032 Odbrana

7/23/2019 032 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/032-odbrana 1/84

G o d i n a

B r o j 3 2

1 5 . j a n u a r 2 0 0 7 .

c e n a 1 0

0 d i n a r a

1 , 2 0

e v r a

w w

w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

Dragoqub Grujovi} direktor ”Zastava-oru`je”

Dragoqub Grujovi} direktor ”Zastava-oru`je”

OSLONACODBRANEZEMQE

T e m aT e m aReorganizacijaKopnene vojske

OPORAVAK

ODBRAMBENEINDUSTRIJE

ReorganizacijaKopnene vojske

OSLONACODBRANEZEMQE

OPORAVAK


I n t e r v j u I n t e r v j u

A R S E N A LSAVREMENO NAORU@AWE A R S E N A LSAVREMENO NAORU@AWE

Specijalni prilog Specijalni prilog

7/23/2019 032 Odbrana


7/23/2019 032 Odbrana


NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenuu Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije.Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle.Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslatina adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORUÛJE

KAPITALNOIZDAWE

310116

7/23/2019 032 Odbrana


4

INTERVJU

Dragoqub Grujovi}, direktor "Zastava-oru`je" o perspektivi

fabrikePOVRATAK ]E BITI POSTEPEN 8

Per asperaKLUB PORA@ENIH 13

U FOKUSU

Obnavqawe vojnog vazduhoplovstvaPOTREBA UMESTO LUKSUZA 14

TEMA

Reorganizacija Kopnene vojskeOSLONAC ODBRANE ZEMQE 18

Usavr{avawe kadra obave{tajne slu`beNA GRANICI JAVNE TAJNE 22

Me|unarodno delovawe u slu~aju poplavaMOBILNO SELO 26

Dr Robert Brenoniz Centra “Xorx K. Mar{al” u Nema~kojPROCEWIVAWE PRO[LOSTII SADA[WOSTI 28

PRILOGARSENAL 31

DRU[TVO

Povodom otvarawa Centra za me|unarodno humanitarnopravo u BeograduRAT ZA NOVI VEK 55 S A

D R @

A J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk)Dragana Markovi} (specijalni prilozi)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Du{an Gli{i} (internet),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},

dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski

DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mail

[email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

S n i m i o D a r i m i r B A N D A

15. januar 2007.

"Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

18

7/23/2019 032 Odbrana


\ura îko{, neobi~no obi~an ~italac “Odbrane”

U SVETU SATKANOM

OD STRASTI 60

SVET

Odbrambena i {tabna akademija“G. S. Rakovski” u BugarskojZAHTEVI INTEGRACIJA 62

Izrael nakon rata sa HezbolahomOBAVE[TAJNI [OK 64

TEHNIKA

Novosadski sajam savremenih tehnologija

INVESTICIJAZA BUDU]NOST 68

KULTURA

Beogradski grbovnik II – fototipsko izdawe

ILIRSKI KOD 70

FEQTON

Iz vojne uniforme u mona{ku rizu (2)SEDAM EFE[KIHMLADI]A 74

Razmi{qawa o stvarima obi~nimKWI@NI ORMAN 78

SPORT

U akciji na{eg listaIZABRANI NAJUSPE[NIJISPORTISTI 80

80

RE^ UREDNIKA

5

55

A R S E N A L

I spunili smo zahteve brojnih ~italaca da u “Odbrani” vi-{e prostora damo savremenom naoruàwu i vojnoj opre-mi. Pred vama je “Arsenal”, prvi broj specijalnog prilo-ga sa tim nazivom, koji }e ubudu}e redovno izlaziti jed-nom mese~no.Arsenal je francuska re~ i, po Vujakliji, da vas podse-

tim, ozna~ava oru`nicu ili magacin za sme{taj ratne opre-me. Na{ specijalni prilozi bi}e, dakle, svojevrsna oru`ni-ca, odnosno mesto gde }ete mo}i da prona|ete informacije o savremenim borbenim sredstvima, dostignu}ima u wihovomrazvoju, iskustvima u prakti~noj upotrebi, istorijatu i druge zanimqivosti.

Okupili smo tim saradnika i kompetentnih stru~waka,koji }e, zajedno sa na{im urednicima i novinarima, nastoja-

ti da ispuni va{a o~ekivawa. Naravno, potrebna nam je i va-{a pomo} – va{i predlozi i sugestije o tome {ta biste èle-li da pro~itate na stranicama specijalnog priloga kako bi-smo zajedno obogatili arsenal “Odbrane”. Ne usteìte se ni od kritika ako ih zasluìmo, jer }ete nam tako samo pomo}i

da do kraja ispunimo na{u misiju.Pozivamo i nove saradnike da nam se pridruè i dopri-

nesu ostvarewu na{eg ciqa – da ~itaoce iz pouzdanih izvora {to potpunije obavestimo o novinama i dostignu}ima u raz-voju naoruàwa i vojne opreme u svetu.

Ne}emo, naravno, zapostaviti ni dostignu}a na{ih stru~waka iz Vojnotehni~kog instituta, Tehni~kog opitnog cen-tra i preduze}a odbrambene industrije. Protivoklopni ra-ketni sistem “bumbar”, ~ijim smo ekskluzivnim prikazom otvo-

rili prvi broj “Arsenala”, o~it je primer da jo{ imamo po-tencijala i za sloène razvojne projekte koji su konkurentni i najnovijim stranim re{ewima, {to Srbiju svrstava u red malobrojnih zemaqa koje imaju znawa i mogu}nosti za razvoj sistema protivoklopnih vo|enih raketa.

Nedavno potpisivawe ugovora o konverziji potraìvawa Ministarstva odbrane u ulog Republike Srbije u kapitalu preduze}a odbrambene industrije bi}e zna~ajan doprinos po-boq{awu rada tih privrednih subjekata. Novi impuls za wi-hov oporavak bi}e, svakako, i pristupawe Srbije Programu Partnerstvo za mir, jer }e omogu}iti u~e{}e u zajedni~kimrazvojnim projektima i proizvodwu naoruàwa i vojne opre-me za svetsko trì{te.

Dragoqub Grujovi}, direktor preduze}a “Zastava-oru -

je”, to potvr|uje u intervjuu za na{ list, nagla{avaju}i da imamo {ta da ponudimo stranim partnerima i da }e stepen uposlenosti proizvodnih kapaciteta tog preduze}a narednih godina biti na znatno vi{em nivou.

Velike nade polaù u plasman automatske pu{ke M21 iz kompleta opreme vojnika pe{adije za 21. vek, koja je jo{ u to-ku ispitivawa na{la svoje mesto na probirqivom svetskomtrì{tu streqa~kog oru ja. Wome su ve} neke zemqe opremi-le svoju regularnu vojsku, a koristi se i u mirovnoj misiji u Iraku. Na}i }e se, narednih godina, naravno, ako se za to obezbede potrebna finansijska sredstva, i u rukama na{ih vojnika, a ta referenca }e ”Zastavi” omogu}iti jo{ boqu po-ziciju u borbi za kupce.

7/23/2019 032 Odbrana


6 15. januar 2007.

AKTUELNO

VOJSKA SVIHGRA\ANA

PREDSEDNIK TADI] U BAZI ”CVORE” KOD PRE[EVA

RAZGOVOR SAMINISTROMSPOQNIH POSLOVA NORVE[KEMinistar odbrane Zoran Stankovi} razgovarao je 10. janua-

ra sa ministrom spoqnih poslova Kraqevine Norve{ke JonasomGarom Storeom, koji je boravio u dvodnevnoj poseti Beogradu.

Ministar Stankovi} izrazio je zahvalnost Norve{koj za do-slednu i aktivnu podr{ku da Srbija u|e u Program Partnerstvoza mir. Visoko je ocenio i rad Ambasade Norve{ke u Beogradu udosada{woj ulozi kontakt-ambasade za odnose Srbije i Severno-atlantskog saveza. Ambasada je inicirala formirawe Grupe Sr-bija–Nato za reformu odbrane, pruìla podr{ku otvarawu Voj-ne kancelarije Alijanse u Srbiji i doprinela realizaciji vi{eod {ezdeset zna~ajnih aktivnosti bilateralne vojne saradwe uprotekle dve godine.

Ministar Stan-kovi} je rekao da

o~ekuje da }e se in-tenzivna vojna sa-radwa Srbije i Nor-ve{ke nastaviti iubudu}e, a na osnovuMemoranduma o sa-radwi zakqu~enog unovembru 2006. go-dine.

Za kvalitet idostignuti nivo vojne

saradwe dveju zemaqa zaslu`ni su i srpski predstavnici, smatraministar Store. Najavio je da Ambasada Norve{ke u Beogradu, ipored toga {to vi{e nije diplomatsko predstavni{tvo za kontaktSrbije sa Severnoatlantskom alijansom, ne}e smawivati brojqudi i finansijska sredstva namewena za podr{ku bilateralnimvojnim odnosima. Ministar Store je, tako|e, ponudio konkretnupomo} i angaòvawe norve{kih eksperata u ~i{}ewu teritorijeSrbije od neeksplodiranih ubojnih sredstava, zaostalih nakonbombardovawa 1999. godine.

Razgovoru dvojice ministara prisustvovali su politi~kidirektor u Ministarstvu spoqnih poslova Norve{ke Kai Eide ipomo}nik ministra odbrane Srbije Sneàna Samarxi}-Marko-vi}.

SASTANAK SAAMBASADOROMITALIJEMinistar odbrane Zoran Stankovi} sastao se 10. januara

sa ambasadorom Italije u Beogradu Aleksandrom Merolom i iza-slanikom odbrane brigadnim generalom Lu}om Batom. Na sastan-ku se razgovaralo o budu}oj ulozi Italije kao dràve za kontaktSevernoatlantske alijanse sa Srbijom.

Sagovornici su izrazili zadovoqstvo dosada{wom inten-zivnom bilateralnom vojnom saradwom dveju zemaqa. MinistarStankovi} je naglasio da se nada daqem unapre|ewu vojne sarad-we Srbije i Italije.

Italijanski predstavnici su istakli da }e pomo}i daqi pro-ces reformi sistema odbrane na bilateralnom nivou i promoci-ju interesa Srbije u Severnoatlantskoj alijansi. Tako|e, oni suposebno naglasili da }e intenzivirati saradwu sa Vojnom kance-larijom Saveza za vezu u Beogradu.

Italijanska ambasada u Beogradu 1. januara 2007. preuzela

je od Ambasade Kraqevine Norve{ke ulogu “kontakt point” amba-sade izme|u Srbije i Alijanse.

Samo dobro obu~eni oficiri i dobroopremqena Vojska mogu biti sna`na

poluga spoqne politike i garantbezbednosti na{e zemqe i ~itavog

regiona – rekao je stare{inamai vojnicima predsednik Republike

Srbije Boris Tadi}

SARADWA SA STANOVNI[TVOM

Komandant 78. motorizovane brigade pukovnik Milosav Simo-vi} predo~io je predsedniku Republike i na~elniku General{taba ka-kva je bezbednosno-politi~ka situacija u op{tinama Vrawe, Bujano-vac i Pre{evo i naglasio da je ona sada stabilna, ali da postoji mo-gu}nost povremene destabilizacije delovawem pojedinaca i ekstrem-nih grupa. Simovi} je sumirao vredne rezultate u spre~avawu {ver-ca stoke, maloprodajne i velikoprodajne robe, u zaustavqawu bes-pravne se~e {uma i posebno istakao da pripadnici Brigade imaju ve-oma korektan, qudski i profesionalan odnos prema svim qudima,bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Takvu tvrdwu ilustrovao je konkretnim doga|ajem koji se dogodioupravo u blizini baze “Cvore”. Naime, de~ak Jeton Mali}i iz maha-le Lezbalija povredio je nogu prilikom se~e drva motornom teste-rom. Otac je sina dovezao traktorom do baze i zamolio za pomo}.Komandir baze kapetan Jovica Bosanac li~no je zaustavio krvarewe,pruìo prvu pomo} i naredio da se de~ak transportuje vojnim sani-tetskim vozilom do Doma zdravqa u Pre{evu. Nekoliko dana kasnijena bazu je opet stigao traktor sa ~lanovima porodice Mali}i, kojisu, u znak zahvalnosti, doneli vojnicima i stare{inama lubenice,

sokove i druge darove.

Predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, sa na~elnikom Gene-

ral{taba Vojske Srbije general-potpukovnikom Zdravkom Pono-{om, komandantom Kopnenih snaga general-potpukovnikom Mla-

denom ]irkovi}em i savetnikom za odbranu dr Bojanom Dimitrijevi-}em, obi{ao je 2. januara vojnike i stare{ine u bazi “Cvore” (op-{tina Pre{evo) u Kopnenoj zoni bezbednosti.

– Do{ao sam na na{u najudaqeniju bazu – rekao je predsednikTadi} – da u ime gra|ana Srbije zahvalim vojnicima i stare{inamazbog na~ina na koji obavqaju svoj vojni~ki posao u Kopnenoj zoni bez-bednosti. Poseta bazi “Cvore” ima, pre svega, zna~aj posve}ivawapa`we Vojsci povodom novogodi{wih i boì}nih praznika, sa èqomda se svim gra|anima Srbije ukaè na to {to Vojska radi i kako toona radi. îwenica je da pripadnici VS, zajedno sa @andarmerijomi policijom, daju veliki doprinos stabilnosti, ne samo ju`nim srp-skim op{tinama ve} i ~itavom regionu. Stabilnosti doprinosi i sa-

radwa sa jedinicama Kfora koja je danas dobra, ali mi imamo oba-vezu da tu saradwu unapre|ujemo. Tako na{a dràva i Vojska pokazujuda po{tuju vrednosti savremenog sveta i vode ra~una o svim gra|ani-ma koji ìve na wenom prostoru.

Prilikom posete Kopnenoj zoni bezbednosti na~elnik G[ VS ge-neral-potpukovnik Zdravko Pono{ je rekao:

IZ AKTIVNOSTI MINISTRA ODBRANE

7/23/2019 032 Odbrana


7

NOVOGODI[WI PRIJEMMINISTRA ODBRANE U DOMU GARDEMinistar odbrane Zoran Stankovi} priredio je u Domu gar-

de na Top~ideru novogodi{wi prijem za saradnike iz Ministar-stva odbrane i General{taba Vojske Srbije i organizacija i in-stitucija sa kojima je Ministarstvo odbrane tokom 2006. godine

ostvarilo zapaènu saradwu.Obra}aju}i se prisutnima ministar Stankovi} je na po~etku

izdvojio nekoliko ostvarenih obe}awa, odnosno uspe{no izvr{e-nih zadataka, me|u kojima su najva`niji napredak u procesu evroa-tlantskih integracija i prijem u Partnerstvo za mir, smawewe du-ga Vojske, potpisivawe ugovora o remontu i modernizaciji avionaMiG-29... Ministar Stankovi} je zahvalio svima koji su u ovim te-{kim vremenima ostvarili zaista vredne rezultate i poèleo dana temeqima takvog dobrog rada 2007. bude jo{ uspe{nija.

Ministar Stankovi} je uru~io prigodne poklone saradnici-ma koji vi{e nisu na du`nostima u Ministarstvu i General{tabu– Vuka{inu Mara{u, general-potpukovniku u penziji Qubi{i Jo-

ki}u, pukovniku u penziji dr Branku \edovi}u, Veselinu Malovi}ui pukovniku u penziji Milanu Mili}u.

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnikZdravko Pono{ uru~io je oficirsku sabqu biv{em na~elniku Ge-neral{taba Vojske Srbije i Crne Gore general-potpukovniku upenziji Qubi{i Joki}u.

U ime biv{ih saradnika zahvalio je Vuka{in Mara{.

DELEGACIJA VOJSKE

KOD PREDSEDNIKASRBIJEPredsednik Srbije Boris Tadi} primio je 9. januara na~el-

nika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnika ZdravkaPono{a, na~elnika Inspektorata odbrane Vojske Srbije vicead-mirala Jovana Grbavca i na~elnika Vojnog kabineta predsednikapukovnika Dragana Radulovi}a.

Predo~avaju}i predsedniku Srbije redovni godi{wiizve{taj o radu Inspektorata odbrane, viceadmiral Jovan Gr-bavac istakao je i napore koji se ~ine da bi se pove}ali efikas-nost i kvalitet kontrole jedinica i ustanova Vojske Srbije.

Predsednik Tadi} je naglasio da prioritet InspektorataVojske Srbije u 2007. godini treba da budu bezbednost vojnika ipravilno skladi{tewe ubojnih sredstava.

Tim povodom u Inspektoratu odbrane Vojske Srbije saznali

smo da je plan rada u ovoj godini ve} korigovan prema primedba-ma predsednika Srbije.

– Sve stare{ine i vojnici na bazi su profesionalci i to je mo-l Vojske kojoj teìmo. Zna~i, èlimo da svi u Vojsci budu profesio-lci, dobro osposobqeni, pristojno i na vreme pla}eni.

Predsednik Tadi} se sloìo sa tom ocenom i dodao:– Svaka poseta Zoni bezbednosti uverava me sve vi{e u snagu

jnih potencijala Srbije, a za mene je va`no da se vra}am sa sa-awem da ste Vi obu~eni i na vreme pla}eni. Oficirski kadar jema kojoj }emo u budu}e poklawati najve}u pa`wu, jer samo dobrou~eni oficiri i dobro opremqena Vojska mogu biti sna`na polu-na{e spoqne politike i garant bezbednosti na{e zemqe i ~ita-g regiona.

Predsednik Tadi} je posebno zadovoqstvo pokazao zbog uverqi-h informacija koje govore da pripadnici Vojske vode ra~una i o

rbima i o Albancima.– Potpuno je jasno – kaè Boris Tadi} – da bi me{tani ovog kra-

te{ko opstali da nema Vojske u wihovoj blizini. Nisu u pitawu sa-zdravstveni problemi ve} i kradqivci koji dolaze sa raznih stra-i uznemiravaju me{tane. Sve se to re{ava prisustvom Vojske ijnim na~inom na koji vojnici obavqaju svoj posao. U tom kontekstuzdravqam i odluku albanskih politi~kih predstavnika i stranakau~estvuju na izborima, jer je to odluka da u~estvuju u institucijama

àve Srbije. Na taj na~in najboqe }emo re{avati probleme.– Vi zasluùjete po{tovawe i dobre plate – rekao je predsednik

di} vojnicima i stare{inama u bazi “Cvore”. – Sve {to se ti~e opre-popravqa}emo, a treba imati na umu da je va{ zadatak najteì, po-o je borbeni, i da je 78. motorizovana brigada elitna jedinica kojudi pukovnik Simovi}, jedan od najboqih oficira na{e Vojske.

Na kraju posete predsednik Boris Tadi} je pripadnicima bazevore” ~estitao novogodi{we i boì}ne praznike, uru~io im pri-dne poklone i zajedno sa wima ru~ao dobro poznati vojni~ki pa-

q.Zoran MILADINOVI]

INTERESI SRBIJETokom boravka u bazi “Cvore” predsednik Republike Srbije Bo-

ris Tadi} osvrnuo se i na sudbinu Kosova i Metohije i rekao:– Moram da razmi{qam, a ne da ma{tam o tome {ta bih èleo,

ao {to to ~ine neki politi~ari. Zato i narod Srbije i ja moramoda budemo spremni na poteze i odluke me|unarodne zajednice, a da ume|uvremenu nastojimo da ih {to vi{e prilagodimo interesima Sr-bije i wenih ìteqa. U vezi s tim moramo ozbiqno ra~unati i naona{awe albanskih politi~ara iz Pre{eva, Bujanovca i Medve|e,er nije iskqu~eno da oni svoj stav prilago|avaju budu}im de{ava-wima.

General-potpukovnik Zdravko Pono{ uru~io je oficirskusabqu biv{em na~elniku General{taba general-potpukovnikuu penziji Qubi{i Joki}u.

7/23/2019 032 Odbrana


15. januar 2006.8

Neko je rekao da je izrada oru`ja nalika umetni~kom radu. Za stru~wake urazvijenom svetu ta umetnost je iskazana u {to ume{nijim re{ewima oru ja,a na{i oruàri danas pokazuju i mnogo vi{e talenta od toga – oni su se iz-ve{tili i u umetnosti preìvqavawa. Direktor mr Dragoqub Grujovi} sma-tra da }e mudra politika i inostrani partneri pomo}i da Zastava stane na

stabilnije noge. A da li }e im rad olak{ati pristupawe na{e zemqe Partner-stvu za mir i kakve se sada perspektive pred wima otvaraju?

– Okvirnim sporazumom o Partnerstvu za mir definisano je da se mogu us-postaviti zajedni~ki razvoj i proizvodwa naoruàwa i vojne opreme. To je veo-ma va`no za nas, ali i za brz oporavak ekonomije Srbije. Osim odbrambene in-dustrije, koja je finalista za odre|ene proizvode, postoji i prate}a industrijakoja }e se u ve}oj meri uposliti i brè oporaviti. Sigurno je da ni cene radane}e ostati na istom nivou – mora}e da rastu. Mislim da }e ta saradwa na{ezemqe sa svetom u oblasti NVO doprineti da se uvedu nove tehnologije koje }ese postepeno primewivati i u civilnoj proizvodwi, a na taj na~in }e se i pri-vreda podi}i na vi{i nivo. Mi smo izgubili korak sa svetom pre 15-16 godina.Ali, iako ekonomisti kaù da za svaku godinu propadawa treba dve oporavka,mislim da }e odbrambena industrija uspeti da se oporavi u tom procesu brènego godinu za godinu. Ali, iskqu~ivo u saradwi sa svetom. Sama, to ne moè.

– Zastava je fabrika koja proizvodi vojno naoruàwe i ima oko 70 odstoinstalisanih kapaciteta za vojni program, a oko 30 odsto za civilni, s tim {to

je sprovedena konverzija vojnog i civilnog programa. Posledwih 15 godina ima-li smo mawe od 10 odsto civilnog proizvoda, a sada imamo 30. I tih 30 odsto je

Da li }e pristupawe

na{e zemqe Partnerstvu

za mir olak{ati rad

Zastava-oru`ju i ostalim

fabrikama i kakvi

izazovi ih ~ekaju u

budu}nosti

DRAGOQUB GRUJOVI],

DIREKTOR "ZASTAVA-ORU@JE"

OPORAVAK


I N

T E R V

J U

7/23/2019 032 Odbrana


9

nalazimo u tom regionu, mislim da }emo imati i finalizacijuodre|enih proizvoda strane konstrukcije.

U na{oj fabrici su se svojevremeno proizvodili protiva-vionski topovi do kalibra od 40 mm i kupole za borbena vozilape{adije i policije. I u tim kapacitetima mogu se ubudu}e proiz-voditi komponente za program borbenih vozila svetske produk-cije, danas posebno aktuelna laka oklopna vozila.

Znaju li to i va{e inostrane kolege?

– Mislim da znaju. Postojimogu}nost da se u narednom pe-riodu razgovara sa svetskimkompanijama o tome na koji na~inmoèmo da uposlimo svoje kapa-citete. Zastava je kontaktiralaposebno evropske kompanije.Razgovarali smo sa wihovimpredstavnicima i ovde i kod wih,a posebno na sajmovima, gde smorazmenili informacije o tome{ta moè da bude predmet daqesaradwe. I te evropske kompa-nije su bile zainteresovane za

saradwu sa nama, s tim {to je po-stojala prepreka koja je sada

danas maksimalno uposleno zahvaquju}i saradwi sa svetom, presvega Remingtonom. A od onih 70 odsto maksimalno radi 15 od-sto. Veliki broj ma{ina ne radi, slobodan je veliki broj kapaci-teta i moèmo da ih uposlimo. Naravno i qude.

Sa kojim sredstvima naoruàwa "Zastava " namerava da iza-|e na novo trì{te?

– Ve} sada ima dosta proizvoda. Mi smo i ranije proizvo-dili pe{adijsko oru`je za svetsko trì{te i mislim da }e sada,a i u narednih 50 godina, bitiaktuelan sistem kala{wikov.Nema novih sistema koja su navidiku, a mogu da ga zamene. Mive} sada imamo oru`je tog siste-ma u isto~nim kalibrima i u ka-librima Natoa. Tako|e, moèmore}i da pripadnici mirovnih mi-sija u svetu koriste na{e naoru-àwe. Zastavino oru`je se pro-daje i koriste ga regularne snagekoje odràvaju red u Iraku. A tosu pu{ka M-70, automat M-92,snajperska pu{ka M-91, te mi-

traqez M-84 i laki pu{komitra-qez M-72, a za policiju i pi-

PUTEVI ORU@JA

Delatnost preduze}a Zastava-oru`je regulisana je Za-konom o proizvodwi i prometu naoruàwa. To je dobar za-kon, prilago|en evropskim i svetskim standardima, a uvo-|ewem civilne kontrole marta pro{le godine, postalo jevidqivo i kako se izvode transakcije. Mi smo i pre togakao Zastava-oru`je imali vrlo jasne puteve i jedino je bi-lo mogu}e izvesti oru`je u zemqe za koje imamo dozvole. Ufabrici imamo evidenciju od 1853. za svako oru`je gde jeoti{lo, ali se govori o prvom korisniku. Reeksporte nedozvoqavamo, ali nas niko ne pita, pa zato i ne znamo {tase daqe sa oru`jem doga|a.

IZVOZ U JERMENIJU

– Zastava je od juna 2006. do nedavno bila zbog, kakose kaè, vi{ih dràvnih interesa uskra}ena da u Jermeni-ju izveze ono {to je ranije ugovoreno. Re~ je o dva ugovora,vrednosti od oko 2,55 miliona dolara. Krajem pro{le go-dine, angaòvawem dràvnih organa omogu}en im je povra-tak na to trì{te. Dogodilo se to posle neusli{enih zah-teva za kompenzacijom i ~etvorodnevnog {trajka u fabri-ci. Grujovi} o~ekuje da u fabriku stignu inspektori naru~i-oca iz Jermenije, pod uslovim da kupac u me|uvremenu nije

odustao od nabavke. – Mi ve} sada imamo u magacinima ro-bu vrednu oko dva miiliona dolara, tako da isporuka moèda krene – dodaje direktor Zastave .

{toq kalibra 9 mm CZ-99. Pretpro{le godine prodali smo ro-be u vrednosti od oko 8,5 miliona dolara za mirovne misije,pro{le ne{to mawe, ali uskoro o~ekujemo ve}u prodaju.

Modifikacije }e doneti i nove proizvode na bazi starih,pa moèmo jo{ neku deceniju da radimo takve sisteme jer }e oniimati pro|u. Aako se u me|uvremenu izmeni program, brè }e seraditi sa stranim partnerom, nego {to bismo to mogli sami. Na-dam da }emo osim postoje}eg programa imati i neki novi svetskibrend koji }emo raditi u saradwi sa nekom od svetskih kompani-ja. Moèmo ga proizvoditi kod nas u celini ili samo komponente

koje }e se montirati u nekoj drugoj fabrici u svetu. Me|utim, po-{to se kompletna proizvodwa seli sa zapada na istok, a mi se

uklowena – nismo bili u Partnerstvu za mir. Obnovili smo po-zive za kontakte i imamo priliku da se u ovoj godini, na sajmovi-ma i u drugim prilikama, sretnemo sa qudima iz tih kompanija,koje ve} znamo, i da dogovaramo posao.

Na osnovu ~ega se zasniva va{e uverewe da }e do sredine 2007. godine "Zastava " potpisati prve ugovore?

– Logi~no je da to uradimo u ovoj godini i da imamo dogovo-rene konkretne poslove, jer smo ih skoro definisali pre neko-

liko godine, ali tada nismo mogli da uspostavimo saradwu. Znamda su "municija{i" bili zapo~eli kooperaciju sa jednom evrop-skom fabrikom, a onda su dobili odgovor da moraju da prekinu.Mi moèmo najpre da ugovorimo mawi posao, na primer da bude-mo isporu~ioci za neke delove. Kona~no i nama se nudi da dobi-jemo jeftine delove od drugih proizvo|a~a oru`ja u svetu. Raznekompanije nude Zastavi da budu podisporu~ioci. Tako da sam si-guran da }emo ove godine imati bar neki posao u okviru toga spo-razuma i da }emo mo}i slobodno da isporu~ujemo delove ilisklopove za neke firme sa zapada, a da koristimo pri tome vojnekapacitete. Ipak, mnogo je zna~ajnije da na{a vojna industrijazajedni~ki nastupi i da na|emo partnera sa kojim bismo zajed-ni~ki nastupali.

O~ekujem da Ministarstvo odbrane, ta~nije Uprava za od-

brambene tehnologije, pokrene inicijativu i da to odradimo nanivou odbrambene industrije Srbije, zajedno sa Ministarstvom

7/23/2019 032 Odbrana


Nameravamo da smawimo potro{wu energenata i da semaksimalno ukqu~imo u {tedwu, ali i da smawimo tro{kove uproizvodwi. Kotlarnica koja }e biti instalisana u Zastavi sma-wi}e tro{kove oko pet puta. Angaòvali smo pozivni tender zavi{e firmi – prijavile su se 24 koje su uradile projekte i tre-

nutno je sedam u uèm izboru. Tako|e smo uveli kompresore zakomprimovani vazduh, tako da smo i tu re{ili problem velikepotro{we struje. Fabrika je znatno restrukturisana. Proiz-vodwu smo grupisali u dve hale – jedna proizvodi vojne artikle,a druga civilne. Smawili smo tro{kove energije i napraviliboqi radni ambijent. Imamo i radionicu za usluge gra|anima itu zaradimo oko milion dinara mese~no.

Kolike su plate zaposlenih?

– Budu}i da ~esto imamo hitne isporuke i potrebu da sezavr{e poslovi, imamo produèno radno vreme, nekad se radii subotom, tako da neki radnici mogu da zarade i do 50.000 di-nara. Ali to moè samo 20 – 30 radnika, dok je prosek plata ufabrici oko 21.000 dinara. To je malo niè od republi~kogproseka, ali su plate redovne. Kada se posao bude razvijao i

kada budemo mogli da pokrijemo sve tro{kove, zara|iva}e sevi{e. Glavni nam je problem neproduktivna radna snaga. Ovdeje dugo bio moto – nema vi{ka radnika nego mawka posla. To jetrajalo do pre dve godine, i taj moto je promewen. Nismo mikrivi {to nema posla ni u celoj zemqi. A onda su po principudobrovoqnosti otpu{tani radnici – iz administracije 510 za-poslenih, a 400 iz proizvodwe. Ali administracija je i daqevelika, ~ak su i neki inèweri vi{ak u fabrici – potrebno jebar 50 odsto mawe. Postoje i mnoge druge slu`be koje bi mogleda se racionalizuju, ali i pored pritiska vlade to }emo mora-ti da uradimo postepeno, po principu dobrovoqnosti.

Za Vojsku Srbije je veoma zna~ajno ono {to proizvodite.Kada o~ekujete da se u Tehni~kom opitnom centru zavr{e is-pitivawa pu{ke M-2? 1?

– Bilo je nekih zastoja od pola godine zbog istraìvawakoja su u me|uvremenu ra|ena. Postojalo je vi{e zahteva kori-

INTERVJU

10 15. januar 2006.

odbrane i Ministarstvom za privredu. Mislim da je zna~ajno dase ta akcija koordinira, mada nije nebitna ni pojedina~na ini-cijativa. Ali, u prvom slu~aju lak{e }emo do}i do partnera koji

moè da bude zanimqiv za vi{e na{ih preduze}a, nego da idemona pojedina~ne slu~ajeve.

Ako se potpi{u ti ugovori ho}ete li mo}i da ispunite traè-ne uslove i dostignete zahtevani procenat proizvodwe i vre-me isporuke, s obzirom na kapacitete i preostali kadar?

– To zavisi od obima posla. Rekao sam da }emo u po~etku pri-hvatati mawe poslove. Prilago|ava}emo kapacitete i koristitipriliku da modernizujemo fabriku. Bilo bi logi~no da i na{a fa-brika bude savremena kao evropske koje imaju vrlo racionalnopostavqenu radnu snagu, mnogo mawe tro{kove, a ve}u produktiv-nost. Mi mislimo da }emo postepeno re{iti i problem velike re-ìje i neprofitne radne snage, a potom obnoviti radnu snagu i po-stepenim procesom uve}avati obim posla koji bi se radio.

A kada je re~ o kapacitetima, postoji infrastruktura, po-

stoje ~itavi objekti, jedan od wih ima 4.500 kvm sa svim instala-cijama i prazan je, a mogao bi da se koristi za uspostavqawe no-vih proizvodnih linija. Treba nabaviti nove ma{ine, alate isve ostalo, ali je najva`nije da preko saradwe sa svetom dobija-mo stalno trì{te. A dobi}emo sigurno ono trì{te koje odgova-ra kompanijama koje sa nama u|u u posao, a onda je mnogo lak{eda se planira sve ostalo. Mislim da }e proces konsolidacijepreduze}a odbrambene industrije mnogo brè da se zavr{i akou|emo u saradwu sa nekom svetskom kompanijom.

Ima li "Zastava " dovoqno kvalitetnih i kvalifikovanih maj-stora? Svi kaù da su im zbog smene generacija oti{li oni stariji, najiskusniji, a mla|i jo{ nisu dobro ovladali poslom?

– Imamo majstora svih specijalnosti. Jeste, pretpro{le go-dine dobrovoqno je oti{lo 400 radnika koji su radili u proce-

su proizvodwe na specifi~nim, ali razli~itim operacijama, pai onim kqu~nim, ali pre toga oni su obu~ili mla|u generaciju.Tada, naàlost, nismo imali mlade radnike. Pro{le godine za-poslili smo jednu grupu mladih, wih 174 od 18 do 25 godina. Tosu tehni~ari, pogonski tehni~ari i tehni~ari numeri~kih ma{i-na, ali i KV radnici. Obu~avani su ~etiri meseca, a programsmo radili preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Posle~etiri meseca poloìli su sve ispite i vrlo uspe{no rade odre-|ene, ~ak i odgovorne operacije. Ne kaèm da su odmah spremniza sve poslove i produktivnost koju su postizali wihovi prethod-nici, ali smo uspeli da na wih prenesemo specifi~na znawa iu~inili sve da se ne izgube.

Budu}i da nam je i plan uve}an, ove godine ponovo }emo uproces obuke ukqu~iti bar 200 mladih radnika, svih specijalno-

sti, i potom ih primiti da rade. Primili smo i nekoliko inè-wera i nameravamo da postepeno obnovimo i sav kreativan ka-dar. I ta znawa moraju se preneti na nekoga.

Va{a fabrika se modernizuje i nabavqa savremenu opremu.

– Da, posle 16 godina pokrenuli smo novi investicioni ci-klus. Pro{le godine prvi put smo uspeli da kupimo savremenuopremu – numeri~ke obradne centre. Kupili smo 21 ma{inu. Je-danaest je u avgustu pu{teno u proizvodwu, a za neki dan nam sti-è jo{ 10. Uloìli smo oko dva miliona evra i dobili opremuprakti~no najnovije generacije. Brè rade za 90 odsto nego ra-nije generacije tih ma{ina. Imamo nameru da ove godine inve-stiramo tri miliona evra i da kupimo jo{ 30 ma{ina, da moder-nizujemo termi~ku obradu i stvorimo uslove za obradu ner|aju-}eg ~elika. Time }emo ispuniti zahteve Remingtona da isporu~uje-

mo ove godine i takav proizvod. Tako|e, uloì}emo i u moderni-zaciju proizvodwe kundaka.

Ugovorom o konverziji duga dràva je pove}ala svoje u~e{}e u vlasni{tvu preduze}a odbrambene industrije

7/23/2019 032 Odbrana


snika da se urade jo{ neka poboq{awa i mislim da je to biloopravdano. Ispitivawa bi trebalo da se zavr{e po~etkom ovegodine a sve primedbe koje posle elaborata TOC-a budu usvajanena Vojnotehni~kom savetu ugra|iva}emo u prvoj seriji. Mislim daVojska nije ni{ta izgubila jer ona u tom periodu nije ni mogla da

se oprema. Va`no je da Zastava ima {ta da ponudi za vojnika 21.veka.

Da li je ta~no da neke zemqe, koje ele da kupe M21, uslo-vqavaju kupovinu opremawem na{ih oruànih snaga tom pu-{kom?

– Nije bilo tako direktnog uslovqavawa. Me|utim, refe-renca je da svako oru`je koje se izvozi treba da bude u vojsci ze-mqe koja ga izvozi jer je logi~no pitawe koje moè da postaviuvoznik – za{to se kod vas ne koristi. Za sada nam taj uslov nepravi problem. Na{a pu{ka je dobila potvrdu da ju je na{a voj-ska prihvatila i posle toga su neke zemqe kupile M-21 za regu-larnu vojsku, a koristi se i mirovnoj misiji u Iraku.

Ruski "kala{wikovi " iz serije AK 100 ura|eni u kalibru

Natoa nisu se pokazali uspe{nim. Kakva su va{a iskustva sa tim kalibrom na na{oj M21?

11

SEOBA TEHNOLOGIJA NA ISTOK

– Zapadni svet je ve} video potencijale na{e fa-brike i cele srpske odbrambene industrije tokomraznih poseta i preko na{ih proizvoda koje izvo-

zimo i prikazujemo po svetu, a mogli su da se uverei u to da postoji jak potencijal u znawu, kadru i ka-pacitetima. Posebno je va`no bogato iskustvostru~waka i radnika raznih profila i saznawe dami moèmo biti vrlo pouzdan partner za mnoge po-slove koje Nato ina~e poverava isto~nim zemqamajer tamo, osim kvaliteta, nalaze i niù cenu rada.

Rusi jesu napravili sistem AK101 i on se moè meriti sasvetskim re{ewima. Ipak, oni ne nameravaju da se dominantnobave sa kalibrom 5,56 mm jer kao i Amerikanci rade na novomkalibru, koji bi trebalo da bude izme|u 6 i 7 mm. Sem toga, Rusi-ja ima kalibar sli~an Natou – 5,45 mm, a kalibar Natoa razvilisu na svojim pu{kama da bi mogli da ih izvoze. Do sada su izvezlimale koli~ine, po mojim podacima nekoliko hiqada komada. Mo-`da nisu zadovoqni jer ceo sistem nije dovoqno ispitan.

Sistem kala{wikov jeste pode{en za mali kalibar, a pozna-to je da se za mali kalibar te{ko pravi automatika i tu je velikeprobleme imao i ruski konstruktor Kala{wikov kad je radio pu-{ku 5,45 mm. Tokom vi{e godina na{i konstruktori re{ili su sveprobleme. Mi smo imali novi model svakih pet godina. To su mode-li M-85, M-90, M-95 i sada M-21. Na novoj pu{ci je primewenosve {to je ranije na tim modelima ispitano. Novi su i materijalii dizajn, a sa plasti~nim oblogama i preklapaju}im kundakom pu-{ka je dobila nov, savremen izgled. Najva`nija je wena funkcio-nalnost. esto dobijamo i-mejlove sa ira~kog fronta u kojima se uve}ini slu~ajeva kaè da im je na{a pu{ka spasila ìvot – jer ni-je otkazivala. Pohvalu kvaliteta je prijatno ~uti. Tako|e, prili-kom isporuke koje smo imali pro{le godine za mirovne misije, do-bili smo potvrdu od inspektora koji su primali robu kod nas da suna{i proizvodi, posebno na{ mitraqez M-84, najboqi serijski

proizvedeni mitraqezi trenutno u svetu. Mi se trudimo da odrì-mo kvalitet. Imamo dobru zavr{nicu i sve materijale primewenekako treba. Ura|eni su propisno i svi termi~ki postupci pa na{aoru`ja – pu{ka, mitraqez i snajperska pu{ka – imaju dug vek ifunkcionalnost.

Mewa li se odnos dràvnih organa prema vojnim fabrika-ma? Postoji li jo{ bojazan oko proizvodwe i izvoza oru ja ili se ekonomski razmi{qa?

– Mislim da su dràvni organi, pre svega Ministarstvo zaprivredu, shvatili zna~aj odbrambene industrije i onoga {to do-nosi zemqi preko tehnolo{kog napretka i finansijskog efekta.Zato su nas i podràli pretpro{le godine odlukama sa sedniceod 10. marta. Tada je prihva}en program restrukturisawa {estpreduze}a odbrambene industrije. Zakqu~ci su bili vrlo korekt-

ni i ve}i deo Vlada je ispunila. Ispunila je, u ve}ini, finansij-sko restrukturisawe. Vlada je prihvatila da nas podrì u nared-nom periodu. Proletos smo se transformisali u akcionarsko dru-{tvo i 70 odsto kapitala ili akcija preduze}a pripalo je dràvi.Nedavno je konvertovan deo Zastavinih dugova prema MO, pa jeudeo dràvnog kapitala u Zastavi porastao na 88 odsto. Ispuwe-ne su i obaveze u vezi sa re{avawem programa vi{ka uposlenih.Ostalo je dug prema lokalnoj samoupravi.

Vlada je pomogla da se preduze}e modernizuje. Prihva}enisu programi koji su ura|eni zajedno sa Ministarstvom odbranei mi smo tada predvideli da se u modernizaciju fabrike u peri-odu za pet godina uloì milijardu i 123 miliona dinara. Pret-po{le godine Vlada nije mogla da nas kreditira. Pro{le smoo~ekivali da }emo od dràve dobiti povoqne kredite za moder-

nizaciju proizvodnih linija i krenuli smo sami da to radimo saprili~no skupim komercijalnim kreditima. Ve} smo pri kraju daprvi vratimo, a drugi smo tek uzeli. O~ekujemo da }e Vlada datisredstva iz fonda za odbrambenu industriju koji je predvi|enjednim zakqu~kom na sednici od 10. marta 2005. Napravili smopomak u modernizaciji, ali smo u{li u finansijske pote{ko}e.

Sa druge strane, na{e preduze}e nije ispunilo obavezu restruk-turisawe radene snage. Sproveli smo je samo delimi~no. Pretpro{legodine je, po raznim osnovama, iz preduze}a oti{lo oko 1.000, tako dasada imamo 2.700 radnika. Iako nas je za tre}inu mawe, mi i daqe nemoèmo da platimo poreze i doprinose. Dràva je krajem pro{le go-dine odradila jo{ jedan dug prema EPS-u i sada smo dosta rastere}e-ni. Mislim da je to uradila zato {to je shvatila zna~aj preduze}a.

Mira [VEDI]

Snimili G. STANKOVI]i D. BANDA

7/23/2019 032 Odbrana


Potpisani ugovori o konverziji potraìvawa Ministarstvaodbrane od preduze}a odbrambene industrije Srbije

DUGOVI PRETVORENI U ULOG

12

MINISTAR ODBRANEPRIMIO BUDU]E VOJNEPOSMATRAÊ U LIBERIJIMinistar odbrane Zoran Stankovi}

primio je 4. januara dvojicu pripadnikaVojske Srbije, koji putuju u Liberiju kaome|unarodni vojni posmatra~i misije Uje-diwenih nacija – UNMIL. Majori NenadPejin i Damir Slijep~evi} zavr{ili suodgovaraju}e pripremne kurseve u Holan-diji, Engleskoj i Finskoj. To im je prvi od-lazak u neku od me|unarodnih mirovnihmisija Ujediwenih nacija.

U mirovnoj misiji UN u Liberiji, ko-ja je zapo~ela oktobra 2003. godine, Mi-nistarstvo odbrane Srbije u~estvuje oddecembra iste godine. Na{ vojni kontin-gent u Liberiji broji {est ~lanova, a dosada su u toj zemqi boravila ukupno 23pripadnika Vojske Srbije.

S n i m i o

D .

B A N D A

Srbija i Nato

POÊTAK RADAU KOMITETIMASrbija od ove nedeqe u~estvuje u ko-

mitetima Natoa, koji su joj otvoreni nakonpristupawa Programu Partnerstvo za mir

(PzM). Weni predstavnici imaju prilikuda u~estvuje u radu nekoliko desetina ko-miteta u okviru Saveta za evroatlantskopartnerstvo (EAPC), zajedni~kog tela ~la-nica Alijanse i Partnerstva za mir, u ko-jem, nakon pristupawa Srbije, Crne Gorei BiH pro{log meseca, u~estvuje ukupno 49dràva – 26 ~lanica Natoa i 23 ~lanicePartnerstva za mir. U okviru tog tela Sr-bija }e svakog meseca u~estvovati na sa-stanku na ambasadorskom nivou, te na go-di{wem sastanku ministara spoqnih po-slova i odbrane.

Ambasador Srbije pri Natou Brani-slav Milinkovi} je 10. januara prvi put

u~estvovao na sastanku politi~kog komite-ta EAPC na nivou ambasadora. Na tom sa-stanku je Srbiji, Crnoj Gori i BiH upu}enadobrodo{lica kao novim ~lanicama.

– Zahvalili smo za prijem – rekao jeambasador Milinkovi} – i istakli da na-{e u~e{}e u Savetu i u Partnerstvu za mirpredstavqa priliku da produbimo dobreodnose s Natoom, oja~amo politi~ki dija-log i konsultacije s Alijansom, ostvarimosaradwu koja bi dovela do poboq{awareforme odbrane i doprinesemo stabili-zaciji i saradwi u regionu.

U raspravi su ambasadori velikogbroja ~lanica EAPC naglasili da su novedràve u sastavu PzM deo evropske poro-dice naroda. Oni su ih pozvali da koristeinstrumente PzM i obe}ali pomo} u da-qim integracijama.

Srpske diplomate u Briselu u~estvujui u raznim politi~ko-vojnim komitetima –za nau~nu saradwu, javnu diplomatiju iplanirawe civilne pomo}i, te u vojnim ko-mitetima u okviru kojih }e vojna lica izSrbije mo}i da razmewuju iskustva i rade

na zajedni~kim programima sa ostalim~lanicama Partnerstva za mir i Natoa.

Ambasador Branislav Milinkovi}:Ja~awe politi~kog dijaloga Srbije i Natoa

15. januar 2007.

DOGA\AJI

Ministar odbrane Zoran Stankovi} idirektori {est preduze}a odbrambe-ne industrije Srbije potpisali su ne-

davno ugovore kojima se potraìvawa Mini-starstva odbrane od tih preduze}a pretva-raju u trajni ulog Republike Srbije u wima.

Dugovi preduze}a prema Ministarstvuodbrane nastali su zbog nerazduènihavansa po ugovorima za isporuku naoruà-wa i vojne opreme, ugovora o pozajmici izameni naoruàwa i vojne opreme, ali i

kredita za obnovu poru{enih pogona datih1999. i 2000. godine, preko Srpske banke.Ukupna suma potraìvawa Ministarstvaodbrane, koja }e biti konvertovana, iznosi2.260.844.000 dinara.

U periodu od marta 2004. godine, kadaje Vlada Republike Srbije prihvatila In-formaciju o konceptu restrukturisawapreduze}a iz grupacije ”Odbrambena indu-

strija Srbije” i zatraìla da ministar od-brane u Savetu ministara dràvne zajedni-ce pokrene predlog da se donese odluka okonverziji svih dugova {est preduze}a na-menske prema Ministarstvu odbrane i Voj-sci, pa sve do februara 2006. godine, Mi-nistarstvo odbrane je u vi{e navrata poku-{avalo da stavi na dnevni red sednica Sa-veta ministara SCG odluku o konverziji.Ipak, tek je 1. februara 2006. godine Savetministara dràvne zajednice usvojio In-

formaciju o konverziji dugovawa preduze}aiz grupacije ”Odbrambena industrija Srbi-je” i ovlastio ministra odbrane da sa pred-uze}ima potpi{e pojedina~ne ugovore o kon-verziji dugovawa u trajni ulog u kapitalu.

Vlada Republike Srbije je, posle pre-stanka postojawa Saveta ministara SCG, ana predlog Ministarstva privrede, ponovorazmotrila probleme dugovawa namenskeindustrije i na sednici od 30. novembra2006. prihvatila informaciju o pomenutojkonverziji.

”Namenska industrija je strate{ki zna-~ajna za na{u zemqu i u narednom periodu}e, kao i do sada, imati punu podr{ku Vlade.

Nadam se da smo potpisivawem tih ugovorau~inili veliki korak ka daqem poboq{awurada te industrije”, rekao je ministar od-brane Zoran Stankovi}, koji je u ime Mini-starstva odbrane potpisao ugovore.

Ugovore sa ministrom Stankovi}empotpisali su direktori preduze}a: ”Zasta-va-oru ja” iz Kragujevca – Dragoqub Grujo-vi}, ”Sloboda” iz â~ka – Radomir Quji},”Milan Blagojevi} – Namenska” iz Lu~ana –Rado{ Milovanovi}, Holding kompanije”Kru{ik” iz Vaqeva – Jovan Davidovi},Kompanije ”Prva iskra – Namenska” iz Ba-ri~a – Stanoje Bio~anin i ”Prvi partizan”

iz Uìca – Dobrosav Andri}. S. SAVI]

7/23/2019 032 Odbrana


P E R S P E R

KLUB PORA@ENIHPi{eQubodragSTOJADINOVI]

ODa postavimo

ovde dva sasvim

jednostavna

pitawa: Ima li

Srbija snage za

bar jo{ jedan rat? Ako te snage

i sabere, pa sebi

na|e vojskovo|e,

pa krene u okr{aj

tro{e}i sve

resurse koje ima

i koje }e imati

– moè li sve to

preìveti i

uspraviti se na

noge?

V

Autor je komentator lista ”Politika“

13

eliki argentinski pisac Ernesto Sabato napi-sao je roman "O junacima i grobovima!" Po me-taforama, paralelama i parabolama, izgleda

kao da Ju`na Amerika nije preterano daleko. Gde godsu junaci, tu su i grobovi, u ~itavom "globalnom selu",i tu izuzetka nema.

No, da li se svojim sarkasti~nim ogledom Sa-bato usudio da skrnavi na~elno rodoqubqe, kao sve-tiwu u koju se ina~e ne sme dirati, makar i po cenu

ìvota? Wegova literarna igra je lucidna i surova,a u woj se istina najteè prihvata i najskupqe pla-}a. Ali i tamo, kao i ovde, patriotizam je mitski po-vezan sa smr}u. Otaxbina traì sve, i to joj se moradati, to je weno sledovawe.

Kad je izabran za predsednika SAD, Kenedi je upristupnom govoru rekao i ovo: Ne pitajte {ta Ame-rika treba da u~ini za vas, vidite {ta vi morate da u~inite za wu. Ova parafraza dela besede najmla-|eg lidera Amerike u wenoj istoriji nije samo reto-ri~ki obrt. Nego nagove{taj "upotrebe nacije" u ve-likim ratnim poduhvatima, pre svega u vijetnamskomglibu i porazu. Otaxbina, naravno, traì i velikere~i, pa ponekad i velika dela, mada vrlo ~esto pa-role zaklawaju vidike. Lak{e je odràti govor negore~. Lako je zapaliti mase da negde krenu, te{ko ih

je kontrolisati kad se vrate. Ako se vrate.taxbini, ili domovini posve}eni su najlep{istihovi. Kako i ne bi? Rodni kraj, horizonti,poznata mesta, reke i proplanci. Bosonogo de-

tiwstvo, tr~karawe za krpewa~om. Qubivoje R{umo-vi} je napisao mo`da najpoeti~niju pesmu o tim neis-kazanim treperewima: "Domovina se brani lepotom,i pesmom o nebu, sestrinom suzom, maj~inom brigomi onim bra{nom u hlebu..."

Tako to pesnik kaè, razbijaju}i na savr{en na-~in bar dve predrasude. Prva je da nema qubavi akose ne ratuje. I druga, da nema rata, ako se ne pogine.Zamislite, pesnik slavi ivot i kazuje deci kako sesve moè braniti zemqa. Da li ih je on, mo`da, po-gre{no nau~io?

U srpskoj istoriji ginulo se ~esto, masovno i pre-ko svake mere. Sve te `rtve, naravno, zasluùju neis-kazano divqewe, a neki od wih ve~nu ~ast i slavu. Srp-ski junaci i grobovi obeleìli su svaku na{u pro-{lost. Najmawe dva puta ginulo je pola mu{kog stanov-ni{tva Srbije. Najboqi, najja~i, najhrabriji, najumni-ji. Mo`da ne i najmudriji. Oni su na{li na~ina da pre-ìve, ina~e ne bi imao ko da se bavi podvizima.

U idili~nom razumevawu pro{losti, svaka po-gibija se ~ini opravdanom, a svako razarawe moglose videti i kao nacionalno ~eli~ewe. Tako je na ~e-stim tragedijama stvaran kult smrti. U takvoj atmos-feri ni{ta lak{e nego zloupotrebiti patriotizam.Neko je rekao da je "rodoqubqe ~esto uto~i{te hu-qa!" U to smo se i sami uverili, kada su posle pora-

za i sunovrata progla{avane pobede, a najgori sebevideli kao wihovi simboli.

I danas jo{ traju jaha~i apokalipse i tvorciNebeske Srbije, koji su se bezobzirno obogatili nasvekolikim razarawima i nebrojenim grobovima. Zawih je svaka besmislena smrt opravdana. Mo`da bioni opet na to stra{no trì{te izneli tu|e glave ibar jo{ jednom oplodili svoj ratni kapital.

Da postavimo ovde dva sasvim jednostavna pita-wa: Ima li Srbija snage za bar jo{ jedan rat? Ako te snage i sabere, pa sebi na|e vojskovo|e, pa krene u

okr{aj tro{e}i sve resurse koje ima i koje }e imati -moè li sve to preìveti i uspraviti se na noge? zgleda da je u oba slu~aja odgovor negativan, po-sebno u drugom. I taj odgovor, naravno, ne mo-è da bude adut srpskim neprijateqima.

Sve {to smo u posledwih petnaest godina poku{ali dabranimo silom - glatko smo izgubili. Sve {to smo mo-gli da sa~uvamo pame}u, branili smo sirovom snagom.

Neko je probao, one burne no}i petog oktobra2000. godine, da iz onda{weg General{taba sa~uvaMilo{evi}a upotrebom tenkova. Na sre}u, tada jevojska bila mnogo pametnija od svojih generala, i ni-je poslu{ala wihove sulude naredbe.

Mnogi od tih qudi, koji su bili gotovi da krenuoklopom na narod kako bi dokazali patriotizam, da-nas sede u Generalskom klubu i egleni{u o istome.

