10/9/2011

1

Farmakopejska ispitivanja

Farmaceutske supstance

Corpora ad usum pharmaceuticum

Farmaceutske supstance - organske ili neorganske supstance koje se kao aktivne farmaceutske supstance ili ekscipijensi koriste u proizvodnji humanih i veterinarskih lekova.

Mogu biti prirodnog porekla, dobijene polusintezom ili totalnom sintezom.

Ova definicija se ne odnosi na biljne lekove i ekstrakte.

2

10/9/2011

2

Svaka farmceutska supstanca, bilo da je aktivna ili ekscipijens, pre nego to se iskoristi za izradu gotovog proizvoda mora biti ispitana prema zahtevima definisanim u odgovarajudoj monografiji tj. prema propisu farmakopeje u kojoj je oficinalna.

Razlog Farmaceutski oblici su ponekad veoma sloene formulacije sastavljene od jedne ili vie aktivnih supstanci i vedeg broja ekscipijenasa.

Kako bi se obezbedilo da gotov proizvod bude odgovarajudeg kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti, kvalitet polaznih supstanci mora biti potvren odgovarajudim ispitivanjima propisanim u farmakopeji.

Ukoliko supstanca nije oficinalna ispitivanja se izvode prema specifikaciji proizvoaa.

3

4

1. Naslov 2. Relativne atomske i molekulske mase 3. Definicija 4. Osobine 5. Rastvorljivost 6. Identifikacija 7. Ispitivanja 8. Odreivanje sadraja 9. uvanje 10. Oznaavanje 11. Upozorenja 12. Neistode

Monografije Ph. Eur.

10/9/2011

3

Kao naziv hemijske supstance koristi se meunarodno nezatideno ime preporueno od Svetske zdravstvene organizacije (WHO).

1. Naslov

2. Relativne atomske i molekulske mase

Hemijska struktura opisana je molekulskim i strukturnim formulama.

5

3. Definicija

Ime farmaceutske supstance prema IUPACu.

Propisani interval za sadraj ispitivane supstance.

Enantiomer sa naznaenom apsolutnom konfiguracijom R/S na asimetrinim centrima ili racemat.

Za monografije supstanci koje su hidrati daje se stepen hidratacije.

6

10/9/2011

4

izgled (boja i fiziki oblik),

miris,

rastvorljivost,

stabilnost (odnosno nestabilnost) na vazduhu, svetlu i vlazi,

higroskopnost,

kristalnost (kristalan ili amorfan karakter) i

polimorfizam (razliiti kristalni oblici).

4. Osobine

7

Ispitivanje pri temperaturama od 15 C i 25 C.

Izraz Priblina zapremina rastvaraa u mL po 1 g supstance

Vrlo lako rastvorljiv Lako rastvorljiv Rastvorljiv Umereno rastvorljiv Teko rastvorljiv Vrlo teko rastvorljiv Gotovo nerastvorljiv

manje od od od od od od vie od

1 1 do 10 10 do 30 30 do 100 100 do 1000 1000 do 10000 10000

5. Rastvorljivost

8

10/9/2011

5

Prvi korak u farmakopejskoj kontroli kvaliteta aktivnih farmaceutskih suspstanci i ekscipijenasa.

Odreenim stepenom sigurnosti se potvruje da ispitivana farmaceutska supstanca odgovara deklarisanom opisu.

U monografijama Ph. Eur. postoji podela na prva identifikacija i druga identifikacija.

Prva identifikacija: 1. IR spektar 2. karakteristine hemijske reakcije i/ili 3. fizike konstante

Druga identifikacija: 1. specifine ili selektivne hemijske reakcije 2. TLC, UV VIS spektrofotometrija 3. karakteristine fizike konstante

6. Identifikacija

9

Identifikacija na osnovu karakteristine temperature topljenja.

Procena istode

Prisutne neistode mogu da:

Sniavaju Tt ispitivane supstance.

ire interval u kome se supstanca topi.

Karakteristine fizike konstante Temperatura topljenja

Znaajna za identifikaciju i procenu istode aktivne farmaceutske supstance.

