УВОД У ПРАВО – ВЕЖБЕУВОД У ПРАВО – ВЕЖБЕпретходни појмовипретходни појмови

- тезе -- тезе -Реч Реч дисциплина дисциплина има 2 основна значења:има 2 основна значења:1)1) ред, послушност, покорност, стегаред, послушност, покорност, стега2)2) грана науке, филозофије или вештинеграна науке, филозофије или вештине- Реч дисциплина ће бити коришћена у свом другом значењу, дакле, каоРеч дисциплина ће бити коришћена у свом другом значењу, дакле, као огранак систематизованог сазнања (или умећа)огранак систематизованог сазнања (или умећа)- Према непосредној сврси сазнања које пружају тј. садрже, дициплине Према непосредној сврси сазнања које пружају тј. садрже, дициплине

се могу поделити насе могу поделити на::1)1) теоријскетеоријске2)2) практичнепрактичне- Увод уУвод у право, поред филозофије права и правне методологије, спада у право, поред филозофије права и правне методологије, спада у

групу теоријскоправних дисциплина. групу теоријскоправних дисциплина. - Теоријскоправне дисциплине служе потпунијем овладавању знања из Теоријскоправне дисциплине служе потпунијем овладавању знања из

конкретних, појединачних правних наука.конкретних, појединачних правних наука.- Увод у право зато што је теоријскоправна дисциплина намењена поче-Увод у право зато што је теоријскоправна дисциплина намењена поче-

тницима у праву, садржи и излаже само део сазнања која садржи (тј. тницима у праву, садржи и излаже само део сазнања која садржи (тј. излаже) Теорија права и државе.излаже) Теорија права и државе.

Према карактеру сзнања које пружају тј. садрже дисциплине се могу Према карактеру сзнања које пружају тј. садрже дисциплине се могу поделити на :поделити на :

1.1. научненаучне2.2. филозофскефилозофске

Наука је објективно, критичко, методски изведено знање о предмету. Наука Наука је објективно, критичко, методски изведено знање о предмету. Наука се може одредити и као систематизовано искуствено (искуствено провер-се може одредити и као систематизовано искуствено (искуствено провер-љиво) сазнање о предмету.љиво) сазнање о предмету.

Филозофско сазнање, за разлику од научних сазнања, је надискуствено тј. Филозофско сазнање, за разлику од научних сазнања, је надискуствено тј. непроверљиво, мада је и оно систематско.непроверљиво, мада је и оно систематско.

Увод у право је превасходно научна, али делимично и филозофска правна Увод у право је превасходно научна, али делимично и филозофска правна дисциплина, што значи да садржи две врсте сазнања:дисциплина, што значи да садржи две врсте сазнања:

1.1. искуствена, која чине највећи деоискуствена, која чине највећи део2.2. надискуствена, која чине много мањи део садржине ове дисциплиненадискуствена, која чине много мањи део садржине ове дисциплине

Свака дисциплина (било научна, било филозофска) има три елемента који Свака дисциплина (било научна, било филозофска) има три елемента који је одређују, по којима се она разликује од свих осталих дисциплина, а то је одређују, по којима се она разликује од свих осталих дисциплина, а то су:су:

1.1. предметпредмет – оно што та дисциплина проучава, а то су појаве (или феномени) – оно што та дисциплина проучава, а то су појаве (или феномени) у свету одн. стрварности, или, још прецизније, особине и везе (одн. у свету одн. стрварности, или, још прецизније, особине и везе (одн. структура тј. састав и функционисање, укључив настанак, промене и структура тј. састав и функционисање, укључив настанак, промене и нестанак) тих појаванестанак) тих појава

2.2. методметод – скуп поступака и средстава којима се проучава предмет – скуп поступака и средстава којима се проучава предмет3.3. садржинасадржина – скуп сазнања о предмету, до којих се дишло употребом метода – скуп сазнања о предмету, до којих се дишло употребом метода

Предмет правних дисциплина је пре свега право и то било право у целини Предмет правних дисциплина је пре свега право и то било право у целини и у свим његовим аспектима, било део права или један аспект, било једна и у свим његовим аспектима, било део права или један аспект, било једна страна права у целини или дела права.страна права у целини или дела права.

Пошто је право веома тесно повезано са државом, као предмет Пошто је право веома тесно повезано са државом, као предмет правнонаучних дисциплина неретко се одређују обе те узајамно повезане правнонаучних дисциплина неретко се одређују обе те узајамно повезане појаве – право и држава, или се каже да је предмет правних дисциплина појаве – право и држава, или се каже да је предмет правних дисциплина државно-правни поредак.државно-правни поредак.

Основна подела научних правних дисциплина је подела према предмету на:Основна подела научних правних дисциплина је подела према предмету на:

1.1. апстрактне апстрактне – проучавају право и државу у целини, међусобној – проучавају право и државу у целини, међусобној повезаности и повезаности с другим појавама, дакле, право и државу као повезаности и повезаности с другим појавама, дакле, право и државу као друштвене појаве, и то без обзира на простор и време у којима се јављају, друштвене појаве, и то без обзира на простор и време у којима се јављају, па се њихова сазнања односе на све државе и сва правапа се њихова сазнања односе на све државе и сва права

2.2. конкретне конкретне правне науке проучавају једну конкретну државу и право или правне науке проучавају једну конкретну државу и право или једну конкретну групу држава и права (груписаних или просторно или једну конкретну групу држава и права (груписаних или просторно или временски или понекој карактеристичној особини) или део неког временски или понекој карактеристичној особини) или део неког конкретног права и државеконкретног права и државе

Конкретне правне науке се опет према предмету даље могу поделити на:Конкретне правне науке се опет према предмету даље могу поделити на:1.1. историјскоправнеисторијскоправне2.2. позитивноправнепозитивноправне

Поред свега наведеног, на правним факултетима се изучавају и друге Поред свега наведеног, на правним факултетима се изучавају и друге сродне науке одн. дисциплине – социолошке, економске, политичке, сродне науке одн. дисциплине – социолошке, економске, политичке, филозофске, страни језици, реторика и др., без којих се комплексни филозофске, страни језици, реторика и др., без којих се комплексни феномени права и државе не би могли ваљано и свестрано проучити.феномени права и државе не би могли ваљано и свестрано проучити.

