могу одговарати свој стручни превод или стручно саопштење,под условом да су присуствовали свим часовима предавања.Наставници који примењују наведени метод вредновања предиспитнихобавеза: Јасминка Хасанбеговић, Бојан Спаић.

Мањинска праваНа опционом курсу Мањинска права све предиспитне обавезе студената су уфункцији завршног испита. Будући да је основни циљ овог курса да кодполазника развије опште правничке аргументативне вештине и способност

расуђивања, које су овде само примењене на једну посебну област права, то сезавршни испит обавља у форми задатка на који студент писмено одговара.Наиме, задати имагинарни случај се свим полазницима шаље десет дана преписменог полагања испита. У том периоду студенти су у прилици да размислео случају и да скицирају одговор чију ће коначну верзију дати на сам даниспита. Сам испит се обавља у студентској компјутерској лабораторији.Студенти могу да користе текстове из ридера (тзв. open textbook испит), као исве изворе са интернета и дужни су да у року од 60 минута сачине писаниодговор који потом бива оцењен од стране наставника. С обзиром на оваквуформу испита, током предавања су предвиђене различите предиспитнеобавезе које подстичу аналитичко и критичко мишљење студената(презентације тема, дебате, анализе судских одлука, студије случаја, итд.). Узависности од успеха, преузете предиспитне обавезе могу учествоватимаксимално до 20% у коначној оцени студента.Наставници који примењују наведени метод вредновања предиспитнихобавеза: Миодраг Јовановић и Ивана Крстић.

Правна етикаНије предвиђен испит. Испитна оцена се добија искључиво на основу рада начасовима, који предвиђа као обавезу и израду есеја у писаној форми ипредстављање на часу. Због малог броја пријављених студената (мање од 10)настава се не одржава, па се тако не организује ни испит.Наставници који примењују наведени метод вредновања предиспитнихобавеза: Радмила Васић.

Писање правних аката – номотехника(Радмила Васић)Стручна и тзв. регуларна групаНије предвиђен испит за студенте који су организовани и укључени у редовнупрактичну наставу. Испитна обавеза предвиђа израду свих практичнихзадатака на часу (могућност да један рад изостане), а за тзв. регуларну групу иједну проверу знања (аналогно колоквијуму).На основу испуњених условастудентима се верификује да су савладали вештину писања правних аката.Оцене нису предвиђене.Студенти који нису обухваћени наставомПолажу испит који обухвата писмену израду једног практичног задатка иодговор на једно питање из тзв. ридера. Предиспитне обавезе нису предвиђене.

Наставници који примењују наведени метод вредновања предиспитнихобавеза: Радмила Васић.

Правна информатикаСтуденти на интерактивно присуствовање предавањима могу добити до 30бодова, а позитивно оцењена анализа случаја носи 40 бодова.Наставници који примењују наведени метод вредновања предиспитнихобавеза: Мирјана Дреновак-Ивановић.

За шефицу Катедре, проф. др Радмилу ВасићСекретар КатедреДоц. др Бојан Спаић

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУКАТЕДРА ЗА ЈАВНО ПРАВО9. децембар 2015. год.Б е о г р а д

ДЕКАНУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Поштовани господине Декане,

слободан сам да Вас у вези са вредновањем предиспитних обавеза, о чему јебило речи на седници Наставно-научног већа, одржаној 30. новембра 2015.године, обавестим да је у том погледу ситуација на Катедри за јавно правоследећа:

1. На предмету Уставно право, приликом оцењивања на испиту у обзир сеузимају активности на предавањима, оцена са вежби и успешно одбрањенсеминарски рад;

2. На предмету Управно право сва три испитивача ослобађају вежбаче делаградива на испиту на основу постигнутог успеха на вежбама - проф. дрЗоран Томић и проф. др Добросав Миловановић ослобађају градива од 13.до 34. питања студенте који су имали 4 и 5, a проф. др Марко Давинићпрвих 34 питања ослобађа студенте који су имели 5 на вежбама;

3. На предмету Радно право, предиспитне обавезе се вреднују на следећиначин: похађање вежби носи 25 поена, успешно одбрањен семинарски рад10 поена и колоквијуми 10 поена. Предвиђа се и да учешће у радустудијске групе доноси 35 поена, али се тренутно овај вид наставе неорганизује на предмету.

4. На предмету Политички систем начин оцењивања и вредновањапредиспитних обавеза је следећи: 15% присуство и активно учешће напредавањима, 20% студијска група и колоквијуми, 15% израда и одбранасеминарског рада и 50% усмени испит.

5. На предмету Међународно радно право успешно одбрањен семинарки раддоноси 10 поена;

6. На предмету Парламентарно право за оцену 8 студенти бирају области удоговору са наставником или полажу испит на основу редовног похађањанаставе уз повремени ангажман на часу. За оцене 9 и 10 студенти који непохађају наставу спремају цео уџбеник или полажу испит на основуредовног похађања наставе, активног ангажмана који обухвата усмена иписмена излгања, писања краћих есеја, учешћа у тематским расправама,радним групама, симулацијама скупштинске седнице и обавезној посетиНародној скупштини;

7. На предмету Право локалне самоуправе семинарски рад доноси 20бодова, а реферат 10 бодова;

8. На предмету Еколошко право интерактивно присуствовање предавањимадоноси 20 бодова, интерактивно присуствовање студијској групи 20бодова и позитивно оцењен семинарски рад 30 бодова;

9. На предмету Социјално право успешно одбрањен семинарки рад доноси10 поена;

10. На предмету Право интернета интерактивно присуствовање предавањимадоноси 20 бодова, интерактивно присуствовање студијској групи 20бодова и позитивно оцењен семинарски рад 30 бодова;

11. На предмету Право одбране приликом оцењивања на испиту вреднују середовни доласци на наставу и писање и одбрана семинарског рада.

