УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ …polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2014/10/Arnold_Majoros.pdf · Арнолд Мајорош НАЛАЗ

Арнолд Мајорош

НАЛАЗ ВИРУСА ПЧЕЛА И ПАРАЗИТА VARROA DESTRUCTOR У ПЧЕЛИЊИМ ЗАЈЕДНИЦАМА У

ОПШТИНИ ТЕМЕРИН

Мастер рад

Нови Сад, 2014.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за ветеринарску медицину

Кандидат Ментор

Арнолд Мајорош, дипл. вет. проф. др Нада Плавша

НАЛАЗ ВИРУСА ПЧЕЛА И ПАРАЗИТА VARROA DESTRUCTOR У ПЧЕЛИЊИМ ЗАЈЕДНИЦАМА У


Мaстер рад

Нови Сад, 2014

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за ветеринарску медицину

Арнолд Мајорош Мастер рад Садржај

САДРЖАЈ

1. УВОД 1. 1. МЕДОНОСНЕ ПЧЕЛЕ

1.1.1. Генетика 1.1.2. Анатомија медоносне пчеле

1.2. МЕД 1.2.1. Еколошка производња меда 1.2.2. Састав меда 1.2.3. Својства меда 1.2.4. Мед у људској исхрани 1.2.5. Врсте меда 1.2.6. Еко-пчеларење 1.2.7. Пчеларска производња

1.3. ВИРУСИ ИЗАЗИВАЧИ БОЛЕСТИ ПЧЕЛА 1.3.1. Хронична парализа пчела - Paralysis chronica 1.3.2. Акутна парализа пчела - Paralysis acuta 1.3.3. Мешинасто легло 1.3.4. Болест деформисаних крила 1.3.5. Болест црних матичњака 1.3.6. Кашмирски вирус

1.4. ВАРООЗА-VAROOSIS 1.5. ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА ПОЛИМЕРАЗЕ (PCR) 1.6. УДРУЖЕЊЕ ПЧЕЛАРА „ШАНДОР СИГЕТИ“ 1.7. ПРЕЗИМЉАВАЊЕ ПЧЕЛА

2. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА 3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

3.1. ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА ПОЛИМЕРАЗЕ (PCR) 3.1.1. Припрема узорака за анализу 3.1.2. Екстракција нуклеинске киселине и RT-PCR анализа

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ 4.1. НАЛАЗ ВИРУСА ПЧЕЛА 4.2. НАЛАЗ ВАРОЕ КОД ПЧЕЛА 4.3. ПРИКАЗ БРОЈНОГ СТАЊА ПЧЕЛИЊИХ ЗАЈЕДНИЦА У ОПШТИНИ ТЕМЕРИН 4.4. ПРОПАДАЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ЗАЈЕДНИЦА У ПЕРИОДУ ЗИМОВАЊА

5. ЗАКЉУЧАК 6. ЛИТЕРАТУРА

Арнолд Мајорош Мастер рад Резиме

РЕЗИМЕ

Пчеларство je веома значајнo за пољопривреду. Од суштинске је важности, не

само због производње меда и других пчелињих производа, већ и због опрашивања

биљака које обезбеђују пчеле.

У току последње деценије повећало се научно интересовање за вирусне

болести пчела (Apis mellifera). До сада је откривено најмање 18 различитих вируса

код пчела, а сматра се да од тога шест вируса изазивају озбиљне болести. Клинички

знаци болести и сумња на присуство вируса код пчела у српским пчелињацима

постоје дуги низ година, али њихово присуство није било лабораторијски потврђено.

У овом мастер раду испитиване су пчеле на присуство шест вируса: Вирус

акутне парализе пчела (ABPV), Вирус црних матичњака (BQCV), Вирус хроничне

парализе пчела (CBPV), Вирус деформисаних крила (DWV), Кашмирски вирус

(KBV) и Вирус мешинастог легла (SBV) у 21 узорку пчела пореклом из 21 кошнице

(4 пчелињака) на територији општине Темерин у Србији. Користећи PCR методу

којој претходи реверзна транскрипција (RT-PCR), присуство вируса потврђено је у

свим испитиваним узорцима (100%). Најчешће нађени вирус био је Вирус црног

матичнјака, присутан у свих 21 (100%) узорака, затим Вирус деформисаних крила у

20 (95,24%), Вирус мешинастог легла у 13 (61,90%), Вирус акутне парализе у 9

(42.86%) и Вирус хроничне парализе у 5 (23.81 %) од укупно 21 узорака. Кашмирски

вирус није нађен ни у једном узорку. У већини анализираних узорака нађено је више

од једне врсте вируса, у појединим узорцима чак 3 до 5 различитих врста вируса у

сваком пчелињаку, што представља велику претњу испитаним пчелињацима.

Задатак овог мастер рада је био и да се испита присуство паразита Varroa

destructor у пчелињим друштавима. Varroa destructor је нађена у 20 од 21

испитиваних пчелињих заједница. Само у 3 пчелиње заједнице број нађених Varroa

destructor био је већи од 10.

Проценат пропадања пчелиних заједница у периоду зимовања, зима/пролеће

2013/2014. године у 4 испитивана пчелињака износио је 4,6%. Разлози пропадања

пчелињих заједница били су грабеж и недостатак хране.

Арнолд Мајорош Мастер рад Резиме

Увидом у евиденцију Удружења пчелара „Шандор Сигети“ из Темерина из

марта 2014. године, на територији оштине Темерин број регистрованих пчелара

износи 46 са укупно 736 пчелињих друштава.

Арнолд Мајорош Мастер рад Abstract

ABSTRACT

Beekeeping plays a highly significant role within the agricultural sector. It is

essential, not just for honey, which has a long medicinal history, and other hive products

such as bees wax, but also for the pollination provided by bees.

The scientific interest in viral diseases of the honeybee (Apis mellifera) has been

increasing considerably during the last decade. At least 18 different viruses have been

detected in honeybees so far, but six of them are considered to be able to cause severe

disease. Clinical signs of disease and suspicions on the bee viruses presence in Serbian

apiaries exist for many years, but with no laboratory confirmation data.

This master work describes the detection of six honeybee viruses: acute bee

paralysis virus (ABPV), black queen cell virus (BQCV), chronic bee paralysis virus

(CBPV), deformed wing virus (DWV), Kashmir bee virus (KBV), and sacbrood virus

(SBV) in 21 bee samples originated from 21 beehive (4 apiaries) on the territory of

municipality Temerin in Serbia. Using one-step reverse transcription-PCR (RT-PCR), bee

virus presence was detected in all examined samples (100%). The most prevalent virus was

BQCV, present in all 21 (100%) samples, followed by DWV, SBV, ABPV and CBPV

(detected in 20 (95.24%), 13 (61.90%), 9 (42.86%) and 5 (23.81%) samples respectively),

while KBV was not detected in any sample. In most of the tested samples more than one

virus was identified, there were 3 to 5 different viruses in each apiary, which is a great

burden of surveyed apiaries caused by multiple viral infections.

Part of this master work was to investigate the presence of Varroa destructor mites

in honey bee colonies. Varroa destructor was found in 20 of 21 surveyed apiaries. Only in

3 apiaries number of found Varroa destructor was more than 10.

Bee communitie losses for the winter of 2013-2014 in 4 surveyed apiaries was

4.6%. Reasons for losses of honeybee colonies were robbery and lack of food.

In March 2014, on the territory of municipality Temerin, there was 46 registered

beekeepers with a total of 736 bee colonies, by the records of The Beekeepers Association

“Sándor Szigeti” in Temerin.

Арнолд Мајорош Мастер рад Увод

1

1. УВОД

1. 1. МЕДОНОСНЕ ПЧЕЛЕ

Аpis mellifera и свилена буба до пре 50 година биле су једине врсте инсеката

које је човек успешно гајио. Постоје подаци да ју је човек гајио већ око 7000 год. пре

н.е. за добијање меда, када су друштва одржавана у глиненим судовима или корпама.

Постоји 24 раса врсте Apis mellifera. Расе имају различите физичке (бојa тела,

дужинa крила, осетљивост на болести...) и бихевиоралне карактеристике. Расе се

могу укрштати међусобно. Таксономски статус врсте Apis mellifera приказан је у

табели 1.

Табела 1. Таксономски статус врсте Apis mellifera

Phylum Arthropoda Classis Insecta Ordo Hymenoptera Superfamilia Apoidea Familia Apidae Subfamilia Apinae Tribus Apini Genus Apis Species mellifera

Крањска раса (Apis mellifera carnica) насељава простор југоисточних Алпа,

територију бивше СФРЈ, Балкан и Подунавље. Постоје два варијетета (екотипа): сива

и жута банатска пчела. Одликују се великом производњом меда. Добро зимују са

малом потрошњом меда.

Кавкаске пчеле (Apis mellifera. caucasica) су специфичне по екстремној

мирноћи.


2

Тамне немачке пчеле (Apis mellifera melifera) су познате по добром

презимљавању у северним областима.

Афричка група пчела има велики број географских раса (12), којима припада

и озлоглашена Apis mellifera scutellata. Неколико матица ове високо одбрамбене расе

биле су пренете у Бразил 1957. Од њих су настале пчеле понате данас као

„Африканизоване медоносне пчеле”.

На сликама 1, 2 и 3 приказана су друштва Аpis floreа (мала индијска пчела), Аpis

dorsata (џиновска пчела) и Аpis cerana. У последњих неколико година описано је

још 3-4 нових врста

Слика 1. Радилице врсте Аpis floreа (мала индијска пчела)


3

Слика 2. Кошница друштва Аpis dorsata (џиновска пчела)

Слика 3. Аpis cerana

Архитектура саћа код свих медоносних пчела је веома слична, са

шестоугаоним ћелијама. Граде их од воска из воштаних жлезди. У ћелијама одгајају

легло и чувају храну.


4

Искоришћавање простора у саћу, слично је код свих медоносних пчела: мед је

увек у горњем делу саћа, испод су редови ћелија са поленом, легло са радилицама, и

легло са трутовским ћелијама. Матичњаци се обично изграђују на нижим ивицама

саћа.

Све медоносне пчеле имају наслеђену особину понашања: сакупљање

одређених количина меда и полена као резерви хране. Количина хране коју

медоносне пчеле сакупе зависи од неколико фактора: сезонска способност за

сакупљање хране, бројност радилица у друштву и њихова стопа репродукције,

капацитет друштва итд.

Друга важна наследна карактеристика лежи у начину и месту изградње саћа у

природним условима: тако неке врсте рода Apis изграђују гнездо са једним сатом,

док друге граде вишесатна гнезда у мрачним шупљинама.

Све медоносне пчеле су еусоцијалне врсте инсеката. У пчелињим друштвима

постоје три касте пчела: матица, радилице и трутови (Слика 4). Међу кастама

постоји јасна подела рада и специјализација у обављању биолошких функција:

• Матица (репродуктивна женка) специјализована за производњу и полагање

јаја. Може да положи 1 јаје у минути, дању и ноћу, око 1500 за 24-сата и

200,000 у току једне године.

• Трутови (репродуктивни мужјаци). У друштву се може наћи до 500 трутова и

то у пролеће и лето.

• Радилице (стерилне женка) обављју све послове у друштву, скупљају полен и

нектар, одгајају ларве у друштву, бране колонију... Друштво може да има до

60,000 радилица.


5

Слика 4. Три касте пчелињег друштва

Живот свих медоносних пчела почиње од јајета, које полаже матица на дно

воштане ћелије у леглу кошнице. После 3 дана из јајета се излеже радиличка ларва.

Пчеле дадиље хране ларву најпре матичним млечом, онда поленом и медом још 6

дана. Тада она постаје лутка која мирује. Током 14 дана као лутка, затворена у

поклопљеној ћелији, она се развија у пчелу радилицу, излеже се 21. дана.

Пчеле радилице су женке али нису плодне. Нормално не полажу јаја. Ако их

положе, од њих ће настати трутови. Има их 20.000 до 60.000 у друштву. Имају

неколико различитих улога у току живота. Живе 4 до 6 недеља у летњим месецима и

око 4 до 5 месеци током зиме.

У кошници свака пчела према својој старости обавља одређен посао, па тако

разликујемо:

• пчеле хранитељице (0-3 дана старости) - хране младе пчеле и легло

• пчеле градитељице (3-10 дана старости) - граде саће (луче восак и матични

млеч)

• пчеле чистачице (10-15) чисте кошницу износећи труње и мртве личинке или

пчеле, те лепећући крилима на улазу у кошницу убацују зрак у кошницу,

чиме у кошници стално одржавају потребну температуру (око 25 °C)

• пчеле стражарице (15-20 дана старости) - чувају кошницу од непријатеља

• пчеле радилице (20 дана до краја живота) доносе у кошницу нектар, пелуд,

прополис и воду.


6

За одбрану кошнице и личну одбрану користе жаоку са зупцима кроз коју

излучују отров Свеже излучени пчелињи отров је жућкаста, опалесцентна течност

слична сирупу, горког укуса, мирисa сличног меду. Садржај воде у пчелињем отрову

варира између 55 и 70%, a pH вредност му je кисела (између 4,5 и 5,5).

Пчелињи отров је изузетно комплексна мешавина, која се већим делом (80%)

састоји од беланчевина. Беланчевине су или велике (протеини) или мале-

молекуларне масе (пептиди – најважнији су биогени амини и феромони који преносе

сигнале за узбуну).

Пчелињи отров или његове компоненте користе се у апитерапији,

алергологији (Мüller, 1998.), у експерименталној биологији (н.пр. Bkaly, 1997.).

Када пчела убоде човека, жаока након убода остаје у кожи човека заједно са

отровном кесицом. Убоди пчела су посебно опасни за алергичне особе. Особе

алергичне на пчелињи отров могу се подвргнути процесу десензибилизације на

отров.