ПРЕДМЕТ УВОДА У ПРАВОПРЕДМЕТ УВОДА У ПРАВО Премет сваке науке као што је већ речено - оно што та дисциплина проучава, Премет сваке науке као што је већ речено - оно што та дисциплина проучава,

а то су појаве (или феномени) у свету одн. стрварности, или, још прецизније, а то су појаве (или феномени) у свету одн. стрварности, или, још прецизније, особине и везе (одн. структура тј. састав и функционисање, укључив особине и везе (одн. структура тј. састав и функционисање, укључив настанак, промене и нестанак) тих појаванастанак, промене и нестанак) тих појава

Предмет правних наука је право, одн. држава и право, одн. државно-правни Предмет правних наука је право, одн. држава и право, одн. државно-правни поредак. Оне проучавају особине ових појава и њихове везе (и то, како, с поредак. Оне проучавају особине ових појава и њихове везе (и то, како, с једне стране њихове структуралне и функционалне везе, тако, с друге стране, једне стране њихове структуралне и функционалне везе, тако, с друге стране, њихове међусобне везе и везе с другим сродним појавама)њихове међусобне везе и везе с другим сродним појавама)

Увод у право проучава особине и везе свих држава и свих права, али не све Увод у право проучава особине и везе свих држава и свих права, али не све особине и везе свих држава и права, већ само оне које су заједничке свим особине и везе свих држава и права, већ само оне које су заједничке свим државама и свим правима, а међу тим заједничким нарочито оне које су државама и свим правима, а међу тим заједничким нарочито оне које су битне за све државе и права. битне за све државе и права. Укратко се може рећи да предмет Увода у Укратко се може рећи да предмет Увода у право чине заједничке и битне особине и везе свих права и држава.право чине заједничке и битне особине и везе свих права и држава.

Поступак издвајања заједничких и битних особина и веза које постоје у свим Поступак издвајања заједничких и битних особина и веза које постоје у свим правима и државама јесте поступак правима и државама јесте поступак апстраховањаапстраховања и по њему су апстрактне и по њему су апстрактне правне науке добиле име.правне науке добиле име.

МЕТОД УВОДА У ПРАВОМЕТОД УВОДА У ПРАВО

Метод (од старогрчке речи Метод (од старогрчке речи methodosmethodos = пут) је фигуративно пут ка сазнању = пут) је фигуративно пут ка сазнању предмета науке (одн. дисциплине), пут ка науци (у ужем смислу).предмета науке (одн. дисциплине), пут ка науци (у ужем смислу).

Метод је интегрални део (елемент) сваке науке и представља начин или Метод је интегрални део (елемент) сваке науке и представља начин или поступак (укључујући и средства које се у том поступку користе) којом се поступак (укључујући и средства које се у том поступку користе) којом се проучава одн. сазнаје предмет науке.проучава одн. сазнаје предмет науке.

Методи Увода у право су бројни јер су право и држава изузетно слжене Методи Увода у право су бројни јер су право и држава изузетно слжене појаве. Међу тим бројним методима довољно је издвојити три главна и три појаве. Међу тим бројним методима довољно је издвојити три главна и три споредна метода.споредна метода.

Главни методи су:Главни методи су:1.1. правни методправни метод – најстарији метод изучавања права. Има две основне – најстарији метод изучавања права. Има две основне

функције:функције: а) да утврди садржину правних нормиа) да утврди садржину правних норми б) да среди, систематизује правне норме у складну, уређену и б) да среди, систематизује правне норме у складну, уређену и

непротивречну целину – правни системнепротивречну целину – правни систем

Овај метод се користи у свим правним дисциплинама, а њиме се обрађујеОвај метод се користи у свим правним дисциплинама, а њиме се обрађује позитивно право. Правним методом се право и држава проучавају позитивно право. Правним методом се право и држава проучавају

некритички.некритички. 22. . социолошки методсоциолошки метод има две основне функције има две основне функције а) да испита и утврди друштвене узроке одн. промене у праву и држави (тј. а) да испита и утврди друштвене узроке одн. промене у праву и држави (тј.

утицај друштва и друштвених појава на право и државу)утицај друштва и друштвених појава на право и државу) б) да испита да ли се право (ефикасно) остварује (или постоји раскорак б) да испита да ли се право (ефикасно) остварује (или постоји раскорак

између нормативног и стварног) и какав је учинак одређене садржине између нормативног и стварног) и какав је учинак одређене садржине правних норми у друштву, у друштвеним односима (тј. Дејство права /и правних норми у друштву, у друштвеним односима (тј. Дејство права /и државе/ на друштво)државе/ на друштво)

3. аксиолошки метод3. аксиолошки метод служи за испитивање и утврђивање вредности и то служи за испитивање и утврђивање вредности и то како оних вредности које се остварују у држави и праву, тако и оних како оних вредности које се остварују у држави и праву, тако и оних вредности које би требало да се остварују у држави и правувредности које би требало да се остварују у држави и праву

Споредни методи су:Споредни методи су:1.1. историјскоправниисторијскоправни2.2. упоредноправниупоредноправни3.3. технички технички

