УУННИИВВЕЕРРЗЗИИТТЕЕТТ УУ ББЕЕООГГРРААДДУУ –– ММЕЕДДИИЦЦИИННССККИИ ФФААККУУЛЛТТЕЕТТ ЦЕНТАР ЗА КОНТИНУИРАНУ МЕДИЦИНСКУ ЕДУКАЦИЈУ

ППррооддееккаанн ззаа ккооннттииннууииррааннуу ммееддииццииннссккуу ееддууккаацциијјуу ППрроофф..ддрр ВВеессннаа ББјјееггооввиићћ--ММииккааннооввиићћ

ММООЖЖДДААННИИ УУДДААРР –– ИИЗЗААЗЗООВВИИ VVII:: - MOЖДАНИ УДАР КОД ЖЕНА, - TOAСТ И СЕКУНДАРНА ПРЕВЕНЦИЈА МОЖДАНОГ УДАРА

15. децембар 2016., од 900-1800h, СВЕЧАНА САЛА РЕКТОРАТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

РУКОВОДИОЦИ СЕМИНАРА: проф. др Љиљана Беслаћ Бумбаширевић, проф. др Дејана Јовановић и кл. асист. др Александра Павловић

Медицински факултет Београд, Клиника за неурологију КЦС

О СЕМИНАРУ: Циклус «Мождани удар- изазови» одржава се шести пут и подразумева предавања светских и домаћих експерата из сасвим различитих области можданог удара.

Ове године програм обухвата мождани удар код жена и секундарну превенцију можданог удара у зависности од етиологије.

Упркос напретку у мерама превенције и лечења, мождани удар (МУ) остаје трећи узрок смртности у развијеним земљама, а у Србији први узрок смртности код жена и други код мушкараца. Пажња научне јавности је последњих година интензивно усмерена на проблем МУ код жена, будући да између полова постоје значајне разлике у епидемиологији, клиничкој презентацији, лечењу и прогнози МУ. Жене имају већи целоживотни ризик од МУ у односу на мушкарце, са вишим ризиком за смртни исход. Пацијенти женског пола имају мање шансе да добију одговарајуће акутно лечење, укључујући интравенску тромоболитичку терапију, мада је доказано да оба пола подједнако позитивно реагују на овај лек. Уз то, постоји мања шанса да жене пацијенти буду упућене на рехабилитациони третман након МУ. Женски пол одликују специфични фактори ризика за МУ, као што је употреба контрацептивне пилуле, хормонске супституционе терапије и стања везана за трудноћу и пуерперијум. Постоје докази да жене нису само склоније настанку дегенеративних деменција већ и настанку васкуларног когнитивног пада и депресије након МУ. Специфична подврста исхемијског МУ, болест малих крвних судова мозга, показује распростањеније лезије као и виши степен прогресије током времена код жена него код мушкараца. Евидентно је стога да настанак МУ било код типа код жена заслужује посебну пажњу и научника и неуролога-практичара, чему је посвећен први део скупа у коме учествују домаћи и инострани предавачи, експерти у области цереброваскуларних болести.

Други део скупа бави се изузетно важном темом секундарне превенције МУ, актуелним препорукама али и свакодневним дилемама у раду. Низом предавања најпознатијих домаћих стручњака обухваћени су принципи али и контроверзни аспекти превенције и лечења основних форми исхемијског МУ, као што су болести великих крвних судова, болести малих крвних судова и кардиоемболијски МУ. Оваква подела заснована је на ТОАСТ класифицикацији узорка односно механизама настанка исхемијског МУ, и веома је практична јер се управо на њој базира примена лекова и процедура секундарне превенције МУ. Тако код болесника са патологијом великих крвних судова важно место има не само медикаментозни већ и хируршки приступ. Одлука о примени лекова или хируршке реваскуларизације заснива се на процени сваког случаја индивидуално. Посебно ће бити расветљене специфичности патологије екстра- и интракранијалне циркулације. Болест малих крвних судова мозга је последњих година у жижи интересовања истраживача будући да се њене последице виђају код значајног броја особа са васкуларним факторима ризика, болесника који су преживели МУ било ког типа, као и код неких деменција. Нема сумње да је болест малих крвних судова мозга важна у настанку лакунарног МУ, когнитивног пада васкуларне етиологије и функционалне зависности везане за старење. Кардиоемболијски МУ доводи до масивних МУ са великим лезијама мозга и великим ризиком за рецидив, при чему се ради о у великој мери превентабилном узроку МУ, са великим могућностима у примарној и секундарној превенцији. Овај други део скупа се завршава дискусијом у којој очекујемо да буде покривен велики део дилема и контроверзи из свакодневне клиниичке праксе сваког неуролога.

ЦИЉ СЕМИНАРА је упознавање са: специфичностима фактора ризика, лечења и прогнозе можданог удара у жена; механизмима, клиничком сликом и лечењем можданог удара у трудноћи; разликама између полова у презентацији и прогнози код болести малих крвних судова мозга, као и савременим принципима и актуелним дилемама у секундарној превенцији можданог удара у односу на узрок

МЕТОДЕ РАДА: предавања

ПРЕДАВАЧИ: Dr Valeria Caso, Associate Professor; Dr Hanne Christensen, Full Professor; Dr Charlotte Cordonnier, Professor; Др Надежда Човичковић Штернић, редовни професор; Др Љиљана Беслаћ Бумбаширевић, редовни професор; Др Дејана Јовановић, ванредни професор; Др Мирослав Марковић, ванредни професор; Др Јасна Зидверц Трајковић, доцент; Др Александра М. Павловић, клинички асистент; Др Милија Мијајловић, клинички асистент; Др Предраг Станарчевић