Neki su po~inili opasna krivi~na dela, nare|uju}ivojsci za koga da glasa, i hodaju}i po predizbornimva{arima kao me~ke, agitovali za svoga vo`da. Ni-{ta im se nije desilo, oni danas najboqe znaju {tabi vaqalo u~initi onda. Ali, onda nisu smeli, ilinisu mogli, danas ih niko vi{e ne slu{a.

No, za{to se ovde uop{te bavimo wima? Sve{to su branili, osim svojih stan~uga – izgubili su. Isada sede u Domu Vojske i uporno ozna~avaju novogna~elnika General{taba kao izdajnika. A ~ovek, zarazliku od wih, ni{ta nije izdao, niti prodao, nitiizgubio. Nije u sukobu ni sa kim, osim {to su oni "usukobu s wim". Nije potegao sabqu na narod. Ali, ni-je u tome stvar. Wemu najvi{e zameraju {to ama ba{nimalo ne li~i na wih. Jo{ mu samo to fali!

Srbiji su danas, vi{e nego ikada, potrebni ge-nerali ive vojske. Vaqda smo nabrali dovoqno pa-meti da se okanemo tmurnih mobilizacija i rastaka-wa jedinica, bri`nih majki koje dolaze na front iodvode ku}ama ~itave brigade.

Sve {to èlimo da sa~uvamo, moèmo samoupornom mudro{}u, sve {to moèmo zauvek da izgu-bimo moèmo posti}i samo ratom. To saznawe je na-{a pobedni~ka ratna snaga.

Oko nas ima mnogo la`nih junaka i pravih gro-bova. Ne zna se {ta je mrtvije i mra~nije. Kao da jeSabato pohodio Balkan i wegove tmurne katakombe.

A pesnik R{um kaè jo{: "Domovina se branilepotom, i ~a{}u i znawem, domovina se brani ì-votom i lepim vaspitawem!"

@ivotom, da. Ali samo dok on postoji.

I

7/23/2019 032 Odbrana


14

Premda su u modernizaciji svog

vazduhoplovstva ê{ka,

Ma|arska, Bugarska, Rumunija

i Hrvatska imale, svaka

za sebe, specifi~an put,

za sve wih su primetna i neka

zajedni~ka obele`ja. Jedno

od najva`nijih jeste ~iwenica da

su na{i susedi shvatili da bez

modernog vazduhoplovstva

nema napretka, pa ni

evroatlantskih integracija.

Gde je u svemu tome mesto Srbije

i wenog vazduhoplovstva?

P

15. januar 2007.

romocijom Nacionalnog investicionog plana na AerodromuBatajnica za na{e su vazduhoplovstvo najavqeni boqi dani.Me|utim, najavqeni remont i modernizacija desetak vazduho-plova ne predstavqa kona~no re{ewe za budu}i status vazdu-hoplovstva. To je samo prvi korak u revitalizaciji ovog vida

Vojske. Do sli~nog zakqu~ka do{le su i dràve iz na{eg okruèwa,koje su uloìle veliki trud i sredstva u modernizaciju vlastitogvazduhoplovstva. Pravilno uvi|aju}i mesto i zna~aj vazduhoplov-stva u fizionomiji reformisanih oruànih snaga, one su u~inileogroman iskorak u stvarawu savremenijih vazduhoplovnih snaga.Sloènost nabavki za potrebe vazduhoplovstva uslovila je ve}upomo} i aktivnije u~e{}e dràve. Novim pristupom, tako|e, pro-mewen je i odnos izme|u Vojske i dràve kojim je eliminisan starisistem “trebovawa – davawa“.

KVALITET UMESTO KVANTITETA

Iluzije da }e sa zavr{etkom hladnog rata vojni buxeti bitiznatno smaweni nestale su ve} u prvim godinama protekle decenije.Iako su vojske broj~ano smawene, izdvajawa za odbranu nisu bilaosetnije smawena, a u odre|enim slu~ajevima ona su i pove}ana.Najva`niji razlozi bili su reformske prirode, {to se posebno uo-

~avalo u isto~noevropskim zemqama. Profesionalizacija vojske,pra}ena ukidawem regrutne obaveze, ali i novi zadaci i izazovi,

P OT R E B A U M E S TO

U FOKUSU

OBN A VQAWE VO JN OG VA ZD U HOP LOVS TVA

P OT R E B A U M E S TO

7/23/2019 032 Odbrana


15

bene avijacije, morale da, uz odre|ene finansijske nadoknade, po-traè tu uslugu od susednih zemaqa. Daqe, ulazak te grupe zemaqau me|unarodne integrativne procese istovremeno je, mawe ili vi-{e, zna~io i u~e{}e u me|unarodnim intervencijama i mirovnimoperacijama {irom sveta. Jednostavan transport vojnika na odre-|enu lokaciju i wihova logisti~ka podr{ka podrazumevali su upo-trebu vojne transportne avijacije. Iako se anga`man te vrste avi-jacije, u odre|enim slu~ajevima, realizovao uz pomo} prijateqa,neretko se doga|alo i to da se na trì{tu iznajmquju transportniavioni za takve operacije.

Navedene supozicije bile su, dakle, samo neki od aspekata ob-ja{wewa za{to se u isto~noevropskim zemqama trenutno nabavqajusavremeni transportni i vi{enamenski borbeni avioni nameweniza{titi vazdu{nog prostora. I ne samo oni, ve} i transportni heli-kopteri koji imaju veliki zna~aj u svakodnevnom ìvotu jednog dru-{tva (medicinska evakuacija, tragawe i spasavawe, elementarne ne-pogode, gra|evinski radovi na nepristupa~nim lokacijama, i sl.).

PRVI U REFORMI

Prva zemqa koja je krenula u ozbiqnu reformu vlastitog va-zduhoplovstva bila je ê{ka. Delimi~na privatizacija vazduho-plovne industrije, po~etkom devedesetih godina pro{log veka, pra-}ena nastavkom doma}ih razvojnih programa (laki borbeni avionL-159), obeleìli su po~etak reforme. Sa po~etkom tranzicije izupotrebe su izba~eni svi borbeni avioni sovjetskog porekla, izu-zev lova~kih aviona MiG-21, koji su posluìli kao prelazno re-

SKUPQA VARIJANTA

Tokom vazduhoplovnog sajma Farnboro 2006. godine,gospodin Ake Svenson, jedan od visokih zvani~nika kompani-je SAAB, koja proizvodi gripene , izneo je procenu da }e ibalti~ke zemqe i Slovenija imati potrebu za borbenimavionima. Balti~ke zemqe se, ina~e, ve} godinama u za{titisvog vazdu{nog prostora oslawaju na pomo} partnera iz Na-toa. Slovencima tu uslugu za sada pruà Italija. Iz svegare~enog, moè se posredno zakqu~iti da koncept prepu{tawaza{tite vazdu{nog prostora nekom drugom nije pravore{ewe i da je to, po pravilu – skupqa varijanta.L U K S U Z A

AS-532 “kugar” su veoma moderni helikopteri.êtiri bugar ska “kugara” namewena su borbenomtragawu i spasavawu (foto: Eurocopter ).

L U K S U Z Akoji su stajali pred takvim armijama, zna~ili su i sasvim novu fi-zionomiju oruànih snaga, u kojoj je teì{te preba~eno sa kvantite-ta na kvalitet. Naravno, to je, bez izuzetka, iziskivalo znatnu po-dr{ku dràve i velika finansijska sredstva. Zbog toga je taj pro-ces, po pravilu, bio predmet rasprava na najvi{em dràvnom ni-vou. Zakqu~ci koji su usledili bili su, mawe ili vi{e, sli~ni i onisu nedvosmisleno ukazali da je reformski proces neophodan za dr-àvu i da novac za to, na ovaj ili onaj na~in, mora biti obezbe|en.

U strukturi tranzicionih buxeta posebno mesto zauzimala susredstva namewena opremawu i razvoju. Tako|e, osobeno je bilo istalno pove}awe procenta koji je izdvajan za te svrhe, delom zato{to je na po~etku bilo jasno da je to neophodno, a delom i zato {tosu s vremenom postajali jasni odre|eni propusti i pogre{ne pro-cene, zahtevaju}i ispravke. Kao jedan od primera pogre{nih pro-cena, ~ak i zabluda, moèmo navesti shvatawe o mestu i ulozi va-zduhoplovnih snaga, te pravcima opremawa i razvoja tog izuzetnoskupog vida. Teza da je u novim bezbedonosno-integrativnim proce-sima vazduhoplovstvo nepotrebno, nije se pokazala ta~nom.

To bi moglo da se ilustruje sa vi{e primera. Recimo, proce-na da dràva vi{e ne}e biti ume{ana u velike ratne sukobe nijetrebalo da zna~i da ta zemqa ne treba da ima suverenitet nad

svojim vazdu{nim prostorom. [tavi{e, to je vid me|unarodne oba-veze, zbog ~ega su pojedine zemqe, koje su se odrekle vlastite bor-

{ewe do nabavke novih borbenih aviona. Taj proces nabavke tra-jao je relativno dugo, jer su, u po~etku, postojale mnoge nedoumice:da li je uop{te potreban novi avion, kakav bi on trebalo da budei koje bi zadatke primarno trebalo da izvr{ava?

U ê{koj su tako ispitivane razne mogu}nosti: da li je boqekupiti polovne ili nove avione, ili ih mo`da treba iznajmiti od[vedske, Kanade, SAD ili Velike Britanije? Tu odluku, za nekoli-ko godina, odloìle su katastrofalne poplave iz 2002. godine, ko-je su ê{koj, prirodno, nametnule odre|ena buxetska preusmerava-wa. Kona~na odluka, u vidu iznajmqivawa 14 modernih aviona tipagripen , doneta je juna 2004. Na taj korak esi su se odlu~ili ponaj-pre zbog povoqnih uslova industrijske kooperacije koju su im ponu-dili {vedski proizvo|a~i. Ugovorom o lizingu, tj. iznajmqivawu,[ve|ani su se obavezali da }e deset godina, ta~nije do septembra2015, obezbediti kompletnu logisti~ku podr{ku (obuku, simulato-re, rezervne delove, zemaqsku opremu, itd.) za 21.000 sati naleta,dok }e êsi, osim posada, obezbediti gorivo i ubojna sredstva zaavione. Vrednost tog ugovora je 645 miliona evra, koje }e zakupacisplatiti u deset jednakih godi{wih rata (Flug Revue, 2/2005).

Me|utim, proces uvo|ewa gripena u naoruàwe ê{ke samoje deo ukupne modernizacije wihovih vazduhoplovnih snaga. Upore-

do su preduzete i mere obnavqawa helikopterske flote. Na imeruskog duga ~e{ko vazduhoplovstvo je, u proteklih nekoliko godina,

7/23/2019 032 Odbrana


dobilo 26 helikoptera – 16 transportnih (Mi-17) i 10 borbenih(Mi-24/35). Vrednost tog ugovora je 150 miliona evra. U krupnijenabavke spada i kupovina dva putni~ka aviona A-319, koji imajudvostruku ulogu: prevoz vojnih i dràvnih rukovodilaca, ali i

transport na udaqene lokacije {irom sveta na kojima su angaò-vani ~e{ki vojnici. Radi izvr{ewa posledweg zadatka êsi usko-ro planiraju i nabavku ~etiri do {est sredwih transportnih avi-ona. I ta nabavka obavi}e se sa istovremenim ciqem angaòvawavlastite industrije, a ne samo pukog opremawa. Naime, nabavkutih aviona êsi uslovqavaju upo{qavawem vlastitih vazduhoplov-nih kapaciteta, u ~emu }e verovatno i uspeti.

ZAMAJAC ZA DOMA]U PRIVREDU

Premda je gotovo odmah posle raspada Var{avskog ugovora Ma-|arska javno obznanila i promovisala svoje evroatlantske namere,to je nije spre~ilo da po~etkom devedesetih, na ime ruskog duga, pre-uzme 28 aviona tipa MiG-29. Uporedo sa tim procesom Ma|arska jeiz upotrebe po~ela da izbacuje starije borbene avione sovjetskeproizvodwe tipa Su-22, MiG-21 i MiG-23, jer je, posle iscrpnihanaliza, proceweno da oni nisu perspektivni za modernizaciju.

Opredeqewe za nabavku novog vi{enamenskog borbenog avi-ona Ma|arska je konkretizovala opredeqewem za JAS-39 gripen .Ugovor o lizingu 14 aviona (12 jednoseda verzije C i dva dvosedaverzije D) potpisan je decembra 2001, a polovina tih aviona ve}leti u sastavu 59. avio-baze u Ke~kemetu. U istoj jedinici jo{ uvekleti i skvadron aviona MiG-29. Ma|ari planiraju remont 14aviona MiG-29 koji }e, zajedno uz gripene , leteti u narednojdeceniji. Vrednost ugovora o nabavci gripena procewena je na210 milijardi forinti (oko 800 miliona evra). Oko 130 odsto togugovora bi}e pokriveno industrijskom kompenzacijom, takozvanimofset aran`manom.

U Ma|arskoj se dugo ve}alo o toj odluci, ali je, logi~no, pre-vagnuo ekonomski faktor. Naime, kako tvrdi ma|arska revija Busi-

ness Hungary (4/2002), taj ofset ugovor }e doneti zna~ajan izvozma|arskih proizvoda u [vedsku, zatim {vedske investicije u Ma-|arskoj i u~e{}e ma|arskih proizvo|a~a u izradi samih avionskihkomponenata. Takav pristup je pravi zamajac za ma|arsku privre-du, jer se za u~e{}e u tom programu kandidovalo mnogo firmi. Ka-ko je procenila navedena revija, posledica bi mogla da bude otva-rawe i 8.500 novih radnih mesta. Iz ovog se vidi da se odnosi voj-ske i dràve, kada je re~ o velikim vojnim nabavkama, vi{e ne svo-de na relaciju “nama to treba, a vi nam dajte pare“. Kao {to se vi-di, taj odnos je znatno sloèniji i ukqu~uje mnogo vi{e faktoranego {to se u prvi mah to naslu}uje.

Me|utim, dok je sa ekonomske strane ugovor sli~an onomostvarenom sa ê{kom, neki tehni~ki detaqi na samim avionimase razlikuju. Ma|arski avioni imaju {iri asortiman precizno vo-|enih ubojnih sredstava za dejstvo po ciqevima na zemqi, poseduju

prikqu~ak za dopunu gorivom u vazduhu i ne{to savremeniju elek-tronsku opremu. Tako|e, Ma|ari }e, za razliku od êha, posle is-teka desetogodi{weg ugovora, postati vlasnici tih aviona.

Ja~awem borbene avijacije nisu zaboravqene ni druge, nemawe va`ne vazduhoplovne jedinice. Ma|arska u Solnoku drì je-dan operativni skvadron transportnih helikoptera Mi-8/17 iskvadron borbenih helikoptera Mi-24. Transportna avijacija sa-stavqena je od pet aviona AN-26, od kojih je jedan kupqen pre dvegodine. U planu je obnavqawe transportne flote.

ISKUSTVA BUGARSKE I RUMUNIJE

Bugarska je dràva koja je za izuzetno kratko vreme potpisalavi{e velikih ugovora o modernizaciji vojnog vazduhoplovstva.

Za sada je najvredniji onaj o kupovini 12 vi{enamenskih he-

likoptera AS-532 superpuma/kugar i {est mornari~kih AS 565pan-ter . Ugovor potpisan sa “Evrokopterom” januara 2005. “teàk” je

360 miliona evra. Prvi helikopteri AS-532 ve} su stigli u Bugar-sku. etiri helikoptera bi}e namewena za borbeno tragawe i spa-savawe, a ostatak su klasi~ne transportne verzije. Uporedo sa ku-povinom novih helikoptera Bugari su, 21. februara 2006, potpi-sali i ugovor o modernizaciji {est transportnih helikoptera Mi-17 i 12 borbenih helikoptera Mi-24 D/V. Nosilac posla je izra-

elska vojna industrija, a vrednost ugovora je 57 miliona evra. Sa-mo nedequ dana ranije, ta~nije 14. februara, sklopqen je i spora-zum o kupovini pet modernih transportnih aviona C-27J spartan,koji se proizvode u Italiji. Procewena vrednost posla je 171 mi-lion evra ( Air Forces Monthly, oktobar 2006).

Ipak, sve to je prava “sitnica” naspram konkursa za novi vi-{enamenski borbeni avion. Procewuje se da bi Bugarska mogla danabavi od 16 do 20 novih aviona, {to sa propratnom opremom,obukom, rezervnim delovima i naoruàwem iznosi najmawe jednumilijardu ameri~kih dolara. Glavni konkurenti u toj trci su {ved-ski gripen i ameri~ki avioni F-16 i F/A-18. Posle zahteva za da-vawe informacija, {to je ina~e prvi korak u takvim poslovima,usledili su i prvi sastanci, u kojima su vlade zemaqa proizvo|a~aponudile varijante industrijske kooperacije i na~ine ulagawa uBugarsku. Kona~na odluka o tipu aviona koji }e uzeti Bugari, vero-vatno }e se znati za godinu do dve, {to je uobi~ajen period.

Do uvo|ewa u naoruàwe novih aviona, bugarsko nebo }e idaqe ~uvati eskadrila lovaca tipa MiG-29. Da bi uspe{no izvr-{avali te zadatke, u saradwi sa ruskom avio-industrijom Bugaritrenutno remontuju 16 takvih aviona. Za te svrhe izdvojeno je 48miliona dolara. Ugovor je potpisan 4. marta 2006. godine (www.mi-lavia.net )

Vredni pomena su i neki “mawi” programi modernizacije, ukoje spada kupovina {est {kolskih aviona PC-9 (oko 30 milionaevra), {est helikoptera Bel-206 i modernizacija 12 {kolsko-bor-benih aviona L-39.

Zajedno sa ê{kom i Rumunija je predvodila u modernizacijivlastitog vazduhoplovstva, iako je izabrala donekle druga~iji put.Rumuni su se, za razliku od drugih korisnika aviona MiG-21, ume-

sto izbacivawa iz operativne upotrebe – odlu~ili za wihovu mo-dernizaciju. Osavremewivawe tih aviona povereno je izraelskoj

U FOKUSU

15. januar 2007.16

7/23/2019 032 Odbrana


vazduhoplovnoj industriji. Po ceni od 358 miliona dolara, od1995. do 2002. Rumuni su modernizovali 110 aviona MiG-21. Bor-bene mogu}nosti tih aviona podignute su na znatno vi{i nivo. Na-let je pove}an tri puta, organizovano je vi{e zajedni~kih ve`bi sa~lanicama Natoa, a ceo leta~ki i tehni~ki sastav osposobqen je,iako na staroj platformi, za eksploataciju najsavremenijih vazdu-hoplovnih tehnologija. I pored dobrih strana tog programa, nesme se izgubiti iz vida ~iwenica da je u udesima u Rumuniji dosadaizgubqeno jedanaest modernizovanih aviona.

Delom zbog toga, a delom i zbog isticawa ìvotnog veka tihaviona, Rumunija priprema tender za nabavku novog vi{enamen-skog aviona. Iako jo{ uvek nisu precizno definisane potrebe, ve-}ina stru~nih izvora pomiwe 48 letelica. U izjavi datoj 8. novem-

bra 2006, rumunski ministar odbrane Sorin Frunzaverde potvr-dio je plan nabavke novih vi{enamenskih aviona. Kona~an zahtev

bi}e zaokruèn ove godine, a o~ekuje se da }e se sa wegovom rea-lizacijom zapo~eti 2010. godine. Program nabavke novih vi{ena-menskih aviona bi}e najskupqi u istoriji Rumunije. Ukupna plani-rana izdvajawa za modernizaciju vazduhoplovstva, u narednom pe-riodu, trebalo bi da dostignu brojku od 4,8 milijardi evra.

Za rumunsko vazduhoplovstvo veoma zna~ajan program bila jei modernizacija transportno-borbenih helikoptera IAR-330 puma .Ukupno je, u saradwi sa izraelskom vazduhoplovnom industrijom,

modernizovano 25 helikoptera po ceni programa od 191 miliondolara (prema podacima koje je iznela Agentia Spatiala Romana).Izraelci su bili partneri i u modernizaciji {kolsko-borbenogaviona IAR-99. Za podr{ku jedinica koje u~estvuju u mirovnim misi-jama u SAD nabavqena su ~etiri polovna aviona tipa herkules .Polovinom decembra odlu~eno je i da se kupi sedam sredwih tran-sportnih aviona tipa C-27J. Kako prenosi Aviation Week & SpaceTechnology, ukupna vrednost posla iznosi 220 miliona evra.

NOVI HELIKOPTERI

Svoje vojno vazduhoplovstvo Hrvatska je mahom stvorila kupo-vinom polovnih vazduhoplova iz vi{kova nekada{weg Isto~nog blo-ka. Danas je situacija sasvim druga~ija; u dokumentu kojim se plani-ra strate{ki razvoj Hrvatske vojske, a koji prenosi Jane’s DefenceWeekly, jasno je izraèno opredeqewe za kupovinom novih vazduho-

plova. Prvi konkretan korak ve} je napravqen. Na ime ruskog dugauskoro u Hrvatsku stiù prvi od deset transportnih helikoptera ti-pa Mi-171 [, koji su, po svojoj opremi, kompatibilni sa standar-dima Natoa. Vrednost tog ugovora, potpisanog po~etkom juna 2006,prema ruskom “Komersantu“, iznosi oko 65 miliona dolara.

Tokom pro{le godine Hrvatska je pokazala zanimawe i za vi-{enamenske borbene avione gripen . Prema zvani~nim podacimawihovog ministarstva odbrane, Hrvatskoj je potrebno 12 novih vi-{enamenskih aviona, koji }e 2011. zameniti avione MiG-21. Po-red gripena u razmatrawu su i avioni F-16, bilo da je re~ o novimili polovnim aparatima.

Zanimqiv detaq je i opredeqewe Hrvatske da sama nastavida {koluje pilote. Za tu svrhu je, krajem devedesetih godina pro-{log veka, nabavqeno 20 turboelisnih pilatusa PC-9 (okvirna

vrednost oko 100 miliona dolara), a u planu razvoja predvi|a sei nabavka ~etiri savremena mlazna {kolska aviona, koji bi slu-ìli kao prelazna stepenica za vi{enamenski borbeni avion.

Premda je u modernizaciji svog vazduhoplovstva svaka od po-menutih dràva imala specifi~an put, koji ne treba nekriti~kikopirati, primetna su neka zajedni~ka obele`ja. Naime, velikenabavke za potrebe vazduhoplovstva su, po pravilu, bile pra}enedugotrajnim javnim debatama. Ipak, svuda je, na kraju, preovladaloshvatawe da je modernizacija vazduhoplovstva neophodna, pogoto-vo sa aspekta evroatlantskih integracija. To, me|utim, nije auto-matski zna~ilo da su te dràve, mahom ~lanice Natoa, bile prisi-qene da vazduhoplove kupuju iskqu~ivo od vode}ih zemaqa Alijan-se. Zato je opredequju}i faktor za tu modernizaciju bio pre eko-nomske nego politi~ke prirode, o ~emu svedo~i niz aran`mana na-pravqenih na bazi industrijske kompenzacije i naplate starih du-

govawa. Zato je logi~no da u ugovarawu takvih poslova najve}i te-ret preuzimaju predstavnici vlada, privrednih komora i ekonom-skih subjekata, a ne pripadnici vojske. Takav pristup utoliko jezna~ajniji pogotovu ako se ima u vidu ukupna visina investicija zamodernizaciju vazduhoplovstva, koja ni u jednom pomenutom slu~ajune}e biti ispod – jedne milijarde ameri~kih dolara!

U tom kontekstu, izdvajawe 30 miliona evra iz Nacionalnoginvesticionog plana, namewenih remontu desetak vazduhoplova srp-skog vazduhoplovstva, izgleda zaista skromno. Premda je to veomapozitivan korak, pogotovu ako se zna da se u na{e vazduhoplovstvodecenijama nije ulagalo ni{ta – period pred nama }e, hteli to dapriznamo ili ne, ipak traìti ve}a ulagawa. A najve}a ulagawa bi-}e, kako su to i na{e kom{ije primetile, ukoliko se svaka vazduho-plovna usluga bude kupovala – bilo da je re~ o kontroli vazdu{nogprostora, tragawu i spasavawu ili transportu vojnika...

Mr Slavi{a VLAÎ]

17

Iako generacijski stariji MiG-29 je po nekim elementima moderniji od “gripena”, kao {to je to slu~aj sa ni{anomna kacigi pilota

Prvi ~e{ki “gripen” isporu~en je samo 11 mesecinakon potpisivawa ugovora

Snimio Slavi{a VLAÎ]

7/23/2019 032 Odbrana


18

Kako }e Kopnena vojska izgledati za nekoliko meseci?

Odgovor na to pitawe potraìli smo u Komandi Kopnenih snaga, ~ijisastav predstavqa jezgro iz koga }e se formirati nova Komanda Kopnenevojske, sa sedi{tem u Ni{u. O sastavu, veli~ini, naoruàwu i opremi,organizaciji, qudskim resursima, ukqu~ivawu u integracione procese,

transformaciji Kopnene vojske i drugim pitawima, razgovarali smo sa ko-mandantom Kopnenih snaga general-potpukovnikom Mladenom ]irkovi}em, za-menikom komandanta general-majorom Vladimirom Stojiqkovi}em, na~elni-kom Odeqewa za qudske resurse pukovnikom Vojinom Jondi}em i na~elnikomOdeqewa za vezu i informatiku pukovnikom Radojkom Nikoli}em.

KOMANDA U NI[U

Zna~ajne izmene u organizaciji Kopnene vojske po~ele su pre dve godine,kada su rasformirani sektor KoV u General{tabu i vi{e korpusa. JediniceKopnene vojske tada su u{le u sastav novoformiranih Kopnenih i Operativ-nih snaga i ve} postoje}eg Novosadskog korpusa. Konstituisawe komandi Kop-nenih i Operativnih snaga predstavqalo je samo me|ukorak u formirawu vi-dovske komande Kopnene vojske.

Planirano je da komanda Kopnene vojske bude formirana do kraja fe-bruara 2007. godine i preuzme komandovawe i nadle`nosti u osposobqa-vawu, razvoju, opremawu, usavr{avawu svih rodova i slu`bi Kopnene vojskei druge zadatke tog vida na{ih oruànih snaga. Za{to je Ni{ izabran za se-di{te Komande Kopnene vojske? “Jedan od razloga” – odgovara general-pot-pukovnik Mladen ]irkovi} – “leì u svetskom trendu da se svi nivoi koman-dovawa ne koncentri{u na jednom mestu. S druge strane, Ni{ ima jedin-stven geostrategijski poloàj u dràvi i na Balkanu i mogu}nost da se iz tog

grada dobro prati aktuelna situacija na jugu Srbije, u Kopnenoj zoni bez-bednosti i na administrativnoj liniji prema Kosmetu. Nije bez zna~aja ni

15. januar 2007.

REORGANIZACIJA KOPNENE VOJSKE

OSLONACODBRANEZEMQE

U doktrinarnim dokumentima

i strategijskim opredeqewima

Kopnena vojska zadràla je

najzna~ajnije mesto u Vojsci Srbije,

a samim tim i u odbrambenom

sistemu na{e zemqe. Pomenuta

~iwenica ne predstavqa novinu,

ali proces reorganizacije

u kome se Kopnena vojskatrenutno nalazi mewa mnogo toga

i to iz korena. Ve} izvedene,

nastupaju}e i predvi|ene promene,

u organizaciji Kopnene vojske,

strukturi komandi i jedinica,

mestu i ulozi pojedinih rodova i

drugim elementima funkcionisawa

ovog vida oruànih snaga,

govore da skoro ni{ta vi{e

ne}e biti isto.

7/23/2019 032 Odbrana


19

}e odeqewe za civilno-voj-ne odnose imati zna~ajnuulogu u saradwi Kopnenevojske sa civilnim struktu-

rama.

MODULARNOST

I SAMOSTALNOST

Kopnenu vojsku ~ini}eKomanda (Ni{), specijalnabrigada (Pan~evo i Ni{),~etiri brigade KoV (Prva –Novi Sad, Sremska Mitro-vica, Ba~ka Topola, Pan~e-vo i [abac, Druga – Kra-qevo, Ra{ka, Novi Pazar iVaqevo, Tre}a – Ni{, Zaje-~ar i Prokupqe i etvrta –Vrawe i Leskovac), arti-qerijska brigada (Aleksi-nac i Ni{), nekoliko samo-stalnih bataqona i re~naflotila.

Zna~i, komandant Kopnene vojske ima}e na direktnoj vezine vi{e od deset brigada i bataqona. O kakvoj je zna~ajnoj pro-meni re~, govori podatak da je samo general-potpukovnik Mla-den ]irkovi}, u trenutku formirawa Kopnenih snaga (25. fe-bruar 2005), komandovao sa 15 brigada, 16 samostalnih bata-qona i 28 razli~itih sastava. Kada se ovom broju dodaju i jedi-nice Operativnih snaga i Novosadskog korpusa, dobija se za-ma{an zbir od stotiwak brigada, samostalnih, dopunskih i gra-

ni~nih bataqona i drugih vojnih kolektiva. U me|uvremenu, Kop-nene snage su, na primer, izvele 164 organizacijsko-mobiliza-cijske promene, u kojima su mnoge jedinice rasformirane, pre-formirane ili prepot~iwene, tako da je i znatno smawen wi-hov broj.

Nova struktura Kopnene vojske treba da zaìvi do sredineidu}e godine, a neke od brigada, poput Specijalne i Prve bri-gade KoV, ve} su konstituisane. Zanimqivo je da }e komande bri-gada, tako|e, biti organizovane po funkcionalnom principu, teda }e i komande bataqona imati sli~nu strukturu.

Va`na odlika brigada u odnosu na Komandu Kopnene vojskei bataqona u odnosu na komandu brigade jeste ve}a samostal-nost. S tim ciqem promewen je i sistem logistike, tako da }esvaki garnizon imati logisti~ki sastav, koji }e obezbe|ivati

sve jedinice na odre|enoj teritoriji. Bataqoni i jedinice ima-}e sposobnost modularnosti, {to zna~i da se ti sastavi mogu

19

to {to Ni{ ima dobre komunikacijske veze, aerodrom i kva-litetnu infrastrukturu”.

Definitivni formacijski izgled nove komande bi}e poznatuskoro, mada ve} postoje jasne naznake kako }e ona izgledati.Komanda Kopnene vojske ustroji}e se po funkcionalnim elemen-tima i tako slediti primer General{taba Vojske Srbije. Ona}e imati devet odeqewa (L1 – qudski resursi, L2 – izvi|awe iobave{tajni rad, L3 – operativni poslovi, L4 – logistika, L5

– razvoj, L6 – veza i informatika, L7 – obuka, L8 – civilno-vojni odnosi i L9 – finansije), zaduèna za odre|ene resore ukomandovawu i izvr{avawu zadataka, Odsek za vojnopolicijskeposlove i Tim za saradwu sa Kforom.

Tim za saradwu sa Kforom je privremenog trajawa i po-stoja}e sve dok bude aktuelan zadatak odràvawa odnosa sa me-|unarodnim snagama na Kosmetu.

U ovom trenutku postoje nedoumice vezane za odeqewe kojese bavi obukom. Naime, novoformirana Komanda za obuku idoktrinu preuze}e Nastavne centre, osposobqavawe pojedina-ca i osnovnu obuku vojnika na odsluèwu vojnog roka, vojnika pougovoru i podoficira. Samim tim postavqa se pitawe kolikotreba da bude razvijeno odeqewe za obuku u Komandi Kopnenevojske.

[ta je to su{tinski novo u strukturi Komande Kopnene voj-ske? U podeli najodgovornijih du`nosti, pored komandanta i za-menika komandanta, uvodi se i nova funkcija na~elnika {taba,koji }e biti nosilac organizacije poslova u Komandi i objedi-wavati rad svih odeqewa. Odeqewe za finansirawe izdvojenoje iz logistike, ~ime dobija na zna~aju pra}ewe realizacije,planska i zakonita upotreba odobrenih finansijskih sredstava.U odnosu na postoje}ih {est odeqewa u Komandi Kopnenih snaga,formira}e se i dva potpuno nova za razvoj i civilno-vojne od-nose. Jasno je da }e odeqewe za razvoj voditi ra~una o osavre-mewivawu naoruàwa i opreme, kompatibilnosti sa partneri-ma u svetu i novinama u kopnenim vojskama svetskih armija, dok

GRANICE BEZ VOJNIKA

Kopnena vojska ne}e vi{e obezbe|ivati granice na{ezemqe. Kraj 2006. godine ozna~i}e i zavr{etak primopredajeizme|u grani~nih jedinica Vojske Srbije i MUP-a na dràvnojgranici prema Bosni i Hercegovini, dok }e se u prvim meseci-ma 2007. obaviti primopredaja na granici prema Makedoni-ji. Na taj na~in ispuni}e se evropski standard da graniceobezbe|uje policija.

Administrativna linija prema Kosmetu definisana je po-sebnim ugovorima i razlozima, tako da }e Vojska Srbije, za-jedno sa drugim snagama bezbednosti Republike Srbije, na-staviti da izvr{ava taj zadatak.

General-potpukovnikMladen ]irkovi}

7/23/2019 032 Odbrana


modelovati i kombinovati u formirawu najpodesnijeg takti~kog

sastava za izvr{avawe konkretnog zadatka.Koja je uloga rodova i slu`bi u budu}oj Kopnenoj vojsci?Jedno je sigurno, Kopnena vojska }e biti nosilac razvoja rodovape{adije, oklopno-mehanizovanih jedinica, artiqerije, inì-werije i atomsko-biolo{ko-hemijske odbrane. Pe{adija, kaokraqica rata, ostaje osnovni rod Kopnene vojske, zato {to onau izvr{avawu namenskih zadataka eksploati{e podr{ku i sadej-stvo ostalih vidova, rodova i slu`bi. Novost je da }e svaka bri-gada KoV u svom sastavu imati po dva pe{adijska bataqona, raz-li~itog stepena razvijenosti.

Pa`wu privla~i ~iwenica da u Kopnenoj vojsci postoji za-sebna artiqerijska, ali ne i zasebna oklopno-mehanizovanabrigada. “Sada u svakoj od brigada” – govori general ]irkovi}– “imamo po jedan tenkovski bataqon i u wih smo rasporedili

sve perspektivne tenkove koje imamo. Brigade,tako|e, imaju artiqerijske divizione, ali,ipak smo se opredelili i za artiqerijsku bri-gadu, u kojoj su grupisani artiqerijski siste-mi ve}eg kalibra i dometa. Jednostavno, ni-smo eleli da ostavimo Kopnenu vojsku bez do-bre vatrene podr{ke, u situaciji kada vazdu-hoplovstvo ne moè da pruì svoj puni dopri-nos na tom planu”.

Inìwerija i ABHO imaju posebno zna-~ajnu ulogu s obzirom na angaòvawe Kopne-ne vojske prilikom pruàwa pomo}i organi-ma vlasti u prevenciji i uklawawu posledicaprirodnih katastrofa i akcidenata. U ovom

trenutku aktuelna je i ideja o prerastawu kru-{eva~kog Centra za usavr{avawe kadrova u

TEMA

INFORMATI^KI AMBIJENT

U okviru reorganizacije Kopnene vojske ukazala se po-treba i za novim i funkcionalnijim re{ewima u oblasti te-lekomunikacija i informati~ke podr{ke. Novi pristup ogle-da se u ~iwenici da je prvi put formiran jedinstven organ zatelekomunikacije i informatiku (od operativnog do takti~kognivoa), {to govori o sve ve}em zna~aju informati~ke podr-{ke, bez koje je nezamislivo planirawe i vo|ewe operacija.

“U strukturisawu jedinica veze” – kaèna~elnik Odeqewa za vezu i informatiku pu-kovnik Radojko Nikoli} – “po{tovan je prin-cip visoke fleksibilnosti, mada je re{eweda jedinica veze brigade KoV bude ranga vo-da, isuvi{e skromno. Pred nama stoji potre-ba opremawa savremenom telekomunikacio-nom i informati~kom opremom, kako bi stvo-rili informati~ki ambijent u kome bi kori-snicima, pored za{tite i prenosa informa-cija, ponudili i {irok spektar telekomuni-kacionih usluga. U predstoje}em periodu rodveze i slu`ba informatike ima}e dodatneizazove, ali s osloncem na raspoloìveskromne materijalne i visokokvalitetne qud-

ske resurse sigurno }e odgovoriti o{trimzahtevima komandovawa”.

Regionalni centar ABHO, koji }e se baviti za{titom i osposo-bqavawem stanovni{tva i ~lanova razli~itih struktura za od-branu od havarija i drugih nevojnih opasnosti.

OBUKA PREMA NOVIM ZAHTEVIMA

U sastavima Kopnene vojske izvodi}e se obuka odeqewa, vo-da, ~ete i vi{ih nivoa organizovawa, dok }e osposobqavawe po-jedinaca preuzeti Komanda za obuku i doktrinu i weni nastavnicentri. Planira se da i u procesu osposobqavawa zaìve odre-|ene izmene, usmerene prema ve}em kvalitetu i racionalizacijiobuke. “Sve {to je bilo pozitivno u dosada{wem sistemu obuke”

7/23/2019 032 Odbrana


– tvrdi general-major Vladi-mir Stojiqkovi} – “zadrà-}emo i dograditi, pogotovo udelu objediwavawa obuke vi-

{e generacija i integracijeobuke razli~itih specijalno-sti, rodova i slu`bi”. Kopne-na vojska ima dobro ure|enepoligone i streli{ta za iz-vo|ewe obuke kao {to su“Pasuqanske livade”, “Me-|a” i “Peskovi”, a nedavno jeu ni{koj kasarni “Mija Sta-

nimirovi}” izgra|en kontrolni punkt, gde se vojnici i stare{ineuve`bavaju za u~e{}e u mirovnim misijama.

Nema sumwe da }e pristupawe Programu Partnerstvo zamir uticati i na izvo|ewe borbene obuke. “U~e{}e u mirovnimmisijama” – nagla{ava general ]irkovi} – “zahteva da u proce-su osposobqavawa usvojimo nova znawa, jezike i standarde kojivaè i za pripadnike drugih oruànih snaga. Na{a je prednost{to u Kopnenoj zoni bezbednosti imamo svojevrstan poligon izadatke, koji su uveliko sli~ni operacijama za o~uvawe mira usvetu. Ohrabruje {to za izvr{avawe tog zadatka svakodnevnodobijamo pohvale od komandanta Kfora i wegovih saradnika”.

Tehni~ka opremqenost Kopnene vojske uvek je zavisila odmaterijalnih mogu}nosti dru{tva. Tako je i danas, kada se wenipripadnici opredequju za prioritete i realno mogu}e pravceusavr{avawa i poboq{awa u vidu dobre za{titne opreme i sa-vremenih telekomunikacionih i osmatra~kih sredstava. U planuje opremawe bespilotnim letelicama, {to }e omogu}iti dobija-we kvalitetnih informacija sa terena. Ipak, u celini gledano,reorganizacija Kopnene vojske ne}e doneti ni{ta novo u naoru-àwu i vojnoj opremi, ako se u “novo” ne ra~una osloba|awe od

brojnih neperspektivnih sredstava, poput zastarelih transpor-tera OTM60 ili tenkova T55.

Projekat modernizacije tenka M84 odloèn je za neka bo-qa vremena. “Taj projekat je odli~an” – kaè general ]irkovi} –“i predvi|a zna~ajna poboq{awa, ali …”. Naravno, “ali” su

finansijska sredstva, jer bi u narednih desetgodina u modernizaciju tenkova trebalo ulo-ìti kompletan jednogodi{wi vojni buxet.Kako zadràti i uve}ati borbenu mo} Kopne-ne vojske u uslovima evidentne tehnolo{kestagnacije? Odgovor se traì u efikasnomkori{}ewu perspektivnih i pouzdanih borbe-nih sistema i sredstava koja imamo, osavre-mewivawu u granicama materijalnih mogu}no-

sti, sve ve}oj zastupqenosti profesionalnogkadra i vrhunskoj osposobqenosti. Na daqirazvoj Kopnene vojske utica}e ukqu~ivawe na-{e zemqe u integracione procese i oprede-qenost wenih pripadnika da predanim i efi-kasnim izvr{avawem zadataka daju {to ve}idoprinos na tom planu. Izvesno je da pripad-nici Kopnene vojske imaju potencijal i spo-

sobnosti da odgovore svim izazovima u odbrani zemqe i izvr-{e sve predvi|ene misije. Nova organizacija Kopnene vojskegarantuje, s obzirom na fizionomiju savremenog rata i borbe-nih dejstava, da }e ona biti nezamewivi ~inilac borbene sna-ge i odlu~nosti Vojske Srbije.

Zoran MILADINOVI]

Snimili D. BANDAi Z. PERGE

21

KADROVSKI POTENCIJAL

Pravilno upravqawe qudskim resursi-ma predstavqa jedan od va`nih ~inilaca ureorganizaciji Kopnene vojske. “Period u ko-me je rukovo|ewe kadrom” – govori na~elnikOdeqewa za qudske resurse pukovnik VojinJondi} – “predstavqalo puko raspore|iva-we, nepovratno je iza nas. Nastojimo da raz-vijemo nov sistem upravqawa qudskim resur-

sima, u skladu sa radnim, stru~nim i intelek-tualnim sposobnostima svakog pojedinca”.Problema u kadrovskoj problematici

ima i wihovo re{avawe bi}e i jedan od naj-va`nijih zadataka Kopnene vojske u 2007. go-dini. Osnovni problemi vezani su za “struk-turalni problem kadra”, to jest ~iwenicu dau novom izgledu Kopnene vojske ima forma-cijskih mesta oficira i podoficira koja nemogu biti popuwena i pored toga {to broj~ano gledano imamokadra u “vi{ku”. Po re~ima pukovnika Jondi}a, analize govo-re da }e biti potrebno pet godina kako bi se popunila mestaoficira za koja je predvi|en neki od stepena poslediplom-skog usavr{avawa. Procene ukazuju da }e biti pote{ko}a i upribavqawu kadra vojnika po ugovoru, s obzirom na projekto-

vani ciq potpune profesionalizacije.

General-majorVladimir Stojiqkovi}

7/23/2019 032 Odbrana


22

Sve izraèniji u svakodnevnom ìvotu,savremeni bezbednosni izazovi,

ponajpre globalni terorizami organizovani kriminal, uslovili suda nekada skrivene i tajne delatnosti

na{e vojnoobave{tajne slu`be, posebnoobuka wenih pripadnika, budu prili~nootvorene za javnost. Kako nagla{avaju

stru~waci, bez obzira na to {to subrojni obave{tajni poslovi

u ve}ini armija sveta konspirativni,va`no je da u odre|enim oblastima

rada ipak budu izloèni javnoj kritici.

C

15. januar 2007.

entar za usavr{avawe kadrova vojnoobave{tajne slu`be na-

lazi se u sastavu Vojnoobave{tajne agencije Ministarstvaodbrane Republike Srbije. Ustanova nastavqa tradiciju Bez-bednosnoobave{tajnog {kolskog centra iz Pan~eva, koji je do2002. godine obu~avao pripadnike vojne obave{tajne i bez-

bednosne slu`be. Posle tog perioda razdvojene su obave{tajna ibezbednosna delatnost u Vojsci, {to je dovelo do formirawa dvasamostalna centra za obuku, {kolovawe i usavr{avawe stare{i-na na Bawici.

SPECIJALISTI^KI KURSEVI

Uspeh u obuci Centra, kako tvrdi na~elnik pukovnik doc. drDragan @ivkovi}, uvaàvaju i na{i partneri iz evropskih bezbed-nosnih integracija. U toj ustanovi su tokom proteklih nekoliko go-dina realizovana vi{e od 23 specijalisti~ka kursa – za izvi|a~ke

jedinice srpske vojske, za poslove u Vojnoobave{tajnoj agenciji ilirad obave{tajnih organa u jedinicama. Za pojedine obave{tajne

OBUKA

N A G R A N I C I

J A V N E T A J N E

N A G R A N I C I

J A V N E T A J N E

USAVR[AVAWEKADRA

OBAVE[TAJNE

SLU@BE

7/23/2019 032 Odbrana


23

delatnosti osposobqavale su serazli~ite kategorije zaposlenihu Ministarstvu odbrane i Vojsci– podoficiri i civilna lica sazavr{enom sredwom {kolom nafakultativnoj nastavi, a ofici-ri do ~ina pukovnika na posledi-plomskom nivou usavr{avawa.

Od pre dve godine u Centruse organizuje i {kola za izasla-nike odbrane, koja traje deset me-seci. Nastavu polaznicima drèoficiri sa dugogodi{wim isku-stvom u tom poslu. Istovremenose za supruge budu}ih vojnih ata-{ea izvode kursevi protokola ipripreme prijema.

Obuku u smu~awu, letwem izimskom alpinizmu, verawu iliishrani u prirodi zavr{avajustare{ine specijalnih jedinicakoje se usavr{avaju. Uprava zaobave{tajno-izvi|a~ke poslove

General{taba Vojske Srbije iAgencija, shodno ukazanim potre-bama, kreiraju u Centru kursevei specijalisti~ku obuku svojih sa-stava. Pojedine nastavne sadr-àje predaju na{i najiskusnijiobave{tajci i penzionisani pri-padnici Agencije. Tokom pro{legodine Centar je realizovao pro-jekat U~e{}e Vojnoobave{tajne agencije u suprotstavqawu savre-menom terorizmu i organizova-nom kriminalu .

– Na obave{tajnim kurse-vima obuka je prilago|ena pro-filu koji se usavr{ava. Stare-{inama koje se pripremaju zaposlove analiti~ara u Agencijiuz teorijsku nastavu planirajuse i prakti~ne ve`be. Osposo-bqavawe podoficira i ofici-ra izvi|a~kih jedinica organi-zuje se po nivoima – za du`nostikomandira voda ili ~ete. Budu}i operativci u namenski opre-mqenim kabinetima realizuju prakti~nu obuku. Centar koristipoligone u Pan~evu, Deliblatskoj pe{~ari, Bubaw potoku iliKopaoniku. Nastavni sadràji se za svaku generaciju polaznikaosavremewavaju i dopuwuju. Kursevi su tako osmi{qeni da nawima kandidati sti~u osnovna znawa koja nadaqe potvr|uju i

pro{iruju u praksi – kaè pukovnik Jovan Dundi}, zamenik na-~elnika Centra.

PLANOVI RAZVOJA I SARADWE

Koliko }e se Centar u budu}nosti razvijati i opremati zavi-si od potreba Vojske, ali i snage dràve. Narednih godina plani-ra se objediwavawe Vojnoobave{tajne i Vojnobezbednosne agenci-je, odnosno dve slu`be, a time i centara za {kolovawe wihovihpripadnika. To je definisano i u jednom od potprograma Razvoja sistema odbrane Republike Srbije od 2007. do 2015. godine . Utom smislu, nadle`ni su posebno naglasili zahtev da se integri{uobuka i usavr{avawe stare{ina obave{tajnog i bezbednosnog sek-tora. Sli~na re{ewa imaju i razvijene armije sveta.

– Ukoliko elimo da gradimo i razvijamo obave{tajnu slu`bu

koja }e odgovoriti zahtevima vremena, va`no je da obuku wenih pri-padnika osavremenimo i uskladimo sa standardima Partnerstva za

mir i Natoa. Samo je obrazovani osposobqen kadar preduslovuspeha u obave{tajnoj delatnosti.Zato je va`no da budu}i oficirii podoficiri Vojnoobave{tajneagencije prethodno zavr{e u Cen-tru stru~no-specijalisti~ko {ko-lovawe – isti~e pukovnik doc. dr

Dragan @ivkovi}.Veliki broj stare{ina Voj-ske, prime}uje pukovnik Dundi},zavr{i razli~ite specijalisti~kekurseve, ali se potom u jedinica-ma ili mati~nim ustanovama an-gaùje na poslovima koji nisu izoblasti obave{tajne delatnosti.

– Zato je va`no da na usavr-{avawe dolaze pripadnici koji}e se zaista baviti obave{taj-nom strukom. Centar }e uskoropotpisivati ugovore sa polazni-cima ~ije osposobqavawe trajeduè od {est meseci. Mnogi kur-

sevi koji se organizuju u na{ojustanovi trebalo bi da budu ve-rifikovani kao specijalisti~ko{kolovawe stare{ina srpskevojske – smatra pukovnik Dundi}.

Centar nije popuwen po-trebnim brojem stare{ina i pre-dava~a, pa traga za kadrom kojiima dovoqno iskustva u obave-{tajnoj delatnosti, koji je spre-man da se posveti nastavni~komradu. Oficiri – nastavnici, uzosnovne studije, treba da imajuzavr{eno komandno-{tabno usa-vr{avawe u [koli nacionalneodbrane, specijalizaciju ili po-slediplomske studije na nekom odsrodnih civilnih fakulteta iliVojnoj akademiji.

Prema re~ima pukovnika@ivkovi}a, materijalna baza neodgovara potrebama obuke. Cen-tar nema savremena optoelek-

tronska sredstva i sofisticiranu tehniku. Polaznici {kole i pre-dava~i tokom realizacije nastavnih sadràja koriste kapacitetepsiholo{ke laboratorije, eksponate u obave{tajnom kabinetu iopremu radionice za prakti~na uve`bavawa.

– Godi{we se iz oblasti taktike specijalnih dejstava ili po-znavawa opreme i sredstava specijalnih jedinica izvedu, u prose-

ku, ~etiri kursa. Nastava se organizuje u grupama od 15 do 20 sta-re{ina, a pojedina uve`bavawa na terenu i sa mawim brojem po-laznika. Na taj na~in nastavnici i instruktori, koji realizujuprakti~ne nastavne sadràje, mogu da kontroli{u i uti~u na radsvakog pojedinca. Instruktori su iskusni podoficiri i oni uvekkomanduju nastavnim grupama. U Centru se osposobqava komandir-ski kadar izvi|a~kih jedinica. Tako|e, tu se {koluju i budu}i in-struktori obuke. Podoficiri se obu~avaju za komandovawe kon-kretnim izvi|a~kim grupama ili organima u specijalnim jedinica-ma – kaè kapetan Dano Mavrak, nastavnik u Odeqewu za izvi|a~-ke kurseve Centra za usavr{avawe kadra obave{tajne slu`be.

Centar sara|uje sa Vojnom akademijom, posebno sa Katedromvojnoobave{tajne i bezbednosne slu`be, Centrom za mirovne mi-sije Vojske Srbije i fakultetima Beogradskog univerziteta – Fa-

kultetom politi~kih nauka, Fakultetom organizacionih nauka iFakultetom bezbednosti. Na poslediplomskom stru~nom usavr{a-

ORGANIZACIJA CENTRA

Organizaciona struktura Centra sli~na je ostalim{kolskim centrima za obuku profesionalnih pripadnikaVojske. Uz operativno-nastavni deo, u kome se planira i kon-troli{e obrazovni proces, ustanova ima nastavnika fizi~-kog ve`bawa, grupu za obave{tajne kurseve, odeqewe za obu-ku u oblasti izvi|a~ke taktike, {kolu izaslanika odbrane ilogistiku.

IZDAVA^KA DELATNOST

Iako ima sopstvenu biblioteku, Centar se suo~ava sanedostatkom stru~ne literature. Pravilnici koji u Vojsci

reguli{u obave{tajnu podr{ku stari su i dvadesetak godina,{to oteàva svakodnevni rad pripadnika slu`be, ali i na-stavnika koji izvode obuku. Zato nadle`ni nameravaju da uCentru za usavr{avawe kadrova obave{tajne slu`be razvi-ju izdava~ku delatnost i nau~noistraìva~ki rad. U sladu satim opredeqewima pro{iri}e se i struktura ustanove zadva nova odseka.

Pukovnik doc. dr Dragan @ivkovi}, na~elnik Centraza usavr{avawe kadrova obave{tajne slu`be

7/23/2019 032 Odbrana


vawu [kole nacionalne odbranepredaju nastavnici Centra. Mno-gi predava~i ujedno su mentori

oficirima na poslediplomskimstudijama u oblasti obave{tajnedelatnosti. Profesori sa Akade-mije angaùju se sa stare{inamaCentra na zajedni~kim projekti-ma i instruktaìma.

– Sa najodgovornijim stare-{inama Vojne akademije razgova-ramo o master ili specijalisti~-kim studijama u Centru za oblastobave{tajne slu`be. Razmi{qase i o ideji da se studenti Akade-mije u zavr{nim godinama {kolo-vawa, koji su zainteresovani zaprofesionalnu karijeru u sasta-

vima obave{tajne slu`be Vojske,stru~no-specijalisti~ki obu~ava-ju u Centru. Na takav na~in krei-ra se kadar obave{tajne slu`bei u razvijenim armijama sveta.Po{to {kolovawe oficira zaodre|ene sadràje obave{tajnedelatnosti traì znawa iz psiho-logije, kriminalistike, prava, tereligije i terorizma, nastava uCentru ~esto se poverava emi-nentnim predava~ima sa fakulte-ta u gra|anstvu – navodi pukovnikDragan @ivkovi}.

Saradwa sa civilnim viso-koobrazovnim institucijama bi}eubudu}e dvosmerana, jer }e wiho-vi studenti prakti~ne oblike na-stave realizovati u Centru zausavr{avawe kadra obave{tajneslu`be. Sli~ni oblici zajedni~-kog osposobqavawa mogu se dogo-voriti i sa dràvnim instituci-jama koje se bave obave{tajnimposlovima.

Centar, tako|e, {koluje ibudu}e instruktore za obuku voj-nika profesionalaca u obave-{tajnoj oblasti. U wemu }e se

formirati i mobilni nastavni~-ki timovi za pomo} jedinicama istare{inama Vojske u realizaci-ji obave{tajnih sadràja obuke.Najodgovornije stare{ine razmi-{qaju da u toj ustanovi organizujui {kolu stranih jezika koji se neizu~avaju na Vojnoj akademiji.

Otvarawe prema srodnim ustanovama u zemqi i inostran-stvu, druga~ije re~eno bliska saradwa sa fakultetima, nau~niminstitutima ili obave{tajnim {kolama, obezbedi}e Centru zna-~ajno mesto u regionalnom bezbednosnom okviru. U tom smislu, pu-kovnik @ivkovi} najavquje prilago|avawe unutra{we organizaci-je i metodologije rada ustanove sli~nim institucijama u svetu.

