XXXI Simpozijum o novim tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom saobraaju PosTel 2013, Beograd, 3. i 4. decembar 2013.

INTEGRATIVNI PLAN REFORME I RAZVOJA KAO VID STRUKTURNE REFORME

POTANSKOG SEKTORA U REPUBLICI SRBIJI

Olja Jovii Javno preduzee PTT saobraaja Srbija

Ne opstaje uvek najjaa, niti najintiligentnija vrsta, ve ona koja je

najspremnija da prihvati promene

Charles Darwin Sadraj: Integrativni plan potanske reforme i razvoja za Srbiju poiva na postojeoj strategiji potanskog sektora koju je usvojila Vlada, kao i na smernicama Svetskog potanskog saveza, u skladu sa metodologijom upravljanja potanskim reformama, kao i na potrebama sektora koje se baziraju na stvarnim potrebama i kulturi zemlje. Za politiku je takoe vano da identifikuje ciljeve i strategije koji e se koristiti u realizaciji dugoronih ciljeva Vlade u potanskom sektoru. Srbija je napravila pomak u reformi i razvoju svog potanskog sektora. to se tie zakona, propisa i nadzora, Srbija napreduje u procesu usklaivanja sa vaeim direktivama Evropske unije za (liberalizaciju) potanskog sektora, to je takoe je u skladu sa strategijama Svetskog potanskog saveza, njegovim konvencijama i aktima. U skladu sa gorenavedenim, projekat reforme potanskog sektora je potrebno sprovesti u kontekstu globalnih reformskih inicijativa, direktiva EU i regionalne strategije razvoja Integrativnog plana potanske reforme i razvoja. Kljune rei: razvoj, globalizacija, liberalizacija, transformacija, reforma, strategija

1. Uvod 1.1 Pojam i znaaj Integrativni plan potanske reforme i razvoja predstavlja plan usmeren ka reformi i razvoju potanskog sektora i kao takav on postavlja temelje za budue aktivnosti koje drava treba da preduzme u toj oblasti. Ovaj nacionalni master plan treba da slui kao osnov za sprovoenje svih potanskih aktivnosti vezanih za saradnju u zemlji, bez obzira na izvor finansiranja. Stoga predstavlja i korisno sredstvo za pregovaranje sa potencijalnim finansijerima i investicionim institucijama. Osnovni cilj ovog plana jeste da dravi-korisnici obezbedi globalnu viziju i da joj ponudi uravnoteenu mapu puta koja e joj pomoi da sa jedne strane, sagleda situaciju unutar svog potanskog sektora, vaei pravni okvir i operativni kontekst univerzalne potanske usluge, a da sa druge strane, definie kratkorone, srednjorone i dugorone ciljeve i akcije. Dvadeset i etvrti kongres Svetskog potanskog saveza, potvrdio je korisnost pristupa Integrativnog plana potanske reforme i razvoja budui da on podrazumeva angaovanje kljunih aktera potanskog sektora i da ima potencijal da izvue potanske usluge u razvijenim zemljama iz ciklusa loeg poslovanja, koji spreava rast i investicije, kao i poboljanje kvaliteta usluga. Integrativni plan potanske reforme i razvoja predstavlja zajedniki napor svih interesnih grupa da

- 112 -

se iznedre strukturne i odrive promene u potanskom sektoru zemlje, koje bi obezbedile ekonomsku i socijalnu stabilnost dravi, potanskim operatorima, korisnicima potanskih usluga i drutvu u celini. Integrativni plan potanske reforme i razvoja za Srbiju, poiva na postojeoj strategiji potanskog sektora koju je usvojila Vlada, kao i na smernicama Svetskog potanskog saveza, na teoriji upravljanja potanskim reformama, kao i na potrebama sektora koje se baziraju na stvarnim potrebama i kulturi zemlje. Za politiku razvoja je takoe vano da identifikuje ciljeve i strategije koji e se koristiti u realizaciji dugoronih ciljeva Vlade u potanskom sektoru. Srbija napreduje u procesu usklaivanja sa vaeim direktivama Evropske unije liberalizaciji potanskog trita, u skladu sa strategijom Svetskog potanskog saveza, njegovim konvencijama i aktima, a takoe je napravila znaajan pomak u reformi i razvoju potanskog sektora. etiri glavna razloga za dalje reforme potanskog sektora u Srbiji su:

1. kontinuirani proces globalizacije u razmeni dobara i usluga, koji je doveo do stvaranja multinacionalnih kompanija specijalizovanih za pruanje ekspresnih potanskih usluga, sa tendencijom proirenja i na meunarodne usluge koje se zasnivaju na tradicionalnom prevozu potanskih poiljaka. One, u odreenim oblastima, predstavljaju najuoljiviju konkurenciju potama koje se nalaze u dravnom vlasnitvu;

2. potreba za daljim usklaivanjem zakonodavstva potanskog sektora sa vaeim direktivama Evropske unije na polju potanskih usluga;

3. potreba za znaajnim rastom sektora, a time i dodatnim olakavanjem trgovine i komunikacija koji bi se mogao ubrzati samo stvaranjem delotvornijeg poslovnog okruenja;

4. razdvajanje potanskih i telekomunikacionih operatera koji se nalaze u javnom vlasnitvu. Ovo razdvajanje je bilo komplikovano za Potu, imajui u vidu dugu zajedniku saradnju sa operaterom iz oblasti telekomunikacija.

1.2 Elementi reformi potanskog sistema

Cilj reforme potanskog sistema jeste da se izmeni trenutna situacija i da se prui

maksimalan doprinos ekonomskom i nacionalnom razvoju potanskog sektora, da se projektuje uravnoteena politika mapa koja bi znaajno smanjila godinje budetske rashode, postepeno liberalizovala sektor u onim segmentima i delovima za koje javni potanski operator poseduje kapacitete da se uspeno takmii, kao i da se dalji napori usmere ka broj poslovnoj transformaciji i podizanju kapaciteta novoosnovane Pote Srbije, sposobne za odriv i ekonomski isplativ poslovni razvoj. Znaajan rast sektora, a time i olakana trgovina i komunikacije, mogu se ubrzati stvaranjem efikasnijeg poslovnog okruenja, uz dalju liberalizaciju sektora. Implementacija plana treba da doprinese boljem uinku Vlade u smislu omoguavanja uspostavljanja efikasnog i delotvornog potanskog trita uz obezbeenje kvalitetne univerzalne potanske usluge na celoj teritoriji Republike Srbije pod jednakim uslovim i pristupanim cenama. Realizacija ovog plana izmeu ostalog treba da omogui:

1. usklaivanje zakonodavstva potanskog sektora sa vaeim direktivama EU na polju potanskih usluga

2. postepenu liberalizaciju u onim segmentima i delovima trita u kojima javni potanski operater poseduje kapacitete da se uspeno takmii

3. jasno razdvajanje uloge Vlade kao akcionara javnog potanskog operatora od funkcija koje vri u sektorskoj politici

4. restrukturiranje javnog preduzea PTT saobraaja zasnovanog na efikasnim modelima korporativnog upravljanja

5. profitabilno obavljanje univerzalne potanske usluge u konkurentnom okruenju 6. prilagoavanje organizacije elektronskoj trgovini i uslugama; 7. razvoj trita novih potanskih usluga i dalju diverzifikaciju proizvoda i usluga 8. strateko pozicioniranje i dalju modernizaciju ovlaenog javnog potanskog operatera; i 9. odriv i ekonomski isplativ poslovni razvoj i rast potanskih usluga.

