Назив предмета: Одабрана ...operator.pmf.ni.ac.rs/.../hemija/das/prilozi/prilog_5_2.pdf · R.V. Parish Nmr, Nqr, Epr, and Mossbauer Spectroscopy in Inorganic

Назив предмета: Одабрана поглавља техника и метода карактеризације

неорганских једињења (Х-300)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Драган М. Ђорђевић

Статус предмета: изборни

Број ЕСПБ: 8

Услов:

Циљ предмета Упознавање студената са модерним методама и техникама карактеризације неорганских

једињења и узорака различитих геолошких материјала.

Исход предмета Са положеним испитом студент ће бити оспособљен да уз помоћ модерних метода и

техника изврши карактеризацију узорака различитих геолошких матријала (угља, глина,

шкриљаца, нафте ...) и неорганских једињења у различитим системима.

Садржај предмета Теоријска настава

Увод. Узорковање.(4) Статистичка обрада резултата мерења.(4) UV-VIS спектроскопија.(4)

Инфрацрвена спектрофотометрија.(8) Спектроскопија X-зрака. (4) Нуклеарна магнетна

резонантна спектрометрија.(4) Електроно спинска резонантна спектрометрија. (4) Масена

спектрометрија. (4) Електронска микроскопија са микросондом.(8) Атомска апсорпциона

спектрофотометрија.(4) Оптичка-емисиона спектроскопија.(4) Оптичка емисиона

спектроскопија са индуктивно спрегнутом плазмом.(4) Прикупљање и обрада

литературних података и резултата мерења. Семинарски радови.(4)

Препоручена литература 1. Хемијско-технолошки приручник, књига 2-3. Рад, Београд, 1984.

2. Douglas A. Skoog, F. James Holler, Timothy A. Nieman, Principles of Instrumental Analysis

(Saunders Golden Sunburst Series), Brooks Cole 1997.

3. R.V. Parish Nmr, Nqr, Epr, and Mossbauer Spectroscopy in Inorganic Chemistry, Ellis

Horwood Ltd 1991.

Број часова активне

наставе: 60

предавања:

0

Студијски истраживачки рад:

0

Методе извођења наставе Метода усменог излагања, метода демонстрације, метода активног учења, семинарски

радови, панел дискусија.

Оцена знања (максимални број поена 100) Активности на предавањима (укупно 5 поена), два колоквијума (укупно 50 поена) и

семинарски рад (укупно 15 поена). Студент ради завршни тест (30 поена), под условом да

је кроз предиспитне обавезе остварио најмање 20 поена. Коначна оцена се формира на

основу броја поена освојених кроз предиспитне обавезе и на завршном тесту (максимално

100 поена). Начин провере знања могу бити различити : (писмени испити, усмени испт, презентација пројекта, семинари

итд......

Назив предмета: Инструменталне методе анализе одабраних група органских једињења, Х-301 Наставник за предавања (Име, средње слово, презиме): Блага Ц. Радовановић, Олга П. Јовановић Наставник /сарадник (за вежбе) (Име, средње слово, презиме Наставник /сарадник (за ДОН) (Име, средње слово, презиме): Статус предмета: Изборан Број ЕСПБ: 8 Услов: Циљ предмета Упознати кандидата са најновијим теоријским сазнањима из области савремених хроматографских, инструменталних и комбинованих метода за идентификацију структуре одабраних органских једињења из различитих области привреде и животне средине. Исход предмета Оспособити кандидата за идентификацију структуре одабраних органских једињења из различитих области привреде и животне средине. Садржај предмета Примена хроматографских, спектроскопских и комбинованих метода у анализи физиолошко

активних једињења. [6 часа] Примена хроматографских, спектроскопских и комбинованих метода у анализи токсичних

органских једињења у животној средини . [6 часа] Примена хроматографских, спектроскопских и комбинованих метода у анализи токсичних

органских једињења у животној средини . [6 часа] Примена хроматографских, спектроскопских и комбинованих метода у аналиѕи

прехрамбених производа и њихових адитива . [6 часа]. Семинарски радови [3 часа] Примена хроматографских, спектроскопских и комбинованих метода у анализи

макромолекула, њихових адитива и композита . [6 часа] Примена хроматографских, спектроскопских и комбинованих метода у анализи дувана и

дуванског дима. [6 часа] Примена хроматографских, спектроскопских и комбинованих метода у анализи дроге и

других контролисаних супстанци . [6 часа] Примена хроматографских, спектроскопских и комбинованих метода у анализи органскиј

једињења у козметологији. [6 часа] Примена хроматографских, спектроскопских и комбинованих метода у анализи органскиј

једињења у осталим областима привреде. [6 часа]. Семинарски радови [3 часа] Препоручена литература

1. K.Blau, J.Halkett, Handbook of derivatives for chromatography, Wiley, Chichester, UK, 1993 2. M. Hesse, H. Meier, B.Yeeh, Spectroscopic Methods in Organic Chemistry, G. Thieme Verlag, 1997 3. L.D.Field, S.Sternhell, J.R.Kalman, Organic Structures from Spectra, Jonh Wiley and Sons, LTD, New

York, 2002 Број часова активне наставе: 60

предавања: 60 Студијски истраживачки рад: 0

Методе извођења наставе предавања, консултације, колоквијуми, семинарски радови, домаћи задатци, вежбе

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 1-5 писмени испит 0-50 вежбе 0-10 усмени испт колоквијум-и 0-45 .......... семинар-и 0-10

Назив предмета: Изоловање секундарних метаболита IBDH1(H-302)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Стојановић С. Гордана и

Ђорђевић С. Александра

Статус предмета: изборни Број ЕСПБ:8

Услов:-

Циљ предмета

Стицање знања о скринингу биљног материјала на одговарјуће групе секундарних

метаболита, избору и методама изоловања циљне групе секундарних метаболита.

Исход предмета

Способност студента да одабере одговарајуће методе и изолује циљну групу

секундарних метаболита.

Садржај предмета

Теоријска настава

Уводно предавање о природи, подели и значају секундарних метаболита[4].

Критеријуми одабира извора секундарних метаболита. Циљ изоловања [4].

Одређивање поларности, киселости, температурне стабилности и величине

конституената екстракта [4]. Локализовање билошке активности [4]. Почетне

екстракције и концентровање узорка [4]. Одабирање метода раздвајања [8].

Раздвајање [8]. Кристализација и остале завршне методе пречишћавања [8].

Добијање већих количина природних производа [8]. Семинарски радови [8].

Препоручена литература

J. Walker (ed.), Methods in Biotechnology: R. Cannell (ed.,), Natural Products Isolation,

Humana press, Totowa, New Jersey, 1998.


наставе

предавања: 60 (4x15) Студијски истраживачки рад:

Методе извођења наставе Интерактивна предавања и семинарски радови.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена

Завршни испит поена

активност у току

предавања

1-6 писмени испит 0-40

Семинарски рад 5-10 усмени испт -

колоквијум-и 0-44 ..........

Назив предмета: Хемија површинских процеса (Х-303)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Зарубица Р. Александра



Услов: /

Циљ предмета Стицање највишег нивоа хемијских и физичко-хемијских знања о површинским процесима на

чврстим фазним системима, те способности коришћења знања у постављању/решавању конкретних

пројеката и питања који се заснивају на површинским процесима – каталитички приступ и/или

адсорпциони феномени.

Исход предмета Студент се оспособљава да:

професионално планира и поставља рад на одговарајућу тему из хемије површинских

процеса и усаглашава га са принципима одрживог развоја;

успостави одговарајуће зависности одабраних параметара материјала (текстура, структура,

морфологија) са оствареним ефектима у тест-процесима;

разматра физичко-хемијске, термодинамичке и кинетичке параметре површинских процеса

(адсорпција и/или катализа);

самостално врши потребну анализу (теоријски-математички или софтверски приступ), те

установи оптимизоване параметре процеса. Садржај предмета Хемија површинских стања; Адсорпција на површини стехиометријских и нестехиометријских

оксида; Адсорпција на површини стехиометријских и нестехиометријских сулфида; Катализа на

површини стехиометријских и нестехиометријских оксида; Катализа на површини

стехиометријских и нестехиометријских сулфида; Активни центри адсорпције и/или катализе –

површински феномени; Типови површинских реакција/процеса; Хемијска карактеризација на

запреминском нивоу; Хемијска карактеризација површине; Анализа/карактеризација кристалних и

аморфних структура материјала; Дефекти кристалних решетки; Карактеризација/анализа

примеса/допаната у кристалним решеткама; Анализа/карактеризација архитектуре материјала;

Дистрибуција кристалних фаза у материјалима; Примена и последице одвијања површинских

процеса – перспективе и трендови.

Препоручена литература 1. H.S. Nalwa (ed.): Nanostructured Materials - Nanotechnology, Academic, California, 2002.

2. M. Koehler, W. Fritzsche: Nanotechnology, Wiley, New York, 2004.

3. S. Mahajan, K.S. Sree Harsha: Principles of Growth and Processing of Semiconductors, McGraw-

Hill, New York, 1999.

4. M.D. Stewart, C.G. Willson, Encyclopedia of Materials: Science and Technology, Elsevier,

Amsterdam, 2001.

5. Г. Бошковић, Хетерогена катализа – у теорији и пракси, Технолошки факултет,

Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 2007. Број часова активне наставе предавања: 60 Студијски истраживачки рад:

Методе извођења наставе Менторски облик рада, интерактивна настава, лабораторијско-истраживачки рад и пројекат.

Оцена знања (максимални број поена 100) Писмени испит 50 поена, Усмени испит 50 поена

Назив предмета: Хемијска микробиологија (ИБДХ1, Х-304)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Ђорђевић С. Александра



Услов:-


Упознавање студената са основама хемијске микробиологије: карактеристикама

микроорганизама, техникама рада у микробиолошкој лабораторији и коришћења

микроорганизама за синтезе.


Сазнања о природи микроорганизама, микробиолошким тестовима и њиховој

употреби у трансформацији органских једињења.



Подручје микробиологије и циљ њеног изучавања (4 часа). Технике рада у

микробиолошкој лабораторији (4 часа). Основе морфологије и структуре

микроорганизама (5 часова). Класификација микроорганизама (4 часа).

Метаболизам микроорганизама (6 часова). Патогеност и вирулентност (5 часова).

Инфекције и заразне болести (5 часова). Дејства физичких и хемијских агенаса на

микроорганизме (4 часа). Микробиолошке трансформације и синтезе (7 часова).

Антибиотици и хемиотерапеутици (6 часова). Стандардне технике испитивања

микробиолошког дејства (6 часова). Стандардни сојеви и њихови изолати (4 часа).


1. A.H. Rouz, Hemijska mikrobiologija, ICS Beograd, 1975; Prevod originala «Chemical

microbiology», Butterworths, London.

2. Б. Каракашевић, Микробиологија и паразитологија, Медицинска књига, Београд-

Загреб, 1987.

3. Група аутора, Microbiology-a human perspective, Third edition, McGrow-Hill, New York,

USA, 2001.


наставе


Методе извођења наставе

Интерактивна предавања и семинарски радови.


Писмени испит: 0-50

Усмени испит: 0-30

Семинарски рад: 0-20 Начин провере знања могу бити различити : (писмени испити, усмени испт, презентација пројекта, семинари

итд......

Назив предмета: Одабрана поглавља хемије животне средине (Х-305)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Татјана Д. Анђелковић



Услов:


Упознавање са сложенијим хемијским процесима у животној средини и њиховој међусобној повезаности и

условљености . Посебан осврт је дат биогеохемијским процесима који се јављају како у незагађеним, тако и у

загађеним системима, као и праћењу хемијских форми у резервоарима, измењивачким пуловима и флуксу

супстанци при њиховој миграцији.


Применом стечених знања о процесима у животној средини, студент је оспособљен да самостално проучава,

предвиди и дефинише утицај, интеракцију и дистрибуцију различитих полутаната антропогеног или природног

порекла у животној средини. Такође, студент је оспособљен да применом методе моделовања предвиди

дистрибуцију полутаната из седимената у водену средину. Студент показује систематско разумевање и владање

експерименталним методама истраживања хемије животне средине и показује способност да пројектује,

примењује и развија истраживања у хемији животне средине.


