Скривеносеменице skenirane

4. РАЗНОВРСНОСТ БИЉАКА, ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА

4.32. Лопух. Његови листови су веома велики.

Могу да послуже као кишобран.

ш

4.5. Скривеносеменицекривеносеменице имају све вегетативне органе, имају праве цветове, семе и плод. Семе je скривено, прво у тучку, a затим у плоду. Није, као код

голосеменица, голо, на листићу.С

To су биљке које свакако знате, живе свуда око нас. To су: храст, орах, шљива, палма, купина, јагода, жито... Међу њима су зељасте биљке, жбунови и дрвеће. Неке су ниске траве, друге су прави џинови, као храст и буква, на пример. Листови су им врло различити, ситни, као код мишјакиње, крупни, као код лопуха, цели или са урезаним ободом, код неких остају дуго, код других опадају сваке јесени (слика4.32) . Без обзира на све разлике које постоје међу њима, све оне имају праве цветове. У цветовима, који могу да буду врло различити, одвија се увек исти процес полног размножавања. После опрашивања и оплођења, у плоднику се ствара семе, a од плодника настаје плод.

Скривеносеменице су биљке које преовлађују у свету. Расту на свим стаништима на којима je уопште могућ живот на планети Земљи. По броју врста, знатно превазилазе све остале групе царства биљака заједно. Све шуме, шибљаци, ливаде, мочваре, планински пашњаци, џунгле итд., изграђени су од скривеносеменица.

Сложићете се да морају бити врло различите. Ако неке живе у води, друге у шуми, пустињи или џунгли, међу њима сигурно постоје велике разлике. Ипак, ботаничари су открили да, без обзира на то што су различите, неке биљке увек имају само један клицин листић (котиледон), док друге имају два.

4.5.1. Подела скривеносеменица

Групу биљака чија клица има један клицин листић, коти- ледон, ботаничари су назвали монокотиле, a групу са два клицина листића, котиледона - дикотиле.

Подсећамо вас на вежбу клијање семена, где сте видели како изгледа клица пшенице - има један котиледон, a клица пасуља, их има два.

Када су груписали биљке према броју котиледона, бота- ничари су запазили да су све монокотиле зељасте, a да међу дикотилама има зељастих, али и дрвећа. Затим, испостави- ло се да листови монокотила имају паралелну нерватуру, a код биљака дикотила она je мрежаста.

БИОЛОГИЈА 5

Овоме треба додати да je корен монокотила жиличаст, a дикотила осовински, односно вретенаст (слика 4.33).

Монокотиле и дикотиле размножавају се полним процесом који je, наравно, исти и код једних и других. Обе групе имају цвет, плод и семе.

ДИКОТИЛЕДОНЕ БИЉКЕ МОНОКОТИЛЕДОНЕ БИЉКЕ

Кор

ен

f N прави, најчешће осовински жиличаст, постао из стаблаf’" ■'

Ста

бл

о

ђјвШ дрвенасто, ређе зељасто; вишегодишње ру "'ШЈ

If

Џ ®9 •Л зељасто, у средини шупље; зелене боје;

често je развијено подземно стабло

Лис

т

кЉ,. Ј:

ИШ углавном потпун,мрежасте нерватуре

ШкШИНш,- :.f углавном непотпун, паралелне

нерватуре

Цве

т

најчешће четворочлан или петочлан, потпун, двополан; °прашује се уз помоћ инсеката, ређе помоћу ветра

Иј најчешће трочлан, непотпун, двополан; велики број развија цвасти; опрашује се

помоћу IШ ветра или уз помоћ инсеката

Пл

од

најчешће сочан или сушан R 1 непуцајући; расејава се 11 Р В помоћу ветра и уз помоћ М животиња

Ш најчешће сушан, пуцајући или Жл непуцајући

(чаура и крупа)

Сем

е

заштићено са две опне;' ?■ 1јЕЧ хранљиве материје

распоређене у два клицина - i листа-котиледона; приликом jklf клијања котиледони се

најчешће издижу на стаблу изнад подлоге

ft . често са семеном срастао A \ плодов омотач; семе има i' /Л/ jf један котиледон,а хранљиве \ f /Ј / материје смештене су изван котиледона; приликом клијања котиледон остаје у ПОДЛОЗИ

4,33. Разлика између монокотила и дикотила


4.34, Различити цветови

бела рада

шаргарепа

дивља ружа

4.34a. Цветови шљиве и јабуке, из исте породице, слични су.

