. 1 : Tuesday, 31 January 2012 , . , , , , , . , . 1945. , , , ,
, , , , , . , . (), (), - (), (), () Evro Epistel (). (), , ,
Serbian Literary Magazine (1993-2001), 2001. , . (1993. ). ( ,
1998. ), . , , , . 15 , 5 . , , , . . , 1993. . , , . . , , . . , ,
( ,
http://www.ruskline.ru/news_rl/2011/05/16/serbskaya_cerkov_pered_vyborom_raskol_ili
_sobornost/). XX , , , , , . , . , . 2 , , . - , . , . . , . , . .
: - . , (, 1945) , , , , , , , , . , , , , . ( - , , , 1993). . , .
(), (), - (), (), () (). (), , , y (1993-2001) ( 2001). (1993). ( ,
1998) . . ( , 1987, y 1200-1700 / ), , , , , , .3 , (~1990) .
(1992), , " " - (1999), y, . , , 2002. , , 2005. . , " ", 15- ( ) ,
. . y ( 22. 2001, . q). ( ) , " ", 4. 2002. . ( ), , - , , . . y (
2003). " " - 1993, . . , , .. (), (), - (), (), () (). (), , , y
(1993-2001) ( 2001). (1993). ( , 1998) . . ( , 1987, y 1200-1700 /
), , , , , , . .4 E -71 -81 -24-4 -12-36 -615 -91 -96 -102 -113
-115 -116 : -121 a , , . . , , , , . . , . . 1806. y . , , , ,
1804. . , , . , , , , -6, , , . . : 3 000 , , , . , ? : egalite,
fraternite, libert , , . . , , . , , . , - - . . , , . , , , . :
XVII , , III , 1690. . , , , , , , . ? . , , , 1718. 1738. . , , .
. , . . , 1804, 2004, 7 , , . , , - , . , , - , , , . , 1804, . , ,
, , , . - , . . , . , , , , , . , , , . , , , , . , . , , . , , . .
. , , ( ). ( ) 8 . , , , . , . , , , , . . : , , , , . . : , . . ,
, , , . 1804, 2004, . , , . : . , : , . , , . : : ; : ; , : , . , ,
. . : , , , . . , : . , : , . . , , , . : 9 . , , , , . , - . , , ,
- . , . , : , , . . . ( ) . , , 1860, ( , , )?! 1459. . : II, 1502.
, Europa Orientale , . . 1537. " " , . IV 1743. . , , , , 1942. ,
(1966.) 1993. , 1991-1995? . , , , . . . : -10 . , . . , . , . : ,
, , . , , 1804. . , . . . . , . ; , , 28. 1805. " " - - " ". ( ) ,
, 1750, : . , , . , , , ( . , 8. ) . , . . . , . , , . , , , , . ,
, -11 , , . , , . , , 1759. , . : , , : , . - , . , , , . , , , . ,
, . 1815. ( ) , . . -, , . . 1817. , . , , , , - . : ? ? , - . :
1817. . , , . . 1819. , , , 1820, , , . - . , , . , 12. . , - , . ,
. , , , . ( ). , I , , , . : , , , . . , , "" . , . , , . . . ,
1804. 2004. . , , , . , , , . , , . , . , ; (1846-1848) 1861-1865.
. ( 1823). "", 1858, . , . 13, 1781. "" , . ( ), , . , , ? ; XX XXI
. . : , , . , , - , , ( ). , . ( , ) . , . , , , . - ( 6. 14. ) : "
". : . . , , - . , . , . - . , - , , , , , , , , . 14, . . . , XX ,
( ) . , , . . , , , , , . , , . , , ""; , , , , , , . : , / . / / .
/ , , / / . , 1992, . , - : . , , 1989, . - , , : . . , , . : , - .
( ) , : .15 , , : - , . , , , . , . , . . (1690 1746) 1739. , XV, .
, . : ,, . . . , ,16 : ... . , , , . , . , , . () (, , 18011802), ,
. , , . , ( ) . , , 1688. , , . , , . . , , , , , (H.W. Janson:
Istorija umetnosti). , , 1821, , . , , , 1824. , , 447. 438. , , ,
1827, - . ( , 20. 1827) 1829, . , , , 1832, , I. , . (Schlimann),
-17, , , , , . () II, , (T.B.L. Vebster: Helenizam), () 1878. . II
( ) . , , , . , (. 2, 12 13) . , , , , . : ( 200.000 ) ( , XVI ). ,
. , , , , . , , . , , ( ) . , . . 1700 1550. V . . , ; XVI , 1580.
1.900.000. , , , , , , , , . , 18 , , . , . ( ), IV , , - IV III ,
, 1863. (V II ...) , . , , , , . 1850, , , (Spencer) ( . , ) , , .
, , , . . (Voltaire) , , ( ) . ( ). , . (). , , : . . ... ! ... . .
, 1939, : (Ernst Nolte, Faizam u svojoj epohi). , , ... , . 19 - .
, , , , , , . , . SS-, ( ), (Yule) . - , , : . . , , . , 1921, , ,
. , 1930, , , ... . , , , . . , . . , , , , - . , . . , , , . , , .
, , differentia specifica . , . , (1965) ,20, . , ( , ) . : . ,
homo religiosus . (1933), (1973) . , 1952, 34 ( 1924. 1974) . , ; ,
, . . , , . , , , . : (1959), , . , . ( )? , , , , . , . . , . , (
1965), . 21 ( ): , -, -, -, -, -. , - : . (Seeger), 1965, . . XIX
XX , , , . , XX , . , XX . , , . : . , . ( , ) (Lusitania) , . , ,
, , ( ) .. . 7. 1915. U 20 1.201 , . 197 128. (7. 1941), () 11.
2001. . ( ) . , . ( ) . 22 , , . , . (), , , . , , , , , , , 1999,
. , . , , : , . , , : ( -, ); , , , ( , ); . , ( ). , , !? , , , ,
. . : , , . , , . , , . (1919) , (). , , , , : : . . , , (Ralf
Eperson: Nevidljiva ruka). , , . , , , : . . ( ) 23 . , ( ) . . , ,
. , . 118.000 , 1.800 , 2.300 . , : 6. 1945, , . , 6.000 , . :
78.000 . , 9. 1945. . : ... ... . , , : ( ) , , . . (1916) ( Notrh
Atlantic Treaty Organization), 1949, . , . . , , 1945. . , , 2002.
379 . Ergo, , . , , , . . : ( , , ) . . (), 25.24 1957, 19. 1946, :
. , , - . ( , , ), , , , . , , . ( 1980. : ) (), , . , . () , , . ,
., : , . . , (1980), . (1976), , . , ? , 300, , , , 1970. (Between
Two Ages: Americas Role in the Technetronic Era), , : . , 1980, 25
, . : , . Ergo, , , - -. (). , , , ( ) , . , , : , (1991 1995) ,
1999. , , . . , . , , VI II, . 1968, Humanae vitae, VI , (publica
auctoritatis universalis). II, , , 8. 1981, ( ), , 2. 1984, . XX ,
XIII , . ( ) 1992. . , 14 , , . : , . , , , . 7 :26 , . , , , ( ),
. , , . , . ( ) 1993. . , . . . , , , , . . ( ) . , , . ( , Serbian
Literary Magazine, 1995, 12) , . ? , , , () . , , , . , , , , , ( )
, , , .27 , . , 1991 1995, . II 1991, ( 30.08. 13.09.1995),
LOsservatore Romano, 1999, ( 5. 12. 1991). , 130 1999. 2004. . , XX
, XX . , , . . 1992 ... . , , II, 1978, - . , ( , ), , 1998, , ,
1.500 . , ( ), , , . : (1999), 1912. - ; - 2001, , , 1389, , . , :
(1991); 28 , 4. 1994; 4. 1995. , ( - 1992. ), ( ) (1924), , , . ,
1999, , . - (13. 1999) 40.000 , , ... , . 1999. () 180.000 , 1999.
, 76 . , . 2003. 1.200 , 900 , . 1999. 2003. 6.535 , 1.303, 1.146.
1999. 2004. 130 200 . 2004. 50.000 . , , (21. 2004), , : . , . , in
vivo. , , , . , . . , , , , - . , , , . , 29 . . , . : , 2002,
1.000 , - . 2003, , (). , 17. 23. 2004, ( ) (Christian Venard) , .