ОДНОС УВОДА У ПРАВО ПРЕМА КОНКРЕТНИМ ОДНОС УВОДА У ПРАВО ПРЕМА КОНКРЕТНИМ ПРАВНИМ НАУКАМАПРАВНИМ НАУКАМА

Увод у право је у односу на конкретне правне науке:Увод у право је у односу на конкретне правне науке:

1.1. Општа правна наукаОпшта правна наука по свом по свом предметупредмету садржини садржини методуметоду

2.2. Основна правна наукаОсновна правна наука по по предметупредмету садржинисадржини

3. 3. Уводна правна наукаУводна правна наука у два смисла у два смисла

ТЕМА: ПРОБЛЕМИ ДЕФИНИСАЊА ДРЖАВЕ И ПРАВАТЕМА: ПРОБЛЕМИ ДЕФИНИСАЊА ДРЖАВЕ И ПРАВА-Тезе--Тезе-

У дисциплинама које проучавају државу и право нема сагласности у У дисциплинама које проучавају државу и право нема сагласности у погледу дефинисања државе и права. Та сагласност није постојала ни у погледу дефинисања државе и права. Та сагласност није постојала ни у прошлости, а нема је ни данас.прошлости, а нема је ни данас.

Основни разлог непостојања сагласности је сложеност (комплексност) Основни разлог непостојања сагласности је сложеност (комплексност) државе и права.државе и права.

Та сложеност се огледа у томе што држава и право као појаве имају:Та сложеност се огледа у томе што држава и право као појаве имају:1.1. Различите стране (аспекте),Различите стране (аспекте), нпр. Друштвену, духовну, идејну, нпр. Друштвену, духовну, идејну,

нормативну, вредносну итд. нормативну, вредносну итд. Различите дефиниције обухватају одн. Различите дефиниције обухватају одн. изражавају различите стране (аспекте) државноправне појаве.изражавају различите стране (аспекте) државноправне појаве.

2.2. Сложену структуру Сложену структуру (састав)(састав)3.3. Комплексну функцију Комплексну функцију (задатак, намену, циљ, сврху)(задатак, намену, циљ, сврху)

Неки спорови у дефинисању државе и права јесу више Неки спорови у дефинисању државе и права јесу више терминолошке терминолошке него суштинске природе.него суштинске природе.

Узрок постојања различитих дефиниција државе и права може се налазити и у Узрок постојања различитих дефиниција државе и права може се налазити и у постојању постојању разних схватања саме дефиницијеразних схватања саме дефиниције, затим, у постојању , затим, у постојању разних разних метода дефинисањаметода дефинисања, одн. , одн. разних врста дефиницијаразних врста дефиниција..

1. према разним схватањима о томе шта је предмет дефинисања – ствар, реч 1. према разним схватањима о томе шта је предмет дефинисања – ствар, реч или појам – те сходно томе, и шта је сврха дефинисања: да ли је то одређење или појам – те сходно томе, и шта је сврха дефинисања: да ли је то одређење суштине ствари, значења речи или садржине појма, разликују се:суштине ствари, значења речи или садржине појма, разликују се:

Реалистичко Реалистичко (од лат. (од лат. resres=ствар)=ствар)

НоминалистичкоНоминалистичко (од лат. (од лат. nomennomen=име) и =име) и

Концептуалистичко Концептуалистичко (од лат. (од лат. conceptusconceptus=појам)=појам) схватање дефиниције одн. реалистичка, номиналистичка и схватање дефиниције одн. реалистичка, номиналистичка и

концептуалистичка дефиниција.концептуалистичка дефиниција.

2. осим класичног метода дефинисања помоћу најближег рода и врсне 2. осим класичног метода дефинисања помоћу најближег рода и врсне разлике (лат. разлике (лат. Per genus proximum et differentiam specificamPer genus proximum et differentiam specificam) међу методе ) међу методе дефинисања спада и имплицитни, денотативни, остензивни и др. начин дефинисања спада и имплицитни, денотативни, остензивни и др. начин дефинисања.дефинисања.

3. дефиниције се могу поделити на:3. дефиниције се могу поделити на: а) дескриптивнеа) дескриптивне б) прескриптивнеб) прескриптивне

ТЕМА: ШТА ЈЕ ДРЖАВА (ПРОБЛЕМ ДЕФИНИЦИЈЕ ДРЖАВЕ)ТЕМА: ШТА ЈЕ ДРЖАВА (ПРОБЛЕМ ДЕФИНИЦИЈЕ ДРЖАВЕ)- Тезе-- Тезе-

Два различита приступа проучавању државе:Два различита приступа проучавању државе:

1.1. Први приступ карактеристичан за политичку филозофију покушава Први приступ карактеристичан за политичку филозофију покушава да да одговор на питање: каква треба да буде држава?да да одговор на питање: каква треба да буде држава?

2.2. Други присту карактеристичан за политичкоправне науке покушава Други присту карактеристичан за политичкоправне науке покушава да одговори на питање: кава је држава, а не каква би требало да да одговори на питање: кава је држава, а не каква би требало да буде?буде?

Из овога следи да не постоји једна кратка и опште прихваћена Из овога следи да не постоји једна кратка и опште прихваћена дефиниција државедефиниција државе

ТЕМА: ДРЖАВА КАО ОРГАНИЗАЦИЈАТЕМА: ДРЖАВА КАО ОРГАНИЗАЦИЈАИ КАО ЗАЈЕДНИЦАИ КАО ЗАЈЕДНИЦА

- Тезе-- Тезе-

Шта је организација – организација је група људи окупљених око Шта је организација – организација је група људи окупљених око остваривања одређеног циља, међу којима постоји подела рада, утврђена остваривања одређеног циља, међу којима постоји подела рада, утврђена правилима.правилима.