1. Неоргански полутанти: тешки метали – извори, карактеристике, егзогени утицаји; трансформације и

судбина тешких метала у природи – Eh/pH, у земљишту, седиментима, води, ваздуху; радиоактивни

нуклиди

2. Органски полутанти: извори, судбина, идентификација. Индустријске хемикалије (PCBs,

хексахлорбензен), пестициди (алдрин, ДДТ, диелдрин, ендрин, хексабромобифенил, хептахлор, хлордан),

споредни производи сагоревања (диоксини, PAHs, PCBs), полутанти фосилног горива, фармацеутски

производи

3. Екотоксикологија. Механизми токсичности и токсични ефекти. Инпут ксенобиотика у живим

организмима. Екотоксичност органских и неорганских полутаната.

4. Процеси у животној средини: јонска измена, партиција, хемијски и биохемијски процеси (хидролиза,

редокс реакције, фотоиндуковане реакције, комплексирање, биохемијске трансформације).

5. Миграција полутаната. Миграција угљоводоника. Миграција ПОП-а. Миграција тешких метала.

6. Термодинамика, кинетика и механизми трансформационих реакција.

7. Моделовање процеса у животној средини. Кинетичко моделовање. Квази-термодинамичко моделовање.

Процена фазне дистрибуције.


1. П. Пфент, Хемија животне средине I део, Завод за уџбенике, Београд, 2009.

2. Gary W. Van Loon, Stephen J. Duffy, Environmental chemistry – a global perspective, Oxford University

Press, Oxford, 2000.

3. Ernest Hodgson, A Textbook of Modern Toxicology, John Wiley & Sons, 2011.

4. W George Fong, H Anson Moye, John P Toth, Pesticide Residues in Foods: Methods, Techniques, and

Regulations, Wiley-Interscience, 1999.

5. René P. Schwarzenbach, Philip M. Gschwend, Dieter M. Imboden, Environmental Organic Chemistry, Wiley,

2003.

6. Donald Sparks, Environmental soil chemistry, Academic Press, San Diego, 1995.

7. W. Stumm, J. Morgan, Aquatic Chemistry, Wiley, 1996.

Број часова активне наставе: предавања: 60 Студијски истраживачки рад:


Теоријска и практична настава у комбинацији са семинарским радом и интерактивном наставом.


Предиспитне обавезе: семинарски рад (20 поена); презентација пројекта - решавање задатог проблема (30

поена).

Испитне обавезе: писмени испит (50 поена).

http://www.alibris.com/search/books/author/W-George-Fong/aid/1643038

http://www.alibris.com/search/books/author/H-Anson-Moye/aid/3502305

http://www.alibris.com/search/books/author/John-P-Toth/aid/5045555

http://eu.wiley.com/WileyCDA/Section/id-302479.html?query=Ren%C3%A9+P.+Schwarzenbach

http://eu.wiley.com/WileyCDA/Section/id-302479.html?query=Philip+M.+Gschwend

http://eu.wiley.com/WileyCDA/Section/id-302479.html?query=Dieter+M.+Imboden

Назив предмета: Површински активне материје (Х-306)

Наставник (Презиме, средње слово, име): Милена Н. Миљковић



Услов: Нема

Циљ предмета: Студенти стичу одговарајуће компетенције и докторске академске

вештине за развој и примену научних и стричних достигнућа везаних за површински

активне материје. Студенти се оспособљавају за самосталан научни рад који се односи на

истраживање нових површински активних материја и њихову примену у различитим

областима индустријске производње.

Исход предмета: Стечена знања су основа за разумевање процеса који дефинишу хемијски

примену површински активних материја у разним областима индустријске производње.



1. Хемијска структура површински активних материја;

2. Хемијска класификација површински активних материја;

3. Катјонске површински активне материје;

4. Нејонске и амфотерне површински активне материје;

5. Адсорпционе особине површински активних материја;

6. Стварање мицеле и критична мицеларна концентрација;

7. Солубилизација;

8. Квашење и пенушање;

9. Емулговање;

10. Прање;

11. Средства за прање – детерџенти;

12. Примена површински активних материја у текстилној индустрији;

13. Површнски активне материје као помоћна средства у доради текстила и у

производњи хемијских влакана;

14. Вода у хемијској доради;

15. Хемијска дорада целулозних влакана.

Препоручена литература: 1. М. Новаковић, Д. Џокић, С. Ђорђевић, Теорија и технологија оплемењивања текстила

хемијском дорадом, БМГ, Београд, 1998.

2. Д. Џокић, Теорија и технологија бојења текстилног материјала, ТМФ, Београд 1989.


наставе

предавања: 60 (4 x 15) Студијски истраживачки рад:

Методе извођења наставе: Вербална монолошка, вербална дијалошка, демонстративна,

практични рад.


Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена

активност у току предавања 10 писмени испит 50

практична настава - усмени испт 20

колоквијум-и -

семинар-и 20

Студијски програм/студијски програми: Хемија

Врста и ниво студија: Докторске студије Студијски програм Хемија

Назив предмета: Равнотеже у хемији (Х-307) Наставник (Име, средње слово, презиме): др Виолета Д. Митић Наставник /сарадник (за вежбе) (Име, средње слово, презиме):

Наставник /сарадник (за ДОН) (Име, средње слово, презиме)

Број ЕСПБ: 8 Услов:


Оспособљавање студената за примену и развој научних и стручних знања из области аналитичке хемије


Оспособљеност студента за самосталани научни и стручни рад у решавању проблема из области аналитичке

хемије



Хемијска равнотежа у хомогеним системима

Једначине биланса равнотежних стања. Једначине биланса маса. Једначина биланса наелектрисања.

Ограничења уз билансне једначине

Услови реакционе равнотеже. Константа равнотеже, термодинамичка (права) константа равнотеже, формална

(привидна) константа равнотеже, концентрациона константа равнотеже Манипулација константном равнотеже

Киселинско-базна равнотежа у воденими неводеним растворима. Расподела компоненти киселинско-базног

система. Графички приступ одређивању равнотеже у киселинско-базним системима

Равнотеже у реакцијама комплексирања: комплекси са неорганским монодендантним и бидедантним

лигандима, комплекси са органским монодендантним и полидедантним лигандима. Хелатни и ентропијски

ефект комплекса.

Равнотежа оксидо-редукционих реакција. Реакције диспропорционирања. Реакције карактеризације валентног

стања. Графички приказ равнотеже редокс реакција

Хетерогене равнотеже. Системи гасовито –чврсто, системи чврсто-течно, системи течно -течно

Равнотеже у растворима тешко растворљивих соли. Равнотеже у колоидно-дисперзним системима. Доннанова

равнотежа

Равнотежа јонске измене

Равнотежне константе сложених процеса. Равнотежна константа сумарне реакције

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Литература 1. D. A. Skoog, D. M. West, F. G. Holler, Основе аналитичке кемије, Школска књига, Загреб, 1999

2. L. Meites, An Introduction to Chemical Equilibrium and Kinetics, Oxford, New York, Sydney, 1981

3. Д. Петерс, Џ. Хеиес, Г. Хифте, Химическое разделение и измерение (Теорија и практика аналитическои

химии), Москва, 1978

4. F.Аbaffy, Збирка задатака из аналитичке хемије, Школска књига, Загреб, 1973

Број часова активне наставе Остали часови

Предавања:

60

Вежбе

Други облици наставе:



Интерактивна теоријска настава; практична настава, консултације.


Предиспитне обавезе Поена

50

Завршни испит Поена

50


практична настава усмени испт 25

колоквијум-и 2x20 ..........

семинар-и

http://www.pmf.ni.ac.rs/pmf/predmeti/predmet.php?predmetid=DSH59

Назив предмета: Одабрана поглавља из оптичких и сродних метода хемијске анализе

(Х-308)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Павловић Н. Александра



Услов:

Циљ предмета: стицање теоријских знања о модерним методама инструменталне анализе,

као и оспособљавање за коришћење инструментације у циљу планирања и извршавања

научно-истраживачког рада.


Студент треба да буде способан да: разуме принципе модерних инструменталних метода

анализе; препозна применљивост инструменталних метода анализе у конкретним

случајевима; вешто комуницира у писаном и усменом облику на теме које су покривене

курсом.


Физичко-хемијски принципи, инструментација, могуће интерференције, припрема узорака

и примена следећих метода:

Проточне методе анализе (Flow Injection Methods)

Индуктивно спрегнута плазма оптичка емисиона (атомска) спектрометрија (ICP-OES или

ICP-AES)

Индуктивно спрегнута плазма-масена спектрометрија (ICP-MS спектрометрија)

Спектроскопија X-зрака (емисиона спектроскопија, рендгенска флуоресцентна

спектрометрија)

Фотоелектронска спектроскопија

Ожеова електронска спектроскопија

Раманска спектроскопија

ESR спектроскопија

NMR спектроскопија

Масена спектрометрија

Радиохемијске методе: Активациона анализа, Метода радиоактивних индикатора


1. F. Rouessac, A. Rouessac, Chemical Analysis, Modern Instrumental Methods and Techniques,

John Wiley & Sons, Chichester, 2000.

2. D. Harvey, Modern Analytical Chemistry, McGraw-Hill Higer Education, 2000.

3. D. A. Skoog, D. M. West, F. J. Holler, Principles of Instrumental Analysis, Saunders College

Publishing, Thomson Learning, 1998.


наставе

предавања: 60 Студијски истраживачки рад: 0

Методе извођења наставе: предавања, семинарски рад


активност у току предавања - 5 поена

семинари - (2×25) 50 поена

усмени испит - 45 поена

Начин провере знања могу бити различити : (писмени испити, усмени испт, презентација

пројекта, семинари итд......

Назив предмета: Атомска спектроскопија (Х-323)

Наставник или наставници (презиме средње слово име):Граховац М. Зора

Статус предмета:изборни

Број ЕСПБ:8

Услов:


Студент стиче знања из атомске спектроскопије, њене области примене и упознаје се са

врстама атомских спектара, спектралним уређајима и изворима зрачења као и основним

дефиницијама и појмовима спектрохемијске анализе


Студент стечена знања из области атомске спектроскопије може да примени у дањем раду

и усавршавању при решавању конкретних проблема из ове области истарживања


1. Увод уатомску спектроскопију;

-Предмет изучавања, области примене и развој

-врсте спектара. Ширина и облик спектралних линија

-природно ширење линија; Доплерово ширење услед притиска (Лоренцово, Хофманово,

Штарково)

2. Интензитет спектралних линија

-вероватноћа за квантне прелазе

-запоседнутост енергетских нивоа

- интензитети линија спонтане емисије; Интензитети линија апсорпције

Спектрални уређаји

-побуђивање атома, механизам побуђивања, начини побуђивања

-извори побуђивања( пламен, електрично пражњење, плазме, ласери)

3. Извори зрачења

- извори континуалног зрачења, линијског; разне врсте лампи

Термички атомизери

4. Спектрални апарати

-спектралниапарати са призмом или дифракционом решетком

- дисперзија, моћ разлагања, светлосна јачина

Дисперзиони елементи (призме, дифракционе решетке)

5. Детекција спектара

-визуелна, фотографска, фотоелектрична

6. Спектрохемијска анализа

- дефиниције основних појмова

- опште особине и области примене.Квалитативна спектрохемијска анализа (методе).

Методе квантитативне спектрохемијске анализе

- Емисионе (ICP- спектрометрија)

- Апсорпционе (ААS- метода)


1. А. А. Јовановић, Атомска спектроскопија (спектрохемијски аспект), Факултет за

Физичку хемију, Београд, 1999.

2. J. W. Robinson (editor), Practical Handbook of Spectroscopy, CRC Press, Boka Paxon,1991.

3. Ј. М. Nollas, Modern Spectroscopy, John Wiley & Sons, Chichester, 2004.


наставе

предавања:60 Студијски истраживачки рад:


Теоријска настава; интерактивна настава.


Колоквијуми: 2x20

Семинарски рад:20

Усмени испит:40



Назив предмета: Физичка органска хемија (IBDH1, H-310)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Благојевић Д. Полина


Број ЕСПБ:8

Услов:-


Упознавање докторанта са основним поставкама физичке органске хемије.


Докторант треба да буде способан да самостално дискутује односе структура – стабилност

– реактивност – физичке особине, рашчлани сваку органску реакцију на елементарне

кораке, предложи експерименте који поверавају његове механистичке предпоставке и

дискутује њихове резултате.


Теоријска настава Структура и модели везе (4 часа). Напон и стабилност (4 часа). Раствори и нековалетне

везивне интеракције (4 часа). Молекулско препознавање и супрамолекулска хемија (4

часа). Кисело-базна хемија (4 часа). Стереохемија (4 часа). Енергетске повшине и

кинетичка анализа (4 часа). Експерименти повезани са термодинамиком и кинетиком.