Inostrane obave{tajne slu`be svoje pripadnike uglavnom{koluju, prema razli~itim modelima, na obave{tajnim kolexima

ili u centrima za obuku – u zavr-{nim godinama osnovnog obrazo-vawa oficira ili periodi~no naspecijalisti~kom usavr{avawukoje traje od {est meseci do godi-

nu dana. Pored toga, mnogi stra-ni oficiri osposobqavaju se utim centrima. Oni u svom sastavuobi~no imaju i odseke za izu~ava-we stranih jezika. Napredovaweprofesionalnog kadra u vojnojslu`bi uslovqeno je zavr{etkomobave{tajnih {kola ili dodatnihoblika obrazovawa u toj oblasti.Takav model primewiva}e se ubu-du}e i kod nas. Naredne godine naameri~kom obave{tajnom kolexu{kolova}e se nekoliko na{ihstare{ina.

Kako na{a obave{tajnaslu`ba ima dovoqno iskustva isavremen pristup re{avawubrojnih izazova bezbednosti,Centar koji osposobqava kadarza obave{tajnu delatnost moè ubudu}nosti biti pouzdan izvorznawa, i kvalitetan saradnik ilikonkurent inostranim partneri-ma, prvenstveno ~lanicamaPartnerstva za mir i Natoa. Zasada su eminentni stru~waci uoblasti obave{tajne podr{ke izSAD i Nema~ke predavali stare-{inama koji se osposobqavaju u

na{oj ustanovi.– Bez podataka i saznawa ne-

ma obave{tajnih aktivnosti. Na-{a vojska i wena obave{tajnaslu`ba, posebno Vojnoobave{taj-na agencija, mogu se ukqu~iti u glo-balnu borbu protiv kriminala i

terorizma tako {to }e nadle`nimslu`bama dràve prikupqati dodatne informacije o zemqama po-rekla i tranzita razli~itih incidenata ili kriza. Na taj na~in nespre~avaju se ostale institucije da se bave sli~nim poslovima. Uzto, Agencija najboqe poznaje kolektivne sisteme bezbednosti pa mo-è Srbiji olak{ati prikqu~ivawe evroatlantskim integracijama –zakqu~uje pukovnik @ivkovi}.

Vladimir POÛ^Snimio Zvonko PERGE

JEDINICE

15. januar 2007.24

ULAZAK U OBAVE[TAJNU SLU@BU

Kako se pripadnici sistema odbrane Republike Srbijeupu}uju na obuku u Centar?

– Iskustva stranih armija govore o ulasku u obave{tajnuslu`bu na osnovu javnog konkursa. Uslovi koje kandidati trebada ispune su razli~iti – u SAD, na primer, uz propisane psi-hofizi~ke sposobnosti moraju imati desetogodi{we drà-vqanstvo, znawe jednog od svetskih jezika i fakultetsku diplo-mu. Prednost prilikom prijema u slu`bu imaju pripadnici si-stema bezbednosti. I u na{oj zemqi se u vojnoobave{tajnu slu-`bu prima po èqi, ali ne i na osnovu javnog poziva. Stare-{ine Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na kurseve kojeorganizuje Centar dolaze po potrebi slu`be, odnosno zahtevasvojih jedinica. Ako zadovoqe bezbednosne, zdravstvene, fi-

zi~ke i psiholo{ke kriterijume, kandidati se predlaù za pri-jem u obave{tajnu slu`bu. Posle toga, upu}uju se na obuku i od-govaraju}e stru~no-specijalisti~ke kurseve u Centar za usavr-{avawe. Prioritet imaju pripadnici koji vojnu slu`bu oba-vqaju u izvi|a~kim jedinicama i obave{tajnim organima – ob-ja{wava na~elnik Centra pukovnik doc. dr Dragan @ivkovi}.

Pukovnik Jovan Dundi}, zamenik na~elnika Centra

Jedan od kabineta Centra

7/23/2019 032 Odbrana


25

Dràvni sekretarMinistarstvaodbrane ZvonkoObradovi}, sa

saradnicima, posetioje 9. januara op{tinuNovi Pazar, gde je sapredstavnicima lo-kalne samouprave raz-govarao o prodaji ilirazmeni vi{ka vojneimovine za stanovepotrebne profesio-nalnim pripadnicima Vojske Srbije.

Prema Master planu, koji je usvojilaVlada, predvi|eno je otu|ewe 447 neper-spektivnih vojnih objekata. Na teritorijiop{tine Novi Pazar postoje dve takve lo-kacije – skladi{te u Novopazarskoj Bawi,povr{ine 57 hektara, ~ija je vrednost pro-cewena na oko 108.000 dinara, i kompleksVrbovac, blizu centra grada, koji bi ko-{tao oko 118.000 dinara.

Predsednik op{tine Novi Pazar Sulej-man Ugqanin izrazio je zadovoqstvo odlukomMinistarstva odbrane i Vlade da se objektipredvi|eni za prodaju, pre raspisivawa ten-dera, ponude lokalnim samoupravama.

– Na{a op{tina ima interes da se

zbog mawka gra|evinskog zemqi{ta aktivnoukqu~i u kupoprodaju odre|enih lokacija ko-je su ponu|ene. Dobili smo uveravawa da }ena{im predstavnicima biti otvorena svavrata u dràvnim institucijama da bi po-sao razmene i prodaje mogao {to pogodnijeda se zavr{i – naglasio je Ugqanin.

Dràvi sekretar Zvonko Obradovi}podsetio je da je Ministarstvo odbrane upu-

tilo pismo o namerama na adrese vi{e od100 op{tina, u kojima se pod jednakim uslo-vima nudi saradwa kao i Novom Pazaru.

– Razmena po trì{noj vrednosti pod-razumeva sloènu proceduru u kojoj u~estvujevi{e dràvnih organa, a na{e ministarstvonastavi}e da podràva ovakve inicijative,jer je saradwa sa lokalnim samoupravamastrate{ki va`na. Nadam se da }emo u neko-liko narednih meseci, {to je mogu}e pre,razmeniti deo neperspektivnih vojnih obje-kata za stanove ili odre|ena nov~ana sred-stva – rekao je Zvonko Obradovi}.

Dràvni sekretar je obi{ao i 37. mo-torizovanu brigadu, gde je razgovarao sazastupnikom komandanta potpukovnikom

Veqkom Martinovi}em i informisao stal-ni sastav o toku reformi sistema odbranei realizaciji Master plana. PotpukovnikMartinovi} je u ime pripadnika 37. moto-rizovane brigade izrazio nadu da }e seprodaja vi{ka vojne imovine obaviti usko-ro, kako bi se delu zaposlenih re{ilostambeno pitawe.

A. PETROVI]

Saop{tewe

NETA^NI NAVODIFONDA ZAHUMANITARNO PRAVOMinistarstvo odbrane Srbije, u saop-

{tewu izdatom 5. januara, demantuje pojedi-ne stavove Fonda za humanitarno pravo u

vezi sa Naredbom o postupawu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u od-nosu na lica optuèna pred Me|unarodnimtribunalom za krivi~no gowewe , isti~u}ida ti stavovi ”jednostavno nisu ta~ni”.

âk i potpunim pravnim laicima, ka-è se u saop{tewu Ministarstva odbrane,jasno je da disciplinska odgovornost ni ukom slu~aju, pa ni u ovom, ne iskqu~uje kri-vi~nu odgovornost. Naprotiv. Izgleda da tonije jasno jedino odgovornima u Fondu zahumanitarno pravo, zbog samo wima znanihrazloga. Naime, ministar odbrane u okvirusvojih nadle`nosti moè samo da ukaè nadisciplinsku odgovornost, a sve drugo bilo

bi protivno wegovim ovla{}ewima.Ni drugi navodi Fonda za humanitar-no pravo nisu ta~ni i ne odgovaraju ~iweni-cama koje je lako proveriti, po~ev{i od to-ga da su sankcije za disciplinsku odgovor-nost mnogo stroè od onih navedenih u saop-{tewu, pa do neve{te tvrdwe o skrivawu be-gunaca u vojnim objektima “svih ovih godina”.

Ministarstvo odbrane podse}a da jedosada{wa istraga civilnih i vojnih orga-na pokazala da ha{ki begunci nisu koristi-li vojne objekte vi{e godina unazad, te dapenzionisani pripadnici Vojske nisu u nad-le`nosti vojnih, ve} civilnih organa vlasti.

”Izrazito tendencioznim, pravno ilogi~ki neutemeqenim konstrukcijama u ve-zi sa Naredbom o postupawu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u od-nosu na lica optuèna pred Me|unarodnimtribunalom za krivi~no gowewe , Fond zahumanitarno pravo, po svemu sude}i, upor-no poku{ava da isfabrikuje aferu tamo gdeje nema. Indikativno je i to da se Fond ta-kvim saop{tewima ogla{ava u predve~erjepraznika, umesto da se obrati Ministar-stvu odbrane, ili da boqe prou~i pravnuregulativu”, kaè se u saop{tewu Mini-starstva odbrane.

KRAGUJEVA^KI ORU@ARI

DOBILI DOZVOLUZAIZVOZMinistarstvo za ekonomske odnose sa

inostranstvom Vlade Republike Srbije sa-op{tilo je da je kragujeva~koj Fabrici ”Za-stava-oru je” izdalo dozvolu za izvoz oru`-ja u Jermeniju, koja sa stanovi{ta nadle-`nosti Ministarstva odbrane ni ranije ni-je bila sporna.

Nakon dobijawa dozvole za izvozoru ja u vrednosti od 1,75 miliona dola-ra, u kragujeva~koj fabrici isti~u da o~eku-ju dozvolu i za drugi ugovor koji fabrikaima sa Jermenijom – o isporuci pe{adijskognaoruàwa, vredan 900.000 dolara, a po-

stupak za izdavawe te dozvole je u toku.

Dràvni sekretar Ministarstva odbrane u Novom Pazaru

ANALIZA BORBENE GOTOVOSTIU PRVOJ BRIGADI

KORAK KA REALIZACIJIMASTER PLANA

Najodgovornije stare{ine Prve bri-gade KoV iz Novog Sada su, analiziraju}iborbenu gotovost jedinice u protekloj godi-ni, sagledali uslove u kojima je ona izgra-|ivana, izdvojili pozitivne i negativnefaktore koji su na wu uticali i definisaliodre|ene probleme i na~ine wihovog pre-vazilaèwa.

Tokom analize kojom je rukovodio ko-mandant brigade pukovnik \okica Petrovi}re~eno je kako je jedinica u protekloj godinizadatke izvr{avala u krajwe restriktivnimuslovima finansirawa, gotovo na ivicipodno{qivosti, i u izuzetno nepovoqnim

uslovima niskog standarda wenih pripad-nika.

Istaknut je i problem spore reali-zacije Master plana, kojim se predvi|aotu|ewe vi{ka vojnih nepokretnosti iproblem sporog otu|ewa rashodovanihpokretnih sredstava preostalih nakonrasformirawa Novosadskog korpusa.Problem je i obezbe|ewe 43 vojna objek-ta, od kojih je samo 14 u funkciji, {to iz-iskuje angaòvawe velikog broja qudi u~uvarskoj, straàrskoj i unutra{woj slu-`bi.

I pored evidentiranih problema, sviplanirani teì{ni zadaci realizovani suu potpunosti.

B. M. POPADI]

7/23/2019 032 Odbrana


le sve potrebne usluge. Uz to, wime se omogu}ava uspostavqa-

we potpune prekograni~ne saradwe, prvenstveno sa Republi-kom Ma|arskom, na poqu za{tite, intervencije i vra}awaugroène teritorije i stanovni{tva u prvobitno stawe.

Da bi ovaj projekat zaìveo, potrebno je, pre svega, na-baviti i ugraditi mobilni monitoring sistem kojim bi se pre-nosili podaci o vodostaju i vremenskim prilikama. Time bi se

15. januar 2007.26

I

ZA[TITA

skustva iz prakse, ste~ena za vreme suprotstavqawa vo-

denoj stihiji, na teritoriji Srbije, posebno u sredwemBanatu, susednoj Ma|arskoj i Rumuniji, pokazala su kakosu u odbrani od poplava, osim podizawa odbrambenih na-sipa, od izuzetnog zna~aja i informisawe javnosti, logi-

sti~ka podr{ka, lekarska i psiholo{ka pomo} ugroènom sta-novni{tvu, spasavawe na vodi i mehanizovano spasavawe alii da je neophodno poja~ati, unaprediti i organizovati tehni~-ku opremu i obuku spasilaca.

Poznato je da prirodne katastrofe, a naro~ito poplave,ne poznaju granice pa je, rukovode}i se time, Radna grupa zaza{titu od katastrofa na nivou Evroregije Dunav–Kri{–Mo-ri{–Tisa (DKMT) predloìla formirawe zajedni~ke akcionegrupe za za{titu regije, prvenstveno od poplava ali i drugihkatastrofa, elementarnih nepogoda i nesre}a.

AKCIONA GRUPA

Kako je nosilac dela projekta za Republiku Srbiju Izvr-{no ve}e AP Vojvodine o tome smo razgovarali sa MilenkomVasili}em, na~elnikom Odeqewa za odbranu AP Vojvodine, iRonaldom Kokaijem iz sekretarijata APV za regionalnu sarad-wu. Prema wihovim re~ima, kod nas, ali i blièm okruèwu,ne postoje organizovane snage koje bi u vi{e zemaqa, istovre-meno i po istim normativima, bile sposobne da efikasno oba-ve uskla|enu, sloènu preventivnu i spasila~ku aktivnost, od-nosno da u blizini ku}a ugroènih ili iseqenih qudi obezbe-de uslove za wihov prihvat, pribli`ne onima u normalnom na-~inu ìvota.

Prema zami{qenom, Projekat obezbe|uje tehni~ke i qud-

ske preduslove kojima se doprinosi razvoju za{tite od popla-va, a neophodne kako bi se ugroènom stanovni{tvu obezbedi-

Realizacijom zajedni~kogprojekta Srbije i Ma|arske

obezbedi}e se neophodnitehni~ki i stru~ni

potencijali za efikasnoreagovawe u Evroregiji

Dunav–Kri{–Mori{–Tisa, ukoji ulazi i cela teritorija

Autonomne PokrajineVojvodine

NA UDARU POPLAVA

Evroregija Dunav–Kri{–Mori{–Tisa obuhvata de-love teritorija tri dràve, Srbije, Ma|arske i Rumuni-je, a ~ine je tri ùpanije u Ma|arskoj (Bacs-Kiskun, Cson-grad i Bekes), ~etiri ùpanije u Rumuniji (Caras-Severein,Hunedoara, Timis i Arad) i cela teritorija AP Vojvodine.

Ova regija je povr{ine od ukupno 70.000 kvadratnih ki-lometara i na woj ìvi oko 5,4 miliona stanovnika. Ka-da je re~ o ugroènosti od elementarnih nepogoda, celateritorija Evroregije DKMT je gotovo svake, a posebnopro{le i ove godine, bila na udaru katastrofalnih po-plava.

MOBILNO SELO

kontinuirano informisalo o reci Tisi koja preseca Evrore-gion DKMT, zatim o Dunavu ali i o ostalim vodenim tokovima uregiji.

Naime, ovim sistemom obezbe|uje se uspostavqawe di-rektnih veza i uskla|ena aktivnost u re{avawu zajedni~kihizazova i rizika u odbrani od poplava. Na Internet stranici

ura|enoj na tri jezika (srpski, ma|arski i rumunski), poveza-noj sa monitoring sistemom, omogu}ilo bi se informisawe

ME\UNARODNO DELOVAWE

U SLUÂJU POPLAVA

7/23/2019 032 Odbrana


stanovni{tva o nivou ugroènosti, po{tovawu pravila pona-

{awa tokom poplava i sli~no.Formirawem akcione grupe kod nas i u Ma|arskoj nasta-la bi spasila~ka organizacija osposobqena da na ugroènompodru~ju, u okviru Evroregije DKMT, a u situacijama koje zahte-vaju intervenciju u roku od 24 ~asa, u~estvuje prvenstveno uspasavawu stanovni{tva i da ga sa opasnog podru~ja razmestina sigurnu lokaciju i obezbedi mu redovno snabdevawe.

SREDSTVA EVROPSKE UNIJE

Priprema akcione grupe za me|unarodno angaòvawe od-vijala bi se po ocewiva~kom i akreditacionom sistemu, a zau~e{}e u prekograni~noj odbrani od poplava neophodno je pri-baviti akreditacije koje bi se obezbedile organizovawem kur-sa Ujediwenih nacija.

Osnovnu obuku na tom kursu poha|alo bi 150 polaznika,po 75 iz Srbije i Ma|arske, dok bi wih 30, po 15 iz svake dr-àve, dobilo sertifikat instruktora, tako da bi u edukativ-nom delu Projekta u~estvovalo ukupno 180 lica. Akciona grupabi u svom sastavu imala tehni~ko-spasila~ku ekipu, grupu ro-nilaca i spasilaca na vodi, ekipu lekara, bolni~ara i psiho-loga i tim za logistiku. Prema sada{wem re{ewu sva materi-jalna i tehni~ka sredstva akcione grupe bila bi uskladi{tenau ma|arskoj ùpaniji ôngrad, sa mogu}no{}u intervencije uceloj regiji DKMT a po ukazanoj potrebi i u drugim regionima~lanica.

Kako bi se simulirala sposobnost angaòvawa i obezbe-dila potpuna spremnost za akciju, posle edukativnih kursevana terenu bi se sprovodile zajedni~ke ve`be.

Formirawem “mobilnog sela”, prema mi{qewu autoraProjekta, ugroèno stanovni{tvo moglo bi se, za odre|eno

27

vreme, evakuisati i zbrinuti u pribli`no normalnim i hu-

manim uslovima, a re{io bi se i wihov ostanak u porodi~-nom krugu. Mobilno selo bi funkcionisalo u skladu sa me|u-narodnim propisima, a po projektovanim procenama obez-bedilo bi sme{taj za 400 porodica. Za wegovo funkcioni-sawe potrebno je, izme|u ostalog, obezbediti 400 porodi~-nih {atora za stanovawe sa grejawem, strujom, leàjevima iostalom neophodnom opremom, zajedni~ke i ambulantne {a-tore, one za verske obrede, trpezarije, skladi{ta, {atoreza podelu humanitarne pomo}i i odràvawe higijene sa to-plom vodom, zatim portirsku slu`bu, sistem za pra}ewe sta-wa na teritoriji i razglasni sistem za informisawe.

O va`nosti i zna~aju projekta ukupne vrednosti580.000 evra (po 290.000 evra za na{u i ma|arsku stranu),kojim i Srbija, odnosno AP Vojvodina, i Ma|arska konkuri-{u za dodelu sredstava u INTERREG III/A CARDS fondu Evrop-ske unije, govori i to da su u sastavu na{e akcione podgrupe~ak ~etiri predstavnika Ministarstva odbrane me|u kojimasu i Milan Popadi}, na~elnik Uprave za odbranu RepublikeSrbije, i Milenko Vasili}, na~elnik Odeqewa za odbranuAP Vojvodine.

U i{~ekivawu odluke Evropske unije o dodeli sredstavaza oìvotvorewe Projekta za{tite od poplava, sporazum iz-me|u vlada Srbije i Ma|arske u slu~aju katastrofa sada je uproceduri (ovakav sporazum izme|u Ma|arske i Rumunijefunkcioni{e od 2004), a Radna grupa MO RS uveliko radina detaqima oko pravnih i statusnih pitawa, opreme, sasta-va i na~ina edukacije na{e akcione podgrupe. U tom smislu,prema mi{qewu na{ih sagovornika, akciona grupa trebalobi da bude u celini osposobqena za delovawe ve} tokom idu-

}e godine. Budimir M. POPADI]

Milenko Vasili}, na~elnikOdeqewa za odbranu AP Vojvodine

NEPROCEWIVE [TETE

Prema podacima Uprave za odbranu Republike Srbijesamo tokom katastrofalnih poplava, koje su u prole}e2006. godine zadesile sredi{we delove Vojvodine ali iostale delove Srbije, visoki vodostaji ugrozili su 146 na-seqa u kojima je poplavqeno 4.599 stambenih objekata izkojih je evakuisano oko hiqadu gra|ana. Poplave su tadapri~inile i ogromnu {tetu obradivom zemqi{tu, posebno uVojvodini gde je bilo poplavqeno oko 132.000 hektara.

7/23/2019 032 Odbrana


15. januar 2007.28

Strategija nacionalne bezbednosti izuzetno je zna~ajan dokument, koji nasto-ji da na sveobuhvatan na~in da pregled izazova sa kojima se nacija suo~avai koji }e najverovatnije biti izraèni tokom narednih nekoliko godina.Srbija u ovom trenutku jo{ nema taj dokument, ali se wegovo usvajawe o~e-kuje uskoro, i to prvi put u wenoj istoriji. U zemqama na koje i mi èlimo-da se ugledamo, me|utim, praksa utvr|ivawa strategije je uobi~ajena.

O tome smo razgovarali sa poznavaocem te oblasti prof. dr Robertom Breno-nom iz Centra Xorx K. Mar{al u Nema~koj. Razgovor smo po~eli utvr|ivawemsveobuhvatne va`nosti strategije za savremena dru{tva.

– U objektivnom smislu nacionalna bezbednost se moè predstaviti kao od-sustvo pretwi ste~enim vrednostima jednog dru{tva, a u subjektivnom ona ozna-~ava odsustvo straha da }e takve vrednosti biti napadnute. Bez postizawa bez-bednosti zemqa postoji kao krhka, stalno ugroèna politi~ka jedinica. U tomokviru se moè sagledati strategija nacionalne bezbednosti. Ona je, izme|uostalog, i plan za o~uvawe ili dostizawe zadovoqavaju}e osnove za bezbednostnacije, omogu}avaju}i joj da sledi svoje interese i slobodu delovawa. Po{to seona bavi budu}no{}u, mora da zadrì fleksibilnost i uzme u obzir doga|ajepromewive prirode.

Œ Realna strategija poku{ava da razume budu}e bezbednosno okruèwe procewivawem pro{losti i sada{wosti. îni se da je to veoma te{ko po-sti}i?

– Postoje dva na~ina da se sagleda strategija. Za zagovornike ona je dale-kose`na, vizionarska, sveobuhvatna i predstavqa master plan. Protivnici,pak, obi~no govore da je strategija nejasna, previ{e ambiciozna, nerealna i

predodre|ena da je doga|aji prevazi|u. U svakom slu~aju, nemogu}e je napravitistrategiju kojom }e svi biti zadovoqni. Strategija se procewuje u odnosu na

Planirawe nacionalne

bezbednosti povezano je

sa interesima

i vrednostima, sa kojima

se nu`no prepli}u

na~in ìvota i kultura.

Zbog toga svaka strategija,

po mi{qewu dr Roberta

Brenona, mora da ukaè

na put o~uvawa

integriteta nacionalne

teritorije, opstanka

politi~kih institucija

i nacionalne kulture.

PROCEWIVAWEP R O [ L O S T I

I S AD A[ W OS TI

DR ROBERT BRENON IZ CENTRA XORX K. MAR[AL U NEMA^KOJSARADWA

7/23/2019 032 Odbrana


29

razgovor oko strategije. Drugi, pak, imaju uski krug pouzdanih qu-di s kojim razgovaraju o tome. Me|utim, i ostali gra|ani imajusvoj glas na koji treba ra~unati. I to je na~in na koji sistem de-luje. Zna~i, predsednik govori za SAD, wegov glas ima mo} da go-vori u ime Amerikanaca. Ali primena tih odluka zahteva vi{eod same wegove voqe. Qudi imaju mogu}nost da uti~u na to po-sredstvom izbora, izraàvawa svojih ose}awa i mi{qewa. Sva-kog dana predsednik gleda televizijske vesti, ~ita pisma koja mu

{aqu gra|ani ~iji su sinovi umrli u Iraku. I duboko je dirnut.Da, glas gra|ana se ~uje.

ŒAko je suditi po vestima iz medija, ame-ri~ka javnost je duboko podeqena oko na-cionalne strategije bezbednosti?

– Sada se ~uje i drugi glas Amerike. Una{em sistemu mogu}e je ~uti vi{eglasje. U

stvari, sada su SAD gotovo podeqenena one koji ose}aju jedno i one kojiose}aju drugo. To stvara mnoge proble-me, proteste, podele, ali mi smo na-cija prava i po{tova}emo odluke kojudonesu izabrani predstavnici. Do

slede}ih izbora. Komplikovano

je, ali to je na{ sistem.Œ Moète li napraviti jasnu razliku izme|u ameri~kih vred-nosti i interesa?

– Vrednost izraàva ideale.Vrednost je, na primer, èqa da

moja deca budu dobri qudi, ali kada kaèm da elim da imaju do-bro obrazovawe, govorim o interesu. Naravno, na li~noj ravni.U me|unarodnom kontekstu, ameri~ke vrednosti se, po mom mi-{qewu, odnose na praktikovawe onoga {to propovedamo. Mi-slim da treba da se pona{amo onako kako kaèmo da bismo vo-leli da se pona{aju drugi. Treba da se ~uvamo akata kojih bismose stideli. Ne kaèm da smo to radili, ili da }emo se tako pona-{ati. Ali kada govorimo o ameri~kim vrednostima, govorim za-

pravo o prirodi na{eg identiteta, o tome ko smo mi zapravo. Zanas je stvar u slobodi. Zaista smo fanati~ni kada je re~ o slo-bodi. Mi smo nacija prava i ostvaruju}i svoja prava zaustavqa-mo se tamo gde moèmo povrediti tu|a prava. U me|unarodnimodnosima je ne{to druga~ije, budu}i da postoje nacije i dràvekoje su druga~ije odredile svoje vrednosti. Mi sigurno po{tujemodruge kulture, ali to ne zna~i da ne treba vi{e da poku{amo daih uvaàvamo. Mislim da treba vi{e da se potrudimo da ih raz-umemo, i rekao bih da se to sada i de{ava.

ŒKoliko me|unarodne korporacije u~estvuju u odre|ivawu ameri~kog interesa izraènog u strategiji nacionalne bezbednosti?

– Ameri~ki interes, izme|u ostalog, predstavqa i ekonomi-ja. Na{a industrija je izuzetno zainteresovana za energiju. In-

teresi ne moraju uvek da se poklapaju sa vrednostima. Na pri-mer, multinacionalne korporacije svoje akcije ~esto zasnivajuna pohlepi. Sve je u tome da se zaradi {to vi{e novca. A da li jeu tome i vrednost? Svakako ne. To je sramno. Mene je majka u~ilada ne budem pohlepan. Dakle, premda su vrednosti na jednoj stra-ni, kapitalisti~ka ekonomija se zasniva na profitu. Ta izgledada je suprotno vrednostima. Ali ne moète ponuditi vrednostiako ne moète zaposliti qude, a profit generi{e nove investi-cije, koje pokre}u napredak. Multinacionalne korporacije neoblikuju strategiju nacionalne bezbednosti. Wihovo mesto, kadaje u pitawu strategija, jeste u sposobnostima i zahtevima. Da za-kqu~im, one sigurno uti~u, ali ne toliko koliko se veruje.

Œ Da nastavimo pri~u o interesima.

– Amerika je zainteresovana za slobodnu trgovinu. Verujemo

da je globalna ekonomija gorivo slobodnog trì{ta, i u na{em jeinteresu da to trì{te promovi{emo. Uz to, mislimo da su naci-

poglede na svet odre|enog dru{tva, wegovih interesa, pretwikoje ga ugroàvaju, ciqeva, resursa, i na~ina na koji se ostva-ruje, od kojih se izdvajaju diplomatski, informativni, vojni ipolicijski, kao i ekonomski.

Œ[ta ~ini strategijski okvir nacionalne bezbednosti? – Taj okvir moèmo predstaviti kao piramidu, koja po~iwe

sredstvima, odnosno odgovorom na pitawe s ~ime se mogu ostvari-ti postavqeni bezbednosni ciqevi. Na to se nastavqa odgovor na

koji na~in se to moè uraditi, onda se odre|uju ciqevi, to jest {tatreba ~initi, pa bezbednosni izazovi, rizici i pretwe. Piramidase zavr{ava utvr|ivawem interesa i vizija. Dakle, strategija na-cionalne bezbednosti je nepo-sredno povezana sa idejom nacio-nalnih interesa, koji moraju pret-hodno da se defini{u.

Œ Posmatraju}i politi~ku scenu Srbije, nacionalni interesi izgledaju te{ko "uhvatqivi".

– Kqu~ni nacionalni interesi selako defini{u. Oni su: o~uvawe in-tegriteta nacionalne teritorije, op-

stanak politi~kih institucija i opsta-nak nacionalne kulture ili identiteta.Stoga o~uvawe ovih interesa kratkoro~noi dugoro~no mora biti sr` svake strategi-je, ~iji je ciq nacionalna bezbednost.

Sve nacionalne dràve imaju nacio-nalni interes. Apsolutno minimalni inte-res bilo koje dràve je wen opstanak. Postoji jo{ jedan mini-malni uslov postojawa: dràve imaju potrebu da brane svoju slo-bodu delovawa.

Œ Jedna od najuticajnijih strategija danas svakako je ame-ri~ka. Pored sadràja uobi~ajenih za strategije uop{te,{ta u woj uo~avate kao onu ta~ku koja je samo wena, koja je ~ini razli~itom i prepoznatqivom?

– Pre svega, to je prepoznavawe onoga {ta nam je va`no.Mnogi qudi veruju da ameri~ke vrednosti ne samo da su dobre ve}da su toliko dobre da treba da ih podelimo sa ostatkom sveta, bezobzira na to èli li to on ili ne. Ali ne treba tako da ose}amo.

ŒSpomenuli ste vrednosti. Re~ je o pojmu ~iji sadràj se razli~ito defini{e u pojedinim kulturama. Kako biste ga vi odredili?

– Razli~iti Amerikanci }e vam na pitawe o ameri~kim vred-nostima dati razli~ite odgovore. Politikolozi, kao {to sam ja, in-sistira}e na ustavnim pravima i slobodama. Ameri~ke vrednostisu slobode. Nakon dono{ewa Ustava razvili smo sistem prava. Re~je pre svega o slobodi govora, slobodi kretawa i izraàvawa se-be, odnosno prava da podrìmo ciq koji ne podràva ve}ina i pra-vo da se ne slaèmo. Sa predsednikom Bu{om te vrednosti su une-

koliko pro{irene – on sna`no veruje i u vrednosti kao {to su po-rodica, i na weno pravo da bude bliska i integrisana.

Œ Jedno od najzna~ajnijih pitawa prilikom odre|ivawa strategije jeste ko ima mo} da ukaè na vrednosti kojim }e ona baviti?

– Moram da izrazim neslagawe s vama. Ovde nije re~ o to-me gde je mo}, ve} – glas. Unutar strategije nacionalne bezbedno-sti postoji veza izme|u postavqenih zahteva i mogu}nosti koje }eukazati na to koje vrednosti treba za{tititi. Re~ je o glasu koji}e izraziti ideale u ostvarivim okvirima. U na{oj zemqi pred-sednik kao najvi{i izabrani predstavnik zemqe ima mogu}nostodre|ivawa {ta je to ameri~ki glas. I to je ono {to mu daje mo}.

Œ I zbog toga se va{ sistem naziva predsedni~kim.

– Tako je. Veoma veliki je uticaj predsednika. Neki predsed-nici su okruèni velikim grupama stru~waka koji su ukqu~eni u

Bez postizawa bezbednosti, zemqapostoji kao krhka, stalno ugroènapoliti~ka jedinica.

Sa ekonomske strane ne verujemo da je svet sigurno mesto, zbog ~ega se tako opiremo globalnom terorizmu.

Amerikanci su, na primer, veomanestrpqivi – kod nas je sve u tome da odredimo ciq i uputimo se ka wemu.Nije stvar u putovawu, ve} u ciqu.

7/23/2019 032 Odbrana


– Svi znaju za Madonu, ali pored pop-kulture, imamo i Metropoliten operu. Uzto, mnogo smo vezani za porodicu. Nezavi-sno od toga kako ìvimo svoj ìvot, postojeonih nekoliko godi{wih okupqawa porodi-

ce. Jedan od tih je i Dan zahvalnosti,kada se za stolom okupi porodica, qu-di koji se vole i razumeju. Tada se isiroma{ni dovode u svoj dom, kako bise s wima podelilo to ose}awe. Bo-ì} je sli~nog zna~ewa, ali se suvi{ekomercijalizovao. Stvar je u ose}a-wu bliskosti. @ivoti nas mogu odve-

sti u razli~itim pravcima, ali postoje vremena kada se vratimoonome {to nam najvi{e zna~i, a to je obi~no porodica. To na ne-ki na~in opisuje Ameriku. Amerikanci su, na primer, veoma ne-strpqivi kod nas je sve u tome da odredimo ciq i uputimo se kawemu. Nije stvar u putovawu, ve} u ciqu. Ponekad zbog toga mno-go propustimo, ali nas to i odvodi na mesta gde èlimo da stig-nemo. Na{i qudi su usmereni ka postizawu efikasnosti, pro-duktivnosti, i sli~no. To nas ~ini nestrpqivim u odnosu na drugekulture, jer elimo da brzo nastavqamo.

Ali ja nisam kulturolog, pa ne mogu da boqe objasnim, zato}u se vratiti na poqe politikologije. Sa ekonomske strane neverujemo da je svet sigurno mesto, zbog ~ega se tako opiremo glo-balnom terorizmu. Mogu}nost da budemo izolovani nije vi{eopcija za nas. Ameri~ki interesi preko multinacionalnih kor-

poracija postali su globalni, takore}i obavijaju ceo svet. Tero-risti~ke pretwe koje ugroàvaju ameri~ke interese povezane sus ekonomijom, kao i sa idealima.

Kada je re~ o radikalizmu, vi{e volimo da sara|ujemo savladama koje su racionalne. Postoje dràve koje se ubrzano pre-tvaraju u radikalne, koje predstavqaju bezbednosnu pretwu.

Postoji i opasnost od dràva koje propadaju, onih koje suizgubile mogu}nost da obezbede hranu, prevoz, zdravstvenu za-{titu, i ostale osnovne potrebe stanovni{tva, i to je dràvakoja je u nevoqi. A istorija nas je nau~ila: ako dr ave ne uspejuda obezbede te potrebe, zameni}e ih neko drugi. Bi}e to ~estoneki akter koji ugroàva na{e interese: organizovani krimi-nal, teroristi~ke organizacije i druge organizacije koje funkci-oni{u van pravnog sistema.

Sneàna \OKI]Snimio Vicencio @AKNI]

30 15. januar 2007.

je stabilnije kada su predsta-vqene izabranom vladom, negopojedina~nom autoritarnom fi-

gurom. Vi{e bismo voleli dija-log sa izabranom vladom. Uameri~kom interesu je da pro-movi{e slobodno dru{tvo i de-mokratiju. Namerno nisam upo-trebio re~ demokratizacija– to bi bila aktivnija forma– ve} ono {to ozna~ava sr` togpojma. Demokratija ozna~ava~etiri stvari: trì{nu ekono-miju, izabranu vladu, vladavinuprava i individualni suvereni-tet. To zna~i da zakon {titi po-jedinca, kao {to {titi i drà-vu. Demokratija ~ini ono {to je,po mom mi{qewu, osnov ame-ri~kih interesa u inostranstvu.Verujemo u vladavinu prava koje{titi ne samo nas ve} i vas. Ve-rujemo da je na{ interes da dru-ge nacije imaju pravo koje imasmisla na internacionalnomnivou. Suverenitet pojedincanam je tako|e vaàn. Danas, recimo,postoje mnogi delovi sveta u kojima seosporavaju osnovna qudska prava è-nama. One, tako, nemaju pravo da bi-raju niti da budu izabrane na politi~-kim izborima, i sli~no. Smatramo da

je to sramotno i uvredqivo.ŒMe|utim, u tim kulturama ima i èna koje su zadovoqne svojim poloàjem, bez obzira na to {to se on ne podudara sa va{im vrednostima.

– Znam. Nemamo pravo da mewamo wihov pogled na svet, ni-ti wihov stav.

Œ U posledwe vreme, u zapadnom dru{tvu se javqaju slu~a-jevi konverzije – ène koje nisu zadovoqne na~inom ìvo-ta, time {to se u svom dru{tvu procewuju na osnovu izgleda i sli~no, postaju muslimanke.

– Znam o ~emu govorite. Mi verujemo u pravo izbora. @enabi trebalo da ga ima. Ako je izabrala da ivi na jedan na~in, toje u redu. Ali taj na~in ne treba da joj bude nametnut kulturomili zakonom.

Œ Da li zaboravqate imovno stawe? Bogatije ène uvek imaju ve}u mogu}nost od siroma{nih da oblikuju ìvot po svojoj voqi, izbegavaju}i kulturolo{ki model ako ih "ùqa".

– Ali na svim nivoima ena treba da ima izbor. @elimo dadevoj~ice imaju pravo da idu u {kolu, i da ih tamo dobro do~eka-ju i u~e. Obrazovawe ne sme biti dostupno samo jednom polu.Razumem kulturne razlike, ali za nas je veoma te{ko zamislitida bi èna izabrala da ostane bez jednakih mogu}nosti. @enatreba da ima mogu}nost da progovori, da odlu~i kako èli daìvi svoj ivot.

ŒPo va{em mi{qewu, jedan od najzna~ajnijih nacionalnih interesa jeste odràvawe kulturnog identiteta. Kako ga vi u SAD doìvqavate, imaju}i u vidu da ste multikulturalno

dru{tvo sa vi{e od 210 miliona qudi?

Razumem kulturne razlike, ali nama je veoma te{ko zamisliti da bi ena koja ima izbora zaista èlela da ostane u mraku.

Demokratija ozna~ava ~etiri stvari:trì{nu ekonomiju, izabranu vladu,vladavinu prava i individualni suve-renitet.

7/23/2019 032 Odbrana


S p e c i j a l n i p r i l o g

PROTIVOKLOPNIRAKETNI SISTEM

BUMBAR

TRA@I I

UN I[T I

KORVETAKLASE VISBY

ARSENAL

BORBENEBESPILOTNELETELICE

BROD FANTOM

31

1

7/23/2019 032 Odbrana


15. januar 2007.32

D O M A ] I P R O T I V O K L O P N I R A K E

O

BUMBAROV

Bumbar je lako, prenosivo

protivoklopno sredstvo

pe{adije za napad i

odbrambena dejstva na

daqinama do 600 metara.

Moè da se koristi usvim borbenim uslovima,

dawu i no}u, a pogodan je

i za gradsku borbu.

Ima mali demaskiraju}i

efekat na vatrenom

poloàju i wime moè

da se ga|a iz zatvorene

prostorije. Re~ju, pravo je

odbrambeno oru`je.

doma}em protivoklopnom raketnomsistemu “bumbar ” odavno se pri~a.Bio je i ostao jedan od najsloènijihprojekata koji se rade u na{oj vojsci.Biv{a Uprava pe{adije (danas G-5)

podràvala je taj projekat i, koliko god jeimala sredstava i mogu}nosti, odvajala jeza wegovu realizaciju. Ali “bumbar ” jenastajao u najteèm periodu za na{u ze-mqu, u vreme finansijske nema{tine, uveknedovoqnih sredstava, a posle bombar-dovawa i proizvodnih kapaciteta predu-ze}a namenske industrije. Nedavnim otpu-{tawem dela zaposlenih u Vojnotehni~kom

institutu, ustanovi koja realizuje to sred-stvo, ograni~ene su i wihove mogu}nosti,ali se uprkos svemu razvoj sistema uspe-{no privodi kraju. îni se da se ceo pro-jekat odràva na entuzijazmu i nevi|enojmotivisanosti svih u~esnika ukqu~enih ulanac razvoja i proizvodwe. A kao nagra-du za tu koli~inu uloène energije, quba-

vi i pa`we – bumbar leti ka ciqu.To je zna~ajan sistem, konkurentan i

najnovijim stranim re{ewima. A Srbijaje me|u retkim zemqama, pored najrazvi-jenijih, koje imaju znawa i mogu}nosti zarazvoj sistema protivoklopnih vo|enihraketa (POVR).

ODGOVOR

NA SAVREMENE ZAHTEVE

Moderni sistemi te vrste moraju dazadovoqe savremene takti~ko-tehni~kezahteve, koji se prvenstveno odnose naprotivoklopnu borbu u urbanim sredina-ma, na mogu}nost uni{tavawa savremenihtenkova i tenkova sa eksplozivno-reakti-vinim oklopom (ERO), na za{titu ure|ajaza vo|ewe i lansirawe (UVL) od ometawai mogu}nost no}nog dejstva.

Za protivoklopnu borbu u urbanimsredinama POVR trebalo bi da imaju mo-gu}nost lansirawa iz {to maweg zatvore-nog prostora, da strelac moè da lansi-ra raketu sa ramena ili oslonca, da imamali demaskiraju}i efekat na vatrenompoloàju i u toku leta, te {to kra}i mini-malni domet na kome vo|ewem raketa mo-è da pogodi i uni{ti ciq. Potrebne su i

dobre manevarske sposobnosti (do 3 G) u

DOMA]I PROTIVOKLOPNIRAKETNI SISTEM

BUMBAROV LET 32

NEMA^KO BORBENO VOZILO

PE[ADIJE – PUMA IFV STARA ZVERU NOVOM KRZNU 36

PREDNOSTI I MANE STREQA^KOGORU@JA U OPERACIJIIRA^KA SLOBODA

NA [TA SEVOJSKA @ALI 40

BACAÎ GRANATA

ARTIQERIJA PE[ADIJE 44

PUSTIWSKI ORAO

PI[TOQ JAKOG TRZAJA 47

BORBENE BESPILOTNE LETELICE

TRA@I I UNI[TI 48

[VEDSKA KORVETA KLASE VISBY

BROD FANTOM 52

Urednik priloga

Mira [VEDI]

SADR@AJ

7/23/2019 032 Odbrana


– Bumbar ima poluautomatski ko-mandni sistem vo|ewa – SACLOS, koji sepo svojim kvalitetima nalazi u samomsvetskom tehnolo{kom vrhu. Ide u red si-stema druge generacije, ali ima dve oso-bine protivoklopnih sistema tre}e gene-racije – “mek” na~in lansirawa raketemalom po~etnom brzinom, {to omogu}ava

dejstvo iz zatvorene prostorije, i malidemaskiraju}i efekat na vatrenom polo-àju – kaè dr Miodrag Kobilarev, ruko-vodilac tog projekta.

POLUAUTOMATSKO

VO\EWE RAKETE

Maksimalni domet rakete bumbar jedvostruko ili ~ak trostruko ve}i od dome-ta ru~nih baca~a raketa (600 m u odnosuna 200–300 m) i pokriva minimalni do-met protivoklopnog raketnog sistema(PORS) za velike daqine (maqutka i ma-

qutka – II).Raketa bumbar ima tandem-kumula-

tivnu bojnu glavu – TKBG. Rastojawe od ~e-tiri kalibra izme|u bojnih glava postig-nuto je postavqawem osnovne bojne glaveTKBG iza mar{evskog raketnog motora.Minimalna daqina ga|awa od 60 m odre-|ena je zonom bezbednosti strelca. Uvo-|ewe rakete u tunel vo|ewa na rastojawuod 60 m ostvareno je sna`nim sistemomza upravqawe vektorom potiska (UVP),sme{tenim u blizini teì{ta rakete. No-vo re{ewe za taj sistem omogu}ava rake-ti da “o{tro” manevri{e i pri malim br-

zinama (u odnosu na poznate rakete drugegeneracije polupre~nik krivine putawe je

33

I S I S T E M

LET

toku leta, kako bi bili pogo|eni brzi ci-qevi na kratkom dometu do 200 m.

Za uni{tavawe savremenih tenkovadirektnim pogotkom osnovna bojna glavarakete treba da ima probojnost od mini-malno 900 mm RHA, a za uni{tavawe ten-kova sa ERO neophodna je tandem-kumula-tivna bojna glava – TKBG. Mogu}nost pro-tivoklopne borbe u no}nim uslovimaostvaruje se primenom upro{}enih, a sa-mim tim i jeftinijih, termovizijskih ni{a-na u talasnom podru~ju od 3 do 5 mikrome-

tra, koji su integrisani sa ni{anskim dur-binom (ND).A {ta od toga ima bumbar ? Protivo-

klopni raketni sistem bumbar je savreme-no re{ewe ru~nog baca~a raketa. Mogu}-nost lansirawa iz zatvorenog prostoradaje mu atribut pravog odbrambenog oru`-ja. (To mu i ime kaè, jer je bumbar miro-qubiv insekt dok ga neko ne napadne, a on-da je istrajan u borbi da se odbrani.) Imadomet do 600 m i odli~no je prilago|enzoni neposredne protivoklopne odbranepe{adije. Oru`jem rukuje jedan vojnik izdvo~lane protivoklopne grupe, a drugi no-si jednu ili dve rezervne rakete u lansir-noj cevi.

GLAVNE ODLIKE

Sistem bumbar ima komandno vo-|enu raketu druge generacije, sa mikro-kablom za prenos komandi, kalibra 136mm. Maksimalni domet je 600, a mini-malni 60 m. Vreme leta do ciqa na 600m je 4,3 sekunde, a verovatno}a poga|a-wa nepokretnih i pokretnih ciqeva jeve}a od 0,95. Masa oru|a na vatrenompoloàju je 18 kg. Duìna oru|a u mar-{evskom poloàju je 1.164 mm, a brojposluìoca 1. Sistem ima mali dema-skiraju}i efekat na vatrenom poloàju,mogu}nost ga|awa iz zatvorene prosto-rije i mogu}nost ga|awa no}u. Masa ra-kete u lansirnoj cevi je 14 kg i ima tan-dem-kumulativnu bojnu glavu. Kalibarosnovne bojne glave je 136 mm, a pomo}-ne 55 mm. Maksimalna brzina raketeje 250 m/s, a po~etna brzina 18 m/s.Masa postoqa je 4 kg, a tolika je i masaUVL. Masa lansirne cevi je 1,5 kg, a ugao

nadvi{ewa ose lansera cevi je 10 stepeni.

PORE\EWA

U svetu je posledwih desetak godi-na razvijeno (ili je u razvoju) vi{e si-stema POVR, u klasi u kojoj je na{ bum-bar . To su ERYX (Francuska)), BILL - 600metara ([vedska), Predator (SAD) i SPI-KE SR (Izrael).

mawi ~etiri puta u prvih 100 m). Mar-{evski motor se pali na oko tri metra odlansera.

Raketa se na ciqeve do 300 m lansi-ra sa ramena (u stoje}em ili kle~e}em po-loàju), a preko toga sa trono{ca ilioslonca. Kada strelac èli da ga|a ciq,postavqa ure|aj za vo|ewe i lansirawe –

UVL na raketu u lansirnoj cevi. Po{to jeoru|e pravilno usmerio postavqawem ciqau centar kon~anice ni{anskog durbina, tre-ba pritisnuti okida~, drè}i ciq sve vremeu centru kon~anice, dok ga raketa ne pogodi.

7/23/2019 032 Odbrana


34

NOVINE

Zna~ajna tehnolo{ka dostignu}a u razvojuPORS su: tandem-kumulativna bojna glava sa upa-qa~em za uni{tavawe savremenih tenkova sa ERO,optoelektronski digitalni TV koordinator rake-te, za{tita koordinatora od ometawa IC mamacaprimenom robusnih algoritama za frekventnu,amplitudsku, poloàjnu i diferencijalnu diskri-minaciju smetwi, koji rade u sinhronizaciji sa ICtraserom rakete. Savremena su i re{ewa blokaelektronike rakete – primenom mikroprocesora.Novo je re{ewe ni{anskog durbina sa CCD kame-rom i LCD, i visokoefikasan je sistem za upra-vqawe vektorom potiska rakete. Pogonska gruparakete otporna je na temperaturnu varijaciju od -30 do +50 stepeni Celzijusa. Nova su re{ewaslobodnog ìroskopa, mikrokabla i lansirne ce-vi, ujedno kontejnera rakete.

Pri udaru u ciq kontaktna kapa ra-kete se kratko spoji i aktivira upaqa~,prvo pomo}ne, a zatim osnovne bojne gla-ve. Pomo}na bojna glava treba da neutra-li{e jednu od kutija sa eksplozivnim pu-wewem, koje ~ine ERO tenka, i time omo-gu}i uspe{no dejstvo kumulativnog mlazaosnovne bojne glave rakete. Kada je zavr-{eno vo|ewe rakete, strelac skida UVLsa lansirne cevi i postavqa ga na novuraketu.

ZNAÂJNA TEHNOLO[KA

DOSTIGNU]A

U razvoju ovako sloènih sistema za-stupqene su kqu~ne oblasti nauke prime-wene u naoruàwu – raketni pogon, rake-todinamika, inercijalni senzori, elektro-nika, vo|ewe i upravqawe, itd. Na projek-tu radi tim od stotinak qudi (ukqu~uju}i iproizvo|a~e), a jezgro tima ~ini 20 do 30qudi iz VTI. Inìweri i tehni~ari teustanove ~ak su, tamo gde preduze}a namen-ske nisu mogla, uspeli da mnoge komponentetog sistema urade u svojoj prototipskoj ra-dionici. Tu su, naravno, proverena tehni~-ka re{ewa, realizovan funkcionalni mo-del, ura|eni probni komadi.

Svaki sistem nosi beleg svoga tvorca.Astru~waci iz Vojnotehni~kog instituta po-trudili su se da i bumbara oplemene obi-qem novina. [ta je sve novo? Najpre, to jenova tandem-kumulativna bojna glava sa

upaqa~em za uni{tavawe savremenih ten-kova sa ERO. Potom, sistem za vo|ewe ilansirawe.

Nenad Caki}, ~lan radnog tima, zadu-èn za vo|ewe rakete bumbar i uop{te zaelektroniku te rakete, kaè da je zadataksistema za poluautomatsko vo|ewe proti-voklopnih rotiraju}ih raketa da pouzdanoidentifikuje raketu u vidnom poqu, u pri-sustvu prirodnih i ve{ta~kih smetwi, pre-cizno izmeri ugaoni poloàj rakete u od-nosu na ni{ansku osu, konvertuje izmerenuugaonu gre{ku u linearnu, izra~una koefi-cijente komande i da, na osnovu informa-

cije o rotaciji rakete, generi{e impulsnekomande vo|ewa. Informacija o rotacijirakete dolazi sa rakete, a preko mikroka-bla kojim se na raketu {aqu i impulsne ko-mande vo|ewa.

– Moram da kaèm da smo uradilipotpuno originalan traser i time se di~im.Koliko mi je poznato, niko do sada nijeprimenio traser tog tipa – sa ultrasna-`nim poluprovodni~kim diodama, koji imaogromne prednosti, jer omogu}ava izuzetnusinhronizaciju trasera i kamere. Sem to-ga, traseri koji se sada koriste veoma {i-roko zra~e, u velikom dijapazonu frekven-cija, a senzori obi~no uzimaju deo te ener-

gije, dok se ovde prima kompletna energijatrasera. Drugo, supersinhronizacijom tra-sera sa kamerama postiè se izuzetan ni-vo eliminacije bilo kakvih smetwi – pri-rodnih i ve{ta~kih – kaè Caki}.

Originalni traser sa ultrazvu~nimprovodni~kim diodama

Komandno vo|ena raketa kalibra 136 mm

7/23/2019 032 Odbrana


zadatak samo da postavi cev, a sve se auto-matski povezuje, konektuje i zaptiva.

Nov je i mikrokabl, kevlarski oja~an,sa prekidnom silom od 18 kg, tri puta ja~iod onih koji su do sada razvijeni. Iako iz-gleda banalno, ura|en je tehnolo{ki vr-hunski i postoji samo nekoliko zemaqa ko-je ga prave. Takva ja~ina je bila potrebnada ne bi dolazilo do kidawa, jer bumbar,u odnosu na standardne rakete, ima mnogove}u maksimalnu brzinu.

Zvonimir Vuco isti~e da je original-na i lansirna cev. Projektovana je tako dase vi{e puta koristi, iako je prema u tak-ti~ko-tehni~kim zahtevima predvi|ena zajednokratnu upotrebu. Na{i stru~waci suuspeli da tehnolo{ki naprave lansirnucev koja ima krutost kao da je od 2,5 mmmaterijala, a samo je 1,5 mm. Pored znat-

nog smawewa mase postignuto je jo{ ne{to– ovo je doma}i proizvod koji moè bezproblema da se proizvodi u Srbiji. Za jed-nokratnu upotrebu mo}i }e da se uradi jo{jeftinija i tawa lansirna cev, jer je doka-zano da je jedna izdràla vi{e ga|awa.

Stru~waci VTI su u izradi i drugihkomponenata oti{li korak daqe. Na pri-mer, raketni motor ima energiju za domet ido 1.000 metara, a sada se trenutno kori-sti za 600 metara (takav je bio TTZ). Na tajna~in }e motor i ve} razvijene komponentemo}i da se koriste i za usavr{enu raketubumbar pove}anog dometa, do 1.000 m.

DINAMIKADAQEG RAZVOJA

Do kraja projekta nije ostalo mnogo– da se zavr{e ispitivawa tandem-kumula-tivne bojne glave i provere wena takti~ko-tehni~ka svojstva. U stati~kim opitima ve}je dostignut nivo probojnosti TKBG ve}i od800 mm, ~ime su opravdane zahtevane per-formanse za tu fazu razvoja.

U Nikincima se odvija zavr{na fazainternih konstruktorskih ispitivawa. Dosada je raketa lansirana sa eksperimen-talnog boka, a sada sa trono{ca, kao {to}e raditi i borac. Ta ispitivawa treba dadaju kona~nu verifikaciju sistema vo|ewai upravqawa rakete, pre ugradwe tandem-kumulativne bojne glave.

– Samo nekoliko raketa je dovoqnoda pogodi ciq kako bi se potvrdilo da jesistem dobar. Ato se ve} dogodilo. Za nasje to najva`nije. Ostalo je samo pitawetehnolo{ke discipline – zakqu~uje dr Ko-bilarev.

Zavr{etak razvoja sistema bumbar diktira}e finansijska sredstava. Sklonijimatematici izra~unali su da je potrebnouloìti samo mali deo od ukupno do sadauloènih finansijskih sredstva.