Елементи:Елементи:

1.1. Релативна трајност и стабилност организоване друштвене групеРелативна трајност и стабилност организоване друштвене групе

2.2. Остваривање одређених циљева због којих је и настала и посстоји одређена Остваривање одређених циљева због којих је и настала и посстоји одређена група људигрупа људи

3.3. Подела радаПодела рада

4.4. Правила која утврђују ту поделу радаПравила која утврђују ту поделу рада

5.5. Унутрашња структураУнутрашња структура

На овај начин одређена организација представља родни појам државеНа овај начин одређена организација представља родни појам државе

Држава се од других друштвених организација разликује следећим Држава се од других друштвених организација разликује следећим обележјима:обележјима:

1.1. Монополска контрола над средствима насиљаМонополска контрола над средствима насиља

2.2. ТериторијалностТериторијалност

3.3. СувереностСувереност

4.4. Безлична структура властиБезлична структура власти

5.5. ЛегитимитетЛегитимитет

Ова обележја представљају ону особену разлику која одваја државу Ова обележја представљају ону особену разлику која одваја државу од других друштвених организацијаод других друштвених организација

Држава се дакле може дефинисати као основна Држава се дакле може дефинисати као основна политичка организација у глобалном (потпуном) политичка организација у глобалном (потпуном) друштву, посебан политички апарат одвојен од друштву, посебан политички апарат одвојен од цивилног друштва,која располаже највишом, цивилног друштва,која располаже највишом, сувереном, влашћу над становничтвом сувереном, влашћу над становничтвом настањеним на одређеној територији, утемељеној настањеним на одређеној територији, утемељеној на праву на легитимну употребу монопола на праву на легитимну употребу монопола физичког насиља и која ужива бар минимум физичког насиља и која ужива бар минимум подршке сопственог народа.подршке сопственог народа.

Модерно позитивно право (као људска, а не божанска Модерно позитивно право (као људска, а не божанска творевина) се може легитимизовати кроз народну творевина) се може легитимизовати кроз народну сувереност и људска правасувереност и људска права

Држава представља легитимну територијалну заједницу с Држава представља легитимну територијалну заједницу с највишом влашћунајвишом влашћу

ТЕМА: ЈЕЛИНЕКОВО УЧЕЊЕ О ТРИ ЕЛЕМЕНТА ТЕМА: ЈЕЛИНЕКОВО УЧЕЊЕ О ТРИ ЕЛЕМЕНТА ДРЖАВЕДРЖАВЕ

-Тезе--Тезе-

Држава као субјект међународног права поседује следеће Држава као субјект међународног права поседује следеће карактериситике:карактериситике:

1.1. Стално становништвоСтално становништво2.2. Одређену територијуОдређену територију3.3. ВладуВладу4.4. Способност да ступа у односе са други државамаСпособност да ступа у односе са други државама

Држава је територијална заједница људи с врховном влашћуДржава је територијална заједница људи с врховном влашћу

Геор Јелинек – држава се састоји из три елемента:Геор Јелинек – држава се састоји из три елемента:1.1. Државне територије Државне територије 2.2. Државног народа Државног народа 3.3. Државне властиДржавне власти

TEMATEMA: ПОЈАМ ПРАВА: ПОЈАМ ПРАВА

(расцеп у приступу појму права; порекло и вишезначност назива право; (расцеп у приступу појму права; порекло и вишезначност назива право; основно значење речи право; дефиниција права)основно значење речи право; дефиниција права)

1. Вишестраност правног феномена1. Вишестраност правног феномена

Реална појава (право као друштвена појава; психолошка страна права)Реална појава (право као друштвена појава; психолошка страна права) Идеална појава (право као вредност – нормативна страна права)Идеална појава (право као вредност – нормативна страна права)

2. У теорији такође постоји расцеп (три приступа)2. У теорији такође постоји расцеп (три приступа)

3. Етимологија речи 3. Етимологија речи право право у нашем и европским језицимау нашем и европским језицима

4. Најоправданије је поћи од друштвених норми као 4. Најоправданије је поћи од друштвених норми као genusagenusa појма појма праваправа

5. Друштвена правила и природни закони5. Друштвена правила и природни закони

6. Најважније врсте друштвених правила:6. Најважније врсте друштвених правила: ОбичајОбичај МоралМорал ПравоПраво

7. Лукићева ужа и шира дефиниција7. Лукићева ужа и шира дефиниција

8. Фокусирање на ужу дефиницију права као скупа норми 8. Фокусирање на ужу дефиницију права као скупа норми санкционисаних државном принудом и главне разлике у односу на санкционисаних државном принудом и главне разлике у односу на друге друштвене нормедруге друштвене норме

Посредно или непосредно их ствара државаПосредно или непосредно их ствара држава

Принудне су (могуће их је силом наметнути)Принудне су (могуће их је силом наметнути)

Обавезујуће су без обзира на њихов морални квалитетОбавезујуће су без обзира на њихов морални квалитет

9. О легитимности9. О легитимности

Предмодерно право: традиција и религија као извор легитимностиПредмодерно право: традиција и религија као извор легитимности

Модерно право: начело народне суверености и људска праваМодерно право: начело народне суверености и људска права

10. Коначна дефиниција права –10. Коначна дефиниција права – право је скуп легитимних норми које непосредно или посредно ствара право је скуп легитимних норми које непосредно или посредно ствара

