АНАЛИЗА ПЕДИГРЕА ПОПУЛАЦИЈЕ ГОВЕДА ...polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/10/Rajkovic_Dusan.pdf · 2015-10-05 · Душан Рајковић Мастер

Душан Рајковић

АНАЛИЗА ПЕДИГРЕА ПОПУЛАЦИЈЕ

ГОВЕДА СИМЕНТАЛСКЕ РАСЕ У

ВОЈВОДИНИ

Мастер рад

Нови Сад, 2015.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за сточарство

Кандидат:

Душан Рајковић

Ментор: проф. др

Снежана Тривуновић

АНАЛИЗА ПЕДИГРЕА ПОПУЛАЦИЈЕ

ГОВЕДА СИМЕНТАЛСКЕ РАСЕ У

ВОЈВОДИНИ

Мастер рад


УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за сточарство

КОМИСИЈА ЗА ОЦЕНУ И ОДБРАНУ МАСТЕР РАДА:

Др Снежана Тривуновић,

ванредни професор за ужу

научну област Оплемењивање

животиња, Пољопривредни

факултет, Нови Сад – ментор.

Др Мирослав Плавшић,

редовни професор за ужу научну

област Сточарство,

Пољопривредни факултет, Нови

Сад – председник комисије.

Др Денис Кучевић,

доцент за ужу научну област.

Сточарство, Пољопривредни

факултет, Нови Сад – члан

комисије.

Душан Рајковић Мастер рад САДРЖАЈ

i

САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ ...........................................................................................................................1

SUMMARY ......................................................................................................................3

1. УВОД.........................................................................................................................5

1.1. СИМЕНТАЛСКА РАСА ГОВЕДА ...................................................................6

1.2. АНАЛИЗА ПЕДИГРЕА .....................................................................................8

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА....................................................................................... 11

3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА ............................................................................. 12

3.1. МАТЕРИЈАЛ.................................................................................................... 12

3.2. МЕТОД РАДА ................................................................................................. 13

3.2.1. Попуњеност педигреа по годинама .......................................................... 13

3.2.2. Инбридинг ................................................................................................. 14

3.2.3. Ефективна величина популације .............................................................. 14

3.2.4. Просек и степен адитивне генетске повезаности по годинама ............... 15

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА ................................................ 17

4.1. ДИСТРИБУЦИЈА ПАРИТЕТА ПЛОТКИЊА ................................................ 17

4.2. БРОЈ ПОТОМАКА ПО БИКУ ......................................................................... 19

4.3. ПОПУЊЕНОСТ ПЕДИГРЕА ПО ГОДИНАМА ............................................ 21

4.4. ИНБРИДИНГ ................................................................................................... 23

4.4.1. Дистрибуција животиња по годинама и коефицијенту инбридинга ...... 23

4.4.2. Број свих животиња и инбридинг животиња, број очева и мајки по

годинама .................................................................................................................. 25

Душан Рајковић Мастер рад САДРЖАЈ

ii

4.4.3. Дескриптивна статистика за инбридинг коефицијенте свих животиња по

годинама .................................................................................................................. 27

4.4.4. Дескриптивна статистика за инбридинг коефицијент инбридинг

животиња по годинама ........................................................................................... 28

4.5. ЕФЕКТИВНА ВЕЛИЧИНА ПОПУЛАЦИЈЕ .................................................. 30

4.5.1. Ефективна величина популације базирана на степену инбридинга ....... 30

4.5.2. Ефективна величина популације базирана на броју родитеља ............... 32

4.6. ПРОСЕК И СТЕПЕН АДИТИВНЕ ГЕНЕТСКЕ ПОВЕЗАНОСТИ ПО

ГОДИНАМА ............................................................................................................... 34

5. ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................ 36

6. ПРИЛОЗИ ............................................................................................................... 38

СПИСАК СЛИКА ...................................................................................................... 38

СПИСАК ГРАФИКОНА ............................................................................................ 38

СПИСАК ТАБЕЛА ..................................................................................................... 38

7. ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................ 40

Душан Рајковић Мастер рад РЕЗИМЕ

1

РЕЗИМЕ

Оплемењивање животиња је незамисливо без тачних и поузданих

информација о пореклу и производним особинама грла. Појавом рачунара

адекватних капацитета отворила се могућност за лако чување и брзу обраду података

о популацији. Са друге стране, пракса интензивне селекције очева, вештачко

осемењавање и ембрио трансфер, имали су јак утицај на смањење ефективне

величине популације, смањен ниво генетске варијабилности и повећан инбридинг

код говеда. Једна од главних економских последица инбридинга је инбридинг

депресија која доводи до смањења средњих фенотипских вредности за економски

важна квантитативна својства. Због тога треба преко анализе педигреа пратити

инбридинг, као и генетски диверзитет популације.

Задатак рада је био да се направи јединствена електронска база података о

пореклу бикова и крава сименталске расе у Војводини, а циљ да се из те базе

израчуна попуњеност педигреа, инбридинг, ефективна величина популације и

адитивна генетска повезаност по годинама.

Укупан број животиња који је коришћен за формирање базе је износио 21380,

а обрада података је извршена уз примену софтвера PopRep 2.0.

Попуњеност педигреа у последњих неколико године има тренд повећања.

Коефицијент инбридинга у посматраној популацији је мали. Мање од 1% популације

има коефицијент инбридинга већи од 5%, а нема животиња са кеофицијентом

инбридинга изнад 30%. Ефективне величине популација израчунате на два начина су

се значајно разликовале. У последњих 10 година, адитивна генетска повезаност је

била највећа у 2014. години и износила је 0.00121.

Душан Рајковић Мастер рад РЕЗИМЕ

2

Педигре фајл формиран кроз ово истраживање је још увек релативно мали и

због тога је неопходно у наредном периоду наставити перманентно са уношењем

нових података, како би наредни извештаји давали јаснију слику о популацији.

Такође неопходно је увести у јединствени дигитални систем матичне евиденције све

субјекте у овом послу, са циљем добијања тачнијих података и смањивањa случајних

грешака.

Душан Рајковић Мастер рад SUMMARY

3

SUMMARY

Successful animal breeding programs need accurate and reliable information about

the origin and production performance of animals. Development of the high-capacity

computers enable high-capacity storage and large-scale data processing. On the other hand,

the practice of intense bull sire selection, artificial insemination and embryo transfer, have

had a strong negative impact on the effective population size, on the level of genetic

variability and increase of inbreeding in cattle. One of the major economic consequences

of inbreeding is inbreeding depression, which leads to a reduction of average phenotypic

values for economically important quantitative traits. Therefore, we need, through pedigree

analysis, determine levels and trends in inbreeding as well as genetic diversity of the

population.

The goal of this study was to create a comprehensive electronic database of

Simmental bulls and cows in Vojvodina and calculate completeness of pedigree,

inbreeding, effective population size and additive genetic relationship per years.

The total number of animals entered into the database was 21380, and online

software PopRep 2.0. was used for data processing.

Completeness of pedigree in the last few years has a rising trend. The population

inbreeding coefficient is low. Less than 1% of the population has an inbreeding coefficient

greater than 5% and there are no animals with inbreeding coefficient above 30%. The

effective population size calculated in two ways differed significantly. The additive genetic

relationship of 0.00121, which refer to 2014, was the highest in the last 10 years

Pedigree file formed in this research is still relatively small, therefore, it is

necessary to continue with data entering, so that future report give a much clearer picture

of the population. Also, it is necessary to involve all the stakeholders group into a universal

Душан Рајковић Мастер рад SUMMARY

4

digital system of animal recording, with the aim of obtaining accurate data and reducing of

accidental errors.

Душан Рајковић Мастер рад УВОД

5

1. УВОД

Иако је број говеда на овим просторима у последња три века у мање више

константном паду, говедарство, ипак, и даље заузима значајно место у

пољопривреди Србије. Према статистичким подацима (Табела 1) на дан 01.12.2014.

године у Србији (без података за Косово и Метохију) било је 920.000 говеда, од чега

437.000 музних крава. Према истoм извору, у Војводини је било 262.000 говеда, а од

тога 85.000 музних крава (Републички завод за статистику, 2015).

Табела 1: Број говеда (у хиљадама) у Србији и Војводини у 2012., 2013. и 2014. год.

