Pft": v

«|r -v. - .< •'•' 1 -v », * . ..

1 / ;* f ' ]> f •*

i

ASA SREDSTTA. Prosvećivanje radničke

klase o duha Marksizma i da sa rad i kapital nepo­mirljivi neprijatelji; orga-tlizovanje radničke klase v Jedna Revolucionarna Po> litička Partiju za osvaja­nje i razaranje Političke Države kapitalizma; erga tlizovanje radnika I a jed­na revolucionarna Indus-trijalna Janiju za uzima­nje, držanje i kretanje svili semaljskih industrija.

N e m o ž e b i t i m i r a b e z S o c i j a l i z m a !

Organ Jugoslavenske Federacije Socijalističke Radničke Partije Amerike.

N •ASA SVRHA: Unište-1 oje kapitalističkog ure«;

d jen ja; uništenje najam | aog ropstva radničke kla- j

ie; prenašanje svih zemalj­skih industrija u ruke or-j ganizovanih proizvodjača; | 0 v a k o m radnika potpun j plod njegovog rada; osio-| bodjenje celog čovećan-j stva od morije Klasne Vla­davine; uspostavljanje Slo­bodne Zajednice Drugova 1 Drugarica — IndustrijaH •e Republike Rada. j

VOL. XXXIV. — GOD. XXXI?.

Važne medjunarodne vesti Britaniji "manjka" hrana.

12 Londona javljaju đa Britanija još pati od mattflmvosti hrane, a naročito se opaža manjkavost u mesu. Na sedmog januara vlada je resila da ni jedna osoba ne srne potrošiti više od 32c. na nedelju za meso a 8. januara, to jest, dan iza. te naredbe dolazi naredba sa kojom se ta svota spušća na 23c. na nedelju.

I ako izgleda da ova naredba pokriva kako radnike tako i kapi­taliste, vjdećemo da se ljuto varamo. Budući da pod ovim klasnim društvom ni jedna politička naredba ne pokriva jednako jednu i drugu klasu, zbog toga ni ova nije jednaka kako za radnike tako i za kapitaliste. Evo kako se objašnjava njena nejednakost: Ona fa­milija koja ne može da ide par puta u nedelju u restauracijama zbog manjkanja novca, samo nju pogadja pomenuta naredba sto po sto. Drugim recima, članovi kapitalističke klase mogu da jedu mesa ko­liko god im debeli stomaci mogu podneti. Radnička klasa je ta koja no sme da jede mesa.

Sada se može razumeti zašto britanska vlada neće da kupuje američku hranu, nego se dala da sve potroši samo za ratne svrhe —

zbog toga što ona zna da za kapitalističku klasu, koju verno kao ka­pitalistička vlada služi, ima dovoljno svakojake hrane, a radnici ne­ka jedu proju, kao pravi robovi. •

Kako sada. mizerno izgleda sledeća vladavina objava sa kojom reče naroda — radničkoj klasi: *V! imate da birate izmed ju steka i slobode."!!!

I ti britanski "demokrati" [maju obraza da se hvale kako je di­jeta britanskog radnika "bogatija" od dijete nemačkog radnika, da bi britanskim radnicima skrenuli pažnju sa zaista bogate dijete bri­tanske krvoločne "demokratske" plutokratije, jer ako radnici stanu fravnjivati svoju mizernu dijetu sa kapitalističkom bogatom dijetom oni mogu doći do, za kapitaliste, opasne misli, a da do toga britan-

:pr wfppi|^T8 Kapitalu!

CLEVELAND, O. THURSDAY, JANUARY 16th. 1941. " i • i |i

BROJ 3. — NO. 3.

P r e g l e d i i z g l e d .

Nesretno stanje "begunaca" u Francuskoj. Iz Viči-a javljaju 10 januara da je odbijanje vlade Sjedinjenih

Država da primi "begunce" iz Francuske to pitanje ostavilo u vrlo

akutnom stanju. Vest veli, hiljade stranskih i francuskih "begunaca" ove zime

pate užasno. Primorani su da nad ju skloništa u brzo sagradjenim barakama, u kojima po pravilu manjka ogrev. Pored toga, ove zime je tamo hladnije nego što je bilo za poslednjih nekoliko godina i, sledstveno, vest priznaje da mnogi pate od bolesti zbog manjkavosti ogreva. A kada se ovome doda i gladovanje, onda se može predstavi­ti patnja tog nesretnog sveta.

