Embed Size (px)
Citation preview
1 Organic News
Organic News 2
IMPRESSUM
Za izdavača Nada Mišković,
Nacionalna asocijacija za razvoj organske proizvodnje
“Serbia organica”http://www.serbiaorganica.org
Molerova 29/a, Beogradtel: 065 855 68 68
Menadžer projekta: Ivana Simić
Glavni i odgovorni urednik:Jelena Sajić
Saradnici:Olga Kešelj
Vladan Ugrenović Dr Vladimir Filipović
Dizajn & prepress: Ivan Tarle
Izvršna produkcija: Moja farma d.o.o.
www.mojafarma.rs
Modern agricultural production requires con-trolled system of production. A modern ap-proach implies a constant control and monitor-ing of all the steps in the process of production. An initial step toward this aim is a record keep-ing of the process of production. For this reason
the National Association „Serbia organica“, with support of GIZ ACCESS pro-gram published the booklet „Record of evidence on organic process of production“. Guiding light of the author was to make a clear and simple record of evidence for organic producers. It consists of two main parts: “The register book on crop farm-ing” and the “Record of evidence of livestock in organic livestock farming”. Their use will bring a clear insight to realised production. This booklet is intended for professional organic producers and those who practice it as a hobby, also for inspec-tors, researchers, and all others interested in this kind of production.
With assistance of GIZ/ACCESS program ex-perts of the Institute of field and vegetable crops Novi Sad are preparing four handbooks for or-ganic production of soybeans, sunflower, maize and wheat. There is a very high demand on do-mestic and foreign market for these four field crops, and Serbia has a great potential for their production and export to the EU and other world markets. The handbooks are intended for organic
producers and producers interested in organic production of above mentioned field crops. In essence their concept is similar to the manuals on organic fruit growing, also developed and published by ,,Serbia organica” and supported by GIZ/AC-CESS program. These manuals are very popular among fruit growers – profession-als and amateurs that are producing fruits for their own purposes.
“Serbia organica“ with assistance of GIZ/AC-CESS program will start a two-month promo-tional campaign in the middle of September in Belgrade. The aim is raising awareness of of con-sumers on organic production and organic prod-ucts. The previous campaign this association has led in the Belgrade hypermarkets by the end of 2010 has shown very good results, and also a need in continuity in this kind of campaign.
Vesti i događaji • Kampanja za potrošače i trening sertifikacionih
organizacija• U pripremi priručnici za organsku proizvodnju
ratarskih kultura• Šesti Forum o organskoj proizvodnji u Selenči • Ponovo radi pijaca “Moj salaš”
Aktuelno• Podsticaji za sertifikaciju organskih proizvodaPredstavljamo Vam• Knjiga evidencije organske poljoprivredne
proizvodnjeSvet• Marš dobre hrane• EU: Potrebni su različiti zakoni o plasmanu semena
Sadržaj
Content
3 Organic News
Podsećamo sve organske proizvođače da je rok za podnošenje zahteva za korišćenje podsticaja za podršku razvoju poljo-privredne i prehrambene proizvodnje kroz sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla u 2012. go-dini - 31. oktobar.
Zahtev za dodelu podsticaja podnosi se Ministarstvu poljoprivrede, trgovine,
šumarstva i vodoprivrede - Upravi za agrarna plaćanja, Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac, na obrascu - Zahtev za korišćenje podsticaja za podršku razvoju poljoprivredne i prehrambene proizvod-nje kroz sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porek-la u 2012. godini koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.Podnosilac zahteva može podneti samo jedan Zahtev, i to za jednu ili više sertifi-kacija iz člana 2. ove uredbe. Obrazac Zahteva nalazi se na poslednjoj strani Uredbe koja se može preuzeti sa lin-ka http://serbiaorganica.org/novosti/225/koriscenje-podsticaja-za-podrsku-razvo-ju-poljoprivrede-kroz-sertifikaciju-organ-skih-proizvoda.
Stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtrastvo, uz podršku GIZ/ACCESS programa, pripremaju četiri priručnika za organsku proizvodnju soje, suncokreta, kukuruza i pšenice. Sve četiri ratarske kulture su veoma tražene kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu, a Srbija ima veliki potencijal za njihovu proizvodnju i izvoz na tržište EU i ostala svetska tržišta.Priručnici su namenjeni organskim proizvođačima ali i onim poljoprivred-nicima koji su zainteresovani za organ-sku prizvodnju ovih ratarskih kultura. Sadržajno su koncipirani kao i priručnici koji se odnose na proizvodnju voćarskih kultura, a koji su već objavljeni od strane Serbia organica-e uz podršku GIZ AC-CESS programa. Inače su ovi priručnici veoma traženi od strane voćara, profe-sionalnih i amatera, tj. onih koji se bave voćarskom proizvodnjom za sopstvene potrebe.
Dvomesečnu promotivnu kampanju u Beogradu čiji je cilj podizanje svesti ja-vnosti kroz upoznavanje šireg kruga potrošača sa organskom proizvodnjom i organskim proizvodima, Nacionalna aso-cijacija za razvoj organske proizvodnje ”Serbia organica”, uz podršku GIZ/ AC-CESS programa, započeće sredinom sep-tembra. Prethodna kampanja koju je ova asocijacija sprovela krajem 2010. godine, pokazala je veoma dobre rezulatate, ali i potrebu da se ovakve kampanje kontinu-irano sprovode.U toku septembra će, takođe u orga-nizaciji asocijacije ”Serbia Organica” i uz podršku GIZ/ACCESS programa, biti organizovan poslednji, četvrti modul u sklopu trening programa namenjenog ovlašćenim kontrolnim organizacijama u
cilju budućeg apliciranja na EU listu kon-trolnih organizacija koje su uspostavile ekvivalentne standarde koji omogućavaju izvoz organskih proizvoda iz Srbije na tržište EU bez dozvola za uvoz.
Kampanja za potrošače i trening sertifikacionih organizacija
Podsticaji za sertifikacijuorganskih proizvoda
U pripremi priručnici za organsku proizvodnju
ratarskih kultura
Pozivamo sve organske proizvođače koji su potencijalno zainteresovani da proiz-vode soju, kukuruz i ostale useve na-menjenje stočnoj prehrani, pod uslovima ugovorenog otkupa, da nas kontaktiraju na telefone : 065/855 68 68 i 065/855 69 69 ili na [email protected]
Organic News 4
Treći sajam organske poljoprivrede i zdravijih stilova života ”BioBalkan ekspo 2012“ održaće se u Beogradu od 26. do 29. septembra.Na Beogradskom sajmu predstaviće se oko 50 domaćih i desetak stranih proizvođača organske hrane, ali i proizvođači odeće od prirodnih vlakana, kao i proizvođači prirodne kozmetike. Posetiocima će biti ponuđene stare sorte jabuka - kožare, kolačare, budimke, šarenke, domaće kruške, šljive, belo i crno grožđe, hokaido bundeve, beli i crveni krompir, kelj, futoški i kupus iz Kine.I ove godine, biće izloženi odevni predme-ti od 100 odsto čistog, organskog pamuka, prirodna kozmetika, eterska ulja.Izlagači iz Austrije, Nemačke, Holan-dije, Tunisa, Indije, Italije i Luksemburga, predstaviće svoje tradicionalne proizvode, dok će Agrilajf, vodeći indijski proizvođač ekoloških sredstava za negu biljaka, po-nuditi više od 80 proizvoda za ishranu i jačanje biljaka u organskoj proizvodnji. U pratećem programu sajma, održaće se 3. Nacionalno savetovanje o organskoj proizvodnji.Prvi put i proizvođači sa pet domaćih ekoloških farmi predstaviće svoj sistem proizvodnje. Za one koji i sami razmišljaju o prelasku na neki vid organske proiz-vodnje, biće obezbeđeno specijalno “Or-gansko savetovalište” u kojem će moći da dobiju sve potrebne informacije i nabave literaturu iz te oblasti.