и увек санкционише држава и увек санкционише држава

ТЕОРИЈЕ О ПРАВУТЕОРИЈЕ О ПРАВУТЕМА: ПРИРОДНОПРАВНЕ ТЕОРИЈЕТЕМА: ПРИРОДНОПРАВНЕ ТЕОРИЈЕ

Кључно питање: шта је праведно право? (однос између права и Кључно питање: шта је праведно право? (однос између права и правде)правде)

Заступници природног права сматрали су да постоје два нормативна Заступници природног права сматрали су да постоје два нормативна система правила:система правила:

природно право (систем правила вишег реда)природно право (систем правила вишег реда)

позитивно право (систем правила нижег реда)позитивно право (систем правила нижег реда)

само филозофија природног права може да одреди мерило ваљаности само филозофија природног права може да одреди мерило ваљаности позитивног правапозитивног права

историјски гледано природноправне теорије су настале као критика историјски гледано природноправне теорије су настале као критика позитивног права (изузетак представља средњевековна хришћанска позитивног права (изузетак представља средњевековна хришћанска доктрина природног права која је имала супротну улогу – да оправда доктрина природног права која је имала супротну улогу – да оправда потребу поштовања позитивног права и кад оно није у складу са потребу поштовања позитивног права и кад оно није у складу са природним правом)природним правом)

ТЕМА: ПРАВНИ ПОЗИТИВИЗАМТЕМА: ПРАВНИ ПОЗИТИВИЗАМ

правни позитивизам настаје у 19. векуправни позитивизам настаје у 19. веку

у правној литератури под правним позитивизмом сматра се следеће:у правној литератури под правним позитивизмом сматра се следеће:

став да су закони заповестистав да су закони заповести

не постоји нужна веза између права и моралане постоји нужна веза између права и морала

анализа правних норми има властиту вредностанализа правних норми има властиту вредност

правни систем је затворен логички системправни систем је затворен логички систем

ваљане одлуке могу да се добију дедукцијом из унапред одређених ваљане одлуке могу да се добију дедукцијом из унапред одређених правних правилаправних правила

Разлике између природног и позитивног права:Разлике између природног и позитивног права: природно право:природно право:

1) вечно, универзално и непроменљиво1) вечно, универзално и непроменљиво

2) не ствара се, већ открива умом 2) не ствара се, већ открива умом

3) у складу је са људском природом3) у складу је са људском природом

позитивно право:позитивно право:

1) различито у простору и времену; променљиво1) различито у простору и времену; променљиво

2) ствар је слободног избора (конвенционално)2) ствар је слободног избора (конвенционално)

3) може, али и не мора, да буде у складу са људском природом3) може, али и не мора, да буде у складу са људском природом

ТЕМА: ТРЕЋИ ПУТ – НИ ПРИРОДНОПРАВНЕ ТЕМА: ТРЕЋИ ПУТ – НИ ПРИРОДНОПРАВНЕ ТЕОРИЈЕ НИ ПРАВНИ ПОЗИТИВИЗАМТЕОРИЈЕ НИ ПРАВНИ ПОЗИТИВИЗАМ

У другој половини 20. века после катастрофалних последица Другог У другој половини 20. века после катастрофалних последица Другог светског рата, јавља се реакција на позитивноправне теорије у виду светског рата, јавља се реакција на позитивноправне теорије у виду нових праваца у правној науци који теже да превазилажењем нових праваца у правној науци који теже да превазилажењем ограничења природноправних и позитивистичких теорија, развију ограничења природноправних и позитивистичких теорија, развију схватања која ће бити адекватна новој ситуацији у глобалном схватања која ће бити адекватна новој ситуацији у глобалном друштвудруштву

нови правци су покушали да успоставе извесну хармонију између нови правци су покушали да успоставе извесну хармонију између права, морала и правдеправа, морала и правде

Теодор Фивег Теодор Фивег

Топика и јуриспруgенција Топика и јуриспруgенција (1954) (1954)

ослања се на Аристотелову дијалектичку логику ослања се на Аристотелову дијалектичку логику

дијалектички закључци који су предмет топике се у формалном дијалектички закључци који су предмет топике се у формалном смислу не разликују од аналитичких; разлика постоји у квалитету смислу не разликују од аналитичких; разлика постоји у квалитету премиса – топика закључке изводи из ставова сходних мњењу (те премиса – топика закључке изводи из ставова сходних мњењу (те премисе нису истините већ вероватне)премисе нису истините већ вероватне), a , a ти ставови се називају ти ставови се називају топои топои (вишестрано употребљиве, свуда прихватљиве тачке гледишта) (вишестрано употребљиве, свуда прихватљиве тачке гледишта)

Хаим Перелман Хаим Перелман

Правна логикаПравна логика и и Логичка аргументацијаЛогичка аргументација – вредносни судови су – вредносни судови су субјективни те специфичне логике вредносних судова нема; када се субјективни те специфичне логике вредносних судова нема; када се расправља о вредносним судовима до примене долази техника расправља о вредносним судовима до примене долази техника аргументовањааргументовања

реторика = аргументација = дијалектика = топикареторика = аргументација = дијалектика = топика из Перелмановог схватања нове реторике проистичу три њена из Перелмановог схватања нове реторике проистичу три њена

основна елемента: основна елемента:

дискурзивна техника као средстводискурзивна техника као средство

сагласност као циљсагласност као циљ

говорник и аудиторијум као субјектиговорник и аудиторијум као субјекти

ПРАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕПРАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ -тезе--тезе-

Држава је основна друштвена организација с највишом Држава је основна друштвена организација с највишом влашћу у глобалном друштву; она располаже легитимним влашћу у глобалном друштву; она располаже легитимним монополом оружане и друге моћи ради остваривања (кад монополом оружане и друге моћи ради остваривања (кад је то неопходно и на принудан начин) одређених је то неопходно и на принудан начин) одређених друштвених циљева и вредностидруштвених циљева и вредности

