37
�ТИН�, Притина – Лепосавић, св 24, 2008 �ДК 94 (497115 Ибарски Ко�аин)”17/18” 908 (497115 Ибарски Ко�аин)”17/18” Весна ЗАРКОВИЋ O ПОЧЕЦИМА САВРЕМЕНОГ ИБАРСКОГ КОЛАШИНА * Апстракт: � раду се опису�е почетак настанка савремено� Ибар- ско� Ко�аина, ко�и �е ус�едио до�аском ново� становнитва на претход- но опусте�е просторе у аустри�ско-турским ратовима кра�ем XVII века Об�аст Ибарско� Ко�аина формирана �е у �орњем току реке Ибар и аутор насто�и да одреди њене �рани�е, бро� се�а, први помен имена и економски по�о�а� становнитва до ос�обођења од Турака 1912 �одине Економски по�о�а� карактерие, поред в�аснитва над земљом, и одре- ђена аутономи�а ко�у �е становнитво Ибарско� Ко�аина има�о, а ко�у �е симбо�изовао кнез као управна и судска в�аст Кључне речи: Ибарски Ко�аин, име, �рани�е, економски по�о�а�, кнез, земља Ибарски Ко�аин данас представља �упу у де�у �орње� тока реке Ибар Ова об�аст �е кроз истори�у мења�а име и �рани�е, до�ази�о �е и до промене становнитва Садање име не се�е у про�ост ду�е од 350 �одина �еђутим, �едан део топонима ко�и и данас посто�е у Ибарском Ко�аину ду�е�е тра�ања, то �ово- ри о континуитету �ивљења на овим просторима Осим промена имена об�асти, мења�и су се �ока�ни топоними, а�и мења�о се и становнитво ко�е �е насељава�о ова� кра� До смене становни- тва до�о �е пос�е аустри�ско-турских ратова кра�ем XVII века О овим збивањима, на�а�ост, немамо довољно истори�ских извора па смо, поред ма�обро�них података, упућени на тради�и�у ко�а �е * Рад �е рађен у оквиру про�екта 148020 Духовне појаве и стваралаштво српског народа на Косову и Метохији од XV до XX века, ко�и финансира �ини- старство науке Репуб�ике Срби�е

Весна ЗАРКОВИЋ O ПОЧЕЦИМА САВРЕМЕНОГ ИБАРСКОГ …scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-9008/2008/0353-90080824153Z.pdf · брана де а,

  • Upload
    others

  • View
    22

  • Download
    0

Embed Size (px)

Citation preview

���ТИН�, При��тина – Лепосавић, св�� 24, 2008��

�ДК 94 (497��115 Ибарски Ко�а��ин)”17/18”908 (497��115 Ибарски Ко�а��ин)”17/18”

Весна ЗАРКОВИЋ

O ПОЧЕЦИМА САВРЕМЕНОГ ИБАРСКОГ КОЛАШИНА*

Апстракт: � раду се опису�е почетак настанка савремено� Ибар-ско� Ко�а��ина, ко�и �е ус�едио до�аском ново� становни��тва на претход-но опусте�е просторе у аустри�ско-турским ратовима кра�ем XVII века�� Об�аст Ибарско� Ко�а��ина формирана �е у �орњем току реке Ибар и аутор насто�и да одреди њене �рани�е, бро� се�а, први помен имена и економски по�о�а� становни��тва до ос�обођења од Турака 1912�� �одине�� Економски по�о�а� карактери��е, поред в�асни��тва над земљом, и одре-ђена аутономи�а ко�у �е становни��тво Ибарско� Ко�а��ина има�о, а ко�у �е симбо�изовао кнез као управна и судска в�аст��

Кључне речи: Ибарски Ко�а��ин, име, �рани�е, економски по�о�а�, кнез, земља��

Ибарски Ко�а��ин данас представља �упу у де�у �орње� тока реке Ибар�� Ова об�аст �е кроз истори�у мења�а име и �рани�е, � до�ази�о �е и до промене становни��тва�� Сада��ње име не се�е у про���ост ду�е од 350 �одина�� �еђутим, �едан део топонима ко�и и данас посто�е у Ибарском Ко�а��ину ду�е� �е тра�ања, ��то �ово-ри о континуитету �ивљења на овим просторима�� Осим промена имена об�асти, мења�и су се �ока�ни топоними, а�и мења�о се и становни��тво ко�е �е насељава�о ова� кра��� До смене становни-��тва до���о �е пос�е аустри�ско-турских ратова кра�ем XVII века�� О овим збивањима, на�а�ост, немамо довољно истори�ских извора па смо, поред ма�обро�них података, упућени на тради�и�у ко�а �е

*Рад �е рађен у оквиру про�екта 148020 Духовне појаве и стваралаштво српског народа на Косову и Метохији од XV до XX века, ко�и финансира �ини-старство науке Репуб�ике Срби�е��

154 Весна Зарковић

оста�а у народном сећању��1 О становни��тву ко�е �е рани�е �иве-�о на овим просторима �оворе турски пописи, почев��и од пописа Об�асти �ранковића из 1455�� �одине��2

Име об�асти мо�е се пратити од XVIII века, тачни�е од 1737�� �одине, мада се назив Ко�а��ин среће �о�� 1673�� �одине, а�и се не мо�е утврдити да �и �е ово помен об�асти у до�ини Ибра и�и неке дру�е��3 Познато �е да у на��им земљама посто�е три Ко�а��ина: први у �орњем току Ибра, дру�и у до�ини Љубовађе (Вране��ти�е), при-токе Лима и трећи у �орњем де�у реке Таре��4 Да би се раз�икова�и за њих се користе б�и�е одредни�е, па се први данас зове Ибарски Ко�а��ин, дру�и Доњи Ко�а��ин, а трећи (Горњи) Ко�а��ин�� Поред имена Ибарски Ко�а��ин, ко�и �е први употребио �и�о�ко Весе�и-новић 1901�� �одине а за њим Јован Цви�ић, Сто�ан Новаковић и дру-�и, користе се и називи Стари Ко�а��ин, �а�и Ко�а��ин, �итровач-ки Ко�а��ин��5 Осим ових назива код Јована Цви�ића се среће, а од ње�а преузима Лутова�, и назив Црни Ко�а��ин ко�а нема код дру-�их аутора, нити у народном �овору��6 Од Цви�ића �е израз преузет и за Ен�ик�опеди�у српско-хрватско-с�овеначку�� Петар Петровић �е утврдио да �е ово �ре��ка наста�а од стране ��тампара�� Наиме, Цви-�ић �е, по Петровићу, у рукопису записао „Црн�� Ко�а��ин” мис�ећи Црно�орски Ко�а��ин, а с�овос�а�ач �е то де��ифровао као Црни��7Ова� израз �е касни�е прихватио Лутова�, не проверава�ући �а, нити на�азећи потврде у народу и �итератури, а�и �а ни�е ни ��ире екс-п�оатисао већ се др�ао уобича�ених израза Ибарски и Стари��8 � нови�о� �итератури среће се и назив Српски Ко�а��ин,9 а�и сматра-

1 Термин савремени ко�и се користи у нас�ову с�у�и нам да означимо Ибар-ски Ко�а��ин настао насељавањем становни��тва, ко�е �о�� увек �иви у ово� об�а-сти, пос�е аустри�ско-турских ратова кра�ем XVII века��

2 О овом попису и становни��тву ко�е �е насељава�о об�аст дана��ње� Ибар-ско� Ко�а��ина вид�� �и�о�� �а�ура, Зубин �оток у Области Бранкови�а 1455. године, Косовско-метохи�ски зборник 3, �ео�рад 2005, 65–77��

3 Радомир Д�� Петровић, �омен ктитора из Ибарског Колашина и записи из XVII века у цркви Св. Јована у селу Црколезу, Косовско-метохи�ски зборник 3, �ео�рад 2005, 155–156��

4 Стано�е Стано�евић, е­нциклопедија српско-хрватско-словеначка, књ�� II, За�реб 1929, 342��

5 Петар Ж�� Петровић, Из наше народне прошлости, �ео�рад 1959, 54–55��6 Јован Цви�ић, Основе за географ­ију и геологију Македоније и Старе Србије, Са-

брана де�а, књ�� 12, �ео�рад 1996, 468; �и�исав Лутова�, Ибарски Колашин, Српски етно�рафски зборник, Насеља и порек�о становни��тва, књ�� 34, �ео�рад 1954, 8��

7 Петар Ж�� Петровић, Из наше народне прошлости, 58��8 �и�исав Лутова�, Ибарски Колашин, 8��9 С�ободан Јак��ић, �росвета и школе у Старом Колашину, Зубин Поток,

�ео�рад 1996, 22–23��

155О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

мо да �е ово неуспе��ан поку��а� усамљено� аутора, одредни�а ни�е адекватна, нити �е укорењена у �овору народа ко�и �иви на овим просторима нити у стручно� �итератури��

Како се придев Стари у �овору становника Ибарско� Ко�а��и-на и код аутора ко�и су се бави�и њиме користи за Ибарски, а�и и за оста�а два Ко�а��ина, поставља се питање ко�а �е об�аст извор-ни носи�а� ово� имена�� �утори ко�и су се бави�и Ибарским Ко�а-��ином поку��а�и су да ово питање ре��е освртом на ми�ра�и�у ста-новни��тва�� С�а�у се да �е дана��ње становни��тво Ибарско� Ко�а-��ина из времена пос�е Ве�ике сеобе Срба (1690), о чему сведочи народно сећање на њихово порек�о, а�и и предање ко�е ка�е да су њихови пре�и до���и и насе�и�и опустео кра���10 Ово се не сме при-хватити у потпуности као тачно, �ер да стари�е становни��тво ни�е дочека�о новопридо���о не би би�о ни старих топонима, из време-на пре насељавања сада��ње� становни��тва, а њих �е при�ично, почев од имена се�а па до микротопонима�� � до�ину Ибра до���и су на позив и уз одобрење османских в�асти браћа Јак��а, В�а��ко, �атко, Ђура и Ђуса, од ко�их �е наста�о становни��тво се�а Доњи Јасеновик, Лучка Ри�ека, �абудови�а, Црепуља и За�уљ��11 Свакако, ради се о старе��инама задру�а од ко�их данас потичу братства ко-�а �о�� увек, са презименима наста�их из тих имена, �иве у истим се�има�� За њима су се насељава�и дру�и досељени�и из њихово� кра�а, а�и су се потом�и поменуте браће ��ири�и и у дру�а се�а�� Од тих првих насељеника и предака дана��њих Ко�а��ина�а ко�и су доби�и берат од турских в�асти потиче и титу�а кнеза�� Она �е у почетку би�а код Јак��ића, а с њих �е пре���а на �о�овиће, ко�и су �е задр�а�и све до ос�обођења 1912�� �одине��12

Предање наводимо као потврду резу�тата истра�ивања �и�и-сава Лутов�а ко�и тврди да �е сада��ње становни��тво насељено у XVIII веку��13 Потврда да становни��тво ни�е из стари�е� времена �есу и стари топоними – имена се�а и засе�ака ко�а носе име по сво�им рани�им становни�има и�и в�асни�има: Доње и Горње Ва-ра�е, �ур�ате, Зечевиће, Ту��иће, Је�иће, Весениће, Попиће, Витко-�евиће, Ће��еновиће, Ранчиће, Копи�овиће, Видоев�е, Старчевиће, Јез�ровиће, Во�имис�иће, Вукосављевиће, Драиновиће, Тиниће,

10 �и�исав Лутова�, Ибарски Колашин, 30��11 ��а�о�е �о�овић, Гри�ори�е �о�овић, Колашински кнежеви, приредио др

Дра�и��а �о�овић, Зубин Поток – Исток 2001, 16��12 О Србима кнезовима за време Турака вид�� ��� Ђурђев, О кнезовима под

турском управом, Истори�ски часопис, бр�� 1–2 (1948) 132–166��13 �и�исав Лутова�, Ибарски Колашин, 50��

156 Весна Зарковић

Перо��е��14 Када знамо ово, намеће се питање за��то становни�и Ибарско� Ко�а��ина сво� кра� зову Стари Ко�а��ин, а ова� израз се користи и за Ко�а��ин на Тари и Ко�а��ин око реке Љубовађе (на-рочито �е присутан код становника Ново� Пазара ко�и су досељени из тих кра�ева)�� Раз�о�е овоме Цви�ић види у с�едећем: „Срби Ко-�а��ин�и су досељени из �рно�орско� [Ко�а��ин на Тари – В�� З��] и новопазарско� Ко�а��ина [Ко�а��ин на Љубовађи – В�� З��] и они ту об�аст зову �едним именом Црни [већ смо расправи�и да �е то вероватно ��тампарева �ре��ка – В�� З��] и�и Стари Ко�а��ин; зато­ и сво­ј­у о­бласт називај­у истим имено­м (подвук�а В�� З��); за раз�ику од �рно�орско� и новопазарско� Ко�а��ина зваћемо �а Ибарским Ко�а��ином”��15

Са ми��љењем Цви�ића ни�е се с�о�ио Г�и�ори�е Е�езовић, док �е �и�исав Лутова� за ње�ово де�имично кори�овање�� �орамо напоменути да су изрази �рно�орски и новопазарски, као уоста�ом и Ибарски Ко�а��ин, ��то се види из претходно� �итата, термини установљени од истра�ивача, пре све�а Цви�ића, да би се �ак��е раз�икова�и ови преде�и и да они нема�у упори��те у �овору на-рода ко�и �иви у тим кра�евима�� �ис�имо да су изрази Горњи и Доњи на�адекватни�и за об�асти у до�инама Таре и Љубовађе, као и Ибарски, ко�и �е накнадно, пос�е рада Лутов�а, на��ао упори��те у народу�� Сматрамо, такође, да тумачење Цви�ића о прено��ењу из-раза Стари не мо�е бити прихваћено�� По то� �о�и�и становни�и Ибарско� Ко�а��ина су сво� кра� мо��и назвати и Црно�орски, Гор-њи и�и Доњи, ��то се не мо�е чути на терену, нити �е би�о ко�и истра�ивач то забе�е�ио, а они користе само назив Стари! Сви истра�ивачи се с�а�у да �е становни��тво Ибарско� Ко�а��ина све-сно сво� порек�а и веза ко�е има�у са Горњим и Доњим Ко�а��ином – и�и као посто�бином и�и као про�азним местом за време сво�их сеоба према Косову и �етохи�и, ��то �о�� ви��е комп�ику�е раз�а-��њење придева Стари�� �ко су свесни да су до���и из тих кра�ева, �о�ично �е да те кра�еве зову Стари, а да новонасељени назову по посто�бини и да томе дода�у, а�и и не мора�у, неки придев као нпр�� Нови и�и Ибарски��16

14 �и�исав Лутова�, Ибарски Колашин, 46��15 Јован Цви�ић, Основе за географ­ију и геологију, 468�� Цви�ић �е користио израз Цви�ић �е користио израз