СРБИЈА ВОЈВОДИНА

2012 2013 2014 2012 2013 2014

Говеда до 1 године старости - за клање 21 24 24 - 2 4

Говеда до 1 године старости - остала мушка 140 164 164 - 66 66

Говеда до 1 године старости - остала женска 95 105 106 - 39 37

Говеда 1-2 године старости - мушка грла 48 47 40 - 18 18

Говеда 1-2 г. старости - женска грла за клање 2 7 6 - 3 4

Говеда 1-2 г. старости - женска грла за приплод 61 78 78 - 22 27

Говеда преко 2 г. старости - мушка грла 9 8 8 - 1 2

Говеда преко 2 г. старости - јунице за клање 1 1 1 - 1 0

Говеда преко 2 г. старости - јунице за приплод 65 28 34 - 5 9

Говеда преко 2 г. старости - музне краве 455 429 437 - 82 85

Говеда преко 2 г. старости - остале краве 25 22 23 - 8 8

Говеда – укупно 921 913 920 - 247 262

Од укупног броја говеда: стеоне јунице 58 55 45 - 16 16

Од укупног броја говеда:бикови у приплоду 4 3 5 - 1 2

Од укупног броја говеда: волови 2 2 1 - 0 0

Од укупног броја говеда: говеда у тову 128 165 170 - 72 78

У читавом свету је тенденција смањења укупног броја грла и броја фарми, а

повећања броја грла по фарми и производње по грлу. Иако постоји дугогодишњи

тренд смањења броја грла, у Војводини се у последње четири године према


6

статистичким подацима број грла ипак мало повећао (Републички завод за

статистику, 2015), чему је допринела политика подстицаја у пољопривреди. У

Војводини је сименталска раса говеда друга по заступљености. Испред ње је једино

холштајн фризијска раса (главна одгајивачка организација, 2015).

1.1. СИМЕНТАЛСКА РАСА ГОВЕДА

У XV веку, у долинама река Симе и Сане (кантон Берн у Швајцарској) је

започето стварање сименталске расе говеда, пре свега од брахицерних швајцарских

раса и примигених говеда. Од тада до данас ова раса се развијала и мењала у складу

са одгајивачким циљевима. У почетку је циљ био створити расу за месо, млеко и рад,

док је данас, када су у већем делу света машине преузеле посао говеда, одгајивачки

циљ усмерен на производњу млека и меса. Значајно је истаћи да 1890. године,

оснивањем херд бука (Herd Book), започиње ново поглавље систематског рада на

побољшању сименталских говеда кроз примену различитих селекцијских мера.

Антов и Чобић (2001) наводе да сименталску расу чине око 42 милиона грла

која се гаје на свим континентима и у многим земљама. Исти извор наводи да у

Европи има 17 милиона крава сименталске расе, те да је то континент са највећим

бојем ових грла. Међутим, један део Европе даје већи нагласак на повећање

млечност (Француска), па ову расу укршта са црвеним холштајном, а други део ову

расу користи само за месо (Велика Британија, Данска и Шведска). Ипак, највећи део

старог континента врши селекцију сименталца на млеко и месо. Сименталско говече

спада у групу црвеношарених племенитих раса и данас представља најзначајнију

племениту расу говеда комбинованих производних способности у свету.

Расна одлика и препознатљивост сименталца је боја длаке (Слика 1), која је

светло жуте до црвене боје, а по телу се налазе беле шаре различите величине, док су

глава и реп беле боје (Мијић, 2008). Сименталска раса поседује изразито добре

аклиматизационе способности, што јој је омогућило да се прошири по свим

континентима. У погледу млечности тежи се производњи од 5 стандардних


7

лактација, 6.000 kg млека са 4% млечне масти и 3,5% протеина. Просечан дневни

прираст креће се око 1.300 g. Има добре кланичне особине и квалитет меса. Висина

гребена код одраслих грла бикова креће се од 150 до 158 cm, а крава 138 до 144 cm,

док је телесна маса код бикова 1.200 kg, а код крава око 700 kg (Мијић, 2008).

Слика 1: Првотелка сименталске расе (http://www.simentalac.com)

На нашим просторима сименталска говеда су се појавила у XIX веку када су

увезена сименталска говеда из Швајцарске која су укрштана са домаћим аутохтоним

расама. Сименталско говече је код нас искоришћено за побољшање аутохтоних

говеда, при чему је извршено класично претапање раса. Због тога се до данас

погрешно задржао термин ,,домаће шарено у типу сименталца“, иако је претапање у

потпуности одавно завршено и данас слободно можемо рећи да је то сименталско

говече (Тривуновић, 2012).


8

1.2. АНАЛИЗА ПЕДИГРЕА

Вођење комплетне, релевантне и ажурне евиденције о свим перформансама

фармских животиња које су од значаја за одгајиваче (производне, функционалне и

конформационе) као и евиденције о њиховом пореклу и датуму рођења је

фундаментални предуслов за спровођење квалитетне селекције, али и за дефинисање

оптималних менаџерских програма који се тичу свих аспеката узгоја фармаских

животиња (генетско унапређење, исхрана, репродукција, здравље итд.).

Оплемењивање животиња је незамисливо без тачних и поузданих информација о

пореклу и производним особинама грла. Због тога се у говедарству воде књиге

матичне евиденције.

Некада су свуда у свету ове ,,књиге“ заиста и биле књиге, односно

евиденција се водила на папирима, али се са појавом рачунара адекватиних

капацитета појавила могућност тачног и брзог увида у стање и израчунавање

различитих корисних индикатора стања у популацији што је олакшало и побољшало

оплемењивачки рад, те су се ове књиге почеле водити и у електронској форми.

Захваљујући томе данас можемо уз помоћ специјализованих програма да утврдимо

коефицијент инбридинга и ефективну величину популације путем анализе педигреа.

Пракса интензивне селекције очева, вештачко осемењавање и ембрио

трансфер, имали су јак утицај на смањење ефективне величине популације, смањен

ниво генетске варијабилности и повећан инбридинг холштајн расе (Purfield et al.

2012). Слична је ситуација и са сименталском расом. Повећан инбридинг услед

коришћења малог броја супериорних приплодњака уочили су и Groeneveld и сар.

(2009).

Једна од главних економских последица инбридинга је инбридинг депресија

која доводи до смањења средњих фенотипских вредности за економски важна

квантитативна својства (Croquet, 2006). Због тога треба, путем анализе педигреа,


9

израчунавати коефијенте инбридинга и тај коефицијент укључити даље у процену

омлемењивачке вредности јединки.

Такође, ове анализе нам омогућавају увид у генетски диверзитет наше

популације, а познавање генетског диверзитета популације је основа за ефикасну

селекцију и/или програме конзервације (Gutiérrez et al. 2003).

Анализа педигреа је важан алат за описивање генетске разноликости, њене

еволуције кроз генерације и управљање популацијом (Gutiérrez et al., 2003, Mäki-

Tanila et al., 2010, Pavlik еt al., 2014), а генетска разноликост у популацији је неопходна

за способност адаптације и избегавање инбридинг депресије на дужи рок (Oliehoek

and Bijma, 2009).

Да величина популације не значи нужно и велику генетску разноврсност

најбоље показује холштајн раса говеда, код које се још 1996. године показало да

иако има огроман број јединки и најбројнија је раса говеда на свету има врло малу

ефективну величину популације (Maignel et al., 1996). Конференцијом у Рију

(Уједињене Нације, 1992) фокус очувања генетксе разноврсности је проширен и на

расе са великом популацијом, које самим тим што су велике, нису под директном

претњом изумирања. Док је управљање биодиверзитета у малим популацијама

значајно, још је важније управљање у великим популацијама јер су велике

популације домаћих животиња одговорне за производњу великог дела хране, те би

њихово погоршање имало веома негативан ефекат.

Негативане ефекте инбридинг депресије на производне и функционалне

особине су потврдили Fuerst-Waltl и Fuerst (2012) у Аустријској популацији

браонсвис расе, Maximini и сар. (2011) у Аустрији на сименталским говедима,

González-Recio и сар. (2007) у Шпанији на холштајну, Kasarda и Kadlečík (2007) у

словачкој популацији пинцгавског говечета и McParland и сар. (2007) на ирским

млечним и товним расама говеда.

Традиционално се инбридинг израчунава преко генеаолошких анализа, мада

су нови трендови да се раде генетска истраживања преко генетских маркера.

Тренутна доступност хиљада полиморфизма појединачних нуклеотида (SNP – single

nucleotide polymorphism) генотипова, отвара нове могућности за добијање

прецизнијих процена оплемењивачке вредности (Bjelland et al., 2013), тако да је то

засигуно следећи корак наредних истраживања у овој области и код нас.

Геномска истраживања могу да помогну да се избегну неки недостаци

коришћења генеаолошких информација (Keller et al. 2011). Rodríguez-Ramilo (2014)


10

износи неке недостатке анализе педигреа (генеаолошких информација) у односу на

геномску анализу, а то су што:

- Не успева да обухвати утицај повезаности између оснивача;

- Не узима у обзир стохастичку природу рекомбинација (очекује се

тачан пропорционални удео сваког претка у геному, а у стварности

то није тако) и

- За разлику од геномских истраживања, анализа педигреа нам не

омогућава одређивање хомозиготности у оквиру посебних

геномских региона.

Ипак, анализа педигреа може дати значајан допринос у ефикасном газдовању

популацијом сименталских говеда у Војводини.