Катализа (4 часа). Механизми органиских реакција: реакције које укључују адицију

и/или елиминацију, супституционе реакције на алифатичним центрима и термалне

изомеризације/премештања (4 часа). Механизми реакција које укључују органо-

прелазни-метал једињења и катализа (4 часа). Органски полимери и хемија материјала

(4 часа). Напредни концепти у електронској теорији структуре (4 часа). Термалне

перицикличне реакције (4 часа). Фотохемија (4 часа). Електронски органски

материјали (4 часа).

Препоручена литература E.V. Anslyn, D.A. Dougherty, Modern Physical Organic Chemistry, University Science Books,

Sausalito, California, 2005.


наставе


Методе извођења наставе Интерактивна предавања, домаћи задаци, семинарски рад, панел дискусије.





предавања



колоквијум-и 0-25 ..........

Назив предмета: Одабрана поглавља геохемије (Х-311)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Никола Д. Николић/Драган

М. Ђорђевић



Услов:

Циљ предмета Упознавање студената са:

основним појмовима геохемије,

могућностима примене стечених знања на решавању различитих геохемијских

проблема,

применом геохемије у заштити животне средине.

Исход предмета Са положеним испитом студент ће бити у могућности да:

примени стечена знања на решавању геохемијских проблема,

предвиди решавање неких проблема заштите животне средине везаних за геохемијско

понашање и миграцију елемената у животној средини.


Увод. Историја и дефиниција геохемије.(4) Геохемијска кристалохемија.(4)

Термодинамика у геохемији.(4) Геофизички аспект структуре и састава Земље и Земљине

коре.(4) Геохемија магматских стена.(4) Геохемија метаморфних стена. (4) Геохемија

седиментних стена. (4) Комплетна геохемијска анализа кречњачких, магматских,

силикатних стена.(4) Порекло органске супстанце у седиментима. (4) Дијагенеза:

формирање хуминских киселина и хумина, стварање керогена.(4) Катагенеза: формирање

битумена, миграција, акумулација, метагенеза.(4) Кероген: дефиниција, изоловање,

одређивање структуре, матурација.(4) Нафта. Гас.(4) Угаљ: постанак, састав,

класификација, типови према степену класификације.(4) Битуминозни шкриљци.(4)

Препоручена литература 1. K.H. Wedepohl, Editioral Board: C.W. Correns, D.M. Shaw, K.K. Turekian, J. Zemann,

Handbook of Geochemistry, Springer-Verlag Berlin-Heidelberg-New York (1969)


наставе: 60

предавања:

0


0 Методе извођења наставе

Метода усменог излагања, метода демонстрације, метода активног учења, семинарски радови,

панел дискусија.

Оцена знања (максимални број поена 100) Активности на предавањима (укупно 5 поена), два колоквијума (укупно 50 поена) и семинарски рад

(укупно 15 поена). Студент ради завршни тест (30 поена), под условом да је кроз предиспитне

обавезе остварио најмање 20 поена. Коначна оцена се формира на основу броја поена освојених кроз

предиспитне обавезе и на завршном тесту (максимално 100 поена).

Назив предмета: Мониторинг загађујућих супстанци (Х-312)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Николић С. Горан


Број ЕСПБ:8

Услов:


Упознавање са елементима мониторингa животне средине, квалитета воде, ваздуха

и земљишта у складу са захтевима, прописима, и у складу са добром

лабораторијском праксом и контролом квалитета. Упознавање са развојем

стратегије узорковања и припремом узорака.


Студент користи стандардне поступке контроле квалитета животне средине,

одређује квалитет животне средине и користи различите типове мониторинга.


Узорковање у оквиру мониторинга животне средине (карактеристике средине,

локације узорковања, врсте узорака, стратегија узорковања, контрола квалитета,

јединице мерења, подаци извештаја). Статистика и геостатистика у мониторингу

животне средине. Аутоматска аквизиција података. Узорковање земљишта.

Узорковање подземних вода (лоцирање мониторинг бунара). Мониторинг

површинских вода (параметри квалитета вода, опрема за узорковање воде).

Мониторинг ваздуха (емисиони стандарди, квалитет ваздуха, директно мерење

квалитета, узорковање ваздуха).


1. J. Artiola, L. Pepper, M. Brusseau, Environmental Monitoring and

Characterization, Elsevier, 2004.

2. E. P. Popek, Sampling & Analysis of Environmental Chemical Pollutants. A

Complete Guide, Academic Press, 2003


наставе:

предавања: 60 Студијски истраживачки рад:


Теоријска и практична настава у комбинацији са семинарским радом и

интерактивном наставом.


Предиспитне обавезе: семинарски рад (20 поена); презентација пројекта - решавање

задатог проблема (30 поена).


http://www.amazon.com/s/ref=ntt_athr_dp_sr_1?_encoding=UTF8&field-author=Janick%20Artiola&search-alias=books&sort=relevancerank

http://www.amazon.com/s/ref=ntt_athr_dp_sr_3?_encoding=UTF8&field-author=Mark%20L.%20Brusseau&search-alias=books&sort=relevancerank

http://www.amazon.com/s/ref=ntt_athr_dp_sr_1?_encoding=UTF8&field-author=E.%20P.%20Popek&search-alias=books&sort=relevancerank

Назив предмета: ХЕМИЈА БОЈА (Х-313)

Наставник (Презиме, средње слово, име): Милена Н. Миљковић

Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 8 Услов: Нема Циљ предмета: Оспособити студенте докторских академских студија за самосталан

научни рад из области хемије боја. Предмет упознаје студенте са класификацијама,

структурама, номенклатурама, синтезама, својствима и применама боја. Исход предмета: Студенти се уче да разликују све врсте боја по различитим

класификацијама и по структурама. Стичу знања да препознају различите класе боја у

зависности од примењене номенклатуре као и на основу супстрата за које се дате боје

користе. Стицанје знања која су неопходна за напредни развој свих подручја технологије

бојења. Садржај предмета: Теоријска настава

1. Класификација боја, историјат боја и пигмената, производња боја; 2. Боја органских компоненти; 3. Полиени и полиметинске боје; 4. Ди- и триарилметин боје и њихови азо аналози; 5. Азо [18] анулени;

6. Нитро и нитрозо боје; 7. Азо боје и пигменти; 8. Карбонил боје и пигменти; 9. Сумпорне боје; 10. Флуоресцентни избељивачи;

11. Примена боја и органских пигмената; 12. Фото-, термо-, и електрохемијске реакције средстава за бојенје; 13. Средства за бојење у системима за сликање и снимање података; 14. Боје у биохемији, биологији, медицини и аналитичкој хемији; 15. Анализа, екологија и токсикологија средстава за бојење.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Препоручена литература: 1. Zollinger Heinrich; COLOR CHEMISTRY, Wiley VCH Verlag

GmbH, 2008. 2. М. Новаковић, Теорија и технологија оплемењивања текстила бојењем и штампањем,

БМГ, Београд, 1996. 3. Д. Џокић, Теорија и технологија бојења текстилног материјала, ТМФ, Београд, 1989. 4. Б.М. Игњатовћ, С.С. Јовановић, Практикум из технологије бојења текстила, Технолошки

факултет, Лесковац, 1995.


наставе



практични рад. Оцена знања (максимални број поена 100)






Назив предмета: Одабрана поглавља пречишћавања и дезинфекције вода (Х-314)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Бојић Љ. Александар

Статус предмета: Изборни


Услов: /


Пружање студентима практичних знања о поступцима за пречићавање отпадних вода

одабраних загађивача и о уклањању одређених полутаната из воде, упознавање студената

са основама микробиологије воде, принципима дезинфекције воде и поступцима за

дезинфекцију воде.


Студент се оспособљава да примењује стечена знања из области пречишћавања воде на

реалним отпадним водама, односно одређеним полутантима, да предложи и прилагоди

елементе поступка за пречишћавање одређене отпадне воде њеном пореклу и саставу, да

изврши избор одговарајућег поступка за уклањање одређених полутаната из воде и

предвиди њихову регенерацију, да опише и објасни физичке и хемијске поступке за

дезинфекцију воде и примени ове поступке за дезинфекцију воде за пиће и отпадних вода.


Пречишћавање комуналних отпадних вода. Пречишћавање отпадних вода индустрије

целулозе и папира. Пречишћавање отпадних вода индустрије вуне и коже. Пречишћавање

отпадних вода фармацеутске индустрије и индустрије козметичких и хигијенских

препарата. Пречишћавање отпадних вода прехрамбене индустрије. Пречишћавање

отпадних вода петрохемијске индустрије. Десалинација воде. Уклањање тешких метала из

отпадних вода и рекуперација метала. Уклањање масти и уља из отпадних вода. Уклањање

суспендованих материја из отпадних вода. Уклањање текстилних боја и тензида из

отпадних вода и њихова регенерација. Основе микробиологије и дезинфекције воде.

Дезинфекција oксидационим средствима: хлорисање, хлор-диоксид, озонизација.

Дезинфекција олигодинамичким деловањем јона тешких метала. UV и соларна

дезинфекција. Дезинфекција филтрацијом. Дезинфекција ултразвуком. Топлотна

дезинфекција. Дезинфекциони нуспроизводи. Кинетика дезинфекционих процеса.


1. Driscoll P.T., Industrial wastewater management, treatment and disposal, Third Edition,

Water Environment Federation, Alexandria, 2008.

2. Amjad Z., The science and technology of industrial water treatment, CRC Press, Boca

Raton, 2010.

3. Далмација Б., Агбаба Ј., Клашња М. Дезинфекција воде, Природно-математички

факултет, Нови Сад, 2005.

4. Ђукић Д., Гајин С., Матавуљ М., Мандић Л., Микробиологија воде, Просвета, Београд,

2000.

5. White G.C. Disinfection of Wastewater and Water for Reuse, Van Nostrand Reinhold

Comp., New York, 1978.

6. Voznaya N. Chemistry of Water and Microbiology, MIR, Moscow, 1983.

Број часова активне наставе предавања: 60 Студијски истраживачки рад: /


Теоријско-интерактивна настава.


Активност на предавањима (10 поена), семинари (40 поена), писани испит (50 поена).

http://vbsw.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss?ukaz=FFRM&mode=5&id=1247298980658976&PF1=AU&PF2=TI&PF3=PY&PF4=KW&CS=a&PF5=CB&run=yes&SS1=%22White,%20Geo.Clifford%22

Назив предмета:Одабрана поглавља електрохемијских метода анализе (Х-315)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Мишић Рашић Д. Ивана


Број ЕСПБ:8

Услов:


Да се студенти, који су већ савладали курсеве из класичних и инструменталних метода

анализе, упознају са веома осетљивим и селективним савременим електрохемијским

методама које имају разноврсну и широку примену у анализама биолошких материјала,

индустријских узорака и узорака из животне средине.


Студент је оспособљен за самосталан истраживачки рад, оптимизацију и побољшање

осетљивости електрохемијских метода за анализу комплексног узорка


Кулометрија. Кулометрија при константној струји. Кулометрија при константном

потенцијалу. Кулометријска одређивања. Кулометријска металометрија.

Галванокулометријска одређивања. Семимикрокулометријска одређивања.(10)

Основи волтаметријских мерења. Волтаметријска инструментација. Радне електроде:

жива, чврсте електроде. Хемијске модификације електрода. (10)

Електрокапиларна крива и кондензаторска струја. Апсорпциона струја. Каталитичка

струја и каталитички талас. Поларографски максимуми. (10)

Волтаметријски биосензори: ензимске електроде, ДНК сензори и др. Класичне

волтаметријске технике. Побољшање поларографских техника. Импулсне технике. (10)

Методе са наизменичном струјом. Методе са обогаћивањем и сукцесивним растварањем.

Волтаметријске титрације. (10)

Волтаметрија са линеарном и цукличном променом потенцијала. Проточна анализа са

волтаметријским детектором. Хроноамперометрија. Правци развоја електроаналитичких

метода. (10)


1. С. Митић, Електроаналитичка хемија, ПМФ, Ниш, 2008

2. D.A. Skoog, D. M. West, F.J. Holer, Foundamentals of Analytical Chemistry, Sounders

College Publishing, New York, 1996

3. С. Ментус, Електрохемија, Факултет за физичку хемију, Београд, 1996.