Mira [VEDI]Snimio Zvonko PERGE

35

KOOPERANTI

U razvoj bumbara su kao kooperan-ti bili ukqu~eni: “Kru{ik”, “Sloboda”,“FKS – Elmos”, Jagodina, “Teleoptik”,“Petar Drap{in” – kovnica Mladeno-vac, HI “Milan Blagojevi}”, Lu~ani, EIIRIN Ni{, “Kru{ik – Plastika” iz Ose-~ine, “Mile Dragi}”, Poliester – Pri-boj, FIMA – Mionica i Institut MTT

INFIZ.

Na raketi postoji i potpuno nov blokelektronike i prvi put }e imati sopstvenira~unar. Zna~i, raketa }e imati odre|eninivo inteligencije, koji }e joj omogu}iti dasamostalno leti deo puta, iako izgubi sig-nal kroz mikrokabl. A to je tehnolo{ki ifunkcionalni skok.

– Perspektiva je da kompletan posaoodradi ure|aj za vo|ewe u raketi, {to bipojednostavilo stvar. Trenutno sa raketedobijamo signale ìroskopa, a {aqemosignale vo|ewa. Kada bi posao radio samure|aj u raketi, onda bismo samo signalepoloàja rakete slali ka raketi, a to jeslede}a tehnolo{ka stepenica. Sada{waelektronika obezbe|uje funkcionalnost,ali i ovaj me|ukorak – zadatak vo|ewaprelazi na raketu, {to daje ogromneprednosti, i u perspektivi mogu}nost ski-

dawe ìce.Treba posebno ista}i da je, sem funk-cionalnosti (da se raketa vodi pouzdano iprecizno na ciq), ultimativni zahtev da do-bar protivoklopni sistem mora da savladaometa~e. Danas mnoge zemqe, posebno Ru-sija, na svoje tenkove montiraju formacij-ske ometa~e, tipa {tora . To vi{e nije izu-zetak nego standardna oprema tenka, a akona{a zemqa eli da ima dobar izvozni ar-tikal, moramo imati i dobru za{titu odometa~a. Na bumbaru je za{tita koordina-tora od ometawa IC mamaca ostvarenaprimenom robusnih algoritama za fre-kventnu, amplitudsku, poloàjnu i diferen-

cijalnu diskriminaciju smetwi, koji rade usinhronizaciji sa IC traserom rakete.

Zvonimir Vuco, nosilac razvoja kom-ponenata rakete i lansera za bumbar , ka-è da je originalno i re{ewe pirotehni~-ke brave. To je pirotehni~ki i elektri~nisklop koji treba da da informaciju ra~u-naru da je raketa odbravqena i spremnaza poletawe i da sme da se pripali start-ni raketni motor, koji izbacuje raketu izlansirne cevi. Vuco isti~e da su samoFrancuzi uradili takvu vrstu brava.

Na bumbaru je razvijeno vi{e od 20potpuno novih samozaptivnih konektora.

Oni omogu}avaju vojniku da obavqa takti~-ko-operativne radwe i da uop{te ne raz-mi{qa o tome da li treba da poveè lan-ser i raketu prilikom upotrebe. Wegov je

Interna konstruktorska ispitivawa u Nikincima su u zavr{noj fazi

7/23/2019 032 Odbrana


Jedno od takvih re{ewa jeste najnovijeborbeno vozilo pe{adije PUMA , prika-zano na izlo`bi Euroshatoory 2006. U du-hu nema~ke tradicije, vozilo je nazvano

Panzer Unter Minimalen Aufwand – PUMA (udaqem tekstu puma ), to u prevodu zna~ioklopno vozilo male cene. Ada li je tako?

SRODNOST PUME IFVSA MARDEROM

Puma IFV podse}a na mardera i nafamiliju vozila puma projektovanu predvadesetak godina, od ~ijeg razvoja se odu-stalo, a posebno nalikuje izvedenoj verzi-ji TH-495 IFV (Thrissen Henschell). Naime, uvreme kada je po~ela modernizacija mar-

dera (marder A1, A1+, A1-, 1A1, 1A2,1A3), u periodu od 1983. do 1988. zapo-

~eo je program razvoja novog vozila puma,

STARA ZVERU NOVOM KRZNU

36

A

N E M A ^ K O B O R B E N O V O Z I L O P E [ A D I J E – P U M A I F V

ktuelni bezbednosni izazovi u svetuznatno uti~u na scenarije oruànihsukoba, a oni povratno odre|uju te-`we u razvoju i modernizaciji NVO,

pa i oklopnih borbenih vozila (OBV).Uo~qivo je da se brojne armije smawuju, uzopremawe tehnolo{ki modernijim siste-mima NVO, spremnim i funkcionalnoefikasnijim za suprotstavqawe mogu}imizazovima i za brze intervencije na {i-rem geostrategijskom prostoru.

Kada je re~ o OBV, velika pa`waposve}uje se to~ka{kim vozilima u vi{ekategorija mase, naoruànim raznovr-snim naoruàwem, ali se ne zanemarujuni guseni~na vozila. Pri tome je malonovih koncepcijskih re{ewa, a izlaz setraì u modernizaciji postoje}ih iugradwi tehnolo{ki novih podsistema,

~ime se dobijaju prakti~no nova OBV.Bundesver je2002. godinesklopio ugovor sanovoformiranomprojektantsko-proizvodnomasocijacijom PSMo razvoju novogoklopnog borbenogvozila. Projekat jeusvojen kao

prioritetan zadatakkako bi semodernizovalejedinice za brzeintervencije izamewivaliBVP marder 1A3.Vozilo je nazvanopuma(PUMA ) a taskra}enica u prevoduzna~i – oklopnovozilo male cene.Da li je tako?

7/23/2019 032 Odbrana


optimalne platforme za 24 planirane va-rijante, razli~ite mase, naoruàwa iopreme. Tada{wa familija puma trebalaje da potisne iz naoruàwa postoje}e

oklopne transportere M-113A1G (4.000vozila u 15 varijanata). Proizvedeno je2.193 mardera , razvijen je prototip mar-

der -2, a od 2000. do 2005. modernizova-no je jo{ 74 mardera – 1A5.

Svojevremeno su poznate firme KrausMaffei i Diehl zajedni~ki ponudile projekatrazvoja BVP puma kao baznog vozilo za dru-ge verzije u tri teìnske klase: 18 do 25 to-na, 26 do 32 i od 33 do 38 tona. Gde je biloizvodqivo, primewivane su komponente odBVPmarder ili od tenkova leopard -1/2, iz-vi|a~kog oklopnog automobila Lushs 8h8 inekih privrednih vozila. Tako|e je projekto-vana {asija sa po 4,5 ili 6 potpornih to~-kova. Osnovna koncepcija bila je potpunoidenti~na vozilu marder, a unutra{wi pro-stor je tradicionalnog re{ewa.

Osamdesetih godina 20. veka razvije-na je serija od nekoliko probnih, opitnihi modela demonstratora pume . Neki mode-li su u funkcionalnoj izvedbi bili ponu-|eni na proveru Turskoj i Norve{koj, alisu, i pored pohvalnih ocena, te dràve od-ustale od naruxbine. Turska se okrenulasopstvenoj proizvodwi po uzoru na ame-ri~ki M-113A1 APC i AIFV , a Norve{ka jenabavila iz [vedske CV9030.

Krajem osamdesetih Bundesver zapo-

~iwe program modernizacije OBV – GTK

37

(Geranzerte Transport Kraftfahrzeug), odnosnoNGP (Neue Gepanzerte Platformen – nova oklopna pltforma ) i ponovo su u igri mar-

der -2, puma PT-2 i izvedenica TH-495. Ko-na~no, 2002. godine Bundesver sklapa ugo-vor sa novoformiranom projektantsko-proizvodnom asocijacijom PSM (Project Sys-tem and Management GbmH) o razvoju no-voga OBV puma . Pored firme Krauss-MaffeiWegmann (KMW) i Rheinmetall Landsysteme(RLS), u programu je jo{ 18 nema~kih fa-brika. Novi projekat je usvojen kao prio-ritetan projektni zadatak, kako bi se po-stupno modernizovale jedinice za brze in-tervencije i zamewivali BVP marder 1A3.Konzorcijum PSM obezbedio je novac zapet puma iz probne partije, koje su komple-tirali krajem 2005, a planirana je i se-rija od 20 vozila predserijske proizvod-

we u 2006/2007. godini. Osvajawe serij-ske proizvodwe predvi|eno je krajem2007, ukupno 405 vozila, a uvo|ewe u ope-rativnu upotrebu zapo~iwe 2009. godine.

Sa namerom da se razvije nekolikoverzija OBV iz nove familije puma IFV , na-gove{tava se i mogu}nost naoruàvawatopom 120 mm, a eventualno i zamena ten-kova leopard -2 sa takvim OBV.

U idejnim osnovama takti~kih zahtevanove pume postavqeni su opre~ni zahtevi.Traì se visoka strategijska pokretqivosti takti~ka mobilnost, sa jedne strane, a sadruge strane maksimalna za{tita i najve-}a vatrena mo} za takvu vrstu vozila spo-

sobnog da adekvatno reaguje u svim vremen-

STANDARDNA OPREMA

Standardna oprema BVP puma obu-hvata ure|aje najnovije tehnolo{ke ge-neracije: ure|aj za NHB za{titu, sistemza detekciju nastanka, spre~avawa i au-tomatskog ga{ewe poàra, optoelek-tronske ure|aje za osmatrawe i ni{a-wewe dawu i no}u, TV kamere za osma-trawe zadwe polusfere i vo`wu unazad,elektronski sistem za komandovawe iveze, za identifikaciju svojih i protiv-nikovih OBV i drugo. Svi ti ure|ajiolak{avaju rad i boravak posade u vo-zilu i, tako|e, doprinose efikasnijojza{titi i preìvqavawu u borbi.

skim i zemqi{nim uslovima, u bilo kakvomintenzitetu borbenih dejstava. Ocewenoje da puma za takve uslove nudi napredna

re{ewa.

NOVA RE[EWA

Nova puma je po arhitekturi oblikastandardne konfiguracije – upravno ode-qewe je napred levo (desno kod stare pu-me ), motorno-transmisiono odeqewe je na-pred desno (levo kod stare), borbeno ode-qewe u sredini vozila, ali su stanice ko-mandira i ni{anxije u telu vozila, iza vo-za~a, a ne u kupoli ili ispre we (kao u mar-

deru ), a desantno odeqewe za iskrcnu po-sadu je pozadi. Takav koncept pruà opti-malnu za{titu posade.

Funkcionalnost posadnog prosto-ra olak{avaju ugra|eni klimatski ure|aj,optimalni prostor za rad svakog ~lana po-sade, ergonomska prilago|enost sedi{timai dostupnost izvr{nih komandi ure|aja, tepreglednost okoline sa mesta svakog ~lanaposade.

Oklopno telo ima vi{e inovacija.Podesno je profilisana kompaktna kon-strukcija na koju se nadogra|uje modularnioklop i kupola bez posade. Cela posada jesme{tena u boqe za{ti}enom oklopnom te-lu. Raspored sredstava za osmatrawe i ni-{awewe dawu i no}u obezbe|uje posadistalnu preglednost okoline, a maskirnipremaz i slojevi na ravnim povr{inamaoklopa redukuju elektronski odraz vozila.Elementi hodnog dela su montirani spoqa,{to pri nailasku na PT minu smawuje mo-gu}nost povre|ivawa posade. Pu{karnicesu eliminisane, osim na zadwim vratima –rampi (dve), koje koriste dva ~lana iskrc-ne posade, {to predstavqa slabost.

Iskrcna posada sedi licem u lice,a sedi{ta nisu pri~vr{}ena za patos,ve} su ove{ena elasti~nim elementima.Zahvaquju}i kompletu sredstava za osma-trawe, umreènim sa kamerama i ni{an-skim spravama ni{anxije i komandira,

posada stalno moè da prati okruèwevozila. Poklopci na krovu su kliznog ti-

7/23/2019 032 Odbrana


38

VISOKA CENA

Cena jedne pume trebalo bi da bu-de oko sedam miliona evra, {to je zasada bez premca u toj kategoriji vozila.Za taj novac moglo bi da se nabavi ne-

koliko respektivnih OBV, na primer ru-ski BMP-3, to~ka{i pirana III 8h8 APCili pandur II 8h8 APC. Pore|ewa radi,pomenimo da Englezi planiraju moder-nizaciju svojih MICV Warrior po ceni od1,65 miliona USA dolara i wihov op-stanak u operativnoj upotrebi do 2035.godine.

re|uje dve kategorije nivoa za{tite: nivo Ai nivo C. Nivo A podrazumeva za{titu odRRB tipa RPG-7 i topova sredweg kalibra(30-40 mm) sa ~eone strane, kru`nu za{ti-tu od mitraqeskih projektila AP 14,5 mm,

krovnu za{tite od fragmenata artiqerij-skih projektila i podmunicije koja napadaodozgo. U tom je slu~aju BVP puma ima masu31,45 tona. Vozilo je za{ti}eno i od eksplo-zivnih sredstava (PTmina i sl.) mase 10 kgTNT. Sa nivoom za{tite A moè da se pre-vozi eleznicom ili avionima A400M.

Nivo C ima prednost jer se dodaju mo-duli oklopne za{tite na bo~ne i krovne po-vr{ine pa je obezbe|ena kru`na za{titaod ru~nih baca~a i sredwih kalibara to-pova. Poja~ana je i za{tita krova. U ovojvarijanti puma je te{ka 40,7 tona. Sa do-datnom za{titom BVP puma moè da se pre-

nosi transportnim avionom A400M (po trivozila u jednom avionu, a oklopni moduli u~etvrtom). Najve}a borbena masa vozila sadodatnim oklopom, popuweno pogonskim go-rivom, municijom, opremom, sa posadom uvozilu, iznosi 43 tone. To je 1,5 tona vi{eod tenka T-72/M-84.

Modularni koncept za{tite dozvoqa-va u perspektivi zamenu modula sa tehno-lo{ki boqim elementima. Kao opcija nudi

pa, pode{eni za lako rukovawe, otvara-we i zatvarawe.

OSMATRA^KI URE\AJI

Osnovno oru|e je automatski top Ma-user Mk-30-2/ABM, kalibra 30 mm, sa dvo-strukim “hrawewem”, stabilisan u dveravni, efikasnog dometa do 3.000 metaraza ga|awe sa mesta, i u pokretu. Top se pu-ni sa dve vrste metaka – potkalibarnim

APFSDS, probojnosti 55 mm oklopa poduglom 60 stepeni na 1.000 m, i novora-zvijenim projektilom sa kasetnim puwe-wem razornog dejstva, snabdeven tempir-nim upaqa~em (KETF/ABM). Dvostruko“hrawewe” obezbe|uje trenutni izbor vr-ste metka. Projektil KETF moè da se tem-pira za dejstvo odozgo po slabo zaklowe-nim ili otkrivenim ciqevima. Za trenut-

nu upotrebu ima spremnih 200 metaka, ajo{ je toliko u spremi{tu BVP.

Novi NG4 koaksijalni mitra-qez, kalibra 5,56 mm, brzi-ne ga|awa 859 metaka u mi-nuti, efikasan je na1.000 m. Iza kupole jepostavqen osmocev-ni lanser ba-

ca~a dimnih kutija, koje mogu biti i razor-no-par~adnog dejstva.

Ni{anske sprave komandira i ni{an-xije su umreène, a slika iz vidnog poqamoè da se prenese i posadi u zadwem deluvozila. Komandirova ni{anska sprava jeperiskopsko-panoramskog tipa, sme{tenana krovu kupole. Sprava ima tri vidna po-qa, ukqu~uju}i i {iroko vidno poqe zaosmatrawe. U spravi su integrisana tri ka-nala: dnevni, sa kamerom niskog nivoa ose-tqivosti (CCD), termovizijski, sa kameromi laserski daqinomer, bezbedan za o~i.Ni{anska sprava ni{anxije ugra|ena je le-vo od topa. Identi~na je sa komandirovom,s tim {to je periskopska i pokre}e se za-

jedno sa kupolom. Iz obe sprave mogu sepreneti slike u drugu spravu ili na displej~lanova posade. Komandir ima prioritet upreuzimawu izvr{nih komandi i otvarawuvatre po opasnim ciqevima. Sistem hunter-killer preuzet je sa tenka leopard -2.

Posada ima ~itavo bogatstvo osma-tra~kih ure|aja za osmatrawe dawu i no}u.Voza~u su na raspolagawu tri dnevna peri-skopa i periskop sa poja~iva~em slike tre-}e generacije. Sem toga, ima i TV kameru po-zadi za osmatrawe pri vo`wi unazad. Is-krcni desant ima ~etiri krovne kamere ijednu kameru za osmatrawe pozadi, dvastandardna osmatra~ka bloka, jedan pano-

ramski periskop i dva periskopa sa poja~i-va~em slike. Kada komandir na|e za shodno,

prenosi iz svoje sprave sliku na displej is-krcnog dela posade. Strelci po potrebi mo-gu da osmatraju i kroz dva otvora na krovuili preko ot{krinutih vrata – rampe.

U sklopu interfejsa vozila zna~ajnomesto zauzima umreèni sistem za koman-dovawe i upravqawe, prikupqawe i prenosinformacija u jedinicu C³I. Danas je uobi-~ajeni naziv BMS (Battleefield ManagementSystem), tj. menaxment ili komandni sistem.Pored elektronskog pra}ewa i prikaziva-wa podataka i terena, raspolaè i sa si-stemom za globalnu navigaciju GPS i raspo-znavawe svojih i tu|ih vozila – IFF. Taj si-stem je naro~ito zna~ajan za spre~avawetzv. prijateqske vatre po sopstvenim vozi-lima u uslovimaograni~ene vi-

dqivosti. U kompletu opreme su i individu-alni komplet za vojnika budu}nosti – FutureSoldier Programme.

NIVOI ZA[TITE

Visok nivo za{tite ostvaren je u ne-koliko elemenata: primenom modularnihelemenata dodatnog oklopa, vi{eslojnimoklopom, ugradwom delova na unutra{wo-sti vozila, obezbe|ewem visokog nivoaza{tite od kineti~kih projektila malog isredweg kalibra, ru~nih baca~a (kumula-tivna mina), kasetne municije, par~adigranata. Sme{tajem naoruàwa iza oklo-pa i rasporedom celokupne posade u boqeza{ti}enom telu vozila obezbe|eni su op-timalni uslovi za{tite i preìvqavawa.Najnoviji ure|aji i sistemi za osmatra-we, te mogu}nost prenosa slike do ~lano-

va posade, omogu}avaju pravovremeno ot-krivawe opasnosti i preduzimawe merasamoodbrane.

Pogonsko gorivo je sme{teno u rezer-voare izme|u unutra{we strane zidovaoklopnog tela {to povoqno uti~e na za{ti-tu, a najnoviji elektronski senzori ure|ajaza otkrivawe, spre~avawe i ga{ewe poà-ra dodatno pove}avaju bezbednost posade.Dijagnosti~ki sistemi pra}ewa i kontrolesvih vitalnih funkcija podsistema vozilapomaù posadi da na vreme uo~i potenci-jalne otkaze i preduzme mere dovoèwa vo-zila u zaklon.

Bitna novina jeste primena modular-

nih elemenata dodatnog oklopa, koji se re-lativno lako postavqaju ili skidaju. To od-

Kupola sa daqinskim

upravqawem

Unutra{wi izgled pume

7/23/2019 032 Odbrana


name}u se i neka pitawa kao dileme. Uko-liko su prethodna OBV poput mardera 1A3/A5, prototipa marder -2, TH-495 i

modelapuma iz osamdesetihgodina pro{log veka, posvojim takti~ko-tehni~kimodlikama, performansa-ma i ukupnim borbenim

vrednostima, vrlo blizu no-voj pumi , ~emu najavqivawe no-

ve pume , kao novog vozila, kadaono, uistinu, predstavqa moderniza-

ciju ve} vi|enog?Raniji modeli su imali ugra|ene lan-

sere za POVR {to ih je ~inilo podesnijimi za sukobe sa osnovnim tenkovima, a novapuma ih nema, ve} su najavqeni kao opcija.

Borbena masa vozila sa nivoom za-{tite u varijanti C dostigla je i presti-

gla masu nekih osnovnih tenkova, na pri-mer T-72 za 1,5 tona. Ne pokazuje li ta-kav manir tendenciju izrade hibridnihvozila tenka - OT (ne BVP jer nema pu-

{karnice), {to li~i na ve} primewe-ne konverzije tenkova starijih gene-racija u te{ke OT ( u Izraelu, Jor-danu, Rusiji, Ukrajini)?

BVP puma nema amfibijska svoj-stva koja su ina~e standardna re{e-

wa u Rusiji, Kini, Srbiji, neophodno po-trebna za geostrategijski prostor Evropesa brojnom mreòm kanala, hidrograf-skih vodotokova i jezera, osim ako se ne

ra~una na weno angaòvawe u pustiwskomprostoru.Dodatna oklopna za{tita u vidu mo-

dula pruà boqu za{titu od ve}ine dru-gih BVP, ali je i takva nedovoqna garan-cija za asimetri~ne operacije, gde se obi-lato koriste RBG ~ija probojnost dostiè750 mm oklopa iza ERO. U to su nas uve-rili doga|aji u Iraku, gde su RPG-7V1uspevali da izbace iz borbe i takve “tvr-|ave” kakvi su tenkovi M1A2 abrams iChallenger -2.

Gabariti BVP puma su znatni, madaproizvo|a~ govori o maloj silueti (duì-na 7,33 m, visina 3,05 m, {irina saoklopnim modulom 3,71 m). Neizvesno jei prevoèwe èleznicom jer je {irinatereta na èleznici limitirana na 3,54m, osim u SAD 3,63 m, a pumina {irinaje 3,71 m.

I na kraju, cena od 8,47 milionaUSA dolara (oko sedam miliona evra) do-vodi u pitawe kriterijum cena – efika-snost. Sa tolikim novcem mogu se na tr-ì{tu NVO nabaviti dva-tri BVPpo bor-benim karakteristikama adekvatnim pu-mi , {to nije zanemarqiv faktor. Ali ce-na ne brine, za sada, strane investitore,jer je ovo vozilo nameweno armiji koja

ima sredstava da to plati – Bundesveru.Milosav C. \OR\EVI]

39

se mogu}nost ugradwe ERO ili nekog si-stema aktivne za{tite koji je razvi-jen u Nema~koj. Upravo je u zavr-{noj fazi ispitivawa multi-funkcionalni sistem ak-tivne za{titi MUSS(Multifunction self-protecti-on System) kompanijeEADE i KMW.

POGONSKI BLOK I HODNI DEO

Koncepcija pogona postavqena je takoda obezbe|uje pokretqivost vozila ade-kvatnu tenku leopard-2 – da doprinesi efi-kasnom funkcionisawu u svim uslovima, dasistem hla|ewa umawi termalni odraz vo-zila i da hodni deo pruì optimalne uslo-ve za vo`wu po neravnom zemqi{tu, smawibuku i olak{a boravak posade.

Pogonski blok predstavqa kompaktnukonstrukcionu i kinematsku celinu motorai transmisije sa pripadaju}im ure|ajima.Ugra|en je motor firme MTU, turboprehra-wivani dizel, model 10V892. Razvija najve-}u snagu od 800 kW pri 4250¯¹, daju}ivozilu specifi~nu snagu od 18,6 do25,4 kW/t, zavisno od nivoa za{ti-te vozila. Omogu}uje najve}u brzi-nu po putu od 70(40) km/~.

Hidromehani~ki prenosnik snageHSW 284C (firme Renk)objediwuje hi-drodinami~ki pretvara~ obrtnog momentai hidrostati~ki reduktor, planetarnu me-

wa~ku kutiju i hidropneumatski ure|aj zaupravqawe sa elektrohidrauli~nkim ko-mandama za promenu stepena prenosa. Me-wa~ ima ~etiri stepena prenosa napred-nazad. Izvr{na komanda za upravqawevozilom je u obliku volana (poseduje i po-luge – komande za upravqawe po potrebi uoteànim uslovima manevrisawa). Skreta-we vozila obavqa se kontinuirano u svimstepenima prenosa, a mogu}e je okrenuti vo-

zilo na mestu oko vertikalne ose. Ventila-tori hladwaka motora i transmisije tro{e170 kW energije.

Hodni deo sa pet pari potpornih to~-kova nezavisno ve{anih (pogonski su na-pred) kompletiran je hidropneumatskimogibqewem i hidrauli~kim amortizerima.Takav sistem doprinosi ve}em elasticite-tu pri kretawu po neravnoj podlozi, dodat-no pospe{uje stabilizaciju naoruàwa,smawuje buku i vibracije, te racionalizujeoklopqeni prostor {asije i olak{ava bo-ravak posade u vozilu. Ovakvo re{eweumawuje unutra{wa o{te}ewa i limitira

povre|ivawe posade prilikom nailaska naminu. Gusenice su metalne sa gumeno-metal-nim konektorima (Silent Block), imaju gumenepapu~e koje se zimi zamawuju ~eli~nim gre-benima. [irina gusenice je 500 mm. Pu-ma ima i poseban ure|aj – kompenzatorgrejawa hodnog dela koji obezbe|uje kon-stantnu zategnutost gusenica bez interven-cija voza~a.

LUKSUZ ILI POTREBA

Bez pretenzija da se spekuli{e o mo-tivima konzorcijuma PSM da posle 20 godi-na ponovo aktuelizuje razvoj i proizvodwu

familije OBV puma , vozila budu}nosti, ka-ko su ih predstavili na Euroshatory 2006,

Raspored posade u vozilu (gore)i dodatni moduli oklopne za{tite (dole)

7/23/2019 032 Odbrana


ce, nema dovoqnu zaustavnu mo}. Aod pi-{toqa se traì da trenutno onesposobiprotivnika, jer se razmena vatre de{avana bliskom odstojawu. Smrt zbog rawava-wa i gubitka krvi nije ono {to se o~ekuje izahteva od te vrste oru`ja. Sa druge stra-ne, pozitivno su oceweni lako}a rasklapa-wa i odràvawa pi{toqa, ali i fiksni ni-{ani, tako da vojnik koji uzme M9 moè bi-ti uveren da je pi{toq ta~no upucan i da nezahteva dodatno angaòvawe.

Najve}i problem se iskazao u vezi saoprugom u okviru za M9. Naime, ako je okvirtokom iole duèg vremena napuwen sa 15 me-taka (koliki mu je maksimalni kapacitet),opruga gubi elasti~nost i ne moè dovoqnoda potisne donosa~ metaka i obezbedi ne-smetano puwewe pi{toqa. Ako se okvir iz-

vrne nadole, meci iz wega ispadaju, {to uka-zuje na slabost opruge. O tom su izvestilisvi vojnici i oficiri koji su nosili M9. Pritome je zapaèno da je navedeni problem naj-mawe ispoqen kod okvira ~iji je proizvo|a~Bereta . Vojnici su poku{ali da istezawemopruge pove}aju wenu elasti~nost, a to je bi-la gre{ka, jer je uzrok problema vrlo finipesak i pra{ina. Zato je savetovano da seokviri ~iste bez podmazivawa, te da se punesa samo osam do deset metaka, {to je palija-tivno, a ne radikalno re{ewe.

Mnogi vojnici èle kratku cev kao do-datno oru`je, uz osnovno kojim su zaduè-ni, jer smatraju da bi im pi{toq koristio

pri pretraìvawu podruma, tavana, kana-lizacije i tunela. Osim toga, u slu~aju za-

15. januar 2007.

NA [TA SEVOJSKA @ALI

Armija SAD nesumwivo ulaè ogromnasredstva u razvoj naoruàwa i opre-me za potrebe svojih pripadnika. Pritome se velika pa`wa poklawa mi-

{qewu i utiscima krajwih korisnika, od-nosno vojnika na terenu. S obzirom na ~i-wenicu da su od po~etka operacije Ira~ka sloboda stigle odre|ene primedbe na per-formanse streqa~kog naoruàwa i opre-me, osnovana su dva tima koja su anketira-la vojnike i oficire sa èqom da utvrde~iweni~no stawe i izna|u na~ine za re{a-vawe ispoqenih problema. Prvi, sasta-vqen od civilnih i vojnih tehnologa, razgo-varao je od 5. do 10. maja 2003. sa vojnici-ma stacioniranim u sektoru Bagdada, i tosa pripadnicima 82. i 101. vazdu{no-de-santne divizije, a i 3. pe{adijske divizije.Drugi tim, iz Armijskog pe{adijskog centra,Direktorata za borbeni razvoj – Odeqe-we streqa~kog naoruàwa, sproveo je svo-je ispitivawe (od 10. juna do 7. jula 2003)

i obuhvatio je, sem navedenih jedinica, i10. planinsku diviziju u Erbilu, 4. pe{a-dijsku diviziju u Tikritu, te 1. oklopnu divi-ziju i 501. ~etu vojne policije, stacionira-ne u Bagdadu.

Ispitivawem je obuhva}eno vi{e odhiqadu vojnika, podoficira i oficira, ~akdo ~ina brigadnog generala. Svi ispitani-ci su sa entuzijazmom prihvatili razgovor,

iznosili svoja iskustava i dali mi{qeweo aspektima oru ja i opreme koje bi treba-lo poboq{ati. Dobijene informacije suu~itane u baze podataka, da bi se potomanalizirali i doneli zakqu~ci.

PI[TOQI I PESAK

Standardni vojni pi{toq vojske SADje M9, u stvari bereta 92FS. Vojna policijanaj~e{}e koristi pi{toq u odnosu na drugostreqa~ko naoruàwe i op{te je mi{qeweme|u vojnicima da metak kalibra 9 mm pa-ra M882, sa zrnom pune metalne ko{uqi-

Od po~etka operacije Ira~ka sloboda stigle suodre|ene primedbe na u~inak streqa~kognaoruàwa i opreme. Zato su tokom 2003.oformqena dva tima koja su anketirala vojnikei oficire iz vi{e jedinica stacioniranih u Iraku,sa èqom da utvrde ~iweni~no stawe i izna|una~ine za re{avawe uo~enih problema.Donosimo neke od wihovih zamerki.

P R E D N O S T I I M A N E S T R E Q A ^ K O G O R U @ J A U O P E R A C I J I I R A ^ K A S L O B O D A

Baca~ granata Mk19na hameru

7/23/2019 032 Odbrana


stoja na osnovnom oru ju, oni èle da priruci imaju kratku cev, a ne da poku{aju daotklone zastoj na osnovnom oru ju. Poseb-no je zanimqivo zapaàwe da lokalno sta-novni{tvo smatra da vojnici ne}e pucatina wih iz duge cevi, ali ako upere pi{toq,tada vaqa odmah poslu{ati komandu. Semtoga, oni koji su kupili i laserski ni{anza M9 primetili su da se ratoborni civi-li odmah umire ~im ugledaju crvenu ta~kuna svojim grudima.

KARABIN M4

Armija SAD je otpo~ela napad na Iraksa tri varijante pu{ke M-16: M-16A2, M-16A4 i karabinom M4. Dve posledwe sukonfigurisane kao modularni sistem. ê-tvrtu varijantu, M4A1, koristile su speci-jalne jedinice, ali timovi ispitiva~a nisurazgovarali sa wima. U globalu, ispitani-ci su izrazili zadovoqstvo pouzdano{}usvog osnovnog oru`ja, nagla{avaju}i da supu{ke redovno ~istili s obzirom na pustiw-ske uslove. Izve{taji iz Avganistana, kojidatiraju od 2002. godine, ukazuju da je tada89 odsto vojnika izrazilo poverewe u ovooru je, 20 odsto je mislilo da je M4 sloènza rasklapawe, a 13 odsto je navelo zastojekoji su prouzrokovani okvirom. Sada je ne-kolicina dodala da bi voleli oru`je kojemoè da puca nakon {to se izvadi iz pra-{ine, odnosno, kako su se izrazili, “kao

{to to radi AK (automat kala{wikov)“, alito nije uzeto u razmatrawe.

41

Svi hvale preciznost te serije pu{a-ka, a kritikuju domet karabina M4. Nekoli-ko puta morali su da izvedu napad na objek-te preko 500 m brisanog prostora, kadaM4 nije imao o~ekivanu efikasnost zbogvelikog odstojawa. Slede}i problem je biookvir sa 30 metaka. Ako je zatvara~ u pred-wem poloàju, te{ko je umetnuti u leì{teokvir napuwen maksimalnim kapacitetom.Ako se to uradi silom, {ire se usne okvi-ra, {to dovodi do zastoja. Stoga su puwenisa mawe od 30 metaka, obi~no 25.

Najve}i problem su, ipak, predsta-vqali otisci udarne igle na kapisli meta-ka M855, kalibra 5,56h45 mm. Naime,svaki put kada se metak ubaci u cev, plutaju-}a udarna igla blago udari u kapislu metkai na woj napravi ulegnu}e. To ne mora biti

zna~ajno ako se ista stvar ne ponovi vi{eputa, ali kako standardna procedura zahte-va da svi pripadnici motorizovane pe{a-dije, popularni “grenadiri“, isprazne cevioru`ja pri ulasku u BOV bredli ili OMVstrajker , onda jedan isti metak vi{e putatokom dana biva udaren u kapislu, izba~eniz cevi i vra}en u okvir. Prime}eno je daje otisak vi{e izraèn na kapislama kara-bina M4 nego kod pu{ke M-16. To stvara ne-gativan psiholo{ki efekat na vojnike, jerpostoji strah da bi metak mogao zatajiti.Osim toga, moè do}i do zadesnog opaqe-wa, kao {to se desilo jednom pripadniku101. divizije, kome je oru je opalilo iako

je bilo zako~eno, a doga|aju je prisustvova-lo jo{ nekoliko vojnika.

TE[KI MITRAQEZ

Za te{ki mitraqez M2 12,7mmbra-uning vojnici imaju jedino re~i pohvale. Uvi{e slu~ajeva je bio dovoqan samo zvukrafalne paqbe da obeshrabri protivni-

ka. Jedina mana je preslabo postoqe kojeprevi{e osciluje pri vatrenom dejstvu, ato negativno uti~e na preciznost.

Svesna zna~ewa ispoqenog problema,vojska je brzo sprovela ispitivawe tokomkoga je standardna municija uba~ena i iz-ba~ena iz cevi po 100 puta u visokoj ambi-jentalnoj temperaturi i u oru je koje je bi-lo zaprqano peskom. Nije se dogodilo ni-jedno opaqewe pri bravqewu zatvara~a,ali ni pri manipulaciji oru jem. Me|utim,nije predvi|eno da se meci vi{e puta uba-cuju/izbacuju iz cevi, jer to moè negativno

uticati na kapislu i deformisati ~auru to-liko da do|e do zastoja. Smatra se da je do-voqno da se metak dvadesetak puta uba-ci/izbaci iz cevi, pa da se nakon toga o~e-kuje da “slaè “.

PU[KOMITRAQEZ

Vodno automatsko oru je, poznato kaoSAW (Squad Automatic Weapon) jeste pu{ko-mitraqez FN Minimi, kalibra 5,56h45 mm.Mada su pojedine odlike ovog oru ja hvaqe-ne, M249 se, prema utiscima ve}ine, poka-zao kao najproblemati~nije oru`je trupaSAD u Iraku. Najpre su kritikovane noì-

ce. Da bi mogao kontrolisati oru je tokomrafalne paqbe, ni{anxija mora da izvr{ipritisak na predwi deo oru ja, a noìce nemogu da izdrè taj pritisak i lako se krive.SAW obiluje sitnim delovima koji se lakogube. Jedan vojnik je ~ak bez uvijawa izjavioda “onaj ko je projektovao ovo oru`je nijeimao pe{adiju na umu “.

Pu{komitraqez M249 zahteva poseb-nu alatku za uklawawe gasnog regulatora,{to je ina~e u domenu rutinskog odràva-wa oru ja. Nasuprot wemu, standardni la-ki mitraqez M240B, kalibra 7,62 mm Na-to, ima sli~an deo, ali za wegovo demonti-rawe nije potrebna nikakva alatka. M249

se ne moè zako~iti ako je zatvara~ u pred-wem poloàju, a leì{te metka prazno, na~emu obi~no insistiraju oficiri, jer je to

Ameri~ki vojnici u Iraku sa karabinima M4

Napukli kundak mitraqeza M240

7/23/2019 032 Odbrana


najbezbedniji na~in no{ewa oru`ja. Pod-loàn je koroziji, ~ak i u uslovima suveira~ke klime, {to predstavqa posebno iz-nena|ewe. Torba za no{ewe rezervne ceviizra|ena je od najlona i pregori kada se uwu ubaci vrela cev. Poseban problem jeplasti~na kutija za redenik od 200 metaka.Metalna ~ivija koja drì plasti~ni utvr|i-va~ kutije pri~vr{}ene za oru`je lako selomi pri redovnim zadacima, posebno uborbenim dejstvima, tako da kutija otpadasa oru ja.

Municija u kutiji glasno zve~i pri po-kretima, bez obzira na to da li je kutija pu-na ili poluprazna. To posebno nervira voj-nike prilikom pretresa i bliske borbe, tesu unutra{wost kutije oblagali kartonom.Sama kutija je vrlo nezgodnih gabarita iometa manipulaciju oru`jem, i na dvono-

{cu, i kad je na postoqu na vozilima. Uz toje vrlo krta i podlo`na pucawu pri udari-ma. Mu{ica na M249 te{ko se pode{ava iza to je opet potrebna posebna alatka, zarazliku od M240, kod kog je pristup mu{icilak i pode{avawe jednostavno. Municija uredeniku “{eta“ napred–nazad tokom po-kreta i ni{anxije stalno moraju da prove-ravaju da li su meci u redeniku od kutije dooru ja ostali u leì{tu ili ne.

Svi ispitanici se slaù u oceni daje laki mitraqez M240B odli~no oru`je,jer je pouzdan i precizan. Uvek postoje od-re|eni aspekti koji se mogu po-boq{ati, i pre svega se na-

vodi da je posada mitra-qeza preoptere}enakomponentama koje mo-ra nositi: dva vojnikanose mitraqez, trono-àc, rezervnu cev i mu-niciju. Ni{anxije sma-traju da bi na oru`jutrebalo da nose 50 do100 metaka, a pomo}ni-ci 200 do 250 metaka.

NEPOUZDANE VEZE

Problem veze ogleda se u ~iwenicida vojnici kada je re~ o dometu nemaju po-verewa u ICOM radio-ure|aje, pa su ~akkupovali duè antene ili motorole, koje

sa aspekta dometa i trajnosti smatrajuboqim ure|ajima.

Problem je u tome {to kutija za municijukoju nosi pomo}nik nije integrisana sauprta~em Molle i ne moè se zaka~iti zauprta~, pa ju je te{ko nositi. Torba za re-zervnu cev progori kad se u wu ubaci vre-la cev, a plasti~ni Fasteks zatvara~i br-zo se lome, pa bi ih trebalo zameniti me-talnim. Noìce se ne mogu podesiti po vi-sini, a kad se oslone na beton, kliù powemu.

SNAJPERSKE PU[KEOpti~ki ni{an M145 trebalo bi da

ima {ire poqe vida i ve}e uveli~awe. Sasada{wim, koji uveli~ava tri puta, ciqevina rastojawu ve}em od 500 m ne mogu bitijasna uo~eni. No}ni ni{an AN/PVS-4previ-{e je teàk i glomazan, a da bi se postaviona oru je mora se prethodno skinuti M145.Vojnici su poèleli da mitraqez ima inte-grisani dnevni i no}ni ni{an sa laserskimobeleàva~em. Aima i drugih zamerki. Priduòj rafalnoj paqbi ~aure se gomilaju is-

pod oru`ja, umesto da buduizba~ene u stranu, pa

ometaju rad, a posa-da pre ili kasni-

snajperske pu{keIksEm-107. Wome su

uspe{no neutralisani ci-qevi na odstojawu do 2.000 m.

Ali strelci bi èleli podesivikundak i smawewe teìne pu{ke.Prigu{iva~ bi im omogu}io da osta-nu neprime}eni, jer su seoski psikompromitovali snajperska gnezdai u Avganistanu i u Iraku. Neop-hodne su i balisti~ke tablice zamuniciju, jer se bez wih tro{imnogo municije za “upucavawe”oru ja. Posebno je zanimqivo daje jedan tim izvestio kako su,umesto snajperske municije 12,7mm, dobili probojno-zapaqivu

municiju proizvedenu 1943. go-dine! Opti~ki ni{an firme

je ope~e {ake. Remnik nije dovoqno {irok,pa je oru je nezgodno za no{ewe i u~vr{}i-va~i remnika se tako|e lako lome.

Vojska SAD u Iraku koristi snajper-ske pu{ke M24, kalibra 7,62 mm Nato, iIksEm-107, kalibra 12,7 mm. U globalu,snajperisti su zadovoqni sa oba oru`ja ismatraju ih preciznim i pouzdanim. Sa pu-{kom M24, uz municiju M118 SB, uspe{noneutrali{u ciqeve na daqinama od 100 do900 m, a isti~e se da je opti~ki ni{an M3A kvalitetan. Me|utim, snajperisti bi èle-li da M24 ima kra}i hod zatvara~a, koji biim omogu}io brè uzastopne hice. Uz to,ko~nicu bi trebalo premestiti sa bo~nepozicije na centralnu. Obara~ bi trebaloda bude boqe podesiv. Opti~ki ni{an M3Atrebalo bi da se pode{ava u ~etvrtinamaugaonog minuta, a ne samo u polovinama.

No}ni ni{an AN/PVS-10 je glomazan, nemaodgovaraju}e uveli~awe i jasno}u, a pojedi-ni to~ki}i za pode{avawe brzo se olabaveili slome. Posebno se traì laki infra-crveni ni{an, kojim bi se mogli identifi-kovati ciqevi na daqinama od 600 do 800metara. Uz to, snajperisti bi eleli opti~-ke ni{ane koji se mogu lako i brzo (de)mon-tirati – u zavisnosti od potrebe, a da sepri tome o~uva upucana ta~ka. Na kundakuje neophodan podesivi oslonac za obraz,koji snajperisti za sada improvizuju presa-vijenim pe{kirima i lepqivom trakom.

Domet i preciznost na velikom rasto-jawu jesu glavne odlike te{ke dalekometne

Potcevni baca~

granata M203spregnut sapu{komM16

7/23/2019 032 Odbrana


ri~ke, i svetske javnosti. Granata M433nije projektovana da sluì za razbija-we brava i kapija, a za to se koristi.

BACA^ GRANATA

Baca~ granata Mk19 je oru`je koje is-paquje granate kalibra 40 mm teoretskombrzinom od 300 do 400 granata u minuti(a prakti~nom od 60). Ima maksimalan do-met od 2,2 km, a efikasan oko 1,6 km. Dabi upaqa~ granate postao aktivan, onamora preleteti 75 m nakon ispaqewa.Kao glavni problem isti~e se lu~na puta-wa granate. To je naro~ito izraèno u na-seqenim mestima, gde uli~no osvetqewe,telefonske ìce i strujna mreà mogu do-vesti do prevremenog aktivirawa. Ako jegranata uba~ena u cev baca~a, a ne ukaèse potreba za otvarawem vatre, ona se nemoè vratiti u redenik, ve} je posle po-vratka u bazu uni{tava oruàr. Za urba-

ne operacije to je oru`je od male koristi,jer je preveliko rastojawe koje granatatreba da preleti kako bi upaqa~ iz inert-nog pre{ao u aktivno stawe. Sem toga,treba dosta vremena da se raspakuju gra-nate koje su spakovane u dobo{ima i pro-pisno obezbe|ene od potresa ili grubogrukovawa pri transportu. A to je u borbikriti~ni nedostatak. Postoqa za Mk19montirana na vozilima, nisu dovoqno ro-busna za svakodnevnu upotrebu.

SAMOINICIJATIVNE KUPOVINE

Jedinice koje su podvrgnute anketi ma-

hom su bile opremqene tzv. prvom genera-cijom opti~kih ni{ana za blisku borbu,mnogo mawe pouzdanim od druge generacije.Kqu~na razlika je u baterijama, jer je drugageneracija opremqena trajnijim baterija-ma. Naime, uo~eno je da se prekida~ za ak-tivirawe vrlo lako nepa`wom ukqu~i, tese baterije ni{ana prve generacije brzoistro{e, {to moè biti od kriti~nog zna-~aja u odre|enim situacijama, jer pu{ke ne-maju mehani~ke ni{ane, ve} samo opti~ke.Veli~ina crvene ta~ke je tolika da prekri-va figuru protivnika na odstojawu od 300 m,a na mawoj daqini se ne moè razaznati

centar mase od ekstremiteta. Sna`na sun-~eva svetlost u Iraku ~esto nadja~a sjaj cr-

43

PANCIR GLAVU ÛVA

Vojnici imaju veliko poverewe u in-terseptor pancir. Navodi se primer ni-{anxije tenka koji je iz mitraqeza 7,62mm dejstvovao po neprijatequ, kada je

osetio snaàn udarac koji ga je odbaciounazad. Tek posle okr{aja na|eno je zrnokal. 7,62h39 mm zabijeno u pancir. Ten-kista kaè kako su mu se do tada kolegesmejale zbog toga {to nosi pancir u ten-ku. Jedina primedba se odnosi na ~iwe-nicu da se u panciru sa umecima SAPI iDAPne moè zauzeti streqa~ki stav u le-è}em poloàju, jer kevlar u le|nom delui okovratniku pancira onemogu}uje da seusprave glava i vrat, pa je usvojen stre-qa~ki stav u kle~e}em poloàju za ni{a-wewe na ve}em odstojawu.

Liupold nije dovoqno balisti~ki uskla|ensa pu{kom, iako je “upucan” za daqine od500, 1.000 i 1.500 m, jer na me|urastoja-wima ne moè precizno dejstvovati. Snaj-peristi misle da je optika Svarovski pogod-nija za snajperku 12,7 mm.

Op{te je mi{qewe da je potcevni ba-

ca~ granata M203 lako, kompaktno i jedno-stavno oru`je, koje je spregnuto sa pu{komM-16 ili karabinom M4, vrlo pogodno zadejstva po ta~kastim, povr{inskim i zaklo-wenim ciqevima i objektima. Odràvawe ini{awewe je jednostavno i wime se dejstvo-valo po ciqevima na odstojawu do 400 m.Dve osnovne vrste municije jesu granataM583A1 za osvetqavawe i eksplozivnodvonamenska M433. Primedbe se odnose nako~nicu, jer se oru je lako otko~i kada zap-ne za opremu ili izbo~ine u BOV-u, tako dagrenadiri pune baca~ neposredno pre va-trenog dejstva i ne nose ga sa granatom u ce-

vi. Sem toga, mehanizam za okidawe je ose-tqiv na pesak i pra{inu koji se taloè u ku-}i{tu obara~a, te se mora stalno ~istiti.Izraèna je potreba za integrisanim, dvo-namenskim dnevnim i no}nim opti~kim ni-{anom, koji bi omogu}io precizno dejstvopo protivniku i mecima 5,56 mm, i grana-tama 40 mm. Lepak se zbog vru}ine topio,te su sa baca~a otpadale dr{ke. Brava cevise lako izmesti, pa granate ispadaju iz ce-vi. Prsluk za no{ewe granata ne uklapa sedobro na pancir Interseptor. Previ{e je te-àk i glomazan, a granate nisu lako dostup-ne. Ve}ina grenadira smatra da nisu pro-{li adekvatnu obuku za M203.

Posebno se isti~e potreba za tre-nutnim upaqa~em granate, jer sada{wipostaje aktivan tek kada granata nakonispaqewa preleti odre|enu distancu,kako prerana eksplozija ne bi ranilastrelca. Ovim je, me|utim, onemogu}enodejstvo na bliskom odstojawu kada jestrelac u zaklonu. Granata ima lu~nu pu-tawu, tako da se ne moè koristiti upravolinijskoj vatri, {to èle vojnicina terenu. Neophodno je i usvajawe gu-menih projektila kojima bi se suprotsta-vili demonstrantima. U protivnom, voj-sci ostaje samo da se povu~e ili da upo-

trebi vatreno oru`je, {to moè izazva-ti negativnu reakciju i ira~ke, i ame-

vene ta~ke. Mnogi vojnici sa oru`jem bezopti~kog ni{ana samostalno su kupili op-ti~ke ni{ane, koje su potom montirali nasvoje M-16/M-4, kako bi uz mehani~ki, ima-li i opti~ki ni{an. Jedan vojnik je skinuoopti~ki ni{an sa zaplewenog ira~kog RPG-7 i montirao ga na svoju M-16. Laserskini{an AN/PEKu-2 kritikovan je zbog ~estihlomova prekida~a za ukqu~ivawe, koji seaktivira pritiskom. Vojnici zahtevaju da seprekida~ instalira u pi{toqsku dr{ku naoru`ju. Centralni zavrtaw za u~vr{}iva-we ni{ana lako se olabavi, ~ime se “upu-cana” ta~ka izme{ta.

Vojnici su za operativne potrebe sa-

moinicijativno kupili, ili kolektivno pri-kupili novac, i za takti~ke baterijske lam-pe Surefire, neophodne pri pretresu stambe-nih objekata i vozila.

Model pustiwskih borbenih ~izamanije se dobro pokazao. \on je premekan ilako se o{teti. Mnogi su ga vojnici na svo-ju ruku zamenili |onom vibram. îzme ne-maju dobru ventilaciju. Zadràvaju vlagu ineophodno bi bilo da na wima postojeotvori za ventilaciju sli~ni onima na mo-delu za borbu u xungli. Model pustiwskih~izama koje koriste marinci smatra se vr-lo dobrim. Ve}ina vojnika je dobila model~arapa izra|en od me{avine crne vune ipoliestera, u kojima je bilo neizdr`qivovru}e za pustiwske uslove. Oni koji su do-bili model svetlije boje tvrde da se prili-kom prawa previ{e skupqaju. Zamerke suupu}ene i na ~iwenicu da vi{e od 30 dananije bilo mogu}nosti da se opere unifor-ma. Isti~e se i potreba za vi{e xepova, ina bluzi, i na pantalonama.

Kada se razgovaralo o odevnim pred-metima i obu}i, vojnici su bili vrlo ne-zadovoqni, jer smatraju da su to stvarikoje bitno uti~u na wihovu borbenu goto-vost. âk nagla{avaju da su spremni dauloè i sopstveni novac kako bi sebi

obezbedili odgovaraju}u opremu. A to sumnogi i uradili.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

Marinci sa pu{kama12,7 mm

7/23/2019 032 Odbrana


15. januar 2007.44

B A C A ^ I G R A N A T A

Iako su baca~igranata relativnonovo oru`je,danas su doseglita~ku sa koje se,

uz postoje}umuniciju, ne moèpove}avatiefikasnost sistema.Zato konstruktoripredvi|ajupoboq{awe wihovihni{anskih ure|aja– opti~kih(ili elektroopti~kih),laserskih daqinara,

balisti~kih ra~unarai novu vrstuprogramiranihprojektila kalibra20 i 25 mm.

ARTIQERIJAPE[ADIJE

Baca~i granata predstavqaju prela-zno re{ewe izme|u te vrste oru`ja ioru|a za vatrenu podr{ku (minoba-ca~a). Nameweni su za izvo|ewe ne-posredne vatrene podr{ke pe{adi-

je, uni{tavawe ìve sile, neutralisawe

vatrenih sredstava i lakooklopqenihborbenih vozila na daqinama do 2.000metara. Izra|uju se u kalibru od 30 i 40mm, a upotrebqavaju vi{e vrsta projek-tila – razorne, kumulativno-par~adne, saIC dimom i CS gasom, inertne i ve`bov-ne. Dele se na individualne (jedina~noga|awe), poluautomatske i automatske.

Razvoj baca~a granata ili, popu-larno nazvanih “artiqerije pe{adije”,po~eo je jo{ za vreme rata u Koreji(1950–1953), kada se pokazalo da sutromblonske mine znatno efikasnije odru~nih bombi. Ali, osnovna slabost

tromblonskih mina ogledala se u wiho-voj nedovoqnoj preciznosti, posebno pri

ubacivawu u prozore zgrada, otvorebunkera i sli~no. Zbog toga su ameri~ki

vojni stratezi proizvo|a~ima oru`japostavili zahtev da razviju i proizvedu

oru`je koje }e biti dovoqno precizno ikoje }e razorni projektil ve}i od ru~ne

bombe ispaqivati na daqine ve}e oddaqina na koje se bacaju ru~ne bombe

NA[I BACAÎ

Krugu zemaqa proizvo|a~a baca~a gra-nata pridruìla se i na{a zemqa sa mode-lom ABG30 M93 kalibra 30 mm, mase 45 kg(sa trono{cem), dometa 1.700 m i brzinega|awa 60–70 granata u minuti (minimal-ni), odnosno 400–500 (maksimalni). Po~et-na brzina projektila je 180 m/s, a efikasnidomet 800–1.200 metara. Vertikalno poqedejstva je od -5 stepeni do + 70, a horizon-talno od 30 do 360 stepeni. Model ABG30sastoji se od: automata sa cevi, postoqa, mu-nicijske kutije (dobo{a) i opti~ke ni{anskesprave. Projektili se iz spremi{ta dovoderedenikom, ako je oru|e montirano na vozi-lo. Radijus ubojnog dejstva projektila iznosiosam metara. Kumulativni projektil moè

da probije oklop debqine 60 mm. U redenikstaju 24 projektila.

Na na{u automatsku pu{ku 5,56 mmM-21 spregnut je potcevni baca~ granataPBG 40 mm, koji prilikom neposrednog ga-|awa nezaklowenih ciqeva ima efikasni

domet do 400 m (a zaklowenih od 200 do300 m). Zavisno od obu~enosti strelca iborbene situacije postiè se velika bor-bena brzina ga|awa – od 6 do 12 granatau minuti. Baca~ se puni sa usta cevi gra-natama, koje su po konstrukciji tipa me-tak–projektil, a ~ije je barutno puwewe usklopu tela granate. Zahvaquju}i konstruk-ciji jednostavno je i rukovawe, pa se po-stavqawe i skidawe PBG sa automatske pu-{ke izvodi za svega 5–10 sekundi.

7/23/2019 032 Odbrana


(do 30 metara), a pribli`no jednake do-metu minobaca~a kalibra 60 mm (od 300do 2.000 metara).