10

10/9/2011

6

11

Farmaceutska supstanca Temperatura topljenja ( C)

Od Do

Acetilsalicilna kiselina (2.2.14) 156 161

Atropin (2.2.14) 115 119

Kofein monohidrat (2.2.14) 234 239

Cera carnauba (2.2.15) 80 88

Adeps solidus (2.2.15) 30 45

Parafin, vrsti (2.2.16) 50 61

Sulfinpirazon (2.2.16) 131 135

Prema propisu Ph. Eur. 6 oficinalne metode su: 1. Metoda zatvorene kapilare (2.2.14) Za najvedi broj oficinalnih supstanci (kristalne i

amorfne). Kalibracija sa referentnim supstancama. 2. Metoda otvorene kapilare (2.2.15) Za voskove, masti, makrogole i sl. 3. Metoda trenutnog topljenja (2.2.16) Jedine dve supstance prema Ph. Eur. 6

parafin, vrsti i sulfinpirazon. Kalibracija sa referentnim supstancama.

12

10/9/2011

7

1. Metoda zatvorene kapilare (2.2.14)

Tt je temperatura na kojoj i poslednja estica kompaktnog sloja vrste supstance u zatvorenoj kapilari pree u teno stanje.

Ureaj za odreivanje temperature topljenja u kupatilu sa tenodu.

Aparat se sastoji od:

staklenog balona - kupatilo koja se puni vodom, tenim parafinom ili silikonskim uljem (ime se kupatilo puni zavisi od Tt ispitivane supstance),

mealice - tenost za zagrevanje mora da se mea kako bi temperatura bila ista u svim delovima kupatila,

termometra iji je opseg merenja 100 C, a preciznost merenja 0,5 C, uranja se u tenost do tano definisane visine,

staklene cevice zatvorene na jednom kraju.

13

A. stakleni balon - kupatilo

D. glavni termometar

E. pomodni termometar

G. staklena cevica (100 mm 1 mm)

Tenosti za zagrevanje:

do 100 C - voda

do 200 C H2SO4 + HNO3

do 250 C teni parafin

do 300 C - H2SO4 + K2SO4

14

10/9/2011

8

metalni blok za grejanje

lampa

okular

kapilara

termometar

Ureaj za odreivanje temperature topljenja sa metalnim blokom.

Modifikacija farmakopejskog ureaja - kupatila sa tenodu.

15

2. Metoda otvorene kapilare (2.2.15)

voskovi se moraju otopiti,

nakon unoenja uzorka kapilara se dri na propisanoj temperaturi odreeno vreme (npr. 2 - 8 C 2 h),

termometar (preciznost merenja 0,5 C) povee se sa kapilarom tako da ivin rezervoar bude u nivou sa ispitivanom supstancom,

termometar i kapilara ubaciju se u kupatilo (udaljeno od dna 1 cm),

kupatilo se napuni vodom i zagreva brzinom od 1 C min-1,

Tt - temperatura pri kojoj nivo tenosti u kapilari poinje da raste.

16

10/9/2011

9

Aparat se sastoji od:

metalnog bloka napravljenog od materijala koji je dobar provodnik toplote (npr. mesing) i otporan je na supstance koje se ispituju,

blok se zagreva elektrinim grejaem ili grejaem na gas - kontrola temperature veoma precizna,

na bloku se nalazi cilindrini otvor u koji se smeta ivin termometar,

topljenje supstance posmatra se pod mikroskopom.

3. Metoda trenutnog topljenja (2.2.16)

17

OH

OCH3

C

H

O

NHCOCH3

NHCOCH3

OC2H5

NHCOC6H5

Referentne supstance za temperaturu topljenja:

N

N

O

O

H3C

CH3

N

N CH3 C

C

O

O

OHHO

H2N C NH

NH

C N

Vanilin 83 C

Acetanilid 116 C

Fenacetin 136 C

Benzanilin 165 C

Kofein 237 C

Diciandiamin 210 C

Fenolftalein 263 C

NH2

SO2NH

N

Sulfapiridin 193 C

18

10/9/2011

10

Referentne supstance za temperaturu topljenja:

Primenjuju se za kalibraciju (proveru preciznosti) metoda za odreivanje Tt.

Za pripremu eutektike smee

Eutektika smea predstavlja fiziku smeu dve supstance, pri emu se one

udruuju u jedan kristal, a da pri tome meusobno hemijski ne reaguju.

Nastali kristal ima niu Tt od obe supstance koje ine smeu.