4. G. D. Christian, 2004, Analytical Chemistry-Sixth Edition, Wiley, 2003

5. F. Rouessac, A. Rouessac, Chemical Analysis, Modern Instrumental Methods and

Techniques,Wiley, 2000.


наставе 60

предавања: Студијски истраживачки рад:


Предавање, консултације, колоквијуми, одбрана семинарских радова


активност у току предавања – 10 поена

колоквијум – 40 (2х20) поена

семинар -20 поена

усмени испит -30 поена



Назив предмета:Инструментална анализа 1 (Х-316)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Митић С. Снежана


Број ЕСПБ:8

Услов:


Оспособљавање студената да разуме принципе рада и карактеристике сложених

аналитичких инструмената као и оспособљавање струдената да изврше контролу

квалитета различитих врста материјала


Студент ће овладати неопходним знањем које ће му омогућити да предложи модеран и

адекватан приступ у решавању појединих сложених аналитичких проблема


Законске регулативе контроле квалитета (стандардизација, акредитација, сертификација,

еталониранје и калибрација).(7)

Референтни материјали.(3)

Избор и процена методе. Подручје примене аналитичких метода.(5)

Правци развоја хемијских и инструменталних метода анализе.(5)

Сложене технике.(10)

Развој и валидација аналитичких метода анализе.(7)

Једнокомпонентна анализа.(3)

Вишекомпонентна анализа.(5)

Анализа трагова.(5)

Обрада резултата. Статистички тестови.(5)

Приказивање резултата. Табеларно и графичко.(5)


1.М. Каштелан-Мацан, Кемијска анализа у суставу квалитета,Школска књига, Загреб,

2003.

2. F. Rouessac, A. Rouessac, Chemical analysis, Modern instrumentation. Methods and

techiques, Wiley, 2000

3. G. Christian, Analytical Chemistry, Wiley, 2003

4.C. G. Enke, The Art and Science of Chemical Analysis, Willey, 2001


наставе 60











Назив предмета:Физичко-хемијске методе испитивања равнотежа у

комплексирајућим срединама (Х-317)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Митић Н. Милан


Број ЕСПБ:8

Услов:


Оспособљавање студената за физичко-хемијска испитивања равнотежа у

комплексирајућим срединама.


Оспособљеност студента за самосталан научни и стручни рад у решавању проблема из

области комплекса у раствору применом различитих аналитичких метода.


Комплекси. Особине. Структура. Хемијска веза у комплексима. Стање комплекса у

растворима. Равнотеже у растворима мононуклеарних и полинуклеарних комплекса (10).

Равнотежа ацидо-базних реакција – протонација лиганда. Одређивање константе

протонације. Равнотежа редокс реакција (10). Састав комплекса. Константа стабилности.

Методе одређивања: опште, потенциометријске, спектрофотометријске (10). Методе

засноване на екстракцији, јонској измени и растворљивости. Поларографске методе.

Нуклеарна магнетна резонанца (10). Електрон спинска резонанца. Кинетичке методе.

Термодинамика образовања комплекса (10). Аналитичка примена: гравиметријска

анализа, ацидо-базне, таложне, комплексометријске, редокс титрације, поларографија,

спектрофотометрија, екстракција, јонска измена, електрофореза. Практични примери (10).


1.М. Обрадовић, Д. Веселиновић, П. Ђурђевић, Физичкохемијске методе испитивања

равнотежа у комплексирајућим срединама, Универзитет у Нишу, Универзитет у

Београду, 1996.

2. Ј. Inczedy, Analytical applications of complex equilibria, Ellis Horwood Limited, 1976.

3. Д. Грденић, Молекуле и кристали, Школска књига, Загреб, 2005.


наставе 60











Назив предмета: Идентификација природних производа (IBDH2, H-318)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Јовановић П. Олга, Палић Р.

Иван, Петровић М. Горан


Број ЕСПБ:8

Услов:-


Стицање знања о савременим методама за идентификацију и карактеризацију природних

производа базираних на хроматографским методама и комбинацијама хроматографских и

спектроскопских метода.


Студент који је положио овај предмет оспособљен је да самостално врши избор и примену

одговарајућих метода за идентификацију одређене групе природних производа, као и да

тумачи резултате добијене овим методама, односно да успешно одреди структуру или

изврши карактеризацију датог једињења.



1. Хемијска идентификација: идентификација TLC-реагенсима за развијање, биохемијски

и хемијски тестови за поједина неселективна биоактивна једињења (4), артефакти (4);

2. Комбиноване технике: GC-MS (4), GC-MS/МS (4). LCUV (2), LC-MS (4), LC-NMR (4),

LC-IR (2).

3. Примена одговарајућих софтвера (АМДИС, МАС ХАНТЕР и други) за одређивање

структуре (8);

4. Тестови биоактивности: антибиотска (4) и антиканцерогена активност (4), тестови

специфичног везивања, имунохемијске технике (4);

5. Циљеви дерепликације: Ресурси природних производа (4), фактори поузданости

идентификације (4), приоритети при испитивању екстраката (2), правци будућег развоја

(2).

Препоручена литература 1. F. VanMiddlesworth, R.J.P. Cannell, Dereplication and Partial Identification of Natural Products (in:

R.J.P. Cannell, Natural Products Isolation, Humana Press, Totowa, New Jersey (1998))

2. R. P. Adams, Identification of Essential Oil Components by Gas Chromatography/Mass Spectrometry,

4th Edition. Allured Publishing Corporation, Carol Stream, Illinois (2007).


наставе


Методе извођења наставе Интерактивна предавања и семинарски радови. Рад на савременим апаратима.





семинарски рад 10 усмени испт -

домаћи задтак 15

колоквијум-и 40 ..........

Назив предмета: Савремене органске синтезе (ИБДХ 2, Х-319)

Наставник: Нико С. Радуловић и Горан М. Петровић


Број ЕСПБ:

Услов: /

Циљ предмета Упознавање савремене стратегије, тактике и контроле у органским синтезама

Исход предмета Студент треба да буде у стању да самостално предложи савремену методологију и оствари

синтезу органских једињења.

Садржај предмета А: Увод: Селективност, 1. планирање органских синтеза: тактика, стратегија и контрола,

(2) 2. хемоселективност, (2) 3. региоселективност, (2) 4. стереоселективност: контролисана

алдолна реакција, (3) 5. алтернативне стратегије синтезе енона, (3) 6. одабир стратегије:

синтеза циклопентенона (3)

Б: Грађење угљеник-угљеник веза, 7. орто-стратегија за синтезу ароматичних једињења, (2)

8. σ-комплекси метала, (2) 9. контролисање Мајклове реакције, (2) 10. специфични

еквиваленти енола, (2) 11. продужени енолати, (2) 12. алил-анјони, (1) 13. хомоенолати, (2)

14. еквиваленти ацил анјона (2)

В: Угљеник-угљеник двогубе везе, 15. синтеза двогубих веза дефинисане стереохемије, (3)

16. стерео-контролисани еквиваленти винил анјона, (3) 17. електрофилни напад на алкене,

(3) 18. винил-катјони: паладијум-катализовно С-С купловање, (3) 19. алил-алкохоли: алил-

катјон еквиваленти (3)

Г: Стратегија функционалних група, 20. функционализација пиридина, (3) 21. оксидација

ароматичних једињења, еноли и енолати, (3) 22. функционалност и перицикличне реакције:

азотови хетероциклуси циклоадицијама и сигматропним премештањима, (3) 23. синтеза и

хемија азола и других хетероциклуса са два или више хетероатома, (3) 24. тандемске

органске реакције. (3)

Препоручена литература Paul Wyatt, Stuart Warren, Organic Synthesis, Strategy and Control, John Wiley & Sons, 2007.

Број часова активне наставе предавања: 4x15 Студијски истраживачки рад:

Методе извођења наставе Интерактивна предавања, домаћи задаци, семинарски рад, панел дискусије

Оцена знања (максимални број поена 100) писмени испити 40, презентација пројекта 30, практични испит 30

Назив предмета:Хемија биљних пигмената (X-320)

Наставник или наставници (презиме средње слово име):Данијела А. Костић


Број ЕСПБ:8

Услов:- Циљ предмета

-упознавање са врстама биљних пигмената и њиховим физиолошким улогама;

- упознавање теоријских основа и експерименталних метода за

изоловање и пречишћавање биљних пигмената;

- упознавање са инструменталним методама за њихову идентификацију;

- oспособљавање студента за примену и развој научних и стручних знања из

области хемије биљних пигмената

Исход предмета: Оспособљеност студента за самостални научни и стручни рад,

kao и за њихово даље стручно и научно усавршавање у области биљних

пигмената


1. Увод у хемију биљних пигмената. (4ч)

2. Пигменти-деривати природних фенолних једињења (4ч)

3. Антоцијани (4ч)

4. Остали биљни пигменти: хлорофил, беталаини, каротеноиди(4ч)

5. Теоријске основе и експерименталне технике изоловања биљних пигмената(4ч)

6. Теоријске основе и експерименталне технике пречишћавања биљних пигмената(4ч)

7. Примена инструменталних метода (УВ-ВИС, ХПЛЦ) за идентификацију биљних

пигмента(4ч)

8. Примена инструменталних метода (НМР,ГЦ-МС) за идентификацију биљних пигмента(4ч)

9. Методе за испитивање антиоксидативне активности екстраката који садрже биљне

пигменте(8ч)

10. Методе за испитивање антимикробне активности екстраката који садрже биљне

пигменте(4ч)

11. Улога биљних пигмената у физиолошким процесима(4ч)

12. Биљни пигменти и заштита од UV-зрачења(4ч)

13. Примена биљних пигмената у индустрији, примена биљних пигмената као аналитичких

реагенаса, као антиоксидативних и антимикробних препрата у фармацеутској и козметичкој

индустрији(4ч) 14. Презентација семинарских радова(4ч)


1.J.Mabry, M.B.Tomson, The systematic identification of flavonoids, Springer

Verlag , New York, 1970

2. Стеван Милетић, Хемија биљних пигменатa , монографија, Филозофски

факултет, Ниш, 1996


наставе:60


Методе извођења наставе: теоријска настава



Предиспитне обавезе: предавања-10, колоквијум-30, семинар--20,Испит: усмени део -40

Назив предмета: Одабрана поглавља неорганске хемије (Х-321)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Никола Д. Николић, Маја

Н. Станковић



Услов:

Циљ предмета Упознавање студената са:

физичко-хемијским особинама, реактивношћу, стањем у природи и животној средини

s-, p-, d- и f-елемената.

суштином процеса формирања координационих једињења и њиховим особинама,

улогом и значајем на примерима важних d- метала.

применом у различитим областима људске делатности.

Исход предмета Са савладаним програмом предмета, студент ће моћи у потпуности да:

сагледа значај, улогу и основу примене важних неметала и метала.

схвати њихово стање, понашање и токсичност у животној и радној средини.


s-елементи.(4) p-елементи.(6) Елементи d-серије.(2) Комплексна једињења.(4).

Металорганска једињења.(4). Неорганска једињења у каталитичким процесима.(4)

Комплексна једињења (формирање, особине, реактивност, структура).(6) Електронски

спектри комплекса прелазних метала.(4) Реакције комплексних једињења. Кисело-базне

особине.(2) Хемија прелазних метала I серије (Ti, V, Cr, Mn, Fe, Co, Ni, Cu), II и III серијe.

Опште физичко-хемијске особине, реактивност, хемија водених раствора, електронске

структуре јона.(12) Каталитичко дејство комплексних једињења.(2) Потпуна

карактеризација јона одабраних d-метала конфигурације d1-d

10 на основу

експерименталних резултата и литаратурних података.(4) Лантаноиди, актиноиди и

трансурански елементи.(6)

Препоручена литература 1. A. Cotton, G. Wilkinson, Advanced Inorganic Chemistry. John Wiley & Sons, 1976.

2. A. Lever. Inorganic electronic spectroscopy. 1-2, Mir, Moskva, 1987.

3. Н. Милић. Неорганска комплексна и кластерна једињења. ПМФ Крагујевац, 1998

4. P. Atkins, T. Overton, J. Rourke, M. Wller, F. Armstrong, Inorganic Chemistry, 4th Edition.

Oxford University Press, Oxford, 2006.

5. M. Gerloch, E.C. Constable. Transition Metal Chemistry. WCH Verlagsgesellchaft,

Weinheim, 1994


наставе: 60

предавања:

0



Метода усменог излагања, метода демонстрације, метода активног учења, семинарски радови, панел

дискусија.