U ovim "koncentracionim logorima," jer se ne razlikuju ođ na­cističkih, nalaze se preko 20.000 Jevreja iz Nemačke, mnogo španskih Izbeglica, i mnogo Francuza koji se ne mogu povratiti u okupiranim predelima Francuske. Pa onda u tim logorima su i "politički krivci — "komunisti". Kakva tragedija!

To beše ne davno kada francuska radnička klasa pokaza vidne znake za borbu protiv kapitalizma do kraja. Tada francuski komu­nisti" behu od upliva, tojest, da su liteli mogli su odvesti radnike u Proletersku Revoluciju. Eto ih sada u "koncentracionim logorima , baš kao i nemački "komunisti", jer behu zadojeni sa reformizmom rezultat nepoznavanja i umalovažavanja sposob*«rti radničke klase da je u stanju da izvojuje svoje oslobodjenje.

Jest, u odlučni«! danima: neopisivu tragedija paradja neižsner-

no bezumlje!

Novi Bovjetsko^iemački trgovački ugovor. Ha 10. januara Sovjetska vlada je potpisala novi ugovor sa na­

cističkom vladom, koji se sastoji od nekoliko tačaka. Sa jednom tač­kam je ustanovljena uzduž granica izmedju te dvr zemlje. Sa drugom tačkom došlo se do sporazuma da se stanovništvo nemačkog porekla, ako je voljno, preseli u Nemačkoj, a isto tako da se i rusko stanov­ništvo u predelima Nemačke moze preseliti u Sovjetskoj Rusiji.

Ali najglavnija stvar celog ugovora jeste njegova trgovačka strana. Sa tom tačkom su došle pomenute vlade da sporazuma da će još više proširiti obim medjusobne trgovine. Sovjetska vlada će se truditi da što više žita i druge hrane prodaje Hitlerovoj vladi, a poslednja će prvoj prodavati u zameni što vise mašinerije. Pored hrane Sovjetska vlada je pristala da će Nemačkoj prodavati «|je, i drugi sirov materijal.

Jamačno je da su se "d'emokratije" nakostrešile kada su čule obnovu trgovačkog sporazuma izmedju Moskve i Berlina, jer Izves-

tija reče: *; "U 1940. Sovjetska linija je sklopila i namerava da 1941. skla-

ipa trgovačke ugovore i paktove sa drugim zemljama ratujućim i ne-ratujućim."

A iPr&vda je još oštrije napala "demokratije*' sitog toga što na-

(Nastavak na 4. strani.)

Od Arnolda Petersena.

s Racionalnog sekr. Socijalističke Rad. Partije.

Dovrši se užasna godina, godina neuspo-redjene .patnje i neverovatne nevolje mase čo-večanstva. I reskirajući da ćemo govoriti sa term in ama preuveličavanja, možemo reći da nikada u pisanoj istoriji nije joj bilo ravne go­dine. Skoro ma koji od mnogobrojnih dogadja-ja 1940. bio bi dovoljan da je pokaže jedinstve­nom u istoriji. I 1940. jeste jedinstvena ne zbog toga što se u njoj zbilo, nego zbog toga što su dogadjaji koji su se desili stvorili tfckvu si­tuaciju koja za uvek onemogućuje da se ik-ada vratimo političko-ekonomskom status-quo-u —

onemogućuje da se povratimo stvarima kao Sto behu. Iako po nesreći veliko pitanje ovog doba nije podnešeno direktno pred nas svejed­no to pitanje jeste ono koje će, u jednoj ili drugoj formi, imperativni^ kucati na kapiji na­šeg doba, pitanje ropstva i nemaštine za mno­ge, a izobilje i lenost za parazitsku nekolicinu. Neka se uvijaju i okreću kako god hoće, pred­stavnici vladajuće klase oni neće moći zaobići to pitanje. To pitanje neće vladajuća klasa re­siti u suglasju sa slobodom i besklasnim druš­tvom, mi to znamo. Samo pravilno organ izova-ni radnici mogu i moraju taj posao obaviti.