Душан Рајковић Мастер рад ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

11

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

Задатак рада је да се направи јединствена електронска база података о

пореклу бикова и крава сименталске расе који су под контролом Пољопривредног

факултета у Новом Саду, Департмана за сточарство, као главне одгајивачке

организације у сточарству АП Војводине.

Циљ рада је да се из те базе израчунају:

- Попуњеност педигреа,

- Инбридинг, и то:

- Дистрибуција животиња по годинама и коефицијенту инбридинга,

- Број свих и животиња узгајаних у сродству, бикова и крава по

годинама,

- Дескриптивна статистика за инбридинг коефицијенте свих

животиња по годинама,

- Дескриптивна статистика за инбридинг коефицијент инбридинг

животиња по годинама

- Ефективну величину популације и

- Просек и степен адитивне генетске повезаности по годинама.

Душан Рајковић Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

12

3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

3.1. МАТЕРИЈАЛ

У истраживању су коришћени подаци о пореклу добијени из педигреа и

матичних листова грла која су под контролом Пољопривредног факултета из Новог

Сада, Департмана за сточарство, као главне одгајивачке организције за сименталску

расу у Војводини. Укупан број животиња који је коришћен за формирање педигре

фајла је износио 21380, при чему је 6390 грло било без података о родитељима (тзв.

базична грла).

За сва женска грла су из матичних листова извучени подаци за једну

генерацију предака, док су за прогено тестиране бикове у базу унешени подаци о

пореклу три генерације предака, где год су они били познати. Педигре фајл се

састојао из 5 колона:

1. Шифра животиње (14990 животиња)

2. Шифра оца (1179 очева)

3. Шифра мајке (10773 мајки)

4. Датум рођења (13827 датума рођења; 1163 животиње је било без податка

о датуму рођења)

5. Пол (2 пола).


13

3.2. МЕТОД РАДА

Обрада података је извршена уз примену софтвера PopRep 2.0 (Groeneveld et

al., 2009). Применом овог софтвера обрађена је база и израчунати су показатетељи

анализе педигреа, на следећи начин:

3.2.1. Попуњеност педигреа по годинама

Процена коефицијента инбридинга индивидуа зависи од броја генерација

предака чије је порекло познато. Што је већи број генерација познатих предака,

односно што је боља попуњеност педигреа, јача је поузданост процене коефицијента

инбридинга у односу на неку дефинисану основну популацију. MacCluer и сар. (1983)

су предложили индекс за мерење попуњености педигреа. Овај индекс сумира

пропорције познатих предака у свим претходним генерацијама. Он квантификује

шансу детектовања инбридинга у педигреу (Sørensen et al., 2005).

Следеће формуле су коришћене за израчунавање попуњености педигреа

(MacCluer аt al., 1983):

и

∑

где представља очинску (pat) или материнску (mat) линију индивидуе, је

пропорција познатих предака у генерацији i, а d је број генерација које се разматрају

у израчунавању попуњености педигреа. На пример, ако је d=5 онда ће се пет

генерација предака уврстити у прорачун. Ако су сви преци једне индивидуе познати


14

до неке одређене генерације (d) онда је или ако је један од родитеља (отац или

мајка) непознати, .

3.2.2. Инбридинг

Релевантни параметри за изражавање инбридинга (узгоја у сродству) су

коефицијент инбридинга (F) и степен промене инбридинга по генерацији(∆F).

Коефицијент инбридинга (F) је квантитативна мера инбридинга дефинисана

као вероватноћа да су два хомолога гена у животињи идентична по пореклу

(аутозиготи) (Malécot, 1948). Коефицијент инбридинга индивидуе ( ) се може

рачунати формулом:

(

)

где је број јединки на путу од једног родитеља, преко заједничког претка, до

другог родитеља, а коефицијент инбридинга заједничког претка.

Степен промене инбридинга по генерацији се рачуна формулом:

где је просечан инбридинг потомака, а просечан инбридинг њихових

родитеља (Falconer and Mackay, 1996).

3.2.3. Ефективна величина популације

Ефективна величина популације ( ) је број индивидуа који би довео до

посматраног или израчунатог степена инбридинга (∆F), при одгајивању у идеалној

популацији (Falconer and Mackay, 1996). Ефективна величина популације је мера

генетске разноврсности унутар популације, те је стога важан параметар у

оплемењивању домаћих животиња и планирању стратегија за конзервацију

угрожених животињских и биљних врста (Nomura, 2002).


15

Ефективна величина популације је рачуната на два начина. Први је базиран на

степену инбридинга. То је учињено коришћењем следеће формуле:

где је степен инбридинга по генерацији рачунат по већ поменутој формули:

Други начин на који је израчуната ефективна величина популације је базиран

на броју родитеља. То је учињено коришћењем следеће формуле (Falconer and

Mackay, 1996):

где је број очева, а број мајки. При прорачуну за масовну селекцију, израз се

множи фактором 0,7 (Caballero, 1994) под претпоставком да је селекција на особину

са херитабилношћу 0,4.

Горе наведена формула се односи на број приплодњака и плоткиња у

популацији са дискретним генерацијама. У овом случају генерацију животиња чине

оне животиње које су рођене у једном генерацијском интервалу (оквир

генерацијског интервала) који се завршава у години извештаја. Дакле једном

генерацијском оквиру припадају све животиње рођене до краја посматране године.

Родитељи животиња рођених у датом оквиру генерацијског интервала, су онда

укључени у једначину за израчунавање за ту годину.

3.2.4. Просек и степен адитивне генетске повезаности по годинама

Коефицијент инбридинга ( ) индивидуе је једнак адитивној генетској

повезаности (АГП) између његових родитеља или коефицијенту заједничких предака

тј. где i представља индивидуу, s представља оца, а d мајку (Falconer and

Mackay, 1996). У условима слободне оплодње, степен инбридинга ( ) је једнак

степену адитивне генетске повезаности ( ). Према томе, ефективна величина

популације ( ) се може израчунати као

или као

.


16

Укратко, просечна адитивна генетска повезаност између индивидуа унутар

групе (нпр. животиња рођених у датој години) се рачуна као просечан инбридинг

потомства свих могућих парења између индивидуа. У два корака је рачунат степен

АГП ( ) за генерацију или за животиње рођене у датој години и у претходној

генерацији. Прво, генерацијски интервал за животиње рођене у датој години је

рачунат као просечна старост њихових родитеља у тренутку њиховог рођења. Друго,

генерацијски интервал је одузет од године рођења садашње групе да би се добила

година рођења групе рођене у претходној генерацији. Према томе, стопа адитивне

генетске повезаности је:

где су и просечне адитивне генетске повезаности групе рођене у генерацији t

(или те године) и групе рођене претходне генерације.

Душан Рајковић Мастер рад РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

17

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА

4.1. ДИСТРИБУЦИЈА ПАРИТЕТА ПЛОТКИЊА

Степен генетског напретка у популацији зависи између осталог и од ремонта

грла. Генерално, животиње које се дуже остављају у приплоду остављају више

потомства. Према томе, дистрибуција паритета плоткиња кроз време може

сугерисати на степен ремонта у популацији (табела 2).

Табела 2: Дистрибуција плоткиња према броју паритета кроз време

Година Паритет по реду

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

1966 1 - - - - - - - - -

1967 1 - - - - - - - - -

1968 1 - - - - - - - - -

1970 1 - - - - - - - - -

1971 1 - - - - - - - - -

1973 2 - - - - - - - - -

1974 2 - - - - - - - - -

1975 3 - - - - - - - - -

1976 1 - - - - - - - - -

1977 6 - - - - - - - - -

1978 2 - - - - - - - - -

1979 7 - - - - - - - - -

1980 8 - - - - - - - - -

1981 13 - - - - - - - - -

1982 6 - - - - - - - - -

1983 9 - - - - - - - - -

1984 15 - - - - - - - - -

1985 18 - - - - - - - - -


18

Година Паритет по реду

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

1986 18 - - - - - - - - -

1987 22 1 - - - - - - - -

1988 16 - - - - - - - - -

1989 23 - - - - - - - - -

1990 8 1 - - - - - - - -

1991 13 - - - - - - - - -

1992 23 - - - - - - - - -

1993 23 - - - - - - - - -

1994 27 1 - - - - - - - -

1995 29 2 - - - - - - - -

1996 30 - - - - - - - - -

1997 28 - - - - - - - - -

1998 38 3 1 1 - - - - - -

1999 61 2 - - - - - - - -

2000 73 4 1 - - - - - - -

2001 112 5 2 - - - - - - -

2002 94 7 1 1 1 1 - - - -

2003 137 9 2 - - - 1 - - -

2004 257 19 1 - - - - 1 - -

2005 357 27 4 1 1 - - - 1 -

2006 629 58 6 1 - 1 - - - -

2007 653 86 6 1 - - 1 - - -

2008 930 155 23 1 - - - - - -

2009 1.031 179 40 4 1 - - 1 - -

2010 1.193 284 67 14 1 - - - - 1

2011 1.273 352 90 15 1 - - - - -

2012 1.321 391 104 29 2 2 - - - -

2013 1.097 389 101 38 5 - - - - -

2014 423 194 67 8 4 - - - - -

Збир 10.036 2.169 516 114 16 4 2 2 1 1

Из табеле можемо видети да имамо највише животиња из првог паритета

(10.036), затим из другог (2.169), тећег (516), четвртог (114) и петог (16), а врло мало

из шестог, седмог, осмог, деветог и десетог, а разлог за то је што у бази нису

забележена сва тељења, тако да је део грла у првом паритету у ствари из другог,

трећег итд.