црногорски да означи Ко�а��ин ко�и се тада на�азио у ск�опу српске независне др-�аве Црне Горе и новопазарски за Ко�а��ин ко�и �е тада био под Тур�има, а админи-стративно у ск�опу Новопазарско� санџака�� Сматрамо да су изрази Горњи и Доњи адекватни�и за употребу, као и Ибарски, ко�и �е и Цви�ић у овом раду прихватио��

16 Прено��ење имена кра�а и�и места из ко�а потичу на новонасељено ме-сто честа �е по�ава на на��им просторима, присутна како код Срба, тако и код

157О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

Од�овор �е�и у наведеном предању поткрепљеном схватањем Ко�а��ина�а ко�е се�е до дана��њих дана�� Предање ка�е ко �е и �де досељен�� То су данас ве�ика братства ко�а и даље �иве у Ибарском Ко�а��ину, већином �о�� увек у се�има �де су насељени, а�и и у дру-�им местима, �де су касни�е пресељени�� По предању кнез Стеван Јак��ић добио �е берат да насе�и опустели кра���17 Једна од функ�и�а ових кне�ева би�а �е и да воде бри�у о томе да њихов кра� не остане без становни��тва, т��� опусти��18 �о�уће �е да су њиховом зас�у�ом

�рбанаса�� На примеру Ко�а��ина то се среће и овако: �рад Ко�а��ин поди�ао �е ��ипа��а Чен�ић „на Ко�а��иновићу 1651” �одине (Петар �ркоњић, Средње �олимље и �отарје, Српски етно�рафски зборник IV, �ео�рад 1902)�� Опасао �а �е бедемима и ку�ама, одак�е му, вероватно, до�ази име�� Наиме, �ин�висти се не с�а�у ��та етимо�о��ки значи Ко�а��ин�� По �едно� вари�анти име до�ази по онима ко�и управља�у (�иве) у ку�и, док по дру�о� добио �е по п�емену то-�а имена ко�е �е �иве�о у око�ини�� �ез обзира да �и �е п�еме да�о име �раду и�и обратно чињени�а �е да по�ази одавде�� Пос�е анекси�е Ко�а��ина од стране Црне Горе (1857–1863) и приса�едињења на �ер�инском кон�ресу мус�иманско становни��тво се исе�и�о из �рада ко�и �е припао Црно� Гори и насе�и�о се на�-већим де�ом у об�асти Лима, односно ње�ове притоке Љубовађе (Гастон Грав�е, Новопазарски санџак, Нови Пазар 19772, 40–42)�� Сво�им пресељењем прене�и су и име�� На�вероватни�е се с�ичан про�ес оди�рао и са становни��твом ко�е се насе�и�о у око�ини Ибра�� О прено��ењу имена код �рбанаса сведоче до данас задр�ана имена места као ��то су Каба��, �аља и дру�а и презимена: Вучитрна – При��тина (Хасан), Кур��ум�и�а, Прокупља, ��а�а, �о�у�ев�и, Трнава������

17 ��а�о�е �о�овић, Гри�ори�е �о�овић, Колашински кнежеви, 16, 28�� По ��а�о�у �о�овићу кнез Стеван Јак��ић добио �е берат око 1740�� �одине�� �ада �е ово предање и као такво се не мо�е узети за поуздани истори�ски извор, а�и се и не мо�е у потпуности ни одба�ити�� Потврду ово�а на�азимо у Девичком катастиху �де се помиње кнез �и�утин 1763�� �одине у �рња�има, а 1771�� �оди-не у Ок�а�има�� Очи��едно �е да се ради о кнезу кне�ине �рњачке и он �е мо�ао да буде савременик кнеза Стевана, ко�и �е управљао у Радичпољско� кне�ини�� Потврду да �е кнезова би�о у ово� кне�ини имамо у Катастиху 1779�� �одине ка-да се помиње кнез Јован�� Он �е мо�ао бити директни нас�едник кнеза Стевана�� (Г�[и�ори�е Г�и��а] Е�езовић, Речник Косовско-метохијског дијалекта, свеска прва, �ео�рад 1932, При��тина 19982, 296)�� Ово, међутим, не�ира тврдњу прет-ходних аутора да �е у почетку би�а само �една кне�ина ко�а се касни�е поде�и�а на четири�� На�вероватни�е �е да �е од само� почетка би�о ви��е кне�ева, да су они би�и сеоски, а да �е �едан (Стеван Јак��ић) поред то�а ��то �е био сеоски био истовремено и нахи�ски, са ње�а се ова функ�и�а преноси�а на ње�ове потомке �ер �е би�а нас�една��

Познато �е из на�рани�е� периода турске в�асти да су Срби кне�еви би�и укључени у управни апарат и да им �е за то додељивана писмена потврда�� Де��а-ва�о се и да Срби кнезови ко�и нема�у потврду затра�е �е и доби�у од су�тана (Ву-коман �а�ипуровић, Кнезови у пријепољском и пљеваљском кадилуку, Зборник радова етно�рафско� института С�Н�, књ�� 11, �ео�рад 1981, док�� бр�� 6, 15–18, 37��

18 Вукоман �а�ипуровић, Кнезови у пријепољском и пљеваљском кадилуку, 35��

158 Весна Зарковић

поче�и да до�азе и дру�и родови, а међу њима и братство Ко�а��и-новића�� То братство се помиње у Зупчу 1766�� �одине19 и вероватно �е до���о из об�асти око Ко�а��ина на Тари, ко�а се тада тако зва�а по п�емену ко�е �е тамо �иве�о�� Досељена браћа и братство Ко�а-��иновића насе�и�и су се�а ко�а се на�азе б�изу реке Ибар и на та се�а �е пренет назив Ко�а��ин, а потиче из посто�бине то� становни-��тва�� Како �е об�аст и даље би�а ре�ативно ненасељена и по�одна за даље насељавање, а�и и као про�азна стани�а за даље кретање према об�асти Косова и �етохи�е, Ра��ке, �умади�е и Топ�и�е,20назив Ко�а��ин се, временом, про��ирио и на се�а ко�а се на�азе високо у п�анинама Ро�озне и �окре, а ко�а су касни�е насељена, па �е треба�о направити раз�ику међу њима�� Тако се израз Стари почео користити у смис�у прави и односио се на се�а б�и�а Ибру, првонасељена, док се термин Ко�а��ин користио за ��иру об�аст, за се�а касни�е насељена и он �е обухватао често и п�анину Ро�озну�� И данас ће становни�и по�единих се�а са п�анине Ро�озне рећи да су у Ко�а��ину, а�и ће и рећи да �е прави Ко�а��ин само у б�изини Ибра – б�изини ко�у одређу�у поменута првонасељена се�а: Доњи Јасеновик, Црепуља, За�уљ, �абудови�а и Лучка Ри�ека�� Дак�е, из-раз Стари Ко�а��ин �е у овом с�уча�у у ствари „прави Ко�а��ин”, за раз�ику од термина Ко�а��ин, ко�и обухвата ��иру об�аст и на ко�и се никад не односи израз Стари�� Потврду то�а имамо и у нес�а�ању аутора, а�и и народа из ових кра�ева, по питању �рани�а об�асти Ибарско� Ко�а��ина, о чему ће даље бити речи��

Осим порек�а и значење имена Ко�а��ин �е етимо�о��ка не-познани�а�� Истра�ивачи се с�а�у да �е Ибарски Ко�а��ин добио име по досељени�има ко�и су �а насе�и�и, по��то �е стари�е ста-новни��тво напусти�о ову об�аст�� До��ав��и у нови кра� придо���о становни��тво да�о �е и име об�асти одак�е до�ази�� По Девичком катастиху први помен ово� имена у об�асти Ибра �е из 1766�� �одине када се помиње братство Ко�а��иновића у се�у Зупче��21 Г�и��а Е�е-зовић сматра да �е први помен из 1733�� ��то се мо�е узети као тачно �ер �е вероватно братство Ко�а��иновића би�о досељено у ове кра-�еве и пре сво� прво� помена��22 Ова� аутор сматра да �е име пренето из кра�а одак�е су до���и�� Потврда томе на�ази се у радовима П��

19 Г��� Е�езовић, Речник Косовско-метохијског дијалекта, св�� I, 213, 303�� 20 Лутова� (Ибарски Колашин, 52–53) становни��тво потек�о из Ибарско�

Ко�а��ина на�ази у: Лепени�и, Гру�и, Ибру и Подибру, Гокчани�и, Копаонику, Косову, Топ�и�и�� �ис�имо да ово ни�е коначан списак��

21 Г��� Е�езовић, Речник, св�� I, 213, 303��22 Г�и��а Е�езовић, Колашин на Тари и Колашин на Ибру, Ју�ни пре��ед,

бр�� 1, Скопље 1931, 61–65��

159О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

�ркоњића ко�и наводи да �е ��и-па��а Чен�ић поди�ао �рад „на Ко-�а��иновићу 1651”, док Љубомир Ковачевић помиње запис „да се зна када се �ради Ко�а��ин ������ �ето 1647”��23 Очи��едно �е да �е име Ко�а��ина на Тари стари�е, а�и �е и оно непознани�а по значењу�� �о�уће �е да �е п�еме ко�е �е �иве�о у око�ини да�о име наста�ом �раду, а�и и да �е �рад дао име око�ини, а да су �а затим прихвати�и по�един�и ко�и су пресељењем ��ири�и и ње�ово име, а�и се овим не по�а��њава значење имена��

� време када су ови истра�ивачи писа�и сво�е радове ни�е био познат запис из �ркве у се�у Црко�езу настао 1673�� кодине у коме се помињу поп Иван и поп �арко „отачаством Ко�а��ини”��24 Црко-�ез �е се�о ко�е се на�ази у �етохи�ском (Пећком) Под�ору и �рани-чи се са Ибарским Ко�а��ином, тако да посто�и ве�ика вероватно-ћа да попови Иван и �арко потичу одат�е�� �еђутим, за ово нема директних потврда, па су они мо��и бити и порек�ом из Ко�а��ина на Тари, ко�и �е, као ��то наведени записи �оворе, поди�нут двадесе-так �одина пре не�о ��то �е Ибарски Ко�а��ин настањен��

�и�исав Лутова� наводи тумачење имена ко�е да�у дру�и ауто-ри�� Он по�ази од �ми �уе-а ко�и сматра да име Ко�а��ин до�ази од �рчке речи κόλασις – ��то значи казна�� �и�о�ко Весе�иновић, пак, сматра да �е име из времена на�рани�е турске администра�и�е и да до�ази од речи кол ��то даље значи кра� ко�им управља ко�аси (ко�-а�аси) – капетан�� По томе, Ко�а��ин би треба�о да значи ка-петани�а односно кне�ина�� Исто� ми��љења �е и Светозар Томић�� Фран�уски конзу� H���q����� наводи по тради�и�и да �е име наста�о од �ично� имена Ко�а��, од ње�а �рад Ко�а��ин ко�и �е касни�е пре-нео преко сво�их исељеника име на нове об�асти��

� Са�нами Косовско� Ви�а�ета за 1901�� �одину25 посто�и ч�а-нак о Доњем Ко�а��ину26 у коме непотписани турски аутор наводи да име Ко�а��ин до�ази од арапско-перси�ске с�о�ени�е Куле-ни-шин, ��то значи: она� ко�и стану�е у ку�и�� Г�и��а Е�езовић се ни�е с�а�ао са оваквим схватањем имена Ко�а��ин, напомињући да реч кол посто�и у саставу речи Дримко�, Кучук-ко� и др�� и да означава об�аст – Дримко� око реке Црни Дрим у об�асти Дебра а Кучук-ко� у преводу �е �а�а �упа (об�аст, кра�) код Ве�еса�� Зна�ући да �е Ибарски Ко�а��ин био састављен из четири кне�ине, Е�езовић

23 Наведено према Петар Ж�� Петровић, Из наше народне прошлости, 59��24 Радомир Д�� Петровић, �омен ктитора из Ибарског Колашина, 155–156��25 Код Лутов�а по�ре��но 1910, ��� Лутова�, Ибарски Колашин, 726 О ово� об�асти вид�� Ђукан Јоксимовић, Доњи Колашин, без места, 1931��

О нахи�и Љубовађа, Вране�� и на кра�у Доњи Ко�а��ин вид�� Вукоман �а�ипуро-вић, Кнезови у пријепољском и пљеваљском кадилуку, 33–35��

160 Весна Зарковић

�е сматрао да су кне�ине – ко�а, и да отуд име Ко�а��ин��27 Петар Петровић, иако �е имао пуно примедби на књи�у Лутов�а, б�изак �е ње�овом ми��љењу�� Иначе, Лутова� �е ово ми��љење преузео од ви��е аутора�� Према том ми��љењу име Ко�а��ин до�ази од арап-ско-перси�ске с�о�ени�е Куле-нишин, ко�а �е прво да�а Ку�е-��ин, па затим Ко�а��ин�� Потврду томе на�азимо у забе�е�еном називу из прве по�овине XVIII века�� Тада �е, наиме, у Параћину посто�ао све��теник ко�и �е био из „се�а Ку�е��ин б�изу Пећи”�� Како се�о ово� имена не посто�и б�изу Пећи очи��едно �е да се ради о об�а-сти Ко�а��ин��28 На��е ми��љење �е да ова вари�анта мо�е бити на�-б�и�а настанку имена Ко�а��ин и ње�овом значењу�� Као ��то �е већ напред речено име се касни�е про��ири�о и на нову об�аст у до�ини Ибра��

Као и име, и об�аст ко�у захвата Ибарски Ко�а��ин би�а �е и оста�а �е спорна�� Ибарски Ко�а��ин �е кра� у �орњем току реке Ибра�� На�оп��ти�им �ртама она се мо�е о�раничити на с�едећи на-чин: на северу почиње од Рибарићке к�исуре, т��� од места �де Ибар скреће права� сво�а тока: од прав�а �у�озапад – североисток пре�а-зи у права� северозапад – �у�оисток�� Источна �рани�а му �е п�ани-на Ро�озна, на �у�у се завр��ава из�аском из Вара��ке к�исуре, на месту �де се Ја�њеничка река у�ива у Ибар, на западу �е �рани�а �окра Гора и Пећки Под�ор�� Овако о�раничену об�аст карактери-��у два типа насеља: равничарска (боље речено до�инска) – у до-�ини реке Ибра, и п�анинска – на оброн�има п�анина Ро�озна и �окра Гора��

Об�аст Ибарско� Ко�а��ина ни�е у нау�и, нити у �ивоту ста-новни��тва то� кра�а о�раничена �асним �рани�ама�� �е��тани из насеља у до�ини Ибра, као и они ко�и �иве на оброн�има Ро�озне, неће ове дру�е назвати Ко�а��ин�има већ искључиво Ро�о�њани-ма, а�и ће израз Ко�а��ина� бити употребљен за исте у раз�овору с особама са стране ко�и не позна�у ову проб�ематику��

Грани�ама Ибарско� Ко�а��ина бави�о се неко�ико научника и уз мања одступања ко�а обухвата�у неко�ика се�а, те �рани�е се у на��рубљим �ртама пок�апа�у�� Први ко�и �е дао �рани�е об�асти био �е Г�и��а Е�езовић�� Он их �е чуо од Гри�ори�а �о�овића, књи-�евника и потомка ко�а��инских кне�ева�� По њему �рани�е су у време кнеза Не��а �о�овића (око 1870�� �одине) би�е: „Ок�ачка ��а-ва на Жабаре (�о�стирска к�исура), Црна Ри�ека до Рибарића на Ибру; током Ибра до у��ћа Струмачке Реке; уз реку до Црно� врха

27 ��� Лутова�, Ибарски Колашин, 7–8��28 Петар Ж�� Петровић, Из наше народне прошлости, 58–59��

161О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

на Ро�озни; развођем Ро�озне на прес�о код се�а Јунака, на п�ани-ни �абова ви��е �ањске и испод се�а Козарева спу��та се у Жиров-ничку Реку; пре�ази преко брда у Ја�њеничку Реку и овом реком до Ибра; захвата се�о Зупче, па на �и��ковића Дуб код се�а Ко��уто-ва; даље се спу��та преко брда у право� �ини�и на реку К�ину, обу-хвата�ући се�о Горњи Стрма��� Даље �е �рани�а и���а п�анинском �редом изнад се�а Раде��ева до се�а Рудника изнад Суво� Гр�а и пресе�а се�о Дрен одак�е се пење на �окру П�анину; �редом �о-кре Горе до Ок�ачке Г�аве, ко�а сва припада Ко�а��ину”��29

Ове �рани�е, незнатно измењене, прихватио �е �и�исав Луто-ва�, а�и их он не наводи пре�изно�� По њему, �рани�е Ибарско� Ко-�а��ина се „������ про��иру�у на простор до Рибарићке К�исуре, ��то �е природно и са �ео�рафско� и са етничко� ��еди��та������ Те �рани�е су у ��авним �ртама: К�исура Црне Реке, Рибарићка К�исура, развође између Ра��ке и притока Ибра, до�ина Ја�њеничке Реке и врхови п�анине �окре, ко�а одва�а Ко�а��ин од Под�ора”��30 Из овако датих �рани�а не мо�е се видети ко�а су сва се�а обухваћена њима�� Тек касни�е пре��едом се�а види се да су овим �рани�ама обухваћена и се�а Дра�очево, Весениће, Рибарић, Је�иће, Орље, Ора��е, Јез�ро-виће, Врапче, Врановиће, Струм�е, односно се�а ко�а �равитира�у Рибарићу и ко�а се на�азе с дру�е стране Струмачке реке, ко�у �е Е�езовић навео као �рани�у Ко�а��ина��

Грани�ама Ибарско� Ко�а��ина, мада посредно, бавио се и �ин-�виста �аринко �о�овић, и сам порек�ом из ово� кра�а�� Прихва-та�ући �рани�е ко�е �е, преко Е�езовића, дао Гри�ори�е �о�овић, он их про��иру�е на оне ко�е да�е �и�исав Лутова�, а�и се не зау-ставља на њима, већ их допуњу�е и у Ибарски Ко�а��ин убра�а и се�а Ја�њени�у, Јунаке (са засео�има Пару�е, �ипова и Жареви), Кр�и�ате и Дри�ен��31 Раз�о�е за укључење ових се�а �аринко �о�о-вић на�ази у �езику, �ео�рафском по�о�а�у, етничким особинама, родбинским везама и др��

� на��о� �авности �е ма�о позната књи�а Петра Ж�� Петровића, у ко�о� аутор да�е осврт на де�о ��� Лутов�а Ибарски Колашин, кри-тику�ући изнете резу�тате и начин на ко�и су они доби�ени�� Он сма-тра да �е Лутова� по�ре��но Ја�њени�у сматрао ро�о�њанским се-�ом ко�а по Петровићу, припада �ањско��� Замерао �е Лутов�у ��то

29 Г�и��а Е�езовић, Колашин на Тари и Колашин на Ибру, Ју�ни пре��ед, бр�� 1, Скопље 1931, 61–65��

30 Др �и�исав Лутова�, Ибарски Колашин, антропогеограф­ска истражи-вања, Српски етно�рафски зборник, LXVII, �ео�рад 1954 (Фототипско издање Зубин Поток, без �одине), 6��

31 �аринко �о�овић, Говор Ибарског Колашина, Лепосавић 2002, 11��

162 Весна Зарковић

�е се�а Рус�е, Тиниће, Кр�и�ате и Радо��ево сматрао ко�а��инским иако се она, по Петровићу, не на�азе у ск�опу Ибарско� Ко�а��ина�� Примедбу �е имао и на бе�е�ење два се�а Горње и Доње Вара�е, износећи да никада у народу ни�е чуо за називе Горње и Доње Ва-ра�е��32 Иако има оправданих примедби, као ��то �е она о укључењу се�а из Рибарићке око�ине у Ибарски Ко�а��ин, а ко�а Петровић убра�а у ��тавичка се�а, има и неоправданих примедби, као ��то су укључења се�а Кр�и�ате, бив��их се�а Рус�е и Тиниће и се�а Радо-��ево, ко�а се на�азе на оброн�има �окре �оре према �етохи�ском Под�ору�� Почев��и од Радо��ева, ово се�о ни�е укључено у Ибарски Ко�а��ин већ се ка�е да �рани�а иде �ребеном изнад се�а�� Рус�е и Тиниће се помињу као опусте�а се�а чи�и се оста�и на�азе у атару се�а Горњи Стрма�, ко�е свакако припада Ко�а��ину�� Кр�и�ате �е, по схватању самих Ко�а��ина�а и оних ко�и су пресељени отуд, се-�о Ибарско� Ко�а��ина��33 Данас е�зистира�у, како у природи, тако и у �овору се�а Горње и Доње Вара�е, па ова примедба не сто�и�� На�прихватљиви�а примедба Петровића �е свакако она да �е књи�а рађена у брзини и да �е мо��а бити боља и бо�ати�а како пода�има из про���ости тако и савременом топоними�ом��

Грани�е Ибарско� Ко�а��ина мо�у се посредно одредити – на основу се�а ко�а им припада�у, а ко�а су забе�е�ена у Девичком Ка-тастиху�� Тако се 1770�� и 1783�� �одине у Ко�а��ин убра�а�у се�а: Пре-в�ак, Тинићи, �раос�овљевићи, Те��еновићи, Ранчићи, Јабука, �а-будови�а, Црно Се�о, Чит�ук, Вара�е, Перкова�, Вељи �ре�, Зубин Поток, Црепуља, Придвори�а, Јасеновик, Дрен, За�уљ, Стрма�, Г�ухаћ�� Као ко�а��инско 1765�� �одине забе�е�ено �е и се�о Кова-чи, а 1770�� убра�а�у се и се�а: �рњаке, Пресека, Ка�удра, Кр�и�ате, Зубча (����), Рус�е, Раде��ево, �е�а�а, Орни�е, Реза�а, Вуко�евићи, Копи�овићи, �убе, Леденик, Видо�ев�и, Добро��евина, ��љари и Ок�а�и�� Године 1769�� у Ко�а��ин се убра�а и се�о Репа��34 Већина од ових се�а и данас посто�и; ретко ко�е да �е неста�о а да ни�е остави�о тра�а у топоними�и�� Освртом на њих видимо да се об�аст Ко�а��ина простире на она се�а ко�а и данас ме��тани убра�а�у у Ко�а��ин, а да нема се�а ко�а �равитира�у Ро�озни (Јунаке, Пару�е, Во�имис�иће, Горње Вара�е и др��)�� Чињени�а �е и да су наведена се�а ко�а се нас�ања�у на Дрени�у и ко�е неки аутори не сврстава�у у Ко�а��ин: Кр�и�ате, Раде��ево, Стрма���

32 Петар Ж�� Петровић, Из наше народне прошлости, 60–61��33 Г��� Е�езовић, Речник, св�� I, 329��34 Г��� Е�езовић, Речник, св�� I, 303��

163О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

Девички Катастих не мо�е се узети као апсо�утно мериторан извор за обе�е�авање �рани�а Ибарско� Ко�а��ина, а�и се не мо-�е ни запоставити�� Он одс�икава време о коме �овори�� Ка�уђери у потрази за храном нису мора�и ићи у сва се�а, па су нека мо��и изоставити и непописати�� Вероватноћа да п�анинска и сирома��на се�а тако изостану већа �е не�о да се не попи��у равничарска и бо�ата се�а�� Такође и се�а ко�а су б�и�а манастиру су редовни�е пописивана од удаљених��

Грани�е а�и само „право� Ко�а��ина” мо�у се одредити на основу припадности кне�инама�� Тако знамо да Радичпољско� кне-�ини припада�у се�а: Придвори�а, Д�� Јасеновик, Добро��евина, ��љаре, Чит�ук, Д�� Вара�е, Зубин Поток, Вељи �ри�е�, Кобиља Г�а-ва и Пре�ез; �рњачко� припада�у: �рњак, Прес�ека, Ок�а�е, Дра-�аљи�а, Вуко�евиће, Прес�о, �абиће и Чечево; Црепуљско� кне�и-ни припада�у: Црепуља, Ка�удра, За�уљ, Јабука, Прев�ак, Г�� и Д�� Стрма�, Перкова�, Кр�и�ате, Тиниће и �рабониће; �упско�: �убе, Газиводе, Г�� Јасеновик, Коваче, Реза�а, Копи�овиће, Ки�ев�е, Драи-новиће, Ранчиће, Видо�ев�е, Лучка Ри�ека и �омље��35

И овако наведена се�а се не мо�у узети као поуздани ос�она� за одређење �рани�а�� �еђу њима ни�е наведено се�о Зупче, а виде-�и смо да се породи�а Ко�а��иновића, по ко�о� �е об�аст и доби�а име, досе�и�а управо у ово се�о�� Поред то�а, убро�ено �е се�о До-њи Стрма�, ко�е �е при�ично удаљено и ко�е се на�ази у Дрени�и, а изостављено се�о као ��то �е Ја�њени�а�� � списак �е укључено �омље ко�е �е пре засе�ак не�о се�о��

Као ��то се �рани�е Ибарско� Ко�а��ина не мо�у поуздано од-редити, тако се ни бро� се�а ко�а се на�ази у њему не мо�е тачно установити�� Јован Цви�ић сматра да у њему има 40 се�а, као ��то �е пописано и у Девичком Катастиху, Иван Иванић – 38, Г�и��а Е�езо-вић – 42, Лутова� – 56, �аринко �о�овић – 60��36 Сматрамо да бро-�еви се�а ко�е наводе Лутова� и �о�овић укључу�у се�а из об�асти Рибарића и по�едине засеоке, а да бро�еви ко�и се на�азе код Е�езо-вића, Цви�ића и у Девичком Катастиху, са ко�има се с�а�е и Петар Петровић, искључу�у нека се�а ко�а се данас рачуна�у да припада�у Ибарском Ко�а��ину: Ја�њени�а, Ру�и��те, Падине и др�� Проб�ем

35 ��� Лутова�, Ибарски Колашин, 32��36 Јован Цви�ић, Основе за географ­ију и геологију Македоније и Старе Срби-

је, 468, Иван Иванић, На Косову. Са Шара по Косову на Звечан, у Савременеици о Косову и Метохији 1852–1912, �ео�рад 1988, 222, Г�� Е�езовић, Речник косов-ско-метохијског дијалекта, св�� I, 303, ��� Лутова�, Ибарски Колашин, 55, ��� �о-�овић, Говор Ибарског Колашина, 19–22��

164 Весна Зарковић

око бро�а увећава се и збо� то�а ��то се по�едина места некад рачу-на�у у се�о а некад у засе�ак��

Не�асноћу око �рани�а уноси и припадност се�а раз�ичитим нахи�ама�� Тако �е се�о Јуна�и са засео�има Пару�е и Жареви при-пада�о новопазарско� нахи�и, па �е отуда њихова веза са Ко�а��и-ном с�аби�а�� То се види и по припадности ових се�а ро�о�њанско� парохи�и, а�и и по изве��та�у руско� конзу�а �а��кова ко�и их �е сврстао у новопазарски кра���37 На�вероватни�е �е управо турско ад-министративно уређење ових кра�ева уне�о поде�у између Ко�а-��ина�а и Ро�о�њана, ко�и су мента�итетом, �езиком, пона��ањем и �ивотом веома с�ични��

Све ове вари�анте �рани�а знача�не су, без обзира ��то се ни�ед-на не мо�е прихватити за апсо�утно тачну, и по томе ��то сведоче о непре�изности термина ко�им се означава об�аст Ибарско� Ко�а��и-на�� � одређивању �рани�а мо�у нам помоћи методо�о��ке поставке ко�е би се успостави�е на основу неко�ико фактора: 1) �ео�рафска ситуа�и�а на терену – �рани�е мора�у ићи неким природним међа-ма: врхови, би�а, прево�и, �ребени, реке, пото�и, развођа и др�� 2) мента�ни ск�оп, истоветност ди�а�екта ко�им се �овори: становни-�и Под�ора мање су ск�они да се из�едначава�у с Ко�а��ин�има – на то утиче њихов начин �ивота �ер су ви��е нак�оњени �ивоту у равни�и не�о у п�анини; за раз�ику од њих Ро�о�њани, и сами п�а-нин�и, спремни су да ви��е прихвате ову идентифика�и�у – збо� то�а �е на овом терену на�те�е повући �рани�у; 3) ре�и�и�ска и ет-ничка припадност: становни�и Рибарића и се�а из ње�ове око�ине, без обзира на за�едничко порек�о, некада��ње рођачке везе и ди�а-�екат ко�им �оворе, не прихвата�у идентифика�и�у с Ко�а��ин�има збо� раз�ичите ре�и�и�ске припадности, ко�а се пре�ама и кроз осе-ћа� раз�ичито� ентитета�� Потврду овоме на�азимо у истори�ским збивањима�� Тако и се�о ко�е се према неким пода�има на�ази у Ко�а��ину – Раде��ево, ко�е данас насељава�у �рбанаси, нити сада-��њи становни�и, нити пак сами Ко�а��ин�и не мис�е да припада Ко�а��ину��

�ко се овим поставкама осврнемо на �рани�е, оне се с ве�и-ком пре�изно��ћу мо�у одредити на три стране: према Рибарићу и ње�ово� око�ини, према Дрени�и, и према Косову�� Оста�е спорна �едино �рани�а према Ро�озни�� С�ободни смо да прихватимо ону ко�а се у��авном пок�апа са �рани�ом ко�у да�е Г�� Е�езовић�� По�ази са севера: од у��ћа Дра�очевске реке у Ибар, на Црни Врх и �ребе-