Радилице имају посебан вид комуникације тзв. „плес” којим саопштавају

локације и количине извора хране другим пчелама сакупљачицама у друштву. Von

Frisch је описао њихов плес:

1. Кружни плес (Round dance) - када је извор хране удаљен мање од 50m од кошнице

2. Игра вртења, окретања, махања (Waggle dance)” - када је извор хране удаљен више

од 50m од кошнице. Приликом окретања абдомен се окреће и крила подрхтавају, при

чему се угао понавља у односу на вертикалну осу, или силу теже (овде 20° десно)

Из својих жлезда радилице луче феромоне и користе их за препознавање

пчела у друштву, пренос алармног сигнала и привалачење других пчела друштва.

Матица је (нормално) само једна у друштву. Настаје исхраном женске ларве

матичним млечом током ларвалног стадијума. О матици се брину пчеле радилице.

Њена основна улога је полагање јаја. Живи 2 до 5 година. Може да положи 1500 јаја

на дан у врху сезоне. Уобичајено је да се матице обележавају бојом (свака сезона

има своју боју).

Пре него што стара матица умре, или оде да формира друго друштво, она

положи једно јаје у крупну матичњачку ћелију. Пчеле дадиље хране ларву само са

матичним млечом, који производе њихове жлезде у глави. За само 16 дана нова

матица се излеже. Она претражује и уништава све ривалске матице, пошто може да

буде само једна у друштву.


7

Када је стара 10 дана, нова матица одлази на свадбени лет, прате је трутови

из суседних кошница. Она се пари са 7 или више њих, складишти њихову сперму за

остатак живота од 2 до 5 година. Матица положи око 1.200 јаја дневно, близу

200.000 по сезони. Ово је неопходно имајући у виду да радилице живе у просеку 6

недеља током лета, а друштво треба да има 40 до 50 хиљада пчела на врхунцу

сезоне.

Матица производи феромоне који се преносе ваздухом (“матична супстанца”)

којима држи друштво у устројству, лојалним и заштитнички расположеним према

матици. Феромони матице привлаче радилице ка њој, дају информацију друштву да

матица постоји, служе као сексуални атрактанти, стимулишу малу популацију у

кошници на већу активност.

Има жаоку, али за разлику од радилица њиена жаока нема зупце – користи је

за убијање друге матице.

Трутови су мужјаци у пчелињем друштву, развијају се из неоплођеног јајета.

Крупнији су од радилица. Имају крпне очи. Полно зрели су са 2 недеље. Једина

улога у животу им је парење са неспареном матицом. Паре се једном у области

“конгрегације трутова” на око 15 до 90 m изнад земље и онда умиру. Преживели

бивају избачени из кошнице у јесен и умиру. Немају жаоку.

Табела 2. Животни циклус медоносне пчеле

Стадијум развоја Трајање стадијума у данима

Матица Радилица Трут Јаје 3 3 3 Ларва 5,5 6 6,5 Лутка 7,5 12 14,5

УКУПНО 16 21 24

1.1.1. Генетика

Женке (матица и радилице) имају 32 хромозома, 16 од мајке, 16 од оца.

Мужјаци (трутови) имају 16 хромозома (само од мајке), јер настају партеногенезом

(из неоплођених јајних ћелија).

1.1.2. Анатомија медоносне пчеле

Медоносна пчела има три главна телесна региона главу, грудни део и абдомен

(Слика 5) и сваки регион је састављен из неколико делова.


8

Инсекти имају чврст спољашњи омотач назван егзоскелет, за разлику од

унутрашњег скелета кичмењака. Егзоскелет се сачињен од хитина, штити

унутрашње органе инсеката и помаже да се спречи исушивање. Приликом раста,

инсект мора да пресвуче егзоскелет.

Слика 5. Телесни региони медоносне пчеле (Биологија медоносне пчеле,проф.др.Љубиша Станисављевић,Универзитет у Београду-Биолошки

факултет)

На глави постоје три ока, која се зову оцеле, налазе се на врху главе између

крупних сложених очију. Оцеле детектују светлост, али не могу да се фокусирају

или виде слику као веће сложене очи. Пчеле користе своје антене да сазнају више о


9

својој околини: Сићушне сензорне длаке на свакој антени им омогућавају да осете

мирис, укус, осете покрете ваздуха и да комуницирају једне са другима.

Свако сложено око има скоро 7.000 шестоугаоних фацета (оматидија). Свака

фацета је као мини око, које садржи сопствени објектив и сензорне ћелије.

Кашиколике закривљене вилице медоносне пчеле, које се зову мандибуле служе им

за више радњи: Оне се могу користити да уносе храну, моделују восак за изградњу

ћелија саћа, хране младе или матицу, па чак и за борбу. Дуга рилица на предњој

страни главе пчела се користи за уношење течности, као што су нектар, мед или

вода. На врху рилице се налази језик у виду кашичастог проширења (Слика 6).

Слика 6. Глава и усни апарат пчеле (Биологија медоносне пчеле,проф.др.Љубиша Станисављевић,Универзитет у Београду-Биолошки факултет)

У грудном делу (торакс) налази се "мозак" и 7 ганглија вентрално низ тело.

Седма ганглија је близу абдомена. То је разлог зашто одвојен део тела са жаоком

пчела наставља да пумпа отров. Ганглије контролишу крила, хемолимфу, ноге, итд.

Ваздушне кесе (Слика 7) су у вези са површином преко трахејних цевчица,

појављују се у близини крила, служе за дисање. Такође се налазе и дисајни отвори

(спиракулуми) са стране абдомена.


10

Слика 7. Положај ваздушних кеса (Биологија медоносне пчеле,проф.др.Љубиша Станисављевић,Универзитет у Београду-Биолошки факултет)

Имају два пара крила. Предња и задња крила на свакој страни су спојена

током летења низом кукица (хамули). Брзо покретање крила изазива

карактеристично “зујање”. Медоносна пчела може да лети брзином до 24 km/h.

Као и други инсекти, пчеле имају 6 ногу. Примарно их користе за ходање.

Међутим, ноге медоносне пчеле имају специјализоване делове као што су чистачи

антена на предњим ногама, и поленове корпице на задњим.

Длачице медоносне пчеле су гранате.

Абдомен медоносне пчеле има шест делова (Слика 8). Гледано са спољашње

стране, виде се само шест абдоминалних сегмената, ипак одрасле пчеле имају девет,

док ларва има десет сегмената.


11

Слика 8. Положај абдомена (Биологија медоносне пчеле,проф.др.Љубиша Станисављевић,Универзитет у Београду-Биолошки факултет)

Медоносне пчеле имају повратно кретање хране од усних делова до медног

желудца и назад. Медни желудац (вољка) је складишни простор за држање свеже

сакупљеног нектара или воде и за транспорт до/од гнезда.

Варење хране се обавља у средњем цреву. Задње црево апсорбује воду и

хранљиве материје и проводи малу количину несварених отпадака у ректум, где се

сакупљају до избацивања. У пролеће се сакупљени отпаци избацују у тзв. летовима

за прочишћавање.

Крв (хемолимфа) се не преноси преко артерија и вена него протиче слободно

кроз тело, контролисано од стране дорзалне и вентралне диајафрагме, понекад

названих судовима, мехурима или срцем. Кисеоник улази у пчелу преко

спиракулума (постоје два низа од по 6 на абдомену и трахејама повезаним са 3

спиракулума на горњем делу торакса) затим иде у мешкове у абдомену који га

преносе у крвну течност.

Пчеле имају 4 пара воштаних жлезди, која се зову огледалца. Током периода

продукције воска у животу радилице, жлезде у великој мери задебљавају и

попримају жлездану структуру. Восак се избацује као течност, очврсне у мале

пахуљице или листиће (scales), и остају у воштаним џеповима. Воштани листић се


12

онда пребацује до мандибула где се жваће у компактну савитљиву масу. После

прерастања периода лучења воска, код радилица жлезде се дегенеришу и чини их

раван слој ћелија.

Радилице имају Nasanoff жлезду на крају свог абдомена. Ову Nasanoff жлезду

користе пчеле стражарице на улазу у кошницу да рашире мирис који спроводи младе

пчеле назад на улаз током раних летова.

На крају радиличког абдомена је жаока (ovipositor). Жаока радилице је

назубљена тако да приликом убода она остаје забодена у кожу. У покушају да се

ослободи, део пчеле (жаока, отровна кеса и ганглија) остаје, што оштећује пчелу и

она умире. Отровна кесица наставља да се контрахује рефлексно, континуирано

пумпајући отров у рану још неколико секунди. Жаока матице је слабо назубљена и

“поново употребљива”, а служи за убијање ривалских матица.

1.2. МЕД

1.2.1. Еколошка производња меда

У природи постоје два извора слатких сокова из којих пчеле производе мед:

нектар и медљика (медена роса). Нектар је слатки сок који излучује медоносно биље

из посебних жлезда - нектарија. Оне се обично налазе у цвету биљке. Хемијски

састав нектара као и концентрација шећера у њему, различит је и зависи од врсте

медоносног биља. Мед произведен од нектара назива се цветни мед.

Медљика је слатки сок који излучују разне врсте лисних уши. Мед

произведен од медљике назива се мед медљиковац. Пчеле скупљају слатке сокове у

природи и доносе их у кошницу у свом усном мехуру (устима). У усном мехуру

пчеле нектар се меша са материјама које пчела лучи из својих жлезда. По доласку у

кошницу пчела сакупљачица предаје скупљени нектар младим пчелама

хранитељицама, чије жлезде имају већу способност да претварају сложене шећере у

једноставне шећере. Даљи поступак састоји се у томе да пчеле одлажу нектар у

ћелије саћа, али само до половине ћелије како би сувишна вода из нектара што пре

испарила, истовремено под деловањем ферментације повећава се концентрација


13

шећера у нектару што кроз неко време доводи до згушњавања нектара и његовог

претварања у мед.

1.2.2. Састав меда

Главни састојци меда су шећер (око 76%), вода (око 18%) и остало (око 6%).

Основну карактеристику меду даје шећер, а остали састојци који се у меду налазе у

мањим количинама пресудни су за разлику између разних врста меда (боја, арома,

укус).

Шећер се у меду састоји од три врсте шећера:

• Воћни шећер (фруктоза или левулоза), којег у меду има највише, око 41%

• Грожђани шећер (глукоза или декстроза), око 34%

• Обични шећер (тршчани или сахароза) којег има најмање 1-2%

Међусобни однос разних врста шећера у меду зависи од извора, односно

цветне паше, а донекле и од ензима инвертазе који разлаже обични шећер на

грожђани и воћни. Тај ензим се већ налази у цвету из којег пчеле сакупљају нектар,

али је присутан и у самом организму пчеле. Зрео мед нема више од 2% обичног

шећера, зато што ензим инвертаза разлаже обични шећер на једноставне шећере.

Ензим инвертаза наставља своје деловање у меду и после врцања, ако грејањем меда

или неким другим поступком није био уништен, тако да стајањем мед зри, тј. има све

мање обичног шећера. Остали састојци меда, њих око 6% су декстрини, минерали,

протеини, киселине и витамини. Њихов однос у саставу меда је врло различит у

различитим врстама меда.

Минерали су врло важни за раст и здравље људског тела. Познат је значај

гвожђа у хематопоези, као и калцијума изградњи костију. Мед углавном садржи

следеће минерале: калијум, сумпор, калцијум, натријум, фосфор, магнезијум,

силицијум, гвожђе, манган и бакар.

Протеини, као саставни делови биљака у мед долазе из нектара и полена.

Киселине које се налазе у меду су углавном јабучна и лимунска, а витамина

има у врло малим количинама. У меду су пронађени: витамин Ц и неки витамини Б

комплекса. Количина витамина у меду зависи од биљке са које пчеле сакупљају

нектар, од зрелости меда и од полена у меду. Та мала количина добродошла је као

допуна уносу витамина у свакодневној исхрани. У меду су још пронађена и етерична


14

уља која му дају карактеристичну арому. Но, те су материје врло лабилне и лако

испаре грејањем меда.

1.2.3. Својства меда

Кристализација настаје кад грожђани шећер не остаје више у течном стању у

меду, него се претвара у чврсту материју, кристале. Кристализација захвата само

један саставни део меда, декстрозу. Други део левулоза, и даље остаје у течном

стању и ствара танки текући слој око кристала декстрозе. Кристализовани мед има

сличности са чврстим шећерима па се зато и назива ушећерени мед. Такав мед мења

и боју и укус. Кристализација зависи од степена концентрације шећера у меду и

односа грожђаног и воћног шећера. Што је више грожђаног шећера, а мање воћног,

кристализација је бржа и јача и обрнуто. Мед се у новом, младом саћу спорије

кристализује, а у старом саћу или врцани мед кристализује се брже.

Могућност кристализације је мања, што је садржај воде у меду већи. Гушћи је

мед засићенији грожђаним шећером и зато склонији кристализацији. За врење вреди

управо супротно правило. Што је мед ређи то је склонији врењу.

Мед прве класе не сме имати више од 20% воде у себи. Тај се проценат иначе

креће између 13% и 21%, већ према врсти меда и стадијуму зрења. Зато је врло

важно да се мед из кошница не вади прерано, док није потпуно поклопљен.

1.2.4. Мед у људској исхрани

Индустријска производња шећера задовољила је све веће потребе људи, које

производња меда није могла, па је тако потиснула потрошњу меда на штету људске

потребе.

Обични шећер или сахароза је дисахарид и тело га најпре помоћу ензима

раставља на грожђани шећер (декстрозу) и воћни (левулозу), тј. инвертује га. Будући

је мед већ природни инвертни шећер наш организам не треба да га разлаже. Мед је

се лакше вари и зато је погоднији за људски организам, а нарочито за малу децу која

имају осетљивије варење, за болеснике и старије људе.