, , , 1999. 23.000 , ? , . ? ? , , , . : , , - ... , , , . - , : .
, : , ! . , : . , . , . , , , , XX XXI , .30 28. 1978, I, o , , , .
, , " " ( ) , . , : . , III ( , , 813. - - ), VII ( ) . 27 , , ,
VII "Dictatus Papae" (1075. , 1087. 27 ) . . , , . , 1261, , , (13.
1204.-25. 1261.) .31 , . ( " ", "filioque" ) , IV (1281.-1285.) " "
(. : " "). (1274.) , , 7. 1274. 7. X, : , - . ( 24. ) (6. ) ,
"filioque" . , VIII , , . ( 16. 1439.) , , , 9. 1438.. , 1439. , ,
, . , , , . ( ) 115 ( ) 33 ( ), . " " ". "laetentur Coeli", , 6.
1439. ( ) (, , ), . (), , IV , " - ", (filioque). ( 1442, ),
Lorenzo Valla 1440. (Donatio Constantini) - - . " " , 1918. - ("De
facto credito et ementita Constantini donatione") . " " 32 , .
Decretum Gratiani, Corpus Iuris Canonici, . , " " (. ). , I , , "
". , , , . , , , II, . " - - - . , " (. : " "). , , , 1443. XI
1453, " ". , , : III ( 1459.). , , " " (. ). , , ( ) . , , . " ", "
" - . . , : 1551. Collegium romanum; 1552. Collegium germanicum;
1577. Collegium hungaricum; 1577. Collegium illyricum. , , , (
Collegium graecum, 1577.), : Collegium graecoruthenicum. , XV ()
1622. (Congregatio de propaganda fide) " ". , .33 Pax Vaticana. , .
, " ". , , (, 1617. - , 1683.), . (1658.), ( " . , Bibliotheca
Schismaticorum Universa") Antuna Possevina (Commentarii de rebus
Moscovitis), . " " (5/17. 1847.), (1808-1889) " ". , , 1849. - . .
(1853-1856) . , . 1854. , , , 1856, . 1862. , , , XI Collegium
russicum 15. 1929. . " ". 1921/22, " 2 " (: " 20. "), , XV . ,
1923, , - , 1657. " ", XI. . 34 , "Mortalium omnium" "Rerum
orientalium", 1928.. , ` , , 1926, . , , , . , - , . , , ( , XII),
(1929), , . (, 1910) (1948) . , , (- ). , , , . , , . , , , ,
intercommunio, . "-" , , . , " " ( ) " ", inter-communio, . , , ,
"" . , " " (1870), " " (. ). , . , , , . , 35, . , (" " - 2. .
2,10) . , , . (" " - . 3,14) (" " - 1. . 8,1) , (" " - .13,10). 20.
. , . , , 24. 1980. ? , , . II 900 , 1968, . - , . , , . . Vicarius
Christi ( ?!) 1984, . , , . , , , , 50000 . " " 1984, " ". , " " ,
, . , , . , II (1979) , 10. 1984, . , , ( 1984.) - .36 , (ecclesia
militans). , , , . , : - , 20. ( ). : , , . , , . , . , , . , , "
", ( VI), 1963. , . , " " , , 1965. . , , , . ( VI) , , , . , ( II)
, , , "". , , , 250 . , (1980.) ( ). , : " ." , (1942.) . ( 85% ),
. " XXIII 15 20 ". , , , , . 37 " , ", . , , 30 . (1976.) , . , .
I, , , . 1952, . , 1971, , VI, . , "P2" (-2) , , . , ( 500 ) . , "
" " , ". , " " ( : " ") . , . , " " (. ). "2" - " " - . " ", , , 45
. ( 950 ) , "2" ( VI). (100 ) , ,38 1943. . , , ( , ) : , , . , , .
- : , , , , , . , , , : , - XII. , " " . . , , . , , . , (14. ) "
... , ; ". , () ( ). 1439. " - , , - , , , ". , , . " " , , . , ,
39. , , , , , . Mater et Magistra ( 15. 1961.) II (1962-1965) : ""
, , , . , : " ". - , " " ( XVI). (29. 2007.) XVI , " ". , - , , , "
". , , (9-19. , 2000. ) ( , "", 2007.). , ( ) . " , " , - " " (.
8,26-32). (sactra doctrina) "Roma locuta causa finita" ( , ). " " ,
() . , ( ), , ( 40 ) " ". , , ( ) . 2. " " , , . . , " , ", III
(7-13. 1993.) . , " " (39. 419. ), 28. (, 451.) " ". , 9. 17. , . ,
. , 19. , 1886, , , " ". , , , , " " (. " ", 1994; "",1995; Serbian
literary magazine, 1995 - ). . , - . (27. 2007.) : " " . . , ,41 -
, . : - . (Vicarius Christi) Pontifex maximus . : . - , ( - ). , :
, . , 1946, " ". ("") , , , . , . 2002. 600 . . , : , . , ( 2008.)
, . , . , , - . , . , II (Karol Wojtila) , "" "". , Divini
Redemptoris ( XI 18. 1937.) " ". : II " " 42 - . , , . , , , . , (
22. 2003.) - , , 12 (19. 1992.), (4. 1995.) , ( 30. 13. 1995.),
(24. -10. 1999.), (3287 ) (5515 ) 1991-1995. , II " " . ( XVI) - .
, .. : ( 25. 2005.) XVI " " . , , , (2008.) * VI, I, . "2", , . I ,
( II) " ", , , , Opus Dei ( ). , ( II) "" , , . I , , , , , , ( ),
"" . " " (. ) , I 43 33 . , , " ". , (1880-1905), " , - - , ". , ,
" , " ( ). , , . , , . . , 28. 2004. - , , 150 "" 1999.. , 24.
2005. ( 2004.) . , , , , 2008, " ". ! , " ", . . , 1971. 1977, . ,
, : " = , , , , " ( " ", "", 2007, .969-970). I (. ) 44 . , , , . ,
( 16. 1054. ) , , . , . , , XX . 1054. , ( ), ( ). , , , , , . , ,
( , , , ) ( , , , ). 1054. , , ( , , ) ( ). ( ) , . , , , ( ), . ,
- , , . , 45 ( ) . III , , o (330. ). , ( ) , , , . , , , , , , , .
. , , . , , . , ( ) , , , . , , . , , . , . ; : . , , . 1054. ; ,
(1059. , ) ( ), . , 46, () . , ( 1014) . , (et Filio). . , . ( ) -
. 600 ( 1054) , , . , - , (, , ) ( ) ( , ) . , , , , , . , , . (),
324. 330, , . , , , , . , , . , , , , , . , IV VIII , ( , 4 ) , , ,
, 47 . , , - , , , , . , , : , . , , : (S. Maria de Ara coeli), (S.
Caesarius), (S. Sabas), (S. Erasmus) (S. Luciao Renati) . : . , , ,
( ) . , , . , , , ( ) , . . () , , , , ( : fides, pietas virtus). (
) . . , , ; , , : . , ( ) I ( - , 528. 533) 1453. . (550. ) , VII ,
, XII . , , , , 1221, , . . , , . (, , , , 1206. 1217. ) .48 () , .
. , , () ( ) . 1054. , . , , , , (pontifex maximus) 12. pontifex
maximus. ( ) , . , . . III , 800. . . , . , . : , . III (15341549)
, : , , . ( ) , ( ) 962. . , . , , , , . , VII ( 1073. 1075.
Dictatus Papae 27 ) 49 . , , . , , , . , . ( , , ), - . , , . ( , )
. ( , , 1657, ), . . , XIV , ( 1521, 1541, 1543, 1532), (. , ) ( ).
, (, , , ) X . ( ) . , , . , , . , 50, XIV , ( . , 1347. 1394. ). .
( ) , , . XV , (1446) , . , (19411945), . , , , . , , , , . . ( ,
), , , . I X . 925. ( 15 ), 10. , . , 1014. , - , VIII ( Filioque)
. . (et Filio) (, ) (1054) . , (589) (634), (638), (675) (693) . ,
, , , . (), 809. . , 51, . , , ( ), . , 867, . , , . VII , X , .