19

4.2. БРОЈ ПОТОМАКА ПО БИКУ

У табели 3 је приказан број потомака 36 бикова са највећим бројем потомака.

Табела 3: Бикови са највише потомака у популацији

Шифра

бика Име бика

Број

потомака

Шифра

бика Име бика

Број

потомака

30033 DOSA 989 30129 GS VABENE 148

30067 RIKI 898 30001 MARKO 139

30169 VUK 645 30090 AT671844642 135

30002 MOGREN 467 30006 MARKO 134

30088 GS VOLT 441 30011 HENK 125

30004 PECA 345 30023 GS DIETER 124

30009 GS REINER 319 30148 GS MALHAX 115

30040 RAŠA 272 30139 VOTAN 106

30003 PANČO 230 30047 GS RAVE 104

30030 VANS 222 30032 RORB 104

30110 HATKE 210 30027 FANGER 97

30019 SAMSON 207 30212 KUVAG 97

30005 SAMON 203 30036 INK 97

30084 RONDI 181 30025 WIESEL 93

30087 AT022808210 174 30082 FLEURON 90

30026 DONNER 170 30091 HERSTREIT 90

30022 REPRONN 162 30021 GS WALD 89

30094 AT485859937 151 30055 IMMUN 88

Ови резултати су приказани и на графикону 1.


20

Графикон 1: Бикови са највише потомака у популацији

Из табеле и графикона се може видети да највише потомства има бик Dosa

(HB: V-627, шифра при обради 30033) и то 989, затим следе Riki (HB: V-623, са

шифром 30067) са 898 потомака, Vuk (HB: V-1041, шифра 30169) са 645 потомака,

Mogren (HB: V-616, шифра 30002) са 467 потомака, GS Volt (HB: V-037, шифра

30088) са 441 потомком итд. Од укупно 14588 потомака првих 5 бикова имају 3440

потомака. Односно, 23,6% потомака унетих у базу имају неког од поменутих пет

бикова као оца. Занимљиво је да прва два бика, која се највише користе, имају

негативну BLUP процену за kg млека рачунату у прогеном тесту код првотелки.

Dosa (-229), а Riki (-427) (главна одгајивачка организација, 2015).

0

200

400

600

800

1000

30

03

33

00

67

30

16

93

00

02

30

08

83

00

04

30

00

93

00

40

300

0330

030

301

103

00

19

30

00

53

00

84

30

08

73

00

26

30

02

23

00

94

30

12

93

00

01

30

09

03

00

06

30

01

13

00

23

301

4830

139

300

473

00

32

30

02

73

02

12

30

03

63

00

25

30

08

23

00

91

30

02

13

00

55


21

4.3. ПОПУЊЕНОСТ ПЕДИГРЕА ПО ГОДИНАМА

У табели 4 приказана је просечна попуњеност педигреа, по годинама

изражена у %, у зависносности од броја потпуно познатих генерација предака.

Табела 4: Просечна попуњеност педигреа, по годинама изражена у %

Година Број

животиња

Број генерација и % попуњености педигреа

1 2 3 4 5 6

1966 1 100 50 33,3 25 20 16,7

1967 1 100 50 33,3 25 20 16,7

1968 1 100 50 33,3 25 20 16,7

1970 1 100 50 33,3 25 20 16,7

1971 1 100 50 33,3 25 20 16,7

1973 2 100 50 33,3 25 20 16,7

1974 2 100 58,3 38,9 29,2 23,3 19,4

1975 3 100 50 33,3 25 20 16,7

1976 1 100 50 33,3 25 20 16,7

1977 6 100 52,8 35,2 26,4 21,1 17,6

1978 2 100 50 33,3 25 20 16,7

1979 7 100 52,4 34,9 26,2 20,9 17,5

1980 8 100 52,1 34,7 26 20,8 17,4

1981 14 100 59,5 39,9 29,9 23,9 20

1982 7 100 57,1 38,1 28,6 22,9 19,1

1983 9 100 53,7 35,8 26,9 21,5 17,9

1984 15 100 56,7 38,2 28,6 22,9 19,1

1985 19 100 58,8 39,4 29,5 23,6 19,7

1986 18 100 56,5 37,7 28,2 22,6 18,8

1987 25 100 57,3 38,5 28,9 23,1 19,2

1988 16 100 65,6 45,1 33,9 27,1 22,6

1989 23 100 62,3 42,9 32,2 25,8 21,5

1990 9 100 70,4 48,4 36,4 29,1 24,3

1991 14 100 65,5 43,6 32,7 26,2 21,8

1992 23 100 63,8 43,8 33 26,4 22

1993 25 100 66 45,6 34,2 27,3 22,8

1994 29 100 68,4 50,7 38,4 30,7 25,6

1995 34 91,2 58,8 41,3 31,3 25,1 20,9

1996 36 88,9 56 38,7 29,3 23,4 19,5

1997 30 96,7 63,3 45,3 34,2 27,4 22,8

1998 44 97,7 60,2 41,7 31,5 25,2 21

1999 71 88,7 56,6 40,3 30,7 24,5 20,5


22


животиња

Број генерација и % попуњености педигреа

1 2 3 4 5 6

2000 98 79,6 52,5 37,1 28,2 22,6 18,8

2001 144 83,3 52,8 36,7 27,9 22,4 18,6

2002 150 73,3 46,9 32,6 24,8 19,9 16,6

2003 203 73,9 49,2 35,1 26,8 21,5 17,9

2004 349 81,7 55,2 39,6 30,4 24,4 20,3

2005 482 82,6 52,9 37,6 28,9 23,2 19,4

2006 734 95,2 61,7 43,8 33,5 27 22,5

2007 784 96,4 63 44,9 34,5 27,8 23,1

2008 1132 99,3 68,1 49,8 38,7 31,3 26,2

2009 1298 99,1 67,7 49,5 38,5 31,2 26

2010 1609 99,7 71,8 53,8 42,2 34,3 28,7

2011 1816 99,7 77,1 59,1 46,9 38,3 32,1

2012 1945 99,9 77,6 59,7 47,6 39 32,7

2013 1720 99,6 76,5 58,4 46,3 37,8 31,7

2014 751 99,7 78 60,6 48,4 39,6 33,3

Просечна попуњеност педигреа животиња рођених у последњих 10 година:

- једна генерација предака = 98,4%,

- две генерације предака = 71,5%,

- три генерације предака = 53,5%,

- четири генерације предака = 42,1%,

- пет генерација предака = 34,2%,

- шест генерација предака = 28,6%.

Графикон 2: Просечна попуњеност педигреа изражена у %, по годинама, у

зависности од величине посматраног педигреа

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

1987 1990 1993 1996 1999 2002 2005 2008 2011 2014

за 1 генерацију







23

На графикону 2 се може видети просечна попуњеност педигреа од 1 до 6

генерација у назад изражену у % од 1987. до 2014. године за популацију

сименталских говеда под контролом ГОО у Војводини.

4.4. ИНБРИДИНГ

4.4.1. Дистрибуција животиња по годинама и коефицијенту инбридинга

Дистрибуција животиња по коефицијенту инбридинга и годинама рођења је

приказана у табели 5. Дефинисано је 11 инбридинг класа величине 5%. Последња

класа (11) укључује све животиње са коефицијентом инбридинга изнад 50%.