Доказано је и да организам задржава у себи више калцијума добијеног из

хране, ако се обични шећер замени медом, а исто важи и за магнезијум. Мед, помаже

и у стварању хемоглобина у крви.

Витамини, протеини и неке друге материје, иако их у меду нема много, ипак

дају предност меду у људској исхрани. Осим за људску храну мед се користи и у


15

козметици, у медицини, као антисептик за ране, за израду неких мириса итд. Такође

треба споменути и производе пчелињих активности као што су восак, полен,

матични млеч, прополис, који сами или у комбинацији са медом постају не само

вредне намирнице, него се користе и у медицинске сврхе. Тако се на пр. прополис

користи у народној медицини за лечење гнојних рана, опекотина, жуљева, брадавица

итд. Полен, богат корисним материјама делује против слабокрвности, нормализује

рад органа за варење, поправља апетит и радну способност, снижава крвни притисак,

те повећава количину хемоглобина у крви.

1.2.5. Врсте меда

Багремов мед је изразито светле бој, угодног мириса и благог укуса. Убраја се

у најцењеније врсте меда. Помаже код несанице, умирује превише надражени нервни

систем и отклања последице нагомиланог стреса. Месецима остаје у течном стању.

Багремов мед добар је за умирење, код вртоглавице, несанице и сличних сметњи.

Препоручује се узимање са чајем од камилице јер се тако појачава деловање и меда и

чаја. Препоручује се узимање увече, пре спавања.

Мед кестена је таман, препознатљивог мириса и изразито карактеристичног

горког укуса. Повољно делује на целокупни дигестивни систем. Препоручује се да се

конзумира за лечење органа за варење. Има изванредно деловање у опоравку код

жутице, после операције жучи и сл.

Липов мед је бистар, готово прозиран, угодног мириса и благог укуса. Доноси

олакшање код прехлада, упала дисајних и пробавних органа, те неких бубрежних

обољења. Неизмерно значење има у избацивању штетних материја из организма јер

поспешује метаболизам. Мед од липе смирује грчеве, примењује се против

бубрежних болести. Треба напоменути да се не сме давати особама које пате од

болести срца и крвних судова, што исто важи за чај од липе.

Кадуљин мед се користи против прехлада јер омогућује лакше избацивање

слузи из душника и бронхија, па и из желуца и једњака. Тако се болесник боље

осећа, и враћа му се апетит. Чај с медом од кадуље не сме да се узима врућ, већ млак.

Шумски мед је врло таман, специфичног мириса и укуса. Наглашено

богатство минералних материја (гвожђе) подиже ниво хемоглобина у крви, повећава

снагу срца и издржљивост крвних суова, као отпорност имуног система.

Препоручује се деци, трудницама и старијим особама.

Шумски мед - мед од медљике још се зове и медљиковац.


16

Ливадски мед је мед од разног ливадног цвећа, па му је према томе и

деловање широко. Препоручује се у свакодневној исхрани, нарочито деце и старијих

особа, као и свих оних којима је потребан опоравак и додатна енергија. Судећи по

количинама ливадског меда ливаде су значајна паша за све пчеле.

Сунцокретов мед је tamno жут, препознатљивог мириса и укуса. Благотворно

делује на респираторни систем, а због својих јединствених састојака повољно утиче

на регулацију односа масних киселина у организму. Врло се брзо кристалује у

облику крупних хрскавих кристала.

Мед од лаванде, у чају од камилице, метвице или пелина смирује организам,

користи се против надутости и поспешује мокрење. Добро делује против мигрене и

вртоглавице и препоручује се онима који болују и од болести срца и крвних судова.

Мед дивље трешње освежавајућег је мириса и препознатљивог укуса. У

народној медицини се користи за освежавање и јачање срца и крвних судова.

Мед од воћака, у нашим крајевима обично се не врца, јер га пчеле готово у

потпуности потроше за развитак легла.

1.2.6. Еко-пчеларење

Многи стручњаци тврде да би сваки мед по свом квалитету биомед, тј. да је

чист јер потиче од биљака и цвећа. Пчела, ако се и отрује са заштитним средством,

она умире, па штетна/отровна супстанца не доспева у кошницу и мед. Постоје и

стручњаци који тврде да ни један мед данас није чист. Односно, да не може бити

чист због загађења ваздуха и киселих киша које свуда падају.

Чињеница је да инсектициди не убијају сваку пчелу. Заштитна средства

постепено губе своју токсичност и условљавају различита сублетална оштећења.

Такве пчеле, које су оштећене физички или хемијски, враћају се у кошницу и са

собом уносе остатке хемијских средстава. Та хемијска средства су штетна и за

човека. У кошницу, односно у пчелиње производе улазе штетне резидуе, и то не

само због савремених агротехничких мера, него и као последица загађивања (олово,

кадмијум,тешки метали) као и индустријских загађења. Локацију за пчелињак и

пашу треба одабрати тако да буде на месту које је довољно удаљено од таквих

загађења.

Потребно је применити начин рада уз чију помоћ ће се одбранити пчеле од

болести и штеточина и то на такав начин да здравље пчелиње заједнице не буде

доведено у питање, као и да се у пчелињим производима не нађу никакве резидуе.


17

Мед произведен по еколошким принципима пчеларења није једнак

комерцијалном меду. Еко-мед је заиста чист и здравији, па постоји оправдана

потреба тржишта за таковим медом.

Постоје четири основна принципа еко-пчеларења, а то су:

-избор одговарајућег места за пчелињак, односно одговарајући избор пчелиње паше

-одговарајућа пчеларска технологија

-одговарајућа здравствена заштита пчела без ризика

-прописно руковање, обрада и складиштење пчелињих производа

Успешност пчеларења зависи од избора одговарајуће пчелиње паше. То је она

пчелиња паша која поред властитих потреба осигурава за пчелињу заједницу више

нектара и полена и то по могућству континуирано. Код еко-пчеларења потребно је

још и да пашно подручје буде заштићено од хемијских загађивача. Таква подручја

налазе се у шумама, у заштићеним подручјима, резерватима и на земљиштима где се

узгаја тзв. здрава храна.

Када пчелар пронађе место за свој стационарни или селећи пчелињак тада га

обележи на географској карти и то пошаље у надлежни државни контролни центар.

У центру се захтев размотри и може да се прихвати или може да се затражи да

потражи боље место за еколошко пчеларење.Одржавањем и обележавањем

одговарајућег изолацијоног појаса (удаљености) пчелар се заштићује од загађених

подручја.

Предност еко-пчеларења јесте коришћење савремене опреме, али од тога је

важнији однос пчелара према пчелама. Основне карактеристике доброг пчелара су:

да мотри заједницу и понашање пчела на лету и да добро познаје стање у кошници и

без честог отварања кошнице. Све неправилности или промене добро око може да

открије према стању у лету. Кошнице морају бити постављене на одговарајућа

постоља у полухлад на места која су заштићена од ветра са летом окренутима према

истоку. Између кошница мора постојати удаљеност око 1m (по том питању

ситуација није повољна на покретним пчелињацима). Исправно је кошнице

поставити што ближе паши. Ако је висина терена различита, тада се кошнице

смештају што ближе дну брега да би се пчеле са теретом враћале у кошницу

низбрдо. Потребно је осигурати трајно и темпирано хигијенско појило. При селидби

је потребно врло опрезно руковати са кошницама и пчелама у њима ради што мањег

узнемиравања и стреса.


18

Пчеле треба заштитити од болести и штеточина. Ову заштиту је потребно

решити лековима, средствима и методама које не шкоде ни пчеларима ни

потрошачима меда.

Претпоставља се да су тзв. селективни лекови пчелама врло мало нашкоде за

разлику од паразита, за чије уништење су намењени. Постоје знатне разлике између

лекова у деловању, концентрацији, користи и штети коју чине. Разлике зависе у

првом реду од леталног ефекта појединог средства, а у другом реду од брзине

разградње.

За лечење варое биопчелари не смеју, из сигурносних разлога, да користе

препарате са липофилним својствима. Једино их могу користити за тестирање

присутности/заражености вароом пре узимања. Ако је резултат тестирања

позитиван, пчелару је дозвољено да користи било који регистрован лек, јер је ипак

основни задатак пчелара да не дозволи пропадање пчелиње заједнице. До нестанка

липофилних лекова из воска пчелар не може свој мед да декларирише као еколошки

производ.

Препарати који се у еколошком пчеларењу користе у борби против варое су

на бази етеричних уље и трава. Осим ових препарата преостаје још неколико

органских киселина као што су оксална и мравља. Постоје и специјални препарати

на бази лековитог биља .

Можемо закључити да све неприродне материје еко-пчелари користе само у

случају нужде, а никада у превентивне, односно профилактичке сврхе. У еколошком

пчеларењу превентива значи осигурати пчелама добре, квалитетне животне услове.

Правилно руковање пчелињим производима подразумева све поступке од

вађења из кошнице преко конфекционирања, паковања дистрибуције и продаје. У

еколошком пчеларењу није примерено максимално изврцавање, тј. остављање

заједнице без залихе меда и полена. Сличну равнотежу потребно је успоставити и

при производњи воска, матичног млеча и пчелињег отрова. Неисправно је врцати

оквире са леглом. То се првенствено односи на кошнице без матичне решетке.

Правилима еколошког пчеларења регулисани су изградња и правилна употреба

места за врцање и квалитет опреме која се при томе користи.

Коначни производ подлеже строгом лабораторијском надзору. Обележје еко-

производ добије се само у случају ако резултати контроле искључују присутност

остатака заштитних средстава, антибиотика, индустријског шећера и било које друге

стране материје.


19

1.2.7. Пчеларска производња

За врцање меда потребно је одабрати сунчан дан када је температура између

20 и 25°C, како би радилице биле изван кошнице. Само зрели мед сме да се врца,

односно када је поклопљено око 2/3 површине оквира медом, јер тада мед садржи

мање од 20% воде. Ако је садржај воде у меду већи може доћи до врења и кисељења

ускладиштеног меда. Зрелост меда лакше је постићи у ЛР него у АЖ кошницама.

Слика 9. Припреме за врцање

Нектар који је унесен у саће још није зрео мед, пчеле тек треба да га прераде у

мед. У кошници нектар продужава зрење, а да ли је мед зрео, препознаје се по томе

што је саће с медом поклопљено за око 50-75% с обе стране. Може се догодити да и

зрео мед није сваки пут поклопљен јер странице саћа због слабе паше нису сасвим

испуњене. Ако такав оквир с медом држимо у рукама хоризонтално, установићемо

да ли је мед зрео. Испадају ли капљице меда из саћа без икаквог замаха, значи да мед

није зрео и да се мора још чекати, али ако мед не цури, могу се узимати оквири за

врцање (Слика 9).


20

Изузетак чини мед медљиковац. Када се ради о овој врсти меда, онда не треба

чекати да мед буде поклопљен. Овај мед се мора врло често врцати, јер иначе

очврсне у саћу па га је немогуће извадити. Мед се не сме врцати из саћа у којем се

налази легло, поготово док је непоклопљено. За време јаких паша понекад се догађа

да се на неком оквиру нађе тек мања количина поклопљеног легла, а нема довољно

простора за унос новог нектара. У том случају препоручује се да се такви оквири

ставе у медишта. Причека се док легло изађе, а затим се врши врцање.

Када се установи да је у већини кошница мед зрео, тј. да је што више

поклопљен (осим ако се ради о меду медљиковцу) треба припремити све што је

потребно. Треба водити рачуна да пчеле имају довољно празног саћа за унос нектара

јер би иначе принос подбацио.

Не сме се пропустити време за правовремено одузимање и врцање меда

(Слика 10). За време главне паше потребно је пазити на унос нектара и зрење меда у

кошницама. Исто тако се не сме преуранити, јер незрео мед није ни за домаћу

употребу, а поготово не за продају. Да се не би преуранило ни закаснило, потребно

је чешће прегледати медишта и то предвече. Није потребно прегледавати све оквире

у медишту, него само један крајњи и средњи оквир. Тако ће се видети колико су

попуњени и колико је површине саћа поклопљено. Потребно је водити рачуна од

којих биљака потиче мед.


21

Слика 10. Одузимање оквира са медом

Не би се требало чекати поклапање саће изнад меда, ако се ради о

медљиковцу, него га врцати чим се види да при прегледу не капље из саће. Ако је

унос од цветних врста биљака, изузетно је важно да мед буде потпуно зрео.

Ако се ради о слабој а дуготрајној паши, онда се у истом медишту могу наћи

осим потпуно зрелог меда и капљице тек унесеног нектара на истом оквиру. Тада је

потребно одабрати оквире с потпуно зрелим медом и њих одузети, а на њихово

место ставити друге празне између оквира с још незрелим медом. Велики значај има

величина оквира и тип кошнице.

Приликом одузимања оквира потребно је водити рачуна о добу дана када је

најбоље вадити оквире с медом за врцање. Свако узнемиравање пчела, посебно за

главну пашу, омета њихов рад. Због тога може доћи до опадања приноса меда. Пчеле

ће читавог дана радити слабије што ће узроковати смањење приноса, ако се


22

узнемирују у преподневним сатима. Време које се препоручзје за одузимање оквира

са медом за вриеме главне паше је око 17-18 сати.