- 113 -

U skladu sa gorenavedenim, projekat reforme potanskog sektora je potrebno sprovesti u kontekstu globalnih reformskih inicijativa, direktiva EU i regionalne strategije razvoja Integrativnog plana potanske reforme i razvoja. 2. Model integrativnog plana potanske reforme i razvoja

2.1 Osnovni reformski elementi Integrativni plan potanske reforme i razvoja predlae model potanske reforme koji je razraivan na kongresima Svetskog potanskog saveza, poevi od Seula 1994. godine, pa do kongresa u Bukuretu, odranog 2004. godine. Proces Integrativnog plana potanske reforme i razvoja, omoguava dalje razmatranje i usavravanje strategija usmerenih ka nastavku razvoja potanskih reformi u odreenoj zemlji, usmerenih ka postizanju osnovnih ciljeva politike Vlade vezane za potanski sektor. Proces podrazumeva razvoj potanskog sektora koji se sastoji od etiri osnovna reformska elementa koja se meusobno podravaju, a to su: 1. Univerzalna potanska usluga, koja se uglavnom fokusira na ponovno definisanje opsega univerzalne potanske usluge i redefinisanje rezervisane usluge 2. Politika potanskog sektora, gde aktuelno kljuno pitanje i dalje ostaje pitanje liberalizacije postojeeg irokog rezervisanog podruja, u ravnotei sa restrukturiranjem i modernizacijom javnog potanskog operatera sposobnog da efikasno posluje unutar konkurentnih uslova liberalizovanih segmenata; 3. Pravna reforma, se uglavnom usmerava na korporatizaciju Pote, jaanje delotvornog korporativnog upravljanja sa transparentnom ulogom drave kao akcionara (odvojenog od resornog Ministarstva i Republike agencije za potanske usluge), sa jasno strukturiranim poslovnim jedinicama ili zavisnim entitetima. 4. Modernizacija usluga ovlaenog javnog potanskog operatora putem obezbeenja odrive profitabilnosti i sposobnosti da se prilagoava stalnom razvoju komunikacija, pa je stoga plan reformi odgovoran za upravljanje performansama i zasnovan na marketingu, finansijama i tehnolokim reformama koje ine sutinski aspekt ovog programa. Pristup bi podrazumevao: 1. Korporatizaciju pote uz jaanje efektivnog korporativnog upravljanja sa transparentnom ulogom drave kao akcionara, odvojenog od resornog ministarstva i Republike agencije za potanske usluge, sa jasno strukturiranim poslovnim jedinicama ili zavisnim entitetima, kako bi za odreeno vreme mogla da postane finansijski samoodriva 2. Podrku izgradnji kapaciteta, tehnikim unapreenjima i razvoju ljudskih resursa koji su neophodni za poboljanje operativnog i finansijskog uinka Pote 3. Komercijalizaciju poslovanja Pote uz prihvatanje poslovnog model grupe & reinenjering poslovnih procesa 4. Jaanje poslovnog kapaciteta Pote kroz upotrebu tehnologije radi zadovoljavanja potranje uz manje trokove; 5. Pristup finansijama neophodnim za investiranje u transformaciju usluga; 6. Definisanje dugoronih kvantitativnih i kvalitativnih ciljeva za razvoj osnovnih usluga iz domena univerzalne potanske usluge, na osnovu evropske i najbolje meunarodne prakse. 2.2 Strategije za realizaciju Integrativnog plana U smislu podrke navedenim ciljevima, Strateki plan podrazumeva usvajanje sledeih strategija: Strategija 1: Definisanje i obezbeivanje Univerzalne potanske usluge i mehanizama finansiranja koje tu uslugu podravaju, kao i definisanje rezervisae oblasti u okviru univerzalne potanske usluge.

- 114 -

Strategija 2: Definisanje nacionalne politike potanskog sektora Dalje definisanje politikog okvira potanskog sektora zasniva se na tanim definicijama obima obaveze univerzalne potanske usluge (npr. ruralna podruja i dalji razvoj obima), tarifne politike i cena, regulisanja konkurencije, uz podrku podataka iz sektora, kao i statistike, u cilju stvaranja odgovarajueg balansa izmeu dalje liberalizacije i usklaivanja sa direktivama Evropske unije. Nacionalna politika razvoja potanskog trita treba jasno da istakne ciljeve koje je Vlada postavila za taj sektor, kao i da iznese oekivanja Vlade po pitanju njene uloge u nacionalnom i drutveno-ekonomskom razvoju. Strategija 3: Redefinisanje pravnog i regulatornog okvira Novi pravni i regulatorni okvir potanskog sektora bi trebalo da uvai njegov razvoj na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Glavno pitanje ostaje jasno razdvajanje uloge Vlade kao akcionara javnog potanskog operatera od funkcija koje vri u sektorskoj politici i od funkcije nadzora.To takoe podrazumeva: auriranje zakona o poti, transparentnost rada regulatornih organa, rad na poboljanju standarda kvaliteta, usmeravanje na stvaranje merljivih performansi i vrednosti za akcionare, obezbeenje redovnih i nezavisnih istraivanja trita i dr. Strategija 4: Modernizacija i divrerzifikacija usluga Ovaj segment bi trebalo razvijati u skladu sa oekivanjima korisnika i njihovim potrebama i nastojati da se pobolja operativna efikasnost i kvalitet usluga koje se pruaju u okviru potanske mree, kroz stvaranje efikasnijeg poslovnog okruenja i dalju liberalizaciju sektora. Strategija 5: Reforma i modernizacija javnog potanskog operatera Iako Pota Srbije nudi zadovoljavajui nivo kada je re o pokrivenosti i pristupanosti univerzalne usluge, postoji prostor za poboljanje u postojeim segmentima koji su ve liberalizovani, i mogunost boljeg korienja potencijala preduzea. tavie, postojea organizaciona struktura srpskog potanskog operatora, poslovna vizija, maloprodajna i dostavna infrastruktura, kao i alatke za upravljanje nisu dovoljne da u potpunosti i na dui period obezbede kontinuitet u ekonomskom smislu. Potrebno je preduzeti razliite inicijative i programe, sa ciljem transformacije preduzea Pote Srbije u samoodrivo profitabilno preduzee. 3. Pravci razvoja trita potanskih usluga u svetu 3.1 Globalno potansko okruenje Tokom proteklih nekoliko godina, potanski operatori su, irom sveta, bili suoeni sa znaajnim promenama na tritu potanskih usluga. Multinacionalni klijenti zahtevaju jednoobrazne, kvalitetne potanske usluge u itavom svetu. Ne samo to je dolo do velikog razvoja elektronskih i digitalnih komunikacija, ve su Direktive EU o potanskim uslugama poele da vre znaajan uticaj, poto su se potanska trita otvorila irom EU. Kao referentni okvir, Integrativni plan prvo opisuje globalno potansko trite i ukazuje na potrebu za pravovremenim reakcijama na promenljive uslove, istovremeno upuujui na neophodnost korienja novih ansi. Naglaava se oslanjanje graana Evrope na potu kao jednog od osnovnih medija za komunikaciju. Pokretai promena u potanskom sektoru u Srbiji, u velikoj meri slini su pokretaima promena na globalnom nivou. Unapreen ivotni standard doprineo je rastu privrednih aktivnosti. Pota vie nije oblik line komunikacije ve prenos poslovnih i komercijalnih informacija, to se vidi po velikom obimu poiljaka usmerenih prvenstveno od preduzea, vlada i nevladinih organizacija, ka domainstvima i pojedincima. Ta komercijalizacija potanskog sektora, proizvela je nova oekivanja kod poslovnih klijenata. Sa promenom potanskog trita, potanske slube su se transformisale iz slubi osnovanih kako bi obezbedile i garantovale jednostavno lino pravo na komunikaciju, u medij masovne komunikacije kako za privredni, tako i javni sektor. Potanske slube irom sveta, prepoznate su kao vitalni deo informaciono-komunikacione tehnoloke infrastrukture i u pojedinim sluajevima privlae investicije u cilju obezbeenja realanog privrednog razvoja. Kao jedan od izazova na koje je neophodno odgovoriti, takoe se naglaava, usklaivanje komercijalizacije i samoodrivosti u reformisanom i liberalizovanom potanskom sektoru. Sa globalizacijom nacionalnih ekonomija, i ovlaeni javni i privatni potanski operatori