VIII 1297. . , ( 1450. ) V ( ). , , , XV , . ( 5000 ) VIII (1487).
: , (13761410) : / / / . (G. Borselli, Cronica gestorum ac factorum
memorabilium Civitatis Bononiae) . ; : , , , . , , , , . (925) , ,
, , , , . , , , , . 925. , , . , , 52 , , XVI . 1727. Seminarium
Zmajoillyricum ( , grande instrumento, ). (925) ad acta, XX . , ,
1905. , , 1907, . , 1054. ( . ), . , 1059. ( ) . , . : . , , . , .
, , . , , . . , , , : , , . , 18041806 , 1830. . (1831) . 53( . )
(1784), (1784) (1856) . , , , , , . , . 10.000 . , , , , ( , ). , ,
. , , 495. 1160. . , . , , . (1838), , , . , 40.000 . , , 1843, .
() . , 17.000 . . : , , . . . 54 ( ), ( ), , , . ? - : . , , . , ,
. , . ( , ) . , , , . ( ), . ( ) , ( I, II ) . . , () IX , - . , XI
( , , 1014. ) XIII (Gesta Danorum), 1208. , ) . (XII ), Rgen ,
(1134) , . , (!), .55 , , , , ( XII ) ( ), ( XVII ); ! , , , . ( ,
) , , , . , . , , . . . , , . ( . , 1924. ) , (18401907) . . .
Mllenhoffa , . - . , , . , , . , . , , . . ( ) , , . . (. : , 1955)
. ( ) , , , , , ( ) , , 56 , , . . , . , ( ), . , , : , , . , , , ,
. . , , 1601. ( , Il regno degli Slavi, Pesaro) , , (?) (Index
librorum prohibitorum). , (XII ), . () () () . ( . , . , . . ) : ,
, . ( , , , , ) . , (VI VII ) , , - . (X ) , , . , , : , , 57 , . ,
- (925. ; 1054. ; 1059. . ) . . ( 1059. , , ), ( ) ( ) . VII ( , )
XII ( ) . , , ( XII ), . ( ) . , : ( . , , ), , , , , , . , , - II
. , , , , XII . . VI , 600. , .58 , 600. ( 3.000 8.000 ). , , , , ,
. , , , . , 614. 618. 626. , ( , , , ). ( ), . ( ), , ( ) . , , : ,
, (), ( ) (), : , . . ( ) 979. 989. . . ( , 1872) II (658) II (689)
, , , . 680. 1200. ( ), ( 1200) (. ). , ( , ), ( Vibia Sequestra De
fluminibus, VI ) (Albis Suevos a Cervetiis dividit). (Fredegarii
Chronicon VII ) ( , , 1903). , , , , , 59( , ) , , , . , (, , ) ()
, . (Vilipolle, Uilipola 15. , ) , Nymphaeum. (Scampa) () (1297
contrata que dicitur Slanica, ) ( ufflay: ). , : 626. ( , , ), , .
, ( X ) , 1001. , II. , , , , , . XII , . , . , . XVI Raffaele
Riera (Historiae Domus Lauretannae Liber singularis) ( ) , ( 1458.
1464. II) Europa Orientale ... ( 1571. ) : , ( ).60 XVI , , ( , ) .
? : . ( V ) (metropole Lauriacum i Teurnia), (metropola Salona), I,
II (metropola Sirmium), , I, (metropola Sardica), (metropola
Scopi), I, (metropola Scodra), (metropola Thesalonica), (metropola
Dyrrachium), (metropola Nicopoli), (metropola Larisa), (metropola
Korint) Enciclopedia Cattolica, 1951. , , ( ), . Illyricus, , . : -
(Mathias Garbitius Illyricus), 1503. , - (Mathias Flacius
Illyricus), 1520. , . , , , , . XVII ( : Il copioso ristretto degli
annali di Ragusa 1605, 1790) (illyrica de gente) . . ( V , I, 29. )
, , , . , ( ) -. , . . , , : , , , , , 61 , , , , , . , (. ) ( ) ,
. ( ) . X , (925) , , 948, : , , . , ( , , , , , , ) , , . 945. , ,
, . ( ) XIV . , , . , , , , , , (. , , 1883, . 65). , , - , - . . (
) . , - , , 1247. , . , , , , 62 , , . , ( ? ), . - , , . XVIII , ,
; , ( ). , , , , ( ), . . , (63% XIX ) . , , , . (Slavi e Italiani
del Indri al Quarnaro, 1877) . , . , , . , (1823 1896). ( - ?) :
... , , . , (1868) servus (). 63 , , . , . (1389) . (, , , , ) , ,
, . ... . (. ). ( ) , , , . , , . . , , , , , . 1880. . , , () . ,
- . ( ) . , , , () - . - - , , ( ). , ( ), , , -.64 1905. ( ). , ;
, , , , I , (1918) . ( ), , . (1905), ( : ) , , . 1918. ( ) I . I ,
. , , , , . , , . (1939) . 1941. . ( ), , . , .65 () . ( VIII ) , ,
, . . (812) , . , (1054) , , . , , () () , , , . , , , , , . , , .
(), , , (). , , . , . , , ( , ) . ( ) . ( , , ) , , . , , . . ( ) ,
, . , , . , 66 . , , , . , , . , , , , . , , ? , 750. ( II), . , ,
( ) . , , . , , . , , , , , . . ( , - ), ( , ) ( , ). 1002. , 1094.
. , (658) (. ). , , . , , . . . 67 ( , ) (1414) . , , . (1461), , -
. , ( , 1751, ) - , - , . , - . , , . . () ; III II. III , , . . (
, . ) . , (), III (4. 1455), . V , , , , . ( , , ), XVI (. ). , ,
68 , ( ), ( ) ( ) XVI XVII . , , ( ) , , . XIX , . , , ( ) , , , ,
. . , . , , . , . , , , , . , . , , : , , , , , . ( , , , ) VI Qu
isaquis cum animo (22. 1968). , ( 1983. . ) : - , , . () () , ( , ,
) . ( , 1936) 69 ( 1918. ), , . , , . , , . ( , ) , , (18231900). ,
, , , , , ; - , , , Urachu 1562. .- , , . - (, X , XII ). (), , , ,
( , , ) (), , , - ( , ). 70 , , ( ) . . , , X , , X XII . , (. ) .
, , XVII ( ), , . , . . , , , , . , , . ( XIX ) . , : , , , , , , ,
, , , , . ( ) ( XIV ), . ( ) , (, , , , , ). , , , . ( ) , , . , ,
,71 , XIV . ( ) , - . ( ) , , (, , , ) . XI 1229. IX . , XIII -- IX
(1239) IV (1244). 1314. . , ( , ), . I ( , , ) , , (1390). , , . XV
, IV 1446. . ( , , ) . : , 1448. , , , . , V (1450), : () , , () .
1451. , , .72 . (. : ). . ( 1448. ), . , , XIX .73 - , . , (1534.)
(Societas Jesu) , III, 1540. (Regimini militantis ecclesiae). III ,
, . : VI , 1501, , 1559, IV (Index librorum prohibitorum), VI,
1965. : VII, 11. , . , , , , . . , , VII, , 14. , : , , , . , . , .
904. , II. XI XII (Cambridge Medieval History). VI (1492-1503), (
), , 1498, . VI, (1476-1507) . , . , , (Ecclesia militans Ecclesia
triumphans). XI, , . . . (1930) : ... .74 , , , . , . , , , ; . . ,
, , . , , , , . , . , , , , , , . : , XII , . , . , , , 1941, : , ;
. , XII ( ) , , 750.000, 1941. , , 350.000 . , , . , : 80. ; 67. ,
, , ; , . , , , 1940. : , , . , .75 , , . , 16. 1943. , 1259, 1007
, , XII . XII. . 22. 1941. XII , , 1991. II . , , , 24. 1991. . , ,
1992, . XII 1941-1945. ( II) (1991-1995). : . II, , , , , ; Opus
Dei, 1928. , . ( II) , III . II (1979), , , . , (1981) (by pas to
Rossia). ( II) , 1984. , . , 1867. 15. 1983. , XX , , 1984. - . , ,
II. . , CENTESIMUS ANNUS 1991. . ,76 II 1991. , , , , XX XXI . , II
, , , . , , , ( ) , . ( XIX ) . ( ) 1943. XII. , 1940. XII- , : , ,
. , . , II . , . , . , , . , , , , , . 1956. , , , XII 1957. . : ,
, , , . , , 272 . 101. , 272 , , , . , , . , . 77 15.000 ( ), , , :
II , II 4950. 40 . . , , . . , 10. 1944, , , , . , , (-) . 1945. 35
% . , 18 %. , , , , . , , , . , , 1948. . : 3,1 ; 2,6 ; 1,4 ; 1,3 ;
1 - . . , , , 1924, , . . . ( ) . . , . , . , , , 78 . II . , , . ,
XX , , XXI . , , , : - , . , , . XXI , , 2005, , . , 250 , . 6.