Eutektike smee pripremaju se:

1. ako je Tt ispitivane supstance via od 250 C,

2. ako je interval topljenja razvuen,

3. ako se supstanca razgrauje pre nego to se otopi,

4. ako supstanca ne prelazi odmah iz vrstog u teno stanje,

5. ako dve supstance imaju bliske Tt (npr. sulfonamidi).

19

Bezimena veliina. Meri se na 20 5 C proputanjem D-linije natrijumovog spektra (589,3 nm) i oznaava se sa . Refraktometrima se odreuje granini ugao. Za kalibraciju se koriste referentne tenosti.

20

Dn

Indeks refrakcije

Znaajna fizika konstanta koja se odreuje kod svih tenih farmaceutskih supstanci.

Za identifikaciju i procenu istode.

20

10/9/2011

11

21

Farmaceutska supstanca

Indeks refrakcije

Od Do

Carvi aetheroleum 1,484 1,490

Dibutil ftalat 1,490 1,495

Dimetilsulfoksid 1,478 1,479

Izopropilpalmitat 1,436 1,440

Ugao optike rotacije ( ) meri se polarimetrom.

Specifina optika rotacija ( ) se izraunava.

Specifina optika rotacija rastvorene supstance uvek se izraava u odnosu na dati rastvara i koncentraciju.

20D

Specifina optika rotacija

Karakteristika hiralnih supstanci.

Za identifikaciju i za procenu "optike istode".

20D se izraunava iz slededih izraza: Za tenosti: Za vrste:

20

20

lD

lcD

10020

22

10/9/2011

12

23

Farmaceutska supstanca

Specifina optika rotacija ( ) Komentar

Od Do

Ergometrin maleat + 50 +56 Za 1,0 % m/V rastvor u vodi

Etambutol hidrohlorid

+6 +6,6 Za 1,0 % m/V rastvor u vodi

Noskapin -196 -201 Za 4 % m/V rastvor u CHCl3

Estradiol benzoat +57 +63 Za 1,0 % m/V rastvor u dioksan

Morfin hidrohlorid -112 -115 Odreuje se sa osuenom supstancom za 2,0 % m/V rastvor u vodi

Fenilefrin hidrohlorid -42 -47,5 Za 2,0 % m/V rastvor u vodi

Viskozitet

Tene farmaceutske supstance i pravi rastvori su njutnovski sistemi. Za njih u podruju laminarnog kretanja vai Njutnov zakon viskoznosti.

Koloidni rastvori i suspenzije su ne-njutnovski sistemi. Kod ovih sistema se pri razmatranju viskoznih osobina ne koristi brzina proticanja nego brzina smicanja.

Ph. Eur. 6 kao oficinalne propisuje Metodu kapilarnog viskozimetra

(2.2.9) za njutnovske sisteme izopropil-miristat izopropil-palmitat parafin, laki teni parafin, teni

24

10/9/2011

13

Metodu rotacionog viskozimetra (2.2.10) za ne-njutnovske sisteme ksantan gum karmeloza-natrijum karbomeri hitosan hidrohlorid hidroksietilceluloza

25

a) provera izgleda rastvora supstance (obojenost, bistrina ili zamudenje)

b) aciditet/alkalitet rastvora ili merenje pH vrednosti

c) odreivanje specifine optike rotacije

d) ispitivanje graninih vrednosti oneidenja anjonima, katjonima ili tekim metalima

e) ispitivanje dozvoljenih graninih vrednosti, kao i kvantitativna analiza srodnih supstanci

f) odreivanje rezidualnih rastvaraa

g) odreivanje sadraja vode

h) gravimetrijska ispitivanja (gubitak suenjem ili sulfatni ostatak)

7. Ispitivanja

Ispitivanjem stepena istode treba da se utvrdi eventualno prisustvo oneidenja koja mogu nastati u procesu proizvodnje ili uvanjem farmaceutskih supstanci tokom roka upotrebe.

26

10/9/2011

14

Kada se u monografiji navodi da je supstanca u odreenoj koncentraciji rastvorna u odreenom rastvarau, dobijeni rastvor mora biti bistar ili u odreenom stepenu opalescentan.