Активности на предавањима (укупно 20 поена), један колоквијум (укупно 20 поена) и семинарски

рад (укупно 20 поена). Студент ради завршни тест (40 поена), под условом да је кроз предиспитне



Назив предмета: Одабрана поглавља теоријске хемије (Х-322)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Ружица С. Николић /

Никола Д. Николић



Услов:


Упознавање студената са значајем хемијске везе и структуре молекула у хемији као и

са везама у неким сложенијим молекулима.

Разумевање настајања молекула, елемената и једињења; према типу везе предвиђање

особина хемијских врста и техника за њихово испитивање.

Исход предмета Са положеним испитом студент ће моћи да :

примени стечена знања у теоријској обради хемијске везе и структуре великог броја

молекула,

разуме процесе који воде до настајања молекула и предвиђа врсте интеракција у

молекулима

предвиди њихове особине и технике и методе преко којих би се све те теоријски

изведене чињенице доказивале.


Увод. Основи таласне механике, таласна функција, таласно кретање, нормирање функције,

таласна једначина.(4) Атом водоника. Атомске орбитале s, p, d, f.(8) Вишеелектронски

молекули.(2) Енергетска стања атома и спектрални термови.(2) Хемијска веза. Молекулске

орбитале.(4) Симетрија молекула.(2) Симетрија атомских и молекулских орбитала.(2)

LCAO молекула A2. MO молекула типа AB и осталих вишеелектронских молекула.(6)

Теоријска израчунавања везана за параметре хемијске везе у молекулима различите

структуре и геометријске структуре.(4) Теорија валентне везе.(2) Јонска веза.(2)

Молекулски кристали, структуре метала.(2) Међумолекулске интеракције.(2) Разврставање

молекула према симетријским карактеристикама, симетријске групе тачке.(4) Примена

симетрије у молекулској спектроскопији.(4) Израда семинарског рада, анализа критички

осврт на литературне податке.(8) Репетиторијум.(2)

Препоручена литература 1. И.О. Јуранић, Хемијска веза. Хемијски факултет Београд, 1994.

2. Н. Милић, Неорганска комплексна и кластерна једињења. ПМФ Крагујевац, 1998.

3. Л. Класинц, З. Максић, Н. Тринајстић, Симетрија молекула. Школска књига,

Загреб 1979.

4. J.W. Hill, R.H. Petrucci, T.W. McCreary, S.S. Perry, General Chemistry, 4th Edition,

Pearson Prentice Hall, New Jersey, 2005. Број часова активне

наставе: 60

предавања:

0



Метода усменог излагања, метода демонстрације, метода активног учења, семинарски радови, панел

дискусија.


Активности на предавањима (укупно 20 поена), један колоквијум (укупно 20 поена) и семинарски

рад (укупно 20 поена). Студент ради завршни тест (40 поена), под условом да је кроз предиспитне



Назив предмета: Асиметричне синтезе (ИБДХ 3, Х-323)

Наставник: Нико С. Радуловић


Број ЕСПБ:

Услов: /

Циљ предмета Упознавање савремене стратегије, тактике и контроле у асиметричним органским

синтезама

Исход предмета Студент ће овладати основне принципе асиметричне синтезе (где спадају контролисано

генерисање нових хиралних центара и препознавање доступног полазног материјала који

садржи исти фрагмент структуре као и циљни молекул).

Оспособљавање докторанта да самостално испланира и оствари асиметричну синтезу

органских једињења која поседују више хиралних центара

Садржај предмета 1. Контрола стереохемије – увод (4)

2. Контрола релативне стереохемије (4)

3. Резолуција (4)

4. Хирални пул – асиметрична синтеза са природним производима као полазним

материјалом (8)

5. Асиметрична индукција I – стратегије које се базирају на природи реагенса (4)

6. Асиметрична индукција II – асиметрична катализа: грађење С-О и С-N веза (4)

7. Асиметрична индукција III – асиметрична катализа: грађење С-H и С-C веза (4)

8. Асиметрична индукција IV – стратегије које се базирају на природи супстрата (4)

9. Кинетичка резолуција (4)

10. Ензими: биолошке методе у асиметричној синтези (8)

11. Нови хирални центри из старих – енантиомерно чиста једињења и софистициране

методе (4)

12. Стратегија асиметричне синтезе (8)

Препоручена литература Paul Wyatt, Stuart Warren, Organic Synthesis, Strategy and Control, John Wiley & Sons, 2007.




Назив предмета:Експериментална биохемија (X-324)

Наставник или наставници (презиме средње слово име):Данијела А. Костић


Број ЕСПБ:8

Услов:-

Циљ предмета: да омогући студентима стицање теоријских знања о методама за

изоловање и пречишћавање протеина и нуклеинских киселина.

Исход предмета: Оспособљеност студента за самостални научни и стручни

рад, као и за њихово даље стручно и научно усавршавање у области

експерименталне биохемије.


1. Припрема и стабилизација сировог екстракта. (4ч)

2. Исољавање протеина, квантификација и одређивање молекулске масе

протеина(4ч)

3.Пречишћаванје протеина, таложне и хроматографске методе(4ч)

4. Примена јоноизмењивачке хроматографске методе у пречишћавању протеина(4ч)

5. Примена афинитивне хроматографије у пречишћавању протеина(4ч)

6.Примена електрофоретских метода у пречишћавању протеина(4ч)

7. Секвенционирање протеина(6ч)

9. Савремене методе имуно анализе и њихова примена(6ч)

10. Примена радиоизотопа у биохемијским анализама(4ч)

11. Примена ензима у биохемијским анализама(4ч)

12.Изоловање, пречишћавање и квантификација нуклеинских киселина(4ч)

13. Секвенционирање нуклеинских киселина(4ч)

14. Развој и валидација биохемијских метода(4ч)

15. Презентација семинарских радова (4ч)


1.R.Boyer, Modern experimental biochemistry, Benjamin Cummmins publisher ,1993

2. L.Garrity, R.Switzer, Experimental biochemistry, W.H.Freeman company,1999

3. Farrell, Shawn O. / Taylor, Lynn E. / Ranallo, Ryan T, Еxperiments in

biochemistry: a Hands-on Approach, Brooks-Cole Pub., 2005


наставе:60


Методе извођења наставе: теоријска настава


Предиспитне обавезе: предавања-10, колоквијум-30, семинар--20,

Испит: усмени део -40 Начин провере знања могу бити различити : (писмени испити, усмени испт, презентација пројекта, семинари

итд......

Назив предмета:

Дводимензиона нуклеарна магнетна резонанца (2D NMR) (ИБДХ 3, Х-325)

Наставник: Нико С. Радуловић


Број ЕСПБ:

Услов: /

Циљ предмета Упознавање доктораната којима ће нуклеарна магнетна резонанца бити основни извор

структурних информација са радом на NMR спектрометру.

Исход предмета Докторант ће овладати основним једно- и дводимензионалним техникама. Студент ће бити

оспособљен за самосталан рад на NMR спектрометру.

Садржај предмета Грађа спектрометра. (4) Припрема узорка. (4) Тјунирање. (4) Локовање. (4) Шимовање. (4)

Основни једнодимензионални експерименти. (8)

Пулсне секвенце, припрема и аквизиција, процесуирање спектра, пост-процесуирање,

интерпретација спектара, могући проблеми и најчешће грешке за следеће:

1. 13

C експерименти за одређивање мултиплетности: DEPT и APT (4)

2. COSY експеримент (4)

3. TOCSY експеримент (4)

4. NOESY експеримент (4)

5. ROESY експеримент (4)

6. HMQC експеримент (4)

7. HMBC експеримент (4)

8. HSQC експеримент (4)

Препоручена литература Tim Claridge, High-Resolution NMR Techniques in Organic Chemistry, Volume 2, Elsevier

(2009) [ISBN 978-0-08-054818-0]. (Volume 27 of the Tetrahedron Organic Chemistry Series).

Crews, Rodriguez, & Jaspars: Organic Structure Analysis, Second Edition, Oxford University

Press (2010) [ISBN 978-0-19-533604-7].

Organic Structure Determination Using 2-D NMR Spectroscopy, by Jeffrey H. Simpson

(Elsevier, 2008) [ISBN 978-0-12-088522-0]




Назив предмета: Наноструктурни материјали (Х-326)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Александра Р. Зарубица



Услов: /

Циљ предмета Стицање највишег нивоа хемијских и физичко-хемијских знања о наноструктурним материјалима и

технологијама њиховог процесирања, те способности коришћења знања у постављању/решавању

конкретних пројеката и питања који се заснивају на синтези, карактеризацији и примени

наноструктурних материјала.

Исход предмета Студент се оспособљава да:

професионално планира и поставља рад на одговарајућу тему из области наноструктурних

материјала и усаглашава га са принципима одрживог развоја;

успостави одговарајуће зависности одабраних параметара наноматеријала (текстура,

структура, морфологија) са оствареним ефектима у тест-процесима;

разматра физичко-хемијске, термодинамичке и кинетичке параметре процеса у којима

примењује наноматеријале високе технологије (адсорпција и/или катализа);

самостално врши потребну анализу (теоријски-математички или софтверски приступ), те

установи оптимизоване параметре процеса синтезе и примене наноматеријала. Садржај предмета Нанотехнологија – теоријски приступ; Примена нанотехнологија на различитим пољима; Хемијски

приступ наноструктур(ал)ним материјалима; Синтеза наноструктур(ал)них материјала;

Процесирање тродимензионалних наноструктурних материјала; Типови полупроводничких

наноматеријала; Примена полупроводничких наноматеријала; Карактеризација полупроводничких

наноматеријала; Синтеза наноцеви и/или нановлакана на бази различитог хемијског састава;

Структура наноцеви/нановлакана; Карактеризација наноцеви/нановлакана; Примена наноцеви и

нановлакана; Синтеза и структура наноматеријала различитих димензионалности (филмови и

превлаке); Примена наноматеријала различитих димензионалности (филмови и превлаке); Синтеза и

структура зеолита; Примена зеолита.

Препоручена литература 1. W.A. Goddard, D.W. Brenner, S.E. Lyshevski, G.J. Iafrate (eds.) Handbook of Nanoscience,

Engineering and Technology, CRC Press, Florida, 2002.

2. H.S. Nalwa (ed.): Nanostructured Materials - Nanotechnology, Academic, California, 2002.

3. M. Koehler, W. Fritzsche: Nanotechnology, Wiley, New York, 2004.

4. M. Meyyappan (ed.): Carbon Nanotubes: Science and Application, CRC Press, Florida, 2004.


наставе


Методе извођења наставе Менторски облик рада, интерактивна настава, лабораторијско-истраживачки рад и пројекат.

Оцена знања (максимални број поена 100) Писмени испит 50 поена

Усмени испит 50 поена

Назив предмета: МЕТРИКА БОЈА (Х-327)

Наставник (Презиме, средње слово, име): Милена Н. Миљковић Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 8 Услов: Нема Циљ предмета: Стицање знања за објективно вредновање боје као психофизичког

догађаја; могућност примене знања за рецептирање и контролу квалитета боје спектралним

фотометром. Исход предмета: Предмет студентима даје темељна и напредна знања неопходна за развој

метричких програма и система који се користе за нумеричко вредновање боје;

оспособљеност за креирање рецептура за корекцију неравномерних обојења за различите

групе боја и одговарајуће супстрате.


1. Боја као физичка појава; 2. Светлост, боја, конституција; 3. Конвенционалне теорије; 4. Модерне теорије настанка боја; 5. Реактивне основе синтезе боја;

6. Класификација боја; 7. Номенклатура боја; 8. Психофизика боја; 9. Настанак боје на молекуларном нивоу; 10. Димензије боје;

11. Нумеричко вредновање боје; 12. ЦИЕ дијаграм хроматичности; 13. Метаметрија; 14. Примена метрике боја у хемијској индустрији; 15. Техника мерења.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Препоручена литература

1. проф. др Миле К. Новаковић, ТЕОРИЈА И ТЕХНОЛОГИЈА ТЕКСТИЛА БОЈЕЊЕМ

И ШТАМПАЊЕМ, БМГ Београд, 1996. 2. Zollinger Heinrich; COLOR CHEMISTRY, Wiley VCH Verlag GmbH, 2008. 3. Meyer B., Zollinger H.R.: Farbmetrik, Einführung für farbereïfachleute in der Textil-

Papier-und Lederindustrie, SANDOZ AG BASEL, Schweiz 1989


наставе



практични рад. Оцена знања (максимални број поена 100)






Назив предмета: Савремени поступци пречишћавања воде (Х-328)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Бојић Љ. Александар



Услов: /


Упознавање студената са савременим мембранским, унапређеним оксидационим,

јоноизмењивачким, сорпционим, електрохемијским и биолошким поступцима за

пречишћавање воде.