4.5.2. Разноврсност скривеносеменица

Монокотиле и дикотиле су веома велике групе, свака има више хиљада припадника. He постоји ботаничар који их све зна, a камоли неки ђак. Ипак, ботаничари су смислили како да се снађу у том мноштву. Научници су искористили нешто што су људи одавно приметили. Цветови неких биљака личе једни на друге, ружа има цвет са пет круничних листића и много прашника, врло сличан цвет има и јагода, али и малина, јабука, шљива (слика 4.34a). Биљке са таквим цветом

сврстали су у

групу коју су назвали породица РУЖА. Шаргарепа, першун и кукута имају ситне цветове сабране у цваст која личи на штит. Биљке са тако сакупљеним цветовима сврстали су у породицу ШТИТАРА. Биљке са цветићима сакупљеним у гла- вице, сврстали су у ГЛАВОЧИКЕ.

Ево примера како то изгледа:

ДИКОТИЛЕ

ЉУТИЋИЉутићи су велика породица у коју спадају добро познате

биљке као што су кукурек, гороцвет, саса, љутић итд. Шта je то што им je заједничко, што их обједињује у једну групу?

Све су то зељасте биљке. Зиму обично преживе њихови подземни изданци, ризоми. Почетком пролећа, из пупољака им брзо израстају нови надземни изданци. Листови су им различити, код кукурека сложени као прсти на руци, код го- роцвета и сасе изрецкани на кончиће, a код љутића јајасти. Њихови цветови имају no пет слободних чашичних и крунич- них листића, велики број прашника и обично no више тучака у једном цвету.


Биљке које припадају овој породици обично садрже љуте и горке супстанце. Отровне су. Сада вам je јасно зашто се неке зову љутић, друге једић и слично.

Љутић, једић и кукурекживе на влажним местима.

БУКВЕОвој породици припада моћно листопадно или стално-

зелено дрвеће попут букве, храста и питомог кестена. Буква има целе листове, храст урезане на режњеве, a обод листова питомог кестена je као тестера, назубљен. Цветови овог др- већа су ситни, мушки и женски се налазе на истој биљци. Опрашују се ветром. Kao што смо рекли раније, цветови које опрашује ветар немају листиће цветног омотача или су они као мале љуске. Велики листићи крунице би само сметали да се полен пренесе ветром! Плод букве и питомог кестена je сушан, окружен и затворен дрвенастим омотачем. Код храста je плод такође сушан, али има одрвенелу капицу - жир.

Ово дрвеће код нас гради листопадне шуме. Познате су старе шуме храста у долини реке Саве. Шумадија, део наше

.36. Гороцвет 4.37. Саса 4.38. Љутић

4.40. Храст; лист и жиреви

храстова шума

4.42. Јагода од цвета до плода

земље, добила je име баш no густим храстовим шумама које су ту некада расле. Букове шуме су у подножју планина, ве- лике и густе су на Голији, Тари, Гочу.Букве има и на Фрушкој гори и

Дрво букве и храста je веома це- њено. Од њега се прави грађа за куће и намештај. Од плодова питомог кестена праве се посластице. Сигурно сте пробали више посластица од кестена, a једна од њих je кестен пире.