1947. , . , . : ; , . , . , . . , . , , , , . , , , , , , , , , . ,
- , , . , , . , , , , , , . , . 1941. 1942. 1943-, . 120.000 1942.
. 1988. . 1992. 79 , , 20.000 . Pax Americana . (intra muros et
extra), , (, , , )? . (1991) (2003) . 1995. 576.000 1995. TV CBS
1996, , : , . , (Operation Keelhaul), 50 . , 31. 1945. . , 70.000 2
. , ( ) ( New Jersey) . ( ) 1944. 1947. . , , . ? 1941. 1945. , 6 ,
, . , , , , . , : 1999. , , , , . - 529 , , . , Pax Americana . , ,
1999, 100.000 , 80 . , , 100.000 500.000 , 800.000 . , 11.334 . , ,
, 1999, . , , . , 1980, , 1999. . , II. , , - , . , , 1945. . , . .
. XVI-, , . , , , XII - II . , , II. . , , (!). II, , , , 38 . - :
, , . , ( 2005) 900 . . XII 1943. ( , , , De profundis . : ) II . :
, .81 . , , . ( 11 150 ), . ( , XVI). . , , , . : . , . . : , 1958.
. . . . ( XVI) . , ( XVI) . , . . , . : . . . . , , . , 1805, . , ,
. , , , , 2005. , . . , . , , , , , . , , . 1941-1945. , , , . 82 .
, , . ( ), ( ); , . , : - , , 60 80 , . , , , , , . , . , , . , , .
. . , , , - . , , , . , , . ( , 250.000 , , , ) . , , , , , , . , ,
. ? . , . , . , . : , , , - 83 . , , . , , , , . , . , 1941. 1991.
, , 1991-1995. . - , , . : , , , . , , . . . (-, ) . : 105 ,
260.000 . , , . 100.000 , , 1993. 330 . , , , . ( , 1968, , , ), ,
1991-1995. - - . , , . , , , , . , XX XXI . . . 84, , . , , , , . ,
, . ? ? XX XXI ? , ? : , . , , . , , , . , , , , . , , . ; , . , ,
, , , , -, . . , , , , ( ) ( ). , Wille zur Macht Wille zur
Nacht.85 , , . : , ... , . . ! (.. , ). (1914-1918) , . , , :
(1905. 1911), (1908), - (1911) , - 1914. . , , , ? . , , . , , , .
X Pascendi Dominici Gregis (1907) (Lamentabili Sane Exitu) . . Die
Moderne , XIX , . , Drang nach Osten.86 , , , . , , , . . , , . , (
, 1914, ), . XX . 1931. : Heil Hitler! , , . ( ) , , . , Malthusa,
, . ( , ). , , , : ... ... , (Alexis de Tocqueville). , , , . , , o
XIX , (David Friedrich Strauss), : , , , a , . XX , , (Rudolf
Bultmann), . , , . , , , . . ( 350-407) ( ). .87* . 26. 1937. , .
(14. 1940), , 97 . : (. 1. 10,23). . , ( , ) . 1945. ( ) , . 6.000
. 85.000 , 14.000 , 20.000 . : 9. 1945. ( ) , : 36.000 , 40.000,
1.326, 18.408 . * . , , (Jessica Gress-Wright). , . , , . , , , , (
) (Page Smith). ( ) . , , fundus anim, . , . , . - , 88 , . , , , .
() 1992. , urbi et orbi, , , , , . , , , , . , , () . , , , , , , ,
. (, , ), , . , . , , . , , . , , , . , , . ( , Sol invictus ,
Patres Sacrorum), ( : Iuppiter Optimus Maximus, Iuppiter Victor). :
( ), ( ), ( ). , , , . , , (Peter Sloterdijk). , , 89. , , , , . ,
, , , . . , , (Frank Schaeffer), . , : - , , , , . 1993. ( ). , , (
). , , : The Life and Morals of Jesus of Nazareth, . , . (1985), .
, (Robert W. Funk - Roy W. Hoover: The Five Gospels: the Search for
the Authentic Words of Jesus) , 251. , : , . ( ) , . , , , . 41. ,
- : , . , ( , ) ( ): , . , - , . , , , 90 (Deus absconditus) /
(veritas est adaequatio rei et intellectus) , . , ( ) , IV . . . ,
, , , ? , . , . . ( ), ( ), ( ). , , ( ). * , , . , , . . , , 1941,
(Kesselring), , , 1999, , . a . , , 1999. 9 ( 15 ), , . 600 . , (
).91 , (?!). , , ( , 1993) . . (511. 1995), 5.800 . , , (Malcolm
Fraser), . , , , 24. , , 1999. 78 . , ( ), ( ). ( ), , -. , - (, )
8 , 250 , 80.000 , 100.000 . , , 74.000 ; , 2,5 ( , ); , : 2.000 ,
1.650 . (), , III ( ), 15.000 ( 2.000 ), 16.500 . 190 , 20 60 . , :
, . - , . , , (Malcolm Fraser). , 1.036 , 35 , 157 , 350 , 84 , 46
, 19 3 . , 18.000 , ; 25.20092 , 36.219. , 1.000 . * , . , , ( -),
, , : , , , ( ), ( , , , , ) ( ). : , ( ) . , , (, ) . , , . , , ,
, (), . , . (Newsweek, 31. 1999) , , . ( , , ); ( , , , : ); , . ,
, . (, , , ), () !? , , , , . genius saeculi, 93, , , : , , , , . ,
, , 1999, . , , , . , . , ( , , 19 ), . , , 1999, : . , , . . , ,
(Alexandre Del Valle) . , , ( ) . (3-4. 1998) , , , . , . , , , (
1995) , : , . Roots. , , , , . (American Entrprise Institut) -. 94
2005. ( 4; , 7), . (140 ), 2010., 2007. , . , , . , , , , : (!),
(!), (?), (?). : 1999. . , . , : . ( 2002), : , . , ( , ), , , . .
. , : ? , 7. 2006. . 14 , . , , ( 4). , ( 3). , , , . , 10, ( 95 )
- . : , , , . : , , . , ( ), . , , : , , , 17. 2008. . : - . * , ,
. . , , , . , . , . , , , . , . , , : , ( ). , , , : . , . , , ,
.96 , , , . , , , , . , , . , ( , ) . , , . , , ( 112 ), . XXI
(friendly fascism). : , , . , , , (friendly fascism). , , . , , , ,
, , ( . ). 114 ( "", 19. 1896.) , " ", , . " " " ". ( 14 ) , , () ,
" " " ".CBETO 97 . " " ( : , ) , . , - 1991-1995. , , , , . " " (.
, " "). ( VII I, 867. 886. ) - , , . " " , , VII (X ) (610-614.).
() IV . VII ( , : , , ) : " , (), (. ), ; , , , (). ". XVIII , ,
"IllyrIcum sacrum" ( 1751. 1909.), ( ) gens Serbica. , , " ", . (
"Compendi istorico...") 872. " ". - X 925. . , 1059. . , . , , , ,
. , , ( ) . . , . "Dubie" 1372. ( 23 ) "Dubia" " ", " ".98 , . , ,
1446. , , IV " ". , , (1455-1527.), , (1734.) "Commentaria suorum
temporum". 2. . , , , , , , , "" . XVII, XVIII i XIX , . XVII , ,
", , " - (1639.). , , , , , , , , , , , , , , - . ( , , ) XVI XVII
XVIII , , . ( , XVII ), - , , , - (1636.) . , : , , 1770; , 1828; ,
1915, . (XVII ) " ". 99 " " , , : . , ( ) XVIII , VI 20. 1718. " ".
