1

Akademik Vladeta Jeroti}: BO@IJA TVR\AVA

Neosvojiva je Bo`ija tvr|ava za ~oveka. Ve} je velika milost Bo`ija kada ~ovek, ve~ni putnik na zemqi, stigne do Bo`ije tvr|ave. Dospeti u podno`je Bo`ije tvr|ave, zna~i prozreti prolaznost zemaqskih tvr|ava i zamkova (ideolo{kih i onih u kojima se udobno ̀ ivi), prepoznati privremenost pute-va koji svi zavr{e lavirintom, dok se ne otkrije Put koji je Istina i @ivot. ... Bog je Onaj u nama koji nam jedini mo`e pokazati Put do Wegove tvr|ave. Moram, zna~i, najpre poverovati, pa po}i putem i sazrevati do ciqa. A kada nas Bog dovede do Svoje tvr|ave, moramo sna`no kucati na Vrata tvr|ave da bi nam se otvorila. Nekad ovo uporno ~ovekovo kucawe ne traje dugo, nekad ono traje celog `ivota. Ovo svi monasi dobro znaju. Ve} umorni, mada ni-kad beznade`ni, odjednom vidimo, ~ujemo, osetimo - Vrata su od{krinuta. Ne treba se onda upla{iti od ̂ uvara Praga, An|ela sa plamenim ma~em u ruci ... Treba u}i u tvr|avu, ali s novim ruhom i novim mehovima za novo vino. Samo tako opremqenima vaqa nam u}i. A onda? Tek {to smo stekli hrabrost da u|emo, ne stigav{i ni da osmotrimo nepreglednu unutra{wost Bo`ije tvr|ave, a ve} smo se ponovo na{li is-pred tvr|ave, pred nanovo zatvorenim Vratima. Da li nas je to neko izbacio, da li smo mi to sami, zabezeknuti svetlo{}u u tvr|avi, ustuknuli? Posle neo~ekivane i neslu}ene radosti koja nas je obuzela, dok smo, koji tren - gde je vreme koje taj tren meri? - nepomi~ni u prostoru - koji je taj prostor koji nas mo`e cele primiti? - stajali ili lebdeli ili sawali, snalazi nas neo-pisiva tuga Odiseja prognanika. Zemaqske tuge i `alosti prolazne su jer dolaze posle neke na{e neostvarene zemaqske `eqe, ili gubitka ostvarene, po{to obi~no zami{qamo da je ostvareno trajno na{e - `ena ili mu`, pri-jateq, neka ideja ili sloboda, pa i banalno, samo novac. Tuga za na{om stvar-nom Ku}om, Bo`ijom tvr|avom, bila je i ostala jedino dostupna misti~arima koji su bili jednom gosti u Bo`ijoj tvr|avi. ... Niko nije ostavqen od Boga, samo je ~ovek taj koji Boga ostavqa. Kada se putnik - misti~ar - Bo`iji ~ovek, opet na{ao ispred Bo`ije tvr|ave, po{to je jednom bio u woj obasjan neprolaznom Svetlo{}u, on je nau~io ne{to dragoceno: Bog nije zaslu`en na{im vrlim ̀ ivotom i - Bog se ne mo`e imati. Bog je neosvojiva Tvr|ava, koja se osvaja svakog dana. Mo`emo da steknemo

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 16. SEPTEMBAR 2018, GODINA 20, BR. 1

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2

diplomu i da je onda do`ivotno dr`imo u fioci, mo`emo da sagradimo ku}u i da je sa~uvamo do kraja svog `ivota ako ne bude ratova, zemqotre-sa i poplava. Ali nas ve} na{a `ena ili mu`, na{e dete, na{a ose}awa za prijateqa, za otax-binu, za pravdu, u~e, ako smo nakloweni u~ewu, da oni nisu na{a svojina, da ih mo`emo na bezbroj neo~ekivanih na~ina, privremeno ili zauvek, da izgubimo. Svi nam oni i nehoti~no poma`u da sh-vatimo ono {to je najva`nije - Boga ne mo`emo posedovati, sa Wime mo`emo samo biti. Onoliko dugo koliko Bog to ho}e!