РУЖЕТешко je рећи да јагода и купина на први поглед имају нешто

заједничко. Ипак, погледајте прво листове, a затим цвет и плодове. По неколико листића je причвршћено за једну лисну дршку. Цветови су са пет зелених чашичних листића, круница има, такође, пет листића, прашника je много, a ако се загледате у средину цвета, видећете много малих зелених тучака. Код јагоде ће од тих тучака

д ^

4.39. Буква; лист и плод; букова шума

4.41. Питоми кестен; лист и плод

4.43. Купина


4.44, Цвет руже

4.45. Гранчица руже са

плодом - шипком

настати ситне мрке орашице. Докти плодови сазревају, цвет- на ложа јагоде се разраста, постаје сочна и црвена. Зрели плодови остају утиснути у њу. Код купине, сваки тучак у цвету развиће се у сочан, скоро црн плод. Ти плодови не опадају сваки за себе, него остају заједно повезани делом цвета од кога су настали - сувом цветном ложом,

Код руже су листићи, такође причвршћени за заједничку дршку. Цвет има пет зелених листића чашице, пет црвених, белих или жутих листића крунице и много прашника. Тучака има више, али су скривени у удубљењу цветне ложе. Плод код руже, знате га као шипак, гради црвена цветна ложа са много ситних орашица у њој сакривених.

Овој породици припадају и познате воћке, јабука, бресква, шљива, трешња. Оне имају доста заједничког, али то може јасно да види само обучено и искусно око ботаничара.

4.47. Хоћу-нећу

КУПУСИКупус, хоћу-нећу и шебој имају врло сличне цветове и плодове,

што je било довољно да их ботаничари сврстају у исту породицу. Цветови ових биљака имају no четири зелена листића чашице, четири унакрст постављена листића кру- нице (бела и жута), шест прашника и један тучак. Плод je сув, личи на љуску.

шшшшш Довољно je са-мо споменути ку- пус да би био јасан значај ових биља- ка. Гајењем, башто- вани су од купуса створили кељ, кар- фиол, прокељ, ке- лерабу и броколи.

4.52, Иана 4.53- Мајчина

душица

4.54. Мртва

коприва

4,55. Рузмарин

4.51. Детелина

4.56, Уснатице увек имају

четвртасто стабло

4.48. Пасуљ 4.49. Грашак


БОБОВИСигурно знате за пасуљ и грашак, a изненадићете се када

прочитате да су у истој породици багрем и детелина. Све ове биљке имају листиће повезан^ заједничком дршком, цветови су им са зеленом чашицом, круница им je од пет листића. Један je увек већи и усправан, са његове стране су два, a преостала два скоро да су срасла међу собом. Када се та два срасла листића раздвоје, виде се прашници сраслих кончића и један тучак, са као нит танким стубићем. Плод je махуна. Семена пасуља сте видели када сте учили клијање! Имају два месната клицина листића.

4.50. Багрем

УСНАТИЦЕОва породица биљака добила je име no томе што њихови

цветови имају круницу која као да има две усне.Познате уснатице су нана, мајчина душица, мртва коприва,

рузмарин. Узмите стабљику неке од ових биљака, одмах ћете се уверити да je четвртаста. Није округла, као обично. Када се њихови листови протрљају између прстију, миришу. Цветови су често ситни, али ипак се јасно види да обод крунице има две усне. Када завирите у цвет, угледаћете четири прашника и тучак.

Многе уснатице се користе за припремање чајева.

4.57, Кромпир 4,58, Парадајз 4.59, Паприка

ПОМОЋНИЦЕ Помоћнице су породица чији су припадници важне повр- тарске биљке, као кромпир, парадајз, паприка, али и отровне биљке, као дуван и велебиље. Ове зељасте биљке имају цветове са цевастом или звонастом круницом. Плодови садрже много семена, то су бобице (кромпир, парадајз, ве- лебиље, папарика) или чауре (татула, буника). Дуван, ве- лебиље, татула и буника садрже отровне супстанце.