Šesti Forum o organskoj proizvodnji sa međunarodnim učešćem održaće se u Selenči 28. septembra, u organizaviji Cen-tra za organsku proizvodnju.Tema ovogodišnjeg foruma su tradicio-nalni prehrambeni proizvodi organskog kvaliteta - iskustva i ideje o gajenju, prera-di, pakovanju i plasmanu ovih proizvoda.Uvodničari će biti vrsni poznavaoci proiz-vodnje i plasmana tradicionalne organ-ske hrane iz Srbije, Austrije, Slovenije i SlovačkeForum u Selenči okupiće proizvođače, sa-vetodavce i naučnike iz Srbije, a pratiće ga i izložba i degustacija tradicionalnih or-ganskih proizvoda.Učešće na Forumu je besplatno a svi zain-teresovani, zbog ograničenog broja mesta, svoje učešće treba da najave na e-mail
Centra u Selenči: [email protected] obaveštenja nalaze se na sajtu www.organiccentar.rs.
Pijaca organske hrane „Moj salaš“ održana je 30. avgusta, nakon više od mesec dana pauze, do koje je došlo zbog nesuglasica između organizatora i komunalne inspe-kcije, saopštila je Zelena mreža Vojvodine. Pijaca je održana na staroj lokaciji ispred Sportskog i poslovnog centra Vojvo-dina, nakon što je postignut dogovor sa članicom Gradskog veća za komunalne poslove Gordanom Pušić. „Nadamo se da je tako stavljena tačka na veštački napravljen problem“, piše u saopštenju i dodaje da će se pijaca „Moj salaš“ održavati svakog četvrtka do kraja septembra.Zelena mreža Vojvodine i proizvođači or-ganske hrane koji izlažu na pijaci zatražili su polovinom avgusta smenu šefa komu-nalne inspekcije Srđana Jakovljeva, jer je davao „neprimerene, bahate i osione“ iz-jave, u kojima je tretirao poljoprivredne
proizvođače kao „izgrednike“. Jakovljev je 19. jula zabranio da se pijaca „Moj salaš“ održi na platou ispred Spensa i od organi-zatora iz Zelene mreže Vojvodine zatražio
da pijacu pomere na deo platoa na kojem nema hladovine, što oni nisu prihvatili.I organizatori i proizvođači naglasili su da trpe štete zbog neodržavanja pijace i dodali da su Novosađani na taj način uskraćeni za mogućnost kupovine zdrave organske hrane.
Ponovo radi pijaca “Moj salaš”
Treći sajam organske hrane u septembru
Šesti Forum o organskojproizvodnji u Selenči
Tokom letnjih meseci, svakog četvrtka već devet godina, ispred sportskog i poslovnog centra ˝Vojvodina˝ (SPENS) u Novom Sadu se održava pijaca ˝Moj salaš˝, najveći je distributivni centar organske hrane u Srbiji. Na ovoj pijaci su svoje proizvode, pro-davali gotovo svi sertifikovani organski poljoprivredni proizvođači kao i tradi-cionalni poljoprivrednici, salašari i proizvođači rukotvorina. Određen broj proizvođača koji su uključeni u Program savetodavnog rada Poljoprivredne Sa-vetodavne Službe Pokrajinskog sekre-tarijata za poljoprivredu takođe su bili učesnici u radu pijace ˝Moj salaš˝.