Најбоље је извађене оквире сa медом и пчелама ставити у прву оквирњачу да

се пчеле насисају меда. Док се последњи оквир извади из медишта, пчеле су се на

првом извађеном оквиру насисале меда. Након тога најприје се вади први извађени

оквир из оквирњаче и пчеле се с њега стресу назад у кошницу. Сите пчеле се више

не враћају на оквир на којем су биле. Пчеле су сите и не боду па се може лако радити

без употребе дима. Стресу се лаганим ударцем десне руке по левој у којој се држи

оквир. Мања количина пчела која заостане на оквиру омете се неком мирисном

травом. Осим травом, пчеле се још ометају и гушчијим пером које је претходно

умочено у чисту хладну воду у коју је усуто мало винског сирћета (тај мирис одбија

пчеле да не боду). За сваку кошницу је потребно имати посебно перо, ако је на

пчелињаку било пчелињих заједница које су заражене( америчком кугом легла)

Препоручљиво је да се на место одузетих оквира за врцање ставе празни да се

пчеле не би два пута узнемиривале. Ако у пчелињаку има неке заразне болести, тада

се не смеју мешати оквири из разних кошница. Потребно је најпре изврцати из

здравих, па тек потом из заражених или сумњивих на заразу. Мед из таквих кошница

се не сме мешати.

Може се догодити да на јакој паши део плодних оквира буде испуњен медом.

У том случају матице немају места за одлагање јаја. Ако бисмо тако оставили, дошло

би до знатног слабљење пчелиње заједнице, што би се негативно одразило у следећој

години. У оваквој ситуацији потребно је оквире с много меда а мало поклопљеног

легле пренети у медни део кошнице, а на њихово место ставити друге оквире са

правилно изграђеним саћем (ако их нема онда са сатним основама). Када из тих

преметнутих оквира цело легло изађе, потребно је и њих следећи пут изврцати.

Једнако се поступа ако се у плодишту налази мед који није добар за зимовање пчела

(репичин мед или мед медљиковац од којег пчеле оболе).

Бежалица је справа која пчеле удаљи из пуних медишта. Бежалица се стави у

отвор на поклопцу који се налази испод крова кошнице. Поклопац са уметнутим

бежалицама стави се између плодишта и медишта око 2 дана пре узимања меда.

Пчеле понекад оставе медишта већ након 12 сати, а понекад то може трајати и до 48

сати. Све ово зависи од времена и јачине пчелиње заједнице. Бежалица се увек

ставља у вечерњим сатима (никада у јутарњим, јер би се при већим врућинама пчеле

могле угушити). Медиште се поклопи другим поклопцем. Пчеле на овај начин врло


23

брзо осете да су без матице и одмах почну да се провлаче кроз бежилицу. Пчеле се

не могу враћати, па се медиште постепено ослобађа. Приликом одузимања оквира из

медишта након 48 сати, може се наћи још понешто пчела при дну средишњих

оквира. Оне се могу лако очистити и без употребе дима.

Оквирњача за пренос оквира служи за пренос пуних оквира с медом од

пчелињака до просторије за врцање. Употребљава се и приликом прегледа пчела

када је потребно први крајни оквир извадити и ставити привремено у оквирњачу

(никако поред кошнице). Употребљава се и за пренос празних оквира из складишта

до пчелињака, за привремено држање оквира на којем се налази матица са пчелама

за замену или означавање.

Важно је да просторија за врцање меда буде потпуно чиста, светла и

неприступачна за пчеле, осе и друге инсекте. Уколико је мед згуснут, потребно је да

се просторија загреје на 25-30°C, па кад се довољно загреје, почне се врцати.

Слика 11. Просторија за врцање меда

Осим чистоће просторије за врцање, важна је и чистоћа одеће, руку и прибора

за врцање. Унесене оквире с медом прво је потребно сортирати по старости саћа, по

тежини меда у саћу, а по могућству и по сортама меда.


24

Опрану и осушену врцаљку потребно је поставити водоравно и учврстити је

да се при раду не би покретала. Воштани поклопци скидају се ножем или вилицом.

Прибор је потребно држати у врућој води, јер није могуће чисто и брзо радити са

хладним прибором. При самом отклапању саћа треба настојати што мање захваћати

у дубину саћа с медом.

За време отклапања саћа потребно је водити рачуна да мед не би капљала по

поду и да се комадићи саћа не разносе на ногама изван просторије, јер би се таквом

неопрезношћу могао изазвати грабеж на пчелињак.

Понекад се догоди да покоја пчела буде унесена у саћу. Те пчеле онда

наваљују на прозоре или на постављену мрежу. Тим је пчелама онда потребно

омогућити излазак кроз постављену бежалицу.

Отклопљено саће ставља се у кош врцаљке (пази се да супротне тежине саћа

са медом буду приближно једнаке). Такође је потребно пазити да је саће приближно

исте старости (лакше је регулирати брзину окретања). Исто тако треба настојати да

саће буде наслоњено уз сам кош врцаљке, јер би се иначе ломило.

У почетку се кош са врцаљком окреће лагано док из спољне стране оквира не

изађе један део меда. Након краћег времена окретање се заустави и оквири се окрену

на другу страну. При томе се пази да се стављају у кош врцаљке онако како је

претходно споменуто. Окретање се наставља мало брже што зависи од старости и

јачине саћа. Када мед више не излази из саћа онда се поновно окрене прва страна

саћа која се сада потпуно изврца бржим окретањем коша.

Када је изврцано неколико оквира са медом, отвори се славина да мед исцури

у подметнуту посуду. Ако се врца док паша још траје изврцано саће може се одмах

враћати у кошницу у свако доба дана (ако нема заразе). Пре враћања саћа у кошницу,

изврцано саће је потребно поквасити у хладној чистој води, отрести и у оквирњачама

однети на пчелињак и стављати у кошнице. Ако је паша престала, празно саће се

враћа касно предвече да би га пчеле преко ноћи могле очистити.

Изврцани мед се разлива у веће посуде, затим се покрије чистим платном. У

зависности од температуре просторије у којој се налази мед, остави се да стоји 3 до 4

дана. Просторија у којој се чува мед треба да је чиста, сува и проветрена са

температуром од око 25°C. Након неколико дана са површине меда обере се пена у

којој има поленивих зрнаца и труња. Обирање пене се понови више пута, све док

површина меда не остане потпуно чиста и док не престане стварање пене.


25

Када престане стварање пене, мед се цеди кроз троструку газу. Газу је

потребно претходно поквасити у чистој води и темељито исцедити. Овако

припремљена газа стави се изнад друге чисте веће посуде у којој ће се мед даље

таложити.

Уколико је мед још топао, цеђење тече доста брзо. Ако је мед хладан, он се

згусне и не може брзо да се процеди. Врло је важно да приликом цеђења мед не пада

с висине у малим густим капљицама јер, пролазећи кроз ваздушни простор, ствара се

на хиљаде малих ваздушних мехурића који замуте мед.

Када се мед оцеди и избистри у већим посудама потребно га је сортирати по

пореклу (да се одреди од којих биљака потиче), али и по садржају воде у њему.

Потпуно зрео мед са 18-20% воде има специфичну тежину између 1,412 и 1,430, а то

значи да 1 L таквог меда има масу између 1,412 и 1,430 kg (понекад и више).

Просторија у којој се чува мед мора бити чиста, сува и проветрена. У њој не

сме бити ништа што испушта непријатне и оштре мирисе. То су материје као што је

петролеј, бензин, катран итд. Посебно се мора пазити да просторија за чување меда

не буде влажна, јер и најзрелији мед у влажној просторији повлачи влагу из зваздуха

па се поквари, проври и укисели.

Посуђе напуњено медом мора бити добро затворено. Мед не сме бити

изложен непосредним сунчаним зрацима, јер се тим уништавају његове добре

особине.

Познато је да се сваки природни мед пре или касније кристалше, стврдне или

ушећери. Тиме се квалитет меда не погоршава, али се мења изглед и конзистенција

меда. Кристализацију меда тешко је спречити. Да би се потпуно уклонили кристали

декстрозе у меду, било би потребно загрејати мед на температуру од 70°Cу трајању

од 30 минута. Али толика температура је опасна за квалитет меда. Кристализован

мед подложнији је врењу и кварењу од течног зато што се повећава проценат воде у

оном делу меда који се није кристалисао.

Мање количине меда могуће је повратити у течно стање врло једноставним

поступком. У већу посуду успе се вода коју је потребно претходно угрејати на тихој

ватри. На дно посуде стави се комад даске, па на то посуда са кристализованим

медом. Време које је потребно за отапање меда зависи од количине меда и од

температуре воде у којој се мед отапа. Боље је продужити време отапања него да се

мед прегреје. Температура не би смела да пређе 40°C (прегрејани мед губи природну

арому, као и храњиву и лековиту вредност).


26

1.3. ВИРУСИ ИЗАЗИВАЧИ БОЛЕСТИ ПЧЕЛА

Вируси не поседују механизме да се независно размножавају асимиловањем

храњивих материја, као што је то случај код бактерија, него могу да се умножавају

једино унутар живих ћелија свог домаћина.

Приликом инфицирања ћелије, вирус искоришћава њен апарат како би се

умножио. Овај процес може да потраје, наизглед без неке веће промене за ћелију, све

док је жив организам чији је ћелија део, али најчешће долази до оштећења

инфицираних ћелија, њихове смрти, дезинтеграције, а тиме и до ослобађање

многобројних вирусних честица. Ове честице или вириони су толико сичушни да се

не могу видети светлосним микроскопом.

Вируси нападају све форме живота, па тако инфицирају и инсекте свих врста

мноштвом својих типова. Ови вируси су обично специфични за једног домаћина или

им је радијус ограничен на свега неколико домаћина. Вириони неколико различитих

добро познатих вируса инсеката уграђују се у криласте матриксе протеина

„полиедре“, који су толико велики да се лако могу видети светлосним микроскопом.

Овако угњежђени вируси су уобичајени за индекте, већином за ларве „Lepidoptera“,

тако да постоји много познатих примерака.

Код медонисних пчела установљен је већи број различитих вируса. Вируси

као сва остала жива бића имају специфичне морфолошке и биохемијске

карактеристике.

1.3.1. Хронична парализа пчела - Paralysis chronica

Вирус који узрокује парализу носи назив вирус хроничне парализе пчела

(CBPV– Chronic bee paralysis virus), како би се разликовао од вируса акутне парализе.

Разлика у испољавању синдрома вероватно је одраз генетских разлика међу пчелама.

Вирус је установљен у Аустралији, Новом Зеланду, Кини, Мексику, САД,

Скандинавским земљама, континенталној Европи, у медитеранским земљама,

Великој Британији, Украјини, Канади.

Из организма пчела оболелих од хроничне парализе могу се екстраховати

милиони честица вируса. Бројна ткива бивају инфицирана вирусом међу њима су и


27

мозак и нервне ганглије. Има случајева када вирус убија лутке у касном стадијуму

њиховог развоја у друштвима јако захваћеним парализом.

Потребно је више милиона вирусних честица да би дошло до пероралног

инфицирања пчела. Пријемчивост пчела на ингестирани вирус у извесној мери се

повећава услед присуства сломљених длака. Други сличан природни начин

инфицирања пчела, за који је потребно свега неколико честица, је преко пора у

кутикули, насталих услед сломљених, ишчупаних длака. На тај начин долази до

излагања цитоплазме епителног ткива и када се пчеле згомилају вирус се

једноставно „утрља“ у рану

Главнина вируса хроничне парализе налази се у проширеним медним

кесицама оболелих пчела, као и у полену који су сакупиле привидно здраве јединке

из болесних друштава. Вирус вероватно излучују пчеле из својих жлезда у течност

која улази у медну кесицу, а која се у том моменту прикључује сакупљеном полену.

Можда је од већег значаја чињеница да се вирус хроничне паралyзе нађе обично у

друштвима које пчелари сматрају здравим. Лоше време, слаб род пољопривредних

култура или неке пчеларске активности која у кратком временском периоду доводе

до престанка акртивности пчела, у далекој мери утичу на ниво ширења парализе

међу пчелама. Запажено је да се симптоми парализе пре испоље код оних пчела

којима је уклоњена матица.

Ова вирусна болест се испољава у виду два различита синдрома. Први, тип 1,

који је уобичајен у Великој Британији, пчелари су описали као парализу пре више од

сто година, обухвата ненормално треперење крилима и подрхтавање тела захваћених

пчела. Овакве пчеле престају да лете, често пузе по земљи или уз стабљику траве,

понекад на стотине њих. Често се збијају једна уз другу у кошници. Такође су им

често надувани абдомени, а крила делимично раширена и дислоцирана. Овај

механички ефекат убрзава наступ тзв. дизентерије, а оболеле јединке умиру за

неколико дана. Друштва захваћена у већем обиму изненада пропадају.

Други синдром, тип 2, има низ имена “black robbers”, “little black” итд. У

великој мери подсећа на опис црних пчела великог абдомена. На почетку оболеле

пчеле могу да лете, али остају скоро без свих длака, тако да попримају тамнију,

готово црну боју, што чини да изгледају мање него обично, али са релативно ширим

абдоменом, док на јакој светлости попримају прљав изглед. Остале пчеле из друштва

их нападају и боду, а када излете из кошнице спречен им је поновни улазак у њу. У

току неколико дана оне почињу да подрхтавају, не могу да лете и ускоро умиру. У


28

деловима епитела задњег црева оваквих пчела нађу се базофилна цитоплазматска

телашца, која изгледа да су специфична за ову болест.

Често се оба синдрома појаве у једном друштву, али обично је један од њих

доминантан.

1.3.2. Акутна парализа пчела - Paralysis acuta

Узрочник акутне парализе пчела је вирус (ABPV – Acute bee paralysis virus).

Откривен је током рада на вирусу хроничне парализе пчела. Екстракти пчела

оболелих од хроничне парализе или пореклом од наизглед здравих пчела ињицирани

су здравим пчелама, након чега су неке од њих страдале због деловања вируса

акутне парализе. Овај вирус се у лабораторији боље умножава на 35ºC него на 30ºC,

али најбрже убија пчеле на нижој температури. Поменути температурни ефекти су

супротни онима код вируса хроничне парализе.