Rastvor (ispitivana tenost) se smatra bistrim ukoliko je njegova bistrina ista kao bistrina vode ili rastvaraa koji je koriden pri ispitivanju ili ukoliko opalescencija tenosti nije intenzivnija od opalescencije referentne sustenzije I (priprema data u Tabeli 2.2.1. 1.)

a) Bistrina i stepen opalescensije

27

Ispitivana tenost poredi se sa vodom ili rastvaraem ili referentnim rastvorom.

Metoda I boje se uporeuju i posmatraju pri difuznoj dnevnoj svetlosti, horizontalno prema beloj pozadini.

Metoda II boje se uporeuju i posmatraju pridifuznoj dnevnoj svetlosti, vertikalno prema beloj pozadini. Ova metoda se ede primenjuje.

Od standardnih rastvora pripremaju

se referentni rastvori i to:

1. B1 B9

2. BY1 BY7

3. Y1 Y7

4. GY1 GY7

5. R1 R7

Stepen obojenosti tenosti

Standardni rastvori:

1. B (sme)

2. BY (smeeut)

3. Y (ut)

4. GY (zelenkastout)

5. R (crven)

28

10/9/2011

15

Aciditet/alkalitet se ispituje kako bi se potvrdilo da je supstanca adekvatno preidena.

Kiselost i baznost aktivnih i pomodnih farmaceutskih supstanci odreuju se potenciometrijskim merenjem pH vrednosti.

Kiselost/baznost moe da potie od neistoda poreklom iz postupka proizvodnje ili neistoda nastalih procesom degradacije, spontano ili usled neodgovarajudeg uvanja.

b) Aciditet/alkalitet rastvora ili merenje pH vrednosti

29

d) Ispitivanje graninih vrednosti oneienja

Primenjuju se kvantitativni ili semi-kvantitativni testovi.

Potvruje se prisustvo/odsustvo malih koliina neistoda.

Testovi moraju biti specifini i dovoljno osetljivi kako bi se dobili pouzdani rezultati, jer de neistode prisutne u malim koliinama davati i odgovarajudu slabo vidljivu reakciju, mali odgovor i sl.

30

10/9/2011

16

Dozvoljena granina vrednost za nerastvorne materije

npr. u bornoj kiselini se ispituje odsustvo u alkoholu nerastvornih materija (metalni borati i druge nerastvorne neistode)

Dozvoljena granina vrednost za rastvorne materije

npr. u barijum-sulfatu se ispituje odsustvo u vodi rastvornih barijumovih soli koje su veoma toksine

Dozvoljena granina vrednost za gubitak arenjem

npr. kod veoma stabilnih farmaceutskih supstanci koje mogu da sadre termolabine neistode (barijum-sulfat, cink oksid, talk)

31

Dozvoljena granina vrednost za arsen i gvoe

Fizioloki tetni, kumulativni otrovi!

Farmakopeja propisuje limit testove (kvantitativni testovi).

Farmakopeja definie dozvoljene granice, koje predstavljaju granicu toleracije za ove metale.

Limit test za arsen

Testom treba da se potvrdi da je ukupni sadraj arsena(III) i arsena(V) u ispitivanoj supstanci ispod definisanog dozvoljenog limita. Ph Eur. 6 propisuje Metodu A i B.

32

10/9/2011

17

Metoda A

Arsen(III) se prevodi u arsenvodonik dejstvom nascentnog vodonika koji nastaje ex tempore u rastvoru. Vodonik nastaje iz cinka i hloridne kiseline.

Ukoliko je prisutan arsen(V) dodatkom jodida (KJ) redukuje se do arsena(III), a zatim prevodi u arsenovodonik. Stano-hlorid se takoe dodaje zato to olakava stvaranje arsenovodonika.

33

Reakciju ometaju nitratna kiselina, hloridi, bromidi, jod, jedinjenja koja stvaraju vodonik sulfid tako da nikako ne smeju biti prisutni. Takoe, nepoeljno je i prisustvo ive, platine, srebra, paladijuma, nikla, kobalta, bakra, kao i njihovih soli.

Tokom reakcije mogu nastati vodonik sulfid, koji mora da se ukloni jer ometa test dajudi sa iva(II)-bromidom tamno-zelenu boju. Uklanja se sa olovo-acetatom.

