Kognitivna obrada morfološki složenih reči

Kostić, A. (2006). Kognitivna psihologija, str. 279 – 290

Šta je to morfologija?

Disciplina koja postoji u raznim naukama i bavi se izučavanjem oblika u prirodi

Morfologija kao disciplina lingvistike

Morfologija kao disciplina lingvistike/2

Morfologija – disciplina (psiho)lingvistike Predmet: oblici reči, građenje reči, vrste reči Cilj morfologije: - Identifikovati elemente od kojih se sastoje reči- Odrediti funkciju tih elemenata- Formulisati morfološka pravila – skup pravila

kojima je određeno građenje oblika pojedinih reči

Cilj psiholingvistike:

- otkriti način na koji su repezentovane morfološki složene reči

- otkriti način na koji se one obrađuju

Šta su morfološki složene reči?

Morfem – najmanja značenjska jedinica u jeziku, osnovna jedinica morfološke analize

Morfološki složene reči – sačinjene iz više morfema

Dajte primere!

Miš-o-lov-ka; ne-mir; lopt-om; po-žuri-te

Elementi morfološki složenih reči

Elementi morfološki složenih reči

Elementi morfološki složenih reči

Elementi morfološki složenih reči

Elementi morfološki složenih reči

Elementi morfološki složenih reči

Elementi morfološki složenih reči

Elementi morfološki složenih reči

Mini vežba:

U datom tekstu, pronađite morfološki složene reči i izdvojte osnove i afikse

Vreme za rad: 5 minuta

“Nisam htela da mi zakrčuje moj novi nezavisni život svojim starim odbačenim stvarima. Biću ja dobro, govorila sam sebi, preboleću. Upoznaću nekog.”

Modeli obrade morfološki složenih reči

Kako su reprezentovane morfološki složene reči?

Kako se odvija kognitivna obrada morfološki složenih reči?

Model integralnih leksičkih jedinica Manelis i Terp, (70-te godine XX veka) Reči sa afiksima su uskladištene kao

integralne memorijske jedinice Vreme obrade je u funkciji frekvencije oblika

reči. - Po prostornoj metafori: frekventniji oblici

“bliže ulazu” = kraće vreme pretrage- Model aktivacije: frekventniji oblici – viši

početni nivo aktivacije, niži prag pobuđivanja

Model integralnih leksičkih jedinica

Model integralnih leksičkih jedinica U prilog joj govore nalazi: - Jednako vreme obrade reči sa infleksionim

sufiksom i reči sa pseudosufiksom, ukoliko su ujednačene po frekvenciji

SLEPIH – pridev sa sufiksom “ih”

DISTIH – imenica (bez afiksa)

Model integralnih leksičkih jedinica Zaključak prethodnog nalaza: prisustvo

infleksionog sufiksa ne zahteva posebnu obradu

Prethodni nalaz na rečima sa infleksionim sufiksima, ovaj model zatim generalizuje na sve morfološki složene reči

Zaključuje da se obrada reči sa afiksima svodi na leksičku pretragu i da morfološke karakteristike reči nemaju status kognitivne relevantnosti

Teškoće modela integralnih leksičkih jedinica- Pošto afiks nema status posebne mentalne

reprezentacije, model ne može da objasni generisanje oblika novih reči:

- “Glokava kuzdra šteko kudlanuvši bokra, kudarči bokrića”

- “Opulaj mi jednu zatranjenu kuzdru da oruljam sa hlemom, dok se ne ishibam!”

Teškoće modela integralnih leksičkih jedinica Postoje razlike u vremenu odbacivanja

pseudoreči, u zavisnosti od statusa osnove i afiksa

Model dekompozicije Taft i Forster, 70-ih god Morfološki složene reči rastavljaju se na

osnovu i afiks. Sledi pretraga u zasebnim delovima leksikona u

kojima su uskladištene osnove i afiksi Vreme pretrage osnove i afiksa je u funkciji

njihove frekvencije pojavljivanja Ukoliko neki od sastavnih delova nije pronađen,

niz se odbacuje kao pseudoreč Ako su osnova i afiks pronađeni, obavlja se

naknadna provera valjanosti njihove kombinacije (postleksička evaluacija)

Model dekompozicije

Model dekompozicije – nalazi koji idu u prilog Nalazi koji predstavljaju teškoću za model

integralnih leksičkih jedinica Istraživanja u kojima je kontrolisana

frekvencija osnove, a varirana frekvencija sufiksa

Model dekompozicije – nalazi koji idu u prilog Istraživanja u kojima je kontrolisana

frekvencija sufiksa, a varirana frekvencija osnove

Teškoće modela dekompozicije

Model ne može da objasni sve nalaze dobijene u jezicima sa razvijenom inflektivnom morfologijom (npr. srpski jezik)

U ovim istraživanjima (Kostić), nalazi ne ukazuju na to da se pri obradi reči sa infleksionim sufiksom niz razdvaja na osnovu i afiks

Hibridni model – model dvostrukog puta Nalazi o dekomponovanju nestabilni u slučaju

visokofrekventnih reči Bajen, Dikstra i Šrojder: model dvostrukog

puta Istovremena aktivacija dva procesa obrade: - Nivo cele reči (visokofrekventne reči –

dekomponovanje je neekonomično, reprezentovanje u integralnom obliku)

- Nivo konstituenata (niskofrekventne reči – razlaganje na osnovu i afiks)

Uticaj konteksta na obradu morfološki složenih reči

Gramatičko primovanje – uticaj gramatičkog konteksta na obradu reči

- Efekat facilitacije – gramatički kongruentan kontekst- Efekat inhibicije – gramatički nekongruentan kontekst

Gramatička kongruentnost – slaganje po gramatičkom kriterijumu