00_05_2009_Doboj_regulativni_okvir_txt.doc str. 1 od 4

REGULATIVNI OKVIR ZA OBAVLJANJE DRUMSKOG TRANSPORTA

Pravno regulisanje drumskog transporta se zasniva na multilateralnim konvencijama i sporazumima (pretežno pripremljenim na nivou UN i CEMT)1, bilateralnim sporazumima između vlada dve države i aktima nacionalnog zakonodavstva.

Najvažniji multilateralni ugovori u oblasti drumskog transporta su:

Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju međunarodne drumske prevoze (AETR2) (European Agreement concerning the Work of Crews of Vehicles engaged in International Road Transport (AETR), of 1 July 1970) – utvrđuje uslove koje vozači moraju da ispunjavaju u pogledu dnevnog odmora, vremena trajanja vožnje u toku jednog dana, maksimalnom trajanju vožnje u toku sedam dana i u toku 14 uzastopnih dana, sedmičnog odmora, kao i način registrovanja podataka i vršenja kontrole.

Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR3) (Convention on the Contract for the International Carriage of Goods by Road (CMR), of 19 May 1956) – standardizuje uslove koji se primenjuju u ugovoru o međunarodnom prevozu robe drumom, naročito po pitanju dokumenata koji se koriste za prevoz i odgovornosti prevoznika.

Sporazum o međunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica u specijalnim vozilima za njihov prevoz (ATP4) (Agreement on the International Carriage of Perishable Foodstuffs and on the Special Equipment to be Used for such Carriage (ATP), of 1 September 1970) – određuju se: minimalna ’’najniža’’ temperatura koja se mora održavati za različite kategorije smrznutih ili rashlađenih namirnica, dozvoljeno trajanje prevoza; zahtevi koje mora da zadovolji vozilo i oprema i postupak ispitivanja njihove termičke efikasnosti.

Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasne robe drumom (ADR5) (European Agreement concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road (ADR), of 30 September 1957) – utvrđuje postupke u toku prevoza opasnih roba (pravila ponašanja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt, ili mogu na njih da utiču na na bilo koji način) kroz opšte zahteve i zahteve u pogledu opasnih materija i predmeta (opšti propisi, klasifikacija, spisak opasnih roba prema UN-brojevima i slovnom rasporedu, posebni propisi i slobodne količine opasnih roba, granične količine, pakovanja i odredbe za cisterne, propisi za isporuku, propisi za izradu i ispitivanje ambalaže, velikih sredstava za pakovanje, velikih pakovanja i cisterni, propisi za prevoz, utovar, istovar i manipulacije) i kroz uslove u pogledu transportne opreme i transportnih operacija (propisi za posadu, vozila, opremu, postupanje i dokumentacija, propisi za izradu i odobrenje tipa vozila)

Carinska konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR6 (Customs Convention on the International Transport of Goods under Cover of TIR Carnets (TIR Convention), of 14 November 1975) – ima za cilj da olakša odvijanje međunarodnog drumskog prevoza robe, poboljša uslove prevoza i pojednostavi i uskladi administrativne formalnosti u oblasti međunarodnog prevoza, a posebno na granicama, koristeći sertifikovana vozila koja se

1 Najveći značaj za razvoj međunarodnog drumskog saobraćaja ima Komitet za kopneni saobraćaj Evropske

ekonomske komisije Ujedinjenih nacija (ITC/ECE/UN – Inland Transport Committee / Economic Commission for Europe / United Nations) i Evropska konferencija ministara saobraćaja (CEMT – Conférence Européenne des Ministres des Transports ili ECMT – European Conference of Ministers of Transport)

2 Accord Européen relatif au Travail des équipages des véhicules effectuant des transports internationaux par Route

3 Convention relative au Contrat de transport international de Marchandises par Route 4 Accord relatif aux Transports internationaux de denrées Périssables et aux engins spéciaux a utiliser pour

ces transports 5 Accord européen relatif au transport international des marchandises Dangereuses par Route 6 Transport Internationaux Routiers

00_05_2009_Doboj_regulativni_okvir_txt.doc str. 2 od 4

mogu plombirati. Omogućava da se roba pregleda samo u polaznoj i dolaznoj carinarnici, a da se uz put na graničnim prelazima proverava samo carinska plomba, ali ne i roba koja je u vozilu.