Табела 5: Дистрибуција животиња по годинама и коефицијенту инбридинга

(Класе: 1=0-5%, 2=6-10%, 3=11-15%, 4=16-20%, 5=21-25%, 6=26-30%, 7=31-35%,

8=36-40%, 9=41-45%, 10=46-50% и 11>50%)

Година Класа

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

1966 1 - - - - - - - - - -

1967 1 - - - - - - - - - -

1968 1 - - - - - - - - - -

1970 1 - - - - - - - - - -

1971 1 - - - - - - - - - -

1973 2 - - - - - - - - - -

1974 2 - - - - - - - - - -

1975 3 - - - - - - - - - -

1976 1 - - - - - - - - - -

1977 6 - - - - - - - - - -

1978 2 - - - - - - - - - -

1979 7 - - - - - - - - - -

1980 8 - - - - - - - - - -

1981 14 - - - - - - - - - -

1982 7 - - - - - - - - - -

1983 9 - - - - - - - - - -

1984 15 - - - - - - - - - -

1985 19 - - - - - - - - - -


24

Година Класа

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

1986 18 - - - - - - - - - -

1987 25 - - - - - - - - - -

1988 16 - - - - - - - - - -

1989 23 - - - - - - - - - -

1990 8 - 1 - - - - - - - -

1991 14 - - - - - - - - - -

1992 23 - - - - - - - - - -

1993 25 - - - - - - - - - -

1994 29 - - - - - - - - - -

1995 34 - - - - - - - - - -

1996 35 1 - - - - - - - - -

1997 30 - - - - - - - - - -

1998 44 - - - - - - - - - -

1999 70 1 - - - - - - - - -

2000 97 - 1 - - - - - - - -

2001 142 - - - 2 - - - - - -

2002 149 1 - - - - - - - - -

2003 202 1 - - - - - - - - -

2004 346 2 - - 1 - - - - - -

2005 479 2 - - 1 - - - - - -

2006 730 4 - - - - - - - - -

2007 773 5 1 - 5 - - - - - -

2008 1.118 6 1 - 7 - - - - - -

2009 1.286 7 - - 5 - - - - - -

2010 1.589 11 - - 9 - - - - - -

2011 1.793 18 - - 4 1 - - - - -

2012 1.931 8 - - 5 1 - - - - -

2013 1.710 4 - - 5 1 - - - - -

2014 745 3 2 - 1 - - - - - -

Из табеле се може видети да нема животиња за које је утврђен коефицијент

инбридинга изнад 30%. Такђе може се видети тренд повећавања броја инбридинг

животиња кроз године, али се из овог никако не може извући закључак, да се све

лошије газдује популацијом, већ је разлог за овај тренд пре свега повећан број

информација о сродству, односно повећање попуњености педигреа, како се ближимо

данашњем датуму.


25

4.4.2. Број свих животиња и инбридинг животиња, број очева и мајки по

годинама

Број свих животиња, инбридинг животиња, број свих познатих очева тих

животиња, инбридинг очева, број свих познатих мајки и инбридинг мајки по

годинама су приказани у табели 6.

Табела 6: Укупан број, број инбридинг животиња и просечан инбридинг за

животиње, њихове очеве и мајке по годинама

Година Животиња Очеви Мајке

Бр. Бр.

инб.

Прос.

F

Бр. Бр.

инб.

Прос.

F

Бр. Бр.

инб.

Прос.

F 1966 1 - - 1 - - 1 - -

1967 1 - - 1 - - 1 - -

1968 1 - - 1 - - 1 - -

1970 1 - - 1 - - 1 - -

1971 1 - - 1 - - 1 - -

1973 2 - - 2 - - 2 - -

1974 2 - - 2 - - 2 - -

1975 3 - - 3 - - 3 - -

1976 1 - - 1 - - 1 - -

1977 6 - - 5 - - 6 - -

1978 2 - - 2 - - 2 - -

1979 7 - - 7 - - 7 - -

1980 8 - - 7 - - 8 - -

1981 14 - - 11 - - 13 - -

1982 7 - - 6 - - 6 - -

1983 9 - - 8 - - 9 - -

1984 15 - - 14 - - 15 - -

1985 19 - - 16 - - 18 - -

1986 18 - - 16 - - 18 - -

1987 25 - - 20 - - 23 - -

1988 16 - - 15 - - 16 - -

1989 23 - - 20 - - 23 - -

1990 9 1 0,0139 9 - - 9 - -

1991 14 - - 12 - - 13 - -

1992 23 - - 20 - - 23 - -

1993 25 - - 17 - - 23 - -

1994 29 - - 20 - - 28 - -

1995 34 - - 20 - - 30 - -

1996 36 3 0,0020 25 - - 30 - -

1997 30 - - 20 - - 28 - -

1998 44 - - 25 - - 42 - -


26

Година Животиња Очеви Мајке

Бр. Бр.

инб.

Прос.

F

Бр. Бр.

инб.

Прос.

F

Бр. Бр.

инб.

Прос.

F 1999 71 3 0,0012 32 1 0,0039 61 - -

2000 98 3 0,0015 50 - - 77 - -

2001 144 4 0,0037 55 1 0,0011 117 1 0,0005

2002 150 4 0,0006 52 1 0,0001 104 - -

2003 203 8 0,0009 78 3 0,0009 149 1 0,0017

2004 349 18 0,0020 90 3 0,0008 278 3 0,0012

2005 482 20 0,0014 117 1 0,0005 387 - -

2006 734 32 0,0009 157 2 0,0005 690 3 0,0005

2007 784 44 0,0025 140 4 0,0016 742 9 0,0009

2008 1.132 87 0,0025 186 7 0,0013 1.100 14 0,0002

2009 1.298 108 0,0017 181 9 0,0010 1.245 13 0,0002

2010 1.609 217 0,0025 198 6 0,0003 1.547 36 0,0007

2011 1.816 374 0,0026 197 12 0,0012 1.713 67 0,0009

2012 1.945 431 0,0025 161 9 0,0017 1.837 99 0,0012

2013 1.720 427 0,0027 118 7 0,0010 1.619 120 0,0014

2014 751 209 0,0026 77 5 0,0013 693 73 0,0019 Бр. – укупан број животиња / очева / мајки по годинама.

Бр. инб. – број инбридинг животиња / очева / мајки по годинама.

Прос. F – просечан инбридинг коефицијент.

Из табеле можемо видети да се просечан коефицијент инбридинга за

животиње повећава кроз године, због све више информација о сродству. Просечан

коефицијент инбридинга је био 0,22% у испитиваној популацији. Gutiérrez и сар.

(2007) који су анализирали 8 шпанских товних раса говеда добили су значајно већи

просечан коефицијент инбридинга и то 0,25%; 0,48%; 1,09%; 1,55%; 1,60%; 2,20%;

2,50% и 3,13%. И други аутори су добијали значајно веће просечне коефицијенте

инбридинга у различитим популацијама говеда и то 5,73% (Dreyer, 1982), 1,28%

(Kluyts, 1993), 1,31% (Pico et al., 2006), 1,85% (Mostert and Exley, 2000) и 1,8% (Van der

Westhuizen, 2009). Овако мали просечан коефицијент инбридинга у односу на друге

популације, мањим делом може да се објасни природом популације, у којој постоји

огромна имиграција бикова пре свега из Аустријије, а већим делом малом ,,дубином“

педигреа, односно малом попуњеношћу.


27

4.4.3. Дескриптивна статистика за инбридинг коефицијенте свих животиња по

годинама

Дескриптивна статистика за инбридинг коефицијенте свих животиња рођених

у датој години приказана је у табели 7.

Табела 7: Инбридинг коефицијент (F) за све животиње по годинама

Година F

Бр.

Животиња

МИН МАКС Арит. С СД

1966 1 0,0000 0,0000 0,0000 -

1967 1 0,0000 0,0000 0,0000 -

1968 1 0,0000 0,0000 0,0000 -

1970 1 0,0000 0,0000 0,0000 -

1971 1 0,0000 0,0000 0,0000 -

1973 2 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1974 2 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1975 3 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1976 1 0,0000 0,0000 0,0000 -

1977 6 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1978 2 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1979 7 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1980 8 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1981 14 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1982 7 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1983 9 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1984 15 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1985 19 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1986 18 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1987 25 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1988 16 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1989 23 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1990 9 0,0000 0,1250 0,0139 0,0417

1991 14 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1992 23 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1993 25 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1994 29 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1995 34 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1996 36 0,0000 0,0625 0,0020 0,0104

1997 30 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1998 44 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000

1999 71 0,0000 0,0625 0,0012 0,0077

2000 98 0,0000 0,1250 0,0015 0,0127


28

Година F

Бр.

Животиња

МИН МАКС Арит. С СД

2001 144 0,0000 0,2500 0,0037 0,0294

2002 150 0,0000 0,0625 0,0006 0,0053

2003 203 0,0000 0,0625 0,0009 0,0060

2004 349 0,0000 0,2500 0,0020 0,0150

2005 482 0,0000 0,2500 0,0014 0,0128

2006 734 0,0000 0,0938 0,0009 0,0063

2007 784 0,0000 0,2500 0,0025 0,0211

2008 1.132 0,0000 0,2500 0,0025 0,0206

2009 1.298 0,0000 0,2500 0,0017 0,0163

2010 1.609 0,0000 0,2500 0,0025 0,0196

2011 1.816 0,0000 0,2578 0,0026 0,0152

2012 1.945 0,0000 0,2600 0,0025 0,0152

2013 1.720 0,0000 0,2501 0,0027 0,0157

2014 751 0,0000 0,2500 0,0026 0,0128 Бр. животиња – све животиње рођене у тој години.