cembra udario je u zloslutnu žicu.-Bez ikakve sumnje govor je namenjen da stvara "javno mnjenje," tojest, da spremi zemlju za rat. Pred­sednikov govor nema smisla ako ne usvojimo premis gospodina Roosevelta, ubedjenje da je neizbežan rat izmedju Sjedinjenih Država i "si­la Osovine." Pomenuti govor je naježen sa fra­zama i izjavama koje ga čine da je poziv na bitku. Nije potrebno da sumnjamo u Predsed­nikov integritet i njegove visoke motive da bi čalandžovali potpunu pravovaljanost njegove "molbe." ili opomene. Predsednik hoće da spa­se "demokratiju" kao što ju je hteo njegov prethodnik spasiti nazad dvadeset i pet godins. AH nemojmo zaboraviti da su Predsednik i

•njegova klasna "demokratija" drugi termini za kaipitalizarn, ili, kako ga oni milozvučno nazi­vaju, sistem slobodnih poduzeća. Zato mi zna­mo da njegov "poziv na bitku" znači poziv da američki radnici dodju da spase sistem i klasu, koji ih izrabljuju i pljačkaju. Svakako, ovo je oino što baš znači njegov "poziv na bitku." A da on govori sa internacionalnim jezikom to svedoci njegova otvorena izjava da Sjedinjene Države moraju stajati uz Veliku Britaniju, a to jeste, kapitalizam Sjedinjenih Država mora spasiti britanski kapitalizam da-ga ne razore evropski i aziijatski konkurenti i suparnici na svetskoj pijaci. Ovo i ništa drugo ne znače Predsednikove ružičaste reči. Da se omogući održanje tradicionalnog kapitalizma, da se o-mogući "normalnom" kapitalizmu da malo du­že funkcioniše (ili za navek, kao što izgleda da Predsednik bezumno misli da je to mogu-

#e!) ga ovo, američka mladež mora da umi­te! Jer Predsednikova jamčevina da se neće Jflati američka vojska van naših granica ne V r"di ništa. Predsednik bez dvojbe ozbiljno go­vori kako misli, ali logika dogadjaj će, a ne on. odrediti ovu stvar. I jednom rat objavljen, br­zo ce se pronaći da su "naša braća" negde u Nizozemskim zemljama, ili u Engleskoj, Fran­cuskoj, Skandinaviji, .ili na Balkan; Moderno ratovanje ne poznaje veštačke granice, i vaz-duh, još manje od zemlje, ne poznaje ni jednu. I tako ova zloslutna žica u koju je udario Pred-fednik u umirućem času stare godine pomraču-je već potamnjeno nebo, i Čini neposredni izg­led da se pojavljuje još viSe tu robni ji i užas­niji.

* • *

Maksko da se turobno i užasno pred »ama pojavljuje zora nove godine, mi imamo dovolj­no nada i okuražavanosti. Mi znamo, kao što j? rečeno, da je nemogući povratak status quo-u. Ovo nam ostavlja samo dve alternati­ve: Iiopstvo, ekonomsko kmetstvo, za masu pod s.stemom absolutizma, zvali ga fašizmom, na­cizmom, ili industrijalnim feudalizmom, on je s/e to. Druga alternativa je Socijalizam, Slo-fe >da izobilja za sve. Da mi možemo pasti u i^du stri jalnom feudalizmu to nije nemoguće. I

ovu kažf-mu mi smo prisebni. Ali, u dru-'&• 1)1 - — <• VT

zlid u crnjem i groznijem periodu, uvek je **

to bilo jakog razloga: Činjenica manjkavosti u potrebnim stvarima da se održi i razvije civi-Uzovana egzistencija sa jednakim prilikama *a sve da uživaju dobre stvari života. Ovo je ite-pobitnp činjenica, činjenica temeljite važnosti. Nf u prirodnoj niti u društvenoj evoluciji stva­ri se ne dešavaju kaipriciozno, niti na način da su za ma koje poduže vreme protiv logike stvari, protiv .prirode samih stvari. Ovo mi zna­mo. U društvu, kao u prirodi, stvari imaju na­čin sa kojim traže svoju ravnotežu, neodoljivo i sa ogromnom silom, bez pitanja kakve su te­kuće i prolazne prepreke, čak šta više, čovek nije više bez sveane direkcije društvene evolu­cije. Covek može, i generalno to čini. uzeti e-voluciju za ruku i reći: Ja ću tvoj normalni put slediti; iako postoje veštačke sile koje se trude da skrenu tvoj pravac na transputicu ili una­zad, Ja ću se odupirati i tebe slediti gde god me vodiš!