Više informacija o ovim konvencijama može se dobiti na internet adresi UN ECE: Transport http://www.unece.org/trans/welcome.html

Bilateralni sporazumi omogućavaju da dve države regulišu ovu materiju u skladu sa svojim potrebama i interesima, a u cilju olakšavanja kretanja putnika i olakšavanja robne razmene. U okviru ovih sporazuma reguliše se međunarodni drumski prevoz putnika i robe koji obavljaju prevoznici sa sedištem na teritoriji država strana ugovornica vozilima koja su registrovana na tim teritorijama, na kojima se nalaze tačke polaska ili odredišta uključujući i tranzit preko tih teritorija. Putem ovih sporazuma definišu se uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i u režimu bez dozvola i utvrđuju se kontingenti i vrste dozvola za prevoz robe, rok važenja i način njihovog korišćenja.

Pitanja koja se najčešće rešavaju putem bilateralnih sporazuma su:

uslovi za uspostavljanje i obavljanje međunarodnog linijskog prevoza putnika sa potrebnim dokumentima;

vrste vanlinijskog prevoza putnika, prevozi u režimu dozvola i bez dozvola kao i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju prevoznici;

uslovi za prevoz robe u režimu dozvola i u režimu bez dozvola;

utvrđivanje kontigenata (najmanje jedanput godišnje) i vrsta dozvola za prevoz robe, rok važenja i način njihovog korišćenja;

način obavljanja posebnih vrsta prevoza kao što su vangabaritni prevozi (vozila i tereti koji prekoračuju dozvoljene mase i dimenzije) i prevozi opasnih roba;

visina naknada i uzajamno oslobađanje od plaćanja naknada za korišćenje puteva, druge takse i dažbine (carinske i slične);

carinska, pogranična, sanitarna, veterinarska i druga pravila;

obaveze prevoznika na poštovanje nacionalnih propisa država-potpisnica po pitanjima koja nisu obuhvaćena bilateralnim sporazumom; i

druge aspekte kao što su sankcije za nepoštovanje odredbi sporazuma.

Navedena pitanja se tretiraju različito u raznim sporazumima, a neka se uopšte ne razmatraju. Razlike postoje u domenu prihvatanja nivoa liberalizacije drumskog saobraćaja, fiskalnih rešenja, naknada za korišćenje puteva, taksi za izdavanje dozvola, utvrđivanja stepena primene režima dozvola i kontigenata dozvola. U najvećem broju slučajeva sporazumi se zasnivaju na principu reciprociteta, tj. na načelu obezbeđivanja istih uslova i pogodnosti za prevoznike obe ugovorne strane. Pregovaranje i zaključivanje uzima u obzir posebne interese svake od zemalja potpisnica. Ovakva situacija dovela je do veoma podeljenog i zbog toga neefikasnog međunarodnog tržišta usluga drumskog prevoza robe na Pan-Evropskom nivou. U državama koje nisu članice EU dodatni razlog neefikasnosti i poremećaja konkurentnosti javlja se i usled izuzetno kompleksnog upravljanja oskudicom dozvola na nacionalnom nivou.

Radi sprovođenja ovih sporazuma i razmatranja svih pitanja od uticaja na njihovu primenu obrazuju se Mešovite komisije koje zasedaju prema potrebi. Na zasedanjima Mešovitih komisija se utvrđuje broj dozvola po kontingentima i rešavaju različiti problemi koji su se pojavili prilikom sprovođenja sporazuma. Usled dinamičnih promena na tržištu drumskog transporta, na ovim sastancima se vrlo često definišu novi kontingenti ili se dodatno liberalizuju pojedine vrste prevoza. Značajno je istaći da se poslednjih godina sve više uzimaju u obzir kriterijumi zaštite životne sredine.