37 �С, �ИД, Relation du vo�age de �r �aschkow à �itrovit�a, Kolachine et Novi Pa�ar (4–24 juillet 1901)��

165О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

ном до ��и�ечњака, одат�е обухвата�ући се�о Јунаке, са засео�има �ипова и Пару�е, иде �ребеном изнад Козаревске реке, обухвата�у-ћи се�о Ру�и��те, спуста се на место �де се Ја�њеничка река у�ива у Ибар, обухвата�ући се�о Ја�њени�у са засео�има�� Грани�а би даље и���а низ Ибар до у��ћа Зупчанске реке, па њоме нави��е према Ко-�оврту, до реке К�ине, ко�а се овде зове и Стрмачки поток, реком К�ином нани�е, обухвата�ући се�о Горњи Стрма�, и затим �ребени-ма над �етохи�ским Под�ором, обухвата�ући се�а Кр�и�ате и Дрен из�ази на �окру Гору, а са ње се спу��та Црном Реком у Ибар�� � овако одређеним �рани�ама на���а би се ��ира об�аст Ибарско� Ко-�а��ина, без Рибарићких се�а��

Становни��тво ко�е �е насељено у Ибарском Ко�а��ину бави-�о се пре све�а сточарством, и та основна привредна �рана �е за-др�ана �отово до дана��њих дана�� Како су пода�и о економском и со�и�а�ном по�о�а�у становника Ибарско� Ко�а��ина по њиховом досељавању при�ично оскудни, даћемо осврт на по�о�а� ово� ста-новни��тва кра�ем XIX и почетком XX века, о чему су пода�и при-�ично поуздани�� Ибарски Ко�а��ин �е би�а �упа са сеоским станов-ни��твом, без варо��и око ко�е би се окупља�и, као око управно� �ентра и�и тр�а на ко�и износе сво�у робу�� Та чињени�а �овори и о привреди ко�а се одви�а�а, а�и и со�и�а�ном по�о�а�у становни-��тва�� По�о�а� српско� �радско� становни��тва био �е �ак��и од сео-ско��� То се о��еда у пос�овима ко�има су се бави�и, а�и и у чињени-�и да су у меџ�исима – саветодавним те�има при оп��тинама би�и тр�ов�и, занат�и�е и све��тени�и из �радова, ко�и су превасходно ��тити�и сво�е економске интересе, док �е сељака би�о изузетно ма�о, па су њихова права би�а на�мање заступана��О њиховом по-�о�а�у �овори и податак да у ви�а�етском већу никада ни�е био изабран ни�едан сељак�� Они су мо��и бити у по неко� ретко� сеоско� ��ко�и ко�у су сами поди��и, издр�ава�и и снабдева�и о�ревом, и то су би�е њихове �едине установе �авно� карактера�� � сеоским �рквено��ко�ским одборима ��авну реч су води�и сеоски све��те-ни�и и учитељи, па и тр�ов�и, тако да се њихов ��ас и тамо с�або осећао��38

Ипак, по�о�а� становни��тва Ибарско� Ко�а��ина био �е спе-�ифичан и раз�иковао се доста од становни��тва ко�е �е �иве�о на косовско-метохи�ским равни�ама и не��то мање од становни��тава ко�е �е �иве�о у западном де�у Старе Срби�е, �де �е структура зе-мљи��та би�а с�ична Ибарском Ко�а��ину�� Сама чињени�а да ни�е би�о �радско� становни��тва �овори да су заступни�и би�и са се�а,

38 Вукоман �а�ипуровић, Раоничка буна, 18��

166 Весна Зарковић

ко�и су, опет, боље познава�и и осећа�и ње�ове проб�еме�� Компакт-ност српско� становни��тва ор�анизовано� у ве�ика братства давао им �е си�урност и већу мо�ућност отпора зу�умћарима и нечовеч-ним а�ама и бе�овима, ��то им �е о�ак��ава�о по�о�а���

Спе�ифичан по�о�а� становни��тва Ибарско� Ко�а��ина ус�о-вљен �е самим њиховим до�аском�� Већ �е речено да су они до���и бератом да насе�е опусте�и кра� и да од само� њихово� почетка на овим кра�евима има�у сво�е кнезове�� �ада њихова функ�и�а ни�е пру�а�а ве�ике мо�ућности према Тур�има и мус�иманском ста-новни��тву, ипак �е о�ртава�а одређени вид аутономи�е��39 Та ауто-номи�а се о��еда�а у томе ��то �е порез расписан на нахи�у Ибарски Ко�а��ин разрезивао кнез, а не неки закупа� пореза�� Сама та чиње-ни�а �овори да �е расподе�а пореза би�а праведни�а и да закуп�и пореза нису мо��и, као ��то �е био с�уча� у дру�им кра�евима, уве-ћавати порез према сво�им потребама�� Кнез, односно кнезови су то ради�и према стварним мо�ућностима породи�а а сакупљени порез су предава�и в�астима, чи�и су изас�ани�и збо� то�а ретко до�ази�и у Ко�а��ин, и на та� начин ретко оптерећива�и Ко�а��ин-�е издр�авањем за време њихово� боравка�� Оваква ситуа�и�а ни�е од�овара�а мухамеданском становни��тву па они насто�е да укину приви�е�и�е ко�е има�у становни�и Ибарско� Ко�а��ина, ��то �е до-ве�о до изби�ања такозване �фере у Ибарском Ко�а��ину на почет-ку XX века��40

�утономи�а се о��еда�а и у судско� функ�и�и ко�у �е имао кнез�� Он �е ре��авао сеоске спорове, понекад сам, а понекад, када су спо-рови би�и већи, за�едно са дру�им виђени�им људима�� Сеља�и су збо� то�а ретко и���и на турски ��ери�атски суд и на та� начин би�и по��теђени не само тро��кова парничења и поткупљивања, већ и разних опасности ко�е су вреба�е на путевима�� �ери�атски суд и османска в�аст нису признава�и ове од�уке, нити право кнезовима

39 В�� �а�ипуровић (Кнезови у пријепољском и пљеваљском кадилуку, 13–15, док�� бр�� 5) об�авио �е докуменат из 1688�� �одине, из заостав��тине кнезова Јоксимовића, ње�ов превод са османско� и с�ику, из ко�а се виде функ�и�е и мо�ућности кнезова�� Јоксим Јоксимовић, кнез нахи�е Вране�� (касни�е доњоко-�а��инска нахи�а), ту�ио �е спахи�у Са�иха ко�и �а �е ометао у скупљању пореза тако ��то �е ��тићеника (����y – припадник ра�е) Ивана одвратио од п�аћања исто��� Кнез Јоксим �е тра�ио да преко суда оствари сво�а права ко�а му �аранту�е исправа (�афта) ко�у поседу�е, а�и �е Са�их из�авио да и он има право да се ме��а у пос�ове в�адареве ра�е�� Како суд ни�е оспорио ово право Са�иху, кнез Јоксим �е затра�ио да му се поменута из�ава напи��е и преда ради отк�ањања ње�ове од�оворности, ��то �е суд и урадио��

40 Весна Зарковић, Аф­ера у Ибарском Колашину 1901–1902, Лепосавић 2008, (у ��тампи)��

167О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

да суде, а�и се нису ни ме��а�и уко�ико то сами сеља�и нису захте-ва�и�� Сеља�и су, у већини с�уча�ева, би�и свесни ��та их очеку�е у �раду па су избе�ава�и од�азак пред турски суд и признава�и и спроводи�и кне�еве од�уке�� Кнез, међутим, ни�е имао права да суди у споровима ко�и су Ко�а��ин�и има�и с дру�им, пре све�а мус�иманима��

Чињени�а да су до���и с кнезовима �овори и о њиховом зани-мању ко�е су има�и у кра�у из ко�а су насељени и о обавезама ко�е су прене�и у нови кра��� � почетку сво�е в�асти Тур�и су прихвати-�и српску в�асте�у, нарочито ситни�у, а�и су временом, све ви��е смањива�и њихов бро� и у�о�у�� Кнезови, као остатак ситне в�асте-�е, иако су пома�а�и Тур�има у вр��ењу в�асти, би�и су одраз про-���ости и некада��ње с�ободе, а сада аутономи�е у очима ра�е, па су у�ива�и посебно по��товање�� На�ви��е и на�ду�е су се задр�а�и у п�анинским кра�евима, �де се народ бавио сточарством, а сточа-ри су има�и повољни�и по�о�а� и мање обавезе од земљорадника�� Сматрамо да �е исти с�уча� био и са становни��твом ко�е �е насе�и-�о Ибарски Ко�а��ин, а оно се пре све�а бави�о сточарством, збо� че�а су и насељени с кнезовима��41 Временом су Ко�а��ин�и крче-њем ��уме, доби�а�и све ви��е земље, а њихова де�атност све ви��е поред сточарства обухвата и земљорадњу, па се и њихове обавезе повећава�у а по�о�а� се по�ор��ава�� Ово до�ази у време када по оп-��тем ми��љењу чифчи�е у равни�и боље �иве од оних у брдима��42Како се ситуа�и�а у ко�о� се на�ази српски народ у �е�ини све ви��е по�ор��ава�а, по�ор��авао се и по�о�а� Ко�а��ина�а, а�и се, ипак, донек�е пов�а��ћени по�о�а� задр�ао, ��то се мора имати у виду кад �оворимо о Ибарском Ко�а��ину��

Пос�е из�радње пру�е ко�а се завр��ава�а у �итрови�и ни�е ни би�о из��еда да се формира неко варо��ко среди��те у Ко�а��ину, ко�и оста�е сеоска средина, доста изо�ована, ��то утиче на очување старих обича�а и тради�и�е�� Некада су Ко�а��ин�и, у зависности од

41 Потврду овоме имамо у предању ко�е се сачува�о: „Насе�и�и су прво Жа-баре, па како им се нису допа�и равничарски преде�и ј­ер су о­ни били сто­чари(подвук�а В�� З��) и како нису мо��и да остану у месту ’�де су �абе крекета�е’, Јак��а насе�и Доњи Јасеновик, Ђура Црепуљу – ко�а �е би�а по­го­дна за гај­ење о­ваца, В�а��ко Лучку Ри�еку – по­го­дну за гај­ење ко­за, �атко �абудови�у, а Ђу-са За�уљ��” (��а�о�е �о�овић, Гри�ори�е �о�овић, Колашински кнежеви, 16)�� Све до средине XX века, до забране уз�о�а коза, би�а �е присутна ова поде�а: станов-ни��тво са десне стране Ибра, �де има ви��е па��њака ви��е �е �а�и�о ов�е, док су они са �еве стране, �де па��њака има у ма�ом бро�у у��авном �а�и�и козе (��� Лутова�, Ибарски Колашин, 16)

42 ��� Комадинић, Аграрно-правни односи Нове Србије, �ео�рад 1914, 87

168 Весна Зарковић

б�изине, сво�у робу носи�и на пи�а�е Ново� Пазара и �итрови�е, а�и са из�радњом пру�е �итрови�а поста�е ре�иона�ни �ентар не само за Ибарски Ко�а��ин већ и за �етохи�у са Пећи и читав Но-вопазарски санџак��43 Тр� у Новом Пазару почиње да бива све мање интересантан за становнике Ко�а��ина�� Отварање руско� конзу�ата у Косовско� �итрови�и 1902/1903�� �одине �о�� ви��е �е доприне�о да се становни�и Ибарско� Ко�а��ина усмере ка овом �раду��44

Пољопривредна производња у Ко�а��ину би�а �е ма�а, па �е таква и куповина�� С�аба производња би�а �е ус�овљена ма�им по-вр��инама обрадиво� земљи��та, а и оно �е �едним де�ом би�о у рукама а�а и бе�ова ко�и су са ње�а узима�и сво� део�� Натура�ном привредом сеља�и су производи�и �отово све ��то им треба за во-ђење домаћинства и на та� начин задовољава�и сво�е потребе, а на пи�а�и су купова�и само оно ��то не мо�у сами да произведу, и то у ма�им ко�ичинама��

Иако �е �е�окупно становни��тво Ибарско� Ко�а��ина �иве�о на се�у и међу њима �е посто�а�а поде�а�� Наиме, се�а ко�а су би�а у до�ини Ибра има�а су ви��е обрадиве земље и боље к�иматске ус�ове за раз�ику од се�а ко�а су би�а на оброн�има п�анина Ро�о-зна и �окра�� �еђутим, се�а у до�ини Ибра би�а су с дру�е стране б�и�а путу и на та� начин ви��е из�о�ена зу�уму од стране арбана-��ких и мус�иманских разбо�ника�� Од по�о�а�а �е тако зависи�а и производња, а�и се �енера�но мо�е рећи да се становни��тво Ибар-ско� Ко�а��ина бави�о пре све�а сточарством, док �е пољопривреда би�а секундарно занимање�� На ово утичу, осим �ео�рафске среди-не (на�ази�а се б�изу косовско-метохи�ских равни�а, одак�е се мо-��о набављати �ито, и бо�ати па��ња�и) ск�оност становни��тва са п�анине ка сточарству, и нарочито чињени�а да се а�ама ни�е дава�а четвртина од стоке�� Једна ко�а��инска задру�а од 77 ч�анова има�а �е 800 коза и ова�а��45

Чињени�а да су до���и уз одобрење в�асти, са „бератом”, �о-вори и да �е в�асни��тво над земљом би�о �едним де�ом у рукама самих Ко�а��ина�а�� Из 1912�� �одине имамо попис се�а, са бро�ем домаћинстава и в�асничком структуром над земљом, ко�а одс�ика-ва по�о�а� Ко�а��ина�а��46 Јаче породи�е има�е су ви��е земље под

43 Јевто Деди�ер, Нова Србија, �ео�рад 1913, 267��44 Весна Зарковић, Отварање руског конзулата у Косовској Митровици,

�а��тина 19, При��тина Лепосавић 2005, 139–157��45 Ђ�� �икић, Друштвено-економске прилике косовских Срба, 270��46 Из рани�е� времена немамо попис нити в�асничку структуру над земљом��

Ова структура се од 1901�� �одине, када се оди�ра�а Ко�а��инска афера, као пос�е-ди�а �о��е� по�о�а�а Срба, до почетка 1912�� �одине, само по�ор��а�а на ��тету

169О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

сво�ом в�а��ћу, а оне породи�е ко�е се помињу као првонасељене задр�а�е су в�асни��тво над земљом све до ос�обођења 1912�� �оди-не�� В�асничка структура у пописаним се�има би�а �е с�едећа:47