Сматра се да крпељ активира вирус или га ослобађа из ткива где се обично

налази, приликом продирања у тело латентно инфицираних пчела, које убрзо бивају

системски инфициране и на крају умиру. Крпељ такође служи као вектор вируса

преносећи га са заражених на здраве одрасле пчеле и лутке.

Acarapis spp. су једини познати ектопаразити пчела за које би се могло

очекивати да слично преносе вирус, али они то не чине.

Вирус акутне парализе пчела понекад се нађе и у полену који сакупе наизглед

здраве пчела, као и у њиховим торакалним пљувачним жлездама. Слично се дешава

и са бумбарима. Међутим вирус није установљен у полену биљака на које су слетели

бумбари који сакупљају полен, тако да не изгледа вероватно да се ради о биљном

вирусу.

Одрасле пчеле у којима је вирус активиран, могу пре него што умру да

инфицирају младе ларве, вероватно тако што пренесу велике количине вируса у

њихову храну приликом жлездане секреције. Ларве које су унеле довољну количину

вируса умиру пре него што им се поклопе ћелије, оне које преживе настављају да се

развијају, али могу да постану латентно инфициртане одрасле пчеле.

1.3.3. Мешинасто легло

Болест изазива вирус мешинастог легла (SBV - Sacbrood bee virus), који је

први је идентификовао White у САД, и доказао да се ради о филтрабилном агенсу.

Када се овај вирус дода храни ларвама у непоклопљеном леглу, оне умиру од


29

мешинастог легла каратко време после поклапања ћелија. Најпријемчивије су ларве

старе око два дана. Раширен је по целом свету.

Вирус мешинастог легла умножава се у неколико ткива младих ларви, али оне

остају нормалног изгледа све док су непоклопљене у ћелијама. После поклапања

ћелија, оне нису у стању да одбаце своју последњу ларвалну кутикулу, јер дебела

чврста ендокутикула остаје нераспаднута и оне умиру. Свака ларва која страда од

мешинастог легла садржи око милиграм вируса, што је довољно за инфицирање свих

ларви у више од хиљаду друштва. У природним условима мешинасто легло се слабо

јавља и обично се у већем обиму и спонтано испољава у току касног лета. Ово се

дешава зато што одрасле пчеле откривају много ларви у раним стадијумима болести

и одстрањују их из друштва, а и зато што вирус брзо губи инфективност у исушеним

остацима оних које су остале.

Континуитет инфекције из године у годину омогућавају одрасле пчеле у

којима се вирус умножава, али не узрокује испољававје болести. Најмлађе радилице

су најпријемчивије и вероватно се у природи инфицирају углавном приликом

одстрањивања мртвих ларви.

Инфициране пчеле неговатељице вероватно шире вирус приликом храњења

ларви секретима из хипофарингеалних жлезда. Ларве старије од два дана преживе

уношење вируса и изгледа да, када постану одрасле пчеле, остају латентно

инфициране.

Међутим или су инфициране одрасле пчеле веома неефикасни вектори или су

на неки начин спречене да шире велике количине вируса тако да ова болест попушта

спонтано током лета. Њихове хипофарингеалне жлезде се дегенеришу и оне престају

да узимају полен, а убрзо потом престају да хране и негују ларве. Оне лете и пасу,

али то сада чине далеко раније него пре, тако да готово све престају да сакупљају

полен. Оних неколико што то ипак чине додају велике количине вируса својим

приносима полена, вероватно приликом жлездане секреције, док га сакупљају. Што

више инфицираних пчела негује ларве и касније скупља полен, који тада пријемчиве

индивидуе брзо конзумирају, вирус пре доспева до ларви и уништава их док не

изгуби своју инфективност. Вирус, који инфициране пчеле унесу у сакупљени

нектар, у далеко мањој мери је важан као извор инфекције, обзиром да се нектар

брзо и широко дистрибуира, и расподели унутар пчелињег друштва, где вирус убрзо

изгуби инфективност, док полен остаје нетакнут и обично је смештен у близини

легла. Сваки вирус који се у њему налази остаје вирулентан и највероватније је да


30

управо оови ируси инфицирају младе пчеле неговатељице. Преношење вируса са

инфицираних одраслих пчела на ларве највероватније се дешава током периода када

је подела рада међу пчелама најмање развијена, као што су почетак године, и дужи

период оскудице. Вирус изгледа не утиче на испољавање болести код трутова, који

не конзумирају полен, без обзира што се знатне количине вируса код њих

умножавају у мозгу.

Док је здрвим пчелињим ларвама потребно четири дана да би постале лутке,

након што су им ћелије поклопљене, ларве оболеле од мешинастог легла уопште се

не развијају у лутке и остају опружене на леђима са главама усмереним према

поклопцу ћелије. Тада почиње да се сакупља течност између тела оболеле ларве и

њене грубе кутикуле, а боја ларве мења се из бисернобеле у бледожуту. После

угинућа, неколико дана касније, она постаје тамнобраон. Глава и торакални део први

потамне и у овом стадијуму знаци су најизразитији и специфични. Коначно, ларва се

исушује и поприма спљоштен облик, сличан гондоли.

1.3.4. Болест деформисаних крила

Узрочник болести деформисаних крила је вирус (DWV - Deformed wing virus),

који је први пут изолован у Ротамстеду из одраслих пчлела послатих из Јапана.

После тога је изолован из медоносне пчеле у многим Европским земљама, Саудиској

Арабији, Ирану, Вијетнаму и Аргентини. У Кини је изолован и из Apis cerana.

Вирус болести деформисаних крила је у многим земљама у вези са

инфестацијом друштава паразитом Varroa jacobsoni.

Испитивања рађена на терену и у лабораторији показала су да крпељ преноси

вирус на исти начин као и код акутне парализе пчела.Овај вирус се умножава споро,

тако да лутке инфициране у стадијуму белих очију преживљавају. Међутим, пчеле

настале од њих имају деформисана или слабо развијена крила и убрзо умиру.

Изолати вируса показују извесне разлике у својим протеинима из омотача, али су сви

серолошки веома блиски између себе, као што показују и далеку везу са Египат-

вирусом пчела.

1.3.5. Болест црних матичњака

Болест црних матичњака изазива вирус (BQCV - Black queen cell virus) и уско

је повезаниа са Nosema apis.


31

Вирус болести црних матичњака као што му и само име каже повезан је са

матичњацима, који под његовим дејством попримају тамнобраон до црну боју. Они

садрже мртве пролутке или лутке у којима има веома много честица вируса. У раном

стадијуму болести инфициране лутке имају бледо жут изглед и чврсту, мешини

сличну кутикулу, личећи притом на пролутке умрле од мешинастог легла. Највише

се запажају онда када се бројни матичњаци одгајају заједно (без трутова и матица), у

друштвима од младих ларви које су накаламљене или уметнуте у друштвима

уобичајеним пчеларским методама, најчешће се срећу почетком сезоне.

За разлику од вируса мешинастог легла, вирус црних матичњака не умножава

се одмах чим га ингестирају младе ларве радилица, младе радилице или трутови, или

ако се ињицира одраслим радилицама или трутовима. На терену је честа инфекција

одраслих пчела.

Вирус се умножава искључиво у оним одраслим пчелама, које су такође

инфицираме са Nosema apis. Могући разлог за блиску везу са овим паразитом је тај

што Nosema apis смањује отпорност пчела на инфекцију вирусима који у организам

пчела продиру преко црева. Претпоставља се да Nosema apis која се умножава у

епителу средњег црева интерферира или спречава стварање фактора резистентности,

као што је нпр. антивирусни протеин који се ствара у цреву свилених буба. Вируси

црних матичњака када се придодају патогеном ефекту Nosema apis, односно њихово

присуство или одсуство могу допринети значајним варијацијам у вируленцији

микроспоридија.

1.3.6. Кашмирски вирус

Вирус KBV (Kasmir bee virus) изолован је у Ротамстеду из оболелих пчела

Apis cerana из Кашмира и из Махаблешвара. Из пчела послатих из Кашмира

изолован је заједно са Апис иридисцентним вирусом, али је из пчела из Индије

изолован само он и то у великој количини. Када се ињицира одраслим пчелама Apis

mellifera или када им се утрља у тело, умножава се брзо и профузно и убија их за три

дана.

Сојеви Кашмирског вируса такође су установљени у одраслим Apis mellifera

из Аустралије и Новог Зеланда. До сада су идентификована три соја овог вируса

пореклом из Аустралије.


32

Нема података да се Кашмирски вирус јавља код медоносне пчеле било где

осим у Аустралији и Новом Зеланду, мада је његово присуство у овим земљама

неочекивано обзиром да у њима нема Apis cerana.

Ларве могу преживети после ингестије вируса, а неке од њих постану

латентно инфициране одрасле пчеле. Вирулентност Кашмирског вируса и његово

перзистирање у виду латентне инфекције могли би имати тешке последице за

пчеларство у Аустралији и Новом Зеланду када би се тамо појавила вароа и у случају

да се овај вирус преноси на исти начин као вируси акутне парализе и болести

деформисаних крила.

1.4. ВАРООЗА-VAROOSIS

Узрочник вароозе је крпељ Varroa јacobsoni. Описао га је Оудеманс, који га је

први установио у трутовском леглу Apis cerana на острву Јавa. Први пут је

идентификован у Јапану код Apis mellifera 1958. године.

Varroa јacobsoni је веома распрострањена на Apis mellifera, како у Европи

тако и у САД, а у Азији и Далеком Истоку и на Apis mellifera и Apis cerana. Није

запажена у Африци јужно од Сахаре као ни у Аустралији, Цејлону, Новом Зеланду,

Великој Британији, Шведској.

Идентификовано је три биотипа на основу разлике у величини тела и броја и

положаја различитих длачица. Први биотип се налази на Apis mellifera европског

порекла, други на Apis cerana, а трћи на африканозованим сојевима Apis mellifera.

Ови биотипови се разликују и по вируленцији.

Женка крпеља полаже од 1-12 јаја у ћелију Apis mellifera, с тим што

преферира ћелије трутова, јер су поклопљене. Прво јаје је мушко и полаже се око 60

часова после поклапања ћелија, следећа јаја, обично женска, полажу се у

интервалима од по 30 часова. Има и таквих крпеља који изнова улазе у ћелије легла

и репродукују се по други, а ређе и по трћи пут. Мужјаци крпеља који су мањи и

блеђи него женка, угињавају убрзо после парења унутар поклопљених ћелија.

У једној трутовској ћелији нађена је чак 21 женка крпеља. Међутим, њихово

размножавање било је ограничено посебно код лутака радилица, јер само први


33

потомци једне женке крпеља имају времена да сазру и да се паре пре него што

одрасла пчела изађе, око 12 дана после поклапања ћелија.

За нетретирана друштва се зна да умиру после установљивања крпеља,

обично током зиме. За многа друштва се може очекивати да ће страдати услед

бројних различитих фактора, тако да Varroa јacobsoni често може бити секундарни, а

некад и релативно неважан фактор.

Осим околности које ограничавају размножавање крпеља постоје и други

фактори који вероватно спречавају ширење инфестације. Бројни крпељи лоцирани

на одраслим пчелама почињу у већем степену да се одвајају од легла и изгубе се у

пољу на пчелама, које умиру када се паша повећава. Можда је подједнако важна

чињеница да се стадијум после поклапања легла пчела радилица скрати и до 24 часа

током лучења нектара, што многим крпељима онемогућава да доврше свој развој.

Многи се крпељи изгубе на одраслим пчелама које умиру зими.

Ritter и Leclereq су описали како се инфестација незнатно повисила у слабо

инфестираним друштвима када су она преношена у инфестирана подручја, где је

било мало друштава по јединици ареала (ниске густине друштава), али се знатно

повисила када су били премештени у ареале са високом густином друштава.

Женка крпеља је тамноцрвенобраон боје, дужине скоро 1,5 mm. То је једини

паразит пчела који се може видети голим оком и идентификовати помоћу лупе. Из

тог разлога је привукао необичну пажњу и постао познат посебно када је нађен у

друштвима Apis mellifera у Европи 1970. године.

Овај крпељ се углавном размножава у луткама трутова Apis cerana као и у

луткама рдилица Apis mellifera, мада више преферира трутове.

Живи крпељи обично се налазе у затвореном леглу, али се један број такође

нађе скривен међу абдоминалним сегментима одраслих пчела, тако да их без обзира

на њихову величину није лако запазити. Угинули крпељи који спадну са одраслих

пчела, могу се без проблема видети у отпацима са подњаче кошнице. Ови отпаци се

обично сакупе помоћу већег листа белог папира, којег је најбоље оставити на

подњачи неколико недеља пре прегледа. Крпељи се могу одвојити од честица воска

и других отпадака екстракцијом у алкохолу. Сакупљање крпеља се може убрзати

убацивањем 2 до 3 g дуванског дима помоћу димилице у улаз кошнице током

вечерњих сати у касну јесен или почетком пролећа, најбољи резултати се притом

постижу ако се има мало непоклопљених ларви и нимало свеже сакупљеног нектара.


34

Затим се улаз у кошницу затвори, а отпаци са пода покупе рано ујуту следећег дана.

Дим доводи до угинућа бројних крпеља, који падају на подњачу.

Нимфе крпеља пробијају кутикулу лутака и хране се хемолимфом. Они

смањују тежину новоизашле одрасле пчеле пропорционално својој бројности. Мада

већина пчела настала од лутака инфестираних паразитом има нормалан изглед, оне

почињу да лете неколико дана пре пчела пореклом из неинфестираних лутака, при

томе неке од њих се не враћају у кошницу после првих летова. Оно што је можда још

значајније је то да им се животни циклус скраћује, посебно у периодима оскудице у

храни, а то се у највишем степену дешава у јесен и зими.