легитимност власти је утемељена (између осталог) на легитимност власти је утемељена (између осталог) на легалностилегалности

правно регулисање силеправно регулисање силе

државна организација је правна организација (правним државна организација је правна организација (правним нормама се успостављају државни органи и уређује нормама се успостављају државни органи и уређује њихњихooва делатност)ва делатност)

државна организација има својство установе; установа је државна организација има својство установе; установа је друштвена творевина која трдруштвена творевина која трaaје независно од промене је независно од промене људи који је чинељуди који је чине

држави право признаје својство правне личности – држава држави право признаје својство правне личности – држава као правна личност ствара право (државно-правни као правна личност ствара право (државно-правни поредак)поредак)

ТЕМА: ДРЖАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА И ДРЖАВНИ ТЕМА: ДРЖАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА И ДРЖАВНИ АПАРАТАПАРАТ

-тезе- -тезе-

термином државна организација обухватају се сва лица која термином државна организација обухватају се сва лица која врше државну власт (редовно или повремено)врше државну власт (редовно или повремено)

термином државни апарат обухватају се службена лица која термином државни апарат обухватају се службена лица која редовно врше државну властредовно врше државну власт

срж организације модерне правне државе чини бирократијасрж организације модерне правне државе чини бирократија

три основна начела државне организације:три основна начела државне организације:

1) 1) начело хијерархије (хијерархија државних органа – хијерархија начело хијерархије (хијерархија државних органа – хијерархија правних аката)правних аката)

2) 2) начело координацијеначело координације3) 3) начело центропериферног повезивањаначело центропериферног повезивања

ТЕМА: ДРЖАВНИ ОРГАН И ДРЖАВНО СЛУЖБЕНО ТЕМА: ДРЖАВНИ ОРГАН И ДРЖАВНО СЛУЖБЕНО ЛИЦЕЛИЦЕ -тезе- -тезе-

Службена лица врше државну власт у оквиру државне Службена лица врше државну власт у оквиру државне организације организације

постоје две врсте службених лица:постоје две врсте службених лица:

службеници – вршење државне службе им је занимање, поседују службеници – вршење државне службе им је занимање, поседују одговарајућу стручност неопходну за стално обављање државних одговарајућу стручност неопходну за стално обављање државних послова, накнада за вршење државне службе чини њихов послова, накнада за вршење државне службе чини њихов основни извор прихода за живот (бирократија)основни извор прихода за живот (бирократија)

неслужбеници – врше државну службу повремено или неслужбеници – врше државну службу повремено или привремено, врше службу из почасти или уз евентуалну накнаду привремено, врше службу из почасти или уз евентуалну накнаду због умањене добити из редовног посла, морају или не морају због умањене добити из редовног посла, морају или не морају поседовати одрђену стручну спремупоседовати одрђену стручну спрему

државна организација остварује двојну функцију:државна организација остварује двојну функцију:

заштиту интереса свих грађаназаштиту интереса свих грађана

успостављање и одржавање правде у односима измуспостављање и одржавање правде у односима измeeђу ђу друштвених групадруштвених група

државни орган представља организациону јединицу државне државни орган представља организациону јединицу државне организације која обухвата, по правилу, више службених лица организације која обухвата, по правилу, више службених лица која обавља правним прописима утврђен круг државних послова која обавља правним прописима утврђен круг државних послова као своју надлежност; државном органу се обезбеђују одређена као своју надлежност; државном органу се обезбеђују одређена средства у државном буџетусредства у државном буџету

ради остварења ових циљева у државној организацији мора ради остварења ових циљева у државној организацији мора постојати прецизна подела државних послова и задатака; основи постојати прецизна подела државних послова и задатака; основи плана о подели државних послова и задатака се налазе у уставу и плана о подели државних послова и задатака се налазе у уставу и другим правним актимадругим правним актима

у уставу се утврђује надлежностнајважнијих државних органау уставу се утврђује надлежностнајважнијих државних органа

надлежност је право и обавеза државног органа да обавља само надлежност је право и обавеза државног органа да обавља само оне послове који су уставом и законима поверени том оне послове који су уставом и законима поверени том државном органудржавном органу

постоје три врсте надлежности:постоје три врсте надлежности:

стварна надлежностстварна надлежност

месна надлежностмесна надлежност

функционална надлежностфункционална надлежност

ТЕМА: ВРСТЕ ДРЖАВНИХ ОРГАНАТЕМА: ВРСТЕ ДРЖАВНИХ ОРГАНА -тезе- -тезе-

Врсте државних органа:Врсте државних органа:

1) 1) уставом непосредно установљене органи и органи уставом непосредно установљене органи и органи установљени законом одмосно подзаконским актимаустановљени законом одмосно подзаконским актима

2) 2) демократски и недемократски (службена лица у саставу демократски и недемократски (службена лица у саставу ддppжавног органа бира народ, односно на те послове жавног органа бира народ, односно на те послове доспевају наслеђем, силом или постављењемдоспевају наслеђем, силом или постављењем

3) 3) одлучујуће и извршне (виши државни органи заповедају одлучујуће и извршне (виши државни органи заповедају нижим, те се виши према нижима појављују као нижим, те се виши према нижима појављују као одлучујући и супротно, нижи су у односу на више одлучујући и супротно, нижи су у односу на више извршни државни органи)извршни државни органи)