Osvajawe Bo`ije tvr|ave nije Sizifov posao. Ako je Sizif uop{te znao za{to nosi te`ak kamen na vrh brda, on ga je nosio da bi ne{to kame-no, trajno sagradio, neka bi to bio i hram Bogu. I misti~ar, dodu{e, ide u hram, da bi drugima pokazao gde }e da na|u zaklon od nevremena `ivota. Ali misti~ar zna da je hram Duha Svetog u wemu, i to svuda i uvek. ^ujem iznova sna`no kucawe onog istog Bo`ijeg putnika koji je jednom zavirio u Bo`iju tvr|avu. Mo`da on kuca na istom mestu, a mo`da na nekom drugom, ve} i spoqa nesagledive Bo`ije tvr|ave. Kuca i ~eka. Nema vi{e nespokoja u Bo`ijeg putnika pred tvr|avom. Onaj tren obas-jawa, dok je boravio u tvr|avi, nau~io ga je zauvek da Zlo mo`e pobediti jedi-no strpqewem. Treba ostariti, da bi se ovo shvatilo, ili ta~nije, treba otkriti ve~nu mladost Duha Svetog...Iz kwige “Samo dela qubavi ostaju”

Vladeta Jeroti} je bio jedan od ret-kih intelektualaca, ako ne i jedini, koji, u bezbo`no vreme posle rata,

nije krio svoju veru, kada je ona bila ismevana i kamenovana. Po`iveo je dugo, pa nam se ~inilo da }e `iveti

ve~no. A, mo`da i ho}e...Akademik Matija Be}kovi}

Takav kraj ba{ treba da do`ivimo svi, da nema ni u qubavi stajawa, u najve}oj mogu}oj qubavi. Po{to je apsolutna qubav Bo`ija i neshvatqiva za ~oveka,

onda je neprekidno uzrastawe i s one strane. Ve} smo rekli, postoje hi-jerarhije i s one strane, uzrastawe neprestano. Nikad statika, atom ne miruje, }elija ne miruje u nama, gala-ksije ne miruju. [TO BI MIRO-VALA QUBAV U NAMA? Ali, prvo treba da krenemo od te klice koju dobijamo, da je razvijamo ovde da bi se daqe nastavilo razvijawe...

Dr Vladeta Jeroti}

PITAWA I ODGOVORI: Da li ~ovek nastavqa da se razvija i uzrasta i posle smrti?

Dr Vladeta Jeroti} be{e pozvan. On je danas i za vremena sva, pisac, pripoveda~, nauk koji

`ivi, svedok i ~ovek Bo`iji...Prof. dr Mila Ale~kovi}

3

QUDI GOVORE O... USPOMENAMA NA SABORNU CRKVU

Ovo izdawe Sabornika posvetili smo, najskromnije, us-pomeni i qubavi na novoupokojenog slugu Bo`ijeg, dr Vladetu Jeroti}a. Akademik Vladeta Jeroti} je, u svo-jim spisima, svedo~io o tome da je, kao de~ak, `iveo u Zadarskoj ulici, kraj Saborne crkve, a prva dva razreda je zar{io u O[ Kraq Petar Prvi. “I danas najvi{e vo-lim taj kraj Beograda oko Saborne crkve, Kosan~i}evog venca, Kalemegdana...”, govorio je. Svedo~io je o tome kako je upaqeno kandilo vere u wemu, posle ~itawa kwige Svetog ave Justina o Dostojevskom, kada je osetio “kako je ne{to po~elo da veje” po wemu, tj. osenila ga je blagodat Bo`ija, te je osetio potrebu da, istog tre-nutka, odjuri u Sabornu crkvu (u to vreme je stanovao u Kondinoj ulici). “Ja nisam nikakve druge simptome pokazivao ni u ku}i ni van ku}e, jeo sam nor-malno i daqe u~io {kolu, ali tad, u tom trenutku, ja sam zaista bio u nekom ushi}ewu velikom i imao sam neodoqivu potrebu da odletim. Tr~ao sam do Saborne crkve. Bilo je ve~erwe, to mi je isto zna~ilo mnogo. Tu sam negde pao na kolena. [ta sve nije bilo...! I to je zna~ilo ne{to. Ne{to se odigralo sa mnom. ... I, eto, to je bilo dovoqno da pitawe smisla vi{e nisam ni pos-tavqao. ... Nije me vi{e mu~io smisao mog `ivota. On je dobio jednom zauvek smisao sa tim doga|ajem...”