Prvi individualni ru~ni baca~ gra-nata M7O kalibra 40 mm, Amerikanci surazvili 1957. godine. Iz wega su ispaqi-vani razorni projektili SR 40h46 mm,kasnije i kumulativni. Po~etkom 1964. go-dine za iste projektile razvijen je indi-vidualni baca~ granata M203 kalibra 40mm, koji se mogao ugraditi na pu{ku

AR15, kasnije M16.

Sredinom {ezdesetih godina pro-{log veka, Amerikanci su po~eli razvojautomatskog baca~a granata Mk19 kali-bra 40 mm, ve}e brzine i dometa ga|awa,sa ve}om koli~inom eksploziva u projekti-lu. U operativnu upotrebu uveden je sedam-desetih godina 20. veka.

Prvi sovjetski individualni baca~granata uveden je u operativnu upotrebu1975. godine. Za vreme rata u Avganistanusvoje jedinice opremili su sa modelom BG-15, kalibra 40 mm, koji se mogao ugraditina automatsku pu{ku AK-74, kalibra 5,45mm. Automatski baca~ granata AGS-17 ka-

libra 30 mm uveli su u operativnu upo-trebu sredinom 1975. godine.

45

RUSKA PLAMJA

Sovjetski automatski baca~ granataAGS-17 plamja , kalibra 30 mm, duìneoru`ja 84 cm (cev 29 cm), mase 31 kg (satrono{cem), kapaciteta magacina od 29projektila i brzine ga|awa 350–400 pro-jektila u minutu, u naoruàwe je uveden sre-dinom sedamdesetih godina pro{log veka, ajavnost je za wega saznala za vreme rata uAvganistanu. Radi na principu trzawa za-tvara~a, a po konstrukcionim re{ewima ne

odudara od ostalih baca~a granata. Muni-cija se nalazi u dobo{u koji je sme{ten nadesnoj strani oru`ja {to olak{ava puwe-we. Tronoàc omogu}ava direktno ga|aweciqa i dejstvo ubacnom putawom, koja je ti-pi~na za minobaca~e. Zbog toga je opremqenni{anskim ure|ajem artiqerijskog tipa.

Rusi su kasnije razvili poboq{anuvarijantu oznake AGS-30 koja je zadràlakarakteristika prvobitnog modela, ali jebila osetno lak{a (sa trono{cem 16 kg).

Upotrebqava istuvrstu projektila ka-libra 30 mm ~iji do-met odgovara dometuameri~kih projektila40h53 mm.

Osim navede-nih baca~a granata,Rusi proizvode i mo-dele LPO-91, GP-3O i BG-3O, ~ije suosnovne karakteri-stike velika brzinaga|awa, visoka mo-bilnost i visokoefi-

kasna municija.

AMERI^KI MODELI

Rodona~elniksvih savremenih baca-~a granata je ameri~-

ki individualni baca~granata M76 kalibra 40 mm, duì-ne 74 cm (cev 36,5 cm) i mase od 2,7 ki-lograma. U naoruàwe je uveden pe-desetih godina pro{log veka. Re~je o vrlo robusnom oru`junapravqenom po modelulova~ke pu{ke koja sepreklapa. Jednostavan jei bezbedan za rukovawe iomogu}ava ga|awe do da-qine od 375 metara. Za vreme desetogodi-{we proizvodwe proizvedeno je vi{e od360.000 komada baca~a M76.

U drugoj polovini {ezdesetih godina

dvadesetog veka proizveden je, kao zamenaza stariji model M76, individualni pod-cevni baca~ granata M203, kalibra 40mm, duìne 38 cm (cev 30,5 cm) i mase od1,4 kg. Postavqa se na automatsku pu{kuM16, a moè se ugraditi i na sve savreme-ne automatske pu{ke zapadnog i isto~nogporekla. Sastoji se od nosa~a cevi, meha-nizma za opaqewe, delova za u~vr{}iva-we na pu{ku i ni{anske sprave. Moè dadejstvuje samostalno (kada mu se ugradi kun-dak) ili kao podcevni baca~ ugra|en na au-tomatsku pu{ku.

Osnovna slabost mu je {to se na pu-

{ku stavqa (skida) pomo}u priru~nog ala-

Za vreme rata u Vijetnamu Amerikan-ci su proizveli vi{e modela automatskihbaca~a granata koji su prvo bili nameweniza ugradwu na helikoptere i re~ne brodo-ve. Osnovni model ozna~en sa O proizve-den je 1966. godine. Posle modela ozna~e-nih sa 1 i 2, sredinom sedamdesetih godinapro{log veka, proizveden je danas u svetunajpoznatiji i najra{ireniji Mk19 model3, kalibra 40 mm, duìne 109,5 cm (cev41 cm), mase 35 kg (tronoàc 20 kg), kapa-citeta magacina 32 projektila i brzine ga-|awa 325–385 projektila u minutu. Funk-

cioni{e na principu neblokiranogzatvara~a inercionog tipa sa

vazdu{nim hla|ewem.Osnovna karakteristika

ovog baca~a je velika brzi-na ga|awa i veliki elevaci-

oni ugao ga|awa, a slabostsu mu nedovoqna preciznost i znatan brojzastoja za vreme dejstva. Baca~ se puni pro-jektilima koji se u leì{te dovode sa levestrane oru`ja, a puwewe se obavqa u dvefaze. U prvoj fazi projektili se usmeravaju

nazad i nadole, da bi udrugoj bili potisnuti na-pred u cev ~ime je oru jespremno za dejstvo. Ba-ca~ granata Mk19, model3 je robustan i sasta-vqen od velikog broja de-lova {to oteàva odr-àvawe i upotrebu.

ta, za {ta je potrebno oko petminuta. Puni se u dve faze. U prvojse pritiskom na dugme utvr|iva~a cevi, cevpomera napred kako bi projektil mogao dase postavi u leì{te. U drugoj fazi cev se

vra}a natrag i baca~ je spreman za dejstvo.Ni{anske sprave su razli~ite i mogu se po-staviti na samom baca~u ili na pu{ci. Cevje napravqena od aluminijuma. Najnovijacev je duìne 23 cm {to omogu}ava dejstvoi u slu~ajevima kada je kundak u sklopqenompoloàju.

M203

Mk19, model 3

7/23/2019 032 Odbrana


15. januar 2007.

SINGAPURSKE VRSTE

Singapur je razvio dve vrste baca~a granata. Automatski CIS AGL, kali-bra 40 mm, duìne oru ja 96,5 cm (cev 35 cm), mase 33 kg (sa trono{cem52 kg) i brzine ga|awa

360–500 projektila u mi-nutu. Prema obliku i na~i-nu dejstva sli~an je ameri~-kom modelu Mk19 model 3,ali je jednostavniji za ru-kovawe i upotrebu. Imamasivan inercioni zatva-ra~, a projektil se u leì-{te dovodi s leve strane.Za razliku od ameri~kogmodela, puwewe se kod ba-ca~a granata CIS AGL iz-vodi u jednoj fazi – izuvodnika direktno u cev. Osim automatske, mogu}e je otvarawe i jedina~ne paq-be. Sastoji se od ku}i{ta, cevi, ni{ana i kundaka.

Drugi singapurski baca~ granata za individualno ga|awe CIS GL, kalibra40 mm, duìne oru ja 65 cm (cev 36,5 cm) i mase od samo 2,3 kg, jednostavanje za rukovawe i puni se tako {to se cev okrene u desnu stranu. Prilikom okre-tawa cevi dolazi do zapiwawa udarne igle, a osigura~ dolazi u poloàj “zako-~eno”. Pre opaqewa projektila strelac je duàn da oslobodi osigura~, koji seu obliku obrtne poluge nalazi na levoj strani oru`ja. Ku}i{te oru`ja, cev ibrojni drugi delovi izra|eni su od aluminijuma. Kundak nije na rasklapawe, ana wegovom kopitu postavqen je gumeni ublaìva~ trzawa do kojeg dolazi pri-likom opaqewa. Preklapaju}i ni{an omogu}ava ga|awe ciqeva na daqini od50 do 300 metara.

NEMA^KA RE[EWA

Nemci su proizveli dva nova modela baca~a granata – HK AG36 za indi-

vidualnu upotrebu i automatski HK AGL.Podcevni baca~ granata HK AG36 kalibra 40 mm, duìne 35,6 cm (cev28 cm) i mase od 1,5 kg namewen je za postavqawe na novu automatsku pu{kuG36. Od drugih se razlikuje u tri kqu~na elementa: cev se prilikom puwewaotvara u levu stranu, {to olak{ava puwewe oru ja iz leè}eg stava; mehani-zam za okidawe je tipa DAO (udara~ je uvek u napetom stawu i aktivira se jed-nim potezom obara~a); oru je je najve}im delom izra|eno od aluminijuma. Nabaca~ je ugra|en jednostavan mehani~ki ni{an ~ija je najve}a slabost velikaduìna koja je posebno nepodesna za ugra|ivawe na automatske pu{ke G36,standardne duìne, jer se negativno odraàva na uravnoteènost oru ja pri-likom otvarawa vatre.

Najnoviji nema~ki automatski baca~a granata HK AGL, kalibra 40 mmduga~ak je 118 cm (cev 47,5 cm), mase 29 kg (sa trono{cem 60,6 kg) i brzinomga|awa od 350 projektila u minuti. Oblik baca~a i wegova automatika sli~nisu onima na ameri~kom baca~u granata Mk19 model 3, ali su poboq{ani na-

~in puwewa (mogu}e je puwewe oru ja i sa leve i sa desne strane) i bezbednostpri upotrebi. Puwewe se odvija u jednoj fazi, kao kod singapurskog modela CIS

AGL. Zatvara~ je masivan, inercionog tipa. Savremenije konstrukcije je i tro-noàc koji omogu}ava postavqawe baca~a na visinu od 58 do 149,5 cm od po-vr{ine zemqe.

BELGIJSKI FN 2

Belgijanci su za svoju novu automatsku pu{kuFN F2000 proizveli podcevni baca~ granata kali-bra 40 mmFN 2000, duìne 34 cm (cev 23 cm) i ma-

se od 1,2 kilograma. Re~ je o modularnom baca~ugranata ~ija je cev obloèna sa oblogom koja sluìza postavqawe baca~a na pu{ku i za otvarawe ce-vi. Cev se otvara pomo}u aktivirawa utvr|iva~a(sme{tenom na boku obloge) koji se pomera napred.Aktivirawem utvr|iva~a cev se malo okrene oko uz-du`ne ose pomeraju}i se napred, omogu}avaju}i iz-vlaka~u i izbaciva~u da iz leì{ta izbace ~auruispaqenog projektila i stvore prostor za ubaciva-we novog projektila. Skalapaju}i mehani~ki ni{anobezbe|uje ni{awewe na daqinama od 50 do 350metara, a postavqen je na desnoj strani baca~a.

Iako baca~i granata spadaju u oru`je relativ-no skorijeg datuma proizvodwe i uvo|ewa u opera-tivnu upotrebu, danas su dosegli ta~ku na kojoj se sapostoje}om municijom vi{e ne moè pove}avati efi-

kasnost sistema. Granice wihove efikasnosti limi-tirane su mogu}no{}u poga|awa udaqenih ciqeva iefektom dejstva projektila po ciqu. Da bi bili jo{efikasniji konstruktori predvi|aju uvo|ewe poboq-{anih ni{anskih ure|aja – opti~kih (ili elektroop-ti~kih), laserskih daqinara i balisti~kih ra~una-ra, te nove vrste programiranih projektila kalibra20 i 25 mm.

Najve}a prepreka daqeg razvoja baca~a grana-ta je wihova (pre)velika masa, nedovoqna efika-snost malih eksplozivnih projektila (bombica) i vi-soka cena elektroopti~kih sklopova i municijeopremqene sa elektronikom. Zbog velike mase, au-tomatski baca~i granata neprikladni su za preno-

{ewe u borbenim dejstvima, pa se ugra|uju na raznevrste borbenih i neborbenih vozila, i na helikoptere.

Baca~e granata pored SAD i Rusije proizvo-di vi{e zemaqa – Singapur, Nema~ka, Belgija, na-{a zemqa. Francuska (u kooperaciji sa [ved-skom i Kanadom) proizvodi automatski baca~SC4O Striker, kalibra 40 mm, sa potpuno novomvrstom projektila, sa upaqa~em sa satnim meha-nizmom i ugra|enim laserskim daqinomerom naoru`ju. [panija proizvodi model automatskog ba-ca~a granata LAG SB-M1, kalibra 40 mm, kojifunkcioni{e na bazi dugog trzawa cevi. Po masii veli~ini gotovo je identi~an sa ameri~kim Mk19model 3.

Ovom prilikom predstavqamo neke od pozna-tih modela.

Stanislav ARSI]HK G36

CIS GL

46

7/23/2019 032 Odbrana


veliko i glomazno oru je, teìne 1.715 gr (prazan), duìne 260 mm sa cevi od {estin~a (152 mm), a izra|uju se i sa cevimaduìne 10 i 14 in~a, odnosno 250 i 350

mm, tako da su tada proporcionalno duìi teì. Kapacitet okvira je devet metaka ukalibru .357, osam u .44 i sedam metaka u.50AE. Pi{toq funkcioni{e jednostrukomakcijom, na principu pozajmice barutnihgasova, a opaqewe se odvija pri zabravqe-nom zatvara~u. Cev je stacionarna, {to ta-ko|e doprinosi preciznosti. Gasovi se od-vode iz cevi kroz mali otvor u blizini le-ì{ta metka ka gasnom cilindru ispod ceviu kom je sme{ten klip kratkog hoda. Pi{to-qi novije proizvodwe imaju `lebove nagorwoj strani cevi u koje se ume}u nosa~iopti~kog ni{ana.

UBEDQIVI NA FILMUMada teìna oru`ja i princip rada

donekle uti~u na umawewe trzaja pri opa-qewu, on je ipak zastra{uju}i, pogotovo ukalibrima .50AE i .440 Kor-Bon. Trzaj mag-numa .44 je vrlo jak, a Klint Istvud je jed-nom prilikom priznao da je pri snimawufilmova koristio municiju sa umawenimbarutnim puwewem. U kalibru .50AE, trzajje 40-50 odsto ja~i od magnuma .44. To jeglavni razlog zbog koga ovo oru je nije po-desno za samoodbranu, ~ak i ako se ignori-{e visoka cena. Naime, za jednog pustiw-skog orla mogu se kupiti dva gloka 17 iliberete 92 F.

U samoodbrani su od ivotnog zna~ajabrzi uzastopni hici, a pogotovo pogoci, {toje sa ovakvim pi{toqem nemogu}e izvesti.Dimenzije oru ja i teìna ~ine ga nepode-

snim za no{ewe, a bqesak na ustimacevi u mraku zaslepquje i strelca iprotivnika. Kada se sve sabere ioduzme, pustiwskog orla najradijekoriste ”holivudski ratnici“, a mo-gli smo ga videti u ameri~koj verzijifilma ”Nikita“. Glavna glumica,ina~e krhke telesne gra|e, sa lako-}om puca iz ovog oru`ja, bez ikakvereakcije na trzaj. Jo{ samo da na|u

nekog ko }e u to poverovati.Dr A. MUTAVXI]

47

P U S T I W S K I O R A O

Za jednog pustiwskog orla mogu se kupiti dva pi{toqa

marke glok 17 ili bereta 92 F. A ako se ignori{e

wegova visoka cena, glavni razlog zbog koga to oru`je

nije podesno za samoodbranu je veoma jak trzaj.

K

PI[TOQJAKOG TRZAJA

alibri .357 magnum i .44 magnum naj-poznatiji su revolverski kalibri da-na{wice. Dok su .357 svojevremenokoristile mnoge policijske agencije u

SAD, .44 magnum i revolver smit i veson,model 29 ovekove~io je Klint Istvud kaoinspektor Kalahan u serijalu filmova o”prqavom Hariju“. Zaqubqenici u te kali-bre oduvek su èleli da imaju pi{toq kojibi koristio magnum municiju. Stoga su X.

Lindig, X. Skildam i H. Skildam 1979. uMineapolisu osnovali kompaniju MagnumRiser~ u nameri da konstrui{u pi{toq ~i-je bi osnovne namene bile streqa{tvo, pu-cawe u siluete i lov.

Uz pomo} B. Vajta, zaduènog za razvoji tehnolo{ka pitawa, prvi prototip pi-{toq, nazvan dezert igl – pustiwski orao ,bio je gotov 1981. godine. Me|utim, posto-je}i problemi naveli su konstruktore da seobrate za pomo} stranom partneru. To jebila Izraelska vojna industrija – IMI.

RAZLIÎTE VERZIJE

Izrada prve serije od 1.000 pi{to-

qa ~iji serijski broj po~iwe sa 3001 otpo-~ela je nakon obimnih proba 1983. godine.Serija je imala klasi~no o`lebqenu cev,ali je pozitivan efekat na preciznost ima-la proizvodwa pi{toqa sa poligonalnim

o`lebqewem cevi koja je po~ela 1985. Ver-zija u kalibru .44 magnum pojavila se na tr-ì{tu 1986. i to je bio prvi serijski pi-{toq, u tom kalibru.

Proizvodwa pustiwskog orla u kali-bru .41 magnum po~ela je tokom 1987, ali seod wega kasnije odustalo jer nije postao po-pularan kao druga magnum municija. Godine1989. pojavio se Mark VII (model br. 7) sauve}anom polugom ko~nice, brave zatvara~a

i poboq{anim dvostepenim obara~em.Tokom 1996. proizvode se i modeli ukalibru .50 AE, ek{n ikspres , poznatom ikao .50 magnum. To je vrlo zanimqiv metakkod koga je dno ~aure kalibra .44 magnumuè od tela ~aure (u kalibru .50AE). Kon-strukcija je odmah izazvala sumwu u pogledupouzdanog funkcionisawa oru`ja koje ko-risti takvu vrstu municije. U to doba stvo-ren je i Mark XIX, model br. 19, kod koga jenajva`nija odlika postojawe jednog rama zasve kalibre pustiwskog orla . Naime, Mark I i Mark VII imali su ramove razli~ite ve-li~ine za svaki kalibar, a Mark XIX je pi-{toq koji izmenom nekoliko komponenata,

kao {to su cev, okvir i zatvara~, uz osnov-ni ram, koristi vi{e vrsta municije.Godine 1998. razvijen je metak .440

Kor-Bon, koji je u su{tini .50 AE sa suènom~aurom sli~no metku 7,62h25 mm TT . To je

Model Mk 19 Deagle7-44-2

7/23/2019 032 Odbrana


ve, moè upotrebiti i protiv tenkova, ar-tiqerijskih oru|a, komandnih mesta, pa ~aki drugih bespilotnih letelica, ali i za iz-vi|awe.

Druga grupa savremenijih borbenih

bespilotnih letelica nosi podve{eno nao-ruàwe ili naoruàwe postavqeno unutartrupa, poput borbenog aviona. Inicijalnosu skupqe za nabavku, ali ako se ra~unajuutro{ena nov~ana sredstva po uni{tenomciqu, predstavqaju rentabilnije re{ewe,jer se prilikom vatrenog dejstva ne uni{ta-va sama bespilotna letelica. Osim toga,broj uni{tenih ciqeva jednom borbenombespilotnom letelicom mo e biti ve}i ijednak je broju raketa, bombi ili bombicakojim letelica raspolaè. A u odnosu naborbene avione (uz nepostojawe rizika zaposadu, mawe dimenzije i samim tim mawi

radarski, toplotni i akusti~ni odraz) omo-gu}avaju kori{}ewe naoruàwa maweg do-

meta i samim tim niè cene. Evropske ze-mqe i SAD danas ulaù ogromna sredstva uwihov razvoj, jer se upravo od tih borbe-nih bespilotnih letelica o~ekuje da jednogdana ne samo dopune ve} i u potpunosti za-

mene borbene avione i helikoptere.

POÊTNI NEUSPESI

Prva naoruàna bespilotna letelicapojavila se tokom Vijetnamskog rata. Bilaje to ameri~ka mornari~ka protivpodmor-ni~ka letelica QH-50C/D, naoruàna tor-pedima. Me|utim, iako je koncept bio delodalekovidih konstruktora, od 746 proizve-denih, sru{ilo se 411 letelica, tako da jeprogram okon~an 1970. godine. Nakon togaje zaustavqen rad na planu borbenih bes-pilotnih letelica, zahvaquju}i “pilotskom”lobiju koji je forsirao borbene avione.

Ipak se nisu mogle ignorisati prednostibespilotnih letelica pri prodoru u dobro

15. januar 2007.48

N

ajve}a prednost koju bespilotne lete-lice pruàju u odnosu na letelice saposadom jeste ~iwenica da se ne rizi-kuju qudski ivoti u najopasnijim mi-sijama, a osim toga, wihova nabavka i

upotreba su jeftinije. Prve naoruànebespilotne letelice su, pored izvi|a~keopreme za pronalaèwe ciqa, nosile ibojnu glavu. Posle otkrivawa ciqa, one izmoda pretraìvawa prelaze u mod vatre-nog dejstva i uni{tavaju ga direktnim obru-{avawem. Ukoliko ciq nije prona|en, le-telica se ili vra}a na zadato mesto (i mo-gu}e ju je ponovo upotrebiti), ili se aktivi-ra mehanizam samouni{tewa. Tipi~nipredstavnici tog tipa borbenih bespilot-nih letelica jesu izraelska harpi i nema~-ke tajfun i tares , ~iji je osnovni zadatakdejstvo po protivni~koj PVO, prvenstveno

radarima, mada se tajfun, zahvaquju}i ko-ri{}ewu kumulativno-par~adne bojne gla-

TRA@I IUNI[TI

B O R B E N E B E S P I L O T N E L E T E L I C E

O naoruàwu borbenih avionaili helikoptera do sada je mnogore~eno, ali relativno maloo borbenim bespilotnim

letelicama i wihovom naoruàwu.Ova tema je aktuelizovana posleuspele protivteroristi~ke akcije,3. novembra 2002, kada je u Jemenuameri~ka bespilotna letelicapredator ispalila raketu Hellfirei pogodila vozilo, usmrtiv{i {estterorista Al kaide.

Evropski program pod nazivom nEUROn

7/23/2019 032 Odbrana


ne koli~ine tih raketa ko-je koriste isti raketnimotor na ~vrsto gorivo,ali imaju bojne glave raz-li~itog tipa. Konverzijase izvr{ava uklawawembojne glave i montaòm~eonog modula, opremqe-nog kontrolnim aerodina-mi~kim povr{inama. Overakete, mase 12,5 kg, moguse lansirati iz sedmocev-nih ili devetnaestocevnihlansera, a rezultat su za-jedni~kih napora kompani-ja General Dynamics, British

Auerospace, Raytheon, Ae-

rojet, Goodrich i EFW.Me|utim, pomenutonaoruàwe, iako se nemoè uvrstiti me|u naj-skupqe u arsenalu SAD,previ{e je sna`no, odno-sno, ima previsoku cenu uodnosu na vrednost ciqa,ako se koristi za pojedi-

na~ne namene, na primer, za ga|awe neo-klopqenih vozila ili dejstvo u urbanimsredinama po individualnim snajperisti-ma. Zbog toga je razvijena je potpuno novaraketa, pod nazivom Spike, koja predstavqatrenutno najmawu i najlak{u vo|enu raketu

na svetu. Ima masu od svega 2,4 kg, domet3,2 km, a {to je najva`nije, cena joj je svegaoko 4.000 ameri~kih dolara. Samonavo|e-we je elektroopti~ko, a preciznost dovoq-na da se ostvari direktan pogodak u vozilokoje se kre}e popre~no u odnosu na lanserbrzinom do 160 km/~, odnosno, da se rake-ta ubaci kroz prozor zgrade. Sude}i po vr-lo maloj masi rakete mo}i }e da se upotre-bqava i sa mawih borbenih bespilotnihletelica.

Predvi|eno je da se lak{e bespilotneletelice opremaju raketama Stinger i Mi-stral , koje pripadaju najlak{oj kategorijiraketa zemqa–vazduh. S druge strane, teèletelice, klase predator-B, trenutno su

49

testovima iz oktobra 2002. uni{teno je ru-sko borbeno vozilo pe{adije BMP-1 io{te}en tenk T-72. U odnosu na predatora ,Hunter je bespilotna letelica koja ima ma-wu masu (maksimalna 725 kg) i autonomiju(12–15 ~asova), ali je znatno jeftinija.Razvoj projektila Viper Strike trenutno jeusmeren na smawewe mase, kako bi se ko-ristio sa jo{ lak{e bespilotne leteliceRQ-7B Shadow, mase svega 168 kg. Ova bes-pilotna letelica lansira se sa lansirnerampe, a prevozi se terenskim automobi-lom marke Hummer . Ima autonomiju od ~e-tiri ~asa i opremqena je optroni~kim sen-zorima (TV, infracrvene kamere).

Vrlo perspektivno oru je (sa gledi{taodnosa mase i efikasnosti), koje se predvi-|a za upotrebu na borbenim bespilotnimletelicama, jesu raketna zrna tipa Hydra70, opremqena glavom za lasersko navo|e-

we. Taj projekat predstavqa veoma renta-bilno re{ewe, jer trenutno postoje ogrom-

braweni sovjetski vazdu{ni prostor. AkrajHladnog rata i ubrzani po~etak borbe pro-tiv terorizma, u~inili su svoje.

Iako se o tome nije govorilo u javno-sti ({to za Amerikance nije svojstveno),krajem devedesetih je ozbiqno razmatranamogu}nost adaptacije najnovije izvi|a~kebespilotne letelice velikog radijusa dej-stva RQ-1 predator, koja je uvedena u ope-rativnu upotrebu 1997. godine. Februara2001. na testovima je od 16 lansirawaostvareno 12 pogodaka protivoklopnim vo-|enim raketama (POVR) AGM-114C Hellfire.Ve} novembra slede}e godine, istom rake-tom lansiranom iz borbenog predatoraMQ-1, koji je poleteo iz Xibutija, uni{te-no je vozilo sa {est terorista Al kaide uJemenu. U me|uvremenu su sa uspehom pro-{la ispitivawa lansirawa “inteligentne”

protivoklopne submunicije BAT (Brilliant AntiTank), i druge izvi|a~ke mini-bespilotneletelice FINDER (avgusta 2002). Borbenavarijanta MQ-9 Reaper (predator B) imasna`nije naoruàwe (od najvi{e 14 raketa

AGM-114K Hellfire II, sa vidnim poqem sen-zora za detekciju laserske ta~ke za obele-àvawe ciqa od ~ak 90 stepeni), a novinaje kori{}ewe dve laserski navo|ene bom-be GBU-12 Paveway II, GPS navo|enih GBU-38 JDAM, mase 227 kg, i SDB, mase 130 kg,kao i raketa vazduh–vazduh AIM-9 Sidewinder za samoodbranu od napada iz vazduha.

Iako je razvijen na bazi predatora A, moè se re}i da predator B predstavqapotpuno novu letelicu, sa maksimalnom po-letnom masom od 4.765 kg, {to je ~etiriputa vi{e od prethodnika. Zahvaquju}i{tedqivom turboelisnom motoru HoneywellTPE 331-10T, snage 670 kW (900 KS), raz-vija brzinu 405 km/~ i ima autonomiju du-è od 24 ~asa. Senzorski sistem je zasno-van na radaru sa sinteti~kim otvorom Nor-throp Grumman TESAR, sa rezolucijom 0,3m, ili savremenijim Lynx II i drugim optro-ni~kim sistemima, postavqenim unutar po-kretne glave MTS-B, tako da je bespilotnaletelica opremqena za dugotrajna, potpu-no autonomna dejstva po principu “traì i

uni{ti”. Posledwa varijanta – predator C, ima}e umesto klipnog (na predatoru A ) iturboelisnog (na predatoru B), turboven-tilatorski motor, a prvi let se o~ekuje2007. godine.

PREDATOR JE PROBIO LED

Svojim naoruàwem i sposobnostimabespilotna letelica predator je uvelikoodgovorila zahtevima, “probiv{i led” i zadruge projekte. Tako su inteligentna proti-voklopna municija BAT, kao i wena poboq-{ana varijanta Viper Strike, uspe{no testi-rane sa bespilotne letelice MQ-5B Hun-

ter, razvijene za izvi|awe u saradwi ame-ri~ke kompanije TRW i izraelske IMI. Na

Predator B je bespilotna letelica opremqenaza dugotrajna, potpuno autonomna dejstva

Submunicija Bo nus

Protivoklopne vo|ene rakete Spike-

SR i Hellfire II(dole)

7/23/2019 032 Odbrana


opremqene najsavremenijim raketama AIM-9X Sidewinder , a planira se kori{}ewe iraketa sredweg dometa AIM-120 AMRAAM.Na taj na~in, prvi put jedna bespilotna le-telica postaje sposobna za dejstvo van vi-zuelnog dometa. Pri tome sve mawe igrajuulogu manevarske osobine letelice. Sadruge strane, dimenzije bespilotnih lete-lica, kao i primewene mere za smaweweradarskog odraza, doprinose postizawufaktora iznena|ewa, ~ine}i borbene bes-pilotne letelice svojevrsnim “protivavi-onskim minama”.

POGLED U BUDU]NOST

Prethodno spomenuta oru ja namewe-na su za opremawe borbenih bespilotnihletelica koje su razvijene na bazi razli~i-tih tipova izvi|a~kih bespilotnih leteli-

ca. Posledwih godina su se intenzivno raz-vijale specijalizovane borbene bespilot-ne letelice, za koje se o~ekuje da u prvoj fa-zi dopune, a u kasnijoj fazi i potpuno zame-ne borbene avione, za sada u dejstvima pociqevima na zemqi.

I na tom poqu su najdaqe oti{li Ame-rikanci. Poznata kompanija Boing je, uokviru programa razvoja borbenih bespi-lotnih letelica, krajem devedesetih godina20. veka prvi put prikazala omawu leteli-cu – koncept X-45A, maksimalne mase 5.530kg, pogowenu turboventilatorskim moto-rom Honeywell F124-GA-100, potiska 28.02kN. Iako je oblik letelice, u svakom pogle-du, jasno nagla{avao izrazite stelt-osobi-ne, mala nosivost od svega 680 kg nije obe-}avala efikasnost na nivou borbenog avi-ona, tako da je stvoren X-45B i kona~no, X-45C. Posledwu letelicu pogoni znatno sna-`niji turboventilatorski motor GeneralElectric F404-GE-102D potiska 48,93 kN.Maksimalna masa iznosi 15.875 kg, a no-sivost 2.040 kg, tako da je omogu}eno no-{ewe unutar trupa dve JDAM bombe mase908 kg.

Drugi pravac razvoja ameri~kih bor-benih bespilotnih letelica, nove genera-cije, predvodi kompanija Northrop Grum-

man, sa serijom X-47. Najmawa je X-47A, po-gowena turboventilatorskim motorom

Pratt&Whitney JT15D-5C, potiska 14,19 kN,maksimalne mase 2.932 kg, dok je X-47B ve-

}a letelica i predstavqa pandan X-45C.Sve spomenute letelice se razvijaju u okvi-ru programa J-UCAS (Joint Unmanned Com-bat Air System) koji finansiraju vazduho-plovstvo i mornarica

S druge strane i Evropqani razvijajuprogram ekvivalentan J-UCAS-u, pod rad-nim nazivom nEUROn. U taj program su ukqu-~ene francuske kompanije Dassault, Thales iEADS, {vedski SAAB, italijanska Alenia,{panski EADS-CASA, gr~ki EAB i {vajcar-ski RUAG. Maksimalna masa letelice je6.000 kg, a u ovoj fazi se koristi turbo-mlazni motor SNECMA Adour . Taj motor }e uperspektivi biti zamewen savremenijim

turboventilatorskim SNECMA M88. Prvilet prototipa se predvi|a za 2010, a prviserijski primerci za 2020 – 2025. godinu.

Kada je re~ o naoruàwu, osnovnooru`je tih bespilotnih letelica predsta-vqaju bombe tipa SDB (Small Diameter Bomb)GBU-39, posebno razvijana za upotrebu nanovoj generaciji stelt-borbenih avionaF/B-22 i F-35. Wihova osnovna osobina jeznatno smawena masa i dimenzije, kako bise mogle smestiti u trupu, u unutra{wemprostoru za bombe. Imaju masu od 130 kg,{to ih ~ini idealnim za kori{}ewe nabespilotnim letelicama, a usavr{enakonstrukcija omogu}ava postizawe proboj-nosti na nivou daleko teìh specijalizo-

vanih bombi BLU-109.Posledwom fazom raz-voja, pod oznakom Incre-ment II, koja treba da re-zultira bombom SDB-II,obezbe|uje se mogu}nostga|awa i pokretnih ci-qeva sa udaqenosti od75 km, ako se odbaci savisine od 12.000 m.Ove bombe }e imati vi-{emodni traga~, kakobi imale preciznije

dejstvo u svim vremen-skim uslovima.

15. januar 2007.50

Za sada je poznato da }e nEUROn bitiopremqena izraelskim POVR Rafael Spike-

ER, dometa 8.000 m, sa mogu}no{}u IC sa-monavo|ewa i navo|ewa uz pomo} opti~kogkabla. Re~ je o vrlo zanimqivoj raketi, sapromenqivom trajektorijom, koja }e, naprimer, mo}i da pogodi tenk i u krov, gde jeoklop relativno tanak. Tako|e se predvi|a,za ovu klasu letelica, kori{}ewe i evrop-ske “inteligentne” samonavo|ene submuni-cije GIAT-Bofors Bonus, mase 6,5 kg iz lan-sera Sperwer . Ameri~ki ekvivalent bi bilafamilija Textron Skeet, mase 3,4 i 4,5 kg.Submunicija ovog tipa koristi IC samona-vo|ewe i dejstvuje na krov tenka, bojnomglavom tipa probojnog diska.

Vrlo zanimqiva je i submunicija Tex-tron Claw, koja koristi termobari~nu bojnuglavu najnovije generacije sa cirkonijumom.Znatno “ozbiqnija” je autonomna bespilot-na letelica sa bojnom glavom Lockheed Mar-tin Locaas, mase 45 kg, koja je sposobna zaizvi|a~ko-borbene akcije, odnosno za au-tonomna dejstva tipa traì i uni{ti. Opre-mqena je turbomlaznim motorom TechnicalDirections T45G, potiska 0,45 kg, {to jojomogu}ava autonomiju od 30 minuta (160km). Poseduje satelitsku navigaciju i laser-sko samonavo|ewe (laserski radar), te mo-gu}nost odabira mesta pogotka i dejstva boj-ne glave. Bojna glava je vi{emodna i moè

dejstvovati kao fragmentaciona ili kaoprobojni disk, ako je ciq oklopno vozilo.

Ova nova generacija borbenih bespi-lotnih letelica namewena je za neutrali-sawe najsna`nije protivavionske odbrane,kao i dejstva po ciqevima na frontu ili upozadini. U perspektivi se o~ekuju i lova~-ko-borbene bespilotne letelice, sposobneza dejstva vazduh-vazduh, s obzirom na maliradarski i toplotni odraz, te gotovo neo-grani~ene mogu}nosti izvo|ewa manevara,jer trenutna tehnologija to svakako obezbe-|uje. Jedino ograni~ewe predstavqa izdr-`qivost samog qudskog organizma na viso-

ka G-optere}ewa. Sebastian BALO[

Sa jasno nagla{enimstelt osobinama X-47B

Letelica Hunter

7/23/2019 032 Odbrana


NAJBEZBEDNIJALETA^KA GODINA

ZA USAF

Dve hiqade {esta bila je za ame-ri~ke vazduhoplovne snage (USAF) naj-bezbednija leta~ka godina ikada. Uko-liko se ona meri po broju velikihavionskih nesre}a, brojke su slede}e– 19 nesre}a sa osam uni{tenih lete-lica i jednom `rtvom. Na~elnik zabezbednost letewa USAF general-ma-jor Sten Gorenc uporedio je 2006. go-dinu sa 1947, prvom godinom zvani~nogpostojawa USAF, u kojoj je zabeleèno1.500 velikih nesre}a, 500 uni{tenihletelica i vi{e od 500 `rtava.

S. V.

Ameri~ki proizvo|a~ helikopteraSikorski potvrdio je da je postigao “prin-cipijelni sporazum“ o pripajawu kompa-nije PZL Mielec, koja se trenutno nalazi uvlasni{tvu poqske dràve.

Odnosi izme|u ameri~ke kompanije iPZL-a u~vr{}eni su septembra 2006. godi-ne, kada je Mielec postao strate{ki part-ner i izabran za mesto gde }e se sklapatii finalizovati proizvodi u okviru pro-grama International Black Hawk. Vrednost togsporazuma i udeo Sikorskog u vlasni{tvuPZL-a jo{ nisu ta~no utvr|eni. Predstav-nici Sikorsko g su ranije izjavili da }epoku{ati da odrè proizvodwu avionaPZL M-28 (za laki transport, patrolne za-datke), uz wegovo istovremeno unapre|i-vawe novim tehnologijama, pra}eno stva-rawem stabilne i efikasne mreè podr-{ke za kupce {irom sveta.

S. V.

51

PRVI LET F-35 LIGHTNING II

SIKORSKIPREUZIMA PZL

Kako bi se pove}a-

la preciznost i efika-snog lansirawa sa bez-bedne daqine – sa avio-na ili neke druge bespi-lotne borbene platfor-me –Boing je razvio no-vi tip Small Diameter Bomb (SDB). Efekat no-vog projektila, te{kog250 funti, bi}e pove}a-we nosivosti ubojitihborbenih sredstava naavionima i BPBsistemi-ma (Unmanned CombatSystems, UCAS). SDB bombe predvi|ene su

za uni{tewe razli~itih ciqeva, sa gre-{kom od 1,2 m od ciqa (uz minimalnu ko-lateralnu {tetu), zakqu~no sa uni{tava-wem i probijawem objekata izra|enih od~elikom oja~anog betona debqine 1,2 m.Ratno vazduhoplovstvo SAD planira upo-trebu tih ubojnih projektila sa daqine od70km, sa platformi kao {to su F-15E, F/A-22, F-35 i BPBL (UCAV). Svaka od wih mo}i}e da nosi po ~etiri bombe SDB, na podve-snim ta~kama predvi|enim za precizno na-vo|ewe. Za period od 2006. do 2015. go-dine dogovorena je isporuka 24.000 koma-da ovog projektila za potrebe RV SAD.

Krajem 2006. godine 49. juri{niskvadron, sa avionima F-15 orao , opre-

mqen je tim bombama i upu}en u redovnumisiju u jugoisto~nu Aziju. To je prva avio-jedinica koja je opremqena novim GuidedBomb Unit-39.

U toku je rad na razvoju bojne glavepo tehnologiji Focused Lethality Munition,FLM, odnosno municije usmerenog uboji-tog dejstva, za potrebe Small Diameter Bomb. Za potrebe MO SAD na projektuvrednom 27 miliona dolara angaòvan jeameri~ki institut Lawrence Livermore Nati-onal Laboratory, a Boing }e biti odgovoranza objediwavawe bojne glave i SDB bom-be. Isporuka prvih 50 SDB projektila saFLM bojnom glavom i stavqawe u opera-tivnu upotrebu o~ekuje se u januaru 2008.

godine, a preostalih 450 komada do2012. godine. G. K.

BOMBE MALOG PRE^NIKA

Novi borbeni stelt avion – F-35 Light-ning II (lajtning ) poleteo je prvi put 15. de-cembra 2006, sa aerodroma u Fort Vortu,Teksas, a za komandama je bio pilot XonBizli. To je ujedno i uvodni let u najsveobu-hvatniji opitni program koji je ikada zabe-leèn u istoriji vojne avijacije. Samo is-

pitivawa u letu prema{i}e 12.000 satinaleta.Borbeni avion pete generacije F-35

Lightning II kreiran je kao zamena za avio-ne A-10, F-16, F/A-18 i harijere. Smatrase da }e jo{ dugo biti ubedqivo najmoder-niji avion na trì{tu.Nosilac programa jekompanija Lokid Mar-tin, u saradwi sa osam

stranih vazduhoplovnih industrija, i to izItalije, Turske, Holandije, Kanade, Au-stralije, Danske, Norve{ke i Velike Bri-tanije.

Serijski avioni }e se proizvoditi utri verzije: verzija za konvencionalne na-mene, verzija sa kratkim poletawem/sle-tawem, namewena za upotrebu sa mawihbrodova i u blizini linije fronta, te ver-zija koja }e se koristiti sa paluba nosa~aaviona.

O~ekuje se da }e tokom duèg periodabiti proizvedeno oko 4.500

aviona tog tipa. Velika Bri-tanija i SAD su dosada na-

ru~ile 2.581 avion.S. V.

7/23/2019 032 Odbrana


[ V E D S K A K O R V E T A K L A S E V I S B Y

N

Zavisno od zadatka, predvi|enabrzina broda je do 15 ~vorova,za ve}u udaqenost, i 35 ~vorova,za kra}a rastojawa. Duìna brodaje 43 m, {irina oko 10,5 m,deplasman oko 600 tona i broji43 ~lana posade.

BROD FANTOM

akon {to su ura|ene prve ~etiri, prikraju je izrada pete (planiran zavr-{etak do kraja februara 2007) i po-sledwe korvete iz dogovorene serije,

prema ugovoru Ministarstva odbrane[vedske i {vedske kompanije Defence mate-riel administration – FMV . Tako }e povr{inskaflotila, sastavqena od pet korveta klase

Visby, biti u operativnoj upotrebi Kraqev-ske ratne mornarice [vedske, mnogo ra-nije nego {to je planirano. Nakon komple-tirawa celog flotnog sastava, za drugu po-

lovinu 2007. godine predvi|eni su unutra-{wa rekonfiguracija i optimizacija pro-stora, a i opremawe brodova elektronskimi borbenim sredstvima i sistemima.

U bazi Ratne mornarice [vedske Fre-drikshavn, na tom tzv. Fantom-brodu izve-deno je sredinom novembra 2006. prvoeksperimentalno sletawe i poletawe pa-lubnog helikopteratipa Super Lynx Mk 90B,kako bi taj brod dobio sertifikat kao’’operativna platforma za helikoptere’’.Za tu aktivnost angaòvan je danski A109Light Utility Helicopter System iz helikopter-ske zajednice Agusta Westland, jer poseduje

najbogatije iskustvo. Naredni korak u ope-racionalizaciji tih brodova bi}e setri-fikacija vlastitog palubnog helikopteraza potrebe korveta klase Visby, koja je pla-nirana za drugi kvartal 2007. godine.

[vedska Defence Material Administrati-on – FMV zapo~ela je razvoj stelt-progra-ma jo{ 1986. godine. Istraìvawe je do-velo do projekta YS 2000 – korvete VisbyClass. Korveta Visby je dizajnirana tako daumawi i minimizira bilo kakav obris ilisignal na radaru, opti~kim, IC, podvod-nim, povr{inskim, vazdu{nim, elektro-magnetnim i drugim protivni~kim osma-tra~kim i izvi|a~kim sredstvima.

7/23/2019 032 Odbrana


Duge ravne povr{ine objediwene podmawim uglovima na novom stelt-brodu iz-ra|ene su od sendvi~a kombinovanog kar-bonskog fibera i oja~anog plasti~nogCFRP materijala koji omogu}ava brodu dapri|e i da se sa wega osmatra, ali da nebude vi|en.

Zavisno od zadatka, predvi|ena br-zina broda je do 15 ~vorova, za ve}u uda-qenost, i 35 ~vorova, na kra}im rastoja-wima. Duìna broda je 43 m, {irina oko10,5 m, deplasman oko 600 tona i broji43 ~lana posade.

Borbena podr{ka na brodu je najsa-vremenije generacije. Novi CETRIS sistemobjediwuje sve zahtevane standarde, odno-sno C4I2, komandovawe, kontrolu, komuni-kaciju, kompjuterizaciju, obave{tajni radna prikupqawu podataka i interopera-

bilnost u prostoru, u realnom vremenu.Od borbenih sredstava za dejstvo napovr{inska plovila, korveta Visby jeopremqena sa osam projektila (Surface-to-Surface Missile, SSM), tipa RBS15 MkII. PVOsistem je potpuno integrisan na ovom bro-du. Obuhvata automatizovan i sinhroni-zovan proces prikupqawa podataka o ci-qevima i dejstvo po wima. Pokretni vi-{enamneski top bofors 57 mm je inte-gralni deo stelt-kupole, koja ne uti~e nacelokupni dinami~an izgled broda. Brodje opremqen i PVO projektilima u raznimvarijantama, kao i ure|ajem za prootive-lektronske mere.

Protivminska odbrana broda zasno-vana je na brojnim senzorima i veoma ve-likoj otpornosti na vibracije izazvaneeksplozijama. Za otkrivawe i klasifika-ciju podvodnih mina i podmornica, korve-ta poseduje Remotely Operated Vehicles,ROVs, ili daqinski upravqivo podvodnoplovilo, DUPP, kojim se preko sonaraosmatra i izvi|a podvodni prostor u zonibroda. Radi dejstava na podvodna plovilabrod je opremqen torpedima 40 cm, ì-com vo|enih, ili novim protivpodmorni~-kim vi{ecevnim raketnim baca~em ROV-Eili brand-new 5 sistemom.

G. KALAUZOVI]

Minolovac pod oznakom

LM-51,koji su

projektovali stru~waci Brodarskoginstituta iz Zagreba, namewen je zaotkrivawe, locirawe i identifika-

ciju na dno postavqenih i sidrenih mina,za wihovo ozna~avawe ili uni{tavawe po-mo}u ronilaca ili daqinski upravqanogpodvodnog vozila. “Kor~ula” ima nizak mag-netski i akusti~ni odraz, jer je trup brodanapravqen od stakloplastike, a glavni ipomo}ni motori dvostruko su elasti~no te-meqeni na brodsko korito. Opremqen je iure|ajem za automatsku kompenzaciju brod-skog magnetizma, te ure|ajem za nadzor vla-stitog {uma.

“Kor~ula” je brod duìne 25,7 meta-ra, {irine 6,8 metara, sredwi gaz mu iz-nosi 2,64 metra, a istisnina na konstruk-cijskom gazu 180 tona. Trajna brzina brodaje 10 ~vorova, brzina pri tegqewu mino-lovke 7 do 9 ~vorova, a akcioni radijus iz-nosi hiqadu miqa. LM-51 ima dva glavnadizel-motora tipa MTU 8V 183 TE62, snagepo 365 kW, koji su sme{teni u glavnoj stro-jarnici, te tri dizel-generatora MTU-UL-JANIK (2x100 kVA, 1x30 kVA ), koji se nalazeu pomo}noj strojarnici.

Brod ima izuzetno dobra manevar-ska svojstva, jer za pogon koristi dva azi-mutalna sedmokraka propelera, a pose-duje i pram~ani propeler.

Sa svim protivminskim operacija-ma, kao i plovidbom, moè se upravqatiiz prostorije u nadgra|u broda, gde se na-laze i kormilarnica i borbeno-opera-tivni centar. Tu je i pult za vo|ewe pro-tivminske borbe i integralni pult zaupravqawe brodom, koji se sastoji od petspojenih konzola. Na pultovima se o~ita-va stawe svih sistema na LM-51, sa vi{eod stotiwak senzora koji su postavqenipo celom brodu – od senzora prodora vo-de, senzora protoka te~nosti i gasova uraznim cevovodima, protivpoàrnih sen-

zora, pa do termometra u skladi{timamunicije i eksplozivnih sredstava.

Od specijalne opreme velikih gaba-rita “Kor~ula” raspolaè minerskim vi-tlom sa tri bubwa, elektrohidrauli~nomzglobnom palubnom dizalicom, elektrohi-drauli~nim agregatom za pogon minerskogvitla i dizalice, podvodnim plovilom“Benthos Super Sea Rover ”, koje ima ugra|e-nu kameru, tegqenim sonarom „Klein System

2000“, pram~anim sonarom „Reson Sea Bat6012“, sa mehanizmom za spu{tawe i za-kretawe antene sonara, ure|ajem za pod-vodno pra}ewe i mehanizmom za spu{tawewegove antene. Tu je i protivpoàrni top(monitor) na krovu nadgra|a, a od naoru-àwa brod je opremqen topom kalibra 20mm M-71 i ru~nim PVO raketama tipastrela-2M i “igla “. Pored opreme zaosnovnu namenu lovca mina, brod “Kor~u-la“ je opremqen i svom specijalnom opre-mom za mehani~ki minolovac, kao {to sudubinski i {irinski zmajevi, mehani~ke,akusti~ne i magnetske minolovke, nose}implovcima {irinskog zmaja , sidrenim plov-

cima za obelàvawe, itd.Pored temeqne vojne namene, brod

moè sluìti i za civilne svrhe, u nau~-noistraìva~kim projektima, za podvodnasnimawa, pronalaèwe potonulih pred-meta, pomo} pri izvo|ewu podvodnih ra-dova, postavqawe cevovoda, podmorskihkablova, i sli~no. “Kor~ulu” opsluùje 14~lanova posade, a za konstruisawe i iz-gradwu tog broda Hrvatska i Ministar-stvo odbrane Hrvatske potro{ilo je okodeset miliona evra. Planirano je da Hr-vatska ratna mornarica u svoju flotu na-rednih godina uvrsti jo{ tri do ~etiribroda tipa LM-51.

N. BO[KOVI]

KORÛLA

STARTUJEU LORI

53

N O V I H R V A T S K I M I N O L O V A C

7/23/2019 032 Odbrana


INDIJA NABAVQABRODOVE OD RUSIJE

U drugoj polovini 2006. godine pot-

pisan je ugovor izme|u Ministarstavaodbrane Rusije i Indije, vredan oko 1,1milijardu dolara, o isporuci tri novaratna broda Indiji. Radi ja~awa svogborbenog pomorskog potencijala, Mini-starstvo odbrane Indije ugovorilo je na-bavku tri ruske fregate klase Krivak utehnologiji stelt, ali i 28 krstare}ihprojektila za ispaqivawe sa podmorni-ca. Prva fregata bi}e isporu~ena petgodina nakon potpisanog ugovora, a na-redne dve – godinu dana kasnije.

U posledwoj deceniji 20. veka Mini-starstvo odbrane Indije ve} je nabavilo

tri fregate pomenute klase, koje su prei-menovane u indijsku klasu Talwar , ali samnogo skromnijom opremom i starijeg di-zajna. G. K.

Ruska novinska agencija Itar-Tasssaop{tila je da peto lansirawe ruskeinterkontinentalne podmorni~ke bali-sti~ke rakete bulava (po Nato SS-NX -30) nije uspelo. Raketa, lansirana sazarowene podmornice Dmitri Donski,klase Tajfun u Severnom moru, nekon-trolisano je promenila trajektoriju ipala u more. To je veliki udarac za ru-ske strategijske snage, jer postoji mo-gu}nost da nova podmornica Juri Dol-goruki, klase Borei , kada bude u{la uoperativnu upotrebu, ne}e imati balisti~ke rakete. Prethodna ~etiri testa bila suuspe{na. Raketa bulava predstavqa mornari~ku varijantu najnovije kopnene interkon-tinentalne balisti~ke rakete topoq-M . S. B.

15. januar 2007.54

Krajem novembra 2006. godine, tokom ve`bovnih aktivnostiPVO, jedinica oruànih snaga Indije lansirala je modifikova-

ni balisti~ki projektil Prithvi. Testirawe je zapo~elo ispaqiva-wem simulacionog projektila sa zemqe – lansirni kompleksbr. 3., Interim Test Range, ITR – u blizini mesta ândipur (Chan-dipore). Neposredno nakon poga|awa ciqa, lansiran je i ba-listi~ki protivraketni projektil Prithvi sa mobilnog lansera.

Ministarstvo odbrane Indije je {turim izve{tajem po-tvrdilo da je re~ o ispaqivawu protivraketnog projektila ko-ji je direktno navo|ewe u sredini leta i aktivno navo|ewe uzavr{noj fazi. G. K.

PROTIVRAKETNI PROJEKTIL

NEOPA@ENA KINESKA PODMORNICA

NEUSPEH PETOG LANSIRAWA BULAVE

êtrnaestog novembra 2006. objavqeno je da je kineska podmornica na dizel-elektri~ni pogon, klase Tip 039 Song, neotkrivena pratila ameri~ki nosa~ aviona KittyHawk i wegovu pratwu u rejonu Okinave, u isto vreme kada je ameri~ki izaslanik admi-ral Geri Rughed (Gary Roughead) bio u poseti Kini. Prema navodima {tampe, podmorni-ca je otkrivena nakon rutinskog izvi|a~kog leta, tek po{to je izronila na povr{inu, naudaqenosti od oko devet kilometara od nosa~a avio-

na, {to je u dometu torpeda YU-4 od 15 km. Taj poda-tak moèmo dvojako tuma~iti – da su dizel-elek-tri~ne podmornice ti{e od nuklearnih kada sekre}u na elektri~ni pogon, a time i opasnije,ili da su se ameri~ke protivpodmorni~ke sna-ge pomalo “opustile”posle hladnog rata . S. B.

LANSIRAN NOVISATELIT

Sa platforme Minuteman ICBM, Nasi-nog istraìva~kog centra Wallops u Virxi-niji, 16. decembra 2006. godine lansiranaje raketa sa sistemom Minotaur I. Tako je uorbitu poslat prvi satelit nove generacijeza takti~ko osmatrawe i izvi|awe, name-wen za obezbe|ivawe obave{tajnih infor-macija i podataka stare{inama SAD na ko-mandnim du`nostima u borbenom prostoru.

Mali TacSat-2 satelit lansiran je uniù orbitu, 11 minuta nakon poletawa ra-kete. Ista raketa tako|e je bila opremqe-na jo{ jednim minijaturnim GeneSat-1, tzv.

pikosatelitom, teìne 10 funti , za potre-be izvi|awe orbitalnog prostora na ra-zne bakterije i viruse.

Kombinacija TacSat i programa Mino-taur deo je nastojawa MO SAD da se odgo-vori na nove pretwe i izazove u kriznimpodru~jima. U maju 2006. godine Pentagonje, prema datom programu, naru~io lansi-rawe dva satelita – TacSats-2 i 3, sa plat-forme Dulles, dràva Va{ington, i lansi-rawe TacSat-1 sa platforme El Segundo, dr-àva Kalifornija.

TacSat-2 je opremqen opti~kim siste-mom za snimawe, sa rezolucijom sredwegnivoa, {to }e jedinicama na terenu omogu-

}iti pouzdanu i direktnu distribuciju po-dataka, slika i zapisa.. G. K.