5 Organic News
Savremena poljoprivredna proizvodnja zahteva sistem kontrolisane proizvodnje. Ovakav pristup podrazumeva kontinu-iranu kontrolu i praćenje svih tačaka u prozvodnom procesu. Jedan od koraka ka tom cilju je vođenje evidencije tokom proizvodnog procesa. Iz tih razloga je Na-cionalna asocijacija ”Serbia organica”, uz podršku GIZ/ACCESS programa, izdala publikaciju Knjiga evidencije organske poljoprivredne proizvodnje. Ideja autora bila je da proizvođačima na jednostavan i prihvatljiv način učine dostupnom Knjigu evidencije organ-ske proizvodnje. Njenim korišćenjem omogući će se jasnije sagledavanje ostva-rene proizvodnje.Ova publikacija je namenjena organskim proizvođačima, kako profesionalcima tako i hobistima, a može koristiti kontrol-orima, istraživačima i svim ostalim zain-teresovanim za ovaj vid proizvodnje.
Organska proizvodnja sve više dobija na značaju. U Republici Srbiji na ovom nivou razvoja, na najvećem broju gaz-dinstava, ona se odvija paralelno sa kon-vencionalnom proizvodnjom. Zakon o organskoj proizvodnji (Službeni glasnik RS, 30/2010) nalaže da se evidencija za organsku proizvodnu vodi odvojeno od evidencije u konvencionalnoj proizvodnji. Iz tog razloga Knjiga evidencije organske proizvodnje se sastoji iz dve osnovne ce-line: Matična knjiga biljne proizvodnje i Knjiga evidencije domaćih životinja u or-ganskom stočarstvu.
Matična knjiga biljne proizvodnje
Matična knjiga biljne proizvodnje sas-toji se iz dva posebna dela: prvog koja se odnosi na Matičnu knjigu organske biljne proizvodnje i drugog koji se odnosi na Matičnu knjigu konvencionalne biljne proizvodnje. Drugi deo istovremeno zadovoljava potrebe vođenja evidencije i u integralnoj biljnoj proizvodnji. Knjiga će biti podeljena organskim proizvođačima, članovima Nacionalne asocijacije, kojima će biti obezbeđena i edukacija o načinu vođenja knjige.Preporuka autora, Vladana Ugrenovića, Dr Vladimira Filipovića i Ivane Simić, korisnicima je da sprovedene aktivnosti i ostvarene rezultate u Knjigu evidencije organske proizvodnje evidentiraju odmah nakon završetka određene aktivnosti, kako bi se omogućilo preciznije i potpunije praćenje proizvodnog procesa.
Ovog leta, širom Evropske unije, poljoprivrednici i zainteresovani građani organizovali su Marš dobre hrane. Marš je počeo krajem avgusta i traje do 19. septembra kada će učesnici doneti zahteve za reformu Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) direktno u institucije EU. Učesnici će marš završiti u Briselu gde će se okupiti građani koji se zalažu za zeleniju i pošteniju budućnost proizvodnje hrane. Događaj se odvija u vreme kad političari raspravljaju o reformi Zajedničke poljoprivredne politike.- Ove godine, budućnost naše hrane i poljoprivrede biće određena od strane Evropskog parlamenta i nacionalnih vlada koji odlučuju o budućnosti zajedničke poljoprivredne politike za sledećih sedam godina. Svake godine agrarni budžet vredan je oko 60 milijardi evra. Za proteklih 50 godina, naši porezi su korišćeni za podršku in-dustrijalizovanoj proizvodnji hrane. Ovaj oblik poljoprivrede stvara globalnu prehrambenu nesigurnost, ali istovremeno i ve-like viškove hrane. Zagađuje se i životna sredina jer se preterano koriste veštačka đubriva, pesticidi i fosilna goriva. Zanemaruje se dobrobit životinja, pogoršavaju klimatske promene i utiče na napuštanje ruralnih područja. Vreme je za promene. Ovogodišnja reforma CAP-a je naša šansa da promenimo agrarnu politiku - navode organizatori marša.Ušesnici marša se, između ostalog, zalažu za suverenitet hrane,
veću pravednost između starih i novih članica EU, za socijalno jačanje i ekonomski razvoj ruralnih zajednica. Informacije u vezi marša dobre hrane možete videti na sajtu http://www.goodfood-march.eu/.