2

ПРОФИЛ СЛУШАЛАЦА: лекари, специјалисти: неурологије, интерне медицине, опште медицине, ургентне медицине, васкуларне хирургије

БРОЈ ПОЛАЗНИКА: максимално 200

ТРОШКОВИ ЕДУКАЦИЈЕ: 8.000,00 динара и 5000,00 динара за чланове удружења младих неуролога

ППРРООГГРРААММ JJEE ААККРРЕЕДДИИТТООВВААНН ООДД ССТТРРААННЕЕ ЗЗДДРРААВВССТТВВЕЕННООГГ ССААВВЕЕТТАА РРЕЕППУУББЛЛИИККЕЕ ССРРББИИЈЈЕЕ ССАА 77 ППООЕЕННАА ЗЗАА ППООЛЛААЗЗННИИККЕЕ ССЕЕММИИННААРРАА

ООССТТААЛЛАА ООББААВВЕЕШШТТЕЕЊЊАА::

ППРРИИЈЈААВВЉЉИИВВААЊЊЕЕ ЗЗАА ССЕЕММИИННААРР ЈЕ ОБАВЕЗНО И ВРШИ СЕ ЦЕНТРУ ЗА КОНТИНУИРАНУ МЕДИЦИНСКУ ЕДУКАЦИЈУ

ЕЕ--MMAAIILL:: kkoonnttiinnuuiirraannaaeedduukkaacciijjaa@@mmeedd..bbgg..aacc..rrss ИИЛЛИИ ННАА ТТЕЕЛЛЕЕФФООННЕЕ 3366 3366 336633 ИИ 3366 3366 336644

ТТРРООШШККООВВИИ ЕЕДДУУККААЦЦИИЈЈЕЕ СЕ УПЛАЋУЈУ НА ТЕКУЋИ РАЧУН МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ 840-1139666-89, ПОЗИВ НА БРОЈ RP – 473/1 - 742121

ФФИИННААННССИИЈЈССККАА ССЛЛУУЖЖББАА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ - ФАКС 011 36 36 314

ИЗДАВАЊЕ РАЧУНА ЗА ТРОШКОВЕ ЕДУКАЦИЈЕ - КОНТАКТ ТЕЛЕФОН И ФАКС - 36 36 317

ИНФОРМАЦИЈЕ О ПРИСТИГЛИМ УПЛАТАМА ЗА ЕДУКАЦИЈУ - КОНТАКТ ТЕЛЕФОН - 36 36 306

ПИБ Медицинског факултета у Београду: 100221404

*** ППООТТВВРРДДАА О ИЗВРШЕНОЈ УПЛАТИ СЕ ПРЕДАЈЕ ПРИЛИКОМ РЕГИСТРАЦИЈЕ ***

PROGRAM

MMMOOOŽŽŽDDDAAANNNIII UUUDDDAAARRR ––– IIIZZZAAAZZZOOOVVVIII VVVIII --- MMMOOOŽŽŽDDDAAANNNIII UUUDDDAAARRR KKKOOODDD ŽŽŽEEENNNAAA,,, --- TTTOOOAAASSSTTT III SSSEEEKKKUUUNNNDDDAAARRRNNNAAA PPPRRREEEVVVEEENNNCCCIIIJJJAAA MMMOOOŽŽŽDDDAAANNNOOOGGG UUUDDDAAARRRAAA

1155.. DDEECCEEMMBBAARR 22001166..

9.00 – 9.15 Stroke in Serbia NADEŽDA ČOVIČKOVIĆ ŠTERNIĆ, Srbija

I - WOMEN AND STROKE Chairs: N. Čovičković Šternić, Lj. Beslać Bumbaširević

9.15 – 9.45 Is Stroke in Women Associated with Higher Incidence and Worse Prognosis?

VALERIA CASO, Italija

9.45 – 10.15 Risk factors for stroke in women HANNE CHRISTENSEN, Danska

10.15 – 10.45 Haemorrhagic Stroke in Women CHARLOTTE CORDONNIER, Franscuska

p a u z a

11.15 – 11.45 Stroke and Pregnancy DEJANA JOVANOVIĆ, Srbija

11.45 – 12.15 Small Vessel Disease in Women ALEKSANDRA PAVLOVIĆ, Srbija

12.15 – 13.00 Diskusija

p a u z a

II - TOAST CLASSIFICATION AND SECONDARY STROKE PREVENTION Chairs: D. Jovanović, A. Pavlović

14.00-14.20 Medical Secondary Stroke Prevention: Carotid disease MILIJA MIJAJLOVIĆ, Srbija

14.20-14.40 Medical Secondary Stroke Prevention: Vertebrobasilar Disease

PREDRAG STANARČEVIĆ, Srbija

14.40-15.10 Surgery in Secondary Stroke Prevention MIROSLAV MARKOVIĆ, Srbija

15.10-15.30 Small vessel disease JASNA ZIDVERC TRAJKOVIĆ, Srbija

15.30-15.50 Cardioembolic Stroke LJILJANA BESLAĆ BUMBAŠIREVIĆ, Srbija

3

15.55-16.30 Diskusija

16.30-17.15 TEST

17.15-17.30 Evaluacija seminara

ZAKLJUČCI I ZATVARANJE SEMINARA

ППРРООГГРРААММ JJEE ААККРРЕЕДДИИТТООВВААНН ООДД ССТТРРААННЕЕ ЗЗДДРРААВВССТТВВЕЕННООГГ ССААВВЕЕТТАА РРЕЕППУУББЛЛИИККЕЕ ССРРББИИЈЈЕЕ ССАА 77 ППООЕЕННАА ЗЗАА ППООЛЛААЗЗННИИККЕЕ ККУУРРССАА