Највише штете при том у Европи наноси заправо вирус акутне парализе

пчела, који латентно инфицира пчеле не доводећи код њих до видљивих оштећења.

Међутим крпељи активирају вирус док нападају пчеле. Том приликом га преносе,

узрокујући тако умирање других јединки, односно ларви и лутака. Неке лутке које је

напао овај паразит преображавају се у одрасле пчеле са деформисаним крилима. Ово

оштећење узрокује несумњиво вирус болести деформисаних крила, којег такође

преноси овај крпељ. Овакве пчеле брзо умиру. Varroa јacobsoni је такође вектор и за

вирус мешинастог легла, као и за вирус црних матичњака. Што се ових последњих

вируса тиче, она то чини у мањој мери него када се ради о вирусу акутне парализе и

вирусу деформисаних крила, али је сасвим јасно да она има изузетан капацитет за

ширење вируса. Крпељи се приљубе уз здраве одрасле пчеле, и пробијају њихова

тела између абдоминалних сегмената и хране се хемолимфом. Они преферирају што

млађе одрасле пчеле и не могу да прежива дуже од једног дана када се одвоје од свог

домаћина.

1.5. ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА ПОЛИМЕРАЗЕ (PCR)

Методу ланчане реакција полимеразе (PCR - polymerase chain reaction)

осмислио је Kary Mullis априла 1983. године. Године 1993. добио је Нобелову

награду за своја открића. Његова идеја била је да развије процес којим би се

омогућила вештачка мултипликација ДНК поновљеним циклусима и уз помоћ ДНК

полимеразе.


35

PCR је in vitro амплификација дефинисане ДНК секвенце и представља

имитацију процеса ДНК репликације. Реакција користи два олигонуклеотида

(прајмера) који су комплементарни крајевима секвенце која се умножава и који су

међусобно супротно оријентисани. Синтеза ДНК је катализована термостабилном

ДНК полимеразом. Понављање циклуса, од којих се сваки састоји од денатурације

ДНК, хибридизације прајмера и екстензије хибридизованих прајмера од стране

термостабилне ДНК полимеразе, за резултат има експоненцијалну амплификацију

специфичног ДНК фрагмента. Крајеви амплификованог фрагмента су дефинисани 5’

крајевима прајмера, а њихова величина одређена је растојањем између секвенци које

прајмери „препознају“.

PCR техника се може користити за амплификовање (умножавање) бројних

копија специфичног региона ДНК. Регион који се умножава је одређен избором

прајмера. Прајмери су кратки олигонуклеотиди обично 20-30 нуклеотида у дужини

чија секвенца одговара крајевима региона који је од интереса. Амплификација се

дешава током већег броја циклуса. За време сваког циклуса, дволанчана ДНК -

матрица се денатурише загревањем и стварају се једноланчане ДНК. Ово обезбеђује

активно место за ДНК полимеразу која врши синтезу комплементарног ланца,

стварајући поново дволанчану ДНК. У следећим циклусима прајмери ће се везивати

и за оригиналну ДНК и ново синтетизовану ДНК што резултура у експоненцијалном

повећању броја копија. Коришћење термостабилне полимеразе омогућава

настављање циклуса са минималним губитком у активности ензима. Број умножених

фрагмената у PCR-у експоненцијално расте, јер сваки новосинтетисани ланац у

следећем циклусу служи као матрица за синтезу ДНК. За приближно 2 сата добија се

106-109 копија одређеног ДНК фрагмента. PCR методом успешно се амплификују

ДНК фрагменти дуги до 1 kb. Фрагменти од 5 kb и више се такође могу

амплификовати без већих тешкоћа. Амплификација дужих фрагмената (до 40 kb) је

могућа, али захтева додатну модификацију стандардне PCR методе.

PCR реакциона смеша је волумена од 20 до 50 µL и садржи компоненте

потребне за in vitro синтезу ДНК:

1. ДНК узорак, матрица која се копира;

2. Прајмере, олигонуклеотиде комплементарне крајевима секвенце која се

копира, а који су неопходни за отпочињање ДНК синтезе;

3. Нуклеотиде -нуклчеотидне базе као градивне елементе ДНК;


36

4. Таq полимеразу, термостабилну ДНК полимеразу која катализује уградњу

нуклеотида по принципу комплементарности са ДНК матрицом;

5. Јоне Мg (Мg2+ ), неопходе за рад Таq полимеразе и синтезу ДНК;

6. Пуфер, који обезбеђује оптималну активност Таq полимеразе.

Ова метода изводи се у микроeпрувeте запремине 0,2-0,5 mL где се у PCR

машинама (термосајклерима) подвргава прецизним, цикличним променама

температуре. Реакција се одвија у 25-40 поновљених циклуса ДНК синтезе.

Сваки PCR циклус састоји се из три корака:

1. Термална денатурација ДНК, раскидање водоничних веза између два

комплементарна ланца ДНК како би могло доћи до хибридизације (везивања)

прајмера. Изводи се инкубацијом PCR реакционе смеше на 95ºC;

2. Хибридизација прајмера са матрицом (раздвојеним ланцем ДНК),

успостављање водоничних веза између прајмера и комплементарне секвенце

на матрици. Изводи се на температури од 42ºC до 65ºC у зависности од

дужине и нуклотидне секвенце прајмера;

3. Елонгација (екстензија-издуживање) прајмера, уградња нуклеотида на 3’

крајевима прајмера (синтеза ДНК) катализована термостабилном ДНК

полимеразом. Одвија се на температури од 72ºC (оптимална температура за

рад Таq полимеразе).

Резултати PCR-а се детектују агарозном гел електрофорезом и бојењем. Ово

омогућава да умножени фрагменти ДНК буду видљиви у гелу као траке (бендови)

различите величине. Величина трака се може одредити упоређењем са маркерима

стандардне молекулске тежине. Присуство траке или трака очекиване величине

означава позитиван резултата. Ово је уједно и недостатак ове методе, јер након

амплификације присуство PCR продукта мора да се детектује. Најчешће коришћена

техника је гел електрофореза која показује PCR продукте као траке на гелу.

Особине које PCR методу чине незаменљивом су висока сензитивност која се

односи на минималну количину материјала неопходног за амплификацију одређеног

фрагмента. За успешну амплификацију довољна је ДНК изолована из само једне

ћелије. Такође, и висока специфичност, одређена селективном хибридизацијом

прајмера са комплементраним ДНК секвенцама које ограничавају ДНК фрагмент

који се амплификује.

PCR коме претходи реверзна транскрипција (RT) представља адаптацију PCR

методе којом је омогућено квалитативно и квантитативно изучавање РНК,а што се


37

поред осталогкористи и за детекцију вируса пчела који као геном имају РНК.Пошто

молекул РНК не може да слижи као матрица за PCR (Таq полимераза као матрицу

користи искључиво једноланчани молекул ДНК) први корак у RT-PCR-у је процес

реверзне транскрипције који конвертује РНК молекул у комплементарну ДНК

(cДНК), која ће затим служити као матрица за PCR – други корак RT-PCR-а.

За реакцију реверзне транскрипције потребна је минимална количина РНК,

ензим реверзна транскриптаза, реакциони пуфер, дезоксирибонуклеотиди (dNTP-

ови), инхибитори ензима RNAаза и прајмер за почетак синтезе cДНК. Најчешће

коришћене реверзне транскриптазе су рекомбинантна М-МuLV реверзна

транскриптаза (енг. Moloney Murine Leukemia Virus Reverse Transcriptase) и АМV

реверзна транскриптаза (енг. Avian Myeloblastosis Virus Reverse Transcriptase ).

Прајмери у процесу RT се везују са комплементарним секвенцама на ланцу РНК.

Тиме се формира дволанчани РНК/ДНК сегмент од кога почиње синтеза првог ланца

cДНК.

Откриће термостабилних полимераза које за синтезу ДНК користе како ДНК

тако и РНК матрицу (Тth полимераза) омогућила је извођење RT-PCR-а у једном

кораку са једним ензимом.

1.6. УДРУЖЕЊЕ ПЧЕЛАРА „ШАНДОР СИГЕТИ“

У Темерину пчеларство има дугу традицију. Пре око 80-90 година,

пчеларством су се углавном бавили земљорадници на својим салашима. Удружење

пчелара званично је основано 6. новембра 1954. године.

Данас Удружење пчелара „Шандор Сигети“ из Темерина броји 50 чланова.

Осим њих, у Темерину се још око четрдесетак људи бави пчеларством, већином као

допунском активношћу поред свог посла.

Удружење покушава да напредује и на професионалном плану, осим на пољу

популаризације пчеларства. Редовно се организују стручна предавања. Обавештавају

потрошаче уз помоћ разних штампаних материјала о меду као храни и као леку.

На територији општине Темеринје сунцокрет је најважнија медоносна биљка,

која даје мед веома доброг квалитета, али квантитативно не задовољава потребе.


38

Пчеле надокнађују своју годишњу храну са обале канала. Ради разноликости, неки

од пчелара преносе своје пчеле на репицу, багрем, и липу.

Осим тога воће се гаји на веома великој територији, где пчеле имају важну

улогу, пошто поленизацијом род расте за око 15-20 процената.

Раније су у великим количинама узгајали фацелију, бораго, слачицу, и друге

индустријске биљке, али због недовољне потражње су престали са тим.

Удружење пчелара „Шандор Сигети“ на пољу заштите здравља пчела може

да испољи само ограничену активност, пошто не располаже потребним финасијским

средствима.

Чланови саде ново дрвеће сваке године. Првенствено саде багрем, и то сорте

из Мађарске које цветају дуже него обичан багрем. У општини Темерин се већ 20

година на пуно места може наћи једна веома медоносна врста дрвета, еводија. Саде

се још и младице лешника, јавора, тополе, и друге врсте.

Чланови удружења редовно учествују на манифестацијама Друштва

љубитеља баште из Темерина (изложба поводом дана Св. Илије, дани бундеве, итд),

где понудом више врста меда и прополиса, увелико доприносе популаризацији меда.

1.7. ПРЕЗИМЉАВАЊЕ ПЧЕЛА

После завршене сезоне, (20. aвгуст - 10 септембар) пчеле треба полако

припремити за зимовање, што обухвата преглед свих кошница, и легала. Ако их има

недовољно, онда се матица може стимулисати дохраном шећерним сирупом. Што је

више пчела, друштво ће боље презимeти. Неопходно је да по саћу буде око 2 kg

хране, што је по кошници око 16 kg. Битно је да су кошнице на заштићеном месту од

временских непогода, такође и од грабежи (миш) и да нико не омета друштва -

никаква домаћа животиња, бука, радови, јер све то неповољно утиче на

презимљавање. Било би пожељно ради превентиве ,ставити у шећерни сируп

нозецид,препарат ради бољег презимљавања и ради превентиве ноземозе

По завршетку сезоне (крај августа) вароа се најпре третира амитразом, тако

што се амитраз у течном стању стави у резервоар димилице, загреје се до тренутка

кaд се добије пара и тадa се пусти млаз паре у сваку кошницу 5 до 7 дана заредом.


39

После тога у првој половини новембра, кошнице се третирају са оксалном

киселином, мануелним ушприцавањем између саћа.

Арнолд Мајорош Мастер рад Циљеви и задаци истраживања

40

2. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА

Циљеви истраживања у оквиру овог мастер рада су следећи:

• да се утврди присуство вируса ABPV, CBPV, SBV, DWV, BQCV KBV код

пчела;

• да се утврди присуство паразита Varroa destructor код пчела;

• да се забележе клинички симптоми вирусних обољења пчела изазваних

следећим вирусима: ABPV, CBPV, SBV, DWV, BQCV, KBV;

• да се прикаже бројно стање пчелињих заједница у општини Темерин

• да се забележе угинућа пчелиних заједница (бројност, % и разлози угинућа) у

периоду зимовања, зима/пролеће 2013/2014.

Из постављених циљева произилазе следећи задаци:

• Прикупљање података од власника о пчелињим заједницама, у току целе

године.

• Рад на терену:

o септембар-октобар 2013. Утврђивање бројног стања пчелињих

заједница, праћење припрема за зазимљавање, евидентирање са колико

хране се зазимљава, прегледање кошница и бележење података.

o новембар 2013. – Узимање узорака. После третирања са оксалном

киселином сакупљају се живе пчеле за лабораториски преглед на

присуство вируса, и броје се паразити Варроа деструцтор на подњачи.

o пролеће 2014. - преглед успешности презимљавања.

• Прикупљање података о бројном стању пчелиних заједница и о успешности

презимљавања –Увид у евиденцију Удружења пчелара „Шандор Сигети“ из

Темерина,

• Анализа и обрада података.

Арнолд Мајорош Мастер рад Материјал и метод рада

41

3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

У општини Темерин узети су узорци живих пчела за анализу на присуство

вируса (укупно 21 тегла са по најмање 100 пчела) из 4 пчелињака:

• Пчелињак МА (6 кошница – по једна тегла)

• Пчелињак ШФ (5 кошница – по једна тегла)

• Пчелињак ЛБ (5 кошница – по једна тегла)

• Пчелињак ТТ (5 кошница – по једна тегла)

Из истих кошница су са подњаче сакупљени и пребројани паразити Varroa

destructor (укупно 21 кошница).

Узорци за анализу на присуство вируса су у најкраћем року однети на

испитивање у Научни институт за ветеринарство „Нови Сад“. За испитивање пчела

на присуство вируса коришћен је RT-PCR тест.

