27/02/2015

1

Organizacioni oblici posredovanja u realizaciji turistikih putovanja

(Prvi deo, III, 4. i 5. i 6.)

Igor Kovaevi, asistentpredmet: Ekonomika turizma

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Email: igor@ekof.bg.ac.rs 1

Osnovni tipovi

Turistike agencije

Drutvene turistike organizacije

2

Turistike (putnike) agencije

3

Turistike agencije

-Thomas Cook

-Osnovna delatnost je uspostavljanje veze izmeu turistike tranje iponude

-Znaaj proizilazi iz izraene kompleksnosti turistike ponude

4

Turistike agencije - aktivnosti

1) Kreiranje nove tranje i ponude stimulisanje turista i novihpodruja

2) Propaganda razvijanje interesa za odreena putovanja

3) Informisanje sve vrste informacija za turiste

4) Distribucija prodaja paket aranmana ili pojedinanih usluga

5) Realizacija sopstvenih putovanja

5

Turistike agencije - vrste

1) Meunarodne VS agencije ueg podruja

2) Pojedinane VS sloene, sa razgranatom mreom

3) Samostalne VS zavisne od osnivaa

4) Grosistike (turoperator) VS detaljistike

5) Receptivne VS inicijativne

6

27/02/2015

2

Integracija u turizmu

7

Horizontalna koncetracija

Kooperacija aktivnosti unutar privredne grane

Prednosti:

-uteda kroz vee nabavke i racionalisanje zaposlenih-efiksanije aktivnosti istraivanja, marketinga...-rast konkurentske prednosti

Primer: lanci hotela

8

Vertikalna koncetracija

Kooperacija aktivnosti preduzea razliitih privrednih grana, koje sukomplementarne

Primer: hoteli + avio kompanije

9

Drutvene turistike orgranizacije

10

Osnovni pojam i svrha

-Svrha: kreiranje povoljnih uslova za ukljuivanje u turistike tokove

-Kako to rade: koordinacija odreenog broja privrednih ineprivrednih entiteta koji uestvuju u zadovoljavanju potrebaturista

-Neprofitne organizacije, najee funkcioniu po dobrovoljnomprincipu

-Dve osnovne kategorije: inicijativne i receptivne

11

Inicijativne turistike organizacije

-Osnovni cilj: kreiranje povoljih uslova (sa aspekta cena i kvaliteta)radi iniciranja kretanja turista

-Zaokruuju turistiku ponudu tj. turistiki proizvod

-Drutva, savezi, ljubitelji, pijatelji....

-Sutina je da obezbede povoljne uslove za ukljuivanje svojihlanova u turistike tokove

-Zakljuuju aranmane sa turistikim posrednicima ili direktnimpruaocima usluga

-Upravljanje sopstvenim kapacitetima (npr: planinarski domovi), nenuno na profitabilnim osnovama

12

27/02/2015

3

Receptivne turistike organizacije

-Osnovni cilj: koordinacija u okviru turistikih destinacija

-One su faktor koordinaranog razvoja turizma na lokalnom i/ilimakro nivou

-koncept DMO / destinacijska menadment organizacija

13

Osnovi turistike politike i organizacioni oblici delovanja drave u razvoju turizma

14

Turistika politika pojam i znaaj

-Fokus na definisanje ciljeva i utvrivanje sredstava kojima e seaktivirati (realizovati) razliite drutvene i ekonomske funkcijeturizma

-Nakon Drugog svetskog rata (?) u velikom broju zemalja dravanastoji da definie odgovarajuu turistiku politiku, kao osnovrazvoju turizma

-Najveim doprinosom turizma smatrao se pozitivan uticaj na platnibilans zemlje

-Drave su na sebe preuzele ulogu podsticanja razvoja turizma iusled pozitivnog ekonomskog efekta na veliki broj delatnosti kojeine turizam ili na koje turizam utie