ГЛАВОЧИКЕГлавочике се лако препознају. Имају ситне цветове који су

сакупљени у цваст - главицу. Маслачак има много жутих цветића који су причвршћени на лоптасту осовину. Оно што ми обично зовемо цвет маслачка, у ствари je цваст са много цветића. Бела рада или камилица имају цваст no чијем се ободу налазе бели цветови као језичци, a у средини су

4.60. Дуван

4.62. Татула

4.61. Велебиље

4.63. Буника


врло ситни жути цветићи. Сунцокрет има велику главицу са светложутим листићима цветова no ободу и мрким цветићима у средини.

4.64. Маслачак 4.65, Бела рада 4.66. Подбел

МОНОКОТИЛЕМонокотилама припадају, на пример, породице Љиљана, Лукова,

Орхидеја, Оштрица, Трава. Сигурно je међу њима најзначајнија породица Трава.

4.67. Камилица ТРАВЕ

Оне су свуда око нас. Лако се препознају. Већ знате да им je корен жиличаст, a листови узани и зашиљени. Ако мало боље погледате, видећете да листови својим доњим делом обухватају цевасте стабљике. Цветови су ситни, и као што je то случај са биљкама које се опрашују ветром, ________врло су неугледни. Цветови су на врху стабљика сакупљени Сунцокрет

у класове. Плодови трава су сушни, семе je срасло са сувим плодовим омотачем (оплодницом). Такав плод се зове крупа или зрно. Садржи пуно скроба.


4.71. Кукуруз припада породици трава.

4.69. Различите врсте трава са цветовима

4.70 Тоска. Њена стабљика je одрвенела.


4.5.3. Значај скривеносеменица

Ујутру, облачиш мајицу од памука, производ биљке памук, за доручакједеш кифлу од пшенице, пијеш воћни сок, сладиш се чоколадом која се прави од биљке какаовац, на путу до школе безброј пута се сретнеш са неком биљком која твој пут чини лепшим или те штити од сунца и кише. У школи, опет, врата су од дрвета, клупа такође, папир се прави од дрвета. Када дођеш кући, ручаш, опет неизбежне биљке: хлеб, кромпир, купус. Изађеш да се играш, најлепше je на трави.

И тако увек и свуда, биљке. Пробај да замислиш живот без њих. Без чоколаде, сладоледа, колача. Шећер се добија од биљке - репе (слика 4.72)!

Све биљке које смо набројали су скривеносеменице. Оне су основни извор хране за људе и животиње. Овде припадају и све важније гајене биљке, житарице, воће и поврће. Од њих се добија грађевински материјал, папир, влакна, уље, .оскови, смоле, зачини, лекови, отрови, вино...

Скривеносеменице имају све вегетативне органе, пра- ве цветове, семе и плод. Семе je скривено, прво у тучку, \а затим у плоду. Расту на свим стаништима на којима je /опште могућ живот на планети Земљи. Све шуме, ши- ^бљаци, ливаде, мочваре, планински пашњаци, џунгле итд., изграђене су од скривеносеменица.

Према томе да ли клица има један клицин листић \- котиледон, или два, подељене су на монокотиле и Јикотиле. Монокотиле имају један, a дикотиле два кли- 1ина листића.

С^сривеносеменице су биљке које имају праве цветове.мена се развијају из семених заметака који су скривени

у/плоднику тучка. Од плодника се развија плод у коме се алазе семена.

онокотиле су група зељастих скривеносеменица чије реме

има клицу са једним котиледоном. икотиле су група зељастих

и дрвенастих скривеносе- еница чије семе има клицу са два

котиледона. ородица je група биљака које имају, пре свега,

сличне цветове и плодове.

РАЗНОВРСНОСТ БИЉАКА, ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА

4.32. Лопух. Његови листови су веома

велики. Могу да послуже као кишобран.