Уз помоћ стечених знања студент се оспособљава да опише и објасни принципе

савремених поступака за пречишћавање воде, да усавршава и унапређује савремене

поступаке за пречишћавање воде који су још увек у развоју и да проналази најоптималније

и најрационалније услове њихове примене, у циљу превазилажења неодостатака класичних

поступака.

Садржај предмета Мембрански поступци пречишћавања воде: принципи мембранске сепарације, микрофилтрација, ултрафилтрација и реверсна осмоза, карактеристике мембрана и модула. Унапређени оксидациони процеси: хомогена фотолиза. Унапређени оксидациони процеси: фотокаталитички процеси. Јонска измена у пречишћавању воде: природни и вештачки зеолити, органски јоноизмењивачи. Сорпциони процеси пречишћавања воде: активни угаљ, минерални сорбенти, биолошки сорбенти. Ултразвучни поступци пречишћавања воде. Електрохемијски поступци пречишћавања воде: електродепозиција, електрокоагулација, електроокосидација, електрофлотација, електроредукција, електродезинфекција. Биолошки поступци пречишћавања воде: аеробни поступци и анаеробни поступци.


1. Cheremisinoff P.N., Handbook of Water and Wastewater Treatment Technologies,

Butterworth-Heinemann, Boston, 2002.

2. George Tchobanoglous, Franklin L. Burton, H. David Stensel, Wastewater Engineering:

Treatment and Reuse, McGraw-Hill, 2003.

3. Hillis P., Membrane Technology in Water and Wastewater Treatment, The Royal Society of

Chemistry, Cambridge, 2000

4. Simon Parsons, Advanced Oxidation Processes for Water and Wastewater Treatment, IWA

Publishing, 2004.

5. D. Ljubisavljević, A. Đukić, B. Babić, Prečišćavanje otpadnih voda, Građevinski fakultet u

Beogradu, 2004.

6. Samuel D. Faust, Osman M. Aly, Chemistry of Water Treatment, Second Edition, CRC

PRESS, 1998.

Број часова активне наставе предавања: 60 Студијски истраживачки рад: /





http://www.amazon.com/exec/obidos/search-handle-url/ref=ntt_athr_dp_sr_1?%5Fencoding=UTF8&search-type=ss&index=books&field-author=George%20Tchobanoglous

http://www.amazon.com/exec/obidos/search-handle-url/ref=ntt_athr_dp_sr_3?%5Fencoding=UTF8&search-type=ss&index=books&field-author=Franklin%20L.%20Burton

http://www.amazon.com/exec/obidos/search-handle-url/ref=ntt_athr_dp_sr_5?%5Fencoding=UTF8&search-type=ss&index=books&field-author=H.%20David%20Stensel

http://www.amazon.com/exec/obidos/search-handle-url/ref=ntt_athr_dp_sr_1?%5Fencoding=UTF8&search-type=ss&index=books&field-author=Simon%20Parsons

http://www.amazon.com/exec/obidos/search-handle-url/ref=ntt_athr_dp_sr_1?%5Fencoding=UTF8&search-type=ss&index=books&field-author=Samuel%20D.%20Faust

http://www.amazon.com/exec/obidos/search-handle-url/ref=ntt_athr_dp_sr_3?%5Fencoding=UTF8&search-type=ss&index=books&field-author=Osman%20M.%20Aly

Назив предмета: Методе одвајања (Х-329)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Станков Јовановић П. Весна



Услов:


Стицање детаљних знања из области хемијских и физичких метода одвајања. Упознавање

са теоријским принципима савремених метода одвајања. Примена теоријског знања

приликом избора одговарајуће методе у односу на постављене захтеве.


Оспособљеност студента да изврши правилан избор методе за одвајање анализиране

супстанце, да сагледа предности и недостатке појединих метода одвајања као и да

практично примени основне технике одвајања у научно- истраживачком раду.


Општа теорија одвајања. Одвајање анализиране супстанце од ометајућих. Дестилација

(једностепена, сложена). Испаравање. Сублимација. Рекристализација. Филтрација.

Ултрафилтрација. Центрифугирање. Хемијске методе одвајања. Методе екстракције.

Теорија екстракционих равнотежа. Типови екстракционих система. Технике екстракције.

Примена метода екстракције у аналитичкој хемији. Хроматографске методе одвајања.

Општи принципи и теорија хроматографије. Подела хроматографских метода. Гас-течна

хроматографија. Јоноизмењивачка хроматографија. Раздвајање методом јонске измене.

Гел хроматографија. Афинитетна хроматографија. Примена хроматографских метода у

аналитичкој хемији.


1. D. A. Skoog, D. M. West, F. G. Holler, Fundamentals of Analytical Chemistry, Saunders

College Publishing, New York, 1996. (превод Школска књига, Загреб, 1999.)

2. D. Harvey, Modern Analytical Chemistry, McGraw Hill Higher Education, 2000.

3. M. Cook et al, Encyclopedia of Separation Science, Academic Press, Edinburgh, 2000.

4. J. M. Miller, Separation methods in chemical analysis, John Wiley & Sons, New York,

1975.


наставе 60

предавања:



Предавања, консултације, колоквијуми, одбрана семинарских радова



колоквијум – 40 (2x20) поена

семинар - 20 поена




Назив предмета:Кинетичке методе анализе (Х-330)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Митић С. Снежана


Број ЕСПБ:8

Услов:


Оспособљавање студената за дизајнирање, извођење и тумачење резултата хемијских

кинетичких мерења који су основа многих савремених експерименталних метода и

поступака.


Овладавање знањима из области хемијске кинетике, како теоријским тако и практичним,

са применом у аналитичке и физичко-хемијске сврхе.


Увод у кинетичке методе анализе. Каталитичке реакције. Кинетичка једначина и

реакциони механизам. Хомогене каталитичке реакције. Примена каталитичких реакција у

аналитичке сврхе. Развој и валидација кинетичких метода анализе.(15)

Активатори и промотори. Реакциони механизми.Аналитичка примена активаторских

ефеката у аналитичке сврхе. Инхибитори. Реакциони механизми, комплекси катализатор-

инхибитор. Аналитичка примена инхибиторних ефеката у аналитичке сврхе.(5)

Каталитичка титрација. Титрационе криве.(5)

Некаталитичке реакције. Методе одређивања.(5)

Кинетика ензима. Карактеризација ензимске активности. Модели катализе: равнотежни и

стационарни модел. Одређивање кинетичких константи. Хемијски механизам ензимске

активности. Инхибиција. Аналитичка примена.(15)

Анализа реалних узорака. Области примене: хемија животне средине, клиничка и

фармацеутска хемија, индустријска хемија, геохемија, пољопривредна хемија, анализа

хране, контрола квалитета производа.(15)


1.D. Perez-Bendito, M. Silva, Kinetics Methods in Analytical Chemistry, Wiley, 1988

2.В. Дондур, Хемијска кинетика, Факултет за физичку хемију, 1992

3.H.E. Avery, Basic Reaction Kinetics and Mechanisms,MACMILLAN, 1971

4.A.G. Marangoni, Enzime Kinetics: A Modern Approach, Wiley, 2004


наставе 60











Назив предмета: Одабрана поглавља физичке хемије (Х-331)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Тошић Б. Снежана

Статус предмета:Изборни

Број ЕСПБ:8

Услов:


Надоградња усвојених знања из физичке хемије стечених кроз претходне нивое студија са

циљем потпунијег разумевања конкретних проблема.


Студент треба да је оспособљен да, преко стеченог знања из физичке хемије, прати и

тумачи системе и проблеме у свим областима хемије нарочито са аспекта термодинамичке

равнотеже односно могућности одигравања процеса.


Одабране партије из следећих области физичке хемије:агрегатно стање материје; хемијска

термодинамика; хемијска равнотежа; равнотежа фаза; раствори и смеше; површинске

појаве; колоиди; хемијска кинетика; електрохемија.


1. P. W. Atkins, Physical Chemistry, W. H. Freemen, New York, 1999.

2. K. J. Laidler, J. H. Meiser, Physical Chemistry, Toronto, 1995.

3. Надежда Петрановић, Хемијска термодинамика, Факултет за физичку хемију, Београд,

1992.


наставе





Семинарски радови: 3x20




Назив предмета: Одабрана поглавља бионеорганске хемије (Х-332)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Ружица С. Николић /

Горан М. Николић



Услов:


упознавање студената са значајем хемијских елемената у живом свету и то биометала и биолиганада

да се у потпуности сагледа и схвати суштина животно важних процеса за чије одвијање су

неопходни Fe, Cu, Na, K, Ca, Zn и други елементи.

стицање знања која имају практичну примену у медицини, биологији, заштити човекове околине,

производњи хране, токсикологији.

Исход предмета Са положеним испитом студент ће моћи:

да сагледа биолошки значај хемијских елемената, метала пре свега,

да разуме улогу истих у биохемијским и животно важним процесима који се непрекидно одвијају у

живим организмима,

критички приступа и анализира чињенице у комуникацији са стручњацима из других дисциплина на

решавању мултидисциплинарних проблема у заштити човекове околине, у биологији, медицини,

производњи хране, токсикологији.


Увод у бионероганску хемију.(2) Биоелементи, биометали, биолиганди.(4) Биолошки значај

алкалних метала.(4) Биолошки значај земноалкалних метала.(4) Металопротеини и

металоензими.(4) Бионеорганска хемија гвожђа.(4) Бионеорганска хемија кобалта, мангана и

никла.(4) Биолошки значај цинка.(4) Бакар као биоелемент.(4) Биолошки значај молибдена.(4)

Бионеорганска хемија хрома и ванадијума.(2) Токсичност биоелемената.(2) Хемотерапијски значај

биоелемената.(2) Модел системи координационих једињења биометала, синтеза, карактеризација и

спектроскопско проучавање (Fe, Cu, Zn, Mo, Cо, Мn).(6) Покретљивост и миграција јона алкалних и

земноалкалних метала.(4) Биоминерализација.(2) Израда семинарског рада; анализа и критички

осврт.(4)

Препоручена литература 1. R. R. Crichton, Biological Inorganic Chemistry An Introduction, Elsevier, 2007.

2. R.M. Roat-Malone, Bioinorganic chemistry, 2nd

Edition, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, New

Jersey, 2007


наставе: 60

предавања:

0


0

Методе извођења наставе Метода усменог излагања, метода демонстрације, метода активног учења, семинарски

радови, панел дискусија.

Оцена знања (максимални број поена 100) Активности на предавањима (укупно 20 поена), један колоквијум (укупно 20 поена) и

семинарски рад (укупно 20 поена). Студент ради завршни тест (40 поена), под условом да

је кроз предиспитне обавезе остварио најмање 20 поена. Коначна оцена се формира на

основу броја поена освојених кроз предиспитне обавезе и на завршном тесту (максимално

100 поена).

Назив предмета: Одабрана поглавља супрамолекулске хемије и хемије макромолекула,

Х-333

Наставник за предавања (презиме средње слово име): Блага Ц. Радовановић

Наставник/сарадник (за вежбе):

Наставник/сарадник (за ДОН):

Статус предмета: изборан


Услов:


Упознати кандидата са најновијим теоријским сазнањима из области супрамолекулске

хемије и хемије макромолекула


Оспособити кандидата за самостални рад из области супрамолекулске хемије и хемије

макромолекула.