Sva istorija dokazuje da se ovako vrše pro­cesi istorije. Slava, koja beše Grčka i veličina što beše Rim, nisu nestale zbog zlih znakova ili zbog paklenih i sebičnih ljudi. One su nes­tale zbog toga jer je manjkala ekonomska ba­za da ih gurne da dalje slede taj naročiti pra­vac. Obećanja Francuske Revolucije nisu prekr­šena zbog toga što su se u zemlji podigli fan­tastični sanjari u jednu ruku, ili napoleonski čovek na konju, u drugu ruku. Obećanja nisu ispunjena zbog toga što su još bile odsutne materijalne mogućnosti izobiljnog života. Mi

(Nastavak na 4. strani.)

i iti)jwfnrrfm»tff f p*"*****"**"* * rrrcrrrr rrrrr rr rr-- • • *

• R A T I B E D A

Ovih dana Izašla je Štampe nova brošura Jugoslavenske Federacije S. L. I1., P°d naslovom RAT i BEDA. — Rat i Beda je službeni proglas Socijalističke Radničke Partije, izdsn u septem­bru 1940. godine, "kojim se osudjuje rat i prusijanizaeija Amerike kao posledice klasne eksploata­cije i internacionalne trgovačke konkurencije.

Ovaj zvonki progks je izdan u predvečerje usvajanja konskripcije. Svrha mu je dvostruka: To je oštra optužba kapitalističkog sistema kao odgajaea rata i militarizma. To je trubni zov rad­ničkoj klasi Amerike cia se sjedini i zbriše s lica zemlje ovaj nepravedni sistem.

No "Rat i Beda" služi još i jednoj trećoj svrsi. To je nova svedodžba internacionalizma i ne­pokolebive rešenosti Socijalističke Radničke Partije. Sigurno usidrena za kameno dno marksistič­ke nauke, Socijalistička Radnička Partija čvrsto podržava svoje iprincipe uprkos sve većeg neprija­teljstva, svesna da <'o od njenog integriteta konačno da zavisi sudbina r a d n i č k e klase.

Cena 5 centi — 20 stranica.

KNJIŽARA RADNIČKE BORNI 3413 St. Clair Ave. * Cleveland, O.

Kroz kapitalističku Ameriku. Milijarde za "odbranu".

Iz Washingtona javljaju da je blagajna Sjedinjenih Država po­trošila 1940. godine $9,800,000.000, više nego što je potrošila ikoje godine od Prvog Svetskog Rata. Za ratne svrhe prošle godine se po­trošilo dve i po milijarde dolara. Ali sve ovo izgleda bledo kada se usporedi šta če blagajna ove zemlje potrošiti ove 1941-42. poslovne godine.

Predsednik Roosevelt je održao budžetski govor da bi nekako r.sogao objasniti njegov zahtev da se ove poslovne godine potroši pre­ko sedamnaest milijardi dolara za opšte troškove federalne vlade, uključujući i troškove za ratnu (pripremu, ili kako to oni, plutokrati zovu — "nacionalna odbrana." Samo jedne godine u istoriji ove zem­lje federalna vlada je potrošila više od Rooseveltovog budžeta, a lo beše 1919. u kojoj su ušli troškovi poslednje godine Prvog Svetskog Kata, Te godine ceo trošak federalne vlade bese od $18,522,894.000, a Roosevelt traži đa se ove godine "mira" potroši $17,485,528.000. Ako Kongres odobri Rooseveltov zahtev, kao što izgleda da će, ova godina "mira" koštaće pet milijardi dolara više od troškova poslov­ne godine 1918., a samo jednu milijardu manje od najskuplje godine u istoriji.