- 115 -

proirili su svoja poslovanja van nacionalnih granica. Kako su Vlade usvajale strategije koje su smanjivale barijere na polju trgovine i konkurencije, tako su se otvarale mogunosti da novi uesnici uu na trite i ugroze postojee operatore. U nekim zemljama, javni potanski operatori kupili su sopstvene meunarodne kurirske i paketske kompanije, kako bi internacionalizovali svoje poslovanje. Tokom proteklih decenija, domai potanski operatori bili su svedoci znaajnih promena na domaem tritu potanskih usluga. Korisnici zahtevaju jednoobrazne, visokokvalitetne potanske usluge irom sveta. Kada je re o potanskim proizvodima oni pozdravljaju jednoobrazne, niske tarife bez obzira na odredite potanske poiljke. Ovo je jaka taka za prodaju potanskih operatora ``prvog kilometra, kao to su USPS (dravna pota SAD-a), Royal Mail, Deutsche Post ili La Poste, gde se nalaze ovi multinacionalni korisnici, ali u sluaju Srbije, to znai da se neki profitabilni potanski tokovi kanaliu preko privatnog sektora, pri emu je javni operator duan da u velikoj meri subvencionie isporuku do krajnjeg korisnika ``poslednji kilometar. S druge strane, kako trgovinske barijere padaju, a granice nestaju, ne samo privatni operatori kao to su UPS i Fedex, ve i potanski operateri poput Deutsche Post-a (DHL), TNT, BPost, Austrian Post, Swiss Post, Nordern Post, La Post, Thailand Post i Novog Zelanda, prodiru u prekogranini potanski domen, kupovinom meunarodnih distributivnih mrea. Ovi igrai fokusiraju svoj ulazak na one segmente i korisnike koji su najatraktivniji sa ekonomskog stanovita. Proces globalizacije doveo je do toga da vodei potanski operatori / integratori ulaze u zajednika ulaganja i udruivanja sa partnerima iz privatnog sektora. Mrea partnera iz privatnog sektora pokriva sve zemlje Evropske unije. Ove Pote, predstavljaju jedna drugoj jaku konkurenciju kada je re o paketima, ekspresnim poiljkama, logistici i meunarodnim poiljkama, to jest uslugama koje ne spadaju u uobiajene potanske usluge, koje u zemljama koje jo nisu liberalizovale svoje trite, jo uvek potpadaju pod rezervisano monopolistiko podruje. Ovaj proces, koji je zapoet poetkom devedesetih godina prolog veka, sada je rezultirao sa vie od 100 akvizicija, udruivanja i zajednikih ulaganja unutar zemalja Evrope/lanica Evropske unije.

3.2 Liberalizacija / deregulacija potanskog trita

Procesi globalizacija i liberalizacije potanskog trita, uneli su velike promene u potanski sektor. Znaajna poveanja trgovinske razmene dobara i usluga, uticala su na veu povezanost ekonomija. Liberalizacija trita takoe je za rezultat imala ukidanje prethodnih barijera koje su postojale u trgovinskoj razmeni dobara i usluga kao i konkurencije, sa daleko veim rasponom kvaliteta i proizvoda koji su postali dostupni kupcima. Time je takoe poveano podruje potanskih aktivnosti otvorenih za konkurenciju. Neke skandinavske zemlje i Novi Zeland posluju unutar potpuno liberalizovanih trita, ali garantuju pruanje univerzalne potanske usluge. U Evropskoj uniji, prisutna je kontrolisana liberalizacija gde se univerzalna potanska usluga, kao i naini njenog finansiranja, i dalje odravaju. U mnogim zemljama u razvoju, potanske usluge jo uvek funkcioniu kao velika, monolitna, vertikalno integrisana preduzea u dravnom vlasnitvu u kojima: 1. Ppotanske usluge su uglavnom neprofitabilne i u nekim sluajevim donose vee gubitke koje je teko proceniti budui da ne postoji jasno odvojen obraun za usluge u okviru univerzalne potanske usluge od obrauna za komercijalne usluge. 2. Postoji monopol ili ekskluzivno pravo za obavljanje odreenih potanskih usluga, pri emu je samo nekoliko zemalja dozvolilo konkurenciju u svim segmentima potanskih usluga; i u Srbiji je monopol ili rezervisano podruje relativno iroko ali postoji namera da se limiti snize u narednom periodu; 3. Nekomercijalne usluge su finansirane iz internih izvora; najvanija je obaveza da se odri kvalitet usluga u skladu sa propisanim standardima kvaliteta i zahtevima korisnika 4. Postoji nedostatak konkurentne neutralnosti izmeu javnih operatora i konkurentskih potanskih operatora po pitanju oporezivanja, graanske odgovornosti, pristupa potanskim sanduiima i prava na prijem pote. U sluaju Srbije uinjen je korak unapred ka fer igri na terenu a jo takvih poteza je planirano u narednih nekoliko godina.Osnovna ideja liberalizacije je

- 116 -

da se zapone proces prilagoavanja kako bi sektor postao transparentniji, konkurentniji i bolji za svoje korisnike.