Дефиниција. Класификација супрамолекулског домаћин-гост једињења. [6 часа]

Природа супрамолекулских интеракција. Дизајн молекулског домаћина, госта и

комплекса. [6 часа]

Одређивање структуре супрамолекуле. [6 часа]

Супрамолекулска хемија у животу. [6 часа]

Семинарски радови. [3 часа]

Електрон/трансфер процеси. [6 часа]

Течни кристали и полимери. [6 часа]

Одабране органске макромолекуле. Специјални нови материјали. [6 часа]

Полимерни носачи реагенаса и биолошко активних једињења. [6 часа]

Реакције деградације полимера. Механизам оксидационе, фотолитичке и термичке

деградације. [6 часа]

Семинарски радови. [3 часа]


1. J.Steed, J.L.Atwood, Supramolecular Chemistry, J. Wiley, Chichester, UK, 2000

2. B. Stuart, Polymer Analysis, J.Wiley and Sons, UК, 2002

3. B.Miller, Advanced Organic Chemistry, Pearson, New Jersey, 2004

Број часова активне наставе: 60 предавања: Студијски истраживачки рад: 0


предавања, консултације, колоквијуми, семинарски радови, домаћи задатци,



активност у току предавања 1-5 писмени испит 0-50

вежбе - усмени испт

колоквијум-и 0-45 ..........

семинар-и 0-10

Назив предмета: Секундарни метаболити као биомаркери (IBDH4, H-334)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Стојановић С. Гордана

Статус предмета: изборни Број ЕСПБ:8

Услов:-


Могућност коришћења секундарних метаболита у систематици биљака на основу

филогенетских стабала добијених кладистичком анализом.


Оспособљеност студента да на основу података о садржају секундарних

метаболита кладистичком анализом добије филогенетско стабло и на основу њега

разматра сродничке односе између одређених таксономских категорија.



Историјат биохемијске систематике. Примена секундарних метаболита у

систематици [4]. Варијабилност секундарних метаболита [4]. Дистрибуција,

биосинтеза и таксономски значај алкана [4], масних киселина [4],

полиацетилена [4]. Дистрибуција, биосинтеза и таксономски значај терпена [4],

ароматичних и алифатичних испарљивих једињења [8], једињења сумпора [4],

алкалоида [4], цијаногених гликозида [4] и флавоноида[8]. Семинарски радови

[8].


P. Marin, Biohemijska i molekularna sistematika biljaka, NNK Internacional, Beograd,

2003.


наставе







предавања



колоквијум-и 0-44 ..........

Назив предмета: Молекулско моделовање у органској хемији (ИБДХ4, Х-335)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Благојевић Д. Полина


Број ЕСПБ:8

Услов:-


Упознавање студената са основама компјутерске хемије и могућностима које она пружа за

проучавање органских једињења и реакција.


Студенти ће бити оспособљени да самостално изаберу одговарајући теоријски модел за

решавање конкретног проблема у органској хемији. Научиће да самостално изврше

оптимизацију геомјетрије и претрагу конформационог простора одабраног органског једињења

и симулирају његове NMR, IR и UV-VIS спектре. Такође, биће оспособњени да компјутерски

предвиде одабране особине ореганских једињења, које ће им даље омогућити да предвиђају

разлике у реактивности, тј. актвности у оквиру одговарајућег сета једињења.


Компјутерска хемија: могућности и ограничења. Софтвер. Примена у проучавању

органских молекула. Различити нивои теорије (4 часа). Одабир одговарајућег теоријског

модела за проучавање органских молекула и реакција: молекулска и квантна механика,

Хартри-Фокова метода, базисни скупови, пост Хартри-Фокове методе, комбиноване методе

(6 часова). Графички модели и мапе особина органских молекула: молекулске орбитале,

густина електрона, спинска густина, електростатички потенцијал (4 часа). Моделовање

вибрационих фреквенција и термохемијских особина органских молекула (6 часова).

Оптимизација геометрије органских молекула: равнотежне геометрије (6 часа).

Конформациони простор органских молекула (6 часова). Прелазна стања у органским

реакцијама: проналажење и потврда (6 часова). Моделовање реакционих енергија (6

часова). Симулирање NMR, IR и UV-VIS спектара органских једињења коришћењем

софтвера за молекулско моделовање (6 часова). Молекулски дескриптори (4 часа). QSAR

(квантитативна веза између структуре и активности) анализа органских једињења (6

часова).

Препоручена литература 1. С. Марковић, З. Марковић, Молекулско моделирање, Центар за научно-истраживачки рад

Српске академије наука и уметности и Универзитет у Крагујевцу, Крагујевац, 2012.

2. F. Jensen, Introduction to computational chemistry, Second Edition, John Wiley & Sons, Ltd.,

2007.

3. N.L. Allinger, Molecular structure: Understanding steric and electronic effects from molecular mechanics, John Wiley & Sons, Ltd., 2010.


наставе






Aктивност у току предавања 1-5 Писмени испит 0-30

Семинарски рад 0-35 Усмени испит -

Колоквијум 0-30 ..........

Назив предмета: Ремедијационе технологије (Х-336)




Услов: /


Упознавање студената са принципима ремедијације животне средине и физичким,

хемијским и биолошким ремедијационим технологијама.


Уз помоћ стечених знања студент се оспособљава да опише и објасни принципе

ремедијације и појединих врста ремедијационих технологија, да процени врсту и степен

загађења одређене сфере животне средине, да процени ризике загађења и да изврши избор

и начин примене одговарајуће ремедијационе технологије.


Појам ремедијације животне средине. Ремедијација in-situ и ex-situ. Принципи

ремедијације воде, седимента, земљишта, ваздуха и отпада. Физичке ремедијационе

технологије. Хемијске ремедијационе технологије. Биоремедијационе технологије.

Фиторемедијационе технологије. Екоремедијација. Термалне ремедијационе технологије.

Кинетика ремедијационих процеса. Анализа врсте и дистрибуције загађења. Процена

степена загађења и ризика. Избор ремедијационих технологија према врсти сфере и

загађења. Хемијска оксидација in-situ (ISCO). Солидификација/стабилизација у третману

загађеног земљишта и воде. Биоремедијација земљишта и воде загађених органским

полутантима. Ремедијација земљишта и подземних вода загађених тешким металима.


1. Kостић A., Инжењеринг заштите животне средине, Хемијски факултет, Београд,

2007.

2. Lehr J.H., Handbook of Complex Environmental Remediation Problems, McGraw Hill

Professional, 2002.

3. Дорчић И., Основе чишћења уљних загађења. СКТХ/Кемија у индустрији, Загреб,

1987.

4. Wang L.K., Tay J-H., Tay S.T-L., Hung Y-T., Environmental Bioengineering, Humana

Press, New York, 2010.

5. Darnault C.J.G., Overexploitation and Contamination of Shared Groundwater Resources,

Springer Science, New York, 2008.

6. Evanko R.C., Dzombak A.D., Remediation of Metals-Contaminated Soils and Groundwater,

Ground-Water Remediation Technologies Analysis Center, Pittsburgh, 1997.

Број часова активне наставе предавања: 60 Студијски истраживачки рад:





http://link.springer.com/search?facet-author=%22Professor+Christophe+J.+G.+Darnault+Ph.D.%22

Назив предмета: Хуминске супстанце у животној средини (Х-337)




Услов:

Циљ предмета: Упознавање са настанком хуминских супстанци, њиховим

изоловањем и карактеризацијом. Посебна пажња се посвећује проучавању

основних процеса у хидросфери и педосфери у којима учествују хуминске

супстанце, са освртом на интеракције које могу да допринесу дистрибуцији

полутаната и измени постојеће равнотеже у природној средини.

Исход предмета: Применом стечених знања о природи хуминских супстанци,

њиховој структури и основним начинима интеракције у педосфери и хидросфери,

студент је оспособљен да самостално проучава, предвиди и дефинише њихов

утицај и интеракцију коју могу да остваре са различитим загађивачима природне

средине, антропогеног или природног порекла.


1) Класификација, дистрибуција и синтеза хуминских супстанци. 2) Изоловање,

фракционисање и пречишћавање хуминских супстанци (екстракција хуминских

супстанци из земљишта; изоловање и концентрисање хуминских супстанци из

воде; фракционисање терестричних и акватичних хуминских супстанци). 3)

Карактеризација хуминских супстанци хемијским и физичким методама. 4)

Хемијска структура хуминских супстанци (хидролиза, оксидативна деградација,

редуктивна деградација, биолошка деградација). 5) Реакције хуминских супстанци

са металним јонима. 6) Реакције хуминских супстанци са хидратисаним оксидима.

7) Реакције хуминских супстанци са глином. 8) Реакције хуминских супстанци са

органским једињењима.


1. Tipping E., Cation binding by humic substances, Cambridge, 2002.

2. White W., Geochemistry, John-Hopkins University Press, 2005.

3. Stumm W., Morgan J.J., Aquatic Chemistry, John Wiley & Sons, New York,

1996.

4. G. Aiken, D. McKnight, R. Wershaw, P. MacCarthy, Humic substances in soil,

sedimentand water, John Wiley & Sons, 1985

5. Schitzer M., Khan S. U., Humic substance in the environment, Marcel Dekker,

New York,1972


наставе



Теоријска и практична настава у комбинацији са семинарским радом и

интерактивном наставом.


Предиспитне обавезе: семинарски рад (20 поена); презентација пројекта - решавање

задатог проблема (30 поена).


Назив предмета:Инструментална анализа II, (Х-338)

Наставник или наставници (презиме средње слово име):Софија М.Ранчић


Број ЕСПБ:8

Услов:Положени сви претходни курсеви из области Инструменталне анализе


Студент треба да покаже добро сналажење у примени знања из области

инструменталне анализе кроз рад на примени доступних инструменталних метода

на конкретним узорцима из животне и радне средине


Потребно је да је усвојено знање проверено кроз испитивање истих узорака

различитим инструменталним методама, односно кроз добро слагање добијених

резултата. Такође, истраживачки рад на прикупљању, организацији и примени

литературних података, мора бити задовољавајући.


Теоријски део

Савремене инструменталне методе и нјихова примена. по радним недалјама

Примена спектрофотометријских метода у аналитици узорака из животне средине

Примена UV VIS метода у аналитици фармацеутских препарата

Примена метода проточне и секвенцијалне анализе у анализи узорака воде

ваздуха и землјишта

Примена ААS метода за анализу сушеног и свежег билјног материјала, воћа и

поврћа

Примена ААS метода за анализу узорака пијаћих и отпадних вода Примена методе

индуктивно спрегнуте плазме

Примена методе рендгенске емисионе анализе и гама спектроскопије

Примена IR метода у анализи узорака из животне средине

Примена NMR у анализи прехрамбених адитива

Примена MS методе, самостално и у комбинацији с другим методама, за анализу

различитих узорака

Инструменталне методе за анализу психо активних супстанци и нјихових

прекурсора

Инструменталне методе за анализу пестицида и хербицида и нјихових метаболита

Инструменталне методе за анализу квалитета робе широке потрошнје

Практични део

Рад у склопу студијског истраживачког рада , као примена конкретних одабраних

метода, на конкретне узорке.


1. К.А.Rubinson, Ј.F.Rubinson, Contemporary Instrumental Analysis, Prentice Hall, New

Yersey, 2000.

2. D.A.Skoog, D.M.West, F.J.Holler, Principles of instrumental analysis, Saunders

College Publishing, Philadelphia, 1998.

3. F.Rouessac, A.Rouessac, Chemical analysis, Modern instrumental methods and

Techniques, John Wiley&Sons, Chichester, 2000.

4.Одговарајући Интернет сајтови


наставе


120


Метода активне наставе, дијалошка метода, метода рада с текстом, метода

лабораторијског рада


одбрањени наставни колоквијуми, практичан лабораторијски рад, истраживачки

рад. валидација и тумачење добијених резултата

Начин провере знања могу бити различити : (писмени испити, усмени испт,

презентација пројекта, семинари итд......

Назив предмета: Молекулска спектоскопија (Х-339)

Наставник или наставници (презиме средње слово име):Пецев-Маринковић Т.

Емилија


Број ЕСПБ:8

Услов:


Студент надограђује своја знања која је стекао на претходним нивоима студија у циљу

потпунијег разумевања молекулских спектара као и решавања конкретних проблема


Студент треба да се оспособи да стечена знања из молекулске спектроскопије може

применити у даљем усавршавању и раду


Уводни део. Предмет изучавања и примена. Укупна енергија молекула, потенцијалне

криве

Врсте молекулских спектара и области њиховог појављивања.Добијање молекулских

спектара (апсорпција и емисија). Моменти прелаза, интензитет прелаза и ширина

спектралних прелаза

Ротациони и вибрациони молекулски спектри (вибрациони спектри вишеатомских

молекула)

ИЦ спектри. Спектри кондензованих система. Примена ИЦ спектара гасова и пара и

кондензованих система. Рамански спектри и Раманов ефека. Ротациони и вибрациони

Раманови спектри. Интензитет раманских трака,правила искључења

Поређење ИЦ и Раманских спектара. Примена раманских спектара

Електронски спектри. Спектри двоатомских молекула. Молекулске орбитале (дијаграм).