, " 300 ... , " (. -, " "). XVIII XIX , . , XVIII . XIX . , . ( , )
XX "" . " " (1835.) - , . . - . " , " (" ...", 1846, 31, . 124). (
21. ) . , " - " " " ( 1873-1880.) . , , 1848, , (" , -"), - : " , ,
, ". ( , , , , 1465. .) . , " " . , 1878. 1908, : . . , , " " : , "
", , " " . ,100 " " XIX . , , (), , . , , XIX , ( x 3 : , , ) . , ,
, . ( ), V (1829-1900.), , . . (1831-1911.), ; " " . " " : " , " (.
. , " - "). , , " " . - II, 1253. - . " " " ", , , " , , ". , , (
1851. 1857.). , , , : . , (" ") "" "" - "" , " - " - " " (. . , "
..."). , , : , , , , , . XVI " " . , , . , . , . . ( " " . 1840.).
1858. "Monumenta Serbica".1013. ( ) , . ( , , , , ), , : . ( ,
1860.), " ", "Il Nazionale". , ( ) . (1905.) ( ) " ". , . : "Sclavi
sempre, Servi forse, Croati mai". , , ( ) . , "- " . "", " " " " .
, 40- ( 1706. 1746.). , ( XX ) , , . - , , -, , 1939. " ". , . , XX
, . , . 26. 1893, X ( VIII "" ), - " ". . - . " ", 102 . ( ) X
1954. . 1954-1962. , 1962. . : , . , , , , , . . . , , 200 1633.
1933. ( 1963, - !?). , , . , , , , ; 1807. , . , . 1815. , 1873, .
, , " " . " " (. , " "). 54 945,62 . , - . : ( ), , ; 1949. 1850. ;
- ( , ), , 1869. 1870. . " ", (1899.); , - - . , ( ) , , 103 ; - -
; , 1893. ( ) - . , 1936. . , , , . , "" . ( ) 1971. . . , , . .
1926. " " (Chagall, . R. Delaunay, Foujita, Leger, Picasso,
Zadkine, Suruage...). , . (1809-1874.) , , " ", . ( 1833. ) , . ( ,
) . , 1835, " " " " 1836. 1854. 1873. "- ". , 1862. " " . , , , , -
. . , , ( ) . - , , " : natio rasciana, natio Illirica" - I
(1538.), II (1578.) II ( ) 1630. . III (1642.), I (1659.) VI
(1717.). 1690. (1714.) VI . () , , . , , " " . , , " ". , : - . 104
. - . : 1640. ( ), 1870. ( . ) 1935. ( ). , , 1937. : " ". - ( ), .
, (1874.) "". (" ", " ") , . . 1883. , 1897. , : , , , . 4. ( ) , ,
( ). , , ( ), () . . , ( ) , , , . ( ) " " . , , , . (, , ) . , , (
, 105 1991-1995, - , ), . , . , , - 1918. , , . , , . (, ) . XVII
XVIII . : . 1873. . , " ", - . , " " ; . , I ( , , , " ") . , 1914.
" ". , . ( ) . , , 1915. 1919. . , , " " . : " " " ". ( 1929.
1951.), . : . , , , . , , , , . ( ) , " " (-), IV , 1929, . , , , ,
( ) 106 . , . , . 1933. 17 , : 1. , 6-8. "" 11. " ". , , " " 16.
1941. , . ( 24. 1941.) . , 1941. , 1991, (1990.) " ". , , II 1990.
, : " ". (" ") " " . " " ( , ) - , . 1941. 1991. () . 1941-1945. 2
500 (, , , ), , , . , (, , , ) . , ( 19. 1991.) 1-5. 1995. . , : ,
. 5. , - . , , . , , - . 107, , . , , : " , , , , , , " (. ). , , .
( ) , ( " " 1745. ) , ( L. V. Sdland), , , , , . , ( ) . ( : " , ")
, - (. ). - : " " 1902. , 1908. 1914. . , " 5. 1918, , , " (. , "
"). 1991, 1941-1945. . , , , . 1953. " , , , " (. ). , : "... - , .
". , . 1914, 1941, 1991. , , . ( , II) , XI ( " ") 1937. Divini
Redemptoris " ". , - , , XII, 31. 1941. : " , 108 , , (...) , " (.
. , " "). , , , , . , - . . , , : . . , , , , , , . ( "Genocide in
Satellite Croatia 1941-1945.") St. Josephs, u Njestmont, Illinois.
, , - . "Centesimus annus" (1991.), , . , , 1961. . " ", , . ( ), ,
40 , - II, - . - , , , : , , . : , ( ) (1996.) . , , : " " (), " "
() - - " " " 109 " , . , , - . , ( ) ( ) "". 6. , . . . , , . ( ) -
, , . , , . , , , ( , ) . (. , . , . , . , . , . , . , . ) . , , .
, , . ( 925. ) . - , , , . , , , , Ad maiorem Dei gloriam .110 . ,
. : . I : . , ( ) . , , . , , () . . , , ( ) , (). , : ( ) , , . ,
, : ( : [*], )? , , , , , , () (. 1, 14). , , , . , , , , . , ( .
10,8). , , , , , , . , , , : . , , , , (res cogitans) (res
extensa). , ( , , , ) , . , , , , , 111? , ( , , ) , () /////. , ,
, . **, , , . , ( . 18,21). , , , , , , , . : , , , . ( ) , , : ; ,
, , (. 6,35; 6,51). , , ? ( , , ) : (. 1,1). , , , ( : ) ()? , , ,
. , ( , Roma, 1947). , , , , . ( , ) , , , . , , , . , , substanti
spiritualis, . , , substantia spiritualis , : . , ( ) , 112 . ,
homo omnium-a . ( ), , . , , , , , ( . 12,46). . , , , . , ( .
1,5). . , , . , , . , , , , , . , , (, , ) - . , : (. 12,46) (.
1,1) (. 1,14). Ergo, , . ( ) . ( ), , . , , ( *** ), , . ( : , , .
. , . , ), , , . . , : (. ), , , , .113 , , , . , , , , . ( . ,
1253) ... , , ( ) ( ). , , ( ) , , . , , , ( , 1682) : , , , , ,
318 . , ( ) , / . , .**** , , // . , , , , (), (), (), () (). , , ,
, , , . , , : , / , / . ________________ [*] , , : , , , , , , , ,
, , , , , ** , , , 114 . . ... , , , , , , - ( . ) *** (); , , , ,
( , ). , , **** , , ( . , , , , , , , , , )ovek besedi... izdahnuo
bih""Da sad umuknem, (Jov, 13:19)ovek besedi ako ima ta da kae, i
ako ima iluziju da skriveni smisao ume da prenese drugima.
Kazivanje je iskuenje kome su podjednako izloeni i onaj koji iekuje
besednikovo slovo i onaj koji se drznuo da ukrade neto od lepote
pisma, pretvarajui trajnost slova u prolaznost zvuka. U inu
govorenja manje je lepote a vie strepnje; lepota hrani nemog
sluaoca, strepnja budi sujetu kazivaa. Niko nije odgonetnuo odnos
izmeu jezika pisma i jezika kazivanja, to ne znaju ni besednik ni
njegovi sluaoci, to je tajna iz koje su ovi odlueni zato to jezik
traje a bie prolazi. Ima teoretiara koji smatraju da besedi samo
onaj koji govorom odlae smrt, jer i kada govori o smislu i kada
govori o poetku i kraju, ona ga slua, sva opinjena. Ne manje, kada
kazivanje sledi liniju istorije, ili zraku Jasnovidca, pa ak i kada
svedoi zlo i prepoznaje sinove tame mrzitelji istine se sklanjaju s
puta jeziku. Zato ovek i besedi: zbog istine. Predrag Dragi Kijuk,
"Ogledi iz omilitike"115O STREPNJI UMORNA CIVILIZACIJANema sumnje,
logorski dvadeseti vek se odlikovao raspadom moralnih, ideolokih i
filosofskih sistema. "Osmotrite Zapad: prenakrcan je znanjem, beau
i tromou... Kada je Rim odailjao svoje legije irom sveta nije
poznavao istoriju, niti lekcije o sumraku. Na sluaj nije takav.