Arsenovodonik pri prolasku kroz hartiju natopljenu rastvorom iva(II)-bromidom daje mrlju ute boje iji intenzitet se uporeuje sa intenzitetom mrlje koja nastaje sa poredbenim rastvorom. Predpostavlja se da reakcija tee prema sledecoj sekvenci:

34

10/9/2011

18

Metoda B

Arsen(III) se direktno se prevodi u arsen(III)-hlorid, a arsen(V) nakon redukcije sa jodidom (KJ). Nastali arsen(III)-hlorid se zatim hipofosfornom kiselinom redukuje do amorfnog koloidnog arsena.

Boja ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja arsena, poredi se sa bojom poredbenog rastvora koji sadri definisanu koncentraciju arsena(III).

35

Limit test za gvoe

Testom treba da se potvrdi da je ukupni sadraj gvoa(II) i gvoa(III) u ispitivanoj supstanci ispod definisanog dozvoljenog limita. Gvoe kao oneidenje moe da potie od polaznih sirovina ili od proizvodne opreme.

Test se izvodi u Neslerovom cilindru.

U rastvoru puferovanom sa amonijum-citratom gvoe(II) da tioglikolnom kiselinom gradi kompleks koji nakon 5 minuta stajanja postaje ljubiaste boje.

Tioglikolna kiselina redukuje eventualno prisutno gvoe(III) u gvoe(II).

36

10/9/2011

19

Gvoe(II) sa tioglikolnom kiselinom gradi kompleks koji je bezbojan ili skoro bezbojan. Stajanjem (5 min.) dolazi do oksidacije i nastaje kompleks ljubiaste boje. Boja ispitivanog rastvora poredi se sa bojom odgovarajudeg poredbenog rastvora.

bezbojni kompleks ljubiasto obojeni kompleks

37

Dozvoljena granina vrednost za anjonske neistode

Testovi se izvode u Neslerovom cilindru.

Limit test za hloride

Netoksini i hemijski inertni.

Prisutni u polaznim sirovinama i reagensima za sintezu farmaceutskih supstanci. Prisustvo hlorida preko dozvoljene granice ukazuje na neadekvatno preidavanje supstance.

Zasniva se na precipitaciji hlorida sa srebro-nitratom u prisustvu razblaene nitratne kiseline. Opalescencija ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja srebro-hlorida, poredi se sa opalescencijom poredbenog rastvora koji sadri definisanu koncentraciju hlorida.

Razblaena nitratna kiselina povedava selektivnost reakcije i pojaava opalescenciju.

38

10/9/2011

20

Limit test za sulfate

Sulfatna kiselina, kao najjevtinija jaka mineralna kiselina, najede se koristi za sintezu i preidavanje farmaceutskih supstanci. Prisustvo sulfata preko dozvoljene granice ukazuje na neadekvatno preidavanje.

Test se zasniva se na precipitaciji sulfata sa barijum-hloridom u prisustvu razblaene sirdetne kiseline.

Pod ovim uslovima karbonati, sulfiti i fosfati ne formiraju precipitate sa barijum(II) jonima.

Opalescencija ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja barijum-sulfata, poredi se sa opalescencijom poredbenog rastvora koji sadri definisanu koncentraciju sulfata.

39

Limit test za nitrate

Nitrati se u farmaceutskim supstancama mogu nadi kao neistode zaostale iz procesa sinteze.

Primer su jedinjenja bizmuta za ije se dobijanje koristi bizmut-nitrat.

Test se zasniva na reakciji oksidacije indigotin-karmin boje u prisustvu, ak i veoma malih koliina, nitrata. Pri tome dolazi do obezbojavanja. Reakcija se izvodi u prisustvu koncentrovane sulfatne kiseline i uz zagrevanje.

bezbojan oblik plavo obojeni oblik

40

10/9/2011

21

Limit test za fosfate U prvom koraku fosfati sa amonijum-molibdatom grade amonijum-fosfomolibdat ute boje.

U slededem koraku dodaje se stano-hlorid koji de redukovati uti amonijum-molibdat do supstance koja se zove molibdensko plavo. Tana struktura ove amorfne supstance koja se sastoji od amonijum jona, fosfata i molibdata nije poznata.

Stano-hlorid se pokazao kao najpogodniji za redukciju, jer omogudava da se reakcija odigra veoma brzo i na sobnoj temperaturi.