3.3 Trini trendovi i razvoj

Potanski sektor irom sveta suoen je sa velikim izazovima zbog promena u potrebama klijenata, porastu elektronske trgovine i naglim tehnolokim razvojem, deregulacijom, liberalizacijom i globalizacijom. Potansko trite se takoe dramatino izmenilo tokom proteklih 20 godina, sa strane potranje. Prema novijim studijama Svetskog potanskog saveza, obrasci saobraaja za domae pismonosne poiljke prema vrsti poiljaoca irom sveta, pokazuju da veliki deo te vrste poiljaka potie iz preduzea, dravne uprave i nevladinih organizacija, dok su primaoci pojedinana domainstva. Prema jednoj drugoj studiji Saveza, 70% ukupnog globalnog trita komunikacija danas pripada telekomunikacijama (telefon, SMS, telefaks), to e u srednjeronom okviru verovatno ostati na istom nivou. Od preostalih 30%, priblino 20% je predstavljao udeo pismonosnih poiljaka, meutim taj udeo opada kao rezultat brzog razvoja drutvenih mrea i elektronske komunikacije, i verovatno e rasti, iako trenutno zauzima mali procenat trita. Broj privatnih potanskih operatora je u znaajnom porastu, a njihova koncentracija, naroito u zemljama u razvoju, ukljuuje gusto naseljene i imune urbane lokalitete sa visokim protokom pote. Uloga javnog potanskog operatora se, sa druge strane, sve vie marginalizuje u manjim zemljama (u razvoju), iako mu je kao pruaocu Univerzalne potanske usluge obezbeen monopol, ne samo kako bi ouvao integritet pote, ve i ekonomski podsticaj za opsluivanje neprofitnih oblasti koje su uglavnom ruralne prirode. Dugi niz godina, globalna konkurencija u potanskom sektoru bila je ograniena na multinacionalne kompanije za kurirsku i paketsku dostavu, kao to su TNT Express, DHL, UPS i Federal Express (FedEx), koje imaju ogromnu bazu potroaa i koje kao takve dominiraju na tritu ekspresne i paketske dostave, sa flotom aviona, masivnim voritima na kojima se vri sortiranje i velikim brojem dostavljaa irom sveta. Iako je potanska deregulacija navela mnoge da ove privatne multinacionalne operatere posmatraju kao glavnu pretnju domaim potanskim uslugama, trend koji postoji u poslednjih nekoliko godina kree se ka stvaranju nove "potanske slike", gde se konkurencija izmeu razliitih potanskih operatera razvija na domaim tritima. Ovo je takoe sluaj i u Srbiji, gde su novi akteri regionalni ekspresni potanski operatori, kao i strani potanski operatori sa teritorije EU koji ulaze preko akvizicija, a taj trend e se verovatno nastaviti kroz dalji razvoj evropskih integracija. Oekuje se da potanska slika javnih potanskih operatera razvije u 3 tipa: 1.Globalni/meunarodni integrator, kao dominantni operatr u jednoj ili vie zemalja sa irokim meunarodnim poslovanjem u jednoj ili vie poslovnih potanskih linija, to se postie kroz organski rast (izgraen sopstveni biznis), akvizicije i zajednika ulaganja sa lokalnim (privatnim) operatrima i udruivanjima sa razliitim javnim potanskim operatrima; 2. Dominantni domai/regionalni mreni operator, pod kontrolom dominantnog javnog potanskog operatora u jednoj zemlji koji u ogranienom obimu iri i grana svoje meunarodno poslovanje. 3. Marginalizovani operater, odnosno javni potanski operatr koji posluje u okviru svoje zemlje, kao mrea socijalne sigurnosti ili javnih obaveza za potanske usluge, obino sa relativno malim obimom potanskih poiljaka, ispod 25 poiljaka godinje po glavi stanovnika, na tritu koje je de facto ili de jure liberalizovano i servisirano od strane privatnog i neformalnog sektora. ini se, da srpski javni potanski operater poseduje potencijal dominantnog domaeg operatra sa mogunou ekspanzije u regionu; meutim, to je neophodno proceniti tek kada liberalizacija trita uznapreduje.

3.4 Potanski sektor danas, u evropskom kontekstu

Potanski sektor u Evropi ima dugu istoriju. Potanske usluge predstavljaju kljuni deo savremenog sektora komunikacija. Skoro 500 miliona stanovnika Evrope, zahteva trite potanskih usluga koje efikasno funkcionie. U evropskim razmerama, potansko trite vrednoi

- 117 -

88 milijardi evra i obezbeuje preko 5 miliona radnih mesta1. U pitanju je istinska sluba od opteg ekonomskog interesa, zbog ega je zapravo i pokrenuta potanska reforma. Vlade drava Evrope danas smatraju potanski sektor za sutinsku komponentu nacionalne infrastrukture koja potpomae i podrava privredni rast i drutveni razvoj. U ovom vremenu promena, potanski sektor takoe mora da postane otvoreniji, konkurentniji i usmereniji na klijente. Vano je za potanske operatore na terenu, da preduzimaju korake ka razvoju na regionalnom i meunarodnom nivou. Kljuni cilj potanske reforme jeste izuzetno kvalitetan, izuzetno efikasan, inovativan i odriv potanski sektor, prilagoen ispunjavanju potreba korisnika u 21. veku. Otvaranje trita ne predstavlja cilj po sebi. To je sredstvo kroz koje se postiu ciljevi reforme. Regulativa specifina za sektor, prema tome, mora da igra vanu ulogu, uz razvijanje politike konkurencije. Nacionalni regulatorni organi moraju da prate razvoj trita, ukazuju na probleme i razvijaju odgovarajua reenja. Regulatori igraju znaajnu ulogu u potanskom okruenju koje se ubrzano menja, a saradnja sa i izmeu regulatora od kljune je vanosti za postizanje ciljeva reforme. Prema tome, vano je da se regulatorima stave na raspolaganje neophodni resursi, u smislu osoblja, strunosti i finansijskih sredstava, kako bi se obezbedilo ispunjenje ciljeva potanske reforme. 3.5 Reforma potanskog sektora u EU Proces reforme potanskog sektora, otpoet je u EU kao integralni deo uspostavljanja zajednikog trita. U okviru tog procesa, nacionalne potanske kompanije voene kao dravna preduzea, inkorporirane su i registrovane kao kompanije u okviru graanskog ili privrednog prava. U poreenju sa situacijom od pre deset ili petnaest godina, rad potanskih slubi suoen je sa znaajnim promenama u Evropi. Ne samo to su se elektronske komunikacije izuzetno razvile, ve su potanske direktive 97/67/EZ, 2002/39/EZ i potom 2008/06/EZ, poele da vre uticaj na potanska trita irom EU koja su se od 1. januara 30123. godine, potpuno otvorila. Dananje organizacije u svakoj od drava EU jo uvek su najvaniji pruaoci potanskih usluga. Kombinovani udeo na tritu glavnih pet operatera jo uvek zauzima > 70% ukupnog evropskog trita. U ovom trenutku, trini udeo esto jednostavno oslikava dimenzije zatienog domaeg potanskog trita, a ne konkunrentnu snagu potanskih preduzea.Do 2015. godine, se oekuje da se trita evropskih potanskih usluga znaajno promene. Iako se postojei operatori bore sopstvenim unapreenjem produktivnosti i kvaliteta, novi uesnici na tritu pokazuju iznenaujui uspeh razvojem razvojem novih servisa u skladu sa zahtevima korisnika. Kako bi ostali konkurentni, postojei operatori moraju da investiraju u velike programe transformacija, ukljuujui pruanje novih usluga, nove tehnologije sortiranja, nove IT sisteme i druge sisteme za podrku, saveze i zajednika preduzea. to se vie pritiska javi za investiranje u restrukturiranje i irenje sopstvenog poslovanja, tim je vea potreba za privlaenje investicionog kapitala iz privatnog sektora, sa prednou to su u partnerstvu sa drugim kompanijama, npr. izdavakim preduzeima i bankama, i to vre usluge marketinga i reklamiranja. Danas u EU preovlauju dva oblika pravnog statusa: Akcionarska drutva su javni potanski operatori uspostavljeni kao javna preduzea, ali jo uvek iskljuivo u vlasnitvu drave. Akcionarsko drutvo daje vie moi i nezavisnosti potanskoj upravi da vodi potansku slubu, dok pored regulatornog tela, vlada odrava (odreen) akcionarski uticaj sa distance nad poslovnim odlukama preduzea, ali u okviru korporativnog okvira upravljanja kakav se javlja kod komercijalnih preduzea. Ovakav je proces sproveden u mnogim dravama lanicama EU, ali u brojnim balkanskim i istonoevropskim dravama koje nisu lanice EU ovaj proces jo uvek nije preduzet. Proces korporatizacije u prvobitnim dravama lanicama EU esto je bio dugotrajan i zahtevao je intenzivne pripreme, ukljuujui