МИН – најмањи инбридинг коефицијент.

МАКС – највећи инбридинг коефицијент. Арит. С – просечан коефицијент инбридинга.

СД – стандардна девијација кеофицијента инбридинга.

Из табеле се може видети да грло са највећим коефицијентом инбридинга има

имбридинг од 0,26 – односно 26 %, а да је највећи просечан инбридинг код свих

животиња забележен 1990. године и то тек 1,39%, што је идље мали инбридинг.

4.4.4. Дескриптивна статистика за инбридинг коефицијент инбридинг

животиња по годинама

Дескриптивна статистика за инбридинг коефицијенте инбридинг животиња

рођених у датој години приказана је у табели 8.

Табела 8: Инбридинг коефицијент (F) за инбридинг животиње по годинама

Година F

Бр. животиња МИН МАКС Арит. С СД

1990 1 0,1250 0,1250 0,1250 -

1996 3 0,0039 0,0625 0,0234 0,0338

1999 3 0,0078 0,0625 0,0286 0,0296

2000 3 0,0039 0,1250 0,0482 0,0668

2001 4 0,0078 0,2500 0,1348 0,1334

2002 4 0,0020 0,0625 0,0211 0,0282

2003 8 0,0010 0,0625 0,0238 0,0204

2004 18 0,0007 0,2500 0,0382 0,0559


29

Година F

Бр. животиња МИН МАКС Арит. С СД

2005 20 0,0005 0,2500 0,0349 0,0539

2006 32 0,0005 0,0938 0,0202 0,0231

2007 44 0,0005 0,2500 0,0446 0,0787

2008 87 0,0005 0,2500 0,0321 0,0681

2009 108 0,0001 0,2500 0,0199 0,0534

2010 217 0,0001 0,2500 0,0187 0,0505

2011 374 0,0000 0,2578 0,0125 0,0315

2012 431 0,0000 0,2600 0,0114 0,0308

2013 427 0,0001 0,2501 0,0109 0,0302

2014 209 0,0001 0,2500 0,0094 0,0229 Бр. животиња – све животиње рођене у тој години.

МИН – најмањи инбридинг коефицијент.

МАКС – највећи инбридинг коефицијент.

Арит. С – просечан коефицијент инбридинга. СД – стандардна девијација кеофицијента инбридинга.

За разлику од претходне табеле у овој су приказане само оне животиње за

које је установљен инбридинг. У 2013. години је установљено највише инбридинг

животиња – 427, што је и очекивано, јер за ту годину имамо највише података.

У следећем графикону (графикон 3) је приказано поређење између просечног

инбридинг коефицијента (F) и броја инбридинг животиња по годинама, где се види

да просечан коефицијент инбридинга више одступа у годинама када је смањен број

инбридинг животиња, зато што у просеку учествује мали број животиња, па

индивидуалне разлике у коефицијенту инбридинга више долазе до изражаја. Тако на

пример, више него очигледан пик 1990. године, уствари, чини само једна инбридинг

животиња.


30

Графикон 3: Поређење између просечног инбридинг коефицијента (F) и броја

инбридинг животиња

4.5. ЕФЕКТИВНА ВЕЛИЧИНА ПОПУЛАЦИЈЕ

4.5.1. Ефективна величина популације базирана на степену инбридинга

Ефективна величина популације базирана на степену инбридинга је

приказана у табели 9.

Табела 9: Ефективна величина популације по годинама израчуната преко степена

инбридинга

Година Просечан F

Животиња Очева Мајки Родитеља ∆F

1966 - - - - - -

1967 - - - - - -

1968 - - - - - -

1970 - - - - - -

1971 - - - - - -

1973 - - - - - -

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

0

0,002

0,004

0,006

0,008

0,01

0,012

0,014

1990

1996

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

Бр

ој

ин

бр

ид

ин

г ж

ивоти

ња

Пр

осеч

ан

F

Година рођења

Просечан F

Број инбридинг

животиња


31

Година Просечан F

Животиња Очева Мајки Родитеља ∆F

1974 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 - -

1975 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 - -

1976 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 - -

1977 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 - -

1978 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 - -

1979 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 - -

1980 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 - -

1981 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 - -

1982 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 - -

1983 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 - -

1984 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 -

1985 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 -

1986 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 -

1987 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 -

1988 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 -

1989 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 0,0000 -

1990 0,0010 0,0000 0,0000 0,0000 0,0010 500

1991 0,0010 0,0000 0,0000 0,0000 0,0010 496

1992 0,0010 0,0000 0,0000 0,0000 0,0010 512

1993 0,0009 0,0000 0,0000 0,0000 0,0009 540

1994 0,0009 0,0000 0,0000 0,0000 0,0009 556

1995 0,0008 0,0000 0,0000 0,0000 0,0008 628

1996 0,0011 0,0000 0,0000 0,0000 0,0011 435

1997 0,0004 0,0000 0,0000 0,0000 0,0004 1358

1998 0,0003 0,0000 0,0000 0,0000 0,0003 1572

1999 0,0006 0,0006 0,0000 0,0006 0,0000 66981

2000 0,0009 0,0005 0,0000 0,0004 0,0004 1134

2001 0,0018 0,0005 0,0000 0,0005 0,0013 375

2002 0,0016 0,0004 0,0000 0,0004 0,0012 420

2003 0,0014 0,0005 0,0000 0,0004 0,0010 513

2004 0,0016 0,0005 0,0039 0,0008 0,0008 588

2005 0,0016 0,0004 0,0026 0,0006 0,0010 500

2006 0,0014 0,0003 0,0031 0,0006 0,0008 622

2007 0,0017 0,0004 0,0029 0,0007 0,0010 506

2008 0,0018 0,0006 0,0018 0,0008 0,0010 478

2009 0,0018 0,0007 0,0014 0,0009 0,0010 510

2010 0,0020 0,0006 0,0014 0,0008 0,0012 407

2011 0,0022 0,0006 0,0013 0,0009 0,0013 389

2012 0,0023 0,0009 0,0016 0,0012 0,0011 461

2013 0,0024 0,0010 0,0018 0,0013 0,0011 435

2014 0,0025 0,0010 0,0018 0,0013 0,0011 450 Напомена: Ефективна величина популације није рачуната за ∆F=0, пошто дељење са нулом нема смисла и нема решења.

Просечан F животиња – просечан коефицијент инбридинга за животиње рођене у датој

години. Просечан F очева – просечан коефицијент инбридинга за очеве животиња рођених у датој

години.


32

Просечан F мајки – просечан коефицијент инбридинга за мајке животиња рођених у датој

години.

Просечан F родитеља – просечан коефицијент инбридинга за очеве и мајке животиња

рођених у датој години. ∆F – степен инбридинга по генерацији.

– ефективна величина популације.

4.5.2. Ефективна величина популације базирана на броју родитеља

Ефективна величина популације базирана на броју родитеља је приказана у

табели 10.

Табела 10: Ефективна величина популације по годинама према броју родитеља


Животиња Очева Мајки Родитеља

1966 1 1 1 2 1

1967 2 2 2 4 3

1968 3 3 3 6 4

1970 4 4 4 8 6

1971 5 5 5 10 7

1973 6 6 6 12 8

1974 7 7 7 14 10

1975 9 8 9 17 12

1976 10 9 10 19 13

1977 15 12 15 27 19

1978 16 13 16 29 20

1979 23 20 23 43 30

1980 29 24 29 53 37

1981 41 33 40 73 51

1982 45 34 43 77 53

1983 53 40 51 91 63

1984 62 49 60 109 76

1985 79 59 76 135 93

1986 90 66 87 153 105

1987 107 76 101 177 121

1988 109 75 104 179 122

1989 125 87 121 208 142

1990 125 86 120 206 140

1991 124 85 118 203 138

1992 128 92 123 215 147

1993 135 95 129 224 153

1994 139 97 133 230 157

1995 157 98 147 245 165

1996 170 99 155 254 169

1997 191 106 174 280 184


33


Животиња Очева Мајки Родитеља

1998 221 111 200 311 200

1999 269 116 238 354 218

2000 342 135 290 425 258

2001 457 157 374 531 310

2002 573 172 441 613 346

2003 740 199 551 750 409

2004 1.059 224 782 1.006 488

2005 1.497 259 1.101 1.360 587

2006 2.160 308 1.676 1.984 729

2007 2.846 335 2.261 2.596 817

2008 3.834 375 3.087 3.462 936

2009 4.982 425 4.037 4.462 1.077

2010 6.388 459 5.106 5.565 1.179

2011 7.855 480 6.158 6.638 1.247

2012 9.318 473 7.172 7.645 1.242

2013 10.304 451 7.755 8.206 1.193

2014 10.271 429 7.670 8.099 1.138 Број животиња – број животиња рођених у генерацијском прозору који се завршава у датој години.