4) 4) политички и стручни – политички државни органи политички и стручни – политички државни органи одређују основне правце унутрашње и спољне политике одређују основне правце унутрашње и спољне политике (у ту сврху доносе законе и друге правне акте), док (у ту сврху доносе законе и друге правне акте), док стручни државни органи обављају делатности у држави стручни државни органи обављају делатности у држави које захтевају одговарајућу стручну спрему које захтевају одговарајућу стручну спрему (специјализацију за управљање државним пословима)(специјализацију за управљање државним пословима)

5) 5) инокосни и колегијални – у инокосном органу одлуке инокосни и колегијални – у инокосном органу одлуке доноси само једно лице без обзира на то колико је доноси само једно лице без обзира на то колико је службених лица запослено у том органу; у колегијалном службених лица запослено у том органу; у колегијалном (зборном) органу одлуке доноси више службених лица (зборном) органу одлуке доноси више службених лица

6) 6) оружани и цивилни – оружани органи су војска и оружани и цивилни – оружани органи су војска и полиција, а сви остали су цивилниполиција, а сви остали су цивилни

7) 7) централне, окружне (регионалне) и локалне органе – централне, окружне (регионалне) и локалне органе – централни органи имају надлежност на целокупној централни органи имају надлежност на целокупној државној територији док окружни имају надлежност на државној територији док окружни имају надлежност на већем, а локални на мањем делу територијевећем, а локални на мањем делу територије

ТЕМА: ЗАКОНОДАВСТВО, ЕГЗЕКУТИВА И ТЕМА: ЗАКОНОДАВСТВО, ЕГЗЕКУТИВА И СУДСТВОСУДСТВО

-тезе--тезе- Терминолошки проблеми – законодавна, извршна и судска власт/ Терминолошки проблеми – законодавна, извршна и судска власт/

орган/ функција/ државна делатносторган/ функција/ државна делатност

спор око тога колико функција (власти, делатности) има спор око тога колико функција (власти, делатности) има

три врсте теорија: три врсте теорија:

дуалистичке теориједуалистичке теорије – законодавна и извршна власт – законодавна и извршна власт

тријалистичке теоријетријалистичке теорије – законодавна, извршна и судска власт – законодавна, извршна и судска власт

квадријалистчке теоријеквадријалистчке теорије – законодавна, извршно-политичка, – законодавна, извршно-политичка, управна и судска властуправна и судска власт

ако се као критеријум за разграничење државних функција ако се као критеријум за разграничење државних функција (делатности) узме садржина делатнисти државе којом она (делатности) узме садржина делатнисти државе којом она остварујесвоје циљеве, могуће је разликовати:остварујесвоје циљеве, могуће је разликовати:

законодавство (уставно-законодавну власт) – друштвени узроци законодавство (уставно-законодавну власт) – друштвени узроци настанка; устав и обични закон; настанка; устав и обични закон;

егзекутиву (извршно-политичку и извршно-управну власт) – ову егзекутиву (извршно-политичку и извршно-управну власт) – ову функцију врше или председник републике или влада или заједно функцију врше или председник републике или влада или заједно (у мешовитим системима)(у мешовитим системима)

а) извршно-политичка подврста егзекутиве врши послове а) извршно-политичка подврста егзекутиве врши послове извршења закона, координирање и усмеравање управе, извршења закона, координирање и усмеравање управе, вођење спољње политике и доношење политичких аката вођење спољње политике и доношење политичких аката ((аката влаgеаката влаgе))

б) управа доноси конкретне правне акте, предузима б) управа доноси конкретне правне акте, предузима

материјалне радње у извршавању диспозиција закона или материјалне радње у извршавању диспозиција закона или подзаконских аката и према потреби извршава и судске подзаконских аката и према потреби извршава и судске пресуде или врши друге материјалне радње пресуде или врши друге материјалне радње

3) судство – обезбеђује одржавање и остваривања правног 3) судство – обезбеђује одржавање и остваривања правног поретка и, посебно, гарантује заштиту основних слобода и поретка и, посебно, гарантује заштиту основних слобода и права човека и грађанинаправа човека и грађанина

ТЕМА: ПОЈАМ И ВРСТЕ ДРЖАВНИХ ОБЛИКАТЕМА: ПОЈАМ И ВРСТЕ ДРЖАВНИХ ОБЛИКА-тезе--тезе-

У зависности од тога какав је однос између државних органа, као У зависности од тога какав је однос између државних органа, као и однос између државне организације и народа, постои однос између државне организације и народа, постоjjе е различити облици државе; (примери)различити облици државе; (примери)

чиниоци и појаве који утичу на организовање држава:чиниоци и појаве који утичу на организовање држава: 1 1 национални чинилацнационални чинилац 2 2 економски чинилацекономски чинилац 3 3 расне појаверасне појаве 4 4 верске појавеверске појаве 5 5 географски појавегеографски појаве 6 6 културне појаве културне појаве 7 7 инострани утицајиинострани утицаји 8 8 политички чиниоциполитички чиниоци 9 9 историјски чиниоциисторијски чиниоци

основне врсте државних облика:основне врсте државних облика:

облици владавинеоблици владавине – одређени по организацији поглавара – одређени по организацији поглавара државе; монархија и републикадржаве; монархија и република

облици политичког пореткаоблици политичког поретка – одређени према политичком – одређени према политичком носиоцу суверене државне власти; демократија и аутократијаносиоцу суверене државне власти; демократија и аутократија

облици државног уређењаоблици државног уређења – одређени према томе да ли у – одређени према томе да ли у одређеној држави постоји једна или више државних одређеној држави постоји једна или више државних организација; унитарна, регионална и сложена државаорганизација; унитарна, регионална и сложена држава

облици државне властиоблици државне власти – одређени по односу између – одређени по односу између законодавства, егзекутиве и судства; јединство власти, подела законодавства, егзекутиве и судства; јединство власти, подела власти, равнотежа властивласти, равнотежа власти

ТЕМА: ОБЛИЦИ ВЛАДАВИНЕТЕМА: ОБЛИЦИ ВЛАДАВИНЕ-тезе--тезе-

Шеф државе представља државу као посебни субјект, као једну Шеф државе представља државу као посебни субјект, као једну целину; то представљање се врши према иностранству и према целину; то представљање се врши према иностранству и према унутраунутра

представљање према иностранству: ступа у односе према другим представљање према иностранству: ступа у односе према другим државама, закључује међународне уговоре, присуствује државама, закључује међународне уговоре, присуствује значајним међународним састанцима, прима акредитивна писма значајним међународним састанцима, прима акредитивна писма страних дипломата итд.страних дипломата итд.