15

Turistika politika pojam i znaaj

-Specifinosti turizma kao delatnosti kao razlog vodee/znaajneuloge drave:

-sezonski karakter poslovanja-visoka elastinost turistike tranje-visoka neelastinost turistike ponude-heterogenost turizma kao delatnosti

-Sezonski karakter poslovanja utie na nedovoljnu iskorienostkapaciteta (posebno u van sezoni), a time se postavlja pitanjeefikasnosti uloenog kapitala (ROI), to odvraa privatni kapital

-Heterogenost turizma kao delatnosti zahteva znaajne napore ukoordinaciji velikog broja delatnosti, to je jedino drava mogla daispuni

16

Turistika politika pojam i znaaj

OPTA turistika politika

Cilj turistike politike: realizacija zajednikih interesa svihstejkholdera u turizmu sa stanovita elje da se formira adekvatnakompleksna turistika ponuda i stimulie inostrana i domaa tranja

Turistika politika treba da omogui: maksimizaciju korienjaturistike ponude posmatrane zemlje i na toj osnovi uspenurealizaciju ekonomske i drutvene funkcije turizma u procesurazvoja posmatrane zemlje

17

Turistika politika pojam i znaaj

POSEBNA turistika politika

Cilj turistike politike: razvoj i unapreenje pojedinanih faktoraturizma

-Posebna turistika politika treba da se uskladi sa optom politikom

-Od nivoa usklaenosti zavisi nivo aktiviranja razliitih prirodnih,drutvenih i ekonomskih faktora u turistikom razvoju zemlje

18

27/02/2015

4

Turistika politika kao deo razliitih politika

Turistika politika

Ekonomska politika

Socijalna politika

Obrazovna politika

Kulturna politika

19

Turistika politika nosioci

-Drava se javlja kao najei nosilac turistike politike kroz razliiteoblike i nivoe dravnih organa

Nivoi dravne uprave

Nivo zemlje kao celine

Regionalni nivo

Nivo turistikog mesta

20

Turistika politika znaaj drave

Osnovni izazov koji se nalazi pred dravom: uspostavljanjekoordinacije aktivnosti razliitih dravnih resora znaajnih zaturistiki razvoj

-Osnovne delatnosti koje ine turizam ve postoje u okviru razliitihdravnih resora i organa:

-saobraaj-kultura-finansije-poljoprivreda-trgovina-ugostiteljstvo

21

Turistika politika nivo nosilaca

U zavisnosti da li entitet zaduen za razvoj turizma postoji u okvirudravne ingirencije ili ne, razlikujemo:

-Neposredne organe dravne uprave za razvoj turizma(Ministarstvo za turizam...)

-Posredni dravni organi za razvoj turizma(specijalizovane organizacije)

Znaajno za oba pristupa: horizontalno (koordiniran rad razliitihdravnih organa koji se tiu turizma) i vertikalno funkcionisanje(sprovoenje turistike politike od makro do mikro nivoa)

22

Turistika politika panija

-Celovita i centralizovana organizaciona struktura dravnih organa uturizmu, i po horizontalnoj i po vertikalnoj liniji

-Ovakav pristup je posebno vaan od 60tih kada se kao prioritetprivrednog razvoja definie turizam (meunarodni turizam)

-Neposredni dravni organ: Ministartsvo za turizam (i informacije)

Funkcije:

-donoenje zakona o turizmu-definisanje kategorizacije turistikih mesta i objekata-odobravanje izgradnje turistikih objekata-utvrivanje raspona kretanja cena-obezbeivanje investicionih ulaganja u atraktivnim podrujima gdenije bilo zainteresovanog privatnog kapitala

23

Turistika politika panija

Funkcije (nastavak):

-nadlenosti iz domena strunog kolovanja-planiranje turistikog razvoja-turistika statistika-promocija