Kakav crni Mesija e se obruiti na nas" (E. M. Sioran, Silogizmi
gorine)! Svet nije imao snage ni da se suoi sam sa sobom posle
Prvog velikog rata (19141918) u kome je nalo smrt deset miliona
poginulih i deset miliona umrlih od bolesti i gladi, a unesreeno
dvadeset miliona ranjenih. Politika i lihvarska pohota je, naime,
lovila as u ime demokratskog trijumfalizma: posle dve marokanske
krize (1905. i 1911), aneksije Bosne i Hercegovine (1908), te
italijansko-turskog rata (1911) evropski antrihrianski Kronos je
krenuo na put bez povratka, kojim su se uputile Austro-Ugarska i
Nemaka 1914. godine. Zar je udno, onda, to je usled negovane
gordosti Zapad otkrio melanholiju kao izvorite, a permanentnu
suprotnost kao spasenje? U takvu trku univerzalizacije suprotnosti
ukljuie se i zapadna crkva. Evo prilike da, sebe i vas, podsetim na
takav primer. Pojavom modernizma, rimokatolika crkva nije uspela da
pomiri svoju misao sa izazovima nove filosofske, kulturne, pa i
politike stvarnosti. Papa Pije X je svojom enciklikom Pscendi
Dominici Gregis (1907) i popisom osuenih stavova (Lamentabili Sane
Exitu ) krenuo u pravi rat protiv modernistikih tendencija. To je i
bio razlog to je od svih koji su stupali u crkvenu slubu traen
zavet protiv modernizma. Iako je termin "Die Moderne" prvi put
upotrebljen u Nemakoj, osamdesetih godina XIX veka, moderna e
oznaiti razmee vekova. Ali ne i taku germanskog odluenja od
sopstvene mitologije, pa je umesto "umetnosti due" modernistikog
pogleda na svet otkrila politiku pohotu i raanje ideologije "Drang
nach Osten". Svet je sve vie opsesivno otkrivao mo politike kao
sudbine, dok je modernizam, na razmei vekova, branila jedino
umetnost. Taj krik protiv beznadenosti, oaja i samozaljubljenosti
sabirao je u sebi jezik unutranjeg bia i bekstva od objektivizacije
i realnog sveta u subjektivnu, iracionalnu ak, oseajnost. I
stvaralaki individualizam. Nasuprot, oholi duh politike plenio je
strast i misao, i intelektualno oduevljenje prema tiranskom i
etnocentrinom. Nije li upravo takva opredeljenost prerasla u
privlanost prema autoritarnoj moi, tako jasno uoena kod Frojda
(oduevljen Austro-Ugarskom, zalagao se 1914, za kanjavanje "drskih
Srba"), a sveobuhvatno izraena kod Hajdegera. Ovaj prominentni
filosof XX veka nije krio svoju privrenost nacizmu. Od 1931. dri
propagandna predavanja irom Nemake "koja je zavravao obaveznim:
Heil Hitler! " Protestantska predodreenost i Kalvinovo izabranitvo,
istovremeno, utemeljuju put svetom sekularizmu. Ba kao to su to
uinili i francuski prosvetitelji (Volter i Turgo), ubeeni da
progres poiva na ljudskom umu i da samo on, a ne istina hrianstva,
jeste osnova boljeg i budueg drutva. Prosvetitelji, poput svetenika
Malthusa, ak imaju reenje da se prenaseljeni svet svede razumnoj
demografiji uz pomo metoda u koje spadaju glad, kuga i rat. (Tomas
Maltus, Esej o principu populacije). ta je, u stvari, obeavala ova
brutalna utopija i ta su bile njene posledice, Tokvil je jasno
definisao: "Ovaj strastveni idealizam postajao je... zapravo nova
religija... Verske institucije i ceo dravni sistem baeni su u isti
kotao pretapanja, a rezultat toga postali su potpuno zbunjeni
ljudi" (Alexis de Tocqueville). Posledino, evropocentrini svet se
kretao ka novoj utopijskoj ideji, arijevcima i novom oveku i ko zna
kojoj po redu reformaciji, zagubivi hriansku filosofiju ivota.
Zaokupljeni novim itanjem hrianstva, pa tako i temom o Isusu
istorije i Isusu vere, nemaki filosofi i teolozi se posveeniki
vraaju delima "obrazovanog filistra" iz XIX veka, trausa (David
Friedrich Strauss), koji je hrianskom svetu poruivao: "Rezultatima
dosadanjih istraivanja, kako se ini, uniten je najvei i najvaniji
deo116onoga to hrianin veruje o svom Isusu, uskraena su mu sva
ohrabrenja koja crpe iz toga verovanja, oduzete su mu sve utehe". U
XX veku mesto korifeja i arbitra rekonstruisane Biblije, i znalca
koji je presudno uticao na ameriku hriansku misao, zadobie nemaki
protestant Bultman (Rudolf Bultmann), teolog i istraiva Biblije.
Uoi Drugog svetskog rata ne samo da se teoretiari hrianstva nisu
zanimali zavetnom idejom o svetinji ivota ve su svu svoju erudiciju
uloili, poput Bultmana, u opsesivno "demitologizovanje" Biblije.
Nauni svet opsednust modom rekonstruisanja i demitologizovanja
hrianstva, ba zato i nije mario za smisao, dar, svrhu i tajnu
ivota. Tek ne za ideje sv. Jovana Zlatoustog (oko 350407) koji bie
i svet nije sagledavao kao pojave preputene sluaju ("Rei da je sve
to postoji nastalo iz postojee materije i ne priznavati da je
Tvorac sve tvari stvorio ni iz ega znak je krajnje umne
poremeenosti"). Moda je to i bio razlog to su nihilizam nadsvodili
trijumfalizam i pragmatizam. Transformacija ideje da Bog nije
svemogu oformila je kulturu genocida. Tako je 26. aprila 1937.
nemaka legija Kondor unitila Gerniku, pansko selo u Baskiji koje
nije imalo nikakav vojni znaaj. A potom su nacisti (14. maja 1940),
posveeni istoj ideji, zasuli Roterdam sa 97 tona bombi. Nieov svet
"smrti Boga" uinio je i korak dalje: ponitio ogranienje doputenosti
na tetu korisnosti (v. 1Kor. 10,23). Privlanost destrukcije glavna
je odlika civilizacije u kojoj ovek sme da uini ta je naumio. I
zaista, bombarder sa smrtonosnim tovarom ("iji rezultat prevazilazi
sva oekivanja", kako je glasila ifrovana poruka Trumanu na
konferenciji u Potsdamu) bio je spreman da potvrdi ovekobonu mo.
estog avgusta 1945. prva amerika atomska bomba (nosila je naziv
"Malian") baena je na Hiroimu, grad i luku u Japanu. Temperatura u
epicentru iznosila je 6.000 stepeni. U ovoj demonstraciji svemoi
85.000 stanovnika je spreno, 14.000 nestalo, naknadno pomrlo 20.000
od radioaktivnog zraenja. Tri dana kasnije zloin se ponovio: 9.
avgusta 1945. druga atomska bomba (nosila je naziv "Debeljko")
sruila se na Nagasaki, trgovaku i ratnu japansku luku: poginulo je
36.000 stanovnika, a ranjeno 40.000, porueno u trenutku eksplozije
1.326, a u poaru posle eksplozije izgorelo 18.408 zgrada.
Manifestacija "ponovnog roenja" u nesputanoj slobodi i sablasni
humanizam definitivno su finalizovali uspostavljenu ideologiju
graanske vrline. U stvari, nova dogma se raala na razvalinama
gorine i pepela, pa se posthitlerovska civilizacija pretvarala u
"socijalnu patologiju naeg vremena" (Jessika Gress-Wright). Tanije,
patologija posthrianskog i posthumanistikog ideala javila se svetu
kao sinonim graanske etike. Istovremeno, u Americi je obnovljen
spor izmeu Isusa vere i Isusa istorije, ne bi li se sekularna
blagodat potvrdila mnotvom sektakih zajednica i verom u
kvazimistine graanske kultove. Naprosto, "na uvenoj pijaci ideja,
gde su sve ideje ravnopravne i gde ne sme biti nikakvih procena, a
samim tim ni vrednosti, neke ideje su jednostavno iskljuene (poput
hrianske filosofije ivota) i teko onima koji se za njih zalau"
(Page Smith). Povratak autentinom hrianstvu (na ta je nekada
pozivao i Erazmo Roterdamski "protivnik korupcije u Rimskoj crkvi i
sujeverja") Zapad je davno napustio u ime civilizacijske povrnosti.