7/23/2019 032 Odbrana


55

@ivopisno mesta{ce Solferino uzaludno je traìti na geografskoj kar-ti Italije. Podaqe od velikih, uùrbanih gradova ugnezdilo se u {umo-vite predele Lombardije gde uìva u darovima prirode, lepoti i miru.Iako mala po prostoru i broju stanovnika ta ta~ka na mapi je u jednomtrenutku postala centar sveta. Naàlost, beleì se i pamti po ratnoj

tragediji kakvih je u istoriji bilo i tamo gde se niko ne bi nadao i gde je sva-ka pomisao te vrste neverovatna. Nikada do kraja nije obja{weno za{to suse ba{ u Solferinu krvavo sukobile francuska vojska, koja je {titila Ita-liju tokom wenog drugog rata za nezavisnost, i osvaja~ke trupe austrijske ca-revine. Bilo je to 24. juna 1859, kada je posle svega {esnaest sati qute bit-ke poginulo oko 40.000 vojnika, a na desetine hiqada rawenika ostalo je datraì pomo}...

Mo`da bi i ta drama, kao i na stotine pre we, bila brzo zaboravqe-na da ne be{e velikog humaniste Anrija Dinana. [vajcarac se zatekao po-slom u tom kraju kada je spazio velike pokrete trupa i slutio zlo koje sesprema. Dok je stigao na liniju fronta sve je bilo gotovo. Video je tu`nu sli-ku: razbacana tela poginulih, nemo}ne rawenika, razru{ene ku}e, ~a|avezidove sredwovekovnih zdawa... Brzo je angaòvao celokupno stanovni{tvoregije zahtevaju}i da se svima pruì pomo} bez obzira na to kojoj vojscipripadaju. Harizmati~nog stranca narod je slu{ao bez pogovora i tako suspaseni mnogi ivoti.

Posle povratka u [vajcarsku objavio je ~uvenu kwigu “Se}awe na Sol-ferino” gde u smislu zaveta stoje dve trajne poruke:

“Da se u vreme mira osnuju dru{tva za pomo}, sa bolni~arima koji bi uvreme rata bili spremni da brinu o rawenicima” i

“Da oni dobrovoqci koji bi bili pozvani da pomognu vojnim sanitetli-jama budu priznati i za{ti}eni nekim ma|unarodnim sporazumom.”

Godine 1863. @enevsko dru{tvo za socijalno starawe, dobrotvornoudruèwe sa sedi{tem u istoimenom gradu, osnovalo je komisiju koja je tre-

CENTAR ZAME\UNARODNOHUMANITARNO

PRAVOU BEOGRADU

Kao prva akademska

institucija ove vrste

u regionu, otvoren

nedavno na Fakultetu

politi~kih nauka

Univerziteta u

Beogradu, Centar }e

nastojati da preko

istraìva~ke,

obrazovne i izdava~ke

delatnosti postane

evropska referentna

ta~ka za pitawa

me|unarodnog prava.

D R U [ T

V O

ZA NOVI VEKZA NOVI VEKRATRAT

7/23/2019 032 Odbrana


DRU[TVO

56 15. januar 2007.

lonizacije, doìvqava svojevr-sno vaskrsnu}e, postaje za{tit-ni znak, pravna krilatica, in-strument legitimizacije i lega-lizacije takvih te`wi.

U sukobima vi{e ne u~estvujusamo obu~eni vojnici, dobronaoruàne i disciplinovanelegitimne jedinice sa odgovor-nim komandama na ~elu. Napro-tiv, sve se ~e{}e sre}emo sa nabrzinu formiranim grupacija-ma, neobu~enim qudima bezznawa vojnih ve{tina, a kamo-li prava u ratu. Budu}i da popravilu imaju druge ciqeve os-im vojnih, wihovi napadi nisuusmereni samo na pripadnike

suprotstavqene armije ve} na civilne objekte, obrazovne, verske,trgovinske... Otuda su wihove akcije pra}ene velikim brojem `r-

tava i neprimerenim razarawem.Kako se pomerala ravnoteà neka posluè naredni podaci.

Po~etkom dvadesetog veka, 85–90 odsto rtava u ratnim sukobimabili su vojnici. Tokom Drugog svetskog rata taj odnos je bio pede-set prema pedeset, a kasnih devedesetih, dakle krajem 20. veka,proporcija je postala upravo obrnuta. Pribli`no 80 do ~ak 90odsto svih `rtava bili su civili!

Suo~eno sa ozbiqnim problemom, ~ove~anstvo grozni~avotraga za re{ewem, a sve o~i su uprte u zgradu Ujediwenih nacija.O tome je na otvarawu Centra govorila profesor Fakulteta po-liti~kih nauka dr Vesna Kneèvi}-Predi}:

“Tendencija otpo~eta mewawem mandata mirovnih operacijaa nastavqena izgradwom i eksploatacijom modela nametawa miradobija svoj logi~an, ali mo`da ne i jedini proizvod: povratak pra-

vednog rata. Rat koji se vodi zarad pravednog ciqa dopu{ten je,{ta god o tome govorilo pozitivno pravo. Pitawe je li takav rat,

balo da razmotri mogu}nost primene Dinanovih ideja. Tada je osno-van Me|unarodni komitet za pomo} rawenicima koji je kasnije pre-rastao u Me|unarodni komitet Crvenog krsta.

Inspirisan tragi~nim doga|ajem i ogromnim Dinanovim za-slugama, jedan veliki umetnik, italijanski majstor Karlo Bosolinaslikao je platno, svojevrsno svedo~anstvo vojni~kog stradawa ibesmisla rata.

Na sve~anoj akademiji u Oslu 1901. godine Anri Dinan dobioje tek ustanovqenu Nobelovu nagradu za mir. Novac je potro{io uhumanitarne svrhe.

ORU@JE NE MIRUJE

Od tada je proteklo puno vremena. Naàlost, dogodila su sedva svetska rata, drugi je okon~an eksplozijama atomskih bombi,stradalo je na milione qudi, posledice je i danas te{ko sagleda-ti. Ni tu se rat kao najgora dru{tvena pojava nije zaustavio. Bez-broj lokalnih sukoba, intervencija, bombardovawa, obeleìli su

drugu polovinu pro{log veka. U novi smo u{li sa dobrim nadama izaostav{tinom nasle|enih problema. Na~in da se re{avaju oru`-jem ostao je tu`no pravilo. Svakodnevno nas zapquskuju vesti obroju poginulih u Iraku.

Surova statistika kaè (opomiwe) da je od 1946. do 2004.vo|eno 226 oruànih sukoba na 148 lokacija. Od toga ~ak 118 u{esnaest godina dugom periodu od 1989. i to na 80 popri{ta. Naj-ve}i broj odigrao se 1992. godine, ~ak 55 puta.

Na me|unarodnoj sceni ne smawuje se primena sile, a rastustradawa, patwe i razarawa. U periodu od 1989. do 2004. godi-{we je ginulo hiqadu qudi. Statistika daqe kaè da je posle Dru-gog svetskog rata od 226 sukoba ~ak 165 vo|eno unutar teritorijejedne dràve. Nere{ena nacionalna, verska i politi~ka pitawanaj~e{}e su bila razlog da se potegne oru`je. U svemu tome u~e-

stvovalo je ~ak 80 dràva, dok je broj nedràvnih aktera ve}i od200 (ne ra~unaju}i angaòvane naoruàne grupe). Pojavquju se ibrojni drugi u~esnici koji rasta~u pravni karakter rata: pobuwe-ni~ke grupe, kriminalne bande, etni~ke partije, me|unarodne or-ganizacije koje im pruàju pomo}, pla}enici...

Tokom devedesetih, oruàni otpor legitimnoj vlasti dràvapruàlo je ~ak 115 grupacija. Dominantna ve}ina wih kao ciq ima-la je izdvajawe iz postoje}e dràvne strukture i formirawe sop-stvene dràve. Pravo na samoopredeqewe za koje se smatralo daje svoju upotrebnu vrednost iscrplo sa zavr{etkom procesa deko-

Profesor Fakulteta politi~kih nauka dr Vesna Kneèvi}-Predi}

CENTAR ZA RAZVOJ NAUKE

Novootvoreni Centar za me|unarodno humanitarno pravo

i me|unarodne organizacije Fakulteta politi~kih nauka u Beo-gradu predstavqa akademsko i organizaciono sredi{te konti-nuiranog istraìvawa i unapre|ivawa znawa, te sticawa po-trebnih ve{tina za wihovu primenu. Kao prva akademska insti-tucija ove vrste u regionu, Centar }e nastojati da putem istra-ìva~ke, obrazovne, izdava~ke i dokumentacione delatnostipostane referentna ta~ka za pitawe me|unarodnog humanitar-nog prava u ovom delu sveta.

Me|unarodni komitet Crvenog krsta i Crveni krst Srbijepodràvali su sve akademske inicijative kao deo svog mandata~iji je ciq {irewe znawa o toj oblasti. Prema re~ima gospodi-na Kristijana Brunera, {efa regionalne delegacije Me|una-rodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu, na Fakultetu poli-ti~kih nauka, Crveni krst je u svojim nastojawima da me|una-rodno humanitarno pravo u~ini poznatim i po{tovanim {irom

sveta, prona{ao vrednog institucionalnog partnera.

Karlo Bosoli:Se}awe na Solferino

7/23/2019 032 Odbrana


57

ZLOÎN I KAZNA

Rat kao op{te mesto zazlo ~esto sadrì zlo~in u vi-du posledica najniìh qud-skih poriva, da se protivnikne samo li{i ìvota ve} iz-loì svirepom mu~ewu i po-

nièwu. Od pojedina~nih slu-~ajeva do masovnih likvida-cija. Najsveìji primer sunagomilani predmeti u Suduza ratne zlo~ine u Hagu. Budu-}i da na{a dràva èli jed-nom za svagda da stvari izve-de na ~istac, usvajawem Za-kona o organizaciji i nadle-`nosti dràvnih organa, 1.jula 2003. osnovano je Tuì-la{tvo za ratne zlo~ine sasedi{tem u Beogradu.

Osnovni zadatak je otkrivawe i krivi~no gowewe po~ini-laca dela protiv ~ove~nosti i te{kog kr{ewa me|unarodnog hu-

manitarnog prava izvr{enih na teritoriji biv{e Jugoslavije od1. januara 1991, koja su navedena u Statutu Me|unarodnog kri-vi~nog tribunala za biv{u SFRJ.

Tuìla{tvo za ratne zlo~ine ~ine tuìlac, zamenik tuìo-ca, portparol, sekretar i tuìla~ko osobqe. Tuìoca za ratnezlo~ine bira Narodna skup{tina Republike Srbije. Zameniketuìoca postavqa i razre{ava tuìlac za ratne zlo~ine, na pe-riod od ~etiri godine.

Tuìla{tvo je nadle`no da postupa protiv po~inilaca kri-vi~nih dela koja su izvr{ena na teritoriji biv{e SFRJ, bez ob-zira na dràvqanstvo, versku, nacionalnu ili rasnu pripadnostpo~inioca ili rtve. To je jedina institucija koja pruà siste-matsku za{titu rtvama i porodicama rtvama ratnih zlo~ina.

Prema re~ima Bruna Vekari}a, portparola Tuìla{tva,ostvarena je izuzetno dobra i svrsishodna me|unarodna i regio-

nalna saradwa, pre svih sa Tribunalom u Hagu, Organizacijomza evropsku bezbednost i saradwu (Oebs), Vladom SAD prekoambasade u Beogradu, Republikom Hrvatskom, Bosnom i Hercego-vinom...

Me|u brojnim teku}im predmetima su i “Ov~ara1”, “Ov~a-ra 2”, “Zvornik 1 i 2”, “[korpioni”, “Slu~aj Osijek”, “Povlen”,“Pusto Selo”, “]u{ka”, “Suva Reka”, “Orahovac”, “Meja”, “Bra-}a Biti}i”, “Oluja”, “Lora”, napad na kolonu JNAu Tuzli maja1992, ubijawe vojnika rezervista iz Vaqeva, Vukovar... Potom728 krivi~nih prijava zbog doga|aja na Kosovu i Metohiju od 17.marta 2004. godine.

Bruno Vekari}, portparolTuìla{tva za ratne zlo~ine

kako bi bio pravedan, zahteva i po{tovawe prava ratovawa? Pra-va koje je stvoreno za potrebe dràva? Ako zahteva, o kojim je pra-vilima re~? Da li je re~ o pravilima pozitivnog prava – me|una-rodnog humanitarnog prava? Prava koje po~iva na principima rav-nopravnih strana u sukobu i na principu nepristrasnosti koji ne

dopu{ta podelu na dobre i zle , prin~eve svetlosti i prin~eve ta-me, ve} se jednako primewuje na sve strane u oruànom sukobu?Prava koje priznaje samo jedan legitiman ciq strana u sukobu –nadvladati oruànu silu neprijateqa, ali ne i wegov politi~kireìm? Prava koje priznaje i dopu{ta napad na vojne, nikako nacivilne ciqeve, ma kako bili va`ni za opstanak tog reìma?

Me|unarodnom humanitarnom pravu zamera se da nije u sta-wu da pojmi nove sukobe. Pitawe je, me|utim, da li su oni zaistanovi i, ako jesu, {ta je to zbiqa u wima novo? Istovremeno, vaqase zapitati {ta je to {to me|unarodno humanitarno pravo prepo-znaje kao oruàni sukob da bi se potvrdila ili opovrgla teza oneprepoznavawu.”

ZA[TITA @RTAVA

Kada po~ne rat najpre strada istina a onda civili. Cini~nakrilatica sa kojom se niko nije do kraja sloìo, niti joj vaqanimargumentima na{ao previ{e mana, odoma}ila se ~ak i me|u ana-liti~arima koji ozbiqno razmi{qaju na tu temu. Postoji jo{ ~itavniz novokomponovanih kovanica od kojih smo najboqe upamtili“kolateralnu {tetu”. Zarad ostvarivawa vojnog ciqa (pobede) ni-ko se previ{e ne potresa zbog nepodno{qivog broja `rtava, te-{kog razarawa, patwe civilnog stanovni{tva. Uprkos visokoso-fisticiranoj tehnologiji, “pametnom oru`ju”, savremenom plani-rawu borbenih operacija i vrhunskoj obu~enosti vojnika, broj `r-tava rata ne svodi se na “podno{qivu meru”.

Hteli to da priznamo ili ne, jedina iskrena nada da se pomog-ne rtvama u ratu (ukqu~uju}i istinu) jeste dosledna primena me|u-narodnog humanitarnog prava. Utopija ili realnost, put u budu}-nost ili vra}awe u mrak inkvizicije, izbor je pred kojem stoji sa-

vremeni svet. To nije ve{ta~ki stvorena dilema ve} raskrsnica savrlo jasnim putokazom u civilizovane prostore ili varvarstvo.

Mo`da je me|unarodno humanitarno pravo bilo lak{e napisatinego sprovoditi, ali i to je pitawe svesti i izbora. Jer danas je tosistem koji se sastoji iz relativno velikog broja pravila, sadrà-nih u me|unarodnim ugovorima i obi~ajnom pravu koja propisujuza{titu `rtava rata, zabrawena sredstva i metode ratovawa iza{titu objekata u oruànom sukobu.

Prva grupa lica na kopnu za{ti}enih me|unarodnim konven-cijama (1864) bili su rawenici i bolesnici. Kasnije su im pri-druèni raweni, bolesni i brodolomnici u sukobima na moru. Da-nas su oni za{ti}eni slovom dveju konvencija donetih u @enevi1949. i Dopunskim protokolom od 1977. godine. Pravila o wiho-voj za{titi veoma su obimna, ali u su{tini mogu se sumirati u ne-koliko na~ela. Rawenici, bolesnici i brodolomnici su ona licakoja zbog svog stawa, bolesti ili rawavawa, odnosno nevoqe namoru, vi{e ne mogu da u~estvuju u neprijateqstvima.

Svaka strana u sukobu du`na je da prikupqa i evakui{e na

bezbedno mesto rawenike i bolesnike, bez obzira na to kojojstrani u sukobu pripadaju. Tako|e, wima se mora obezbediti ne-

7/23/2019 032 Odbrana


DRU[TVO

15. januar 2007.58

ÛVAWE KULTURNOG BLAGA

Me|unarodno pravo propisuje posebnu za{titu za odre|e-ne objekte, sanitetske i ustanove civilne odbrane, te one u ko-jima se ~uvaju opasne materije. To mogu biti instituti gde se pri-mewuju hemijska i nuklearna sredstva. Osim wih, slovo tog pra-va {titi hidrocentrale, ve{ta~ke brane i akumulacije, elek-tropostrojewa i postrojewa hemijske industrije... S tim da mo-raju biti posebno ozna~ena.

Posebno poglavqe odnosi se na neprikosnovenu za{titukulturnih objekata. Defini{u se kao pokretna i nepokretna do-bra koja svedo~e o razvoju kulture i civilizacije naroda. Na-ravno, to se odnosi i na zdawa u kojima se ~uvaju. Obeleàvajuse znakom obrnutog {tita sa dva bela i dva plava poqa. Kultur-na dobra od naro~itog zna~aja, koja su uvedena na posebnu listuUneska, uìvaju posebnu pa`wu i obeleàvaju se sa tri znaka

za{tite kulturnih dobara.

pristrasna pomo} i nega naspram teìne povreda, odnosno zdrav-stvenog stawa. Prioritet u pruàwu pomo}i diktira stawe po-vre|enog.

Punu za{titu uìva sanitetska slu`ba oruànih snaga, odno-sno sanitetsko osobqe, sanitetski transport na kopnu, moru i va-zduhu.

Jednaku za{titu uìva i versko osobqe, pa je ono, u me|una-rodnom smislu izjedna~eno sa sanitetskim osobqem. Ako sanitet-sko osobqe padne u ruke neprijateqa, ne predstavqa ratne zaro-bqenike, ve} nastavqa da radi svoje poslove nege bolesnika. Dabi se obezbedilo razlikovawe sanitetskog osobqa i omogu}ilaboqa za{tita rawenika i bolesnika, sanitetske ustanove, tran-sport, materijal i oprema obeleàvaju se posebnim oznakama cr-venog krsta, crvenog polumeseca i znakom iz Tre}eg dopunskog pro-tokola @enevske konvencije iz 2005. godine (crveni kristal).

êsto smo u prilici da ~ujemo vesti pa i vidimo kri{om sni-mqen materijal o tajnim zatvorima, brutalnim torturama zarobqe-nika, oduzimawu svakog oblika prava i gaèwa wihovog qudskog do-

stojanstva. Naravno da su to grubi oblici kr{ewa me|unarodnog hu-manitarnog prava koje precizno propisuje odnos prema ratnom za-robqeniku. To je tako|e precizno propisano pomenutom konvencijom,odnosno Protokolom gde ve} u uvodu stoju da od trenutka zarobqava-wa ta osoba postaje za{ti}eno lice i za wega punu odgovornost sno-si strana koja ga je zarobila. Prvo, u najkra}em mogu}em roku trebada bude preba~en u zonu van borbenih dejstava. Moè biti ispitan iobavezan je da saop{ti li~no ime i prezime, ~in i broj vojne matri-kule (identifikacione plo~ice). Ako to odbije, ne moè biti ka`wen,ali rizikuje da ne bude evidentiran i da mu se ne obezbede pravakoja bi mu ina~e pripadala. Na primer, po ~inu, ako ga ima.

Daqe, ratni zarobqenici se sme{taju u logore gde strana ko-ja ih drì mora da za{titi wihov ìvot, obezbedi uslove sme{ta-ja, ishrane, medicinske pomo}i i punu za{titu wihovog dostojan-

stva. Ratni zarobqenici imaju pravo da odmah po zarobqavawunapi{u poruku svojoj porodici i obaveste je o svom statusu. Svevreme ima pravo da odràva komunikaciju sa najbliìma. To pravose moè ograni~iti, ali ne na mawe od dva pisma mese~no.

Ratni zarobqenici se mogu koristiti za rad, ali ne za onaj ko-ji predstavqa doprinos borbenim naporima strane koja ih drì uzarobqeni{tvu. Radove koji su {tetni po wihovo zdravqe mogu daobavqaju samo po wihovom izri~itom pristanku. Pri tome, vojnicisu du`ni da rade sve poslove, podoficiri mogu obavqati samo nad-zorni~ke, a oficiri ne moraju da rade ako ne ele. Ukoliko oni toho}e, mogu se baviti poslovima u skladu sa svojim ~inovima.

Za vreme trajawa zarobqeni{tva ratni zarobqenici imajupravo na platu prema svom ~inu, odnosno primawima koja odgova-raju takvim poslovima u zemqi gde su zarobqeni.

Ratni zarobqenici ne duguju lojalnost sili koja ih drì. Ima-ju pravo na bekstvo i za to mogu samo disciplinski da odgovaraju.Dodu{e, moraju po{tovati pravila discipline koja su u logoru pro-pisana i istaknuta na vidnom mestu. Ako izvr{e krivi~no delo, od-

govaraju po zakonima koji va-è za pripadnike oruànihsnaga sile koja ih je zarobila.

Sve navedeno zvu~i huma-no i logi~no, ali uvek se po-stavqa pitawe koji su instru-menti kontrole slova me|una-rodnog humanitarnog prava?

“Kontrola primene je vi-{estruka. Prvo, ratni zaro-bqenici imaju svog povereni-ka, koga sami biraju i koji ihzastupa pred logorskim vla-stima. Zatim, ratne zaro-bqenike mogu da pose}ujupredstavnici sile za{titni-ce (tre}e, neutralne dràve,koju je uz wen pristanak od-

redila strana u sukobu, da {titi wene interese kod protivni~kestrane). Me|utim, danas te poslove u ve}ini oruànih sukoba oba-vqa posebna slu`ba Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta”, ob-ja{wava profesor dr Miodrag Star~evi}, savetnik za me|una-rodno humanitarno pravo Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta.

OBAVEZA RAZLIKOVAWA

Zabriwavaju}i broj civilnih `rtava ratnih sukoba primo-rao je svetsko javno mwewe da reaguje. Na wihovu za{titu odnosese êtvrta ènevska konvencija i Dopunski protokol iz 1977. go-dine. U wima pi{e da je civil svako lice koje nije borac, odnosnopripadnik oruànih snaga. Uslov za status civila je wihovo odsu-stvo u neprijateqstvima, ne nosi i ne upotrebqava oru je. Po re-~ima profesora Star~evi}a, op{te pravilo i kamen temeqac ~i-

tavog me|unarodnog humanitarnog prava jeste obaveza razlikova-wa, u svako doba, civila od boraca, odnosno civilnih od vojnih

Profesor dr Miodrag Star~evi}

7/23/2019 032 Odbrana


59

objekata. Svaka strana koja kre}e u napad, mora da preduzme svemere kako bi jasno utvrdila o kakvoj vrsti objekata se radi. Ukoli-ko nije sigurna, tretira ga kao civilni.

Osim toga, zabrawena je svaka zloupotreba civila za posti-zawe vojne prednosti. Isto se odnosi na sve oblike torture, prese-cawa snabdevawa hranom, uzimawe talaca... Strana u sukobu kojaje odgovorna za podru~je na kome ìvi stanovni{tvo toga kraja od-govorna je i za ~uvawe wihovog ivota i dostojanstva. U slu~aju opa-

snosti po ìvot ili ako oni predstavqaju bezbednosnu pretwu povojnu silu, civili se mogu internirati ili im se moè obezbeditiprinudno mesto boravka, ali samo dok ta pretwa traje. U slu~ajuinternirawa, za{tita civila je obavezna po pravima koje vaè zaza{titu ratnih zarobqenika, samo {to je jo{ preciznije ure|ena.

U slu~aju zaposedawa odre|enog dela teritorije, okupator jeduàn da obezbedi uslove za ìvot stanovni{tva. Zabraweno jeoduzimawe privatne imovine, osim uz naknadu i u meri koja je neo-phodna. Javni slu`benici mogu odbiti da rade i zbog toga ne smejubiti ka`wavani.

Za obave{tavawe o opasnosti koja predstoji, evakuaciju i za-{titu ustanovqena je posebna institucija – civilna za{tita (Pr-vim dopunskim protokolom od 1977. godine). Osobqe, oprema imaterijal jedinica civilne za{tite uìvaju imunitet od napada,uni{tavawa i zaplene.

Prema re~ima profesora Star~evi}a, sva navedena pravilasu deo me|unarodnog humanitarnog prava koje se primewuje u oru-ànim sukobima izme|u dràva.

Kada je re~ o principima koja vaè za neme|unarodne sukobe,odnosno sukobe koji se vode unutar granica jedne dràve, pravilasu znatno oskudnija. Opisan je u zajedni~kom ~lanu tri koji je isto-vetan u sve ~etiri ènevske konvencije i u Drugom dopunskom pro-tokolu od 1977. godine i sadrì osnovne standarde ~ove~nosti.Ova pravila su znatno mawe potpuna i precizna u odnosu na onakoja se primewuju u me|unarodnim humanitarnim oruànim sukobi-ma, ali su{tina im je ista: da se smawe patwe i razarawa. Posto-je odre|ene razlike koje nisu nebitne, na primer, u pogledu pojedi-nih za{ti}enih lica jer u neme|udràvnom ratu ne postoje ratnizarobqenici. Tako|e, lice koje je u~estvovalo u sukobu ne moè bi-ti krivi~no goweno samo zato {to je pripadalo drugoj strani, ve}iskqu~ivo ukoliko je po~inilo povrede me|unarodnog humanitarnogprava. U ratu na prostorima biv{e Jugoslavije bilo je mnogo pri-mera gde su zarobqenici bili izloèni torturama i neprimere-nim oblicima ka`wavawa samo zbog toga {to su pripadali suprot-stavqenoj strani. I to je jedan od razloga {to su pokrenuti brojniprocesi pred Ha{kim sudom i sudovima za ratne zlo~ine sada{wihnezavisnih dràva, biv{im jugoslovenskim republikama.

ZABRAWENI POSTUPCI

Treba li posebno isticati da ~ove~nost iskqu~uje upotrebuoru ja i sredstava koja po svojoj prirodi izazivaju suvi{ne rtve,nepotrebne patwe i deluju neselektivno, bez razlikovawa ciqeva.Dakle, izri~ito se zabrawuje upotreba nuklearnog, hemijskog ibakteriolo{kog oru`ja i municije. To se odnosi i na oru`ja kojaizazivaju zapaqiva dejstva, lasersko oru je za oslepqivawe, ne-humane mine...

Pored oru ja, zabrawuje se i primena perfidnih postupaka uoruànom sukobu. To su sve one podmukle radwe koje navode su-protnu stranu da ukaè poverewe a onda se otvara vatra i po pra-vilu nanose te{ki gubici. Na primer, simulirawe rawavawa. Iliisticawe bele zastave kojom se ukazuje na predaju ili pregovore.Kao podmuklo ratovawe smatra se zloupotreba me|unarodnihoznaka (Crvenog krsta, Crvenog polumeseca, Crvenog kristala),vojnih oznaka suprotne strane ili ovla{}enih organizacija (naprimer, Ujediwenih nacija). Naàlost, takvih slu~ajeva bilo je i usukobima novije istorije. Kao po pravilu, izazivali su gnev, re-van{izam, bezobzirnost druge strane. I umesto mirovnih inicija-tiva i pregovara~kog stola, akteri sukoba tonuli su sve dubqe u

ratni glib. Branko KOPUNOVI]

Odlazak pukovnika Stevana Korde,doajena vojnog novinarstva

@IVOT JE KAO REKAUo~i smene dve godine,

na beogradskom Novom gro-

bqu oprostili smo se od pu-kovnika u penziji StevanaKorde, ~oveka koji je u~iniomnogo za ugled posleratnogvojnog novinarstva. Steva,kako su ga jednostavno zvali,bio je jedinstvena i nezabo-ravna li~nost, koja je u sebispojila dve velike qubavi:novinarstvo i reku. Novi-narstvo je za wega bilo sve:profesija, radost, strast,

kosmi~ki izazov... A za reku je govorio da je kao ìvot kojise pamti, ali prolazi. Obale ostaju ve~ne.

Tok wegovog burnog ìvota odveo ga je iz rodnog Valpo-va, gde je ro|en 1926. godine, pravo u Beograd. Porodicubistrog gimnazijalca oteralo je usta{ko nasiqe, pod ~ijimje terorom zgaslo jo{ jedno ku}no ogwi{te. Filmskom brzi-nom Steva je postao borac, ratni reporter i kolporter.Dok su oko wega gruvale eksplozije i fijukali kur{umi, pro-bijao se od poloàja do rovova i borcima na Sremskomfrontu raznosio prve brojeve potoweg popularnog ilustro-vanog ~asopisa “Front”. U tim silnim juri{ima, list kojimu je toliko zna~io spasi}e ìvot mladog novinara. Metakbi mu prekratio ìvot da nije nosio ranac pun tek od{tam-panog lista, me|u ~ijim stranicama se zaustavilo tane.

Talenat kakav se retko sre}e i biserni um, nevi|enaradna energija i èqa za u~ewem vinu}e ga u sazve`|e voj-nog novinarstva, prema ~ijim dometima se vrednovala on-

da{wa jugoslovenska urnalistika uop{te.Majstor pera opredelio se za vojnu nauku i tehniku, pa

}e ta rubrika postati biser “Fronta“, rado ~itane stra-nice preko kojih su tutwali tenkovi, plovili nosa~i avio-na, mlazwaci probijali zvu~ni zid... îtaoci su uìvali,vojne diplomate se hvatale za glavu: odakle Kordi tako pre-cizni podaci? Hvalili su ga, ali i strahovali – {ta li }eslede}e “iskopati”?

A on je “samo” imao briqantno obrazovawe, visprenum, neopisivu intuiciju, govorio ~etiri jezika... Iz strane{tampe, ~asopisa i kwiga, a potom razgovora sa stru~wa-cima i pronalaza~ima, umeo je da pro~ita “izme|u redova”,nasluti, prora~una, proceni... Tako detaqno da su wegoviprilozi izazivali divqewe.

Stevu su svi voleli: wegovi pretpostavqeni, za koje jebio oli~ewe budu}e misli, i mladi, koji su stasavali podwegovom rukom. ôvek koji nije drào do forme, jednosta-van u komunikaciji, jasan u izrazu. Bio je uzor generacijamavojnih novinara, kojima je nesebi~no tuma~io tajne zagonet-ne profesije, u ~ijoj su osnovi talenat i ogroman trud pod-jednako raspore|eni na tasu profesije.

Pukovnik po ~inu, novinar i pesnik u du{i, dobitnikbrojnih doma}ih i me|unarodnih priznawa, ~ovek {irokedu{e i plemenite misli, voleo je da pi{e i plovi. Beào jeod gradske vreve i na krmi svog ~amca ispisivao stranicebudu}ih reportaà, feqtona, pri~a...

I dok je ko{ava na Savi nosila posledwe strani-ce decembarskog kalendara, Steva je otplovio. Zauvek...

B. KOPUNOVI]

7/23/2019 032 Odbrana


15. januar 2007.60

ôvek bez strasti, pisao je psihoanaliti~ar Du{an Kosovi}, podse}a naprazan list hartije. Za Getea su strasti prave àr-ptice koje se stalnoobnavqaju, dok ih Kant poredi sa rak-ranama razuma. U Talmudu je zabe-leèno: {to je ~ovek ve}i, ja~e su i wegove strasti. I dok neki u strasti-ma vide mane, za nekoga su one istinske vrline.Jedno je sigurno – nezadovoqene strasti mogu se pretvoriti u ~ovekovu

veliku nevoqu i patwu. Umiriti ili umeriti strasti zna~i uni{titi ih. Kona~-no, ~ovek se ne nalazi u prirodnoj ravnoteì ako se li{i svojih strasti. Bez

wih ivot gubi puno}u i smisao. \ura îko{, ~etrdesetosmogodi{wak iz Ba~-ke Palanke, podelio je sa nama pri~u o svojim strastima.– Kada sam imao jedanaest godina po~eo sam da skupqam sli~ice aviona

iz kesica `vaka}ih guma za album koji je izdala Kolinska iz Qubqane. Iakonisam znao da ~itam strane nazive razli~itih vazduhoplova, ve} onako po Vuku,zbog ~ega su mi se stariji drugovi smejali, redovno sam kupovao i razmewivaosli~ice. U to vreme sam za igru sa vr{wacima napravio i svoje prve pra}ke sara{qama od vrbinog drveta i jorgovana, i uvek sam ih nosio po xepovima pan-talona. Jo{ pamtim i batine koje sam od pokojnog oca dobio, jer sam poku{aoda napravim sopstvenu drvenu pu{ku. Uzeo sam dasku sa kreveta iz sobe, iscr-tao na woj vin~esterku , a onda je testerom izrezao u jednom komadu. I danas sebratova deca igraju sa wom. îni mi se da sam tada prepoznao svoja intereso-vawa za oru je i vazduhoplovstvo – kazuje \ura.

Naredne godine dodatno su oblikovale i usmerile \urinu strast premanaoruàwu, ali i vojnoj literaturi. Najpre je podsticaje budila radoznalost,

a potom potreba da o samom sebi sazna {to vi{e. Jednu od prvih kwiga –[pijuni i agenti , poqskog autora Jano{a Petelkijevi~a, koji je iveo i radio

îja sabqa wegova i vera.

Jo{ je vojvoda Mi{i} tvrdio

da bez sna`ne vojske nema ni

jake dràve. U vremenu

poquqanih vrednosti, o~uvao

sam poverewe u srpsku vojsku,mada nemam profesionalnih

dodira sa wom – tako govori

zaqubqenik u vojnu

literaturu, boqe re}i

zato~enik sopstvene strasti,

~ovek koji u svome domu ima

vi{e od {est stotina kwiga o

istoriji ratovawa,

naoruàwu i armijama sveta.

\ U R A ^ I K O [ , N E O B I ^ N O O B I ^ A N ^ I T A L A C O D B R A N E

U SVETUU SVETU SATKANOMOD STRASTI

U POSETI

7/23/2019 032 Odbrana


{tina i oru`je nedeqiva celi-na. Svaka kwiga je kockica u mo-zaiku vojne misli. Mene zanimane samo pri~a jednog autora onekom doga|aju ve} i razli~itipogledi na wega. Nau~io sam dao genezi pojedinih sukoba vaqasaznavati iz vi{e izvora. Uvekpoku{avam da problem rasve-tlim iz razli~itih uglova i o we-mu prona|em dovoqno podatakakako bih ga vaqano tuma~io – ob-ja{wava \ura, dok nam pokazujekwige Ratna mornarica Austro-ugarske monarhije , O japanskimmornari~kim asovima , Bitka na Jadru , koja je iz 1924. godine,Specijalno i prigu{eno oru je Milo{a Vasi}a, Svi pi{toqi i revolveri sveta , ali i sedamna-est tomova [usbergera o Dru-gom svetskom ratu.

[ta me|u stru~nom vojnom li-teraturom \uri jo{ nedostaje?

– Mnogo toga, boqe da o tomei ne mislim. Da imam sto hiqa-da funti, sve bih potro{io nakwige. Bilo bi mi lak{e kadabih imao kompjuter, mada samsvestan da mi on ne moè zame-niti kwigu. Voleo bih da pro~i-tam pomorsku enciklopediju ire~nik. Ve} godinama tragam zakwigom Kana , nema~kog pisca

[lifena. Fale mi i Rat kome nema kraja o sukobu u Vijetnamu Mi-~ela Klera, sa posebnim separatom skica, zatim, Memoari od Gude-rijana, Specijalni rat u Indokini , kwiga koju je napisao pukovnik upenziji Petar Kneèvi}. Planiram da u budu}nosti kupim kwige o

ruskim bespilotnim letilicama, italijanskim, ameri~kim i nema~-kim bombarderima, tajnim sovjetskim projektima bombardera, te su-hoju 24 – ~ita \ura sa zabeleènog spiska.

O~ito da \ura iko{ nije ~ovek jedne kwige, niti je ravnodu{ankada se pomene novo vojno delo. O brojnim istorijskim doga|ajima, oratnim sukobima i bitkama, proizvodwi i izvozu naoruàwa, uveri-li smo se, govori kao da je u wima u~estvovao. Na pomen nekoga avio-na, helikoptera, projektila, borbenog vozila ili oru ja, reaguje takoda nam se ~ini da je \ura jedan od wegovih konstruktora. Jednako do-bro poznaje takti~ke i tehni~ke karakteristike doma}e i strane ratneopreme. Kako nam obja{wava, ~esto pojedine kwige kupuje samo daproveri ili uporedi podatke do kojih je ranije u literaturi do{ao.

– Na pole|ini kwiga koje pro~itam uvek ukratko zabeleìm ononajva`nije. O pojedinim vojnim oblastima, ratnom vazduhoplovstvuKraqevine Jugoslavije, na primer, malo se u pro{losti pisalo. To

mi pri~iwava velike te{ko}e da doga|aje u potpunosti razumem ianaliziram. Nekada poku{am i da kontaktiram stru~wake za odre-|ene teme, kako bih stekao celoviti sliku. To se posebno de{ava nasajmovima kwiga i naoruàwa ili za vreme opitnih ga|awa na po-ligonu u Nikincima, kojima sam vi{e puta prisustvovao. Svestansam, ipak, da ne mogu o svemu sve pro~itati i da jo{ mnogo toga neznam – obja{wava \ura.

Tragawe za nekim kwigama i po nekoliko godina ne govori sa-mo o upornosti i strpqivosti na{eg sagovornika. Pre je to pri~a oneobi~nom ìvqewu u svetu sopstvene strasti. Da je na pravom putupotvr|uju i mudre re~i \urinog imewaka, sociologa i filozofa [u-{wi}a – Ako u svakom od nas ne sija bilo kakva vrednost, onda umi-re ~ovek. Jer, nisu nam krivi drugi za ono {to nismo uradili. U i-votu ni{ta nije nemogu}e. ovek sve moè. On postavqa ciqeve koji ga pokre}u, osmi{qavaju i oplemewuju.

Vladimir POÛ^Snimio Zvonko PERGE

u Zapadnoj Nema~koj, dobio jena poklon od tetke iz Beograda18. septembra 1975. godine.

– Se}am se da sam za tukwigu mesecima skupqao novac.Otac mi nije dozvolio da je ku-pim zbog lo{eg uspeha u {koli.Na sre}u, tetka je imala mnogovi{e razumevawa za mene. Po-sle sam se preplatio i na omla-dinski vojni list Front . Rodite-qi su, me|utim, uvek ispoqavaliotpor {to se zanosim pri~ama ooru ju, ratovima i vojsci. I da-nas me majka Radojka, sa kojomìvim u ku}i, ~esto pita {ta }emi tolike kwiùrine. To me ni-kada nije spre~ilo da istrajem uonome {to elim, jer sam vrlotvrdoglav – iskren je \ura.

Moglo se i o~ekivati da }esluèwe vojnog roka, petnaestmeseci u Bawaluci 1978. godi-

ne, \uri doneti o~ekivano za-dovoqstvo. Ali nije bilo tako.Kako kaè, sem straè, nije gapotka~ila nijedna uzbuna.

– Dobili smo svesku nakvadrati}e, drvenu olovku, a voj-ni~ki dani sveli su nam se na Ti-to – Partija . Nedostajao mi jepravi izazov. Zato sam se poslevojske jedno vreme bavio alpi-nizmom. Osvojio sam Triglav,najvi{i vrh tada{we zemqe. Tih godina sam se zaposlio kao fizi~kiradnik u Sintelonu , pa nisam ni zavr{io sredwu {kolu. Sve me tonije dovoqno ispuwavalo. Odlu~io sam da se ukrcam na neki prekoo-keanski brod i budem mornar. Tri godine sam sluìo na italijanskom

teretnom brodu. Plovio sam do Kine, Indije, Malezije, Burme, Sin-gapura, Japana, Somalije i Kenije. Po{to sam tada pre{ao ekvatorpostao sam pravi pomorac. U avgustu 1984. godine otputovao sam uFrancusku i prijavio se za Legiju stranaca . Nisam ostvario ìvotnuèqu da budem legionar, jer nisam ispunio propisane zdravstveneuslove. Sli~no mi se dogodilo i 1992. godine, kada sam konkurisaokao vojnik po ugovoru u 72. juri{nu brigadu na{e vojske – kaè po-mirqivo \ura îko{, ~ovek koji je svoju strast, ipak, sa~uvao.

Uz neostvarene profesionalne ambicije, \urin svakodnevniìvot upotpuwuje i obeleàva stru~na vojna literatura. Police uwegovoj ku}i ispuwene su doma}im i stranim kwigama o ratu, o sta-rom ili savremenom naoruàwu i borbenim sredstvima, te o speci-jalnim jedinicama oruànih snaga sveta. Bogatu biblioteku, koju bipoèleo svaki oficir u svetu, zaokruùju dela najpoznatijih teore-ti~ara vojne misli – Klauzevica, Mi{i}a, francuskog autora Anri-

de Deùminija, Kutuzova, Suvorova, Fojhtera, [lifena i Xejmsa.Sve kwige su razvrstane po oblastima, a ise~ci iz {tampe i pri-merci brojnih stru~nih vojnih ~asopisa svojevrsni su amaterski pri-log istoriji ratovawa.

– Rado kupujem i ~itam kwige o bojevima, borbama, operacija-ma i istorijskim bitkama. Istorija ratne ve{tine od Rotmistrova,Vojna istorija Petra Tomca ili Strategija vojvode Mi{i}a jesu de-la bez kojih se ne moè zamisliti putovawe kroz vojnu misao. Imam,tako|e, ve}inu izdawa nekada{weg Vojnoizdava~kog i novinskog cen-tra, Vojnoizdava~kog zavoda i Novinsko-informativnog centra Voj-ska . Komplet vojnih enciklopedija i leksikon kupio sam jo{ 1980.godine, a u jednoj beogradskoj antikvarnici prona{ao sam pet to-mova kwiga iz Vojne biblioteke Kraqevine Jugoslavije.

Obi~no nikome ne pokazujem svoje kwige. U Palanci i nemamsagovornika o wima. Ono {to prona|em u literaturi mahom zadrìm

za sebe. Najpre sam se zanimao samo za vazduhoplovstvo i streqa~konaoruàwe. Posle sam shvatio da su istorija ratovawa, ratna ve-

61

SAMURAJ

Kwiga kojoj se uvek iznovavra}a jeste Samuraj japanskogpilota iz Drugog svetskog rataSaburoa Sakaija. Do sada juje pro~itao {est puta.

– Potomak je stare samu-

rajske porodice. U svojevrsnojautobiografiji Sakai pri~ao svom te{kom detiwstvu, {ko-lovawu u mornari~koj vojnoj{koli i ratnim godinama. To-kom borbenih dejstava 1942.godine rawen je kroz dvogledu oko. Posle dve godine opo-ravka vratio se u jedinicu na

boji{te. Pred kraj rata, 1944. godine, kod Ivu Xime, presreoje u vazduhu petnaestak ameri~kih aviona i bio izloèn wihovojvatri. Kada je aterirao avio-mehani~ari na wegovoj kabini ni-su prona{li nijednu rupu od metka – pri~a \ura.

SA SALA[A

Najstarija kwiga u \urinoj porodi~noj biblioteci jeste Po-vijest Bosnedo propasti Kraqevstva , iz 1882. godine. [tampa-na je latinicom u Zagrebu, ali je na{ sagovornik nabavio i }i-rili~no izdawe. Kwiga je, kako kaè \ura, bila vlasni{tvo Mi-je Gokla, iz Osijeka. Prona{ao ju je na jednom sala{u dok je po-magao kom{iji tokom selidbe. Odatle je doneo i vojni leksikono istoriji ratova od starog veka, na nema~kom jeziku, autoraFridriha Kelera, koja je {tampana u avgustu 1916. godine.

7/23/2019 032 Odbrana


15. januar 2007.62

A

kademija Rakovski sme{tena je u Sofiji, nedaleko od centra, u prijatnomokruèwu prostranog parka i omaweg jezera. Osnovana je pod nazivom Od-brambeni i {tabni kolex jo{ 1912. godine, ali je zbog Prvog svetskog ratai uloge koju je Bugarska imala u wemu, pravi razvoj doìvela tek tridesetihgodina pro{log veka.Danas je akademija Rakovski moderna obrazovna institucija, akreditovana

od dràvne komisije, ovla{}ena, opremqena i osposobqena za realizaciju ne-koliko poslediplomskih studijskih programa, poslediplomska stru~na usavr{a-vawa i nau~noistraìva~ki rad u oblasti bezbednosti i vojne nauke.

U ~etvorodnevnoj radnoj poseti bugarskoj akademiji nedavno je boraviladelegacija Vojne akademije Vojske Srbije u kojoj su bili na~elnik general-majormr Vidosav Kova~evi}, pukovnik dr Mladen Vuruna, prodekan za PDS i NIR imajor Vladimir Risti}, referent za civilno-vojne odnose. ^lanovi delegacijedetaqno su upoznali organizaciju i na~in rada bugarske akademije.

Na Odbrambenoj i {tabnoj akademiji G. S. Rakovski {koluju se oficiribugarske armije, oficiri stranih armija i civili. Ciq {kolovawa je pripre-ma oficira i civila za poslove u oblasti bezbednosti i odbrane, osposo-bqavawe za rukovode}e pozicije u komandnim i {tabnim strukturama oruà-

ODBRAMBENA I[TABNA AKADEMIJA

G. S. RAKOVSKI U BUGARSKOJ

U sistemu vojnog

obrazovawa bugarske

armije ova akademija

akreditovana je

za vi{e nivoe {kolovawa,

poslediplomske studije i

poslediplomska stru~na

usavr{avawa. Vojno

obrazovawe Bugarske

potpuno je uskla|eno sa

Bolowskom deklaracijom,

evropskim akademskim

prostorom i novim

potrebama i zahtevima

koji proisti~u

iz evropskih

i evroatlantskih

integracija.

STRANE ARMIJE

I N T E G R A CZAHTEVI I N T E G R A C

7/23/2019 032 Odbrana


Odeqewe interoperabilnosti je posebna celina u okviru akademi-je, a ~ine je Katedra za engleski ifrancuski jezik, Odsek za strategiju,doktrinu i analizu i Odsek za infor-mati~ku podr{ku, simulacije i orga-nizaciju obuke.

Institut za napredna istraì-

vawa u oblasti odbrane sa~iwen jeod ~etiri odseka: Sistemi, Oru`-je/oprema/municija, Sistemske ana-lize i prognoze, Vojne karakteristi-ke, materijali i oprema.

Odeqewa za podr{ku obuhvata-ju administraciju, qudske resurse iprotokol, planirawe nastave i nau~-ne delatnosti, logistiku, nacionalnitim za engleski jezik, biblioteku ifinansije.

STUDIJSKI PROGRAMI

Akademija Rakovski sprovela je

postupak akreditacije institucije istudijskih programa jo{ 2001. godi-ne, a ove godine je to ponovila. In-stitucionalna i programska akredi-tacija pruà mogu}nost za realiza-ciju nastave i dodelu diploma za stu-dijske programe nivoa master i dok-tor nauka. To omogu}ava akademijipotpun pristup jedinstvenom, evrop-

skom akademskom prostoru, koji se temeqi na Bolowskoj deklara-ciji.

Na akademiji se realizuje osam master studijskih programaiz oblasti operatike, vojne strategije, nacionalne bezbednosti ipolitike odbrane.

Minimalan broj sati nastave iz obaveznih predmeta je 840,

a izbornih predmeta 340. Tako|e, pove}an je broj sati predvi|e-nih za pripremu za ispite i izradu master rada.

U akademiji je mogu}e ste}i i zvawe doktora u deset akredi-tovanih specijalnosti. Doktorske disertacije su tesno povezanesa istraìva~kim aktivnostima akademije i prioritetima politi-ke odbrane.

Pored master i doktorskih studija akademija je ovla{}enada sprovodi kurseve poslediplomske stru~ne kvalifikacije za ra-zne nivoe stru~nog usavr{avawa unutar sistema odbrane i izvanwega. Naro~ito su zna~ajni kra}i kursevi nameweni za sticaweprofesionalnih ve{tina neophodnih za odre|ene du`nosti. Aka-demija je razvila veliki broj takvih kurseva na kojima se obu~ava-ju, pored oficira bugarske armije i osobqa Ministarstva odbra-ne, zaposleni u drugim ministarstvima i dràvnoj administraci-ji, lica zaposlena u lokalnim organima vlasti i pripadnici stra-nih armija. Kursevi traju od dve nedeqe do ~etiri meseca.

U protekloj {kolskoj godini u akademiji se {kolovalo 1.607studenata, a od toga je 30 studenata iz inostranstva (Azerbejxan,Nema~ka, Makedonija, Rumunija, Turska i Francuska). Realizovanoje preko 100 kurseva na kojima je obu~avano oko 1.200 polaznika.

Treba naglasiti da je vojno obrazovawe Bugarske potpunouskla|eno sa Bolowskom deklaracijom, evropskim akademskimprostorom i novim potrebama i zahtevima koji proisti~u izevropskih i evroatlantskih integracija. Iskustva iz Bugarske uka-zuju na dva veoma va`na zadatka koje vrlo brzo treba re{iti ikod nas. Prvi je uvo|ewe Zakona o visokom obrazovawu Republike Srbije u sistem vojnog obrazovawa, a drugi je razvoj novih kurse-va koji treba da osposobe civilne i vojne strukture za predstoje-}e integracije i izazove 21. veka.

Dr Mladen VURUNA

nih snaga i svim nivoima strategijskog upravqawa u Ministar-stvu odbrane, General{tabu i dràvnoj administraciji, te zau~e{}e u strukturama i {tabovima Natoa, te internacionalnimmisijama.

Akademija Rakovski akreditovana je za master i doktorskestudije u oblasti nacionalne bezbednosti, odbrane i vojne nauke,

za kurseve nivoa poslediplomskog stru~nog usavr{avawa, za nau~-na i primewena istraìvawa u oblasti bezbednosti, odbrane ivojne nauke, za civilno-vojne konferencije i stru~ne skupove natemu bezbednosti, odbrane i srodnih dru{tvenih i politi~kih pro-cesa, za saradwu sa ostalim akademskim obrazovnim institucija-ma u zemqi i svetu, te za predstavqawe Bugarske u Konzorcijumuodbrambenih akademija i instituta bezbednosti.

ORGANIZACIJA

Akademiju ~ine Uprava, Fakultet nacionalne bezbednosti iodbrane, Komandno-{tabni fakultet, Odeqewe interoperabilno-sti, Institut za napredna istraìvawa u oblasti odbrane i neko-liko odeqewa za podr{ku.

Na ~elu akademije je komandant koji ima dva zamenika i jednog

pomo}nika. Jedan od zamenika je ujedno i dekan Fakulteta nacio-nalne bezbednosti i odbrane i odgovoran je za nastavu i nau~nudelatnost. Pomo}nik komandanta je ujedno i na~elnik Odeqewainteroperabilnosti.

Fakultet nacionalne bezbednosti i odbrane ima ~etiri ka-tedre: Vojna strategija, Nacionalna i globalna bezbednost, Me-naxment odbrane i oruànih snaga, Strategijski menaxment i ru-kovo|ewe. Pored tih katedri, u sastavu fakulteta nalaze se Odsekza vojnu istoriju i Odsek za organizaciju nastavnog procesa i u~e-we na daqinu.

Komando-{tabni fakultet sa~iwen je od devet katedri: Kop-nene snage, Vazdu{ne snage, Protivvazdu{na odbrana, Mornari-ca, Logistika, Veza i informacioni sistemi, Podr{ka borbi, Iz-vi|awe i sistemi vatre i Katedra stranih jezika. Tako|e, u okvirufakulteta nalazi se i Odsek za organizaciju nastavnog procesa iu~ewe na daqinu.

63

OFICIRSKA KARIJERA

Akademija Rakovski je obrazovna institucija koja pripre-ma bugarske oficire za sve du`nosti po~ev od komandanta ba-taqona. Weno mesto i uloga i te kako su zna~ajni za bugarskeoficire jer su oni nakon zavr{etka osnovnih studija i sticawezvawa bachelor na Vojnom u~ili{tu u Velikom Trnovu (KoV i avi-jacija), osposobqeni za du`nosti zakqu~no sa zamenikom ko-

mandanta bataqona.Akademija Rakovski osposobqava bugarske oficire i ci-

vile za sve ostale du`nosti, ukqu~uju}i poslove u me|unarod-nim strukturama i institucijama Natoa, te pripremu kontinge-nata mirovnih snaga.

I J A

Delegacija Vojne akademije Vojske Srbije u Sofiji

I J A

7/23/2019 032 Odbrana


15. januar 2007.64

Rezolucijom broj 1701 Saveta bezbednosti UN, 14. avgusta 2006, okon~an jejednomese~ni rat izme|u dràve Izrael i nedràvnog gerilskog pokretaHezbolah, koji je po~eo 12. jula posle teroristi~kog napada Hezbolaha naIzrael u kojem je ubijeno sedam izraelskih vojnika, a dva su oteta. Uprkosvelikom broju `rtava (oko 1.200 ubijenih i vi{e od 4.000 rawenih osoba)

i velikih razarawa i uni{tewa objekata infrastrukture (uni{teno je ~ak 15.000stambenih objekata), u sukobu izme|u oko 30.000 vojnika kopnenih snaga, skorocelokupne avijacije i mornarice Izraela i gerilske milicije od oko 5.000 pri-padnika Hezbolaha, vojni u~inak sukobqenih strana nije bio naro~it.

Me|utim, on nije omeo obe strane da ”slave pobedu“. S tim u vezi, donekleje prihvatqiva izjava lidera pokreta Hezbolaha [eika Hasana Nasralaha da suwegovi borci postigli ”strate{ku i istorijsku pobedu“ nad Izraelom, jer izra-elska armija nije ostvarila ciq ofanzivnom odbrambenom operacijom u Liba-nu koji je glasio: ”uni{titi vojni potencijal Hezbolaha“. Sa druge strane, sa re-zervom se moè prihvatiti izjava ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a da su ”ge-rilci Hezbolaha pretrpeli poraz od Izraela“.