Sporazumom, zapisnikom sa sastanka Mešovite komisije ili putem pismene korespondencije Ministarstava utvrđene godišnje kontingente bilateralnih dozvola, čini definisan broj dozvola jedinstvenih po sledećim karakteristikama:

00_05_2009_Doboj_regulativni_okvir_txt.doc str. 3 od 4

− država koja dozvolu izdaje za određenu vrstu prevoza na svojoj teritoriji,

− godina za koju se dozvola izdaje i njena važnost (u većini slučajeva do 31.01. naredne godine),

− da li se može koristiti za jednu vožnju (pojedinačna dozvola) ili za neodređeni broj vožnji u okviru definisanog vremenskog perioda (vremenska dozvola),

− ograničenja, koja se mogu odnositi na

VRSTU PREVOZA, koja može biti: − bilateralni – prevoz od mesta utovara u jednoj državi do mesta istovara u drugoj državi koji

obavlja prevoznik iz jedne od te dve države (npr. prevoz koji obavlja srpski ili nemački prevoznik od mesta A do mesta B, Slika 1; ili prevoz koji obavlja srpski ili poljski prevoznik od mesta D do mesta A);

− pogranični – bilateralni prevoz unutar pograničnih teritorija susednih država; − tranzitni – prevoz preko teritorije neke države (Slika 1, npr. od mesta A do mesta B obavlja

se tranzitni prevoz preko teritorija Mađarske i Austrije, a u slučaju prevoza od mesta D do mesta A Slovačke i Mađarske);

− za i iz treće države – prevoz iz ili u državu koji obavlja prevoznik čije sedište nije na teritoriji te države (npr. prevoz koji obavlja srpski prevoznik od mesta C do mesta D, Slika 1);

− kabotaža7 – prevoz između pojedinih mesta na teritoriji jedne države koji obavlja prevoznik čije sedište nije u toj državi (npr. prevoz koji obavlja srpski prevoznik od mesta B do mesta C, Slika 1);

Slika 1. Vrste međunarodnog prevoza

PODRUČJE, npr. dozvola se može koristiti samo za prevoz u ili iz luke, ili dozvola se može koristiti za prevoz za i iz treće države ali uz obavezu da se tranzitira zemlja u kojoj je vozilo registrovano;

VRSTU ROBE ili VRSTU NADGRADNJE VOZILA, pa tako npr. mogu postojati dozvole koje mogu koristiti samo vozila – hladnjače.

KATEGORIJU VOZILA u odnosu na kriterijume zaštite životne sredine koji vozila svrstavaju u sledeće kategorije: − vozilo – vozilo koje se ne može svrstati ni u jednu od dole nabrojanih kategorija, − "zeleno" vozilo, − "zelenije i bezbedno" vozilo, − "EURO 3 bezbedno" vozilo, − "EURO 4 bezbedno" vozilo, − "EURO 5 bezbedno" vozilo

7 Dozvole iz kontingenata koji se razmenjuju na godišnjem nivou ne omogućavaju obavljanje kabotaže.

Ovde je pomenuta samo u smislu vrste prevoza. Kabotaža je najčešće zabranjena i može se obavljati samo uz posebnu dozvolu nadležnog organa države domaćina.

00_05_2009_Doboj_regulativni_okvir_txt.doc str. 4 od 4

U cilju olakšanja međunarodnog prevoza i da bi se postigla bolja iskorišćenost vozila sledeće kategorije prevoza se izuzimaju iz režima dozvola8:

1. Prevoz robe motornim vozilima čija ukupna dozvoljena masa natovarenog vozila, uključujući i prikolice, ne prelazi 6 tona, ili kada dozvoljena korisna nosivost, uključujući i prikolice, ne prelazi 3,5 tone.