3.1. ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА ПОЛИМЕРАЗЕ (PCR)

3.1.1. Припрема узорака за анализу

Из сваке тегле са узорцима пчела из испитиваних кошница, за анализу

одабрано је насумично 10 пчела које су хомогенизоване у авану са тучком у 5 mL

стерилног PBS-а. После хомогенизације, суспензије узорака центрифугиране су

током 10 минута на 3.000 обртаја. Супернатант је сакупљен и одмах искоришћен за

екстракцију РНК.

3.1.2. Екстракција нуклеинске киселине и RT-PCR анализа

За екстракцију РНК коришћенo је 140 µL супернатанта пчелињих хомогената.

Укупна РНК је екстрахована помоћу QIAamp viral RNA мини кита (Qiagen, Немачка)

према упутствима произвођача:


42

1. За сваки узорак спреми се PCR чиста епендорф туба од l,5 mL (епендорфица) и у

њу се микропипетом стави по 560 µL реагенса Buffer AVL;

2. Затим се дода по 140 µL супернатанта пчелињих хомогената по унапред

одређеном редоследу, користећи засебне наставке са филтером. При сваком

постављању постави се барем једна негативна контрола (ултра чиста вода) и

позитивна контрола (суспензија вируса који се утврђује PCR-ом, односно матрикс

материјала за испитивање спајкован испитујућим вирусом);

3. Затим се мешавина инкубира при собној температури (15–25°C) у трајању од 10

минута;

4. Кратко се центрифугира да спадну капљице са зидова и поклопца;

5. Дода се у сваку епендорфицу по 560 µL етанола (96-100%) користећи засебне

наставке са филтером. Промеша се вортеxом пуном брзином у трајању 15 секунди и

кратко центрифугира да спадну капљице са зидова и поклопца;

6. Пажљиво се пренесе 630 µl раствора из корака 5 у QIAamp Mini колоне са

њиховим колектинг тубама користећи засебне наставке са филтером, без додиривања

ивица колона. Поклопи се и центрифугира на 6000 x g (8000 rpm) 1 минут. Затим се

одбаце коришћене колектинг тубе и QIAamp Mini колоне се преместе у нове

колектинг тубе.

7. Пажљиво се отвори QIAamp Mini колона и понови се корак описан у тачки 6.

8. Затим се у QIAamp Mini колоне дода, засебним наставцима са филтером, 500 µL

реагенса Buffer AW 1 и центрифугира на 6000 x g (8000 rpm) 1 минут. Одбаце се

коришћене колектинг тубе и преместе се QIAamp Mini колоне у нове колектинг тубе.

9. Пажљиво се отвори QIAamp Mini колона и дода се. засебним наставцима са

филтером. 500 µL реагенса Buffer AW 2 и центрифугира на на 20000 x g (14000 rpm

или максимални број обртаја) 3 минута.

10. Пренесу се QIAamp Mini колоне у нове претходно обележене епендорф тубе од

1,5 mL. Пажљиво се отворе QIAamp Mini колоне и у колоне се дода 60 µL реагенса

Buffer AVE. Инкубира се на собној температури око 1 минут и центрифугира на 6000

x g (8000 rpm) 1 минут.

11. Вирусна РНК се може користити одмах или се може чувати до годину дана при -

20°C или -70°C.

Сваки узорак РНК појединачно је тестиран на присуство генома нуклеинских

киселина шест вируса. Део вирусног генома ABPV, BQCV, CBPC, DWV, KBV и


43

SBV је амплификован уз помоћ специфичног пара прајмера (Табела 3) и One-Step

RT-PCR кита (Qiagen, Немачка) и реагенаса у складу са упутствима произвођача.

Укратко, реакција је изведена у укупној запремини од 25 µL и то: 12 µL воде

слободне од нуклеазе, 5 µL 5 x PCR пуфер, 1 µL dNTP мешавине (која садржи 10 mM

dNTP), 1 µL од 20 µM раствора сваког прајмера, 1 µL one step RT-PCR мешавине

ензима и 5 µL естраховане РНК За сваки вирус и сваку реакцију припремљене су и

позитивна (естарахована РНК из супернатанта референтног вируса добијеног из

Националног Ветеринарског Института ,Ветеринарски факултет Љубљана) и

негативна контрола (PCR чиста вода). Списак прајмера који су коришћени у овом

истраживању приказан је у табели 3.

PCR програм умножавања (амплификације) фрагмената генома вируса

састоји се из фазе реверзне транскрипције при 50ºC у трајању од 30 минута, коју

прати фаза иницијалне PCR активације при 95ºC у трајању од 15 минута. После тога

следи 40 поновљених циклуса умножавања: данатурација при 94ºC у трајању од 30

секунди, везивања прајмера (анилинга) при 54ºC у трајању од 30 секунди

ииздуживања новосинтетисаних ланаца ДНК (екстензија) при 72ºC у трајању од 1

минута и фаза финалне екстензије при 72ºC у трајању од 10 минута.

Температурни циклуси RT-PCRа су исти за детекцију свих вируса осим

annealing-а за DWV који износи 60ºC, а за CBPVкада износи 55ºC. Добијени PCR

производи су визуализовани у 1,5% агароза гелу са 0,5 µg/mL раствора етидијум

бромидa и под UV светлошћу.

Табела 3. Списак прајмера коришћених у испитивањима

Прајмер Дужина

амплификоване секвенце (bp)

Секвенца

ABPV-1 ABPV-2

398 5’- cat att ggc gag cca cta tg -3’ 5’- cca ctt cca cac aac tat cg -3’

BQCV-f BQCV-r

700 5’- tgg tca gct ccc act acc tta aac -3’

5’- gca aca aga aga aac gta aac cac -3’ CBPV1-1 CBPV1-2

570 5’- tca gac acc gaa tct gat tat tg -3’ 5’- act act aga aac tcg tcg ctt cg -3’

DWV -f DWV-r

504 5’- agg cga cat ggg aac agg -3’ 5’- caa ctt cac cct cgc cat ca -3’

KBV 1-f KBV 1-r

414 5’- gat gaa cgt cga cct att ga -3’ 5’- tgt ggg ttg gct atg agt ca -3’

SBV-f SBV-r

824 5’- gct gag gta gga tct ttg cgt -3’ 5’- tca tca tct tca cca tcc ga -3’


44

3.2. УТВРЂИВАЊЕ ПРИСУСТВА И БРОЈА ВАРОЕ

На подњаче одабраних кошнице поставе се бели папири (харија) и након

третирања пчела/кошница, крпељи угину и отпадну са тела пчела. Папири се

прегледају лупом и преброје се нађене варое.

По завршетку сезоне (крај августа) вароа се најпре третира амитразом, тако

што се амитраз у течном стању стави у резервоар димилице, загреје се до тренутка

кaд се добије пара и тадa се пусти млаз паре у сваку кошницу 5 до 7 дана заредом.

После тога у првој половини новембра, кошнице се третирају са оксалном

киселином, мануелним ушприцавањем између саћа.

3.3. ПРИКАЗ БРОЈНОГ СТАЊА ПЧЕЛИЊИХ ЗАЈЕДНИЦА У


Увидом у евиденцију Удружења пчелара „Шандор Сигети“ из Темерина

приказаће се број регистрованих пчелара и пчелињих друштава на територији

оштине Темерин.

3.4. ПРОПАДАЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ЗАЈЕДНИЦА У ПЕРИОДУ

ЗИМОВАЊА

На 4 пчелињака (МА, ШФ, ЛБ и ТТ) на територији оштине Темерин

забележиће се пропадање пчелиних заједница у периоду зимовања, зима/пролеће

2013/2014. Навешће се разлози угинућа и израчунаће се проценат пропадања

пчелиних заједница.

Арнолд Мајорош Мастер рад Резултати истраживања са дискусијом

45

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

4.1. НАЛАЗ ВРСТА ВИРУСА ПЧЕЛА

Из 4 пчелињака са територије општине Темирин (МА, ШФ, ЛБ и ТТ) узете су

живе пчеле из укупно 21 кошнице и анализиране су на присуство следећих вируса:

Вирус акутне парализе пчела - ABPV (Acute bee paralysis virus)

Вирус деформисаних крила - DWV (Deformed wing virus)

Вирус црних матичњака - BQCV (Black queen cell virus)

Вирус хроничне парализе пчела - CBPV (Chronic bee paralysis virus)

Вирус мешинастог легла - SBV (Sacbrood bee virus)

Кашмирски вирус - KBV (Kasmir bee virus)

Налаз вируса у пчелама из кошница пчелињака МА приказан је у табели 4.

Табела 4. Налаз врста вируса у пчелама из кошница пчелињака МА

Ред. бр

Ознака

Кошнце

ABPV DWV BQCV CBPV SBV KBV Број нађених врста вируса у кошници

1 1 - + + - - - 2 2 2 + + + - + - 4 3 6 + + + - + - 4 4 11 - + + - + - 3 5 9 + + + + + - 5 6 М + + + - + - 4 Укупно

позитивних кошница

4 (66.6%)

6 (100%)

6 (100%)

1 (16.6%)

5 (83.3%)

0 (0%)


46

Од укупно 6 различита вируса чије је присуство испитивано, нађено је 5. KBV

није нађен ни у једном од испитиваних узорака из 6 кошница, док су BQCV и DWV

нађени у свим узорцима. SBV је нађен у 5 од 6 кошница, ABPV у 4, а CBPV само у

једној кошници. Број нађених врста вируса у 6 кошница кретао се од 2 до 5.

Налаз вируса у пчелама из кошница пчелињака ШФ приказан је у табели 5.

Табела 5. Налаз врста вируса у пчелама из кошница пчелињака ШФ

Ред. бр

Ознака

Кошнце

ABPV DWV BQCV CBPV SBV KBV Број нађених врста вируса у

кошници

1 1 + + + - - - 3 2 10 - + + - - - 2 3 11 - + + - - - 2 4 19 + + + - - - 3 5 20 + - + - - - 2 Укупно


3 (60%)

4 (80%)

5 (100%)

0 (0%)

0 (0%)

0 (0%)

У пчелињаку ШФ нађено је 3 различита вируса од укупно 6 чије је присуство

испитивано. Вируси, KBV, CBPV и SBV нису нађен ни у једном од испитиваних

узорака из 5 кошница, док је BQCV нађен у свим узорцима. DWV је нађен у 4 од 5

кошница, а ABPV у 3 кошнице. Број нађених врста вируса у 5 кошница био је 2 или

3.

Налаз вируса у пчелама из кошница пчелињака ЛБ приказан је у табели 6.

Табела 6. Налаз врста вируса у пчелама из кошница пчелињака ЛБ

Ред. бр

Ознака

Кошнце

ABPV DWV BQCV CBPV SBV KBV Број нађених врста вируса у кошници

1 1 - + + - - - 2 2 2 - + + - + - 3 3 8 - + + + + - 4 4 9 - + + + + - 4 5 19 - + + - + - 3 Укупно


0 (0%)

5 (100%)

5 (100%)

2 (40%)

4 (80%)

0 (0%)


47

Од укупно 6 различита вируса чије је присуство испитивано, у пчелињаку ЛБ

нађено је 4. Вируси KBV и ABPV нису нађени ни у једном испитиваном узорку из 5

кошница, док су BQCV и DWV нађени у свим узорцима. SBV је нађен у 4 од 5

кошница, а CBPV у 2 кошнице. Број нађених врста вируса у 5 кошница кретао се од

2 до 4.

Налаз вируса у пчелама из кошница пчелињака ТТ приказан је у табели 7.

Табела 7. Налаз врста вируса у пчелама из кошница пчелињака ТТ

Ред. бр

Ознака

Кошнце

ABPV DWV BQCV CBPV SBV KBV Број нађених врста вируса у

кошници

1 1 - + + - + - 3 2 2 + + + + + - 5 3 8 + + + - + - 4 4 10 - + + - + - 3 5 11 - + + + - - 3 Укупно


2 (40%)

5 (100%)

5 (100%)

2 (40%)

4 (80%)

0 (0%)

У пчелињаку ТТ нађено је 5 различита вируса од укупно 6 чије је присуство

испитивано. KBV није нађен ни у једном испитиваном узорку из 5 кошница, док су

BQCV и DWV нађени у свим узорцима. SBV је нађен у 4 од 5 кошница, а ABPV и

CBPV у 2 кошнице. Број нађених врста вируса у 6 кошница кретао се од 3 до 5.

Поређења ради, од укупно 6 различита вируса чије је присуство испитивано, у

пчелињацима МА и ТТ нађено је по 5, у пчелињаку ЛБ 4, а у пчелињаку ШФ 3

различита вируса (Табела 8).

Табела 8 Упоредни налаз врста вируса у испитиваним пчелињацима

Пчелињак Број (проценат) нађених вируса

Нађени вируси

MA 5 (83,33%) ABPV, DWV, BQCV, CBPV, SBV ТТ 5 (83,33%) ABPV, DWV, BQCV, CBPV, SBV ЛБ 4 (66,67%) DWV, BQCV, CBPV, SBV ШФ 3 (50%) ABPV, DWV, BQCV

У табели 9 приказан је број и проценат кошница са налазом вируса.


48

KBV није нађен ни у једној кошници од укупно 21 испитиване кошнице, док

је BQCV нађен у свим кошницама.

DWV је нађен у 20 (95,24%) од 21 кошнице. Једина кошница без налаза DWV

налази се у пчелињаку ШФ.

SBV је нађен у 13 (61,90%) од 21 кошнице, при чему га у пчелињаку ШФ није

било ни у једној кошници. У остала 3 пчелињака SBV је нађен у око 80%

испитиваних кошница.