Ali, tek je u savremenosti socijalnog darvinizma, otkrivi strast
politike kao fundus animae, humanizam zamenio prosveenim
imperijalizmom. Posledino, novoizabranitvo se rodilo na Novom
kontinentu. Amerikanci su kulturni sekularizam pokuali da utope u
novo hrianstvo, da pomire "ameriki san" i veru u Ameriku kao
preobraeno izabranitvo. Bez izvornohrianske etike, novo hrianstvo
je postalo paravan za autoritarnu demokratiju koja je propovedala o
Amerikancima kao izabranom, zavetnom narodu. Dabome, zemlja u kojoj
ivi izabrani narod je "novi raj", u kome napredak uspostavlja
dobrotu, a preduzetnitvo savest. Uveren u individualni i kolektivni
mesijanizam Dord Bu (stariji) 1992. godine je, urbi et orbi,
razglasio da su "Amerikanci dobar narod", to valjda druge, ako i
nije svrstavalo u niu, lou kategoriju naroda, jeste upuivalo na
jedini primereni putokaz. Istoznano, Amerika se predstavlja za novi
Hanan, emu treba zahvaliti ispravnoj politici, odnosno, ekonomskoj
koristi.117Ali, ameriki mesijanizam se nije zadovoljio jedino
propagiranjem posebnitva, ve je pokuao da drutveni poredak
(demokratiju) uspostavi kao novu religiju. Sveta amerika
demokratija je, otuda, forsirala ideju "Novog doba" kao okultne
pojave, slobodnog seksualnog "ivotnog stila", kao magijsku
privlanost, ljudska prava kao svetu tajnu, a univerzalni,
militantni politiki intervencionizam kao obrednu radnju zarad
odbrane od sile zla. Tako je Amerika poela da prepoznaje
neprijatelje svuda i u svima koji su odbili da potine svoje
interese amerikim nacionalnim interesima (Sirija, Iran, Koreja),
dok je u svom odgajalitu kako bi pridobijala javno mnenje forsirala
politiki populizam, pothranjivan magijom i seksom. Doprinos stepenu
institucionalizovanja novih vrednosti dali su univerziteti,
industrija i mediji. Razume se, amerika propaganda novog doba,
novog oveka i novog poretka nije uspevala u nameri da svet usvoji
novi mesijanizam za opteprihvatljivo naelo. tavie, kritiari
sekularizovane demokratije, selektivne pravdoljubivosti i pohlepne
magije pokazivali su da prosveeni apsolutizam mesijanske nacije
nema nita zajedniko sa hrianstvom. Sa druge strane, to je i razlog
to su novo hrianstvo amerikog liberalnog kapitalizma kritiari
sasvim opravdano, i jasno, mogli da prepoznaju kao neopaganizam.
Bio je to odluan znak da kvazihrianska, evro-atlantska despotija
posveti posebnu panju medijima, pretvarajui ih u nove kultne
centre. Informativni centri slie seditima mitraizmikih rituala
(Mitra je ratnik koji e unititi sve demone, a priziva se kao Sol
invictus uz pomo odabranih otaca, Patres Sacrorum), ili Jupiterovim
svetilitima (poto je samo jedno vrhovno boanstvo: ireeg OrNtiz
Mahtgiz, koje donosi pobedu Luppiter Victor). Sredstva informisanja
su pretvorena u sredstva obmane: Amerikanci su se tog naela
falsifikovane demokratije drali i u Zalivskom ratu (montirana pria
o ugroavanju Kuvajta), i u ratu protiv Srba (montirana pria o
ugroenosti iptara), ili Iraana (montirana pria o oruju za masovno
unitenje). Nesumnjivo, medijska satanizacija je najnoviji izum
amerike kulture genocida, i to je jedini razlog to su mediji
postali privilegovane, kontrolisane i usmeravane institucije.
Preciznije, "mediji doista raspolau silom", jer organizuju
virtuelnu stvarnost "kao stvarnost u naim glavama" (Peter
Sloterdijk). Da bi se savrenstvo ostvarilo na Zemlji, potreban je
narod, i to izabran narod koji e posle svih civilizacijskih greaka
biti u stanju da ispuni nade oveanstva. Oito, sekularizovani
posveenici nisu u odstupanju od Hristovih tablica ivota uoavali
kljuni problem sunovrata globalne hrianske zajednice, ve su, na
protiv, u hrianstvu prepoznavali prepreku za ostvarenje "novog
raja". Ameriki eksperiment se, na taj nain, sveo na reformisanje
hrianstva u okvire sektakog misticizma, odnosno, slobode da svako
po svom religijskom oseanju gradi versku zajednicu. Amerika
masoiska kola istie da Svemogui ivi u srcu svakog i "ljude treba
podsticati da se pomire sa Bogom". U tako, sektama razuenom i
iskljuivom drutvu, postignuto je prema eferu "relativizovanje svih
veroispovesti" (Frank Schaeffer), pa se tvorac prihvatljivog
hrianstva preselio iz crkve u politiku i ekonomiju. I, vie od toga:
katoliko-protestantska zajednica, reformisana sekularizmom, udruila
se sa prosveenim sektaima u propagiranju amerike naddrave ije se
izabranitvo, bez obzira na mogue padove, nikako ne moe dovesti u
pitanje. U samozaljubljenom kljuu treba razumeti i mesijanski
optimizam Bila Klintona na inauguraciji za predsednika 1993. ("Sve
to u Americi nije u redu moe izleiti onaj deo Amerike sa kojim je
sve u redu"). Po svemu sudei, svoj mesijanski optimizam Bil Klinton
gradi na energiji koja mu je preneta sa Defersonove Biblije, "na
kojoj se zaklinju novoizabrani ameriki predsednici". injenica da se
ova autorska Biblija, to jest knjiga Tomasa Defersona, pod
naslovom: "The Life and Morals od Jezus of Nazareth", uva u Velikoj
masonskoj loi u Vaingtonu treba valjda da nas nepobitno utvrdi u
znanju i istini: Isus "nije uspeo", masoni hoe (?!). Za novo,
prihvatljivo hrianstvo u Americi je najzasluniji "Jezus
seminar".118Njegovi osnivai (1985), lanovi i sledbenici su se
zaista trudili da nam obelodane istinu o realnom Isusu. Osnovni
zadatak ove grupe je da destruira crkvu, uz pomo Fankovog i
Huverovog dela pod nazivom "Pet jevanelja" (Robert W. Funk Roy W.
Hoover: "The Five Gospels: the search for the Authentic Words of
Jezus") iako je sveti Kiprijan Aleksandrijski, jo 251. godine,
upozoravao interpretatore biblijskog teksta: "Kome Crkva nije
majka, Bog mu nije otac". Ameriki znalci rekonstrukcije Biblije
sainili su i nove prevode jevanelja (prikljuujui im i "Tomino
jevanelje") ne bi li se tako pribliili vie istorijskom, a manje
Isusu vere. Po takvom uinku su njihovi prevodi, bar oni tako misle,
vredniji od crkvenih prevoda, a blii stvarnoj istorijskoj istini.