DOKTRINA MUWEVITOG NAPADA

Imaju}i u vidu da je Izrael u svim ratovima sa susedima od 1948. godinedo ovog (2006) doktrinom muwevitog napada uspevao da u vrlo kratkom roku po-stigne spektakularne pobede, name}u se va`na pitawa: {ta je doprinosilo we-govoj pobedi u pro{lim ratovima, a {ta je osujetilo wegovu, nesumwivo projek-tovanu ali neostvarenu pobedu u ovom ratu?

Pouzdan odgovor je zaista te{ko dati, jer bi zahtevao studioznu analizubrojnih i raznovrsnih ~inilaca, ~iwenica i okolnosti. Zato ovom prilikomrazmatramo samo jedan, veoma vaàn aspekt. Naime, poznato je da su odlukeizraelske vojne komande u pro{lim ratovima bile zasnovane na ta~nim obave-

{tajnim podacima o vojnim mogu}nostima i strategiji neprijateqa. U skladu stim, izraelski vojni sastavi su bez posebnih te{ko}a iznena|ivali, razbijali

Poznato je da su odlukeizraelske vojne komandeu pro{lim ratovima bilezasnovane na ta~nimobave{tajnim podacimao vojnim mogu}nostima istrategiji neprijateqa.U skladu s tim, izraelskivojni sastavi su bezposebnih te{ko}a

iznena|ivali, razbijali iuni{tavali armijeneprijateqa i zaposedaliwihovu teritoriju.Mnoge ~iwenice ukazujuna to da je u ratu saHezbolahom prili~nozakazala izraelskaobave{tajna komponenta,kako na strategijskomtako i na takti~komnivou.

O BAVE [TAJ N I [ O K

I Z R A E L N A K O N R A T A S A H E Z B O L A H O M

ISKUSTVA

7/23/2019 032 Odbrana


i uni{tavali armije neprijateqa i zaposedali wihovu teritori-ju. Mnoge ~iwenice ukazuju na to da je u ovom ratu prili~no zaka-zala izraelska obave{tajna komponenta, kako na strategijskomtako i na takti~kom nivou. Po~etno iznena|ewe (ubistvo i otmicaizraelskih vojnika) koje je Hezbolah ostvario 12. jula na terito-riji Izraela s vremenom je pro{irivano i ispoqavano na novena~ine u Libanu. Bilo je izraèno u tolikoj meri da je prinu|iva-lo izraelsku komandu da bitno koriguje svoju odluku o ”uni{tewu“

Hezbolaha. âk su se i izraelski komandosi, umesto da iznenadeneprijateqa, suo~ili sa neprijatnim situacijama, jer su u vi{enavrata bezuspe{no poku{ali da uni{te rukovode}i kadar He-zbolaha.

Tako ne{to retko im se de{avalo u pro{losti i u aktuelnomratu prilikom wihovog angaòvawa protiv vo|a i militantnih sa-stava radikalnih palestinskih organizacija u pojasu Gaze. Na pri-mer, lokalni lider Hamasa Nabil Abu Selmej i wegova deveto~la-na porodica ubijeni su 12. jula dejstvom izraelskih snaga, a izra-elska vojska je 28. jula izvela uspe{nu operaciju na severni deopojasa Gaze, uni{tiv{i tunel koji su prokopali Palestinci kakobi se tajno snabdevali oru jem.

Imenovawe generala Mo{u Kaplinskog u jeku estokih sukoba(9. avgusta) za glavnog koordinatora izraelskih snaga u Libanu,

~ime je smewen sa du`nosti dotada{wi komandant izraelske ope-racije protiv Hezbolaha, general Udi Adam, dovoqno je ukazivalona ozbiqne te{ko}e izraelskog komandovawa na otklawawu po-sledica postignutih iznena|ewem koje im je priredio Hezbolah.Prvenstveno se radilo o nemo}i izraelskih obave{tajaca i wiho-vih sofisticiranih osmatra~ko-izvi|a~kih sredstava da otkrijulokaciju i prate preme{tawe raketnih sistema Hezbolaha. Dakle,nisu bili u stawu da pribave vaqane obave{tajne podatke o ra-ketnoj opasnosti koje bi predo~ili izraelskoj komandi i omogu}ilida ona bude uni{tena upotrebom ”pametnih“ oru`ja. Wihovu ne-mo} su dnevno ose}ali gra|ani na severu Izraela, koji su strepe-li od raketnih dejstava Hezbolaha. Naravno, registrovani su imnogi drugi proma{aji izraelskih obave{tajaca, a bi}e pomenutisamo neki.

NEPOZNAVAWE

VOJNE MO]I NEPRIJATEQA

Doga|awa na terenu (u ju`nom Libanu gde se odvijala ope-racija uni{tewa vojnih potencijala Hezbolaha) sistematski su uka-zivala da izraelsko komandovawe ne raspolaè vaqanim obave-{tajnim podacima o miliciji Hezbolaha.Ta ~iwenica najpre je po-tvr|ena odlukom izraelske vojne komande da iskqu~ivo sna`nimdejstvima avijacije protera Hezbolah sa izraelsko-libanske gra-nice. Kasnim uo~avawem pogre{ne odluke, obezbe|eno je dovoqnovreme naoruànim sastavima Hezbolaha da izvedu pun strategijskirazvoj i organizuju ~vrstu odbranu, koju su potom veoma te{ko sa-vla|ivali kopneni sastavi izraelske vojske.

Uvidelo se da izraelska avijacija nije u stawu da uni{ti

fortifikacijske objekte (bunkeri, tuneli i sl.) Hezbolaha, a taj za-datak nisu mogle uspe{no da realizuju ni oklopno-mehanizovanisastavi. Pomenimo da su izraelski avioni 19. jula bacili 23 tonebombi na komandni bunker Hezbolaha u ju`nom Bejrutu, gde se nala-zio i vo|a tog pokreta Hasan Nasralah, ali nisu uspeli da ga uni-{te. Time je propao poku{aj da se obezglavi neprijateq. Izrael-ska avijacija je na istom ciqu izvela sli~an (neuspe{an) napad.Naime, 14. jula wena glavna meta napada bio je vo|a Hezbolaha{eik Hasan Nasralah. Preciznim dejstvima iz vazduha uni{tila jewegov stan i sedi{te Hezbolaha u Bejrutu. Me|utim, iako je napadizveden na osnovu ”pouzdanih“ podataka izraelskih obave{tajaca(”locirali su Nasralaha u strogo ~uvanoj zoni u ju`nom delu Bejru-ta“), pokazalo se da {eik Nasralah nije bio na mestu gde je treba-lo da bude ubijen.

Nepoznavawe neprijateqa uticalo je na sporo okon~awe voj-ne operacije (”uni{tewe vojne strukture Hezbolaha“, kako je tvr-

65

7/23/2019 032 Odbrana


dio izraelski premijer EhudOlmert). Poku{aj ostvarivawa

ciqa ispoqavao se poja~animdejstvima avijacije po civilnojinfrastrukturi Libana i time,neminovnim „kolateralnim `r-tvama“. Tu ~iwenicu su me|una-rodni faktori vrednovali kaosnaàn argument za osudu, ina-~e, opravdanog ofanzivnog od-govora Izraela na teroristi~kuagresiju Hezbolaha.

Mnoge ~iwenice su tokomtog oruànog sukoba ukazivalena nedovoqnu obave{tenostizraelskih obave{tajaca o vr-stama i koli~inama naoruàwa

sa kojima raspolaè Hezbolah.Tokom odvijawa ratnih dejstavaustanovqeno je da Hezbolah po-seduje oko 10.000 raznih vrstaraketa ”zemqa-zemqa“ razme-{tenih na prostoru ju`nog Li-bana. Re~ je o ”ka}u{ama“, ~ijije domet 30 km i eksplozivno pu-wewe 15 kg, ”fajr/road-2“, ~iji jedomet 45 km i eksplozivno puwe-we 45 kg i, ”fajr-5/road 3“, ~iji jedomet 75 km a eksplozivno pu-wewe 90 kg.

Takva neobave{tenost omo-

gu}ila je protivnicima da tokomoruànog sukoba iz ju`nog Liba-na ispale vi{e od 3.500 raketana gradove i sela u severnomIzraelu. Istovremeno su dej-stvom po izraelskim kopnenimsnagama usporavali wihovo brzo napredovawe, nanose}i im oset-ne gubitke. Posebnu efikasnost pokazali su navodno ruski ru~nibaca~i, poznati kao ”vampiri“, ~ijom upotrebom je Hezbolahuni{tio oko 30 izraelskih, veoma kvalitetnih tenkova tipa ”mer-kava“ i ubio 118 vojnika.

NEPRIJATNO IZNENA\EWE

Napad koji su snage Hezbolaha izvele 15. jula bespilotnomletelicom natovarenom eksplozivom na izraelski ratni brod dokje patrolirao du` libanske obale, predstavqao je jo{ jedno ne-prijatno iznena|ewe za izraelske obave{tajce i svakako, ozbiq-no upozorewe na mogu}nost da neprijateq poseduje i druga oru jaiznena|ewa.

Specijalna operacija izraelskih komandosa protiv ruko-vodstva Hezbolaha u no}i izme|u 1. i 2. avgusta u gradu Balbek uLibanu, predstavqala je vaqan dokaz o nedovoqnoj obave{teno-sti (ili lo{oj proceni) izraelskih obave{tajaca o kretawu ~la-nova pokreta. U toj no}noj akciji na oko 100 km u dubini liban-ske teritorije, dva helikoptera desantirala su izraelske koman-dose na krov bolnice Dar el Hikma u Balbeku. Posle peto~asov-nog okr{aja sa pripadnicima Hezbolaha (ovakve akcije se ina~eizvode iznenadno i traju {to je mogu}e kra}e) komandosi su sepovukli, odvode}i sa sobom pet osoba. Jedna od wih bila je Huse-

in Nasralah – dakle preziva se kao lider Hezbolaha. Budu}i daje prema saop{tewu Tel Aviva doti~na operacija bila planirana

66 15. januar 2007.

i izvedena s ciqem da se slomi”komandna ki~ma Hezbolaha“(smatralo se da se u bolniciskrivao {eik Mohamed Jazbek,jedan od vo|a pokreta), a pome-nuti vo|a nije uhva}en, po svemusude}i, izraelski obave{tajcinaseli su na dezinformacijuHezbolaha. âk ni naknadne in-formacije objavqene u mediji-ma – da je specijalna akcija iz-vedena da bi se oslobodilioteti izraelski vojnici navod-no sme{teni u toj bolnici, od-nosno da je izvedena da se ~la-novima Hezbolaha pokaè da senigde ne mogu ose}ati sigurnim– nisu bitnije umawile nesum-wivi proma{aj izraelskih oba-ve{tajaca.

NEPOUZDANI

PODACI

Smatra se da su, postupaju-}i prema tako|e nepouzdanimobave{tajnim podacima, izra-elski komandosi izveli jo{ jed-nu sli~nu i neuspe{nu specijal-nu operaciju. Oni su 19. avgustau planinskoj oblasti Afka, oko30 km zapadno od Balbeka, ne-prime}eni iz helikoptera de-santirali dva vozila ”hamvi“,kojima su se potom uputili ka ba-zi Hezbolaha u selu Bodaj. Me|u-tim, bio je neuspe{an wihov po-ku{aj da obmanu ~lanove pokre-

ta (predstavili su se kao pri-padnici libanske armije). Usle-dio je èstok okr{aj i povla~e-we izraelskih komandosa.

Izraelski zvani~nici suposredno priznali nelagodno

ratno iznena|ewe koje je Izraelu priredio Hezbolah, odnosno ne-mo} svojih obave{tajaca. Kako druga~ije shvatiti naredbu izrael-skog ministra odbrane Amira Pereca od 16. avgusta da se povedeistraga u vezi sa vo|ewem jednomese~nog rata protiv gerilaca He-zbolaha u Libanu, rata u kojem je poginulo 160 Izraelaca, od toga41 civil. Ili, kako tuma~iti javno priznawe (24. avgusta) na~elni-ka General{taba Izraela, general-potpukovnika Dana Haluca da jevojska gre{ila u jednomese~nom ratu protiv Hezbolaha u Izraelu.

I ocena zamenika lidera Hezbolaha Naima Kasema koju je

preneo list ”An Nahar“ (26. avgusta) ukazuje na izvesnu kontra-obave{tajnu superiornost Hezbolaha, odnosno obave{tajnu in-feriornost Izraela. Naime, Kasem je izjavio da Izrael nijebio spreman za rat i da je nameravao da se priprema jo{ dva-tri meseca, ali da je pod ameri~kim pritiskom krenuo u neizve-snu bitku.

Izrael je adekvatno organizovana dràva i nesumwivo }esprovesti ozbiqnu analizu svog angaòvawa u pomenutom ratuprotiv Hezbolaha u Libanu. Veruje se da }e u dogledno vremeotkloniti uo~ene propuste u obave{tajnoj sferi i nastojati dapovrati svoju obave{tajnu perfektnost i efektivnost koju jekonstantno pokazivao tokom prethodnih nekoliko decenija pri-likom oruànog i specijalnog sukobqavawa sa svojim susedima.Obave{tajni {ok iz jednomese~nog sukoba svakako }e biti br-zo otklowen.

Dr Milan MIJALKOVSKI

ISKUSTVA

7/23/2019 032 Odbrana


AMERI^KE RAKETEU POQSKOJ

PROJEKAT “LEPEZA”U MAKEDONSKOJ ARMIJI

ANTITERORISTI^KE VE@BEKINE I PAKISTANA

SLOVENA^KI VOJNICI U LIBANU BUGARSKI VOD ABHO U SNAGAMA NATOA

67

Ministarstvo odbrane Makedonije je,u okviru transformacije svojih oruànihsnaga, po~elo implementaciju “Programa

pripreme za vra}awe vojnih lica na slu`biu ARM u civilni ìvot“, nazvanog “Lepeza“.Ciq pomenutog programa, usvojenog u

novembru 2005. godine, na osnovu iskustavazemaqa kandidata za ~lanstvo u Natou, jestezbriwavawe vi{ka pripadnika oruànihsnaga, nastalog transformacijom premastandardima Natoa. Program ukqu~uje vojnalica koja zbog strukturnih promena ne mogubiti raspore|ana na formacijska mesta uMinistarstvu odbrane, Vojnoj bolnici, Voj-noj akademiji i ona koja odlaze u penziju saminimumom radnog staà od 25 godina.

Program prekvalifikacije nudi ofi-cirima mogu}nost postdiplomskog usavr{a-vawa sa pla}enim tro{kovima i mese~nimprimawima u visini posledwe plate. U ce-lini se pokrivaju i tro{kovi tromese~nihili {estomese~nih kurseva za stru~no usa-vr{avawe u razli~itim kategorijama ci-vilnih zanimawa. Za implementaciju Pro-grama “Lepeza” odgovorno je odeqewe uSektoru za kadrovski menaxment Ministar-stva odbrane, u okviru specijalnih tranzi-cijskih centara u Skopqu, [tipu i Ki~evu.U ovom momentu u makedonskoj armiji vi{akje 113 oficira, i oni }e biti upu}eni naprekvalifikaciju u jedan od Centara, aliistovremeno nedostaje podoficira i oko

1.500 profesionalnih vojnika.

Krajem pro{le godine iz Qu-bqane je otputovala prva grupa slo-vena~kih vojnika u sastav misijeUNIFIL (United Nations Interim Force) uLibanu. Slovena~ki specijalci suraspore|eni u gradu Tibnin u sasta-vu italijanskog kontingenta.

Osnovni zadatak te grupe u na-rednih {est meseci, koliko trajewihov mandat, bi}e pruàwe logi-

sti~ke podr{ke jedinicama u sasta-vu misije.

Vlada Bugarske je odobrilau~e{}e voda ABHO u sastavu bata-qona za hemijsku, biolo{ku, radio-aktivnu i nuklearnu za{titu Snagaza brzi odgovor Natoa (NATO Re-sponse Forces). U sastavu tog bataqo-na su i jedinice ABHO iz e{ke, Ma-|arske, Poqske, Rumunije, Sloveni-je, [panije i SAD. Zemqe, ~ije su je-dinice u sastavu bataqona, odgo-

vorne su za wihovu finansijsku, lo-gisti~ku i medicinsku podr{ku.

Pakistan i Kina su polovinom decem-bra, na teritoriji Pakistana, izveli zajed-ni~ku antiteroristi~ku ve`bu u planinskimuslovima, pod naslovom “Dru`ba 2006”.Bila je to druga po redu ve`ba sa istim sa-dràjima. Na ovogodi{woj ve`bi u~estvo-valo je oko 200 pripadnika specijalnih je-dinica kineske armije i pribli`no tolikibroj pakistanskih specijalaca.

Ve`ba je izvedena u dve etape. U prvojje organizovan tehni~ki zbor, na kome suprikazana oru ja i oprema specijalnih je-dinica dve armije i izvr{ena razmena is-kustva u takti~kim pripremama za izvo|ewe

sli~nih ve`bi, a u drugoj su izvedeni kom-pleks ve`bi iz delokruga specijalnih jedi-

MERIDIJANI

Poqska vlada je, uprkos protivqewuvelikog broja gra|ana, dala pristanak da sena wenoj teritoriji instalira deset proti-vraketnih lansirnih rampi i na aerodromi-ma bazira 48 aviona F-16, ~ime ona ulazi utzv. tre}i e{elon globalne protivraketneodbrane SAD. Na takav gest SAD i Poqskestigao je “adekvatan“ odgovor Rusije i wenogstrate{kog partnera Belorusije. One su vr-lo brzo aktivirale odredbe iz ranije usa-gla{enog sporazuma zemaqa Zajednice ne-zavisnih dràva (ZNG), o formirawu zajed-ni~kog sistema protivvazdu{ne i protivra-

ketne odbrane, sa komandom u Moskvi, ~ijeje funkcionisawe proveravano na zajedni~-kim ve`bama na prostoru zemaqa ZNG.

Na teritoriji Belorusije, kao delu za-jedni~kog sistema, pored postoje}ih, bi}einstalirano osam novih protivraketnih si-stema, koji }e pokrivati najva`nije korido-re koji iz Poqske izvode ka Minsku, odno-

sno ka Rusiji.

Priprema Blagoje NIÎ]

nica i bojna ga|awa. Osnovni ciq ve`be,prema navodima organizatora, jeste daqeja~awe saradwe i me|usobnog poverewa uvojnoj oblasti i razmena iskustava u plani-rawu i izvo|ewu antiteroristi~kih opera-cija u planinskim uslovima. Izvo|ewemovakvih ve`bi nastavqa se dobra saradwadveju zemaqa u oblasti odbrane. Kina je je-dan od najve}ih snabdeva~a Pakistana u na-oruàwu i vojnoj opremi, a sporazumom ko-ji su potpisali predsednici tih zemaqapredvi|eni su stvarawe jedinstvenog siste-ma obave{tavawa i javqawa, proizvodwaelektronske opreme i ubrzavawe priprema

za zajedni~ku proizvodwu aviona JF-17.

7/23/2019 032 Odbrana


68 15. januar 2007.

Kada je re~ o komercijalnoj upotrebi savremene tehni~ke, informati~ke i elek-tronske opreme, nesumwivo je da je svet do{ao i na na{ prag. To se moè pro-suditi i na osnovu sistema i tehni~kih ure|aja izloènih na jesewim sajamskimpriredbama u novosadskom Master centru . Sajam pokazuje da su na{im pri-vrednicima nadohvat ruke ne samo najnovije informati~ke tehnologije, elek-

tronska i tehni~ka sredstva ve} i proizvodi koji su svoju prvu primenu imali u vojnojsredini. Tom prilikom je istaknuta i komercijalna uloga profesionalne informa-ti~ke, elektronske i druge savremene tehnologije u odnosu na wenu upotrebu u svetuzabave. Primena takvih novina u savremenom poslovnom i proizvodnom svetu je in-vesticija u budu}nost, re~eno je na otvarawu te sajamske manifestacije.

VOJNI STANDARDI U LOGISTICI

Kada se posetilac na|e pred proizvodima koji su toliko tehni~ki savr{eni,vodootporni, za{ti}eni od udaraca i padova sa velike visine, prvo mu se name}epitawe da slu~ajno nije re~ o profesionalnoj opremi koja je najpre testirana i pro-verena u sistemima gde su standardi proizvodwe najvi{i – u vojsci. Ru~ni terminal

Verdix (Data terminal), namewen za evidentirawe i kontrolisawe protoka robe uvelikim skladi{tima, marketima i sli~nim objektima, tipi~an je primer za pomenu-tu tvrdwu. Posetiocima je prakti~no pokazana wegova otpornost – ure|aj je bacanna pod i lupan o tvrde podloge. I ne samo to, taj terminal je otporan na vlagu i{tetna isparewa pa se moè koristiti u antieksplozivnim uslovima, dakle, veomaje pogodan za primenu u vojnim magacinima gde se uskladi{te municija, eksploziv, go-rivo i dr.

Re~ je o ru~nom terminalu za popis artikala pomo}u bar-koda, veoma uspe{no

ergonomski pode{enog za upotrebu u razli~itim uslovima. Pored odgovaraju}e memo-rije, kolor-displeja za vizuelan pregled podataka, rezolucije 320 h 320 dpi, ure|aj

Na specijalizovanim

sajmovima odrànim u

Novom Sadu krajem

pro{le godine, pod

motom Investirajte u

budu}nost , dominirale

su promocije novih

informati~kihtehnologija,

elektronske opreme,

sredstava za

telekomunikacije,

kori{}ewe i

unapre|ewe energetike

i logisti~ku podr{ku.

Obeleèna je i 150.

godi{wica ro|ewa

Nikole Tesle.

N O V O S A D S K I S A J A M S A V R E M E N I H T E H N O L O G I J A

I N V E S T I C I J A

ZA BUDU]NOST

SAJMOVI

7/23/2019 032 Odbrana


najtrajniji na~in arhivirawa, sve vi{e se kombinuje sa digitali-zovawem. Sajam je ovom prilikom predstavio nekoliko takvih si-stema.

U toj oblasti i doma}a pamet ima svoje predstavnike. FirmaDOCUS iz â~ka prikazala je vlastiti softver za dokument-me-naxment (upravqawe protokom dokumenata i wihovo arhivirawe),a firma Spider.Net, koja je zastupnik za prodaju savremenih progra-ma za rekognitaciju (FineReader i IRIS), promovisala je Spider.Net Do-

cument Management System (razvijen u MFC Mikrokomerc a namewenza digitalizaciju, obradu i ~uvawe dokumentacije). Oni su na na-{em trì{tu obezbedili i najnoviji program za rekognitaciju Fine-Reader 8 sa softverom za pretvarawe na{ih }irili~nih i latini~-nih slova u digitalnu formu.

BEZBEDNOSNA OPREMA

Za razliku od prethodnih godina, ponuda bezbednosne opremebila je ne{to mawa, me|utim, kvalitet i savremenost predstavqenogukazuju da jo{ idemo u korak sa svetom. Predstavqeno je nekoliko si-

stema za nadzor i evidenciju radnogvremena, nekoliko novih tipova bez-bednosnih kamera, daqinski sisteminadzora i automati za novac sa novim

vidovima za{tite.Tradicionalni sajamski u~esnikje firma KardWare sa svojim sistemomza evidenciju i kontrolu radnog vre-mena. Wihov sistem svake godine imanekoliko novih svojstava i komponen-ti. Ovoga puta usavr{en je kapacita-tivnom tastaturom sa mnogo vi{efunkcija i jednostavnijim radom. Va-qa napomenuti da ova firma ima ure-|aje koji funkcioni{u na principuevidencije pomo}u tzv, ta~ (touch) iliDalas memorije. Ova firma je, tako-|e, zastupnik sistema za pograni~nu

kontrolu koji se koristi u susednoj Ma|arskoj, te sistema za kon-

trolu obezbe|ewa magacina i izdvojenih objekata.Najve}u novinu na sajmu predstavqaju nove vrste bezbedno-

snih kamera. Firma Vucomm iz Beograda predstavila je najnovijunema~ku seriju kamera Mobotix sa dva so~iva. Sistem sa dve kame-re ima vi{e mogu}nosti od kojih jedna moè da radi, na primer, udnevnom a druga u no}nom reìmu rada. S obzirom na to {to jeugao osmatrawa takve kamere 180 stepeni, ukoliko je name{tenana pogodnom mestu, objektu se ne moè neopaèno pri}i, pa je po-godna za vojne objekte, benzinske pumpe, aerodrome, èlezni~ke iautobuske stanice…

DIGITALNA MAPA

Temperaturni opseg u kome ta kamera uspe{no obavqa svojuulogu je -30 do +60 stepeni C. Ima odgovaraju}e modifikacije za

neutralisawe iznenadnog sna`nog osvetqewa ili za rad u mra~-nom okruèwu, tako da i kad rade u no}nom reìmu ne moè da ihzaslepi svetlo, laser, upaqa~ (tzv, back-light opcija). Konstruktorisu ugradili mogu}nost opti~kog zumirawa ~etiri puta, a slika sesnima po 30 frejmova u minuti u MXPEG formatu. Arhivirawe naDVD mediju je automatsko.

Sajamsku ponudu obogatila je i Aktivna digitalna mapa na{edràve u izdawu GPS Group Srbija, specijalizirane kompanije zaGPS i GIS razvoj, implementaciju i savetovawe.

Nesumwivo je da je novosadski sajam informatike, elektroni-ke i logistike predstavio savremenu i veoma primewivu tehniku zarazne oblasti i delatnosti. Ako bi se mogla na}i zajedni~ka crtasvega {to je ponu|eno na{oj privredi, administraciji i biznisme-nima, to je automatizacija poslovnih procesa i proizvodwe ali i

kompletna kontrola. Nikola OSTOJI]

69

ima laserski bar-kod ~ita~. Poseduje mikrofon i visokokvalitetneslu{alice za audio-komunikaciju. Na tastaturi je 28, 38 ili 48 tip-ki, zavisno od okolnosti u kojima se primewuje. Povezuje se na ra~u-nar, bez kabla, preko vajrles (wireless ili bluetooth) na~ina komuni-kacije. Ono {to jo{ vi{e potvr|uje ~iwenicu da je proizvod pote-kao iz vojne sredine je operativni sistem Windows CE 5, koji je uprethodnim varijantama najpre kori{}en u vojni~kom kompjuteru CE-COM, odnosno, sastavni je deo projekta Vojnik budu}nosti 21. veka.

GPS TEHNOLOGIJA

Budu}i da je GPS (Global Position Systems) tehnologija uvelikoprevazi{la vojnu upotrebu, ona je sve jeftinija i dostupnija zakomercijalnu upotrebu u brojnim sistemima u kojima je neophod-na ta~na evidencija poloàja objekata na zemqi{tu. Primer sudigitalne kartografske publikacije ili sistemi za GPSR nadzorsaobra}aja preko ure|aja na vozilu. Od predstavqenih ure|ajaizdvajaju se programibilni GSM modemi za brz prenos podataka,glasa, SMS i faksa, sa integrisanim 12-kanalnim GPS prijemni-kom. Jedan od takvih ure|ajatipa HCP 65G sme{ten je urobusno ku}i{te i primerenza rad u temperaturnom opse-

gu od -25 do +65 stepeni C.Radni opseg takvog ure|aja jeod 850 do 1.900 MHz. Imaugra|en sistem za GSM komu-nikaciju tipa 99 i GPSR kla-se 12. Izlazna snaga je 2 W.Pored ovakvih ure|aja pred-stavqene su i komponentesli~ne namene, kao {to je mo-dem HSP 35/39 dual bandGSM, koji se moè ugraditi ura~unare, poslovne termina-le i skenere, prodajne auto-mate, bezbednosne sisteme idr. Ima integrisani ~ita~ kartica i RS232 interfejs za povezi-

vawe sa drugim ure|ajima. Izlazna snaga ovakvog modema je oko4W a kompatibilan je sa brojnim savremenim GSM sistemima.

Iznena|ewe za brojne poznavaoce savremenih informati~-kih beì~nih sistema bio je i kanadski portabl komunikator Air-Card 850 za vajrles data vezu pomo}uPCMCIA kartice sa UMTS/HS-DPA/EDGE/GPRS/GSMprimopredajnicima. I to potvr|uje ~iweni-cu da je vojna tehnologija iz oblasti beì~ne komunikacije dobilaodgovaraju}u komercijalnu primenu.

Iako kod nas zakonski nije definisana primena telefona zarazgovor preko Interneta (tzv. VoIP Phone), oni su sve vi{e zas-tupqeni na na{em trì{tu. Ure|aji VoIP znatno smawuju tro{kovetelefonirawa, naro~ito sa inostranstvom, jer omogu}avaju jefti-niju komunikaciju sa ure|ajima na fiksnoj i mobilnoj mreì prekopostoje}e Internet mreè.

Na sajmu su predstavqeni savremeni ure|aji tipa Net2phone,nameweni individualnim korisnicima. Za one koji imaju ra~unari stalnu Internet komunikaciju ( ADSL ili kablovsku liniju) pred-stavqeni su USB telefoni, zamena za klasi~ne. Funkcioni{u pre-ko ra~unara kori{}ewem Interneta, a upotrebqavaju se poputpripejd mobilnog telefona. Za wegovo kori{}ewe neophodan jekredit. Smawuje cenu razgovora do jedne ~etvrtine. Iznena|eweza posetioce bio je prvi Wi-Fi Max VoiP telefon – ru~ni ure|aj ko-jim se preko Wi-Fi mreè moè komunicirati u romingu, a veza sadrugim VoIP ure|ajima je besplatna.

Uz ovakve ure|aje neophodni su i odgovaraju}i ruteri i svi~e-ri (delovi za povezivawe digitalnih ure|aja u mreù). Predsta-vqena su jedinstvena re{ewa za ISDN i VoIP, ADSL govornu komuni-kaciju, i-meil server i za{titni fajervol (Firewall), kao {to su Al-catel Omni PCX Office, Servis Integral 55...

Jedan od najve}ih problema dana{wice je elektronsko arhi-virawe dokumenata. Iako je mikrofilmovawe dokumenata i daqe

TASTATURA NA NADLANICI

Kompjuteri sa tastaturom na nadlanici, displejem u vi-

sini oka ili na viziru, prvi put su vi|eni 1990. na snimci-ma iz operacije “Pustiwska oluja”. Re~ je o ure|ajima koje sukoristili mehani~ari za popravku sloènih sistema na avi-onima, brodovima, tenkovima i samohodnim borbenim vozi-lima. Takvi kompjuteri sluìli su za dijagnostiku ili pruà-li neophodne informacije o na~inu popravke sistema. Sle-de}a informacija o wima bila je vezana za projekat Vojnik 21. veka 1994. godine. Tada je ure|aj modifikovan za prime-nu u sistemima za komandovawe i vezu, tzv. C4ISR2 sistemi.Pokazalo se da su veoma pogodni i u sistemima za upravqa-we boji{tem (Battle Management Systems). Kod nas su prvi putprikazani na pro{lom sajmu.

7/23/2019 032 Odbrana


Pojam ilirske heraldike

vezuje se za grbovnike

koji su se pojavili krajem

16. veka. Beogradski grbovnik

II spada me|u najstarije,a sigurno i me|u najlep{e

ilirske zbirke grbova.

Kako je nastao, u koje svrhe,

ko ga je prepisivao i

dopisivao tokom vekova,

pri~a je sli~na istorijskom

trileru – iza kog je,

a to je najva`nije, ostalo

izuzetno vredno delo.

Fototipsko izdawe Beogradskog grbovnika II kapitalni je izdava~kipoduhvat Muzeja primewene umetnosti. Ovo jedinstveno ireprezentativno izdawe doslovno ponavqa original – rukopisniBeogradski grbovnik II s po~etka 17. veka. Wegovi prire|iva~i sudr Aleksandar Palavestra, profesor na Filozofskom fakultetu,

nau~ni saradnik Balkanolo{kog instituta SANU i Du{an Mr|enovi},glavni urednik AIZ Dosije.

Faksimil je od{tampan u tiraù od 299 numerisanih primeraka i deoje kompleta, u za{titnoj kutiji, s prate}om publikacijom Beogradski grbovnik II i ilirska heraldika , i sa poveqom o vlasni{tvu. Izdawe jeobjavqeno uz finansijsku podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Rukopis je 1936. godine kupio, preko be~kog antikvarijata Giehofer und Rauchburg, tada{wi jugoslovenski konzul u Gracu. Muzej primeweneumetnosti u Beogradu ga je otkupio 1963. godine. Grbovnik je formata35x24 cm i sadrì 158 paginiranih strana sa grbovima naslikanimbojom i zlatom uz latini~ne legende. Grbovi su slikani na papiru, kojije, sude}i prema vodenom ìgu, proizvo|en izme|u 1574. i 1603. godine,pa nije sasvim jasno za{to se smatralo da je grbovnik nastao tek 1620.U svakom slu~aju, ovaj zbornik moè se povezati sa opse`nimheraldi~kim projektom Petra Ohmu}evi}a i ”slovinskim” pokretoms kraja 16. veka.

Posledwe decenije 16. veka bile su vreme kada su se u hri{}anskojEvropi, prerano i neopravdano, probudile nade u potpuni slom

K

U L T U

R A

15. januar 2007.

B E O G R A D S K I G R B O V N I K I I – F O T O T I P S K O I Z D A W E

ILIRSKI KOD

70

7/23/2019 032 Odbrana


Osmanskog carstva i obnavqawe hri{}anske Evrope. Godinekiparskog rata, u kome je kod Lepanta (1571) skr{ena mo}turskih pomorskih snaga, nemirne decenije priprema iko{kawa i ”dugi” rat izme|u Austrije i Turske (1593–1606),bile su ispuwene grozni~avim nastojawem rimske kurije ikatoli~kih sila, ponajvi{e Austrije i [panije, da okupeveliki hri{}anski savez protiv nevernika. U ovim novim”krsta{kim” planovima, porobqeni narodi Balkana imali

su va`nu ulogu, po{to se ra~unalo s wihovom sposobno{}uda iznutra, ustancima, razore Tursku. Pozornica dugih ikrvavih sukoba Austrije i Turske bila je upravo jugoisto~naEvropa, a balkanski narodi, u prvom redu Srbi – koje nijebilo te{ko podbuniti protiv Turaka – bili su nosiocinezahvalne, te{ke i tragi~ne uloge onih koji treba da sebore i ginu.

N E R E[ E NI

PR O BL EM

DO N

PE D R A

U takvom duhovnom i politi~kom okruèwu nastala jeilirska heraldika, iako bi termin slovinska bioprikladniji. Po~eci ilirske heraldike vezuju se za PetraOhmu}evi}a Grguri}a, sitnog plemi}a iz okoline Slanog kodDubrovnika. Petar, ili Don Pedro, sin pomorca i trgovca

ìtom, proslavio se u {panskoj mornarici, naro~ito poslebitke kod Lepanta i dogurao do ranga admirala. Napuq, gdeje sluìo u {panskoj floti, bio je centar podsticawaoslobodila~kih pokreta na Balkanu i mesto sticawa mnogihslovinskih ideja.

Don Pedro je, me|utim, imao jedan nere{en problem.Wegovo sumwivo plemstvo nisu priznavali ni uDubrovniku, a nekmoli oholi {panski plemi}i i vicekraqu Napuqu. Kao {panskom admiralu, Don Pedru je biloveoma stalo da pokaè svoje staro i razgranato otmenoplemenito poreklo. Osam quartieri (~etiri pradede i ~etiriprababe) plemstva, i to ~isto katoli~kog, bilo je,uostalom, uslov za ulazak u neki od velikih {panskihvite{kih redova, {to je bila Don Pedrova èqa. Po{tonije mogao da pribavi autenti~ne dokaze, Ohmu}evi} je

[pance po~eo da snabdeva prvo usmenim svedo~anstvimao svom plemenitom poreklu, a zatim fiktivnimrodoslovima i dokumentima.

U devetoj deceniji 16. veka Don Pedro je prikupio ve}ibroj poveqa, rodoslova, grbova i 1594. od Kraqevskogsaveta u Napuqu kona~no dobio dekret o svom plemstvu ipotvrdu la`nih poveqa. Godine 1595, ako ne i ranije,pojavio se – kao kruna Ohmu}evi}evih dokaza – grbovnik sapreko 150 grbova koji dokazuju slavu i mo} nekada{wegDu{anovog carstva, ali i staro i plemenito poreklo DonPedra, wegovih ro|aka i predaka.

ORIGINAL

FALSIFIKATA

Original ovog grbovnika danas je izgubqen, a smatra

se da je mogao nastati jo{ 1590, u svakom slu~aju pre1595. kada se pojavquje za sada najstariji datiran prepis,poznat kao grbovnik Koreni}a–Neori}a. Sadràjgrbovnika je neobi~an, ali savr{eno odraàva svuisprepletenost individualnih i porodi~nih motivaOhmu}evi}a sa politi~kim i duhovnim tendencijamaslovinskog pokreta. Sastavqa~u Ohmu}evi}og grbovnikakao obrazac su posluìli tada{wi evropski zbornicigrbova. Grbovi su, barem sude}i po prepisima, bilistilizovani, ne po modi 16. veka, ve} u stilu grbovnika XIV veka, {to svedo~i o bri`qivo izvedenom falsifikatu. Nato ukazuje i sama naslovna strana grbovnika. Tekst na wojdat je i na latinskom, a po strukturi tako|e podse}a naonaj sa naslovne strane Solisovog zbornika. Prema wemu,

autor grbovnika je toboè Stanislav Rub~i}, ban cimerja(titula izmi{qena po ugledu na glavne herolde: rex

insigniarum, king of arms itd.) cara Du{ana, a kwiga jeprevedena sa ”ilirskog” originala koji je na|en na SvetojGori u manastiru (misterioznog) reda Svetog Vasilija.Ostalo je sa~uvano desetak kopija i prepisaOhmu}evi}evog ”originala”, a Beogradski grbovnik IIizdvaja se me|u wima, osim lepotom, time {to su tekstovidati iskqu~ivo na latinskom. Izme|u korica Beogradskog grbovnika II na{li su se i Sv. Jeronim i lav, Sv. Stefan i

car Ilirije, Bogorodica (u polumesecu), papa Grgur Veliki,grb cara Stefana Nemawi}a, grbovi Makedonije, Ilirije,Bosne, Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Bugarske, Srbije,Ra{ke…

Izbor porodica govori dosta o motivima, istorijskom iduhovnom okruèwu, te o vremenu nastanka grbovnika. Tu susrpske kraqevske porodice (Nemawi}i, Mrwav~evi}i,Tvrtkovi}i, Kotromani}i), velika{ke porodice ~ija su imenau 16. i 17. veku bila zapam}ena i poznata (Brankovi}i,Crnojevi}i, Bal{i}i, Kosa~e), sitniji plemi}i i bratstvadalmatinskog zale|a i Bosne, junaci narodnih pesama, ~iji jeistorijski identitet sumwiv ili nepostoje}i (Kobili},Jugovi}, Obla~i}).

Ohmu}evi}ev grb je, naravno, na istaknutom mestu,

odmah posle najve}eg plemstva, a u grbovnicima su nauglednim mestima i grbovi Ohmu}evi}evih ro|aka i predaka(sude}i po sa~uvanim fiktivnim rodoslovima i proverenimistorijskim podacima, ~ak 19 porodica iz grbovnika).

Nije iskqu~eno da su se Ohmu}evi}i, kao i drugeporodice iz kruga wihovih duhovnih i politi~kihistomi{qenika, nadali dobitku poseda na Balkanu. Zaista,ko bi u podeli oslobo|enih oblasti – po proterivawuTuraka – imao vi{e osnova da potraùje zemqu od ”pravih”ba{tinika kojima su starinsko plemstvo i nasledna pravapriznavali ~ak {panski dvor i rimska kurija?

Li~nim i politi~kim ambicijama ovakvih pojedinaca iporodica upravo moèmo zahvaliti za postojawe ve}eg brojaprepisa Ohmu}evi}evog grbovnika, od kojih su neki nastali

kratko vreme posle ”originala”. Samom Don Pedru ne bibilo potrebno vi{e grbovnika da dokaè svoje pretenzije.Neki grbovnici nastali su docnije, za potrebe drugih~lanova porodice Ohmu}evi}, neki opet da bi proslavilikakvu drugu porodicu. Takav je slu~aj i sa Beogradskimgrbovnikom II, verovatno nastalim za, danas neznane,potrebe porodice Ohmu}evi} ili neke druge porodice izgrbovnika.

Pore|ewe ilirskih grbovnika sa autenti~nimarheolo{kim, sfragisti~kim i numizmati~kimsredwovekovnim izvorima pokazuje da ovi grbovnicisadrè dosta autenti~nih heraldi~kih elemenata. Ipak,mnogi grbovi u wima su u potpunosti, ili bar delimi~no,izmi{qeni. Moglo bi se zakqu~iti da je autor

Ohmu}evi}evog grbovnika poznavao mnoge originalnegrbove, a da je ono {to mu je nedostajalo izmi{qao,dopuwavao i mewao prema sopstvenom naho|ewu. Usvakom slu~aju, ilirski grbovnici su neizbeàn, a ~estoi jedini izvor za rekonstrukciju pojedinih grbova.Wihova je vrednost {to sadrè boje koje se ne mogurekonstruisati na osnovu novca, pe~ata, reqefa i drugihspomenika. Ilirska heraldika je sa~uvala, heraldi~kiuobli~ila i standardizovala sredwovekovnu heraldi~kugra|u, oblikuju}i grbove i pohrawuju}i ih u grbovnike,kao retke i dragocene biqke u herbarijume za narednapokoqewa.

Posle osloba|awa Srbije i Crne Gore od Turaka,heraldika dobija zvani~nu sankciju, a grbovi se zasnivaju

upravo na tradiciji koju je sa~uvala ilirska heraldika.Dragana MARKOVI]

71

7/23/2019 032 Odbrana


KULTURA

72 15. januar 2007.

VOJNA NAUKA

VRH METODOLO[KE MISLI

PROMOCIJA KWIGE U NI[KOJ VOJNOJ BOLNICI

BORBAPROTIV PEGAVOG TIFUSA

Nedavno je Vojnoizdava~ki zavodobjavio veoma zna~ajno i obimnonau~no delo, uxbeni~kog karaktera,autora prof. dr Mom~ila Sakana,pukovnika u penziji, pod nazivom”Metodologija vojnih nauka”

K

wiga koja bez sumwe zasluùje pa`wusvih koji su privrèni nauci i

nau~nom istraìvawu ima 665 stranateksta u formatu B5 i u sadràjnom pogledupredstavqa izbalansiran spoj i sintezuplodnog nastavni~kog inau~noistraìva~kog rada autora.

îne je tri celine. U prvoj suobra|eni pojmovi nauke, nau~ne istine,vojne nauke i metodologija vojnih nauka,u drugoj je autor ume{no i kompleksnoobjasnio metode koji se koriste u nau~nimistraìvawima. Ta celina ima izuzetnuedukativnu vrednost, ne samo zbogjednostavnosti u prilazu i jasno}e stila,ve} i zbog originalnih primera

U

~esnici skupa su, sa posebnomzahvalno{}u, istakli nesebi~nupomo} velikog broja medicinskih

radnika iz 45 zemaqa, koji su tada do{li u

Srbiju da sa srpskim kolegama podele sveneda}e u nesre}i koja je sna{la na{narod. Na sastanku je promovisana i kwigaIsidora \ukovi}a ”Pegavi tifus u Srbiji

1914–1915”, dok su Vojni orkestar Ni{i u~enici gimnazije ”Svetozar Markovi}”izveli prigodan kulturno-umetni~kiprogram.

Monografija ”Pegavi tifus u Srbiji1914–1915. godine” predstavqa, pomi{qewu Vladimira Stojan~evi}a, delokoje daje novi sadràj i potpuniju slikuo medicinskoj strani istorije Prvogsvetskog rata. Pisana je pregledno i sajasno izraènim kriti~kim ocenama osopstvenim istraìva~kim nalazima.îtalac }e lako prepoznati onu kobnu

stranu pojave pegavog tifusa i stra{nenesre}e koja je zadesila Srbiju krajem1914. i po~etkom 1915. godine. Autorprikazuje te{ku {estomese~nu borbusrpskog saniteta, stranih sanitetskihmisija i stanovni{tva Srbijena suzbijawu epidemije i podacimadokazuje da je pegavi tifus u Srbijiodneo ve}i broj `rtava nego ratna1914. godina na wenim frontovimai u bitkama. Procene ukupnogbroja umrlih od te po{astiu Srbiji kre}u se od 80.000 do500.000 lica.

Z. MILADINOVI]

su svi sadràji kompleksno obra|enitako da ~italac na jednom mestu imaosnovna saznawa o naslovqenojproblematici. Metodolo{ka vrednostje u tome {to se jasno prepoznaje primenaskoro svih poznatih i priznatih nau~nihmetoda. Delo obiluje brojnim modelima,analizama, sintezama, indukcijama,dedukcijama, definicijama,klasifikacijama, zatim argumentovanimstavovima i originalnim primerima koji,pored metodolo{ke, imaju nezamenqivui edukativnu vrednost.

Literarnoj vrednosti dela znatnodoprinose besprekoran jezik i stil koje bipoèleo svaki dobar pisac nau~nih istru~nih radova. To se naro~ito moèvideti u jednostavnosti, jasno}i, izborutermina i sintagmi, ume{nosti u izradire~enica i paragrafa, skladnom odnosu

delova i celine, jasnom isticawu bitnog,ve{tom kori{}ewu citata i fusnota i dr.Lepota stila se zasniva i na bogatstvuznawa autora iz vi{e nau~nih oblasti.Wegova sposobnost da izloìfundamentalne probleme ve}eg brojaraznorodnih nau~nih oblasti jasno irazgovetno, ne umawuju}i pri tom teorijskinivo interpretacije, uve}ava op{tuvrednost teksta. Uop{teno re~eno, delospada u sam vrh metodolo{ke i nau~nemisli u nauci uop{te i u vojnim naukamaposebno.

@ivorad SPASOJEVI]

NOV E K WI GE

u prakti~noj primeni metoda i tehnikai izradi instrumenata za svaku metodu

i tehniku pojedina~no. U tre}oj celiniobja{wen je istraìva~ki procesu vojnim naukama.

U spisku literature autor dajeimpozantan broj od 207 bibliografskihjedinica kojima u potpunosti ”pokriva”sadràj glavnog dela. Ako se tome doda ibroj fusnota i citata (568), onda je jasnoda je ve{to kori{}ena nau~na aparaturaznatno doprinela atraktivnosti teksta.

Pred ~itaocima se nalazi zna~ajnodelo iskusnog autora koje ima izuzetnusaznajnu, metodolo{ku i literarnuvrednost. Saznajna vrednost je u tome {to

Vojna bolnica u Ni{u i Okru`ni odborSaveza potomaka ratnika Srbije1912–1920. organizovali su okrugli sto

radi podse}awa na rtve koje su srpskinarod i wegova vojska pretrpeli tokomvelike epidemije pegavog tifusa 1914. i1915. godine. Pomenute su stotinezdravstvenih radnika, koji su,suprotstavqaju}i se toj po{asti, nakraju podelili sudbinu svojih bolesnikai stradali.

7/23/2019 032 Odbrana


Na{ karikaturista Nikola Ota{ ponovo je zablistaou svom pravom sjaju. Ovih dana, sa svojim svuda u svetuprepoznatqivim karikaturama, osvojio je jo{ pet

me|unarodnih nagrada. Naime, Ota{ je najpre u Rumuniji, nafestivalu u Kalara{iju, dobio specijalnu nagradu "Aldis" i

diplomu u kategoriji kolaà. Tako|e ovih dana, ~uvena Nikolinaantiratna karikatura, poznata i na{im ~itaocima, osvojila jespecijalnu nagradu za kompjutersku karikaturu na Svetskomfestivalu Eurokartonale u Italiji.Ali ni tu pri~i nije kraj: nekako istovremeno sa pomenutimpriznawima, na adresu Ota{a stigle su jo{ dve diplome: prva izEngleske, sa Me|unarodnog takmi~ewa za politi~ku karikaturu, idruga iz Kru{evca, sa Festivala humora i satire "Zlatna kaciga".Sve u svemu, na{ stalni saradnik i prijateq Nikola Ota{samo u 2006. godini osvojio je devet me|unarodnih nagrada zakarikaturu, a u svojoj " ivotnoj zbirci" ve} sada ima49 me|unarodnih i doma}ih diploma, nagrada i drugihpresti`nih priznawa. O~igledno, karikature Ota{asve vi{e svojom pronicqivo{}u i duhom – bez ijednog

ispaqenog metka – osvajaju svet. D. MARINOVI]

“DOBROVOQA^KI GLASNIK” U 28. BROJU

O SPOMEN-OBELE@JIMARATNIM DOBROVOQCIMA

KARIKATURE NIKOLE OTA[A OSVAJAJU SVET

JO[ PET PRIZNAWANA[EM SARADNIKU

ratovima Srbije, redovno sadrè i brojnaimena dobrovoqaca. Uz posebnedobrovoqa~ke ~ete, bataqone i odrede,dobrovoqaca je bilo i u svakom redovnompuku Srpske vojske. Oni su dali svojdoprinos u svim fazama velike epopejeSrpske vojske u Prvom svetskom ratu, odCera i Kolubare do Kajmak~alana. Wihovigrobovi ostali su na svim tim podru~jima,pa ~ak i u dalekoj Dobruxi.

Iako su autori Milanka Filipovi},Ruìca Bakai}, Veqko Popovi} i Milorad

Mani}, u teme posve}ene spomen-obele jimapoku{ali da saberu {to vi{e podataka ospomeni~koj zaostav{tini u Srbiji izemqama regiona, oni isti~u da su svesnida je znatan broj takvih spomenika ostaovan doma{aja wihovih vi{emese~nihistraìvawa. To istovremeno zna~i daUdruèwe objavqivawem te teme u svom

glasniku nije stavilo ta~ku na daqeprou~avawe i {tampawe priloga o spomen-obele jima, kao va`nom delu istorijske ikulturne ba{tine na{eg naroda.

U okviru svojih redovnih rubrika“Dobrovoqa~ki glasnik” prenosi intervjuakademika Dragana Nedeqkovi}a izmagazina “Odbrana”. Prilogom odemografskoj slici Srbije, koji potpisujeprofesor dr Marko Mladenovi}, ukazujena najva`nije uzroke i posledicenedostatka ra|awa dece, kao po{asti kojase nadvila nad Srbijom.

Ostale redovne rubrike ~asopisaobiluju zanimqivim tekstovima o zna~ajnim

li~nostima i doga|ajima iz na{e ratne imirnodopske pro{losti. Rubrika “Ve~noìve srpske legende” posve}ena je vladikiNikolaju Velimirovi}u. “Dobrovoqa~kijubileji” podse}aju na borbeni put i pogibiju~uvenog vojvode Vuka prilikom zauzimawaKajmak~alana novembra 1916. godine. Urubrikama “Istraìvawa” i “Likovi,podvizi, se}awa” pi{e se o sudbiniSkopskog |a~kog bataqona – ~uvenih 1.300kaplara i o liku kompozitora StanislavaBini~kog, koji je rukovodio srpskim vojnimmuzi~arima u Prvom svetskom ratu.

Radisav RISTI]

Karikatura koja se veoma dopala Englezima

Na festivalu u Rumuniji, kola` na{eg karikaturiste dobio je specijalnu nagradu "Aldis"

Nagra|ena karikaturau Kru{evcu

Spomen-obele ja sluìla su kaosvojevrsno svedo~anstvo o borbama,`rtvama i pobedama srpskih ratnika

za vreme oba srpsko-turska, oba balkanskai tokom Prvog svetskog rata. “Dobrovoqa~kiglasnik” donosi obiqe podataka ograndioznim spomeni~kim zdawima,spomen-crkvama i kosturnicama, vojni~kimgrobqima, ali beleì i skromne pojedina~nespomenike, spomen-plo~e i krajputa{e.

Spiskovi imena na obele jima,podizanim u ~ast boraca u oslobodila~kim

Najnoviji broj “Dobrovoqa~kogglasnika”, ~asopisa koji izdajeUdruèwe ratnih dobrovoqaca1912–1918, wihovih potomakai po{tovalaca, posve}en jespomen-obele`jima podizanimu slavu srpskih ratnih dobrovoqaca.U ovom broju ~asopisa na{lo se, naime,oko 300 fotografija spomenikapodizanih po~ev{i od 19. veka,sa odgovaraju}im legendama o mestui vremenu kada su izgra|enii kome su posve}eni.

7/23/2019 032 Odbrana


15. januar 2007.74

Pi{e:Miladin

PETROVI]

Za vreme rimskihcareva Dekije,

Dioklecijanai Maksimijana

progoni istradawa prvih

hri{}ana, a me|uwima je bilo

mnogo i vojnika ioficira, bili su

pra}eni stra{nimmu~ewima, ali i

potowim ~udesimatih mu~enika.

Svedo~anstava otome je mnogo.

IZ VOJ NE

UNIFORME

U MONA[KU

RIZU (2

Z

Za vladavine cara Dekija (249–251), po wegovom nalogu, u pe}inu blizu gradaEfesa, kamewem je zazidano sedam mladih vojnika, potowih sedam svetih efe-{kih mu~enika. Naime, sin gradona~elnika Efesa, Maksimilijan, i {est we-govih prijateqa, Jamblih, Dionisije, Jovan, Antonin, Martinijan i Eksakostu-dijan, ispovedali su tada zabraweno hri{}anstvo. Iskoristiv{i vreme kojeim je ostavqeno za razmi{qawe i privremeni odlazak cara, oni su se sakri-

li u jednu pe}inu, u okolnim brdima. Kada se Dekije vratio i saznao za to, naredioje da se zazida ulaz u pe}inu da bi mladi vojnici tamo bili ìvi sahraweni. Dvakasnija hri{}anina, Teodor i Rufin, zapisala su taj doga|aj na olovnim plo~ama,koje su sakrili me|u kamewe kod ulaza u pe}inu.

@IVI ZAZIDANI U PE]INI

Mladi}i koji su se nalazili u pe}ini samo su saznali da je car Dekije stigao uEfes i da ih traì. Pomolili su se Bogu i, prema crkvenom predawu, zaspali su neo-bi~no ~vrstim snom koji je trajao oko 172 godine. Probudili su se tek za vladavine Te-odosija Mla|eg, u vreme kada su se vodile teolo{ke rasprave o vaskrsewu. Tada{wivlasnik tog zemqi{ta, upotrebiv{i kamewe koje je zagra|ivalo ulaz u pe}inu za grad-wu, nije ni sumwao da se u pe}ini nalaze mom~i}i na koje su odavno svi zaboravili.