Knjiga evidencije organske poljoprivredne proizvodnje je pub-likacija koju je ”Serbia organica” izdala uz podršku GIZ/AC-CESS programa. Ona je namenjena organskim poljoprivred-nim proizvođačima kako bi im se olakšalo vođenje evidencije celokupne proizvodnje.
Predstavljamo vam
Knjiga evidencije organske poljoprivredne proizvodnje
Marš dobre hrane
Organic News 6
Kompost je jedno od najviše pominjanih i korišćenih đubriva u organskoj proizvod-nji hrane, koje se pored primarne upotrebe kao organskog đubriva koristi i kao poboljšivač strukuture zemljišta, sirovi-na za proizvodnju supstrata i malč. Na sreću, ohrabruje činjenica da se u posled-nje vreme sve više govori o iskorišćavanju organske materije kao polazne sirovine pri dobijanju ”zdravstveno bezbedne” energije. Upoznavanjem sa tehnikom i tehnologijom konzerviranja različitih bio-materijala i na ovim prostorima se (pola-ko) razvija jedino mogući način održivosti biodiverziteta za generacije koje dolaze. Jedna od mogućnosti dobijanja čvrstog i tečnog organskog đubriva i ekološkog gasa na prirodan i obnovljiv način je kompostiranje. Kompostiranje predstav-lja biohemijski proces u kome dolazi do potpunog razlaganja organske materije posredstvom mikroorganizama. Najčešće se kompostiraju biljni i životinjski ostaci poreklom iz vrta, bašte, kuhinje, industrije, kao što su ostaci povrća, voća, lišće, sta-bljike, pokošena trava, stara slama, pepeo, papir, delovi hrane i sl. Treba voditi računa da u kompostište ”ne uđu” rizomski ko-rovi, bolesne biljke, kuvani otpaci, koske, meso, pelene i higijenski ulošci, duvanski pikavci, kese i sl. Naročito je teško ”os-loboditi“ se semena korova i patogena koji u kompostištu mogu izdržati maksi-malne temperature u toku biorazgradnje. Takođe, prilikom unošenja materijala u
kompostište treba u manjem procentu unositi ”sporo – razgradljive” kao što su lišće breze, topole, platana, oraha, iglice i grane četinara i dr.
Koraci u kompostiranju
Pre početka kompostiranja radi bržeg ra-zlaganja i sazrevanja potrebno je krupan materijal usitniti na veličinu ne veću od 5 cm. Nakon toga, masa se pripremi - u slučaju da je suvlja potrebno ju je navlažiti ili obratno, zasušiti nekim od strukturnih materijala. U toku razgradnje, usled bio-
hemijskih reakcija, temperatura (u sredini mase) dostiže 70°C, što ukupno traje oko 1 – 1,5 mesec. Nakon tog perioda potreb-no je masu promešati i ponovo pokriti nekoliko puta u toku razgradnje, a sve radi ˝obnavljanja˝ aktivnosti mikroflore. U tom periodu najaktivnije su gljive, bak-terije i colembole (vrsta insekata), da bi nakon ”hlađenja“ na temperaturi oko 25 °C tu “ulogu“ preuzele kišne gliste i drugi insekti. U nekim slučajevima završetak razgradnje može biti nakon šest meseci, no’ najbolji kompost se ipak dobija nakon godinu dana kada masa potpuno ”sazri“.
Kompostiranje
Od organskog otpadado korisne sirovine
Kompostiranje je bioagrotehnička mera koja koristi ”suvišnu” organsku biomasu pri čemu se ona biotermičkim razlaganjem transformiše u višestruko korisni kompost.