-Od 80tih decentralizacija, i vea nadlenost niim vertikalnimnivoima

Sekretarijat za turizam:-organizacija promocije u inostranstvu i turistikih predstavnitava-planiranje razvoja turizma kao integralnog dela privrednog razvoja-istraivanje i statistika-nadlenosti iz domena strunog kolovanja-kategorizacije

24

27/02/2015

5

Turistika politika panija

-Osim Sekreterijata u okviru Ministarstva turizma (i trgovine, od80tih), funkcionisale su i posebne, samostalne organizacije:

-Institu za istraivanje turizma-Kongresi i izlobe-kola za oblast turizma

-Od 1982-2000 kontinuirano unapreenje nosilaca turistike politike

-U poslednjem periodu fokus je na podizanju konkurentnostiturizma panije putem poveanja kvaliteta turistikog proizvoda,uvoenja inovacija, poboljanja menadmenta, podizanje kapacitetazaposlenih

-Interministarski komitet (visoki predstavnici relevantnihministarstava)

25

Turistika politika Italija

-Tri osnovna dravna resora za turizam:-Ministarstvo za turizam (i priredbe)- Generalna direkcija za turizam-ENIT (nacionalna turistika organizacija)

Nadlenosti:

-razvoj turizma kao integralnog dela nacionalnog razvoja-promocija u inostranstvu-istraivanje, razvoj i statistika-politika obrazovanja kadrova u turizmu-inspekcija turistikih preduzea-promocija u zemlji i vodika sluba

26

Turistika politika Italija

ENIT (nacionalna turistika organizacija) nadlenosti:

-organizacija aktivnosti predstavnitava u inostranstvu (55)-plaene promotivne aktivnosti u inostranstvu (radio, Tv, tampa)-tampanje info materijala na stranim jezicima-izrada turistikih filmova-inspekcije destinacije-koordinacija sa diplomatskim predstavnitvima Italije uinostranstvu

27

Turistika politika Italija

Izuzetan nivo vertikalnog upravljanja turistikom politikom kroz 21regionalni dravni organ, sa sledeim funkcijama:

-kontrola rada nosilaca turistikog prometa-priprema zakonskih propisa-kategorizacija-promocija domaeg turizma

28

Turistika politika Francuska

Generalni komesarijat za turizam (samostalni dravni organ) imasledee nadlenosti:

-definisanje propisa iz oblasti turizma-definisanje planova za razvoj turizma-kontrola sprovoenja propisa-kategorizacija turistikih mesta-usmeravanje finansijskih sredstava-propagandna delatnost u inostranstvu

-Horizontalna komunikacija se sprovodi preko Vieg saveta zaturizam

-Vertikalna komunikacija se sprovodi preko 23 regionalnadepartmana za turizam i posebih organa u turistikim mestima

29

Turistika politika Francuska-Krajem 80tih otvara se Direkcija za turizam u okviru novogministarstva, koja obuhvata:

-uprava za socijalni turizam-uprava za promociju turizma-uprava za prouavanje i istraivanje turizma

-U daljem razvoju, Ministarstvo za turizam (industriju i potu) sadriSekretarijat za turizam:

-politika razvoja turizma i konkretne mere razvoja-koordinacija razvoja turizma sa ostalim ministarstvima-promocione aktivnosti u zemlji i inostranstvu

-Tri institucije od 1995:-Nacionalni istraivaki centar-Agencija za unapreenje turistike ponude-Agencija za promociju turizma u inostranstvu 30

27/02/2015

6

Turistika politika sumarno posmatranje

Sa razvojem turizma i poveenjem njegove uloge u ukupnimprivrednim i drutvenim kretanjima, menja se i forma, znaaj,sadraj i turistike politike i dravnih organa kao nosilaca turistikepolitike

31

Turistika politika nosioci

Na meunarodnom nivou govorimo o posebnim meunarodniminstitucijama:

UNWTOETC..............................

32

33

Igor Kovaevi, asistentpredmet: Ekonomika turizma

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Email: igor@ekof.bg.ac.rs

Hvala