Predawe kaè da su probu|eni mladi Efe{ani mislili da su prespavali jed-nu no}, jer u pe}ini nisu primetili nikakve promene, a i sami se uop{te nisu izme-

nili. Najmla|i od wih, Jamblih, koji je i ranije i{ao u grad po hranu, ponovo jekrenuo u Efes. Ali ubrzo je bio zapawen promenom, videv{i, kako je wemu izgleda-

SEDAM EFE[KIHMLADI]ASEDAM EFE[KIHMLADI]A

F

E Q T

O N

7/23/2019 032 Odbrana


svi hri{}ani, car je naredio da ih sve dovedu. Akad su ih doveli,stara Konkordija je rekla: “Mi vi{e èlimo da s na{im gospoda-rem ~asno umremo u veri Hristovoj, nego li da be{~asno s vamane~astivim ìvimo”.

Ona je prva ubijena, a za wom i svi ostali. Ipolita, koji jegledao stradawe svoje porodice, vezali su za divqeg kowa i vuklidok mu~enik nije izdahnuo.

STRA[NE MUKE NIKONOVE

Grad Melitina mnogo je nakva{en hri{}anskom krvqu kao isva jermenska zemqa. Prvo stradawe za Hrista u tom gradu bilo jestradawe svetog mu~enika Polievkta, oko 259. godine, u vreme ca-ra Valerijana. U tom gradu ìvela su dva prijateqa oficira: Ne-arh i Polievkt. Prvi je bio kr{ten, a drugi ne. Kada je car izdaozapovest o gowewu hri{}ana, Nearh se pripremao za smrt ali jebio tuàn {to nije uspeo da Polievkta prevede u hri{}anstvo. Ka-da je Polievkt saznao za to, obe}ao je svom drugu da }e primiti

Hristovu veru i sutradan mu je is-pri~ao san koji ga je u~vrstio u tojnameri: javio mu se sam Gospod usvetlosti, skinuo s wega staroodelo i obukao ga u novo, presjaj-no, i postavio ga u sedlo krilatomkowu. Zatim je, kaè predawe, Po-

lievkt oti{ao u grad, iscepao ca-revu zapovest o progonu hri{}a-na i polupao mnoge idolske kipo-ve. Zbog toga je bio mu~en i osu|enna smrt. Ne{to docnije i svetiNearh je skon~ao kao hri{}anskimu~enik – u ogwu.

Sve{tenomu~enik Nikonpro{ao je put od rimskog oficirau Neapoqu do episkopa stradal-nika. Ro|en je u Neapoqu od ocaneznabo{ca i majke hri{}anke.Nije bio kr{ten, iako ga je majka,kriju}i od muà, pou~avala Hristo-voj veri. Jednom kad je po{ao sa

svojom ~etom u boj, majka ga je po-savetovala da, ako bude u nevoqi, prizove Hrista u pomo}. I, zai-sta, kad je Nikonova ~eta u boju bila opkoqena i blizu poraza, Ni-kon se prekrstio i u srcu zavapio Hristu. U tom ~asu, kako pi{e uìtiju svetiteqa, on se ispunio neobi~nom silom. Jurnuo je na ne-prijateqe, deo wih je pogubio, a druge je nagnao u bekstvo. Vra}aju-}i se ku}i neprestano je uzvikivao: “Veliki je Bog hri{}anski!”Po{to je obradovao majku svojom pobedom pomo}u krsta Hristovog,tajno je otplovio u Aziju, gde ga je episkop kizi~ki Teodosije krstio.

Posle kr{tewa Nikon se zatvorio u manastir, gde se predaou~ewu i postu. Pred svoju smrt episkop Teodosije je imao viziju ukojoj mu je nare|eno da za svog naslednika postavi Nikona. Tako jei bilo: starac je Nikona rukopoloìo za |akona, a zatim za pre-zvitera i episkopa.

Nikon se uskoro vratio u Neapoq. Posle maj~ine smrti, sa

devet svojih u~enika, nekada{wih ratnih drugova, oti{ao je na Si-ciliju, gde je propovedao Jevan|eqe. Budu}i da su u vreme vladavi-ne cara Dekije hri{}ani nemilosrdno progawani, knez Kvintijanje uhvatio Nikona i wegove drugove i mu~io ih. Mu~iteqi su prvoposekli 190 Nikonovih u~enika i drugova, a wega su, kako je zapi-sano u wegovom ìtiju, vezivali kowima za repove, bacali sa vi-soke stene u provaliju i mu~ili na razne na~ine. Ali, svetiteq je,posle svega, ostajao ìv. Na kraju mu~iteqi su ga posekli ma~em iostavili u poqu, veruju}i da }e ga pojesti zveri. Posle nekog vre-mena, tuda je prolazio neki bolesni ~oban, zaka~io nogom telosvetiteqa i – odmah ozdravio. Kada se saznalo za to, hri{}ani suuzeli svetiteqevo telo i dostojno ga sahranili.

Poreklom iz gotskog plemena, sveti mu~enik Sava Stratilat,u vreme cara Avrelijana, iako je bio vojvoda u Rimu, ~esto je pose-}ivao hri{}ane po tamnicama i pomagao im. Zbog velike duhovne

~istote i posta, prema crkvenom predawu, Bog mu je dao vlast nadne~istim duhovima. Kad je optuèn, smelo je 272. godine stao pred

75

lo, crkve koje jo{ ju~e nisu postojale i ~uv{i kako se slobodno iz-govara ime Hristovo. Misle}i da je gre{kom dospeo u drugi grad,odlu~io je da, ipak, tu kupi hleba. Ali, kada je za traèni hleb daonovac, trgovac ga je sumwivo pogledao i zapitao gde je na{ao zako-pano blago. Uzalud je Jamblih uveravao trgovca da nije prona{aonikakvo skriveno blago i da je novac dobio od roditeqa... Narodje po~eo da se okupqa, da se domi{qa gde li je mom~i} prona{aostari novac. Jamblih je pomenuo i imena svojih roditeqa i prija-teqa, ali niko ih nije poznavao. Od okupqenih je ~uo da se zaistanalazi u Efesu, ali da cara Dekija ve} odavno nema, ve} da vladahristoqubivi Teodosije.

Za dolazak neznanca brzo su ~uli gradona~elnik i episkop.Da bi proverili Jamblihove re~i, zajedno sa wim su oti{li do pe-}ine, gde su prona{li {est mladi}a. Kod ulaza u pe}inu prona{lisu i olovne plo~e i iz wih saznali kada i kako su se momci na{litu. O svemu tome gradona~elnik je odmah obavestio cara, koji jeubrzo stigao u Efes i razgovarao sa de~acima. Za vreme jednog odrazgovora oni su oborili glave isvi zaspali – ve~nim snom. Car jeèleo da ih prenese u prestonicu,ali mladi}i su mu se javili u snu inaloìli mu da ih sahrani u pe}i-ni, gde su oni ve} mnogo godinaspavali divnim snom. To je bilo iispuweno. Mnogo godina wihovemo{ti su po~ivale u efe{koj pe-}ini, {to je potvrdio i ruski po-klonik iz desetog veka Antonije.ûdesno bu|ewe mladi}a, premare~ima svetog Jovana [angajskog,“tada je bilo prihva}eno kao pro-totip i potvrda vaskrsewa”.

Tako|e, u vreme cara Dekija, isveti mu~enik Isidor bio je silomuzet u vojsku sa ostrva Hiosa, iakoje odmalena bio hri{}anin. Kadase u vojsci saznalo da je hri{}anin,pozvao ga je vojvoda i traìo od we-ga da se odrekne Hrista i da prine-

se rtve idolima. Tada mu je Isidorrekao:“Ako mi i ubije{ telo, nad du{om mojom nema{ vlasti. Ja imamistinitog i ivog Boga Isusa Hrista, koji i sad u meni ivi i po smr-ti mojoj bi}e sa mnom; i ja sam u wemu, i osta}u u wemu, i ne}u presta-ti da ispovedam wegovo sveto ime dokle je duh u telu mome”.

Posle takvog ispovedawa vere, Isidora su tukli volovskimìlama da bi mu potom odsekli jezik. No, kako je zabeleìo ìvo-topisac, Isidor je i bez jezika, duhom Bo jim, govorio i ispovedaoime Hristovo. Uz to, vojvodu je stigla kazna: odjednom je zanemeo.Nemi vojvoda dao je znak da poseku Isidora, koji se obradovao tojpresudi hvale}i Boga. Pose~en je 251. godine, a sahranio ga je we-gov drug Amonije, koji je zbog toga tako|e ubijen.

I sveti mu~enik Ipolit pro{ao je put od neznabo{ca, profe-sionalnog vojnika, na~elnika i nadzornika tamnica u Rimu, dostradalnika i Hristovog vojnika. Naime, kada je sveti arhi|akon

Lavrentije bio ba~en u tamnicu, car Dekije je naredio Ipolitu danaro~ito bdi nad ovim su`wem. Ali po{to je svojim o~ima videokako je Lavrentije povratio vid slepom Lukiliju i iscelio mnogedruge bolesnike, Ipolit je poverovao u Hrista. Lavrentije ga jepotom krstio, da bi posle toga Ipolit odveo su`wa i u svoj dom,gde mu je ovaj krstio sve ~lanove porodice. Sa starom dadiqomKonkordijom, bilo ih je ukupno devetnaest.

Kad je Lavrentije ubijen, Ipolit je no}u uzeo wegovo telo, za-vio ga u pla{tanicu i sahranio. Po{to je obave{ten o tome, carDekije je besan naredio da odmah uhvate Ipolita i dovedu ga wemu.Ipolit je izveden pred cara tre}i dan po Lavrentijevoj smrti, ibudu}i da nije hteo da se odrekne svoje vere, kako je zapisano u we-govom itiju, “prvo je bijen kamewem, a potom je car naredio da muskinu ode}u i da ga {ibaju po golom telu.” Dok je nag stajao predcarem, rekao mu je: “Nisi me razdenuo nego si po~eo da me ode-

va{!” Tada su ga oborili na zemqu i nemilosrdno {ibali, a Ipo-lit je samo vikao: “Hri{}anin sam!” uv{i da su u Ipolitovoj ku}i

Sveti mu~enici – Mardarije, Evgenije, Evstratije, Oresti Aksentije – 1400. godine, riznica manastira Hilandar

7/23/2019 032 Odbrana


FEQTON

76

cara, bacio pred wega svoj vojni~ki pojas i priznao mu da je hri-{}anin. Iako je zbog toga, kako je zapisao wegov ìvotopisac,stra{no mu~en, “{iban, strugan gvo`|em i opaqivan sve}ama”, onje sve te muke izdrào. Videv{i da mu sam Bog o~igledno pomaè,wegovih 70 vojnika primilo je tada Hristovu veru i zbog toga su, pocarevoj naredbi, svi pose~eni. Svetom Savi se tada u tamnici ja-

vio sam Hristos koji je hrabrio svog mu~enika. Mu~iteqi su ubrzoSavu bacili u duboku reku gde je i zavr{io svoj zemaqski ìvot.

SEVASTIJAN I GEORGIJEA petnaestak godina kasnije jo{ jedan vojnik cara zemaqskog

postao je vojnik Cara Nebeskog. Bio je to sveti mu~enik Sevasti-jan, rodom sa Apeninskog poluostrva. Sevastijan se {kolovao uMilanu gde je izu~avao vojne ve{tine i pripremao se za vojni po-ziv. Po{to je bio hrabar i sposoban dopao se caru Dioklecijanukoji ga je postavio za na~alnika svoje dvorske garde. Me|utim, Se-vastijan je u tajnosti ispovedao hri-{}anstvo, a kao ~astan, pravi~an i mi-lostiv bio je omiqen me|u svojim vojni-cima. Gde god je mogao spasavao je hri-{}ane, a gde to nije mogao on ih je hra-

brio da istraju u svojoj veri. Bra}u,Marka i Markelina, koji su bili u tam-nici zbog Hrista i na ivici da ga se od-reknu i poklone idolima, Sevastijan jeohrabrio za mu~eni{tvo. Kada im je go-vorio da se ne boje smrti za Hrista, ka-ko je zapisao ìvotopisac, wegovo licese prosvetlilo, kao u Boìjeg an|ela.Prema tom predawu, Sevastijan je mno-ge iscelio i mnoge priveo kr{tewu iHristovoj veri.

Zbog takvog delovawa Sevastijanje izveden pred cara Dioklecijana, kojiga je ukorio za izdajstvo, a Sevastijanmu je rekao: “Ja se svagda molim Hristu mome za zdravqe tvoje i za

mir carstva Rimskog.” To je razgnevilo cara koji je naredio da gagolog strelama streqaju. Vojnici su prestali sa tim iìvqavawemtek kad se svetiteqevo telo vi{e nije videlo od zabodenih strela.I, kad su svi pomislili da je mrtav, on se javio da je iv i da mu ni-je ni{ta. To je naqutilo neznabo{ce koji su ga nemilosrdno tuklimotkama dok ga nisu ubili. Bilo je to 287. godine, u vreme cara Di-oklecijana.

Iste godine za Hrista je stradao i sveti mu~enik Savin Misi-rac. On je bio stare{ina rodnog grada Hermopoqa. Za vreme jed-nog gowewa hri{}ana udaqio se u planinu sa mnogim drugim hri-{}anima, zatvorio se u jednu kolibu gde se molio Bogu i postio.Me|utim prokazao ga je neki prosjak, koji mu je donosio hranu i ko-me je svetiteq mnoga dobra u~inio. Savina su uhvatili sa jo{ {e-storicom hri{}ana. Dugo su ih mu~ili, a zatim su ih bacili u rekuNil gde su skon~ali.

U vreme kad je rimskim carstvom vladao bezbo`ni car Dio-klecijan i kad su hri{}ani stra{no mu~eni i progawani, sveti Ge-orgije je, kao ratnik i pobedonosac, svojim primerom, hrabro po-kazao kako se ide za Hristom do golgotske smrti.

Ro|en u Lidi 270. godine, kako kaè wegov ìvotopisac, Ge-orgije je od malena odgajan i vaspitavan pobo`no. Roditeqi su mubili ugledni i ~estiti qudi. Otac mu je mu~eni~ki postradao zaHrista, a majka se posle toga preselila sa wim u rodnu Palestinu.Kao izuzetno sposoban i nadaren oficir, Georgije je u dvadesetojgodini dobio visok ~in tribuna (rang dana{weg pukovnika), a zbogpokazane hrabrosti u bitkama, car ga je proizveo u vojvodu.

Me|utim, po{to je bio hri{}anin, Georgije se suprotstaviocaru i wegovom nare|ewu da se hri{}ani mu~e i ubijaju. Razdelioje svu svoju imovinu i po{ao za svojom verom i istinom. Car sezbog toga razgnevio i naredio je da ga bace u tamnicu i da ga mu~e

kako bi se predomislio. Ali, {to su ga vi{e mu~ili, on je imao sveja~u veru i jo{ vi{e uznosio hvalu svome Bogu.

Sveti oci su zapisali da je sveti Georgije mu~en stra{nim mu-kama, ali i da je wegova vera bila toliko jaka da je izdrào sve.Znao je da je Gospod sa wim, jer mu je poslao an|ela u vidu mladi-}a, koji ga je hrabrio re~ima: “Raduj se!” Videv{i to, vojnici su seupla{ili i odmah o tome obavestili cara koji je naredio da mu senoge stave u klade, a na prsa teàk kamen. Potom su ga ve{ali nato~ak, pod kojim su bile daske sa velikim ekserima, i tako su gaokretali dok mu celo telo nije postalo krvavo. A onda su ga, kakopi{e vladika Nikolaj, zakopali u rov tako da mu je samo glava bi-la van zemqe. U tom rovu mu~iteqi su ga ostavili tri dana i trino}i. Posle su mu dali i smrtonosni otrov. Ali, za vreme svih tihmuka Georgije se stalno molio Bogu, i Bog ga je trenutno isceqivaoi spasavao od smrti na veliko iznena|ewe naroda. Kad je moli-tvom vaskrsao jednog mrtvaca, tada su mnogi primili Hristovu ve-ru. Me|u wima je bila i careva ena Aleksandra.

Najzad, car je osudio Georgija i svoju ènu Aleksandru na smrt– pose~ewem ma~em. Aleksandra je izdahnula na gubili{tu pre pose~e-wa, a sveti Georgije bio je pose~en 6. maja 303. godine u Nikomidiji.

Mnogo je primera koji svedo~e o~udesnim doga|ajima vezanim za svetogGeorgija, o tome kako svetiteq pomaèonima koji mu se obrate za pomo}. Zbogtoga je crkveni pesnik i sastavio ovaj

predivan tropar: “Kao osloboditeqzarobqenika i za{titnik siromaha, le-kar bolesnika, pomo}nik careva, pobe-dono{~e, velikomu~eni~e Georgije, mo-li Hrista Boga da se spasu du{e na{e”.

SMRT U OGWU

Sveti mu~enici Hristofor, Teonai Antonin bili su mladi oficiri u slu-`bi cara Dioklecijana. Kada je Georgi-je bio mu~en, oni su gledali wegove mu-ke, kao i ~uda koja su se tom prilikomdogodila. Videv{i sve to iza{li supred cara, odbacili oru je, skinuli sa

sebe vojni~ke pojaseve i ispovedili ime Isusa Hrista. Zbog toga su

tako|e mu~eni i na kraju ba~eni u ogaw, iste godine. No, i svetimu~enici Evsevije, Neon, Leontije i Longin bili su drugovi svetog\or|a iz vojske. Kad su videli {ta je sve wihov ratni drug pretr-peo, ali i ~udesa koja su pratila to trpqewe, odmah su primilihri{}ansku veru i zbog toga su bili pose~eni.

Sveti mu~enici Evstratije, Aksentije, Evgenije, Mardarije iOrest, iveli su u vreme rimskih careva Dioklecijana i Maksi-mijana. Evstratije je bio rimski vojvoda u jermenskom gradu Sata-lionu, Evgenije mu je bio drug u vojsci, Orest tako|e ugledan vojnik,Aksentije sve{tenik, a Mardarije gra|anin i zemqak Evstratijev.

Carski namesnici Lisije i Agrikola mu~ili su najpre sve{te-nika Aksentija. Videv{i nevino stradawe hri{}ana Evstratije jepri{ao Lisiju i izjavio da je hri{}anin. I dok su mu~ili Evstrati-ja, Evgenije je stao pred sudiju i uzviknuo da je i on hri{}anin. Po-sle toga, kada su Evstratija sa ostalim mu~enicima provodili kroz

grad Aravrakin, video ih je Mardarije koji se oprostio se sa è-nom i dvoje dece, i pojurio za wima vi~u}i: “I ja sam hri{}aninkao i gospodin moj Evstratije”. Asvetom Orestu, koga ivotopisacopisuje kao mladog, visokog krasnog vojnika, ispao je krst iz neda-ra pred Lisijem, po ~emu je carski namesnik video da je hri{}anin{to je Orest i otvoreno priznao.

Na kraju su svi stradali. Aksentije je pose~en, a Evgenije iMardarije su izdahnuli u toku mu~ewa. Orest je preminuo na usi-janom gvo`|u, a Evstratije, koga je pred smrt u tamnici pri~estiosveti Vlasije, u usijanoj pe}i. Wihove mo{ti kasnije su prenete uCarigrad i sahrawene u crkvi wihovog imena – Svetih Peto~i-slenika. U toj crkvi, prema predawu, wih su vi|ali ìve, a svetiOrest javio se i svetom Dimitriju Rostovskom. Od svetog Evstra-tija ostala je divna molitva koja se ~ita na subotnoj poluno}ni-ci: Veli~aja veli~aju tja, Gospodi! Wihove glave se nalaze u cr-

kvi Presvete Bogorodice u Pe}koj patrijar{iji.(Nastavak u slede}em broju)

15. januar 2007.

Sveti ratnici – Dimitrije, Georgije, Artemijei Prokopije

7/23/2019 032 Odbrana


vod u svojoj kancelariji treba da imaju ikonu svetiteqa kogaslavi kao svog patrona.26. januar 1904.Ukazom kraqa Petra Prvog za ministra vojnog postavqen |e-

neral Radomir Putnik.27. januar 1973.U Parizu potpisan Sporazum o preki-du rata u Vijetnamu.27–28. januar 1942.Ve}i deo boraca Prve proleterskebrigade izvr{io mar{ preko planineIgman za vreme druge neprijateqskeofanzive. Mar{ je bio dug oko 100kilometara i izveden je pri tempera-turi do 30 stepeni ispod nule. Oko160 boraca je imalo teè promrzli-ne.28–30. januar 1949.

Odràn Drugi plenum CK KPJ, koji je ozna~io jo{ jedan korakdaqe u centralizaciji partijske politike. Rad nije smeo bitiizvo|en ”bez svakodnevne pomo}i partijskih foruma”.29. januar 1901.U Be~u je umro srpski dràvnik MilanObrenovi}, knez od 1872. do 1882, a po-tom kraq Srbije od 1882. do 1889. godi-ne. Za vreme wegove vladavine, Srbija jena Berlinskom kongresu 1878. godine ste-kla me|unarodno priznawe i teritorijal-no pro{irewe. Zakqu~io je Tajnu konvenci-ju 1881, kojom je ograni~ena nezavisnostSrbije u korist Austrougarske. Abdicirao je u korist malolet-nog sina Aleksandra 1889. godine.30. januar 1919.

Ministarski savet Kraqevine SHS doneo odluku o postojawuvojnih sve{tenika svih veroispovesti koje su priznate na te-ritoriji Kraqevine. Vojnih sve{tenika je bilo stalnih i hono-rarnih.30. januar 1933.Adolf Hitler pozvan da preuzme mesto kancelara Nema~ke.Predsednik dràve mar{al Hindenburg, na nagovor svojih sa-radnika, poverio je Hitleru mandat za sastavqawe nove vla-de.30. januar 1948.Ubijen indijski vo|a Mahatma Gandi.31. januarSveti Atanasije Veliki, patron pekarskihudruèwa. U Vojsci Kraqevine Jugoslavije

slava pekarskih ~eta.31. januar 1917.Nema~ka je uputila notu Sjediwenim Ame-ri~kim Dràvama, kojom je od 1. februaranajavila neograni~eni podmorni~ki rat.31. januar 1946.Ustavotvorna skup{tina usvojila Ustav Federativne NarodneRepublike Jugoslavije. Jugoslavija je definisana kao saveznanarodna dràva republikanskog oblika, zajednica ravnoprav-nih naroda, koji su na osnovu prava na samoopredeqewe, ukqu-~uju}i pravo na otcepqewe, izrazili svoju voqu da ìve zajed-no u federalnoj dràvi. Po svojoj koncepciji, taj prvi Ustavposleratne Jugoslavije izra|en je po uzoru na Sovjetski ustaviz 1936. godine, poznat kao ”Staqinski ustav”.

Pripremio Miqan MILKI]

17. januar 1950.Vlada Narodne Republike Bugarske uputila notu vladi Fede-rativne Narodne Republike Jugoslavije, u kojoj su navedene op-tu`be o zaveri jugoslovenske vlade prema Bugarskoj. Od vlade

FNRJ traèno je da odmah opozove sve svoje diplomatske pred-stavnike u Bugarskoj.18. januarSlava Prvog pe{adijskog puka ”Kwaza Milo{a Velikog”, kaouspomena na dan oslobo|ewa Vrawa 1878. godine.18. januar 1919.U Versaju zapo~ela sa radom Pariskamirovna konferencija. Predstavnicisvih 27 dràva pobednica u Prvomsvetskom ratu sudelovali su na neko-liko plenarnih sednica, ali praveodluke donosila su ”velika ~etvori-ca”: Vilson (SAD), Klemanso (Fran-cuska), Orlando (Italija) i Lojd Xorx(Velika Britanija).20. januar 1942.Odràna konferencija nacionalso-cijalisti~kih prvaka u Berlinu, na ko-joj je odlu~eno da se pristupi kona~-nom re{avawu ”jevrejskog pitawa”.21. januar 1924.Umro Vladimir Iqi~ Uqanov Lewin, kla-sik marksizma, osniva~ Sovjetske komuni-sti~ke partije (boq{evika) i vo|a sovjet-ske socijalisti~ke revolucije.22. januar 1963.U palati Elize potpisan Nema~ko-francu-ski sporazum o prijateqstvu.22. januar 1972.

Potpisan sporazum o pristupawu Evropskoj ekonomskoj zajed-nici Velike Britanije, Danske, Norve{ke i Irske.23. januar 1889.Re{ewem ministra vojnog uvedeni su ~asovi veronauke za voj-nike u svim garnizonima u Kraqevini Srbiji.24. januar 1847.U Kragujevcu ro|en vojvoda Srpske vojskeRadomir Putnik.U Prvom balkanskom ratu1912, znatno je doprineo pobedi Srpskevojske u Kumanovskoj bici. Kao na~elnik{taba Vrhovne komande, doprineo je pobe-di Srpske vojske na Ceru i Kolubari. Zavreme povla~ewa preko Albanije te{ko jeoboleo, pa je upu}en na le~ewe u Nicu, gdeje i umro 17. maja 1917. godine. Wegovi

posmrtni ostaci preneti su u Beograd 1926. godine.24. januar 1879.Naredbom ministra vojnog Kneèvine Srbije general{tabnogpotpukovnika Jovana Mi{kovi}a, pokrenut list za vojne nauke,novosti i kwièvnost – ”Ratnik”, glasilo ~ije tradicije danasnastavqa magazin ”Odbrana”.25–28. januar 1944.Odràn Svetosavski kongres u selu Ba, na kome je doneta po-liti~ka platforma Ravnogorskog pokreta i usvojeni zakqu~cio posleratnom ure|ewu Jugoslavije.25. januar 1955.SSSR progla{ava okon~awe ratnog stawa sa obe Nema~ke.25. januar 1996.Rusija primqena za trideset devetu ~lanicu Evropskog saveta.26. januar 1888.Ministar vojni doneo nare|ewe da svaka komanda i vojni za-

DOGODILO SE...

VREMEPLOV

77

7/23/2019 032 Odbrana


78

VERSKI PRAZNICI16. - 31. januar

Pravoslavni17. januar – Sveti Jevstatije Srpski18. januar – Krstovdan19. januar – Bogojavqewe

20. januar – Sabor Svetog Jovana Krstiteqa– Jovawdan

21. januar – Sveti Grigorije Ohridski27. januar – Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski29. januar – âsne verige Svetog apostola Petra;

prepodobni Romilo Ravani~ki31. januar – Sveti Atanasije Veliki; sveti Maksim

arhiepiskop srpskiZbogom, stari druè! Mi se moramo rastati. Ja se za-pu}ujem na dalek put, a ti ne moè{ da me prati{.Ho}u li te zaboraviti? Nikada! To bi zna~ilo da za-boravim samoga sebe: pa moj ìvot je uvek bio pove-zan sa tvojim.Tamo, niè, stajale su Andersenove bajke i bajke bra-

}e Grim koje nam je ~itala baba. Od tada sam ja – "hrabriolovni vojnik", i ~uvam "nepromenqiv izraz lica"; ~ak itada, kada moram da se ukrcam u "lete}i kov~eg". Od tada ija sawam o "vernom Johanu".

Kasnije se pojavila istorija. O, oni ~asovi koji sumi dopu{tali da ocu naglas ~itam Plutarha i Svetonija,trenuci kada sam prvi put susretao heroje drevnosti! Jasam ih uzimao sa dve najvi{e police; i kada ih se setim,ja i sada gledam nagore, onamo, gde su tada stajali. Hteosam da ìvim kao Aristid, da umrem kao Sokrat. I mi-slio sam, pri tom, stalno, o svojoj sopstvenoj Otaxbini.Moj prvi junak tada je bio Vilhelm Oranski, Fridrih Ve-liki-drugi...

A ovde, na sredwim policama, stajali su filosofi.Kakvim me je blaènstvom ispuwavao Lajbnic i wegov pre-divan san o "najboqem od svih svetova". Da li je on uisti-nu takav? Kako sam, zajedno sa Kantom, ponavqao wegovuprelepu molitvu du`nosti: "Du`nosti, ti uzvi{eno, velikoime!" i u potpunosti , kao dete, ~esto ose}ao da se nedo-

sti`na "stvar po sebi" krije tamo, u tamnoj dubini polica.Ti si za mene ostajao ~uvar mog de~jeg duhovnog ogwi-{ta; ti si, stari prijatequ, pripadao mojim penatima! Sakakvom dobrotom i {tedro{}u si pred svakim otvarao mo-ja blaga; kako je privla~no svitkao tvoj zamak; kako su tihoi tajanstveno {kriputala tvoja vratanca, kada su ih otva-rali; sa kakvim strpqewem si, ~esto, ostajao otvoren ~i-tav dan, i sa kakvom skromno{}u i dostojanstvom si sta-jao, zatvoren, pogruèn u misli, u vreme kad ti se niko nebi pribliàvao! Ta blagorodna nepristrasnost, ta prostai veli~anstvena su{tina sazdawa kaje, unutar sebe, ~uvanajve}e bogatstvo! Kako sam ~esto o tebi govorio mojoj de-ci, o tvom zagonetnom, zna~ajnom }utawu, o tvojoj skromnojmudrosti!...

I evo, time je sve zavr{eno. Mi se moramo rastati.

U posledwem ~asu mog ìvota ja }u, kao i ranije, ta~-no znati gde je stajao moj Gete. Pa ja to wegov glas i sada,jo{ uvek, ~ujem: "Moè{ li mi re}i za{to ne`ne du{e stra-daju uvek tako usamqeno, ne odav{i glasa?" Ali, u ~asuopro{taja – posebno? Se}a}u se, tako|e, i mesta gde jestajao moj Ajhendorf. On mi jo{ {ap}e, u posledwem tre-nutku: " Stvari stoje, i ~ekaju zov, a u svakoj – pesma zakqu-~ana!" @eleo bih misliti, moj verni sawivi ~uvaru, da sampravilno za~uo tvoju nemu pesmu!

I evo, opet sam – "hrabri olovni vojnik" i o~ekuje me"lete}i kov~eg". Ja se zapu}ujem na dalek put, a ti ne mo-è{ da me prati{.

Zbogom! Zbogom zauvek!Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

KWI@NI

ORMAN

1. januar 2007.

DUHOVNOST

SVETI JOVAN KRSTITEQSveti Jovan Krstiteq pro-

slavqa se nekoliko puta u godini,ali najvi{e sve~ara je 20. janua-ra. Me|u li~nostima jevan|el-skim koje okruùju Spasiteqa,li~nost Jovana Krstiteqa zauzi-ma posebno mesto, kako po svom~udesnom dolasku na svet i na~i-nu ìvota, tako i po ulozi u kr-{tavawu qudi i kr{tewu Mesije,a i po svom tragi~nom izlasku izovoga ivota. On je bio takve mo-ralne ~istote da se pre mogao na-zvati an|elom nego smrtnim ~ove-kom, a jedini je od svih prorokakoji je svetu mogao i rukom poka-zati onoga koga je prorokovao.

Jovanova glavna uloga u i-votu bila je na dan Bogojavqewapa je Crkva od davnina, dan po

Bogojavqewu posvetila wegovom spomenu. Za ovaj dan vezuje se idoga|aj sa rukom Prete~inom. Jevan|elist Luka hteo je da prenesetelo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao carIrod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodnomesto, gde je i ~uvana do desetog veka, a posle preneta u Carigradodakle je nestala u vreme Turaka.

Pri~a se da je svake godine na dan svetiteqev sveti arhije-rej iznosio pred narod wegovu ruku. Kada bi se javqala ra{irenanajavqivala je rodnu i obilnu godinu, a kada bi bila zgr~ena pred-skazivala je nerodnu i gladnu.

BOGOJAVQEWEBog se javqa qudima i otkriva im svoju voqu. Prvo Boìje ja-

vqawe je u stvari stvarawe sveta, zatim javqawe preko an|ela ipreko izabranih bogonadahnutih qudi: proroka, apostola i sveti-teqa, a naro~ito preko svog Sina Gospoda na{eg Isusa Hrista,Spasiteqa ~ove~anstva i celog vidqivog sveta. O tome ~itamo uSvetom pismu ili Bibliji koja se deli na Stari i Novi zavet.

Sveti Jovan je krstio Hrista kada je Hristos imao 30 godina(punoletstvo kod Jevreja). Posle kr{tewa Hristos je mogao da jav-no nastupa i u~i narod zakonu Boìjem. Kr{ten je u reci Jordanu ipri tom se ~uo glas Boìji s nebesa: "Ovo je Sin moj qubqeni, kojije po mojoj voqi". Ovaj praznik je Bogojavqewe (19. januar).

Bog se javio sa neba kao glas, Sin se kr{tavao u vodi a DuhSveti se u tom trenutku pojavio kao golub iznad Hristove glave. NaBogojavqewe se u svim pravoslavnim hramovima vr{i veliko bo-gojavqensko osve}ewe vode, nekada i na obli`woj reci. To je Bogo-javqenska sveta vodica koja se odnosi ku}i, pomalo se pije i uzimau bolesti, ina~e preko cele godine se ne kvari. U nekim na{im

krajevima na ovaj dan se pozdravqa "Bog se javi!", a otpozdravqa"Vaistinu se javi!".

7/23/2019 032 Odbrana


79

Specijalna brigada Vojske Srbijer a s p i s u j e

K O N K U R Sza prijem kandidata na selektivnu obuku

USLOVI KONKURSA: Za prijem kandidata na

selektivnu obuku u specijalnubrigadu mogu konkurisati

profesionalni podoficiriiz jedinica Vojske Srbije kojiispuwavaju slede}e uslove :

a) Op{ti uslovi :

Œ da su zdravstveno spo-sobni za vojnu slu`bu bez ogra-ni~ewa;Œ da nisu osu|ivani;Œ da se protiv wih ne vo-

di krivi~ni postupak za kri-vi~no delo za koje se goni poslu`benoj du`nosti;Œda su najmawe 2 (dve) godine u profesionalnoj vojnoj slu`bi;

b) Posebni uslovi : Œ da nisu stariji od 25 godina;Œ da imaju zadwu slu`benu ocenu najmawe povoqan – vrlo

dobar (4,00 i vi{e);Œ da su na zadwoj proveri fizi~kih sposobnosti imali naj-

mawe vrlo dobru ocenu (prosek bodova 70 i vi{e);Œ da su psihofizi~ki sposobni za obavqawewe padobran-

ske slu`be (po nalazu nadle`ne vojnolekarske komisije);Œ da su pliva~i.

NAÎN KONKURISAWA :

– kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku uspecijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo) preko svojih mati~nihkomandi brigada/puk, wima ravnim ili vi{im;

– uz molbu, kandidati oba-vezno prilaù: kratku biogra-fiju; izjavu da eli da obavqapadobransku slu`bu; izvod iz

mati~ne kwige ro|enih; overe-ni prepis zadwe slu`beneocene; uverewe o izvr{enojproveri fizi~kih sposobnostisa naturalnim pokazateqima;uverewe od nadle`nog suda danije osu|ivan i da se protivwega ne vodi krivi~ni postu-pak i mi{qewe komandantaranga brigada/puk ili vi{eg.

– po pristizawu molbi ianalize istih, kandidati }e

dobiti poziv preko pretpostavqene komande, sa ta~nim vreme-nom i mestom gde }e se obaviti psihofizi~ko testirawe kandi-data za rad u specijalnoj brigadi. Kandidati dolaze u unifor-mi M-93 (M-03), a sa sobom nose sportsku opremu i pribor zali~nu higijenu. Testirawe traje 2 (dva) dana;

– kandidati koji zadovoqe kriterijume psihofizi~kog te-stirawa, dobi}e poziv radi upu}ivawa na lekarski pregled zapadobranca (pregled se realizuje na IVM – VMA Beograd, apoziv predstavqa ujedno i uputnicu za pregled). Pregled traje2 (dva) dana.

– kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca ikoji ispuwavaju sve uslove konkursa, dolaze na selektivnu obuku(privremeni rad) u specijalnu brigadu (VP8486 Pan~evo).

Selektivna obuka je planirana u periodu od 15. marta do15. juna 2007. godine.

Konkurs je otvoren do 15. februara 2007. godine.

7/23/2019 032 Odbrana


15. januar 2007.80

U A K C I J I N A [ E G L I S TA

IZABRANINAJUSPE[NIJISPORTISTI

OBAVE[TEWEPRETPLATNICIMA

ODBRANE

Pretplatnike magazina Odbrana , pripadnike Mini-starstva odbrane i Vojske Srbije, podse}amo da su pri-likom preme{taja u drugu jedinicu – ustanovu obaveznida o promeni adrese li~no obaveste na{u slu`bu pret-plate, kako bi im Odbrana i ubudu}e aùrno stizala

svakog 1. i 15. u mesecu na adresu radnog mesta.

Penzionisanim pripadnicima Ministarstva odbra-ne i VS pretplata preko Vojnog ra~unovodstvenog centraprestaje prakti~no sa danom prestanka vojne slu`be.Wima pruàmo mogu}nost da pretplatu na Odbranu na-stave preko Po{tanske {tedionice. Ukoliko to èle,Odbranu ubudu}e mogu primati na adresu stana, uz po-

pust od 10 odsto, tako da primerak magazina za wih ko-{ta 90 dinara. Potrebno je samo da se jave slu`bi pret-plate i daju potrebne podatke na obrascu koji }e im bitidostavqen na ku}nu adresu.

Za sve informacije obratite se slu`bi pretplatemagazina Odbrana , telefon 011/3201-995 (vojni 23-995) ili elektronskom po{tom, na adresu: odbrana@be-

otel.yu

Ovogodi{wim ìrijem

predsedavala je najuspe{nija

sportistkiwa na{e zemqe u

2006. godini – Olivera

Jevti}, a titulu najuspe{nijih

u Vojsci Srbije, u godini koja

je za nama, poneli su

potporu~nik Dragan Mi}i} i

Padobranska ekipa Vojske

Srbije ”Nebeske vidre”

7/23/2019 032 Odbrana


Ve} duè od jedne de-cenije, èle}i da promovi-{emo vojni sport i sporti-stima odamo priznawe zazna~ajne rezultate koje po-stiù uz svakodnevno ispu-wavawe svojih vojni~kih du-`nosti, u listu ”Vojska”, od-

nosno magazinu ”Odbrana”organizujemo akciju u kojojbiramo najuspe{nije spor-tiste.

I ove godine, trinae-sti put, pokrenuli smo ak-ciju i po~etkom novembrapozvali kandidate da kon-kuri{u za titulu najuspe-{nijeg sportiste ili sport-ske ekipe Vojske Srbije u2006. godini. Kako to logi-ka nalaè, u dosada{wimakcijama najvi{e je bilokandidata sa rezultatima

postignutim na sportskomprvenstvu Vojske, koje je ne-gde i rasadnik talenata imesto gde najboqi imajupriliku da pokaù {ta mo-gu. To takmi~ewe je ujednobilo i put do vojne repre-zentacije.Naàlost, sport-skog prvenstva Vojske u2006. godini nije bilo, ato se odrazilo ne samo navojni sport, {to je najve}a{teta, ve} i na broj pred-loga koji je stigao u na{uredakciju, a koji je mawinego prethodnih godina.

S druge strane, ~lanovireprezentacije Vojske Srbije tokom 2006. godine u~estvovali suna mnogo vi{e me|unarodnih takmi~ewa nego prethodnih godina, urazli~itim sportovima organizovanim pod okriqem Me|unarodneorganizacije za vojni sport – CISM. Taj podatak je svakako za po-hvalu, ali moramo re}i i da je od svih tih ekipa za naziv sportskeekipe godine konkurisala samo jedna, pa se pitamo {ta se sa svimawima dogodilo.

Ipak, ni{ta ne moè da umawi rezultate koje su u 2006. godi-ni postigli svi koji su u~estvovali u na{oj akciji, a ~ijim sport-skim dostignu}ima odajemo priznawe.

@IRI

Kao {to to tradicija nalaè, i ove godine smo se potrudilida promoter na{eg izbora bude sportista ~ije }e ime doprineti{irewu svesti o zna~aju vojnog sporta uop{te i podsticati nauspeh. Atletika je zasigurno jedan od najzahtevnijih sportova, pogo-tovo maraton. Zato se i kaè da se svako ko uspe da istr~i 42 ki-lometra i 196 metara moè smatrati pobednikom.

Svesni koliko vrhunski rezultati zahtevaju odricawa, veruje-mo da je Olivera Jevti}, predsednica irija za izbor najuspe{ni-jeg vojnog sportiste u 2006. godini, neko ko veoma dobro moè darazume i po`rtvovanost na{ih ovogodi{wih kandidata, koji na-stoje, ne zanemaruju}i svakodnevne obaveze na poslu, da ostvarezna~ajne rezultate u sportu. Olivera je u anketi lista ”Sport”izabrana za najboqeg sportistu Srbije u 2006. godini. Osvojiv{iprvu atletsku medaqu za Srbiju, srebrnu, na Evropskom prvenstvu

u Geteborgu, pobedom na pono}noj trci u Sao Paulu, zauzimawemtre}eg mesta na Evropskom prvenstvu u krosu u San \or|u i mnogim

81

drugim ranijim rezultatima, ona je zasluìla tu titulu, koja je sa-mo potvrdila da ju je Olimpijski komitet Srbije s pravom ve} pro-glasio za najboqu sportistkiwu.

Pored Olivere Jevti}, u ìriju se na{ao i trostruki pobed-nik u na{oj akciji, alpinista koji se popeo na najvi{i vrh svetaMont Everest – Dragan Ja}imovi}, ali i na{ saradnik Nenad S.Milenkovi}, ~ije ste intervjue sa nekima od najpoznatijih srpskihsportista mogli da pro~itate u na{oj novini.

NAJBOQI U 2006.

Jednoglasnom odlukom ìrija za najuspe{nijeg sportistu u2006. godini izabran je kik-bokser Dragan Mi}i}, potporu~nik uSpecijalnoj brigadi Vojske Srbije. Dragan je reprezentativac Sr-

bije u kik-boksu u sredwojkategoriji (do 75 kilo-grama). Osvaja~ je bron-zane medaqe na Svetskomprvenstvu u Maroku2005. godine, a zahvaqu-ju}i svojim sportskim re-zultatima stipendista jeKik-boks saveza Srbije i

Uprave za sport Republi-ke Srbije. On je jo{ jed-nom potvrdio da je Vojnaakademija rasadnik tale-nata, po{to se kik-bok-som po~eo baviti posledolaska u tu visoko{kol-sku ustanovu 2001. godi-ne.

Titulu najuspe{nijegu 2006. godini DraganMi}i} poneo je zahvaqu-ju}i osvajawu drugog me-

sta u disciplini low kick na Evropskom prvenstvu odrànom u Ma-kedoniji, drugog mesta u istoj disciplini na Svetskom kupu u Ma-

|arskoj i osvajawu prvih mesta na prvenstvima Srbije odrànimu Zemunu i Vrawu.

@iri se nije dvoumio ni u izboru najuspe{nije ekipe. Vi{e-struki pobednici u na{oj akciji jo{ jednom su svojim rezultatimadosegli visine. ^lanovi padobranske ekipe Vojske Srbije ”Nebe-ske vidre” deo su srpske padobranske reprezentacije u discipli-nama relativ i paraski, a zemqu predstavqaju i na takmi~ewimau klasi~nim padobranskim disciplinama: skok na ciq i figura-tivni skokovi. Osvojili su vi{e dràvnih rekorda, ukqu~uju}i igrupni skok sa 9.206 metara, {to je najve}a visina sa koje je u na-{oj zemqi izveden skok, ali i najduì slobodni pad padobrancabez opreme sa kiseonikom.

U godini koja je za nama ”Nebeske vidre” su postavile jo{ je-dan dràvni rekord – u broju izvedenih likova na takmi~ewu u re-lativu dvojke (dva padobranca zajedno izvode likove u vazduhu),osvojiv{i 28 poena. Zauzeli su prva mesta na Me|unarodnom pa-raski kupu na Jahorini, Me|unarodnom kupu u disciplini skok naciq, dràvnom prvenstvu u klasi~nim skokovima i dràvnom pr-venstvu u disciplini relativ.

U prvoj ekipi popularnih “Vidri” nalaze se: zastavnik prveklase Radoslav Kora}, stariji vodnik prve klase Miroqub Jani-}ijevi}, stariji vodnik prve klase Sini{a Mi}i}, stariji vodnikNeboj{a Jandri} i stariji vodnik prve klase Dragan ]ur~i}, apored wih na takmi~ewima su nastupali i pukovnik Nenad Kuzma-novi}, vo|a ekipe, stariji vodnik prve klase Ivan \or|evi}, tre-ner ekipe u klasi~nim disciplinama i stariji vodnik prve klaseRadmila \uri}.

Sve~ano progla{ewe najboqih vojnih sportista u 2006. go-dini i dodela pehara bi}e odràni na Dan Novinskog centra

”Odbrana”, 24. januara u Domu Vojske Srbije. Sawa SAVI]

Potoru~nik Dragan Mi}i}

Nebeske vidre

7/23/2019 032 Odbrana


82 15. januar 2007.

U K R [ T E N E

R E ^ I A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

ON

\

AQ

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Srodni, prisni, 2. Lasta, 3. Dati intonaciju, 4. Na{a dramska umetni-ca, Mira, 5. Potvrda o vlasni{tvu, 6. Ime glumice Dobre, 7. Mu{ko ime,Vitomir, 8. Ime biv{eg glumca Marfija, 9. Nota solmizacije, 10. Itali-janska avio-kompanija, 11. Banova èna, 12. Prema, k, 13. Savez, udruè-we, 14. Popularan italijanski specijalitet, 15. Na{a negacija, 16. Po-qoprivreda, 18. Tropski {areni papagaji, 19. Policijska vozila za pre-voz prestupnika, 21. Vrce, pantqike, 22. Sprovesti anketu, 24. Promovi-sawe, 25. Vrsta ilova~e, 26. Ptica peva~ica, 28. Spirant, trenik, 30.Trezven, koji nije pijan, 31. Jedan od jezika u Indiji, 32. Ukrasna mirisnabiqka, 34. Kraj, pored, do, 35. Dràva u centralnoj Americi, 36. Prete~agitare, 37. Aktivno stawe glagola, 38. Reka koja pravi vodopad u Jajcu, 39.Letovali{te u Sloveniji, 41. Op{tinsko podru~je, 42. Mu{ko ime, Ilijaodmila, 43. Mu{ko ime, Marinko odmila, 45. Ruski fizi~ar, Igor, 46.

Li~na zamenica, 47. Sedmo i 14. slovo azbuke, 48. Auto-oznaka Pan~eva.

VODORAVNO:

17. Sjajnost, blistavilo, 18. Inicijali glumca Banderasa, 19. Vrsta uku-snog ploda (crna malina), 20. Grupa hemijskih elemenata, lantanoidi, 21.Pustahije, apa{i, 22. Inicijali glumca Gulda, 23. Iza}i, napustiti, 24.Otpadak od sena, 25. @ensko ime, Ivanka odmila, 27. Mala stopa, 28.Stanovnici Pretorije, 29. Korice za no , no`nica, 30. Oznaka ~ina fra-tra, 31. Grad u [paniji, 32. Udubqewa u ledniku, 33. Ime fudbalskog gol-mana Kraqa, 34. Vozilo sa tri to~ka, 35. Ime reìsera Rasela, 37. @en-sko ime, Irena, 38. Na primer, za primer, 39. Mu jak patke, 40. Mu{koime, Aleksandar, 41. Quto, prgavo, 42. Rusko ènsko ime, 43. Gra|evinskeposlovo|e, 44. Pospe{ivawe hemijske reakcije, 45. Pripadnik frawe-va~kog reda Mala bra}a, 46. Spilbergov vanzemaqac, 47. Poluostrvo uGr~koj, 48. Velika gu`va, gungula, 49. Susedna slova azbuke, 50. Bulevar,51. Parametarska veli~ina, 52. @ara~, ma{ice, 53. Auto-oznaka Vaqe-

va, 54. Vrsta vrapca.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANAPARTIJA

KAO IZ STARIH ARHIVA

Topalov – AnandSofija, 2006.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb4 a6

4.La4 Sf6 5.0-0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 0-0 8.h3 Svetski prvak Veselin Topalov

osvojio je superturnir “na svom te-renu”, ali je izgubio partiju protivglavnog konkurenta Indijca Ananda.Igrana je [panska partija, kao uze-ta iz starih arhiva. Posle ove par-tije s pravom se postavqa pitaweza{to je ovo klasi~no otvarawe svere|e na turnirima. Posledwim po-tezom beli izbegava o{tar Mar{a-lov napad koji nastaje posle 8.c3 d5.

8...Lb7 9.d3 Te8 10.c3 h6 11.Sbd2 Lf8 12.a3 d6 13.La2 Sb8 14.b4 c5 15.Sb3 Sc6 16.Tb1 Lc8 17.Le3 Le618.Dc2 Tc8 19.Db2 c4 20.dc4 Lc4

21.Sbd2 La2 22.Da2 d5 23.Tbd1 d424.cd4 ed4 25.Sb3

Sve ovo vi|ano je i analiziranobezbroj puta. Svetski prvak je ve}izgubio prednost prvog poteza i sa-da poku{ava da zao{tri poziciju.Zna se da je naru{avawe ravnote-

R E [ E W E I Z P R O [ L O G B R O J A -

V O D O R A V N O : s i t a ,

P i o n i r s k i p a r k , b i d o n -

v i l , a m o , v m o t o r i , i n e r t a n , c r e v a , a l a m a n , o d a b i r , m i o n , n a r u { i t i , S i l a m ,

m i r n o s t ,

E v e , k c , k a r a m a n k a , p i s t e , b o a ,

b a n , T i r o l , @

a k V i l n e v , U L ,

b e s , r e -

z e r v a , t o l i k , ` i t a r i c a ,

A n t a , n e g o d e , i z o l i r , t a k s a , S

i r a k o v , R a d o j k a , l u k , t e -

r a r o s a ,

M i h a e l [ u m a h e r , { e s t .

è {tetno po onoga ko to ~ini, pa jetako bilo i sada. Mirnije je i si-gurnije bilo 25.Sd4.

25...Se4 26.Ld4 Sd4 27.Td4 Sg5 28.Se5

Beli: Kg1, Da2, Td4, Te1, Sb3, Se5,a3, b4, f2, g2, h3 Crni: Kg8, Dd8, Tc8, Te8, Lf8, Sg5,a6, b5, f7, g7, h6Za prose~nog igra~a ovo je jedna-

ka pozicija, ali crni nalazi opa-

san potez:28…Sh3! Beli je bio prinu|en da prihvati

`rtvu.29.gh3 Dg5 30.Kh2 Df5! 31.Tde4

Te5 32.Te5 Ld6 33.Sc5 Le5 34.Kg2 Tc6 35.Db3 Tg6 36.Kf1 Lg3 0:1

PROBLEMO. Vircburg

1932.

Beli: Kb3, Da7, Td2, Lf1Crni: Kc6, d6

Mat u 2 poteza.

Te2! Na 1…Kb5 2. Tc2 mat.

Na 1…Kd5 2. Lg2 mat.Na 1…d5 2. Te6 mat.

ZANIMQIVOSTI

NAJBIBLIOTEKANajbogatiju biblioteku {a-

hovskih kwiga ima nema~ki ve-lemajstor Lotar [mit, ro|en1928. godine. U wegovom poseduse nalazi preko 20 000 kwiga.

Me|utim, Xon Vajt iz Klivlen-da ima preko 100.000 {ahovskihkwiga, ra~unaju}i i ~asopise.

CUGERA[IAustralijski velemajstor

Volter Braun osnovao je Svet-sku brzopoteznu {ahovsku aso-cijaciju ( VBCA ).

BOGATA LITERATURAU Rusiji i biv{em Sovjetskom

Savezu je od 1775. do 1966. go-dine objavqeno 1108 {tampa-nih izdawa na temu {aha. O to-me je objavqena posebna publi-kacija istori~ara N. I. Saha-

rova.OBJAVIO STO KWIGA

Amerikanac Rajnfeld(1910–1964), {ahovski prvakWujorka, napisao 100 kwigakwiga iz oblasti {aha.

7/23/2019 032 Odbrana


OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 h 30 cm 30.000,001/1 druga i tre}a kori~na strana 22 h 30 cm 28.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa) 19,8 h 26 cm 26.000,00

1/1 ostale unutra{we strane 19,8 h 26 cm 21.000,00

1/2 unutra{we strane 19,8 h13 cm ili 9,5 h 26 cm 12.000,00

1/4 unutra{we strane 9,5 h13 cm 7.000,00

1 cm /stubac unutra{we strane 1h 6,3 cm 300,00

1 cm/2 stupca unutra{we strane 1 h 13 cm 600,00

1 cm/3 stupca unutra{we strane 1 h 19,8 cm 900,00

poslovni mali oglas (do 20 re~i) 300,00

mali oglas za zamenu stana (do 20 re~i) 150,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Pla}awe se vr{i unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobrava se popust 5-15 %,{to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to :

- za 3-5 oglasa – 5 %- za 6-8 oglasa – 10 %- za 9 i vi{e oglasa – 15 %- cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazinane}e biti objavqeni.

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe7 dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam pripremare{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF.

Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD, a moè se i poslatina E-mail adresu [email protected].

M a g a z i n ” O d b r a n a ”

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Tel.: 3241-026, Faks : 3241-363

E-mail: [email protected]@iro-ra~un : 840-49849-58

C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A

”Odbrana”

Marketing

7/23/2019 032 Odbrana


NARUXBENICA

NC ”Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd tel. 011/3201-765, 3241-026

@iro-ra~un 840- 49849 - 58

Ovim naru~ujem...........................primeraka zidnog kalendaraza 2007. godinu, po ceni od 250,00 dinara.

Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresuNC ”Odbrana”.

Kalendari se mogu preuzeti u NC ”Odbrana”.Ukoliko se dostavqa po{tom, za svaki paket obavezna je doplata

100 dinara za po{tarinu.Pravna lica pla}aju po profakturi. Kalendari se isporu~uju

nakon uplate.

Kupac.............................................................................................................(ime, o~evo ime i prezime ili naziv ustanove)

ZIDNI KALENDAR

Documents

032 Odbrana