представљање према унутра: командује оружаним снагама, представљање према унутра: командује оружаним снагама, старешина је свих или неких органа управе, може подносити старешина је свих или неких органа управе, може подносити законске предлоге, улагати суспензивни вето, давати законске предлоге, улагати суспензивни вето, давати помиловања, издавати акредитивна писма домаћим дипломатама помиловања, издавати акредитивна писма домаћим дипломатама и вршити друге радњеи вршити друге радње

у зависности како је организован шеф државе, разликују се два у зависности како је организован шеф државе, разликују се два основна облика владавине:основна облика владавине:

1. МОНАРХИЈА 1. МОНАРХИЈА

Облик владавине у коме је шеф државе (монарх, цар, краљ) Облик владавине у коме је шеф државе (монарх, цар, краљ) лице са изузетним привилегијама везаним за његову личност а лице са изузетним привилегијама везаним за његову личност а не за власт коју врши као државни органне за власт коју врши као државни орган

привилегије монарха:привилегије монарха:1) 1) правно-политичка неодговорност (основна привилегија)правно-политичка неодговорност (основна привилегија)

2) 2) наследност наследност

3) 3) доживотностдоживотност

у историји су бројни примери различитих врста монархија, нпр. у историји су бројни примери различитих врста монархија, нпр. – апсолутне (неограничене) и сталешке (ограничене) монархије– апсолутне (неограничене) и сталешке (ограничене) монархије

у савременом раздобљу, монархије су ограничене и постоје у савременом раздобљу, монархије су ограничене и постоје њихове две основне врсте:њихове две основне врсте:

уставна монархија (уставом је прописана краљевска власт)уставна монархија (уставом је прописана краљевска власт) парламентарна монархија (подврста уставне монархије)парламентарна монархија (подврста уставне монархије)

2. РЕПУБЛИКА2. РЕПУБЛИКА

Облик власти у коме шеф државе нема никакве личне привлегије, Облик власти у коме шеф државе нема никакве личне привлегије, већ само одређени (ужи или шири) обим власти; шеф државе у већ само одређени (ужи или шири) обим власти; шеф државе у републици је правно-политички одговоранрепублици је правно-политички одговоран

шеф државе у републици је увек изборни орган; више начина шеф државе у републици је увек изборни орган; више начина избора:избора:

1) 1) непосредни избори непосредни избори 2) 2) председника бира посебан органпредседника бира посебан орган3) 3) председника републике бира парламентпредседника републике бира парламент

мандат председника републике је временски ограничен, а често мандат председника републике је временски ограничен, а често се постављају ограничења у погледу могућности да исто лице се постављају ограничења у погледу могућности да исто лице буде два или више пута биранобуде два или више пута бирано

данас председник републике може имати далеко већа овлашћења данас председник републике може имати далеко већа овлашћења од монарха (нпр. председник САД-а у односу на монарха УК)од монарха (нпр. председник САД-а у односу на монарха УК)

постоје две основне врста република:постоје две основне врста република:

1) 1) неограничененеограничене (тираније, диктатуре и тоталитарне државе) (тираније, диктатуре и тоталитарне државе)

2) 2) ограниченеограничене које се деле на: које се деле на:

а) председничкеа) председничке (шеф државе је уједно и шеф владе) (шеф државе је уједно и шеф владе)

б) парламентарнеб) парламентарне (поред шефа државе постоји и (поред шефа државе постоји и председник владе одговоран парламенту)председник владе одговоран парламенту)

в) мешовите републикев) мешовите републике (влада одговара и парламенту и (влада одговара и парламенту и шефу државе)шефу државе)

ТЕМА: ОБЛИЦИ ПОЛИТИЧКОГ ПОРЕТКАТЕМА: ОБЛИЦИ ПОЛИТИЧКОГ ПОРЕТКА

-тезе--тезе- Облици политичког Облици политичког

поретка се одређују према поретка се одређују према носиоцу суверене државне носиоцу суверене државне власти; тај носилац може власти; тај носилац може бити већина или мањина бити већина или мањина народанарода

ДЕМОКРАТИЈАДЕМОКРАТИЈА

ПОЈАМ ДЕМОКРАТИЈЕПОЈАМ ДЕМОКРАТИЈЕ Демократија (Демократија (demosdemos – –

народ и народ и kratoskratos – – владавина) представља владавина) представља владавину народавладавину народа

Жан Жак Русо – демократија као непосредно вршење власти од Жан Жак Русо – демократија као непосредно вршење власти од стране народа (ослања се на слободног појединца)стране народа (ослања се на слободног појединца)

процес успостављања модерне либералне демократијепроцес успостављања модерне либералне демократије плуралистичка структура западних друштаваплуралистичка структура западних друштава плуралистичка демократија – ослања се на плуралитет плуралистичка демократија – ослања се на плуралитет

интересних група и других политичких субјекатаинтересних група и других политичких субјеката