41

Dozvoljena granina vrednost za teke metale

Ph. Eur. 6 kao limit test za teke metale (olovo, bakar, srebro, iva, kadmijum, bizmut, rutenijum, zlato, platina, paladijum, vanadijum, arsen, antimon, kalaj i molibden) propisuje reakciju sa tiacetamidom.

Tiacetamid hidrolizuje gradedi vodonik-sulfid koji sa tekim metalima gradi koloidni precipitat braon boje (sulfidi tekih metala).

42

10/9/2011

22

Poredbeni rastvor sadri odreenu koncentraciju olova. Dodatkom tioacetamida u ispitivani i poredbeni rastvor nastaje braon boja koja ne sme biti intenzivnija u ispitivanom rastvoru.

Ph. Eur. 6 propisuje Metodu A, B, C, D, E i F.

Metode A, B, C i D razlikuju se samo po nainu pripreme uzorka, E je za farmaceutske supstance kod kojih je limit za teke metale ispod 5 ppm, a F za pripremu uzorka propisuje drugaiji nain (wet digestion) ime se zaobilazi arenje predvieno sa C i D.

43

Test se izvodi u prisustvu sirdetne kiseline, jer su oksalati barijuma i svih ostalih katjona rastvorni u ovoj kiselini. Na taj nain se obezbeuje da reakcija bude selektivna.

Dozvoljena granina vrednost za katjone

Prema propisu Ph. Eur. 6 ispituju se kalcijum, magnezijum, kalijim i amonijum jon.

Limit test za kalcijum Zasniva se na precipitaciji kalcijuma sa amonijum-oksalatom u prisustvu razblaene sirdetne kiseline. Opalescencija ispitivanog rastvora, nastala zbog formiranja kalcijum-oksalata, poredi se sa opalescencijom propisanog poredbenog rastvora.

44

10/9/2011

23

Limit test za amonijum jon

Nije toksian i ispituje se samo zbog potvrde kvaliteta farmaceutske supstance.

Metoda A

Farmakopeja propisuje reagens koji je modifikacija Neslerovog reagensa.

U prisustvu kalijum tetrajodomerkurata(II) K2[HgI4] amonijum jon gradi koloidni precipitat ute boje.

Sa povedanjem koncentracije amonijum jona boja precipitata postaje crveno-braon.

Mora se uzeti u obzir da se boja sporo razvija i zato se pri izvoenju testa mora saekati 5 minuta pre provere obojenosti ispitivanog i poredbenog rastvora.

45

Usled zagrevanja osloboeni amonijak isparava i dolazi u kontakt sa srebro-manganskim papirom. Javlja se siva boja zbog odigravanja sledede reakcije:

Metoda B

Primenjuje se za ispitivanje prisustva amonijum jona samo kod aminokiselina.

Dodaje se voda i magnezijum-oksid koji dovode do oslobaanja amonijaka.

Kao baza umerene jaine magnezijum-oksid ne moe da oslobaa amonijak iz amonijum soli, ne dovodi do hidrolize amida i drugih organskih jedinjenja sa azotom.

46

10/9/2011

24

za ispitivanje isparljivih neistoda u farmaceutskim supstancama,

odreivanje rezidualnih rastvaraa u farmaceutskim supstancama i farmaceutskim oblicima (npr. etanola, izopropanola, itd),

isparljivih monomera u plastinoj ambalai (npr. vinilhlorida i etilenoksida).

Primenjuje se gasna hromatografija.

f) Odreivanje rezidualnih rastvaraa i isparljivih neistoa

47

Osnovne karakteristike GC sistema:

Injektuje se runo ili autosamplerom, ali uvek preko odgovarajudeg gumenog septuma.

Uzorak se prevodi u gasovito stanje zagrevanjem sistema za injektovanje.

Kolone su kapilarne zidova neobloenih ili obloenih odgovarajudom stacionarnom fazom.

Gas nosa (nosi uzorak kroz kolonu) najede je azot ili helijum.

Kolona je smetena unutar grejaa koji je moe zagrejati od 25 C do 400 C.

Kao detektor najede se koristi plameno-jonizujudi detektor (eng. flame ionisation detector - FID)

48

10/9/2011

25

Za odreivanje rezidualnih rastvaraa primenjuju se slededi uslovi:

gas nosa: azot ili helijum,

kapilarna kolona sa unutranjim zidom obloenim polarnom stacionarnom fazom,

statiko head-space injektovanje,

plameno-jonizujudi detektor.