1 Nova potanska direktiva - Postcomm forum ta sledi za potansko

trite, 2. oktobar 2008. godine (arli Mekrivi, Evropski komesar za meunarodna trita i usluge)

- 118 -

(re)strukturiranje potanskih finansijskih slubi (ili: potanskih banaka), kao i razdvajanje funkcija raunovodstva i nadzora. Privatizovana preduzea su prodala akcije javnog potanskog operatera privatnom sektoru. Kako se potanske slube sve vie smatraju za komercijalne slube, noviji trend jeste razvoj ka ukljuenju privatnog sektora ili privatizaciji potanskih preduzea. Primeri ukljuuju Nemaku (DPWN) i Holandiju (TNT), kao i Austriju, Belgiju, Dansku i vedsku. Grka ELTA je nedavno predviena za privatizaciju, a jo neke slube (Velika Britanija, Estonija, Maarska i Slovenija) mogle bi se uskoro nai u procesu privatizacije. Uz dalji porast liberalizacije i konkurencije na potanskom tritu, moglo bi se oekivati da se privatizacija nastavi, ali sporim tempom, poto jo uvek postoje ozbiljne prepreke i barijere meu onima koji se sporo kreu ka otvaranju svojih trita. Prema tome, interesovanje privatnog sektora za investiranje u javne potanske operatore i dalje je ogranieno i esto se usmerava na zajednika preduzea ili partnerstva u isplativijim segmentima. S obzirom na visok stepen profitabilnosti mnogih prvobitnih potanskih operatora u EU, njihova prva briga jeste i bie zatita poloaja na domaem tritu. 4. Pristup integrativnog plana potanskih reformi i razvoja republike srbije

4.1 Nacionalno potansko trite

Srbija je veoma napredovala u reformi i razvoju potanskog sektora. U smislu zakonodavstva, regulative i nadzora, Srbija napreduje u poetnom procesu usklaivanja sa vaeim uredbama EU za liberalizaciju potanskog sektora, istovremeno postupajui u skladu sa strategijama Svetskog potanskog saveza i njegovim konvencijama i aktima. Vlada je utvrdila opti smer razvoja potanskih usluga u Srbiji putem Strategije razvoja potanskih uslugai njenih naknadnih izmena i dopuna, kao i Akcionog plana za sprovoenje strategije. Strategija predstavlja osnov Vladine politike u sektoru i pokriva oblast zakonodavnog i institucionalnog okvira, politiku razvoja sektora, regulativu sektora, kao i njegovu reformu i modernizaciju. Potanski sektor u Srbiji, u velikoj meri je liberalizovan i trenutno ima 48 operatora koji pruaju potanske usluge. Javno preduzee PTT saobraaja "Srbija" je najvee, najstarije i najdostupnije preduzee za pruanje javnih usluga u zemlji. Ve itavih 171 godinu, Pota predstavlja mnogo vie od sistema Pote Srbije, saobraaja: ona ne predstavlja samo organizovan transport pismonosnih poiljaka i robe, ve i civilizacijski proizvod duboko ukorenjen u svim aspektima ivota u Srbiji. Pored Pote Srbije, pomenutih 48 operatora obuhvataju i nekoliko javnih potanskih operatera iz drava lanica EU, a rezultati liberalizacije u otroj konkurenciji vidljivi su u najisplativijim segmentima sektora, kao to su meunarodni i gradski kurirski i ekspres servisi i biznis paketi. U makroekonomskom smislu, potansko trite u Srbiji je relativno malo, s obzirom na to da njegova ekonomska proizvodna vrednost iznosi oko 0,25 milijarde evra na godinjem nivou (ili manje od 0,75 % BDP). Sa oko 400 miliona poiljaka godinje, ili vie od 50 poiljaka po glavi stanovnika godinje ili oko 150 poiljaka po adresi godinje, postoji adekvatan nivo tranje koji je u skladu sa nivoom ekonomskog razvoja. tavie, veliina trita i nivo tranje, relativno su mnogo vei nego u veini drugih zemalja jugoistone Evrope. Trite je dovoljno veliko za pokretanje razvoja efikasnih poslovnih modela koji se zasnivaju na ekonomiji razmera. Trite takoe obuhvata znatne mogunosti razvoja, koje se kreu oko 50%. Srpski javni potanski operator izgleda da ima potencijal dominantnog nacionalnog operatera sa mogunostima regionalnog irenja; meutim, potrebna je procena tih kapaciteta u smislu napretka liberalizacije trita. Pota Srbije eli da proiri svoja trina interesovanja, a pre svega obezbeivanjem osnovnih potanskih usluga, ali i preko novih usluga osmiljenih za ispunjavanje potreba krajnjih korisnika, posebno u domenu elektronskih usluga, hibridne pote, finansijskih i integrativnih logistikih usluga.

- 119 -

Procenjena vrednost celokupnog trita Srbije u iznosu od 250 miliona evra ili vie iz makroekonomske perspektive nije mnogo i relativno je beznaajno (procenjeno na manje od 0,75% BDP, u nekim drugim privredama se kree izmeu 1,5 i 3%), ali sa grubo procenjenih 50 poiljaka po glavi stanovnika godinje, ili 150 poiljaka po adresi godinje, to sve sugerie da potanski sektor izlazi u susret osnovnoj tranji i da ima dovoljne razmere. 4.2 Komparativna analiza