1�� �ридворица – се�о �е има�о 16 српских домаћинстава, од ко-�их 13 домаћинстава су има�а сво�у земљу, док су три домаћиства би�а с по�а сво�е и по�а туђе земље�� Сво�у земљу има�и су: �о�о-вићи: Вука��о (26 ч�анова породи�е), ��емпи�е (19), �нђе�ко (6), Ђорђе (9), Раде (5), Лазо (5), Јован – Ракић (13), Живко (3), �о�ић (3), Перо (2), Стамен (2), Секу�а (3) и Гвозден Кр���ак (11)�� С по�а сво�е а по�а туђе земље би�а су домаћинства �о�овић: Обрад (12), Вучета (18) и Јероти�е (5)�� Напо�ичаре су има�и: �о�овић �нђе�-ко, Ђорђе и Вука��о; њихово имовно стање би�о �е добро��

2�� Читлук – се�о �е има�о 12 српских домова, од ко�их 8 домо-ва �е има�о сво�у земљу, �едно �е би�о с по�а сво�е и по�а земље манастира Дубоки Поток�� Три домаћинства би�а су потпуне чифчи-�е�� Сво�у земљу има�е су фами�и�е чи�и су домаћини би�и: Обрадо-вић �арко (14 ч�анова фами�и�е), Костић Видосав (16), Ђорђевић �аринко (10), Џе�овић Вука��о (4), Пав�овић �и�о�е (10), Перо-вић Ратко (5), Лазаревић Па�о (7) и ��аден (5)�� Земљу манастира Дубоки Поток, иначе сирома��но� стања, обрађивао �е поред сво�е Поповић Јар�о с 20 ч�анова фами�и�е�� Потпуне чифчи�е су би�е: Васовић �и�исав (4) и Јанићи�евић Јован (6) и Вукић (7)�� Пос�ед-њо� дво�и�и а�а �е био �ериф �амут из се�а Кући�а у Дрени�и, си-рома��но� стања, док �е Васовићу �осподар био Јанко Спасо�евић из об�и�ње� се�а Ја�њени�е, средње имућно� стања��

3�� Вељи Бријег – сва 29 домаћинства су би�а потпуно чифчи�-ска�� ��а 25 домаћинстава био �е Су�е�ман �и��ковић из Вучитрна, �едан од на�бо�ати�их људи у кра�у�� Ње�ове чифчи�е су би�е: Томо-вићи: �и�енко (12 ч�анова), Раденко (19), �аринко (12), �и�иво�е (13), �и�осављевић Живан (9), Вучетић Добросав (12), Павићеви-ћи: Вукић (7) и Видосав (3), Сто�ановић Ристо (4), Радиво�евић Ву-�ета (6), Ја�одић �и�енко (11), Савовић Добросав (8) и Раде (4), Јовановић Јероти�е (5), Ко�ић Љубомир (12), Гвоздић �и�о�� (6), Ре�ић Нико�а (6), Компири�а Гвоздо (22), Рада��иновић Раденко (5), �и�иво�евић Радоња (16), �ксенти�евић Радосав (9), Јовано-вић �и�исав (5), �о�анић �и�ован (9), Перовић Јероти�е (8) и Не-

Срба, збо� по�ачано� зу�ума, притисака да се оде са земље и исељавања, зато ћемо �е користити као на��ору вари�анту, с мо�ућно��ћу да �е би�а повољни�а по Србе��

47 �С, �рхива конзу�ата у При��тини 1912, пак�� 2, Дубоки Поток (�итро-вачки Ко�а��ин), 24�� ма�а 1912�� �одине, изве��та� учитеља �и�ата �о�овића (пре-узето из Ђ�� �икић, Друштвено-економске прилике косовских Срба, 172–179)��

170 Весна Зарковић

��овић Радисав (13)�� Ферат Тирић, такође из Вучитрна, био �е а�а фами�и�а на чи�ем су че�у би�и: Томовић Коста (20), �ара� Нићи-во�е (10) и Недељко (8) и Радо�ковић �и�е (17)��

4�� Доњи Јасеновик – у њему �е �иве�о 17 српских домаћин-става и �едно арбана��ко, мухаџирско, ко�е �е до���о пре анекси�е �осне и Хер�е�овине�� Сво�у земљу има�о �е 9 домаћинстава: Јак-��ић: Вуксан (9 ч�анова), Петко (16), �и�ат (5), Ко�е (13), Вукадин (7), Радо�и�а (10), �е�енти�е (8), �учоро�а �и�о�� (5) и Симо (10)�� Четири породи�е поред сво�е земље ради�е су и земљу а�е �у�а �вди�е из Вучитрна, ко�и �е био с�аби�е� имовно� стања�� �и�а су то домаћинства: �учоро�а Јеврем (12) и Јанићи�е (10), Кр��ак Јован (10) и Рада��ин (14)�� Потпуних чифчи�а би�о �е 4 куће�� Срби су обрађива�и земљу �у�а �вди�е, Дибрана из Чабре и Са�и�е �ар�ак-таревића из �итрови�е ко�и �е био добро� имовно� стања�� �и�е су то фами�и�е: Дабудовић �артин (15), Ђуровић Перо (10) и Не��о (8)��48 �рбанас Суљо �уаџер досељен �е из Перков�а у Дрени�и да вр��и притисак на српске домове, био �е чифчи�а код �у�а �вди�е и Дибрана из Чабре��

5�� Резала – свих 10 домаћинстава би�а су чифчи�ска�� ��а �е-мет из Ново� Пазара, добро� имовно� стања, био �е в�асник земље ко�у су ради�и: �и�осављевић Јероти�е (23 ч�анова), Гаљак ��ек-са (15), �ихаи�овић Рако (17) и Симовић Петко (19)�� Трима фа-ми�и�ама �е а�а добро� имовно� стања био Зене� �еми��евић из �итрови�е�� На че�у тих фами�и�а би�и су: Гаљак �и�о�� (7) и Здравко (13) и �нтони�евић �нђе�ко (6)�� Преоста�им трима фами-�и�ама са домаћинима: Радоичић Рисанти�е (8), Јевтић Рисанти�е (6) и Несторовић Цветко (10) а�а �е био �сан Ћоровић из �итрови-�е, средње� имовно� стања��

6�� Бубе – се�о �е има�о 13 српских домова, сви чифчи�е а�е И�-ми�е �удеризовића из Ново� Пазара, добро� имовно� стања�� Дома-ћини кућа су би�и: �рсени�евић Рисанти�е (12 ч�анова), Радовић И�и�а (10), Вучићевић Јаков (10), �и�енковић Јероти�е (11), Вучи-нић Коста (9), Костовић Недељко (6), Ђорђевић �и�ован (13), �и-�осављевић Добри�а (16), �и�енковић �и�о�� (10), Танасковић Рако (5), �арковић Сто�ко (5), Радосављевић Ристо (7) и �и�енко-вић Васи�и�е (7)��

7�� Ћешенови�е – �е има�о 10 српских кућа�� Сво�у земљу има�е су три куће: �о�си�овић Раденко (16 ч�анова) и �о�дан (9) и Раки-ћевић Вуксан (35)�� Пет чифчи�а обрађива�и су земљу �емет а�е из Ново� Пазара, добро� имовно� стања�� �и�и су то: Добрић Симо (6),

48 Недоста�е податак о четврто� чифчи�ско� породи�и��

171О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

�о��њак Радован (2), Радевић Стеван (6), �и�енковић Васи�и�е (3) и Јефтић Тодоси�е (5)�� Земљу Совр�ић Тра�ка из Врбе, ко�и �е био добро� имовно� стања, обрађива�и су: �нтони�евић Сто�ан (7) и Димитри�евић Петрони�е (7)��

8�� Чечево – �е бро�а�о 21 српско домаћинство�� Сво�у земљу има�а су 10 домаћинстава на чи�ем су че�у би�и: �ндри(�и)ћ �и-�е (6 ч�анова), Вука��иновић Добросав (8), Живановић �и�е (15), Ву�овић �арко (5), Продановић �и�иво�е (25), К�и�ов Добри�а (18), �и�енковић Тра�ко (7) и Тодор (2), То��ић Пав�е (5) и Тома-��евић Вукаи�о (12)�� Земљу �ехе Камберовића из Суво� Гр�а у пећко� нахи�и, уз не��то ма�о сво�е, обрађива�е су 4 куће: Васи�и-�евић �и�осав (3), Сретковић Спиро (10) и Јаћимовић Г�и�ори�е (8) и �аксим (4)�� Њихов а�а био �е добро� имовно� стања�� Седам домаћинстава би�а су потпуно чифчи�ска�� �и�а су то домаћинства: Вукаи�овић Дани�о (4), Леповић Вукоман (12), �нтони�евић Јевто (4), Радовановић Петар (17), Г�и�ори�евић Вукадин (12), �уаџер Вукосав (6) и Пантовић И�и�а (17)�� ��а им �е био Џе�адин из Пећи, с�або� имовно� стања��

9�� Глуач – �е се�о у коме су �иве�а само два српска домаћин-ства�� Домаћинство �и�а��овић �и�ана, ко�е �е бро�а�о 12 ч�анова, има�о �е ви��е сво�е земље од а�ине, ко�у су такође обрађива�и�� ��а им �е био �ефкет-бе� из При��тине, добро� имовно� стања�� Дома-ћинство Вићенти�евић �и�ата са 8 ч�анова, обрађива�о �е земљу ко�у �е незаконито присва�ао �ериф �амут из се�а Кући�а, с�або� имовно� стања��

10�� Доброшевина – се�о са 10 српских домаћинстава, од ко�их су сва би�а потпуне чифчи�е и обрађива�а земљу Ја��ара ��и�ови-ћа из Ново� Пазара, ко�и �е био средње� имовно� стања�� Домаћини кућа би�и су: Вучинић Раде (4 ч�ана) и Раденко (5), �и�а��овић Гвозден (7) и Ристо (3), �о�овић �и�ан (8), �и�и�а (8), Лазо (8), Иван (10), Радо�и�а (16) и Вукосав (10)��

11�� Газиводе – �е има�о 10 српских кућа, од ко�их �е 5 има�о сво�у земљу: Гаџовић Ву�ета (10 ч�анова), Јак��ић �о�дан (1), Сте-вановић �и�ан (12), Лазовић �нто (15) и �и�овановић Деспот (11)�� Земљу Ђорђа �о�овића из Придвори�е обрађивао �е �аксим �иљак са 8 ч�анова породи�е, а земљу �нђе�ка �о�овића, такође из Придвори�е, обрађива�о �е домаћинство Петканић �арка, ко�е �е бро�а�о 4 ч�ана�� Ова дво�и�а Срба – а�а би�а су добро� имов-но� стања насупрот сирома��ном �иља�у из Ново� Пазара, чи�у су земљу обрађива�а домаћинства Ко��анин Јанка (21), �нтони�евић �и�енка (9) и Дрк�ама Вучка (9)��

172 Весна Зарковић

12�� Лучка Ријека – у овом се�у би�о �е 27 српских домаћин-става, од ко�их су сво�у земљу има�а 23�� В�асни�и земље би�и су: Симовић �рсени�е (25 ч�анова), �и�о��евић Саво (3), Савовић Ра-дисав (5), Ву�етић Ви�ип (8) и �о�осав (5), Добросављевић �ранко (5), Радонић �ина (10), �и�осављевић �и�и�а (6), �и�етић Са-во (12), Раденко (5), �и�енко (6), Нико�а (7), Петко (6), Не��овић Коста (7), �итровић Вучо (9), �и�о��евић Тра�ко (9), Јовановић Панто (11), �и�иво�евић Петко (13), Радоичић �и�ан (14), Петро-вић ��а�о�е (10), Вука��иновић Коста (8), Радо�ковић �и�и�а (7) и Васовић �иаи�о (6)�� Четири породи�е би�е су чифчи�е �амут-а�е из �ањске (митровичка каза), добро� имовно� стања�� Њихове ста-ре��ине би�е су: Ристовић Вукои�а (5), Јоксимовић Вучина (7) и �нђе�ко (11) и �рсени�евић Ристо (16)��

13�� Ранчи�е – се�о �е има�о 3 домаћинства и сва су би�а чиф-чи�е а�е �амута из �ањске�� Старе��ине домова би�и су: Радовић Радомир (8 ч�анова), �и�е (12) и �нтони�е (6)��

14�� Зубин �оток – од српских 11 кућа ко�ико �е има�о ово се�о, сво�у земљу има�о �е 7 породи�а�� На њиховом че�у би�и су: Компир Раде (26 ч�анова), �рсо (14) и Тра�ко (8), �о�дановић Радо-�и�а (8), Раде (6) и Симо (7) и �и�овановић Фи�ип (6)�� Две поро-ди�е, Ђорђевић Вукадина (9) и �и�исава (8), обрађива�е су земљу манастира Дубоки Поток, док су породи�е Ђорђевић Ву�а (8) и �учоро�а Вукадина (8) обрађива�е земљу а�е ��дар-Фериза из �и-трови�е, добро� имовно� стања��

15�� Јабука – ово се�о има�о �е 13 српских кућа, од то�а 10 �е има�о сво�у земљу�� На че�у тих домаћинстава би�и су: �и�о��евић Раду�е (10 ч�анова), Вукадиновић Фи�ип (5), �и�иво�евић �арко (7), Јанићи�евић �и�аи�о (10), �и�адиновић Коста (6), Неновић Обрад (24), Вучинић Радо�и�а (6), Ђукић Тра�ко (6) и Јор�а (2) и Радиво�евић �и�ан (3)�� Три породи�е ради�е су земљу а�е Реџепа из Пећи ко�и �е био добро� имовно� стања�� �и�е су то породи�е: Радиво�евић �и�ована (11), Вучетић Радована (8) и Радоњић Сава (14)��

16�� Кијевце – у њему �е би�о само �едно српско домаћинство, ко-�е �е ради�о земљу вр�о сирома��но� а�е Сма�е из Ново� Пазара�� �и-�о �е то домаћинство Томовић �нђе�ка, ко�е �е бро�а�о 15 ч�анова��

17�� Копилови�е – �е има�о 6 српских домаћинстава, и сва су би�а чифчи�е а�е �емета из Ново� Пазара, ко�и �е био добро� имов-но� стања�� Старе��ине домаћинстава су би�и: Радосављевић �и�а�-�о (4 ч�ана), Радисављевић Крсман (6) и Рисанти�е (8), Раденковић �нђе�ко (8) и Ве�имир (6) и Радоичић Панто (3)��

173О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

18�� Калудра – �е би�о се�о са 15 српских домаћинстава и сва су �иве�а на сво�о� земљи�� Домаћини су би�и: Крстовић Јеврем (8 ч�анова), �и�етић Радиво�е (6) и �и�енко (5), Јанићи�евић Стеван (5), Јаковљевић Сретко (16), Јоксимовић Јероти�е (19), Димитри�е-вић Тра�ко (4), Радисављевић Коста (18), �и�о��евић �и�исав (6), Нико�ић �и�ан (7), Васи�и�евић �и�осав (9), Сто�ановић Васо (9), ��ексић И�и�а (10), Јанићи�евић �и�ун (9) и Крстовић �и�ун (13)�� Поред њих �иве�о �е и �едно арбана��ко домаћинство са 10 ч�анова на чи�ем �е че�у био �у�о, а до���о �е из се�а �кча у пећко� нахи�и��

19�� �ревлак – се�о са 13 домаћинстава, од ко�их �е 9 има�о сво-�у земљу�� �и�а су то домаћинства са старе��инама: Вићенти�евић Вучко (7 ч�анова), Спасо�е (10) и Сретко (5), �нђе�ковић Цветко (10), Крстовић �и�иво�е (8), Вукаи�овић �и�енко (11), Гру�овић Вучко (10), Јоковић Радисав (12) и �рсо (11)�� Ви��е сво�е, а мање земљу Кеће ��ризовића из Котора, ко�и �е био добро� имовно� ста-ња, обрађива�о �е домаћинство Вићенти�евић Сима, ко�е �е бро�а�о 13 ч�анова�� �ез сво�е земље би�е су породи�е: Чукић �и�уна (9), Чковрић Вучка (8) и Ста�чић Ратка (4)�� Од њих �една �е обрађива�а земљу поменуто� ��ризовића, а две су ради�е на земљи Таска Радо-сављевића из се�а Вара�а, ко�и �е био добро� имовно� стања��

20�� Црепуља – од 18 српских кућа, ко�ико �е има�о ово се�о, само �една ни�е има�а сво�у земљу и ради�а �е на имању Кеће ��ри-зовића��49 �и�о �е то домаћинство Ђурић Тимоти�а, ко�е �е бро�а�о 13 ч�анова�� Сво�у земљу има�и су: Ђурић Сретко (15), Ђоко (9), Ва-со (22), Радосав (16), �и�енко (9), Јанићи�е (6), Саво (15), С�авко (11), Сретко (7), Добросав (12), Радован (8), Вуксан (6), Јанко (9), Ратко (8), Ристовић Ву�ета (9), Димовић �и�аи�о (6) и Кановић Ди��о (8)��

21�� Загуљ – �е има�о 12 српских кућа и све су има�е сво�у зе-мљу�� На че�у домаћистава би�и су: �о�ићевић �и�енко (12 ч�ано-ва), Деспотовић Вукадин (5), �и�ићевић Весе�ин (6), Вуксановић Самуи�о (7), �и�енти�евић Јор�а (5), �и�а��овић Раду� (4), Јовано-вић Јероти�е (12), Вукаи�овић �о�осав (8), �и�енти�евић Фићо (8), Тодоси�евић Недељко (6), Фи�имон (8) и Радоичић �рсени�е (8)��

49 Овде се ка�е да �е из се�а Раде��ева�� На примеру се�а Прев�ака ка�е се да �е Кећа био из Котора�� Вероватно се ради о исто� �ичности�� Которе и Радо-��ево су суседна се�а�� �о�уће да му �е кућа би�а између њих ��то �е изазва�о �ре��ку код информатора ко�и су обаве��тава�и пописивача, учитеља �и�ата �о-�овића из Дубоко� Потока��

174 Весна Зарковић

22�� Горњи и Доњи Стрмац – свих 25 српских породи�а има-�е су сво�у земљу�� Старе��ине домаћинстава би�и су: Вукадиновић Живко (11ч�анова), Вуксановић �и�о�� (9), Вукаи�овић �и�аи�о (4), Радовић Радомир (5), Радиво�евић ��ександар (4), �ксенти�е (3), И�и�а (4), Радо�е (8), �и�енти�евић Рисанти�е (8), Не��овић Перо (6), Раду� (4), Тра�ко (7), Никодим (9), Пантовић Јанко (14), Иван (5), �и�ат (6), Живановић Вукоман (4), Вучковић Саво (9), Вукмир (5), Јанићи�евић �и�ан (8), �иљковић Данче (7), Сто�ано-вић Смиљко (8), Симовић Вукмир (15), �и�етић �и�и�а (11) и �и-�овић Вука��о (25)��

23�� Горњи Јасеновик – ово се�о �е има�о 9 домаћинстава и сва су има�а сво�у земљу�� На че�у домаћинстава би�и су: Ђукић �и-�енти�е (11 ч�анова), �нтони�е (7), Раденко (6), Видосав (6), Јаков (10), Вукаи�о (9), Дани�о (5), Рисанти�е (11) и Здравко (6)��

24�� Ковачи – се�о �е има�о 6 српских домаћинстава, а�и ни-�едно ни�е има�о сво�у земљу�� Домаћинству Крстић Ве�ичка, ко�е �е бро�а�о 11 ч�анова �осподар земље �е био �ехо Камберовић из Суво� Гр�а, док �е домаћинству Ђукић И�и�е од 7 ч�анова а�а био Кећа ��ризовић�� Домаћинствима Ђукић Тра�ка (8) и Гвозда (9), Са-вовић Радисава (12) и Јаковљевић �итра (8) а�е су би�е Еру�а и Јусуф ��ризовић из Раде��ева, добро� имовно� стања��

25�� �адине – �е има�о 13 кућа и све су има�е сво�у земљу�� На че�у домаћинстава би�и су: Радо��овић Ра�и�а (14 ч�анова), �ро�� (5), �и�енти�евић �и�и�а (11), Живковић �и�ун (10), Спасо�евић Добросав (6), Радовић О�њан (13), Добрић Петко (14), Радосавље-вић �и�о�� (7), Зарко (8), И�њатовић Јездимир (10), Раденковић Раду� (12) и Васовић Тра�ко (5)��

26�� Рујиште – ово се�о �е има�о 11 српских породи�а и све су би�е чифчи�е Раифа �џи-��и�а�ића из �итрови�е, ко�и �е био добро� имовно� стања�� Старе��ине домаћинстава су би�и: Стева-новић ��екса (16 ч�анова), Јор�а (6), Живковић Тра�ко (16), �и-�енти�евић Вукаи�о (11), Радо�ковић Коста (7), Јевђо (12), Радовић �о�осав (17), Радиво�евић Добри�а (17), Живковић Радован (22), Ву�етић Коста (3), �нђе�ковић Вукаи�о (2)��

27�� Козарево – �е има�о 5 домаћинстава, од то�а два, �и�оса-вљевић Радована са 26 ч�анова и Васи�и�евић Во�ина са 8, су би�а са сво�ом земљом�� Три домаћинства Кузмановић Нико�е (16 ч�ано-ва), �ихаи�овић Данчета (11) и Обрадовић Смиљка (16) би�а су чифчи�е сирома��но� а�е из Ново� Пазара��

28�� Јагњеница – читаво се�о ко�е �е бро�а�о 9 домаћинстава би-�о �е чиф�ик а�е �ућри�е Ру��итовића из �итрови�е, ко�и �е био

175О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

добро� имовно� стања�� Старе��ине домаћинстава би�и су: �о�оса-вљевић Ратко (11 ч�анова), Ристовић Нико�а (14), Стеван (13), �и-�енти�евић �и�а��о (17), �и�енковић Јован (11), Перо (9), Спасо�е-вић Јован (12), �и�осављевић �и�адин (12) и Раденковић Пав�е (19)��

29�� Војимисли�е – �е има�о 8 кућа и све су би�е чифчи�е Риза-бе�а �уратбе�овића из Ново� Пазара�� Домаћини су би�и: �инић Радоња (25 ч�анова), Вучићевић Нико�а (10), �иа��овић Танаско (10), Радиво�евић Коста (14), Јовановић Недељко (12), Стевановић �и�адин (7), �иљковић Костадин (8) и Живковић Спасо�е (13)��

30�� Кобиља Глава – се�о �е има�о 8 породи�а и све су би�е на сво�о� земљи�� Старе��ине су би�и: Кра�овић ��импи�е (12 ч�а-нова), Јанко (6), ��екса (15), Сретко (6), �итка (7), �нђе�ко (19), �и�исав (13) и Сто�ан (15)��

31�� �релез – �е би�о ма�о се�о са 5 српских кућа и све су би�е чифчи�е �ућри�е Ру��итовића из �итрови�е�� На че�у домаћинста-ва су би�и: Перовић Радован (12 ч�анова), Радомир (10), Радиво�е (6), �и�о��евић Гру�о (7) и �ано��овић �рсени�е (6)��

32�� Доње Вараге – �е би�о се�о са 17 српских домаћинстава�� Ве-ћина – 12 породи�а �е има�а сво�у земљу�� Њихове старе��ине су би-�е: Ву�овић Стеван (8 ч�анова), Радовановић �и�ован (10), Јован (8), Петрони�евић Насто (18), Симовић Јован (3), Радисављевић Сретко (10), �и�овановић Сретко (8), Димитри�евић Не��о (16), Радисављевић Здравко (2), Раденковић Јован (8), Радовић Сретко (19) и Јанићи�евић Вукадин (32)�� Оста�их пет породи�а би�е су чифчи�е �е��ира Дру��тин�а из Чабре, ко�и �е био добро� имовно� стања�� На че�у ових породи�а би�и су: �и�ићевић Јор�а (5), Не��о-вић �и�о�� (5), �и�овановић Радисав (22), �и�о��евић Цветко (3) и �и�овановић �рсени�е (11)��

33�� Угљаре – �е има�о 23 куће�� Сво�у земљу има�а су 9 дома-ћинстава на чи�ем че�у су би�и: С�авковић Вукаи�о (9 ч�анова), Чуповић Деспот (1), ��ађовић �и�ован (9), �ићуз Радован (2), �и��о (6), �ритон (9), Ве�имировић Радован (8), Нићко (5) и Здрав-ко (9)�� Домаћинство Радисављевић �и�о�а ко�е �е бро�а�о 6 ч�ано-ва обрађива�о �е ви��е сво�у и не��то ма�о земљу а�е �ефкет-бе�а из При��тине, ко�и �е био добро� имовно� стања�� Земљу ово� а�е обрађива�е су и породи�е на чи�ем су че�у би�и: Јанковић �ино (12), �и�осављевић Ратко (14), �аксимовић Тра�ко (10), �и�уно-вић Перо (12), Лу�аковић Васо (10), Јевтовић �и�о�� (5), Лазаре-вић �и�иво�е (12), �арковић Г�и�ори�е (8), �и�овановић �нто (5) и Саво (5)�� Ове породи�е нису има�е сво�у земљу, као ни породи-

176 Весна Зарковић

�а Ве�ичковић Нестора са 5 ч�анова, ко�а �е ради�а земљу сирома-��но� а�е Незира из �итрови�е��

34�� Врба – ово се�о �е има�о 5 породи�а и све су �иве�е на сво-�о� земљи�� Старе��ине тих породи�а би�и су: Совр�ић �и�енти�е (18 ч�анова), Тра�ко (32), �ксенти�евић Добросав (5), Раденко (5) и Савић И�њат (8)��

35�� Брњаке – �е би�о на�бро�ни�е се�о у Ибарском Ко�а��ину�� Има�о �е 49 кућа од ко�их �е само домаћинство Јеремић Косте, ко�е �е бро�а�о 11 ч�анова, поред сво�е земље обрађива�о �о�� то�ико земље ко�а �е припада�а манастиру Црна Река�� Оста�их 48 домаћин-става би�а су на сво�о� земљи�� Старе��ине тих домаћинстава би�и су: Петрони�евић Нестор (8 ч�анова), Обрадовић �ари�ан (5), Јани-ћи�евић Перо (5), Крсто (5), Тодоровић �арко (18), Лукић �и�утин (3), Добрић �и�е (6), Радо��иновић Добросав (7), �нтони�евић �и-�енти�е (8), �аксим (15), �и�ичић Вука��ин (9), Ристић Васи�и�е (12), Тодоровић Јероти�е (6), Јован (6), �и�утиновић �артин (17), Сретковић �ксенти�е (9), �и�о�евић �врам (4), Обрадовић Коста (2), Поповић Панте�и�а (14), ��емпи�е (23), Фи�ип (20), Раду� (6), Иван (7), Саво (4), Стеван (14), �нтони�е (6), Ђорђевић Симо (6), Пе�чиновић Ратко (10), Фи�ип (8), �нто (5), Јанић Јосиф (12), �и-�енковић �танаско (25), Кокерић Наста (7), Ивковић Јанко (11), Обрад (7), Чуљевић �аксим (7), Крстић ��емпи�е (8), Стевановић Соврони�е (14), Јаковљевић Здравко (18), �орисав (11), Јеремић Во-�ин (15), �о�дан (8), Јереми�а (11), Перо (9), Васовић Јеврем (5), �о�-дановић В�адис�ав (8), �виковић Јаков (8) и Че��ибаба Коста (3)��

36�� Драгаљица – се�о �е има�о 10 кућа и све су би�е чифчи�е а�е И�ми-ефенди�е �удеризовића из Ново� Пазара, ко�и �е био бо-�ато� имовно� стања�� � обавези су би�и дати четвртину �ита и сваки четврти п�аст сена и то пренети �де а�а ка�е�� Старе��ине домаћинстава би�и су: Радисављевић Јован (9 ч�анова), ��ексић Нико�а (3), Раденковић Петар (16), Ракић Иван (10), �ихаи�овић Стеван (11), Перић Ве�ичко (7), �и�енковић Ве�ичко (12), Јо�е (6), �и�уновић Ратко (3) и Сто�ановић Крсто (9)��

37�� Вукојеви�е – �е има�о 5 српских домаћинстава и сва су би-�а чифчи�е Феби�е �еметовића, бо�ато� а�е из Ново� Пазара�� Ста-ре��ине домаћинстава су би�и: �и�осављевић Живан (7 ч�анова), Недељковић �и�о�е (7), �и�о�евић Не��о (4), Г�и�ори�е (10) и И�ић Гвоздо (14)��

38�� �ресека – се�о �е има�о 6 српских кућа, ко�е нису има�е сво�у земљу�� В�асник земље �е био а�а Сабит �бдурахмановић-�и-��ковић из Вучитрна, бо�ато� имовно� стања�� Чифчи�е су ради�е

177О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

под ћесим (пресек) – дава�е су одређену суму нов�а и п�аћа�и порез�� Старе��ине домаћинстава су би�и: �ихаи�овић Вучко (17 ч�анова), Јанковић Вуксан (9), Ђуровић Нестор (9), Трифуновић Јероти�е (21), �и�етић Радисав (6) и Тра�ковић Зари�а (7)��

39�� Баби�е – �е има�о 5 кућа и све су ради�е земљу а�е Се�ума �љу��евића из Гњи�е у ро�а�ско� кази, бо�ато� имовно� стања�� Ста-ре��ине домаћинстава су би�и: �абић Вука��о (15 ч�анова), Данче (11), Ђорђе (6), Савати�е (8) и Вукосав (12)��

40�� Оклаце – �е би�о �едно од већих се�а у Ибарском Ко�а��и-ну�� Има�о �е 42 српске куће, од ко�их су 32 би�е на сво�о� земљи�� Старе��ине тих породи�а би�и су: Димитри�евић Симо (16 ч�ано-ва), �и�исав (10), Ристић �арко (6), �и�ета (9), Нићиво�евић �ак-сим (5), �и�ићевић Тодоси�е (7), Јовичић Спиридон (6), Јовановић Радиво�е (4), Панте�и�а (4), �ићовић Лазо (13), Костић Нестор (8), Гвоздић Дани�о (15), Радисављевић Вукосав (17), Лековић Тра�ко (6), �врамовић Перо (6), �и�о��евић �и�ета (12), Рисанти�евић Раду�е (10), Сто�ановић Јероти�е (19), Неђељковић Нико�а (13), Ву-четић Исаки�а (11), Радо�евић Јосиф (4), Сретковић �нани�е (5), Радо�ковић ��ександар (20), �и�етић Тра�ко (6), Нико�ић Недељ-ко (6), Јован (7), Сретковић Вучета (4), ��а�о�евић Ђорђе (5), �и�о-сављевић Тимоти�е (10), �и�ић Спасо�е (12), �нтони�евић Фи�ип (11) и Костовић �и�о�е (31)�� По�а сво�е и по�а туђе земље обрађи-ва�е су породи�е �и�овановић Риста, ко�а �е бро�а�а 16 ч�анова и Радиво�евић С�авка од 7 ч�анова�� Њихов а�а био �е �мет �а-ћировић из се�а Пресе�а, митровичке казе, сирома��но� имовно� стања�� �ест породи�а нису има�е ни ма�о сво�е земље�� Породи�е Радосављевић Г�и�ори�а (18), Новичић �атка (9) и Радосављевић Јови�е (16) су обрађива�е земљу Пав�а Станића, попа ок�ачко�, и Пи��тоља �аћира из Пресе�а�� Обо�и�а су би�и с�або� имовно� стања�� Домаћинство �аксима Перића, ко�е �е бро�а�о 4 ч�ана, ра-ди�о �е земљу дво�и�а а�а: Дерви��а Џеповића из Дра�е, се�а у ро-�а�ско� кази и Омера �вду�овића из Старчевића у новопазарско� кази�� Обо�и�а а�а су би�и с�або� имовно� стања�� Домаћинства Ра-чић Радована (8 ч�анова) и Дра�а (2) ради�а су земљу манастира Црна Река��50

41�� Орашак – у овом се�у �иве�е су само две српске породи�е и обе на имању �емета �уратовића, бо�ато� а�е из Ново� Пазара��

50 �ро� домаћинстава ко�и се наводи не пок�апа се�� Поименично испада два мање, односно 40��

178 Весна Зарковић

�и�е су то породи�е Недељковић �артина, ко�а �е бро�а�а 22 ч�ана и Ве�ичковић �иљка од 15 ч�анова��51

Ибарски Ко�а��ин �е по овом интерном попису имао 524 до-мова�� Од то� бро�а 296 домова �иве�о �е и обрађива�о само сво�у земљу, 3 породи�е су поред сво�е земље, ко�а �е представља�а већи део, обрађива�е и по ма�о а�инске земље�� По�овично сво�е и а�ин-ске земље обрађива�о �е 11 породи�а, док �е 8 домаћинстава има�о ма�о сво�е земље па �е мора�о већим де�ом да обрађу�е а�инску земљу�� �ез сво�е земље би�о �е 206 домаћинстава�� Према томе, већи-на земље би�а �е у рукама самих Ко�а��ина�а, би�о �е то 56,48 %, ако овоме додамо и оне ко�и су има�и већину сво�е земље (0,57 %), по�а сво�е и по�а а�инске (2,09 %) и с не��то ма�о сво�е (1,52 %) испада да �е ви��е од 3/5 Срба у Ибарском Ко�а��ину има�о сво�у земљу (60,66 %), док �е бро� оних ко�и нису има�и земљу био мањи од 2/5 (39,31 %)��

Добру ситуа�и�у чини�о �е и то ��то су по�едина се�а би�а пот-пуно на сво�о� земљи�� �и�а су то се�а: Ка�удра, За�уљ, Горњи и До-њи Стрма�, Падине, Кобиља Г�ава и Врба�� Поред њих има и се�а ко�а су већином би�а на сво�о� земљи, и�и �е та земља би�а потпу-но у српским рукама�� таква се�а су: �рњаке (од 49 домова само �е �едно обрађива�о поред сво�е и земљу манастира Црна Река), Цре-пуља (исти с�уча� – само �е �едно домаћинство би�о чифчи�ско), Придвори�а (од 16 домаћинстава само су три би�а чифчи�ска и то код сво�их рођака �о�овића Вука��а, Ђорђа и �нђе�ка), Лучка Ри�е-ка (од 27 домаћинстава само су 4 би�а чифчи�ска), Јабука, Прев�ак, Доње Вара�е, Ок�а�е��

��е су би�е поред �рбанаса и мус�имани, а�и и Срби, а у не-ко�ико с�уча�ева као в�асни�и земље ко�у обрађу�у становни�и Ибарско� Ко�а��ина срећу се и манастири Црна Река и Дубоки По-ток�� Осим њих, Срби чи�у су земљу дру�и ради�и би�и су, поред поменутих �о�овића, и Јанко Спасо�евић из Ја�њени�е, поп Пав�е Станић из Ок�а�а, Таско Радосављевић из Доњих Вара�а и Тра�-ко Совр�ић из Врбе�� На�већи бро� чифчи�а има�е су а�е из Ново� Пазара: њих седмори�а има�и су 67 чифчи�ских домаћинстава�� За новопазарским с�еде а�е из Вучитрна: четвори�а а�а има�о �е 41 кућу чифчи�а, а�и само �едан од њих – Су�е�ман �и��ковић имао

51 Ђ�� �икић (Друштвено-економске прилике косовских Срба, 179) наводи и в�асничку структуру се�а Пресе�о у митровичко� кази�� Сматрамо да се ово се�о не на�ази у Ибарском Ко�а��ину, ��то се уоста�ом види и по томе да у се�у нису �иве�и Срби��

179О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

�е 25 чифчи�ских кућа�� Из При��тине �е био само �едан а�а, док су дру�е а�е би�е из оста�их места, између оста�их и из Пећи, �ањске и око�них се�а као ��то �е Раде��ево, Суво Гр�о, Пресе�о, Старчеви-ћи Чабра, Кући�а и др��

Све а�е ко�е су има�е земљу у Ко�а��ину нису би�и исто� имов-но� стања�� На�већи бро�, њих 28, био �е добросто�ећи�� С�або� имов-но� стања би�о �е 10 а�а, док њих тро�и�а су би�и осредње� стања�� По бро�у чифчи�ских кућа у Ко�а��ину на�ви��е – 25 их �е имао поменути Су�е�ман �и��ковић из Вучитрна, ко�и �е био и на�бо�а-ти�и а�а�� За њим с�еди И�ми �удеризовић из Н�� Пазара са 23 чиф-чи�ске куће, �емет �уратовић из Н�� Пазара са 17 кућа, �ућри�а Ру��итовић из �итрови�е са 14 кућа, �ефкет-бе� из При��тине са 12 и тако даље�� Насупрот њима би�и су и вр�о сирома��не а�е а ко�е су има�е само по �едну чифчи�ску кућу у Ко�а��ину: Сма�о из Н�� Пазар, Незир из �итрови�е�� Ове а�е мо��е су имати чифчи�е и у дру�им кра�евима, то се нарочито односи на бо�ати�е а�е, као ��то �е био Су�е�ман �и��ковић из Вучитрна�� Од Срба чит�уксахиби�а �едино поп Петар Станић из Ок�а�а �е био с�або� имовно� стања; Јанко Спасо�евић �е био осредње�, док су оста�и сви би�и добро� имовно� стања��

��инску земљу сеља�и су обрађива�и на неко�ико начина:На�по�одни�а �е би�а чифчи�ска работа�� Чифчи�а �е од а�е доби�ао кућу, запре�у и семе�� По обављено� �етви враћао �е �осподару семе, одби�ао десетак а оста�о де�ио: од тре-ћине до по�овине – по усменом до�овору међу њима��„Четвртџи�е” и�и „парастур” чифчи�е почиња�е су са ра-дом у про�еће�� Од а�е би доби�а�и сме��та�, храну за себе и породи�у, ко�у су касни�е враћа�и у натури и четврт хек-тара замље за се�ање поврћа за сво�е потребе�� Ово парче земље зва�о се парастур и за узврат ње�ово� кори��ћења чифчи�е су би�е ду�не да раде а�ину земљу, за ��та �е а�а мо�ао по свом нахођењу да им да�е на�раду��Ћесим – писмени у�овор о �оди��њем закупу�� Чифчи�а �е био ду�ан да дâ одређену ко�ичину производа без обзи-ра на ква�итет сезоне�� Неповољно �е би�о и ��то су а�е све ви��е тра�и�е исп�ату у нов�у, ��то �е неповољни�е од натура�них давања, ко�а никад нису пре�ази�а по�овину�� Овако су ради�и сеља�и Пресеке��

Савремени Ибарски Ко�а��ин почео �е насељавањем ново� ста-новни��тва на просторе у �орњем току реке Ибар ко�и су у ве�ико�

180 Весна Зарковић

мери оста�и без претходно� становни��тва пос�е аусти�ско-турских ратова кра�ем XVII века�� То становни��тво �е до дана��њих дана оста�о компактно чува�ући тради�и�у о свом до�аску�� Збо� начина на ко�и су до���и и збо� етничке компактности �иве�и су у спе�и-фичним ус�овима ко�е карактери��е одређена врста аутономи�е о�и-чена у кне�евима ко�и управља�у Ко�а��ином и в�асни��твом над земљом ко�а �е у ве�ико� мери би�а у рукама самих Ко�а��ина�а��

Цитирани изво­ри

�рхив Срби�е, �рхива конзу�ата у При��тини 1912, пак�� 2, Дубоки Поток (�итровачки Ко�а��ин), 24�� ма�а 1912�� �одине, изве��та� учитеља �и�ата �о�овића��

�рхив Срби�е, �инистарство иностраних де�а, Relation du vo�age de �aschow à �itrovit�a, Kolachine et Novi Pa�ar (4-24 julliet 1901)��

Цитирана литература

�о�овић 2001: ��� �о�овић, Гри�ори�е �о�овић, Колашински кне-жеви, приредио др Дра�и��а �о�овић, Зубин Поток – Исток: Стари Ко�а��ин, Дом ку�туре „Свети Сава”��

�о�овић 2002: ��� �о�овић, Говор Ибарског Колашина, Лепосавић: Институт за српску ку�туру При��тина��

Грав�е 1977: Г�� Грав�е, Новопазарски санџак, Нови Пазар: Завича�-ни музе���

Деди�ер 1913: Ј�� Деди�ер, Нова Србија, �ео�рад: СКЗ��Ђурђев 1948: ��� Ђурђев, „О кнезовима под турском управом”, у:

Историјски часопис бр�� 1–2, �ео�рад: Истори�ски институт С�Н��

Е�езовић 1998: Г�� Е�езовић, Речник косовско-метохијског дијалек-та, При��тина: Институт за српску ку�туру, Ку�турна манифе-ста�и�а „Г�и�ори�е Г�и��а Е�езовић”, Народна и универзитет-ска биб�иотека��

Е�езовић 1931: Г�� Е�езовић, „Ко�а��ин на Тари и Ко�а��ин на Ибру”, у: Јужни преглед бр�� 1, Скопље��

Зарковић 2005: В�� Зарковић, „Отварање руско� конзу�ата у косов-ско� �итрови�и”, у: Баштина 19, Лепосавић: Институт за срп-ску ку�туру При��тина��

Зарковић 2008: В�� Зарковић Аф­ера у Ибарском Колашину (1901–1902), Лепосавић: Институт за српску ку�туру При��тина�� (у ��тампи)

181О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

Иванић 1988: И�� Иванић, „Са �ара по Косову на Звечан”, у: Савре-меници о Косову 1852–1912, �ео�рад: СКЗ��

Јак��ић 1996: С�� Јак��ић, �росвета и школе у Старом Колашину, Зубин Поток – Исток: Стари Ко�а��ин, ���� L�������

Јоксимовић 1931: Ђ�� Јоксимовић, Доњи Колашин, без места��Комадинић 1914: ��� Комадинић, Аграрно-правни односи Нове Ср-

бије, �ео�рад��Лутова� 1954: ��� Лутова�, „Ибарски Ко�а��ин”, у: Српски етно-

граф­ски зборник, Насеља и порекло становништва, књ�� 34, �ео�рад: С�Н���

�а�ура 2005: ��� �а�ура, „Зубин Поток у Об�асти �ранковића 1455�� �одине”, у: Косовско-метохијски зборник 3, �ео�рад: С�-Н���

�икић 1988: Ђ�� �икић, Друштвено економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века, �ео�рад: С�Н���

�ркоњић 1902: П�� �ркоњић, „Средње По�имље и Потар�е”, у: Срп-ски етнограф­ски зборник IV, �ео�рад: СК���

Петровић 1959: П�� Петровић Ж, Из наше народне прошлости, �е-о�рад��

Петровић 2005: Р�� Петровић Д, „Помен ктитора из Ибарско� Ко�а-��ина и записи из XVII века у �ркви Св�� Јована у �е�у Црко�е-зу” у: Косовско-метохијски зборник 3, �ео�рад: С�Н���

Стано�евић 1929: С�� Стано�евић, Народна енциклопедија српско-хр-ватско-слованачка, књ�� II, За�реб: �иб�ио�рафски завод��

Цви�ић 1996: Ј�� Цви�ић, Основе за географ­ију и геологију Македо-није и Старе Србије, Сабрана де�а, књ�� 14, �ео�рад: С�Н�, Завод за уџбенике и наставна средства��

�а�ипуровић 1981: В�� �а�ипуровић, „Кнезови у при�епољском и пљеваљском кади�уку”, у: Зборник радова етнограф­ског ин-ститута САНУ, књ�� 11, �ео�рад С�Н���

�а�ипуровић 1969: В�� �а�ипуровић, Раоничка буна – Аграр-ни покрет у западним крајевима Старе Србије 1903–1905, С�е-ни�а: За�едни�а образовања��

Ре­Зю­Ме­

Современный Ибарский Ко�а��ин возник в кон�е ХVII века в резу�ь­-тате засе�ения просторов, которые в значите�ь­ной мере бы�и опусто��е-ны во время и пос�е австрийско- туре�ких войн�� Насе�ение бы�о распре-де�ено в верхней части реки Ибар, об�асти, которая в ранних туре�ких записях именована „нахия К�опотник’’�� Первые �ите�и на просторах