49

50

10/9/2011

26

Odreivanje isparljivih neistoda u farmaceutskim supstancama

Dimetilanilin neistoda iz postupka sinteze bupivakaina, ali i degradacioni proizvod nastao usled hidrolize.

Potencijalno genotoksina neistoda.

51

g) Odreivanje sadraja vode

Voda se kod mnogih farmaceutskih supstanci smatra oneidenjem zato to moe znaajno ugroziti stabilnost farmaceutske supstance, a i gotovog proizvoda.

U zavisnosti od osobina same farmaceutske supstance voda moe biti prisutna kao:

slobodna kod vrstih supstanci

emulgovana ili rastvorena kod tenih.

Jedina metoda kojom se mogu odreivanje sva tri oblika je semikvantitativno odreivanje Karl-Fier titracijom.

52

10/9/2011

27

Gubitak suenjem

Osobine supstance uslovljavaju temperaturu, vreme trajanja, ispitivanje pod atmosferskim pritiskom ili u vakuumu

Izraava se u teinskim procentima (m/m) kao gubitak mase.

Ph. Eur. propisuje odreivanje:

u eksikatoru suenje iznad fosfor(V)-oksida pod atmosferskim pritiskom na sobnoj temperaturi

u vakuumu suenje iznad fosfor(V)-oksida pod pritiskom od 1,5 2,5 kPa na sobnoj temperaturi

u vakuumu na temperaturi propisanoj u monografiji - suenje iznad fosfor(V)-oksida pod pritiskom od 1,5 2,5 kPa na propisanoj temperaturi

u sunici na temperaturi propisanoj u monografiji

u visokom vakuumu - suenje iznad fosfor(V)-oksida pod pritiskom

koji ne prelazi 0,1 kPa i na temperaturi propisanoj u monografiji

h) Gravimetrijska ispitivanja

53

Testom se ispituje prisustvo neorganskih katjona koji grade neisparljive sulfate.

Uglavnom su to to alkalni i zemno-alkalni metali. Zaostaju kao neistode od upotrebe neorganskih supstanci i reagenasa koridenih u sintezi ispitivane farmaceutske supstance.

Ukoliko je vrednost ovog parametra preko dozvoljene granice ukazuje na neadekvatno preidavanje.

Test se izvodi u porcelanskom, platinskom ili kvarcnom tiglu.

Sulfatni ostatak sulfatni pepeo

54

10/9/2011

28

Ne mora se koristiti samo kao limit test.

U nekim monografijama propisan je za odreivanje sadraja, npr. natrijuma:

karmeloza-natrijum sulfatni pepeo 20 % do 33,3 % odreeno za 1 g; sadraj natrijuma je 6,5 % do 10,8 %

heparin-kalcijum

sulfatni pepeo 32 % do 40 % odreeno za 0,2 g

kroskarmeloza-kalcijum

sulfatni pepeo 10 % do 20 % odreeno za 1 g

55

Farmaceutske supstance nikada nisu potpuno iste i sadre ogranieni udeo oneidenja. Sadraj ispitivane supstance mora se nalaziti u granicama koje propisuje monografija.

Propisani interval za sadraj ispitivane supstance nalazi se u delu monografije Definicije.

8. Odreivanje sadraja

56

10/9/2011

29

Metoda Ph. Eur. USP

HPLC 16 % 45 %

GC 2 % 2 %

Titrimetrija 69 % 40 %

UV-VIS spektrofotometrija 9 % 8 %

Mikrobioloko odreivanje 3 % 3 %

Ostale (IR, NMR, polarimetrija, AAA,

polarografija, gravimetrija)

1 % 2 %

57

Nespecifine metode

Titrimetrijske metode najzastupljenije za odreivanje sadraja u Ph. Eur.

Preciznost metode unapreena potenciometrijskim odreivanjem ZTT.

Prednost primene:

ne treba koristiti referentne standarde,

jednostavne i brze za izvoenje.

Nedostaci:

nije selektivna metoda - tanost odreivanja kompromitovana prisutnim srodnim supstancama.

58

10/9/2011

30

Nespecifine metode

UV-VIS spektrofotometrija - direktna i indirektna.