Број очева – број очева животиња рођених у генерацијском прозору који се завршава у

датој години. Број мајки – број мајки животиња рођених у генерацијском прозору који се завршава у

датој години.

Број родитеља – број очева + број мајки животиња рођених у генерацијском прозору који се

завршава у датој години.

– ефективна величина популације у датој години.

Процена ефективне величине популације на основу броја родитеља за 2013.

годину, за коју имамо највише података, је 1193 са 10304 животиња, док су Steyn и

сар. (2012) на популацији Брангус говеда у Јужнофричкој Републици израчунали

ефективну величину популације базирану на броју родитеља од 1217 са 4012

животиња. Што показује да у популацији Брангуса у Јужноафричкој Републици

постоји већи удео бикова у укупном броју говеда у односу на популацију

сименталских говеда у Војводини.

Резултати процене ефективне величине популације добијени на два начина,

базирано на степену инбридинга и базирано на броју родитеља, се међусобно у

многоме разликују. Противречност између ефективних величина популација

израчунатих на ова два начина указује на одступање од услова слободне оплодње.


34

4.6. ПРОСЕК И СТЕПЕН АДИТИВНЕ ГЕНЕТСКЕ

ПОВЕЗАНОСТИ ПО ГОДИНАМА

У табели 11 је приказана просечна адитивна генетска повезаност (просечна

АГП), степен адитивне генетске повезаности (∆f АГП), просечан коефицијент

инбридинга (просечан F), степен инбридинга (∆F) и генерацијски интервал.

Табела 11: Просечна адитивна генетска повезаност (АГП)


животиња

АГП F Генерацијски

интервал Просечна ∆f Просечан ∆F

1966 1 0,00000 - 0,00000 - -

1967 2 0,00000 - 0,00000 - -

1968 3 0,00000 - 0,00000 - -

1969

- - - - -

1970 4 0,00000 - 0,00000 - -

1971 5 0,00000 - 0,00000 - -

1972

- - - - -

1973 6 0,00000 0,00000 0,00000 0,00000 7

1974 7 0,00000 0,00000 0,00000 0,00000 7

1975 9 0,00000 0,00000 0,00000 0,00000 7

1976 10 0,00000 - 0,00000 - -

1977 15 0,00000 0,00000 0,00000 0,00000 7

1978 16 0,00000 0,00000 0,00000 0,00000 7

1979 23 0,01136 - 0,00000 - -

1980 29 0,00463 0,00463 0,00000 0,00000 7

1981 41 0,00321 0,00321 0,00000 0,00000 7

1982 45 0,00291 0,00291 0,00000 0,00000 7

1983 53 0,00128 0,00128 0,00000 0,00000 7

1984 62 0,00130 0,00130 0,00000 0,00000 7

1985 79 0,00110 0,00110 0,00000 0,00000 7

1986 90 0,00000 -0,01149 0,00000 0,00000 7

1987 107 0,00000 -0,00465 0,00000 0,00000 7

1988 109 0,00000 -0,00322 0,00000 0,00000 8

1989 125 0,00053 -0,00238 0,00000 0,00000 6

1990 125 0,00055 -0,00073 0,01390 0,01390 7

1991 124 0,00057 -0,00073 0,00000 0,00000 7

1992 128 0,00037 -0,00073 0,00000 0,00000 7

1993 135 0,00036 0,00036 0,00000 0,00000 7

1994 139 0,00075 0,00075 0,00000 0,00000 7

1995 157 0,00053 0,00053 0,00000 0,00000 7

1996 170 0,00091 0,00038 0,00200 0,00200 7

1997 191 0,00101 0,00046 0,00000 -0,01410 7

1998 221 0,00145 0,00088 0,00000 0,00000 7


35


животиња

АГП F Генерацијски

интервал Просечна ∆f Просечан ∆F

1999 269 0,00102 0,00064 0,00120 0,00120 7

2000 342 0,00093 0,00057 0,00150 0,00150 7

2001 457 0,00086 0,00011 0,00370 0,00370 7

2002 573 0,00073 0,00020 0,00060 0,00060 7

2003 740 0,00073 -0,00018 0,00090 -0,00110 8

2004 1.059 0,00080 -0,00021 0,00200 0,00200 7

2005 1.497 0,00079 -0,00066 0,00140 0,00140 7

2006 2.160 0,00086 -0,00016 0,00090 -0,00030 8

2007 2.846 0,00078 -0,00015 0,00250 0,00100 7

2008 3.834 0,00079 -0,00007 0,00250 -0,00120 7

2009 4.982 0,00080 0,00007 0,00170 0,00110 7

2010 6.388 0,00095 0,00022 0,00250 0,00160 7

2011 7.855 0,00112 0,00032 0,00260 0,00060 7

2012 9.318 0,00085 0,00006 0,00250 0,00110 7

2013 10.304 0,00093 0,00007 0,00270 0,00180 7

2014 10.271 0,00121 0,00043 0,00260 0,00010 7

Генерацијски интервал од 7 година је релативно велик, али је то резултат

велике непопуњености датума рођења код плоткиња у педигреима. Hunlun и сар.

(2010) су у популацији Бонсмара расе говеда утврдили генерацијски интервал од 5,6

година, а Steyn и сар. (2012) су на популацији Брангус говеда приказали генерацијски

интервал од 5,17 година.

У табели можемо видети да су степени адитивне генетске повезаности и

степени инбридинга у одређеним генерацијама негативни, што се може тумачити

малим бројем грла у одређеним генерацијама.

Душан Рајковић Мастер рад ЗАКЉУЧАК

36

5. ЗАКЉУЧАК

На основу резултата истраживања могу се извести следећи закључци:

Педигре фајл формиран кроз ово истраживање је још увек релативно мали и

због тога је неопходно у наредном периоду наставити перманентно са уношењем

нових података како они стижу у главну одгајивачку организацију.

Попуњеност педигреа у последњих неколико године има тренд повећања што

указује на то да имамо све контролисанију популацију, те ако се тај тренд настави у

наредним годинама имаћемо све јаснији увид у популацију, што даље имплицира

могућност доношења адекватних мера при газдовању популацијом сименталских

говеда у Војводини.

Коефицијент инбридинга у посматраној популацији је мали. Мање од 1%

популације има коефицијент инбридинга већи од 5%, а нема животиња са

кеофицијентом инбридинга изнад 30%. Разлог малог израчунатог коефицијента

инбридинга лежи пре свега у великој имиграцији бикова у популацију и у оскудним

генеалошким (родословним) подацима.

Резултати процене ефективне величине популације добијени на два начина,

базирано на степену инбридинга и базирано на броју родитеља, се међусобно у

многоме разликују што указује на то да је за прецизније мерење софистицираних

показатеља стања у популацији, попут ефективне величине популације, потребна

већа и свеобухватније база.

Поред закључака изведених на темељу резултата, кроз увид у базу података и

сређивање исте, дошло се до следећих закључака:

Вођење матичне евиденције на папирима, што је код нас још увек чест случај,

има огромне мане. Приликом многобројног преписивања података, неминовно

Душан Рајковић Мастер рад ЗАКЉУЧАК

37

долази до грешака. Због тога треба што пре на свим нивоима прећи на јединствену

електронску матичну евиденцију.

Такође, неопходно је униформисати начин идентификације животиња, јер се

по некад исто грло код различитих субјеката води на неколико начина (кроз име,

случајно промењено име, број ветеринарске ушне маркице, последњих неколико

цифара ушне маркице, тетовир број, ХБ број, само цифре из ХБ броја, неки интерни

број фарме или на многе друге начине и разне комбинације истих). Посебан проблем

праве три ,,врсте“ ХБ бројеве: ,,HB“, (латинично) ,,B“ и ,,V“ бројеви, који се

разликују само у словном делу. Врло често се зато јавља грешка приликом читања

латиничног Б као ћирилично В, и друге грешке. Све се ово може софтверски решити

кроз ограничење могућности уноса података у електронску матичну евиденцију који

не идентификују грло јасно и недвосмислено.

Основни задатак овог рада био је да се направи јединствена електронска база

података о пореклу бикова и крава сименталске говеда у Војводини и то је учињено.

То даје полазну тачку за даљи рад у овој области. У наредном периоду треба тежити

генетским истраживањима које могу са једне стране да дају проверу родбинских

веза, а са друге стране дају могућност истраживања стања у популацији на

молекуларном, свакако прецизнијем, нивоу.