Njihov napor najilustrativnije svedoi 41. stih iz Prve glave
Jevanelja po Marku, koji prema Jezus-znalcima treba da glasi:
"Okej, oisti se". Utoliko je odbranjena istorijska istina, poto je
molbi gubavca da mu se smiluje ("ako hoe, moe me oistiti") Hristos
odgovorio reima (pruajui mu ruku): "Hou, oisti se". Isto tako, u
ime rekonstruisane istine Jezus-znalci e optuiti apostola Pavla za
"distorziju Hristovog pokreta", jer ovaj nije ni "poznavao
istorijskog Isusa". Razumljivo, nemajui potrebu da tumaenje svedu,
na primer, na komentarisanje o skrivenom Bogu (Deus absconditus)
ili o jeziku due koji Toma Akvinski razume kao istinu
odgovaranja/odglasa odnosno podudaranja predmeta i uma (vertias est
adaequatio rei et intellectus) Jezuit seminaristi se iskljuivo bave
"Tominim jevaneljem", poto etiri kanonska jevanelja ne prenose
istinu. U stvari, ovaj kultni ameriki centar za istinu o hrianstvu
(te je Biblija "Jezus seminara" upravo knjiga "Pet jevanelja")
uzima "Tomino jevanelje" za paradigmu istine - iako je ono nastalo
posle pisanja etiri kanonska jevanelja, a do nas je dolo preko
koptskog prepisa iz IV veka. Ameriki sektaki mesijanizam je uspeno
sproveo "relativizovanje svih veroispovesti" jedino iz razloga
stvaranja amerikog hrianstva. Tako je i nastao klon Jezus
seminarista direktno preseljen u ameriku politiku praksu koja nema
nieg zajednikog sa tablicama ivota Isusa Hristosa. Zar u dananjem
svetu, pitajmo se, politika nije uspela da postane premona drutvena
doktrina, osloboena svake vrline, pa i pravednosti u ime virtuelne
nove stvarnosti? Dirigovane, besprizorna profitokratija i lupeka
bankokratija uspostavile su vrlinu "predrasuda o asti". Postojei
svet je prema utopiji Zapadnog posthrianskog hegemona, trebalo
permanentno reformisati. Nada u progres postala je mantra nove dgme
koja je sva naela moralne filosofije gurnula u senku. Politiki
licemer je u slobodu upisivao jecaje (od Vijetnama do Iraka), u mir
humanitarni rat od Nikaaragve do Srbije), a u demokratiju
militantni humanizam (od ilea do Somalije). Tanije, "drutvo nije
proirilo individualne slobode, ve svoju kontrolu nad individuom"
(Herbert Markuze). Ameriki trijumfalizam je u bezbroj sluajeva
pokazao da, upodobljavajui se socijalnom darvinizmu, svoju
iskljuivost duguje sektakom pogledu na svet i realizovanom
hrianstvu bez Hrista. Prezir prema drugom, ivotu kao svetosti
boanskog dara, nije samo probudio neokolonijalni politiki apetit
koliko prvrenost rasistikoj kulturi. Zato nije sluajno to je
situaciona podudarnost deo amerike politike magije. Naime,
nacistikim snagama koje su bombardovale, 1941, Beograd komandovao
je feld-maral Keselring (Kesselring), dok su nemake tajne slube,
zaduene za militantnu logistiku i pripremu saveznike NATO
operacije, 1999, protiv Srba - poverile komandu njegovom sinu,
Rajneru Keselringu. Amerika NATO falanga je jo jednom pokazala kom
uzoru ukazuje svoje divljenje. Tako je jedino mogue objasniti
ameriku srbofobiju i potrebu da na malabrojan narod, koji nije bio
u ratu ni sa jednom lanicom NATO, srui 1999. godine oko 9 tona
nuklearnog otpada (po srpskim izvorima oko 15 tona), koristei
projektile sa osiromaenim uranijumom, a delom i plutonijumom. O
kakvom je odnosu snaga re dovoljno je konstatovati da je NATO
raspolagao sa oko 600 puta veom snagom od jugoslovenske armije.
Posveenici kulture genocida, ba su zato obasuli svet o119izmiljenim
srpskim zloinima kao to su spremali svoje javno mnenje za
bombardovanje reaktora u Vini (ukraj Beograda). Prema pisanju
desniarskog Figaroa, razlog za svoju odluku saveznici su pronali u
srpskom pravljenju "sirotinjske atomske bombe" (?!). Razumljivo,
morbidni srbofobini plan nije time ispunjen do kraja, trebalo je
izazvati katastrofu nevienih razmera poto su "Srbi (prema pisanju
Njujork tajmsa, jo 1993) na nivou zveri". Zato se pristupilo
detaljnom upranjavanju kulture genocida. Prvo je NATO udario po
Republici Srpskoj (5-11. septembar 1995), ispalivi iz svojih aviona
5.800 projektila sa osiromaenim uranijumom. Potom je diplomatskom
inicijativom SAD, prema svedoenju biveg premijera Australije,
Frejzera (Malcolm Fraser), usledila pregovaraka farsa u Rambujeu
koja je "pokazala da je njena svrha iznalaenje izgovora za rat". I,
on je, prema pedantnim i morbidnim planovima NATO imperije, poeo
24. marta, naopake, 1999. i trajao 78 dana. Agresijom protiv Srba,
NATO hunta nije sledila samo primer pravne izopaenosti (akt
meunarodnog terorizma), ve i vojne izopaenosti (poinjen genocid).
Bombardovanjem panevake industrije (nadomak Beograda), NATO je
planirao da kazni Srbe izazvanom koncentracijom dioksida sumpora,
dioksida azota i ugljenmonoksida. Preciznije, iz naftno-hemijskog
kompleksa (Rafinerija, Azotara i Petrohemija) izliveno je u zemlju
i otpadne vode 8 tona ive, 250 tona tenog amonijaka, 80.000 tona
naftnih derivata, a zapaljeno i isparilo oko 100.000 tona raznih
hemijskih jedinjenja. Prema istraivanjima Vinka uria, u Novom Sadu
se, "oko 74.000 tona sirove nafte nalo u podzemnim vodama"; u
Kragujevcu je "posebno gaan deo poligona Farbara", pa je razliveno
"vie od 2,5 tone transformatorskog ulja" (ije supstance ugroavaju
imuni, ivani i reprodukcioni sistem); u Kraljevu su gaana "skladita
sa dizel gorivom", dok su u Novom Beogradu razoreni rezervoari sa
kerozinom i naftnim derivatima: "U raketnom udaru izliveno je ili
sagorelo 2.000 tona kerozina, 1.650 tona motornog ulja i izmeu pet
i est tona piralena". Evroatlantski militantni lobi (NATO),
zagovornik blaziranog humanizma, za napad na III Jugoslaviju
(odnosno rat protiv Srba), stacionirao je u Albaniji 15.000 vojnika
(od toga 2.000 iz Zapadne Evrope), a 16.500 vojnika u Makedoniji.
Izuzev ljudskih rtava predstavnici ultimativne demokratije unitili
su 190 kola, 20 bolnica i 60 mostova. O tom ritualnom i rasistikom
preziru, o genocidnoj nameri s predumiljajem najuputnije govore
svedoanstva: "Jo u vreme poetka kampanje bombardovalja viao sam
srpske fabrike koje su bile potpuno unitene, mada se njihova
proizvodnja ticala iskljuivo civila. Operacije NATO-a nisu bile
upravljene jedino protiv srpskih vojnika, ve i protiv srpskog
naroda. Stambene zgrade, bolnice, ak i izbegliki kampovi nisu bili
poteeni" (Malcolm Fraser). Prema programu amerike politike kole,
NATO je protiv Srba koristio 1.036 aviona, 35 brodova razliitih
tipova, 157 tenkova, 350 transportera, 84 artiljerijska orua, 46
helikoptera, 19 ratnih brodova i 3 podmornice. Tokom ove agresije
uesnika u udruenom zloinakom poduhvatu, izvreno je 18.000 poletanja
borbene avijacije, po NATO izvorima; Zapadni mediji belee 25.200
borbenih letova, a srpski 36.219. Istom prilikom, humanisti
ultimativne demokratije lansirali su oko 1.000 krstareih raketa.
Odnos prema Srbiji i Srbima predstavlja paradigmu umorne
civilizacije, koja je ostala zavisnik logorskog dvadesetog veka.
Delimino su izmenjeni sekularizovani posveenici zloudne osovine,
centar trijumfalne konkviste nije vie u Starom, ve na Novom
kontinentu (pa su globalisti zamenili nacional-socijaliste), ali
akteri, koji demokratiju slede kao humanistu s biem, nimalo nisu
izmenili jezik: "Mi emo sistemat