ш■

■

■(јр

I

к

БИОЛОГИЈА 5 4.5. Скривеносеменицекривеносеменице имају све вегетативне органе, имају праве цветове, семе и плод. Семе je скривено, прво у тучку, a затим у плоду. Није, као

код голосеменица, голо, на листићу.С

To су биљке које свакако знате, живе свуда око нас. To су: храст, орах, шљива, палма, купина, јагода, жито... Међу њима су зељасте биљке, жбунови и дрвеће. Неке су ниске траве, друге су прави џинови, као храст и буква, на пример. Листови су им врло различити, ситни, као код мишјакиње, крупни, као код лопуха, цели или са урезаним ободом, код неких остају дуго, код других опадају сваке јесени (слика4,32) . Без обзира на све разлике које постоје међу њима, све оне имају праве цветове. У цветовима, који могу да буду врло различити, одвија се увек исти процес полног размножавања. После опрашивања и оплођења, у плоднику се ствара семе, a од плодника настаје плод.

Скривеносеменице су биљке које преовлађују у свету. Расту на свим стаништима на којима je уопште могућ живот на планети Земљи. По броју врста, знатно превазилазе све остале групе царства биљака заједно. Све шуме, шибљаци, ливаде, мочваре, планински пашњаци, џунгле итд., изграђени су од скривеносеменица.

Сложићете се да морају бити врло различите. Ако неке живе у води, друге у шуми, пустињи или џунгли, међу њима сигурно постоје велике разлике. Ипак, ботаничари су открили да, без обзира на то што су различите, неке биљке увек имају само један клицин листић (котиледон), док друге имају два.

4.5.1. Подела скривеносеменица

Групу биљака чија клица има један клицин листић, коти- ледон, ботаничари су назвали монокотиле, a групу са два клицина листића, котиледона - дикотиле.

Подсећамо вас на вежбу клијање семена, где сте видели како изгледа клица пшенице - има један котиледон, a клица пасуља, их има два.

Када су груписали биљке према броју котиледона, бота- ничари су запазили да су све монокотиле зељасте, a да међу дикотилама има зељастих, али и дрвећа. Затим, испостави- ло се да листови монокотила имају паралелну нерватуру, a код биљака дикотила она je мрежаста.

ДИКОТИЛЕДОНЕ БИЉКЕ

Овоме треба додати да je корен монокотила жиличаст, a дикотила осовински, односно вретенаст (слика 4.33).

Монокотиле и дикотиле размножавају се полним процесом који je, наравно, исти и код једних и других. Обе групе имају

цвет, плод и семе.

МОНОКОТИЛЕДОНЕ БИЉКЕ


жиличаст, постао из стабла

најчешће трочлан, непотпун,

двополан; велики број развија

цвасти; опрашује се помоћу ветра

или уз помоћ инсеката

најчешће сушан, пуцајући или

непуцајући (чаура и крупа)

зељасто, у средини шупље;

зелене боје; често je развијено

подземно стабло

углавном непотпун,

паралелне нерватуре

прави, најчешће осовински

углавном потпун,

мрежасте нерватуре

најчешће четворочлан или

петочлан,потпун, двополан;

опрашује се уз помоћ инсеката,

ређе помоћу ветра

најчешће сочан или сушан

непуцајући; расејава се помоћу

ветра и уз помоћ животиња

дрвенасто, ређе зељасто;

вишегодишње

често са семеном срастао плодов

омотач; семе има један

котиледон,а хранљиве материје

смештене су изван котиледона;

приликом клијања котиледон

остаје у подлози

заштићено са две опне; хранљиве

материје распоређене у два

клицина листа-котиледона;

приликом клијања котиледони се

најчешће издижу на стаблу изнад

подлоге

4.33. Разлика између монокотила и дикотила

Ш

4. РАЗНОВРСНОСТ БИЉАКА, ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА4.5.2. Разноврсност скривеносеменица

Монокотиле и дикотиле су веома велике групе, свака има више хиљада припадника. He постоји ботаничар који их све зна, a камоли неки ђак. Ипак, ботаничари су смислили како да се снађу у том мноштву. Научници су искористили нешто што суљуди одавно приметили. Цветови некихбиљака личеједни на друге, ружа има цвет са пет круничних листића и много прашника, врлосличан цветимаијагода, алиималина.јабука, шљива (слика 4.34a). Биљке са таквим цветом сврстали су у дивља ружа

4.34. Различити цветови

шаргарепа

бела рада

4.34a. Цветови шљиве и јабуке, из исте породице, слични су.