Душан Рајковић Мастер рад ПРИЛОЗИ

38

6. ПРИЛОЗИ

СПИСАК СЛИКА

Слика 1: Првотелка сименталца (http://www.simentalac.com) ......................................7

СПИСАК ГРАФИКОНА

Графикон 1: Бикови са највише потомака у популацији .............................................. 20

Графикон 2: просечна попуњеност педигреа изражена у %, по годинама, у

зависности од величине посматраног педигреа ............................................................ 22

Графикон 3: Поређење између просечног инбридинг коефицијента (F) и броја

инбридинг животиња ..................................................................................................... 30

СПИСАК ТАБЕЛА

Табела 1: Број говеда (у хиљадама) у Србији и Војводини у 2012., 2013. и 2014. год. .5

Табела 2: Дистрибуција плоткиња према броју паритета кроз време.......................... 17

Табела 3: Бикови са највише потомака у популацији .................................................. 19

Табела 4: Просечна попуњеност педигреа, по годинама изражена у % ...................... 21

Душан Рајковић Мастер рад ПРИЛОЗИ

39

Табела 5: Дистрибуција животиња по годинама и коефицијенту инбридинга ........... 23

Табела 6: Укупан број, број инбридинг животиња и просечан инбридинг за

животиње, њихове очеве и мајке по годинама ............................................................. 25

Табела 7: Инбридинг коефицијент (F) за све животиње по годинама ......................... 27

Табела 8: Инбридинг коефицијент (F) за инбридинг животиње по годинама ............ 28

Табела 9: Ефективна величина популације по годинама израчуната преко степена

инбридинга ..................................................................................................................... 30

Табела 10: Ефективна величина популације по годинама према броју родитеља ...... 32

Табела 11: Просечна адитивна генетска повезаност (АГП) ......................................... 34

Душан Рајковић Мастер рад ЛИТЕРАТУРА

40

7. ЛИТЕРАТУРА

Bjelland, D. W., Weigel, K. A., Vukasinovic, N., and Nkrumah, J. D. (2013): Evaluation of

inbreeding depression in Holstein cattle using whole-genome SNP markers and alternative

measures of genomic inbreeding. journal of dairy Science, 96(7), 4697-4706.

Caballero, A. (1994): Developments in the prediction of effective population size. Heredity, 73(6),

657-679.

Croquet, C., Mayeres, P., Gillon, A., Vanderick, S., & Gengler, N. (2006): Inbreeding

depression for global and partial economic indexes, production, type, and functional traits.

Journal of dairy science, 89(6), 2257-2267.

Dreyer, C.J., 1982: Die teeltstruktuur van die Drakensbergerbeesras en faktore wat die

doeltreffendheid van produksie beïnvloed. D.Sc. (Agric)-verhandeling, University of

Pretoria, Pretoria. (In Afrikaans).

Falconer, D. S. andT. FC Mackay. (1996): Introduction to quantitative genetics (4th edn). Trends

in Genetics. Longman Press, London.

Fuerst-Waltl, B., анд Fuerst, C. (2012): Effect of inbreeding depression on survival of Austrian

Brown Swiss calves and heifers. Journal of dairy science, 95(10), 6086-6092.

González-Recio, O., de Maturana, E. L., and Gutiérrez, J. P. (2007): Inbreeding depression on

female fertility and calving ease in Spanish dairy cattle. Journal of dairy science, 90(12),

5744-5752.

Groeneveld, E., Westhuizen, B., Maiwashe, A., Voordewind, F., & Ferraz, J. B. S. (2009):

POPREP: a generic report for population management. Genetics and Molecular Research,

8(3), 1158-1178.


41

Groeneveld, E., Westhuizen, B., Maiwashe, A., Voordewind, F., & Ferraz, J. B. S. (2009):

POPREP: a generic report for population management. Genetics and Molecular Research,

8(3), 1158-1178.

Gutiérrez, J. P., Altarriba, J., Díaz, C., Quintanilla, R., Cañón, J., and Piedrafita, J. (2003):

Pedigree analysis of eight Spanish beef cattle breeds. Genetics Selection Evolution, 35(1),

43-64.

Hunlun, C., Kujina, E., Galvanoska, E., Leray, O., & Mosconi, C. (2010). Adding value to data

emanating from routine animal recording processes. ICAR Technical Series, (14), 189-198.

Kasarda, R., and Kadlecik, O. (2007): An economic impact of inbreeding in the purebred

population of Pinzgau cattle in Slovakia on milk production traits. Czech Journal of Animal

Science, 52(1), 7.

Keller, M. C., Visscher, P. M., and Goddard, M. E. (2011): Quantification of inbreeding due to

distant ancestors and its detection using dense single nucleotide polymorphism data.

Genetics, 189(1), 237-249.

Kluyts, J.F., 1993: Die teeltstruktuur en genetiese analise van die Brahmanras met klem op

moontlikhede vir genetiese verbetering. M.Sc. (Agric)-verhandeling, University of Pretoria,

Pretoria. (In Afrikaans).

MacCluer, J. W., Boyce, A. J., Dyke, B., Weitkamp, L. R., Pfenning, D. W., & Parsons, C. J.

(1983): Inbreeding and pedigree structure in Standardbred horses. Journal of

Heredity, 74(6), 394-399.

Maignel L, Boichard D and Verrier E (1996): Genetic variability of French dairy breeds

estimated from pedigree information. Interbull Bull. 14: 49-54

Mäki-Tanila, A., Fernandez, J., Toro, M., and Meuwissen, T. (2010): Assessment and

management of genetic variation. Local cattle breeds in Europe, 98.

Malécot, G. (1948): Mathematics of heredity. Les mathematiques de l'heredite.

Maximini, L., Fuerst‐Waltl, B., Gredler, B., and Baumung, R. (2011): Inbreeding Depression

on Semen Quality in Austrian Dual‐Purpose Simmental Bulls. Reproduction in Domestic

Animals, 46(1), e102-e104.

Mc Parland, S., Kearney, J. F., Rath, M., and Berry, D. P. (2007): Inbreeding trends and

pedigree analysis of Irish dairy and beef cattle populations. Journal of animal science, 85(2),

322-331.

Mostert, B. E., & Exley, C. A. J. (2000): Inbreeding of the Bonsmara cattle breed. South African

Journal of Animal Science, 30(4), 89-90.


42

Nomura, T. (2002): Effective size of populations with unequal sex ratio and variation in mating

success. Journal of Animal Breeding and Genetics, 119(5), 297-310.

Oliehoek, P. A., and Bijma, P. (2009): Effects of pedigree errors on the efficiency of conservation

decisions. Genetics Selection Evolution, 41(1), 9.

Pavlik, I., Sölkner, J., Kadlečík, O., Kasarda, R., Mészáros, G., Fuerst, C. and Fuerst-Waltl,

B. (2014): Joint genealogical analysis as a tool for diversity evaluation in Pinzgau cattle

populations. Archiv Tierzucht 57 14, 1-12.

Pico, B.A., Van Wyk, J.B. & Neser, F.W.C., 2006: Inbreeding in the South African Brahman breed.

S. Afr. J. Anim. Sci. 36, 103-106.

Purfield, D. C., Berry, D. P., McParland, S., & Bradley, D. G. (2012): Runs of homozygosity

and population history in cattle. BMC genetics, 13(1), 70.

Rodríguez-Ramilo, S. T. (2014): Genome-wide estimates of effective population size in the

Spanish Holstein population. In 10th World Congress on Genetics Applied to Livestock

Production. Asas.

Sørensen, A. C., Sørensen, M. K., & Berg, P. (2005): Inbreeding in Danish dairy cattle breeds.

Journal of dairy science, 88(5), 1865-1872.

Steyn, J. W., Neser, F. W. C., Hunlun, C., & Lubout, P. C. (2012): Preliminary report: Pedigree

analysis of the Brangus cattle in South Africa. South African Journal of Animal

Science, 42(5), 511-514.

United Nations (1992): United Nations Environment Programme Convention on Biological

Diversity. Available at [http:// www.cbd.int]. (приступано 25.09.2015.).

Van der Westhuizen, B. (2009): Population history & genetic variability in Bonsmara Beef Cattle

via a pedigree analysis. Bonsmara: Born to Breed-Born to Lead. Edited & Compiled by P.

Ferreira.

Антов, Г., Чобић, Т. (2001): Говедарство. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни

факултет, 41-49.

Главна одгајивачка организација (2015): Стручни извештај и резултати обављених

послова контроле спровођења одгајивачких програма у АП Војводини за 2014. годину.

Пољопривредни факултет Нови Сад, 209.

Мијић, П. (2008): Технологија производње крављег млијека. Пољопривредни факултет,

Осијек.


43

Републички завод за статистику.

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=138 (приступано

15.09.2015.).

Тривуновић, С. (2012): Оплемењивање животиња, практикум. Пољопривредни факултет


Удруга узгајатеља сименталског говеда ,,Врбовец“ - Портал, узгајатеља сименталског

говеда загребачке жупаније и града Загреба http://www.simentalac.com/ (приступано

03.09.2015.).

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=138

http://www.simentalac.com/

Documents

АНАЛИЗА ПЕДИГРЕА ПОПУЛАЦИЈЕ ГОВЕДА ...polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/10/Rajkovic_Dusan.pdf · 2015-10-05 · Душан Рајковић Мастер