182 Весна Зарковић

до�ины реки Ибар заста�и опреде�ё­нную­ часть­ предыдущ­е�о насе�ения, которое бы�о наси�ь­но высе�ено из- за участия христиан на стороне �в-стрии в борь­бе против Турков�� От предыдущ­е�о насе�ения сохрани�ись­ топонимы в виде названий сё­� и отде�ь­ных частей насе�ё­нной террито-рии�� Новое насе�ение да�о собственное имя засе�ё­нной об�асти�� Это имя бы�о ана�о�ично названию­ стороны, из которой они бы�и родом, то есть­ об�асти Ко�а��ина на реке Тара�� Ко�да в нача�е ХХ века сербские учё­ные с возрос��им интересом обрати�ись­ к Старой Сербии, которая в то время находи�ась­ в составе Туре�ко�о �осударства, вк�ю­чая и Ко�а��ин в до�и-не реки Ибар, возник�а необходимость­ разде�ения этой об�асти на две допо�ните�ные части – в до�ине реки Тара и в до�ине реки Лимы Вра-чев��ти�ы (Лю­боваче)�� Известный всему научному свету �ео�раф Йован Цвиич, чь­и методо�о�ические предпо�о�ения испо�ь­зованы в исс�едова-нии насе�ения на �а�канских просторах, назва� эту об�асть­ Ибарским Ко�а��ином и это имя, пара��е�ь­но с эпитетом Старый, который присут-ствова� в �оворе �ите�ей Ко�а��ина, сохрани�ось­ до сих пор��

С приходом на опусто��ё­нную­ территорию­ новое насе�ение по�учи�о и некоторые приви�е�ии�� Они выра�а�ись­ в сохранении опреде�ё­нно�о вида автономии, которую­ симво�изирует присут-ство князя в четырё­х кня�ествах Ибарско�о Ко�а��ина�� Радичпо�ь­-ский князь­ занима� функ�ию­ оборкнязя – князя всей нахие�� Второй приви�е�ией бы�а зем�я, которую­ объ­единение – братство – по�у-чи�о в частную­ собственность­�� Эту зем�ю­ �ите�и Ко�а��ина как частную­ собственность­ сохрани�и до освобо�дения 1912 �ода�� По инструк�иям Цвиича и из-за всё­ возрастаю­щ­е�о дав�ения на серб-ское насе�ение, оно бы�о выну�дено покинуть­ свою­ зем�ю­�� В пер-вой по�овине ХХ века проведена перепись­ насе�ения сё­� Старой Сербии в которых �и�и Сербы�� По резу�ь­татам переписи, которую­ по Ибарскому Ко�а��ину провё­� учите�ь­ �ият �о�ович, в частной собственности �ите�ей Ко�а��ина (в зак�ю­чите�ь­ной стадии ту-ре�ко�о и�а) находи�ось­ бо�ь­��е 3/5 зем�и��

Sum­m­ary

P�������-��y I������� K������ w­�� ��������h�� �� �h� ��� �� XVII ��������y �y ����������� ��h�������� �� �h� ������ w­h���h w­���� �����y ���� w­��h��� p��p�� ������� ��� ������ ���������-T������h w­������ P�p������� w­�� ������� �� �h� ����� �� �h� �pp��� fl�w­ �� �h� ������� I����, �h� ����� w­h���h ������������ �� �h� ������ T������h ��������� w­�� ������� ��h� �� K��p������� N�w­�y ������� ��h�������� ������� �� �h��� p����� ����� ���� �� �h� ���������� ������ w­h��� ��������y h�� ���� �h���� �w­������� �������� �h�y ��� ����h� ���� �h� �������� ������� �h� T������� ���� �� �h� ������� ��p��y�� ��� p����� �� �h� ��h������ ������ w­���� ��p��� N�w­��������

183О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

�������� �h� ����� ���� K������ ������ �h� ����� �h�y ����� ����� – K������ �� �h� ������� T������

Wh�� �� �h� ��������� �� XX ��������y �� ��������� �� ���� ����������� �������-���� ���� �h� ����� �� O�� ������� , �h�� ����� w­��h�� �h� ����p� �� T������h �����, ���������� K������ �� �h� ������� I���� �����, �� w­�� ����������y �� ��������y ��p������ �h�� ����� ����� �h� �w­� ����� ������, �h�� �� �h� �����y �� ������� T���� ��� �h� �����y �� ����������y �� ������� L��� V������������� (L���������)

� w­����� ������ �������ph��� J���� ������� w­h��� ���h����������� �����p-����� w­���� ����� ���� ������������� �� ����������� �h�����h��� �h� �������, ��-��� �h�� ����� I������� K������, � ���� w­h���h �����h��� w­��h �p��h�� `O��` �� ����� ���� �� �h��� p�������

H����� ����� �� �h� ��������� ����� �h� ��w­�������� ��� ��������� p������������ Th��� w­���� ���p��� � ��������� �yp� �� �������y �y�������� �y � p��������� �� p�������� �� �h� ����� p�������p������� �� I������� K�������� Th�� p������� �� ������p���� h�� � ����� �� � ������� p�������- � p������� �� �h� w­h��� ��h��� ����h��� p��������� w­�� � ���� ����� �� �h� ������ �� �� �h���� p���p����y�� Th�� ���� w­�� ��p� �y �h� K������ ��������� �� �h���� p���p����y ����� 1912�� F����w­��� �������������� �� ����� ��������� �������, ��� �� �h� ������� p��������� ������ w­h���h ������ w­���� �� ����� �h���� ����, � ������� �� �h� �������� w­��h �������� ��h�������� w­�� ���������� ��� �� �h� ������ ������� �� XX ��������y�� ������������ �� �h�� ��������� ������� , w­h���h w­�� ���� �y � �����h��� ����� �������� �� �h� ����� �� I������� K������ , �h� ������ p�������� ����� �h�� 3/5 �� �h� ������

184 Весна Зарковић

�р��

Се�

о�р

��срп

�� до

мова

�р�� о

ст��

домо

ваС

во�а

зе

мља

Туђа

зе

мља

��е

Ода

к�е

суСт

ање

�ро�

до

мова

по

Вес

е-�и

нови

ћуви

��е

сво�

а1/

2 +

1/2

мањ

е св

о�а

без

земљ

е

ридв

ори�

а16

013

1�

нђе�

ко

�о�

овић

При

двор

и�а

Доб

ро и

�

стањ

е 20

орђе

�о�

овић

При

двор

и�а

Доб

ро и

�

стањ

е1

Вука

�о �

о�ов

ићП

ридв

ори�

аД

обро

им��

ст

ање

2Чи

т�ук

128

1�

ан�� Д

убок

и П

оток

82

�ер

иф �

амут

Кучи

�аС

�або

им��

ст

ање

1Ја

нко

Спа

со�е

вић

Ја�њ

ени�

аС

редњ

е им

�� ст

��3

Вељ

и �р

и�е�

290

25Су

�е�м

ан

��

кови

ћВу

читр

нД

обро

им��

ст

ање

304

Фер

ат Т

ирић

Ву

читр

нД

обро

им��

ст

ање

�ре

дгле

д бр

оја

дома

�инс

тав

а и

влас

ничк

е ст

рукт

уре

185О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

оњи

Јасе

нови

к17

19

4�

у�а

�вд

и�а

Вучи

трн

С�а

бо и

�

стањ

е 15

2�

у�а

�вд

и�а

Вучи

трн

С�а

бо и

�

стањ

еД

ибра

нЧа

бра

С�а

бо и

�

стањ

е2

Са�

и�а

�ар�

акта

реви

ћ�

итро

ви�а

Доб

ро и

�

стањ

е5

Реза

�а10

4�

емет

урат

овић

Н�� П

азар

Доб

ро и

�

стањ

е 12

3Зе

не�

�ем

и��ев

ић�

итро

ви�а

Доб

ро и

�

стањ

е3

�са

н Ћ

оров

ић�

итро

ви�а

Сре

дње

им��

ст��

6�у

бе13

13И

�ми

�уд

ериз

овић

Н�� П

азар

Доб

ро и

�

стањ

е13

е��ен

о-

вићи

103

5�

емет

урат

овић

Н�� П

азар

Доб

ро и

�

стањ

е6

2Тр

а�ко

Сов

р�ић

Врб

аД

обро

им��

ст

ање

8Че

чево

2110

4�

ехо

Камб

еров

ићСу

во Г

р�о

Доб

ро и

�

стањ

е 20

е�ад

инП

ећС

�або

им��

ст

ање

9Г�

ухач

21

�еф

кет-

бе�

При

��ти

наД

обро

им��

ст

ање

1�

ериф

�ам

утКу

чи�а

С�а

бо и

�

стањ

е

186 Весна Зарковић10

Доб

ро��

е-ви

на10

10Ја

��ар

��и

�ови

ћ Н

�� Паз

арС

редњ

е им

�� ст

��8

11Га

зиво

де10

51

Ђор

ђе �

о�ов

ићП

ридв

ори�

аД

обро

им��

ст

ање

81

�нђ

е�ко

�о

�ов

ићП

ридв

ори�

аД

обро

им��

ст

ање

3�и

ља�

Н�� П

азар

С�а

бо и

�

стањ

е12

Лучк

а Ри

�ека

2723

4�

амут

�ањ

ска

Доб

ро и

�

стањ

е20

13Ра

нчић

е3

3�

амут

�ањ

ска

Доб

ро и

�

стањ

е3

14Зу

бин

Пот

ок11

72

�ан

�� Дуб

оки

Пот

ок 12

2�

�дар

Фер

изЧа

бра

Доб

ро и

�

стањ

е15

Јабу

ка13

103

Реџе

пП

ећД

обро

им��

ст

ање

8

16К

и�ев

�е1

ма�о

Н�� П

азар

С�а

бо и

�

стањ

е2

17Ко

пи�о

виће

66

�ем

ет

�ур

атов

ићН

�� Паз

арД

обро

им��

ст

ање

6

18Ка

�удр

а16

116

2019

Пре

в�ак

139

1Ке

ћа �

�риз

овић

Раде

��ев

оД

обро

им��

ст

ање

61

Кећа

��р

изов

ићРа

де��

ево

Доб

ро и

�

стањ

е2

Таск

о Ра

доса

вљев

ић

Вар

а�е

Доб

ро и

�

стањ

е

187О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

20Ц

репу

ља

1817

1Ке

ћа �

�риз

овић

Раде

��ев

оД

обро

им��

ст

ање

20

21За

�уљ

1212

622

Г�� и

��

Стрм

а�25

2520

23Ко

вачи

61

�ех

о Ка

мбер

овић

Суво

Гр�

оД

обро

им��

ст

ање

5

1Ке

ћа �

�риз

овић

Раде

��ев

оД

обро

им��

ст

ање

2Ер

у�а

��р

изов

ићРа

де��

ево

Доб

ро и

�

стањ

е2

Јусу

ф �

�риз

овић

Раде

��ев

оД

обро

им��

ст

ање

24П

адин

е13

1325

Ру�и

��те

1111

Раиф

�џи

-�

�и�а

�ић

�ит

рови

�аД

обро

им��

ст

ање

26Ко

заре

во5

23

С�а

бо и

�

стањ

е27

Ја�њ

ени�

а9

9�

ућри

�а

Ру��

итов

ић�

итро

ви�а

Доб

ро и

�

стањ

е28

Во�

ими-

с�

иће

88

Риза

-бе�

урат

бе�о

вић

Н�� П

азар

Доб

ро и

�

стањ

е29

Коби

ља

Г�

ава

88

30П

ре�е

з5

5�

ућри

�а

Ру��

итов

ић

�ит

рови

�аД

обро

им��

ст

ање

31Д

�� Вар

а�е

1712

5�е

��ир

Д

ру��

тина

�Ча

бра

Доб

ро и

�

стањ

е15

188 Весна Зарковић32

��љ

аре

239

1�

ефке

т-бе

�П

ри��

тина

Доб

ро и

�

стањ

е 18

10�

ефке

т-бе

�П

ри��

тина

Доб

ро и

�

стањ

е1

Нез

ир�

итро

ви�а

С�а

бо и

�

стањ

е2

33В

рба

55

34�р

њак

е49

481

�ан

�� Црн

а Ре

ка60

35Д

ра�а

љи�

а10

10И

�ми

�уд

ериз

овић

Н�� П

азар

Доб

ро и

�

стањ

е12

36Ву

ко�е

виће

55

Феб

и�а

�ем

етов

ићН

�� Паз

арД

обро

им��

ст

ање

4

37П

ресе

ка6

абит

бдур

ахма

нови

ћ -�

и��ко

вић

Вучи

трн

Доб

ро и

�

стањ

е 8

38�а

биће

55

Се�

ум

�љ

у��ев

ићГњ

и�а

Доб

ро и

�

стањ

е39

Ок�

а�е

4232

2�

мет

�ећ

иров

ићП

ресе

�оС

�або

им��

ст

ање

30

ав�е

Ста

нић

Ок�

а�е

С�а

бо и

�

стањ

е2

Пи��

тољ

�аћ

ирП

ресе

�оС

�або

им��

ст

ање

ерви

��

Џеп

овић

Дра

�аД

обро

им��

ст

ање

Оме

р �

вду�

овић

Стар

чеви

ћД

обро

им��

ст

ање

2�

ан�� Ц

рна

Река

189О поче�има савремено� Ибарско� Ко�а��ина

40О

ра��

ак2

2�

емет

урат

овић

Н�� П

азар

Доб

ро и

�

стањ

е 2

40�

К�П

НО

524

229

63

118

206

417

41Зу

пче

2042

Горњ

и Ја

сено

вик

7

43Ти

ниће

144

Дра

инов

иће

245

Лед

еник

146

�ом

ље

347

Вид

о�ев

�е2

48Ко

�овр

т0

49К

р�и�

ате

050

Пре

с�о

651

�е�

а�а

052

Пер

кова

�0

СВ

ЕГ�

(По

���

Вес

е�ин

овић

у)87

6

Н�

ПО

�ЕН

�: �

ро� д

омаћ

инст

ава

и в�

асни

чка

стру

ктур

а у

прво

м де

�у к

о�он

е да

та �е

на

осно

ву п

опис

а ко

�и �е

ура

дио

учит

ељ �

и�ат

�о

�ов

ић 1

912��

�оди

не (

Ђ�� �

икић

, Дру

��тв

ене

и ек

оном

ске

при�

ике,

172

-179

), у

дру�

ом д

е�у

ко�о

не д

ат �е

бро

� дом

аћин

став

а ко

�и �е

за

бе�е

�ио

�и�

о�ко

Вес

е�ин

овић

поч

етко

м X

X в

ека

на о

снов

у ис

каза

про

те В

ука�

�а �

о�ов

ића

(��� В

есе�

инов

ић, �

рхи�

ере�

ске

синђ

е�и�

е,

7–11

�� �ро

� дом

аћин

став

а се

не

пок�

апа

у по

тпун

ости

, као

ни

се�а

ко�

а се

на�

азе

у �е

дном

и д

ру�о

м по

пису

, а�и

се

међу

собн

о до

пуњ

у�у

и да

�у �е

дну

оп��

ту с

�ику

о И

барс

ком

Ко�а

��ин

у��