Vrste pedagokog istraivanjaEtape pedagokog istraivanja

Izbor problema istraivanjaProjekat naunog istraivanja

Vrste pedagokog istraivanjaEtape pedagokog istraivanja

Izbor problema istraivanjaProjekat naunog istraivanja

VRSTE PEDAGOKOG ISTRAIVANJA

VRSTE PEDAGOKOG ISTRAIVANJA

1.Dihotomija s obzirom na znaaj : fundamentalna operativna

Fundamentalna ili bazina istraivanja su ona kojima se pronalaze osnovne zakonitosti o pojavama.Operativna ili primenjena istraivanja su ona kojima se pronalaze putevi usavravanja postupaka radi menjanja pojava.

Svrha i jednih i drugih istraivanja je unapreivanje vaspitno obrazovne prakse.

Primer : Ispitivanje efikasnosti nekog nastavnog postupka

- psihika razvijenost uenika obuhvaenih uzorkom istraivanja ( genetika psihologija )

- zakonitosti uenja i usvajanja gradiva ( pedagoka psihologija )

Operativni aspekt : efikasnost nastavnog postupka nezavisno o saznanjima genetske i pedagoke psihologije ( metodiko istraivanje )

Fundamentalna istraivanja u pedagogiji su , u veini, povezana s drugim graninim naunim oblastima ( biologijom, psihologijom, sociologijom i sl. ) interdisciplinarni ili multidisciplinarni pristup.

Operativna istraivanja u pedagogiji su vie orijentisana na specifine pedagoke discipline ( porodinu pedagogiju, kolsku pedagogiju, didaktiku, metodike pojedinih predmeta i sl. )- monodisciplinarni pristup.

2. Dihotomija s obzirom na trajanje prouavanja odabranog fenomena :

transverzalni pristup

longitudinalni pristup

Transverzalno istraivanje je ono kada se neka pojava i njeni razni aspekti prouavaju u isto vreme, ali na vie mesta i u razliitim uslovima.

Longitudinalno istraivanje je ono kada se neka pojava kontinuirano prati u vremenu, u periodu od vie godina.

Primer :Transverzalni pristup :- bogatstvo renika uenika 4. razreda osnovne

kole ( u odnosu na uslove socio kulturne sredine , obrazovni status roditelja )

Longitudinalni pristup :- biografsko prouavanje deteta od roenja pa

do polaska u kolu ( voenje dnevnika )Deskripcija neke pojave vie tendira prema transverzalnom pristupu, a prouavanje uzrono posledine povezanosti vie prema longitudinalnom pristupu.

3. Trihotomija s obzirom na vremensku usmerenost istraivanja : prolost, sadanjost, budunost.

Najvie istraivanja usmereno je na sadanjost.

Istorijsko pedagoka istraivanja se temelje na prouavanju kolske i druge dokumentacije.Organizacija materijala je hronoloka ( vremenski sled ) ili po problemima.

Futuroloka istraivanja prognoza o ekspanziji kolstva , nuan je veliki kvantum injenica ( matematika ekstrapolacija ).

Bura ili oluja ideja, tzv. brain storming.

ETAPE PEDAGOKOG ISTRAIVANJA

ETAPE PEDAGOKOG ISTRAIVANJA

1. Izbor problema istraivanja2. Izrada projekta istraivanja i stvaranje uslova

za njegovo sprovoenje3. Prikupljanje podataka o pojavi koja se

istrauje ( pomou adekvatnih metoda, postupaka i instrumenata )

4. Statistika obrada prikupljenih podataka5. Analiza i interpretacija dobijenih rezultata

istraivanja

6. Objavljivanje izvetaja o istraivaju

7. Primena nalaza istraivanja u praksi

IZBOR PROBLEMA ZA ISTRAIVANJE

Faktori koji utiu na izbor:

potrebe prakse najvaniji faktor;ustanovljava se praenjem pedagoke literature i periodike, ispitivanjem miljenja reprezentativnog uzorka prosvetnih radnika u kolama i prosvetnih inspektora

Interes pedagoke nauke stavovi zaposlenih na nastavnikim fakultetima i u istraivakim institucijama

Lini afinitet istraivaa entuzijazam, povezan sa afinitetom ( literarno stvaralatvo uenika ) ili frustracijama ( usvajanje matematikih pravila )

Kadrovske mogunosti potreban broj istraivaa i saradnika

Metodoloke mogunosti odabir varijable ( promenljive ) koja je pristupana, merljiva

Materijalne mogunosti ekstenzitet i intenzitet istraivanja , obino uslovljen raspoloivim sredstvimaAko mnogi prihvate neki stav, to jo nije dokaz da je on ispravan. Nuno ga je verifikovati.

Primer :- Veina uitelja smatra da se princip

individualizacije ostvaruje u nastavi. Potrebno je to utvrditi naunim istraivanjem, uz primenu sistematskog posmatranja i protokolisanja nastavnih asova.

PROJEKAT NAUNOG ISTRAIVANJAPROJEKAT NAUNOG ISTRAIVANJA

1. VANOST PROJEKTA

omoguava organizaciju i pregled sopstvenih misli

omoguava da se uoe slabosti u mislima kao i tekoe koje se mogu javiti

daje pregled ta sve treba da se uini i ta prethodi samom istraivanju

dokumenat je koji je javan i trpi kritiku drugih

2. SADRAJ PROJEKTA tano definie nauni problemukazuje na iru istraivaku problematikuukazuje na vanost istraivanjaizdvaja se ui, parcijalni problempostavlja se hipoteza, tj. polazna pretpostavka

o moguem reenju odabranog problema i mora biti jasno formulisana

opti opis metoda istraivanjadetaljan opis postupaka, tehnika i

instrumenata

eksperimentalno istraivanje opis faktora i tehnike njihovog unoenja

preliminarna primena istraivake aparature ( sondano ispitivanje )

podaci o opravdanosti eventualnih generalizacija re je o istraivanjima koja se ostvaruju metodom uzoraka : osnovni skup, veliina i nain izbora uzorka

kvantitativna obrada prikupljenih podataka statistiki postupci

sastav istraivake ekipe i podela dunostikalendar poslova provera realistinosti

projektanta

predraun trokova istraivanjanabavka opremeizdaci za terenska istraivanjanaini objavljivanja rezultata istraivanja (

zbornici, monografske publikacije, studije, lanci u asopisima i sl. )

popularizacija nalaza istraivanja i mogunost njihove primene u praksi ( struni i nauni skupovi, okrugli stolovi, savetovanja, seminari )