Potanski sektor obuhvata obim koji se procenjuje na 400 miliona poiljaka, od kojih je 75% pod upravom javnog potanskog operatora, dok je 25% u liberalizovanom, uporednom transportnom i neformalnom segmentu. Cene koje se nude kod javnog operatora u Srbiji su niske. Potarina za standardno pismo od 20 grama je 0,21 evro i predstavlja oko 50% proseka u EU i moda je prihvatljiva, meutim cene za preporuena pisma i pakete su izuzetno niske i procenjeno je da iznose manje od 10% proseka u EU. Usluga slanja pisma od 20 grama izgleda da je mnogo dostupnija i jeftinija od mnogih osnovnih artikala ili usluga koje se nude u Srbiji ali je skuplja od drugih medija, kao to su telefon i Internet. Osnovna tarifa za slanje pisma od 20 grama je nia u poreenju sa tarifama za sline poiljke u drugim zemljama u regionu Cene koje se nude u javnom potanskom sektoru u Srbiji su niske. Javne potanske tarife su meu najniima u svetu, npr. za preporueno pismo od 2 kg 1,58 evra, dok slanje preporuenog paketa od 20 kg iznosi oko 3 evra, to predstavlja manje od 10% od prosenih cena u EU. Ovaj nivo cena, zajedno sa standardima dostave visokog kvaliteta (D+1 > 85%), uz skoro 100% runu, radno intenzivnu preradu pote, i gustom mreom od vie od 1.500 pota sa > 4.000 altera, rezultira ne samo veoma visokim kvalitetom univerzalne usluge u smislu dostupnosti, i pristupanosti potanskih usluga, ve i u veoma visokim trokovima obaveze pruanja univerzalne usluge koja se procenjuje na izmeu 80 i 100 miliona evra godinje.). Sektor obezbeuje prostor za velike mogunosti rasta, posebno kad je u pitanju direktna pota, oglaavanje i rezidencijalna dostava malih paketa, i ima dobar poloaj za olakavanje prekogranine trgovine ako se vie panje posveti pruanju usluga u najveim zajednicama dijaspore. Sektor bi mogao da u srednjoronom periodu zabelei rast od vie od 0,75 milijardi poiljaka, mogue 1 milijardu poiljaka godinje, meutim u zavisnosti od trinog i ekonomskog razvoja, deregulacije i uz pretpostavku da e Srbija oporaviti svoju privredu do nivoa koji se donekle moe porediti sa Hrvatskom i Slovenijom. Dok su na severu, Maarska, Slovenija, Hrvatska, i Austrija u pograninoj zoni, potanska trita relativno vea od Srbije, Srbija figurira kao potencijalni lider u regionu i sredite regiona u poreenju sa Rumunijom i Bugarskom na istoku, kao i Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, BJR Makedonijom i Albanijom na zapadnim i junim granicama, dok je grko potansko trite priblino iste veliine kao srpsko. Postoje mnoge mogunosti za Potu Srbije da povea svoje trine rezultate. U Srbiji sva domainstva imaju adresu i dodatan potanski broj, a komercijalni izazov za Potu jeste da pojaa svoj menadment za odnose sa velikim klijentima (key account management); npr. aktivna je u tampanju rauna za komunalije, kovertiranju, prethodnom sortiranju pre slanja u centre za sortiranje itd. Korienje komercijalnih maloprodajnih mesta na bazi potanskih ugovora o franizingu u supermarketima, apotekama, prehrambenim prodavnicama itd. i irenje mree prodavaca potanskih markica, moe se ispitati kao alternativa ili zamena za potanske ispostave sa malim obimom poiljaka i kao nain za smanjenje visokih trokova rada. Usmerenje Vlade na razvoj ekonomije usluga, koju pokree uglavnom investiranje od spolja i rast finansijskih usluga i stambenog sektora, i dalje e obezbeivati mogunosti za rast i irenje potanskog trita. Pota Srbije takoe treba da ima koristi od komfora globalnog elektronskog naruivanja i trebalo bi da realizuje poveanje u segmentu paketa. Srbija je dobro snabdevena internet uslugama. Javnost ima dobar pristup ovoj usluzi, to rezultuje u poruivanju preko elektronske pote i internet kupovini koje nudi Pota Srbije preko usluge Post Export. 4.3 SWOT analiza

- 120 -

Prednosti Rast ukupnog sektora za saobraaj i komunikacije je velik i ukazuje na potrebu postojanja potanskih proizvoda koji odgovaraju tritu, kao to su elektronske uputnice i usluge slanja paketa. Sam potanski sektor se bazira na solidnom Zakonu o potanskim uslugama i definiciji univerzaln uslug, a funkcionie i nezavisno regulatorno telo. U tom kontekstu, JP PTT saobraaja Srbija (Pota Srbije) je moglo da izbalansira svoje budet i izvri mnoga unapreenja u smislu kvaliteta, uprkos odravanju rairene mree, pre svega zbog finansijskih doprinosa pruanjem finansijskih usluga i nekih nepotanskih proizvoda. Kao nacionalni potanski operator koji je dominantan na irokom rezervisanom podruju po glavnoj delatnosti, kao i zbog visokog nivoa kvaliteta i veoma niskih potarina, ali i zbog priprema za liberalizaciju trita, uglavnom preko nove tehnologije, Pota Srbije je veoma priznata nacionalna institucija koja uiva veliko poverenje zbog svojih usluga koje su lako dostupne i koje ne kotaju mnogo. Pota Srbije ima nacionalnu mreu transportnih ruta neujednaene gustine i obimnu mreu od vie od 1.560 maloprodajnih mesta i operativnih jedinica za obradu poiljaka, to je ini jednim od najveih posrednika u Srbiji. Pota Srbije radi u naprednom institucionalnom okviru sa odvojenom funkcijom strategije/politike sektora i regulatornom funkcijom.

Slabosti Pota Srbije je jo uvek veoma usmerena na osnovno domae trite, kome sve vie preti e-trgovina i najbolja praksa konkurenata. Njen potencijal sa raspoloivom imovinom i ljudskim resursima moe biti efikasnije iskorien. U poslednjih 5 godina je primljena tehnika pomo iz inostranstva bila veoma malih razmera. irenje osnove prihoda je sve tee budui da su konkurenti ve zauzeli svoje pozicije; diverzifikacija preko organskog rasta u pogledu usluga informacione i komunikacione tehnologije i finansijskih usluga je sve tea zbog internih ogranienja i brzog razvoja privatnog finansijskog sektora i (mobilnih) telekomunikacija. Finansijskim rezultatima obaveze pruanja univerzalnih potanskih usluga je potrebna blia i dublja ocena radi postizanja transparentnosti i s obzirom na zavisnost kapitala od postojeih sopstvenih internih resursa, to sve ozbiljno ograniava investiranje za kapitalne trokove i sposobnost brzine restrukturiranja. Sadanji nedostatak dubljeg poznavanja nacionalnog potanskog trita takoe ometa napore koji se preduzimaju za reformu i jaanje regulatornog okvira potanskog sektora, kao i razvoj stratekog pravca budueg trinog razvoja. Jo uvek postoje odreene praznine u regulatornom okviru (pre svega u oblasti finansiranja univerzaln uslug i u postupcima za davanje licenci i regulisanje privatnih operatora).

Prilike Pokretanje Integritivnog plana za reformu i razvoj potanskih usluga predstavlja mogunost za postavljanje temelja za reformu potanskih usluga u Srbiji gde bi se odluke bazirale na solidnom sveobuhvatnom poznavanju potanskog trita. Razumevanje potanskog trita, zajedno sa osnovnim stratekim odlukama donesenim u toku razvoja politike potanskog sektora, takoe e initi temelj za obezbeivanje budueg razvoja trita. Pota Srbije ima veoma interesantan jak strateki poloaj i perspektivu za unapreenje svog poloaja u novim poslovnim aktivnostima i tritima rasta pomou usluga dodatne vrednosti, to uglavnom zavisi od sledeeg: (a) sposobnosti menadmenta/marketinga; (b) implementacije finansija i tehnologije. Politika podrka daljem revidiranju zakonodavnog okvira i harmonizaciji sa svetskim i evropskim standardima i regulativom u potanskom sektoru, kao i sutini ugovornih odnosa izmeu Drave i Pote Srbije za izvrenje obaveze pruanja univerzalne usluge, je od vitalnog znaaja. Geografski poloaj Srbije na Balkanu i poloaj zemlje kao regionalnog tranzitnog trgovinskog centra, Pota Srbije bi mogla mnogo vie da iskoristi na meunarodnim/globalnim tritima i da podrava e-trgovinu/isporuku malih paketa, kao i trgovinsku podrku malim i srednjim preduzeima. Strateka diverzifikacija i restrukturiranje banke Potanska tedionica moe obezbediti znaajan dodatan izvor poslovanja i korienja potanske maloprodajne mree, a ako svo javno vlasnitvo banke doe u ruke Pote, onda postupak privatizacije banke na srednji rok od 3-7 godina, obezbeuje izvor finansiranja jaanja poloaja Pote na sve vie liberalizovanom potanskom tritu.