2. Prevoz vozila koja su oštećena ili su neispravna i kretanje vozila za popravku. 3. Kretanje praznog vozila za prevoz robe poslatog da zameni vozilo koje je otkazalo u

nekoj drugoj državi, kao i povratna vožnja vozila nakon njegove popravke. 4. Prevoz medicinskog materijala i opreme potrebne u hitnim slučajevima, naročito u

slučaju prirodnih katastrofa i u humanitarne svrhe. 5. Prevoz pogrebnih ostataka. 6. Prevoz pošte koji se obavlja kao javna usluga. 7. Prevoz nenatovarenih novonabavljenih vozila do konačnog odredišta. 8. Prevoz selidbenih stvari.

Osnovni nacionalni propisi su:

Zakon o međunarodnom i međuentitetskom drumskom prevozu ("Službeni glasnik BiH", broj 1/02 i broj 14/03) – uređuju se način i uslovi obavljanja prevoza putnika i robe vozilima u međunarodnom i međuentitetskom drumskom prevozu, vangabaritni prevoza robe, inspekcijski nadzor, carinske kontrole i obaveze plaćanja naknade za korišćenje puteva.

− Pravilnik o uslovima i postupku izdavanja licenci za obavljanje međunarodnog drumskog prevoza putnika, tereta i opasnih materija (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, broj 44/05, 50/06, 101/06 i 51/07) – uređuju se uslovi, način i postupak izdavanja licence prevoznika i licence za vozilo za obavljanje međunarodnog drumskog prevoza putnika, tereta ili opasnih materija, postupak za oduzimanje licenci, priznavanje diploma i drugih isprava stranih prevoznika, registar licenci, i rad Nacionalnog komiteta za profesionalno osposobljavanje u drumskom prevozu, kao i druga pitanja od značaja za izdavanje licenci.

− Pravilnik o kriterijima, postupku i načinu raspodjele stranih dozvola za prijevoz tereta domaćim prijevoznicima („Službeni glasnik BiH“, broj:35/02 i 79/09) – propisuje kriterijume, postupak i način raspodjele i distribucije stranih dozvola za prijevoz tereta domaćim prevoznicima, način korišćenja i vraćanja dozvola, te prava i obaveze korisnika dozvola.

Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju (“Službeni glasnik RS”, broj 111/08) – uređuju se uslovi i način vršenja drumskog prevoza putnika i robe, javnog i za sopstvene potrebe, uslovi vršenja prevoza, koncesije u javnom linijskom prevozu putnika, rad autobuskih stanica i terminala gradskog, odnosno prigradskog prevoza putnika na teritoriji Republike Srpske.

Zakon o osnovima bezbjednosti saobraćaja na putevima u Bosni i Hercegovini (“Službeni glasnik BiH”, broj 6/06 i broj 44/07) – utvrđuju se osnovni principi međusobnih odnosa i ponašanja učesnika u saobraćaju i drugih subjekata u saobraćaju, osnovni uslovi koje moraju zadovoljiti putevi u pogledu bezbednosti saobraćaja na putevima, vođenje Centralnog registra vozača i vozila, pravila saobraćaja na putevima, sistem saobraćajnih znakova i znakova koje daju ovlaštena lica, dužnosti u slučaju saobraćajne nesreće, osposobljavanje kandidata za vozača, uslovi za sticanje prava na upravljanje motornim vozilima, polaganje vozačkih ispita, uslovi za uređaje i opremu vozila, dimenzije, ukupna masa i osovinsko opterećenje vozila, osnovni uslovi koje moraju zadovoljavati vozila u saobraćaju, rad strukovnih organizacija, kao i druga pitanja iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.

Zakon o javnim putevima (“Službeni glasnik RS”, broj 3/04, 51/04, 73/ 08)

8 Ova lista liberalizovanih prevoza nije sveobuhvatna već je data za primer. Sa pojedinim državama su

izuzete još neke kategorije prevoza.