групу коју су назвали породица РУЖА. Шаргарепа, першун и кукута имају ситне цветове сабране у цваст која личи на штит. Биљке са тако сакупљеним цветовима сврстали су у породицу ШТИТАРА. Биљке са цветићима сакупљеним у гла- вице, сврстали су у ГЛАВОЧИКЕ.

Ево примера како то изгледа:

ДИКОТИЛЕ/ЉУТИЋИ1

Љутићи су велика породица у коју спадају добро познате биљке као што су кукурек, гороцвет, саса, љутић итд. Шта je то што им je заједничко, што их обједињује у једну групу?

Све су то зељасте биљке. Зиму обично преживе њихови подземни изданци, ризоми. Почетком пролећа, из пупољака им брзо израстају нови надземни изданци. Листови су им различити, код кукурека сложени као прсти на руци, код го- роцвета и сасе изрецкани на кончиће, a код љутића јајасти.Њихови цветови имају no пет слободних чашичних и крунич-

них листића, велики број прашника и обично no више тучака у једном цвету.

БИОЛОГИЈА 5Биљке које припадају овој породици обично садрже љуте и

горке супстанце. Отровне су. Сада вам je јасно зашто се неке зову љутић, друге једић и слично.

БУКВЕОвој породици припада моћно листопадно или стално-

зелено дрвеће попут букве, храста и питомог кестена. Буква има целе листове, храст урезане на режњеве, a обод листова питомог кестена je као тестера, назубљен. Цветови овог др- већа су ситни, мушки и женски се налазе на истој биљци. Опрашују се ветром. Kao што смо рекли раније, цветови које опрашује ветар немају листиће цветног омотача или су они као мале љуске. Велики листићи крунице би само сметали да се полен пренесе ветром! Плод букве и питомог кестена je сушан, окружен и затворен дрвенастим омотачем. Код храста je плод такође сушан, али има одрвенелу капицу - жир.

Ово дрвеће код нас гради листопадне шуме. Познате су старе шуме храста у долини реке Саве. Шумадија, део наше

Љутић, једић и кукурекживе на влажним местима.

4.36. Гороцвет 4.37. Саса 4.38. Љутић

4.41. Питоми кестен; лист и плод

4.43. Купина

земље, добила je име баш no густим храстовим шумама које су ту некада расле. Букове шуме су у подножју планина, ве- лике и густе су на Голији, Тари, Гочу.Букве има и на Фрушкој гори и ШшрР

Дрво букве и храста je веома це- њено. Од њега се прави грађа за куће и намештај. Од плодова питомог кестена праве се посластице. Сигурно сте пробали више посластица од кестена, a једна од њих je кестен пире.

4.39. Буква; лист и плод; букова шума

4.40. Храст; лист и жиреви храстова шума

РУЖЕТешко je рећи да јагода и купина на први поглед имају нешто

заједничко. Ипак, погледајте прво листове, a затим цвет и плодове. По неколико листића je причвршћено за једну лисну дршку. Цветови су са пет зелених чашичних листића, круница има, такође, пет листића, прашника je много, a ако се загледате у средину цвета, видећете много малих зелених тучака. Код јагоде ће од тих тучака

4.42. Јагода од цвета до плода

РАЗНОВРСНОСТ БИЉАКА, ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА

Documents

Скривеносеменице skenirane