U Sabornoj crkvi, dr Jeroti} je prvi put sreo i svog duhovnika, Svetog Jus-tina ]elijskog: “Marta meseca 1943. godine, pripremala se, nekako naro~ito sve~ano i molitveno, Srpska crkva, u toku Vaskr{weg posta, za do~ek naj-ve}eg pravoslavnog, hri{}anskog praznika - Hristovog Vaskrsewa. Odlazio sam ~esto u Sabornu crkvu, ne samo na nedeqne liturgije, ve} i na ve~erwe slu`be i bdewa, naro~ito rado u ovu crkvu, vaqda i zato {to sam se u jednoj maloj ulici (Zadarskoj), nepunih 200 metara udawenoj, rodio i u woj proveo prvih 10-ak godina `ivota. Upravo jedne nedeqe, bila je to Nedeqa Pravo-slavqa, 14. marta 1943. godine, za propovedaonicom u crkvi pojavio se otac Justin (Popovi}) i po~eo besedu. Ne znam koliko je trajala wegova propoved jer sam bio potpuno izgubio ose}awe vremena. Netremice sam, iz prepune Saborne crkve, gledao u oca Justina, upijao wegove re~i i trudio se da ih sve zapamtim i da ih odmah, kad do|em ku}i, zapi{em. Mislim da, od silnog uzbu|ewa, nisam mnogo zapamtio, a evo {ta sam stvarno zapisao... /V. Jeroti} je tada imao nepunih 19 godina, a za-pisao je deo ~uvene propovedi Svetog Justina ]elijskog /

Vrata vere su mi od{krinuta. Iza wih ve} nazirem Bo`anski lik Hrista i Wegov blagi dah... Za

to je bilo dovoqno samo iskreno pro`ivqavawe svoje nemo}i.

Nemo} mora biti potpuna da bi izbavqewe bilo takvo...

Dr Vladeta Jeroti}Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik

izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

4

U NEDEQI 16. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 16.(03) Sv. sve{tenomu~enik Antim; Sv. Joanikije, Prvi Patrijarh srpski17.(04) Sv. sve{tmu~. Vavila; prorok Mojsej Bogovidac; Sv. Petar Dabrobosanski18.(05) Sveti prorok Zaharije i pravedna Jelisaveta19.(06) ^udo Svetog arhangela Mihaila; Sveti mu~enik Evdoksije20.(07) Sveti mu~enik Sozont (Pretprazni{tvo Ro|ewa Presv. Bogorodice)21.(08) Ro|ewe Presvete Bogorodice - Mala Gospojina22.(09) Sveti pravedni Joakim i Ana

Imamo Himnu qubavi apostola Pavla, koja je neprevazi|ena. ... Nema ve}e, uzvi{enije himne od Himne qubavi apostola Pavla. To vredi svako ve~e ~itati sebi. ([ta vas je tu najvi{e dirnulo?) To da ni{ta ne poma`e, ni kad steknemo ogromna znawa, jezike govorimo, stekli smo ogromna znawa, pa smo neki veliki nau~nici, umetnici. Pa, onda, dar proro{tva, zavisi kako smo ga stekli... Sve to i{~ezava, a ostaje samo qubav kao najuzvi{enija, s kojom }emo tek da se licem u lice na|emo kada nas vi{e ovde ne bude, ali prvo treba ovde pripremiti tu qubav. Treba ponavqati to svako ve~e i samom sebi ~itati, ~ak i glasno ~itati, nije lo{e. A onda mu` ̀ eni i ̀ ena mu`u da ~ita, zavisi u kakvom su odnosu, Himnu qubavi. Jakov Beme, veliki protestantski misti~ar, ka`e da treba neprekidno ponavqati da je Bog qubav i da je to ve}e i ja~e od svakog na{eg greha. Qudi nose grehe, i {to su ja~i i te`i gresi, to je mawe u wima vere da mo`e da se opravda, pokaje i oprosti. To je stra{no. ^ovek kad ne oprosti sebi, ne vredi mu onda ni ispovedawe - ode da se ispove-di, a nije sebi oprostio greh. Ne mo`e da zamisli da mu neko mo`e oprostiti, ni ispovednik, ali ni Bog. I tu je sad Himna qubavi, kad ponavqa{ stalno da je qubav ja~a od svega, onda je ja~a i od na{ih grehova. Zbog toga je to vredno.

Dr V. Jeroti}

Draga bra}o i sestre, ovim brojem zapo~iwemo novi, 20. godi{wi ciklus izdavawa Sabornika. U pripremi je i godi{wak svih brojeva iz 19. godine.

U utorak, 18. septembra, u nastavku ve~erwe, koja po~iwe u 17:00, u Sabornoj crkvi }e se slu`iti

SVETA TAJNA JELEOSVE]EWA.

U sredu, 19. septembra, na praznik ^UDA SVETOG ARHANGELA MIHAILA u Honi,

Sveta Liturgija }e se slu`iti sa po~etkom u 8:00.

U petak, na Malu Gospojinu, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.