- 121 -

Pretnje Digitalna substitucija u osnovnom poslovanju domaih potanskih usluga je u toku i na kraju e dovesti do marginalizovanog nivoa poslovanja iz okvira bazinih potanskih usluga. Liberalizacija i deregulacija e dalje poveati prekogranine aktivnosti preko regionalnih, stranih i privatnih operatora. Reaktivne strategije i strategije ogranienog organskog rasta, kojima je potrebno jo vie vremena za pravu reformu, prouzrokovae dalja kanjenja u restrukturiranju potanskog sektora. Potreban je znatan preokret u organizacionim i poslovnim procesima, marketingu i finansijskoj funkciji, da bi se osnovna delatnost i usluge dodatne vrednosti uinile profitabilnim, ne samo u osnovnom poslovanju, ve i u svim zavisnim kompanijama i buduim savezima Pote Srbije. Sposobnost prilagoavanja radne snage novim tehnologijama nije razvijena. Ako ovlaeni javni potanski operator ne dobije pravu autonomiju i ne izgradi svoj komercijalni kapacitet, nee moi da konkurie na liberalizovanom potanskom tritu, i poee da gubi trinu utakmicu. 5. Predloeni ciljevi i strategije integrativnog plana potanskih reformi i razvoja u Republici Srbiji Republika Srbija je u velikoj meri odmakla u reformi i razvoju potanskog sektora, i kree se ka usklaivanju sa odgovarajuim Direktivama EU za liberalizaciju potanskog sektora. Integrativni plan reforme i razvoja potanskog sektora kao pristup Svetskog potanskog saveza prikazuje kako je ovaj model primenjiv i u Srbiji kao dravi koja je prihvatila odluke Kongresa Saveza. Glavne komponente ovog Plana su reforma preduzea, regulatorna reforma, institucionalna reforma i tehnoloka reforma. Ti aspekti potanske reforme se, prema tome, detaljno razmatraju. Sa pomenutim teorijama i smernicama za politike plana, pojanjene su oekivane koristi takvog plana, meu kojima je i to to e izvrenjem plana biti pruena podrka nacionalnom razvoju, obezbeujui unapreen pristup konkurentnim potanskim uslugama za preduzea i sve graane. 5.1 Predloeni ciljevi i strategije Integrativnog plana potanskih reformi i razvoja Na osnovu sveobuhvatne analize, ustanovljena je neophodnost j dalje podrke reformama potanskog sektora kao stoera napretka u oblasti privrednog i drutvenog razvoja. U tom kontekstu, Reforma potanskog sektora u Srbiji obuhvata sledee glavne ciljeve: 1. obezbeivanje odrivosti Univerzalne potanske usluge u itavoj zemlji, kao i dalje utvrivanje neophodnih mehanizama finansiranja kako bi se podralo njeno pruanje; 2. definisanje odgovarajue politike za razvoj potanskog sektora; 3. uspostavljanje odgovarajueg pravnog i regulatornog okvira za potanski sektor u skladu sa daljom liberalizacijom i usklaivanjem sa Direktivama EU; 4. uspostavljanje transparentnog okvira za korporativno rukovoenje javnim operaterom, ukljuujui razdvajanje uloge Vlade kao akcionara u javnom potanskom operateru, od funkcija u oblasti sektorske politike i nadzora; 5. modernizacija i diverzifikacija potanskih usluga i restrukturiranje i modernizacija javnog potanskog operatera (promena statusa, oblik korporativnog upravljanja), uspostavljanje efikasne potanske mree u Srbiji. Kao aktivnosti neophodne za realizaciju tih ciljeva, potrebno je usvojiti sledee strategije: Strategija 1: Definisanje i pruanje USO i rezervisane oblasti Potrebno je preduzeti sveobuhvatne studije u Srbiji sa ciljem definisanja limita rezervisane oblasti iz okvira univerzalne potanske usluge, kao i mehanizma finansiranja univerzalne potanske usluge, kako bi se isto podralo na ekonomski odrivoj osnovi. Otvoreno pitanje ostaje na koji nain bi se finansirala univerzalna potanska usluga. Strategija 2: Razrada nacionalne politike potanskog sektora

- 122 -

Dalja razrada politikog okvira za potanski sektor na osnovu razraenih tanih definicija obuhvata obavezu pruzanja univerzalne potanske usluge, politiku tarifa i odreivanja cena, regulaciju konkurencije podrane sektorskim podacima i statistikom, u svetlu stvaranja odgovarajue ravnotee izmeu dalje liberalizacije i usklaivanja sa uredbama EU. Nacionalna politika za potanski sektor bi jasno trebalo da navede ciljeve Vlade u potanskom sektoru i oekivanja u odnosu na ulogu koju sektor igra u nacionalnom i socio-ekonomskom razvoju. Strategija 3: Analiza pravnog i regulatornog okvira Novi pravni i regulatorni okvir za potanski sektor bi trebalo da uzme u obzir razvoj na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Ostaje vano pitanje jasnog razdvajanja uloge Vlade kao akcionara u javnom potanskom operateru od funkcija sektorske politike i regulatora sektora. Razrada pravnog i regulatornog okvira za cilj takoe ima delotvorno obezbeivanje tarifnih politika i odreivanja cena, regulaciju konkurencije i podrku kroz (ire) sektorske podatke, statistike, a u svetlu stvaranja odgovarajue ravnotee izmeu dalje liberalizacije i usklaivanja sa Direktivama EU. Strategija 4: Modernizacija i diverzifikacija usluga Trebalo bi da se razvije u skladu sa oekivanjima klijenata i promenom potreba, putem nastojanja da se unapredi radna efikasnost i kvalitet usluga koje se nude u okviru potanske mree, kroz delotvornije okruenje koje podstie poslovanje i uz dalju liberalizaciju sektora. Strategija 5: Reforma i modernizacija javnog potanskog operatera Dok Pota Srbije prua zadovoljavajue nivoe pokrivenosti i pristupanosti univerzalne potanske usluge, aktuelna organizaciona struktura, komercijalna vizija, maloprodajna i isporuna infrastruktura i upravni alati javnog potanskog operatera u Srbiji nisu dovoljni da u potpunosti zadovolje budui privredni rast Srbije i nove zahteve potanskog trita. Radi postizanja boljih rezultata, potanskim upravama je neophodno dati vie moi za odluivanje o potanskom poslovanju, kao to je odreivanje nivoa usluge, izbor investicija, primena principa tarifne politike, uvoenje savremene socijalne politike i uslova zapoljavanja koji odgovaraju tritu, prilikama za ulazak u strateke saveze i zajednika preduzea, i izboru dobavljaa.Kako bi se suoili sa tim izazovima, vano je da potanski operateri dobiju slobodu da se nadmeu u okruenju koje podstie rast i razvoj. 5.2 Projekcije 2015. - 2020. godine