С поштовањем,

ПО ОВЛАШЋЕЊУ ШЕФА КАТЕДРЕПроф. др Зорана Томића

__________________________________СЕКРЕТАР КАТЕДРЕасистент Филип Бојић

1

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУКАТЕДРА ЗА МЕЂУНАРОДНО ПРАВО И МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ11. децембар 2015. годинеБеогр а д

ДЕКАНУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Проф. др Сими Аврамовићу

Поштовани господине Декане,

Слободна сам да Вас обавестим да је Катедра за међународно право и међународне односе нателефонској седницио држаној 8. и 9. децембра 2015. године размотрила досадашњу праксу oвредновању предиспитних обавеза на основним студијама.

С обзиром да је на Катедри тренутно неуједначена пракса и предметни професори углавномпо индивидуалном принципу вреднују предиспитне обавезе, достављам Вам краћи извештајса информацијама које не укључују све чланове Катедре.

Вредновање предиспитних обавезa за предмет Meђународно јавно право

присуство предавањима - до 10 поенавежбе - до 20 поенастудијска група - до 30 поенасеминарски рад - до 20 поена

Уколико студент успешно одбрани семинарски рад, на испиту ће добити једно испитнопитање из области из које је израдио семинарски рад код наставника код кога је одбранио рад.Наставници ће узимати у обзир успех студената на вежбама приликом полагања испита.

Вредновање предиспитних обавеза и систем оцењивања за предметУвод у право европскихинтеграција

Број поена на предиспитним обавезама

Вежбе (зависно од оцене)

оцена 2 - 5 поенаоцена 3 - 10 поенаоцена 4 - 20 поенаоцена 5 - 30 поена

студијска група зависно од оцене - до 40 поенаредовно присуствовање предавањима - до 30 поенавежбе зависно од оцене - до 30 поенаинтерактивно присуствовање предавањима - 5 поенаинтерактивно присуствовање предавањима - 5 поенасеминарски рад - до 15 поена

2

Највећи број поена који се признаје на основу предиспитних обавеза је 70.

Систем оцењивања на испиту

Студент на испиту мора добити најмање 30 поена.

За позитивну оцену на испиту студент мора показати адекватно знање изобласти које обухватају три питања.

Студент који на вежбама или стручној групи има оцену 5, на испиту има правода одговори на само једно синтетичко питање.

Студент који на вежбама има оцену 4, на испиту има право на два синтетичкапитања.

Студент који на вежбама има оцену 3, на испиту има право на три синтетичкапитања.

Студенти са студијске групе имају правo на предрок у јунском испитном рокукод проф. др Бранка Ракића.

Уколико студент успешно одбрани семинарски рад, на испиту ће добити једно испитнопитање из области из које је израдио семинарски рад код наставника код кога је одбранио рад.

Наставници ће узимати у обзир успех студената на вежбама приликомполагањаиспита.

Вредновање предиспитних обавеза за предмет Људска права

интерактивна предавања - до 25 поенасеминарски рад - 15 поенаусмени испит - до 60 поена

Вредновање предиспитних обавеза за предмет Meђународно хуманитарно право

учествовање на Moot court такмичењима која се организују сваке године од странеМеђународног комитета Црвеног Крста Србије -15 поенаинтерактивна предавања - до 25 поенасеминарски рад - 15 поена

На последипломским студијама проф. др Владимир Јончић је до сада вредноваоприсуство предавањима и семинарске радове на мастер академским студијама.

Вредновање предиспитних обавеза за предмет Дипломатско и конзуларно право

Присуство предавањима - до 10 поенасеминарски рад - ослобађа 15 испитних питања

Вредновање предиспитних обавеза за предмет Meђународни односи

3

присуство предавањима - до 10 поенасеминарски рад - до 20 поена

Како нема вежби, након одржаних одговарајућих предавања, студенти на часу и делом кодкуће извршавају следеће задатке:

1. Израда статута међународне међудржавне организације као субјекта међ. односа(групни рад у групамаодпо 3-4 студента), уз читање статута и коментарисање на часу;

2. Израда статута међународне невладине организације као субјекта међ. односа (групнирад у групамаодпо 3-4 студента), уз читање статута и коментарисање на часу;

3. Гледање играног или дужег документарног филма и, након истраживања, израдакраћег есеја о историјском/политичком контексту филмске приче – након израд еесејаследи дискусија на часу;

4. Читање чланка или краће књиге по заједничком избору и расправа о прочитаном.

Успешно извршење сваког од задатака вуче оцену навише за по 1.

С поштовањем,

По овлашћењу Шефа КатедреСекретар Катедре

Доцент др Маја Лукић

______________________