Електронски прелази. Енергија дисоцијације молекула. Изотопни ефекат

Eлектронски спектри вишеатомских молекула. Mолекулско-орбитални дијаграми.

Интензитет апсорпционих трака. Спектри органских једињења

Спектри неорганских једињења (d-d прелази, теорија кристалног лигандног поља).

Прелази са преносом наелектрисања


1. А. А. Jовановић, Mолекулска спектроскопија, Факултет за Физичку хемију, Београд,

2002.

2. Ј. М. Hollas, Modern Spectroscopy, John Wiley & Sons, Chichester, 2004.

факултет, Београд, 1985.

3. J. L. Me Hale, Molecular Spectroscopy, Upper Saddle River, Premtice Hall, 1999.

4. Ž. Bariol, Ž-L. Rivas, Спектроскопије молекула, Факултет за Физичку хемију, Београд,

1992.


наставе





Коликвијуми: 2 x20

Семинарски радови:20




Назив предмета: Конформациона анализа биомакромолекула (Х-340)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Палић Р. Иван



Услов:


Стицање теоријских знања из области конформационе анализе, полисахарида,

протеина и нуклеинских киселина.


Разумевање конформације и значаја конформационих облика полисахарида,

протеина и нуклеинских киселина за биолошку функцију у живим организмима.



3Д структура угљених хидрата. Начини повезивања у сложеним угљеним

хидратима. Веза између структуре и функције. (10 часова); 3Д структура протеина.

Савремене технике у структурној и функционлној карактеризацији протеина:

примарне, секундарне, терцијарне и кватернарне структуре. Веза између структуре

и функције. (25 часова); 3Д структура нуклеинских киселина: РНК и ДНК. Начини

одређивања конформера. Углови ротације у нуклеотиду. Полиморфизам ДНК и

конзервативизам РНК. (25 часова).

Препоручена литература:

1. Весна Никетић, Принципи структуре и активности протеина, Београд,

1995

2. Donald Voet, Judit G. Voet, Biochemistry, John Wiley and Sons, New York,

1995

3. L. Stryer, Biokemija, превод, Школска књига, Загреб, 1995

4. R. H. Garret, Ch. M. Grisham, Biochemistry, Saunders College, Fort Worth,

1999

5. С. Спасић, З. Јелић-Ивановић, В. Спасојевић-Калиманска, Основи

биохемије, Београд, 2000

6. K. Peter C. Vollhardt, Neil E. Schore, Органска хемија, превод, друго

издање, Београд, Хајдиграф 1997


наставе: 60



Теоријска настава: Орална презентација, дијалог, консултације


писмени испит 40, колоквијум 30, семинарски рад 30

Начин провере знања могу бити различити : (писмени испити, усмени испт,

презентација пројекта, семинари итд......

Назив предмета: Одабрана поглавља у примени органских реагенаса у хемијској

анализи (Х-341)

Наставник или наставници (презиме средње слово име): Станков Јовановић П. Весна



Услов:


Проучавање структуре и особина органских једињења као потенцијалних лиганада за

грађење комплекса са металима и њихова примена како у квалитативној и квантитавној

анализи тако и у методама одвајања.


Разумевање равнотежних процеса грађења комплексних једињења, правилан избор

органског једињења као лиганда у циљу квалитативне или квантитаивне анализе

конкретног металног јона, као и уклањање ометајућих фактора маскирањем

Садржај предмета: Реакциона способност органских реагенаса. Комплексна једињења.

Основни појмови. Типови лиганада. Величина прстена, природа донорног атома. Природа

јона метала. Стерни ефекти. Хелатни ефекти. Својства комплекса. Стабилност. Оптичке

особине. Апсорпциони спектри органских реагенаса и њихових комплекса. Хромофоре.

Луминисценција органских једињења и њихових комплекса. Оксидо-редукционе реакције

органских реагенаса и њихови комплекси са металима.

Примена органских реагенаса. Методе раздвајања. Таложни реагенси. Органски

реагенси и екстракционе методе анализе. Органски реагенси код хроматографских метода.

Органски реагенси код јоноизмењивачких метода. Квалитативна анализа. Специфични

органски реагенси. Нормалне соли. Квантитативна анализа. Типови реакција у

кванитативној анализи. Селективност органских реагенаса. Осетљивост и граница

детекције. Гравиметрија: растворљивост органских реагенаса и њихових соли у води;

таложниреагенси. Титриметријске методе: кисело-базни и редокс индикатори.

Спектрофотометријска анализа: грађење обојених комплекса лиганада са донорним

атомима: О,О; N,N; O,N; S,S; S,N. Флуориметрија: специфични органски реагенси.

Маскирање. Општа карактеристика маскирања. Квантитативна оцена маскирања. Основни

маскирајући органски реагенси (донорни атоми: N,S; O,O; S,O). Maскирање смешом

лиганада. Демаскирање и начини демаскирања.


1. З. Холцбехер, Л. Дивиш, M. Kрал, Л. Шуха Ф. Влацил, Органически реагенти у

неорганическом анализе, Mир, Moсква, 1979.

2. И. В. Пјатницкиј, В. В. Сухан, Маскированије и демаскированије в аналитическој химии,

Наука, Москва, 1990.

3. D. A. Skoog, D. M. West, F. G. Holler, Fundamentals of Analytical Chemistry, Saunders

College Publishing, New York, 1996. (превод Школска књига, Загреб, 1999.)

4. Ју. А. Золотов, Е. Н. Дорохова, В. И. Федеева, Основи аналитическој химии, Москва,

Вишаја школа, 1996.


наставе 60

предавања:



Предавања, консултације, колоквијуми, одбрана семинарских радова



колоквијум – 40 (2x20) поена

семинар - 20 поена




Назив предмета: Студијски истраживачки рад 1 (Х-342)Наставник или наставници (презиме средње слово име): сви наставници докторских студија Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 14 Услов: / Циљ предмета

• Оспособљавање за израду докторске дисертације из области хемије (неорганске хемије, аналитичке хемије, органске хемије и биохемије, физичке хемије, индустријске хемије и хемије животне средине),

• упознавање са базама података, • упознавање са начинима претраге, • преглед литературе из научне области.

Исход предмета Студент је оспособњен:

• за коришћење научне литературе и база података, • да прикупи научну литературу у циљу обраде одређене научне проблематике, • за почетак израде докторске дисертације.

Садржај предмета • Упознавање са методологијом научно-истраживачког рада уопште, • Упознавање са метологијом истраживања у области хемијских наука, • Коришћење научне литературе.

Препоручена литература • Према ужој области докторске дисертације, • Научне базе података

Методе извођења наставе • Преглед литературе, експериментални рад, консултације са наставником.

Оцена знања (максимални број поена 100) • Оцена од 5 до 10



• Преглед литературе из научне области, • Преглед литературе из области теме докторске дисертације, • Упознавање са расположивим техникама и методама за експериментални рад у изабраној

области. Исход предмета Студент је оспособњен:

• за коришћење научне литературе и база података према предмету истраживања, • да прикупи научну литературу у циљу обраде одређене научне теме, • да бира методе и технике за реализацију постављене научне теме.

Садржај предмета • Обучавање и рад на апаратима доступним за реализацију теме, • Обрада резултата и података мерења на доступним апаратима, • коришћење софтверских пакета за обраду резултата.


Методе извођења наставе • Преглед литературе, експериментални рад, рад на апаратима, обрада резултата,

консултације са наставником.Оцена знања (максимални број поена 100)

• Оцена од 5 до 10



• Рад на апаратима и обрада резултата мерења, • Припрема резултата за презентацију у оквиру рада који ће бити саопштен на

националној/међународној конференцији. Исход предмета Студент је оспособњен:

• да добијене резултате мерења обрађује, анализира, дискутује уз коришћење литературе и припрема за презентацију на националној/међународној конференцији.

• рад из категорије М60 или М30 Садржај предмета

• методологија научно-истраживачког рада, • обрада екперименталних резултата, • припрема рада за презентацију.


Методе извођења наставе • Преглед литературе, експериментални рад, рад на апаратима, обрада резултата, припрема

рада за презентацију на научној конференцији консултације са наставником. Оцена знања (максимални број поена 100)

• Оцена од 5 до 10



• Рад на апаратима и обрада резултата мерења, • Припрема резултата за презентацију у оквиру рада који ће бити саопштен на

националној/међународној конференцији и у часопису најмање категорије М50. Исход предмета Студент је оспособњен:

• да добијене резултате мерења обрађује, анализира, дискутује уз коришћење литературе и припрема за презентацију на националној/међународној конференцији.

• рад из категорије М60, М30 или М50 Садржај предмета

• методологија научно-истраживачког рада, • обрада екперименталних резултата, • припрема рада за презентацију, • писање и публиковање научног рада из категорије најмање М50.


Методе извођења наставе • Преглед литературе, експериментални рад, рад на апаратима, обрада резултата, припрема

рада за презентацију на научној конференциј и публиковање у часопису категорије М50, и консултације са наставником.



• Рад на докторској дисертацији, • Оспособљавање за самостално решавање постављених задатака и научних проблема према

расположивим материјално-техничким условима и могућностимам, • Избор техника и метода рада на решавању постављених задатака, • обрада научних резултата, • припрема, презентација и публиковање научних резултата, • оспособљавање за писање и апликације пројеката и извешатаја о раду на истима.

Исход предмета Студент је оспособњен:

• за решавање неких научних проблема, • да на основу добијених резултата мерења изводи закључке и исте презентује и припрема за

публиковање, • да аплицира за пројекте, и пише извештаје о раду за исте. • остварено минимално 5 поена по основу објављивања (прихавћено за објављивање) радова

из катогорије М20. Садржај предмета

• методологија научно-истраживачког рада, • обрада резултата који се добијају различитим техникама и методама анализе уз коришћење

одговарајућих база података, • припрема резултата рада за презентацију, • писање и публиковање научног рада из категорије М20, • упознавање са домаћим и међунродним пројектима, • припрема апликација за пројекте и писање извештаја о раду на истима.


Методе извођења наставе • Преглед литературе, експериментални рад, рад на апаратима, обрада резултата, припрема и

публиковање рада у часопису категорије М20, упознавање са домаћим и међунродним пројектима и условима за аплицирање, консултације са наставником.


Назив предмета: Докторска дисертација (Х-347)Наставник или наставници (презиме средње слово име): сви наставници менториСтатус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 30 Услов: објављен бар један научни рад категорије М20 Циљ предмета

• Оспособљавање студената за самостално и оригинално решавање комплексних проблема у области хемије.

• У оквиру израде докторске дисертације студент се оспособљава за потпуно самосталан и оригиналан рад у области опште и неорганске хемије, органске хемије, биохемија, аналитичке хемије, наставе хемије, примењене хемије и хемије животне средине, у зависности од одабране теме докторске дисертације.

Исход предмета • Студент је оспособљен да потпуно самостално решава комплексне проблеме у области хемије.

Садржај предмета • Докторска дисертација представља потпуно самостални и оригинални истраживачки рад

студента у коме се он упознаје са методологијом истраживања у специфичним областима хемије и даје оригинални научни допринос у области из које ради докторску дисертације, што потврђује публиковањем резултата своје дисертације у научним часописима.

• Након обављеног истраживања и публиковања радова, студент припрема докторску дисертацију у форми која садржи следећа поглавља: Увод, Теоријски део, Експериментални део, Резултати и дискусија, Закључак, Преглед литературе.

• Студент приступа одбрани рада пред комисијом састављеном од минимално три наставника, од којих је најмање један са другог факултета, у оквиру које износи резултате до којих је дошао приликом израде рада.

Препоручена литература • Према теми докторске дисертације

Методе извођења наставе • Анализа разултата из докторске дисертације уз консултације са наставником који директно

руководи израдом докторске дисертације. • Саопштавање резултата докторске дисертације. • Писање радова. • Писање докторске дисертације. • Одбрана докторске дисерације.

Оцена завршног рада (максимални број поена 100) • Израда рада: 50 • Писање рада: 20 • Одбрана рада: 30

Documents

Назив предмета: Одабрана ...operator.pmf.ni.ac.rs/.../hemija/das/prilozi/prilog_5_2.pdf · R.V. Parish Nmr, Nqr, Epr, and Mossbauer Spectroscopy in Inorganic