Na osnovu trendova koji se mogu uoiti danas, izgleda kao da postoje dva mogua scenarija za EU koja vredi razmotriti: Status kvo/Nastavak regulisanog potanskog trita: Ukoliko se liberalizacija potanskog trita do 2011. 2013. (2015?) godine ne dogodi, moe se oekivati da nee biti znaajnih promena po postojee potanske operatore. Izgubie izvestan deo trita zbog novih konkurenata i morae da se bore sa sporim, ali stalnim opadanjem broja poiljaka, naroito u oblasti pismonosnih poiljaka. Poto e najvei broj postojeih operatora moi da nadoknadi te gubitke prihoda dodatnim poveanjem produktivnosti i razvojem novih usluga sa dodatnom vrednou, nivoi profitabilnosti e ostati na dananjem nivou. Konkurentno potansko trite: Ukoliko se potansko trite delotvorno otvori, mogu se oekivati veoma znaajni izazovi za prvobitne operatore. Ne samo to se suoavaju sa 20% gubitka udela na tritu ka novim uesnicima, ve i erozijom cena najprofitabilnijeg segmenta proizvoda: poiljaka prve klase (korespondencijska pota). Za sve grupne poiljke (priblino 50-60% korespondencijskih poiljaka), jeftini potanski operatori mogu da ponude znaajno nie cene. Aktuelne prakse, kao to se vidi u, npr. Bugarskoj, Poljskoj, Holandiji i Velikoj Britaniji, ve ukazuju da e veliki broj poiljalaca odabrati jeftiniju i neto sporiju alternativu. 6. Zakljuak Integrativni plan potanske reforme i razvoja ima za cilj da obezbedi uravnoteenu mapu puta za potansku reformu i razvoj u Republici Srbiji, tokom perioda od tri godine od 2012.

- 123 -

do 2014. godine. U dokumentu se analizira aktuelno stanje u oblasti potanskih usluga u Srbiji, to je oblast na koju je neophodno usmeriti vie panje, zatim se predlau mere za reavanje problema, kao i ciljevi i predloene strategije za uspeno sprovoenje reforme potanskog sektora. Pitanja koja je neophodno reiti, vremenski okviri i procena trokova inie deo akcionog plana. Kao deo nacionalne strategije Vlade, plan ima za cilj ima da obezbedi drutvo sa efikasnijim potanskim uslugama koje doprinose ueu graana u privrednim aktivnostima, obezbeuju da uinak javnog potanskog operatora bude finansijski uravnoteen i da preduzeima obezbedi alternativne kanale prodaje i distribucije, kao i pristup novim tritima. Pote, oekuje se promena korporativnog modela upravljanja u smeru modela kakav se koristi u komercijalnim preduzeima i gde je uloga drave kao akcionara jasno razdvojena od ostalih funkcija drave, kao i gde izvrna uprava, imenovana na osnovu strunih kvalifikacija i odgovorna na osnovu ugovora zasnovanih n Potanskim operatorima predstoje procesi restrukturiranja i dalje deregulacije koji e ih pripremiti za nastupajue dane za izlazak na otvoreno trite. Otvaranje trita e pomoi dalje razvijanje celokupnog potanskog trita. To e dalje omoguiti stvaranje kvalitetnog kadra u okviru pruaoca univerzalnog servisa kao i otvaranje novih radnih mesta kod drugih operatora. Obaveza operatora je da vode rauna o socijalnom aspektu prilikom daljeg otvaranja potanskog trita. Poveanje konkurencije uslovie potanski sektor da pobolja kvalitet potanskih usluga i ispunjenje zahteva korisnika. Potanskim operatorima predstoje procesi restrukturiranja i dalje deregulacije koji e ih pripremiti za nastupajue dane za izlazak na otvoreno trite. Otvaranje trita e pomoi dalje razvijanje celokupnog potanskog trita. To e dalje omoguiti stvaranje kvalitetnog kadra u okviru pruaoca univerzalnog servisa kao i otvaranje novih radnih mesta kod drugih operatora. Obaveza operatora je da vode rauna o socijalnom aspektu prilikom daljeg otvaranja potanskog trita. Poveanje konkurencije uslovie potanski sektor da pobolja kvalitet potanskih usluga i ispunjenje zahteva korisnika.

Veina potanskih uprava je preduzela korake u cilju sprovoenja strukturnih reformi, prihvatajui dinaminiji korporativni nain upravljanja uz princip samofinansiranja i moderne metode rukovoenja i upravljanja ljudskim resursima. Vlade zemalja lanica suoene su sa neophodnou stvaranja zakonodavnog okvira u kome e potanske uprave u uslovima liberalizovanog trita konkurisati privatnim operatorima, kvalitetom svojih usluga i efikasnou.Promena pravnog statusa Pote, kao i nova zakonska regulativa u okviru koje je Zakon o poti samo jedan deo, startna je promena na putu ka transformaciji Pote u moderno preduzee sa mestom i ulogom u drutvu koje zasluuje.

Literatura 1. The new Postal Directive - Postcomm Forum What next for the postal market 2nd October 2008 (Mr Charlie McCREEVY, European Commissioner for Internal Market and Services) 2.Agenda for Economic Growth and Employment, Poverty Reduction and Economic Management Unit Europe and Central Asia Region, Report No. 29258-YU, WB 6-12-2004, Washington DC 3.Commission Decision adopting a National Program on Serbia under the IPA-Transition Assistance and.Institution Building Component for the year 2010 EC 15-4-2010 Brussels, Belgium 4.Country Partnership Strategy for the Republic of Serbia for the period FYO8-FYll, Report No. 41310 YF, WB13-11-2007, Washington DC 5.Country Partnership Strategy for the Republic of Serbia FYO8-FYll, Donor Matrix 2004-2006, Annex 3 WB, 24-4-2009, Washington DC 6.Country Partnership Strategy for the Republic of Serbia FYO8-FYll, Results Matrix, Annex 1 WB24-4-2009, Washington DC 7..Odluka o izmeni i dopuni strategije razvoja potanske slube u Srbiji (verzija na engleskom jeziku), Vlada Republike Srbije, 19-4-2010, Beograd, Srbija 8.Directive 2002/39/EC of the European Parliament and of the Council of 10 June 2002 amending

- 124 -

9. Directive 97/67/EC with regard to the further opening to competition of Community postal services P. Cox, J. Pique I Camps Commission of the European Communities 10-6-2002 Luxembourg 10..Directive 2008/6/EC of the European Parliament and of the Council of 20 February 2008 amending Directive 97/67/EC with regard to the full accomplishment of the internal market of Community postal services, H.-G. Pottering, J. Lenarcic Commission of the European Communities 20-2-2008, Strasbourg, France 11.Memorandum by the International Bureau, Achievements in implementing regional development plans (RDPs) UPU 22-10-2010, Bern, Switzerland 12.Memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu Ministarstva finansija, 21-1-2009 Beograd, Srbija Abstract: The Integrated Postal Development Plan, for Serbia is based on existing postal sector strategy as adopted by the Government, Universal Postal Union guidelines and methodology governing postal reform, and the needs of the sector, based on the real needs and culture of the country. It is very important for the policy to identify the objectives and strategies that will be used to realise the Governments long-range goals for the postal sector itself.Serbia already has pushed the envelope forward in its Postal sector reform and development. In terms of legislation, regulation and oversight, Serbia advances in its process of harmonization with the applicable EU directives for the liberalized postal sector, while it also complies with the strategies outlined by the Universal Postal Union, and its Conventions and Acts. The postal sector reform project is therefore undertaken in the context of global reform initiatives, EU directives and the UPU IPDP regional development strategy. Key words: development, globalisation, liberalisation, transformation, reform, strategy

INTEGRAL REFORM AND DEVELOPMENT PLAN AS A DIRECTION FOR STRUCTURAL REFORM OF POSTAL SECTOR IN REPUBLIC OF SERBIA

Olja Jovii