Jednostavne i brze za izvoenje.

Nije selektivna metoda - vedina neistoda ima iste ili sline hromofore kao ispitivana supstanca pa utie na tanost odreivanja.

U Ph. Eur. odreivanje sadraja uglavnom preko specifinog ekstincionog koeficijenta ija se vrednost navodi u monografiji ispitivane supstance.

Ovakav pristup dodatno moe povedati greku odreivanja.

59

Specifine metode

Hromatografske metode - HPLC i GC.

Primena GC ograniena jer je mali broj lako isparljivih supstanci.

HPLC - selektivna, precizna i tana.

Obavezno se moraju sprovoditi testovi provere pogodnosti sistema.

Zato Ph. Eur. propisuje titrimetriju - nespecifinu metodu za odreivanje sadraja najvedeg broja supstanci?

60

10/9/2011

31

OH

C CH

H3C

+ AgNO3

OH

C CAg

H3C

+ HNO3

beli talog

61

62

10/9/2011

32

Specifinost odreivanja

Komisija zaduena za Ph. Eur. smatra da je bolje primenom odgovarajudih metoda za pradenje stabilnosti sprovesti ispitivanje neistoda koje potiu iz postupka sinteze i degradacionih proizvoda (u okviru Ispitivanja date su metode za ispitivanje dozvoljenih graninih vrednosti, kao i kvantitativnu analizu srodnih supstanci), nego u okviru Odreivanja propisivati metodu specifinu za ispitivano jedinjenje. To znai da su svi zahtevi u monografiji definisani tako da se dobije proizvod odgovarajudeg kvaliteta tokom celokupnog roka upotrebe.

Fokus u proceni kvaliteta farmaceutskih supstanci pomeren je sa odreivanja sadraja na ispitivanje neistoda.

Dolo je do intenzivnog razvoja metoda za kvalitativnu i kvantitativnu analizu neistoda.

Metoda izbora je HPLC. 63

(%)(%) DP SS (%)(%) DP SS

SP - pravi sadraj ispitivane supstance

SD - sadraj dobijen odreivanjem (primenjena nespecifina metoda)

SP(%) = 100 % - isparljive neistode (%) -

- ostatak nakon arenja (%) - organskih neistoda (%)

Sve semikvantitativne testove zameniti kvantitativnim.

Primenom date jednaine kompenzovati nedostatke neselektivnih metoda za odreivanje sadraja.

64

10/9/2011

33

Nedostaci predloenog pristupa:

Nisu uzete u obzir neistode koje ne apsorbuju u UV oblasti i neke soli organskih kiselina i baza (npr. amonijum acetat, alkilamonijum soli, itd). Meutim, sadraj ovih neistode mogude je pratiti primenom drugih metoda.

Jo nije prihvaden od strane Komisije za Ph. Eur., a time ni od strane Agencija za lekove.

65

Radi zatite kvaliteta farmaceutskih supstanci navode se uslovi pod kojima se supstanca mora uvati.

Kada se preporuuju posebni uslovi uvanja, ukljuujudi vrstu kontejnera i temperaturne granice, oni su posebno naznaeni u monografiji.

9. uvanje

Hermetiki zatvoreno

Zatideno od vlage

Zatideno od svetlosti 66

10/9/2011

34

Oznaavanje farmaceutskih supstanci i farmaceutskih oblika je predmet nacionalne regulative i meunarodnih dogovora.

U ovom delu monografije navodi se samo ono to je neophodno da se potvrdi kvalitet supstance.

Podaci iz ovog dela monografije mogu se nadi na kontejneru, pakovanju ili sertifikatu koji prati farmaceutsku supstancu.

10. Oznaavanje

Kod metilhidroksipropilceluloze i slinih ekscipijenasa mora se navesti prividni viskozitet.

Ukoliko je potrebno kod nistatina se navodi da je supstanca samo za spoljanju primenu.

Ukoliko je potrebno kod mlene kiseline se navodi da je supstanca pogodna za parenteralnu primenu.

67

Navodi se spisak svih poznatih i potencijalnih neistoda koje se ispituju po propisu datom u delu Ispitivanja - Srodne supstance.

11. Upozorenja

U skladu sa principima dobro kontrolne laboratorijske prakse (DKLP) i zakonskim odredbama.

12. Neistoe

68