ABPV је нађен у 9 (42,86%) од 21 кошнице, при чему га у пчелињаку ЛБ није

било ни у једној кошници. У остала 3 пчелињака ABPV је нађен у 40 до 66,6%,


CBPV је нађен у 5 (23,81%) од 21 кошнице, при чему га у пчелињаку ШФ није

било ни у једној кошници. У остала 3 пчелињака CBPV је нађен у 16,6 до 40%


Табела 9. Број и проценат кошница са налазом вируса

Пчелињак Број (проценат) кошница у којима је нађен вирус

BQCV DWV SBV ABPV CBPV KBV

MA 6

(100%) 6

(100%) 5

(83.3%) 4

(66.6%) 1

(16.6%) 0

(0%)

ШФ 5

(100%) 4 (80%)

0 (0%)

3 (60%)

0 (0%)

0 (0%)

ЛБ 5

(100%) 5

(100%) 4

(80%) 0

(0%) 2

(40%) 0

(0%)

ТТ 5

(100%) 5

(100%) 4

(80%) 2

(40%) 2

(40%) 0

(0%)

УКУПНО 21

(100%) 20

(95,24%) 13

(61,9%) 9

(42,86%) 5

(23,81%)0

(0%)

Резултат за присуство BQCV у свим кошницама и одсуство KBV поклапа се у

потпуности са налазом Петровића и сарадника на територији Војводине 2013.

године, док су њихови резултати за остале вирусе износили: SBV 70%, DWV 67%,

CBPV 60% и ABPV 57% (Петровић и сар. 2013).

У Словенији, 2012. године Топлак и сарадници доказали су BQCVу највећем

проценту 83,3%, а KBV у најмањем (1,7%), тј само у једном пчелињаку. DWV

детектовали су 70% испитиваних пчелињака, ABPV у 40%, CBPV у 18,3% и SBV у

8,3% испитиваних пчелињака (Топлак и сар. 2012)


49

Нилсен (Nielsen) и сарадници су детектовали BQCV и KBV у по 1.04%

испитиваних пчелињака, SBV у 81,25%, DWV у 57,29%, ABPV у 11,46%, CBPV у

4,17% испитиваних пчелињака (Nielsen и сар. 2008).

Симеуновић и сарадници утврдили су присуства ABPV у пчелиним

друштвима пореклом из различитих делова територије Србије. DWV је доказан на

сваком испитиваном локалитету, док је ABPV био присутан у 10 од 11 испитиваних

пчелињака. Обазирући се на улогу ектопаразита Varroa destructor у преношењу и

активацији пчелиних вируса, ови аутори сматрају да висока учесталост узорака

позитивних на DWV (76,4%) и ABPV (61,8%) у асимптоматским пчелиним

друштвима може бити последица недовољно ефикасног и закаснелог третмана

против варое (Симеуновић и сар. 2014).

У табели 10 приказане су комбинације различитих вируса нађених у узорцима

из испитиваних пчелињака. Узорци пчела били су инфицирани са више врста вируса,

што је у складу са налазима и запажањима других аутора (Петровић и сар. 2013,

Toplak i sar 2012 и Nielsen i sar,2008).

Табела 10. Комбинације вируса у узорцима из испитиваних кошница

Комбинације вируса Број

кошница Пчелињак-ознака кошнице

BQCV, DWV, SBV 5 МА -11, ЛБ -2, ЛБ -19, ТТ -1, ТТ -10 BQCV, DWV 4 МА -1, ШФ -10, ШФ -11, ЛБ -1

BQCV, DWV, SBV, ABPV 4 МА -2, МА -6, МА –М, ТТ -8 BQCV, DWV, ABPV 2 ШФ -1, ШФ -19

BQCV, DWV, SBV, ABPV, CBPV 2 МА -9, ТТ -2 BQCV, DWV, SBV, CBPV 2 ЛБ -8, ЛБ -9

BQCV, ABPV 1 ШФ -20 BQCV, DWV, CBPV 1 ТТ -11

Упркос постојању врста вируса у одређеном броју кошница, ни у једној

кошници са позитивним налазом нису забележени клинички симптоми обољења

пчела. Разлог за то би могао бити мали број вируса, то јест слабa инфекције, јака

друштва без присуства варое, и доста хране преко зиме, а са друге стране може бити

вези са ефикасношћу и правовременошћу третмана против варое.


50

4.2. НАЛАЗ ВАРОЕ КОД ПЧЕЛА

Из истих пчелињака (МА, ШФ, ЛБ и ТТ), из укупно 21 кошнице, прикупљене

су и пребројане су варое на папиру. У табели 11 приказан је број нађених вароа на

подњачама кошница.

Само у једној кошници пчелињака МА није нађена ни једна вароа. Највећи

број вароа нађен је у три кошнице пчелињака ТТ и износио је 35, 58 и 64. У остелих

17 кошница број вароа се кретао од 1 до 8.

У пчелињаку МА варое су нађене у 5 од 6 кошница и њихов број је у просеку

износио 6,2, а кретао се од 4 до 8.

У пчелињаку ШФ број нађених вароа у просеку је био 3, а кретао се од 1 до 5.

У пчелињаку ЛБ број нађених вароа кретао се од 1 до 5, а у просеку је

износио 3,4.

У пчелињаку ТТ број нађених вароа је највише варирао, кретао се од 1 до 64,

а у просеку је био 33.

Табела 11. Налаз варое на подњачама кошница из пчелињака МА, ШФ, ЛБ и ТТ

Пчелињак Ознака Кошнце

Број нађених вароа

σ КV

МА

1 5

6,2 1,64 0,26 2 4 6 8 11 7 9 7 М - - - -

ШФ

1 1

3 1,58 0,53 10 3 11 2 19 5 20 4

ЛБ

1 3

3,4 1,52 0,45 2 4 8 5 9 1 19 4


51

ТТ

1 1

33 28,68 0,87 2 35 8 64 10 58 11 7

- средња вредност, σ-стандардна девијација, КV-коефицијент варијације

Сматра се да је све испод 10 нађених вароа занемарљиво мали број. Овакав

налаз могао би да се објасни тиме што је третман амитразом извршен 2 месеца пре

третмана оксалном киселином, када су варое прикупљене.

Ни у једној кошници са налазом варое нису забележени клинички симптоми

вароозе код пчела, што је и очекивано јер се редовним третманом против варое

избегава велика инфестација, а тиме и пропадање пчелиних заједница.

4.3. ПРИКАЗ БРОЈНОГ СТАЊА ПЧЕЛИЊИХ ЗАЈЕДНИЦА У


Увидом у евиденцију Удружења пчелара „Шандор Сигети“ из Темерина, из



4.4. ПРОПАДАЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ЗАЈЕДНИЦА У ПЕРИОДУ

ЗИМОВАЊА

На 4 пчелињака (МА, ШФ, ЛБ и ТТ) на територији оштине Темерин

забележено је пропадање пчелиних заједница у периоду зимовања, зима/пролеће

2013/2014. године (Табела 12).

У пчелињаку МА од укупно 13 друштава, успешно је презимело 11. Разлог

пропадања пчелиних заједница био је грабеж,тј оса и то у периоду око 20 јануара

2014 године ,када је температура била око 20ºC.

У пчелињаку ШФ свих 40 друштава успешно је презимело.


52

У пчелињаку ЛБ од укупно 25 друштава, успешно је презимело 23. Разлог

пропадања пчелиних заједница био је недостатак хранe, i слаба друштва.

У пчелињаку ТТ од укупно 30 друштава, успешно је презимело 29. Разлог

пропадања пчелиних заједница био је грабеж,тј оса.

Tabela 12. Пропадање пчелиних заједница у периоду зимовања, зима/пролеће

2013/2014. године

Пчелињак

Број заједница пре

зимовања

Број (%) заједница које су успешно презимеле

Број (%) заједница које су пропале

Разлози пропадања заједница са наведеним бројем пропалих

заједница

МА 13 11 (84,6) 2 (15,38%) грабеж ШФ 40 40 (100%) 0 (0%) -

ЛБ 25 23 (92%) 2 (8%) недостатак хранe ,слаба

друштва ТТ 30 29 (96,6%) 1 (3,33%) грабеж

УКУПНО 108 103 (95,37%) 5 (4,63%)

Од укупно 108 пчелињих заједница у сва 4 пчелињака успешно је презимело

103 (95.37%). Проценат пропадања пчелиних заједница у периоду зимовања,

зима/пролеће 2013/2014. године у ова 4 пчелињака износио је 4,6% Увидом у

евиденцију Удружењa пчелара „Шандор Сигети“ из Темерина проценат пропадања

пчелињих заједница на територији општине Темерин у истом периоду износило је

2%.

Разлози пропадања пчелињих заједница у 4 испитивана пчелињака били су

грабеж и недостатак хране.

Арнолд Мајорош Мастер рад Закључак

53

5. ЗАКЉУЧАК

На основу добијених резултата могу да се изведу следећи закључци:

1. Присуство вируса код пчела и клинички симптоми обољења која изазивају

На територији општине Темерин, на 4 исптивана пчелињака, од укупно 6

врста вируса чије је присуство испитивано, нађено је од 3 до 5 врста вируса на

сваком пчелињаку:

• Кашмирски вирус (KBV) није нађен ни у једној кошници.

• Вирус црних матичњака (BQCV) нађен у свим кошницама.

• Вирус деформисаних крила (DWV) је нађен у 20 (95,24%) од 21 кошнице.

• Вирус мешинастог легла (SBV) је нађен у 13 (61,90%) од 21 кошнице, при

чему га у једном пчелињаку није било ни у једној кошници. У остала 3

пчелињака SBV је нађен у око 80% испитиваних кошница.

• Вирус акутне парализе пчела (ABPV) је нађен у 9 (42,86%) од 21 кошнице,

при чему га у једном пчелињаку није било ни у једној кошници. У остала 3

пчелињака ABPV је нађен у 40 до 66,6%, испитиваних кошница.

• Вирус хроничне парализе пчела (CBPV) је нађен у 5 (23,81%) од 21 кошнице,

при чему га у једном пчелињаку није било ни у једној кошници. У остала 3

пчелињака CBPV је нађен у 16,6 до 40% испитиваних кошница.

Ни у једној кошници са позитивним налазом вируса нису забележени

клинички симптоми обољења пчела. Разлог за то би могао бити мали број вируса, то

јест слабa инфекцијa,јака друштва без присуства варое, и доста хране преко зиме.

Арнолд Мајорош Мастер рад Закључак

54

2. Присуство паразита Varroa destructor код пчела и клинички симптоми

вароозе

Од 21 испитиване кошнице, на подњачи 20 кошница нађени су паразити

Varroa destructor. Са изузетком 3 кошнице број нађених вароа није прелазио 8. Ни у

једној кошници са налазом варое нису забележени клинички симптоми вароозе код

пчела, тј. масовна угинућа. Разлог томе је највероватније добра произвођачка пракса

која се огледа у примени средстава за сузбиљања варое у више наврата системски и

циљано.

3. Бројно стање пчелињих заједница у општини Темерин

Увидом у евиденцију Удружења пчелара „Шандор Сигети“ из Темерина из



4. Пропадање пчелиних заједница у периоду зимовања, зима/пролеће 2013/2014.

Проценат пропадања пчелиних заједница у периоду зимовања, зима/пролеће

2013/2014. године у 4 испитивана пчелињака износио је 4,6%. Разлози пропадања

пчелињих заједница били су грабеж и недостатак хране.

Арнолд Мајорош Мастер рад Литература

55

6. ЛИТЕРАТУРА

1. Добрић Ђ, Вицковић Д, Кулишић З, Болести пчела. Факултет ветеринарске медицине

Београд, 2000, 9-32

2. Каталинић Ј и сур. Пчеларство. Знање, Загреб, 1990,250-290

3. Лолин М. Болести пчела. Факултет ветеринарске медицине, Београд, 1985,5-40

4. Матовић К, Жарковић А, Дебељак З,Америчка куга пчелињег легла. Зборник радова

из пчеларства,Трстеник, 2007,5-26

5. Перушић А. Пчелињи мед. Матица Хрватска, Загреб, 1959,25-35

6. Сантрач В. Доказивање присуства вирусних инфекција у заједницама Apis mellifera

применом молекуларно-биолошких метода. Докторска дисертација, Нови Сад, 2013.

7. Станимировић З. Пчелиња паша, Факултет ветеринарске медицине, Београд, 2006,

3-10

8. Станисављевић Љ, Биологија медоносне пчеле. Универзитет у Београду – Биолошки

Факултет, 2007. 1-30

9. Toplak I, Rihtarič D, Jamnikar Ciglenečki U, Hostnik P, Jenčič V, Barlič-Maganja D.

Detection of six honeybee viruses in clinically affected colonies of carniolan gray bee

(Apis mellifera carnica), Slov Vet Res 2012; 49 (2): 89-96

10. Шимић Ф. Наше медоносно биље. Знање, Загреб, 1980,50-75

11. Örösi PZ. Méhek között. Mezőgazdasági kiadó, Budapest, 1957. 50-165

12. Petrović T, Vidanović D, Stojanov I, Lupulović D, Lazić G, Plavša N, Lazić S. First

Molecular decection of six honeybee viruses in Serbian apiaries, 10th International

Symposium Modern Trends in Livestock Production, Belgrade, 2013

13. Simeunović P, Stevanović J, Vidanović D, Nišavić J, Radović D, Stanišić Lj, Stanimirović

Z. A Survey of deformed wing virus and acute bee paralysis virus in honey bee colonies

from Serbia using real–time RT-PCR, Acta Veterinaria-Beograd 2014, 64 (1), 81-92

Попис web страница које су коришћене:

1.www.pcelarstvo.hr

2.www.pip.hr

3.www.pcelarstvo-radosevic.hr

Documents

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ …polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2014/10/Arnold_Majoros.pdf · Арнолд Мајорош НАЛАЗ