Od te ogromne svote, $10,811,000,000 potrofiiće se isključivo za ratnu pripremu. Za obe ratne poslovne godine 1918-19. ova zemlja je potrošila za tu svrhu $17,127,718.000. Kao što se vidi proporcional­no Roosevelt traži da &e ove godine potroši više za rat nego kada ova zemlja beše direktno uvlačena u Prvom Svetskom Ratu. (Cifre troškova vlade Sjedinjenih Država za vreme ratnib godina uzeli snv ;z "The World Almanac"-a.)

Izgovor Predsednika Roosevelta za ove ogromne ekstra-ordinar-ne ratne troškove jeste proglas njegove "ekstra-ordinarne opasnosti."

A akjo nje tro va "ekstra-orminarna opasnosti košta više od proš ilwsrtFOT

penje Roosevelt!

Akutno stanje agrikulturne industrije. Vladino Odelenje Agrikulture u Washingtonu, podnelo je

jedan izveštaj o stanju američke agrikulturne industrije, iz kojeg se saznaje da je ista u hrdjavom stanju zbog postojećeg krvoprolića.

Pre početka Drugog Svetskog Rata, Velika Britanija je kupova-ia jednu trećinu ukupnog agrikulturnog izvoza, a Kontinentalna Ev-xopa je kupovala drugu trećinu, dok sada, u izveštaju se-dalje kaže. poslednji deo Evrope nimalo ne može kupiti suviška agrikulturne industrije, dok je Britanija potpuno zaboravila na kupovinu agrikul-t'.irnih produkata, jer mora da kurpuje produkte aićeričke ratne in­dustrije.

Izveštaj dalje veli, da je stvar bila drukča za vreme Prvog Svet­skog Rata. Tada je Britanija kupovala mnogo američke hrane i cene odoše gore, a posednici agrikulturne proizvodnje dobiše velike pro­fite. Kada se započeo Drugi Svetski Rat, halapljivo srce agrikultur-nih kapitalista je od veselja igralo, jer su - se nadali opet velikom profitu. Sada im je srce palo u stomak, jer na mesto da im poveća pijacu, ovaj rat im je oduzeo i ono malo pijace što su imali pre rata.

Agrikulturno Odelenje se teši sa nadom da će posle rata pijaca ratom opustošenih zemalja biti u stanju d& proguta sav višak ame­ričke agrikulturne industrije.

A sada treba da nam je sasvim jasno zbog čega su senatori sa agrikulturnog Zapada i mnoge druge "vidne" osobe — kapitalisti a-

grikulturne industrije — za mir. Naravno, da bi dobili više profita, •i ne zbog toga što im halapljivo srce plače za milione mrtvih i neo­pisiva stradanja miliona živih radnika. Ovo nam kaže samo Agrikul­turno Odelenje. jer reče da su ti kapitalisti žudno očekivali da će im rat podići cene. A to znači, da je ovaj rat ispunio njihovo žudno očekivanje oni bi bili rukama i nogama za krvoproliće, kao što su danas njihova razbojnička braća — posednici industrija ratnog ma-terijr'a!

Besposlica neće, pa neće da nas ostavi. Prema "Outlook"-u časopisu C. I. O. besposlica će biti veća u ja­

nuaru nego što beše u julu mesecu kada je počeo program "odbrane." Porast besposlice se duguje, prema istom časopisu, besposlenim a-grikulturnim radnicima, jer, kao što videsmo, rat nepovoljno deluje na tu industriju. Drugim rečima, više će radnika biti otpušteno ne­go što će dobiti poslove ovog prvog meseca 1941. godine.

U oktobru 1940. isti časopis veli, bilo je 8,919.00, ili okruglo de­vet miliona besposlenih radnika. Sa otpuštenim agrikulturnim radni­cima očekuje se da će besposlica preći preko deset miliona, tojest, kao što beše u julu mesecu.

Ovi izgledi su u protivrečnosti sa izgledima Miss Perkinse, ko­ja nedavno reče da će broj besposlenih biti manji za preko četiri miliona, ali pomenuti časopis veli, da su svi ti koji su tako što pro-

(Nastavak na 4. strani.)

1941, - Socijalistički Rad. Kalendar. Cena 35c. -1941.

\