7 Organic News
Nega komposta
U mere nege komposta spadaju mešanje, orošavanje, kotrolisanje zdravstvenog stanja i čuvanje u toku kompostiranja. Kao što je napomenuto, u toku kompostiranja radi ujednačene razgradnje svih delova u kompostarniku, potrebno je kompostnu masu, nekoliko puta promešati. Ovo je itekako značajno zbog ”provetravanja“ mase i obezbeđenja vazduha za norma-lan rad mikroorganizama. Mešanje se iz-vodi lopatama, vilama, kukastim šipkama i sličnim oruđima. Pri svakom mešanju temperatura će se sniziti a potom ponovo povećati, jer se reaktiviraju biotermički procesi razgradnje. Orošavanje se izvodi u slučaju zasušivanja kompostne mase kada je primetna pojava buđi i plesni. Ako nije previše hidratisana masa, moguće je ”povratiti“ dodavanjem svežeg materijala, stajnjaka, glistenjaka i sl. Orošavanjem se obezbeđuje voda mikroorganizmima koji u isušenom kompostu ne mogu dugo op-stati.S vremena na vreme potrebno je prover-iti zdravstveno stanje koje najčešće može biti pogoršano usled velike vlažnosti, koja pogoduje intezivnijem razvoju patogenih gljiva. U tom slučaju dodaje se strukturni materijal i kameno brašno koje svojim kvalitativnim svojstvima neutrališe neu-godne mirise izazvane velikom vlažnošću i prisustvom patogena. Kameno brašno i pesak je potrebno dodavati i zbog fizičko–mehaničkih karakteristika komposta, radi kasnije lakše manipulacije i primene. Radi povećanja sadržaja azota u kompostu, neretko se dodaje i zgoreli stajnjak. Da kompost ne bi bio izložen velikoj insolaci-ji, jakom vetru i padavinama potrebno je naneti sloj livadske ili baštenske zemlje ili neki od prirodnih materijala (slama, seno i dr.).Takođe je poželjno oko kompostišta pose-jati (posaditi) visoke biljke (suncokret, ku-
kuruz i dr.) ili neku od širokolisnih kutura (tikve, bundeve i sl.). Ako je komposti-ranje započeto u jesen (npr. u ovom mes-ecu, što je poželjno) u toku zime dobro pripremljen kompost treba prekriti slojem slame da bi se očuvala njegova unutrašnja temperatura, a mikroogranizmi sprečili da napuste kompost i vrate u zemljište.Izgledom kompost veoma podseća na zg-oreli stajnjak, zbog svoje mrvičaste struk-ture, tamno – smeđe boje, ujednačene mase i prijatnog mirisa na zemlju. Po sadržaju aktivnih materija sličan je stajn-jaku.Pre upotrebe poželjno je kompost dez-infkovati, što se obavlja na sledeći način - obično se u starom buretu založi vatra i postavi posuda sa vodom. Na posudu se postavi rešetka sa 10 – 15 cm komposta. U momentu kada vodena para prođe kroz kompostni sloj sterilizacija je završena.
Višestruka namena
Namena ovog visokokvalitetnog organ-skog đubriva je višestruka, najčešće se upotrebljava kao supstrat u rasadničarstvu, povrtarstvu, cvećarstvu, gljivarstvu i sl. Za đubrenje se upotrebljava neposredno pre setve ili sadnje, u količinama 3 – 6 kg/m2, sa dejstvom do tri godine. Kompost se ne unosi duboko u zemljište, već pri površni (do 5 cm dubine). U zavisnosti od kulture i upotrebljene količine komposta se razlikuju. Tako imamo veće količine za glavne kulture (paradajz, paprika, krompir, krastavac, bostan, kupusnjače i dr.) dok se za predkulture i naknadne kulture pri-menjuje manja količina komposta. Kom-post je naročito pogodan za spravljanje supstratnih smeša, pripremu setvenog sloja, pikiranje rasada i kao ”pokrivni sloj“ semena.
Dr Sci. Vladimir FilipovićVladan Ugrenović, dipl. ing.
Institut ˝Tamiš˝, Pančevo
Kompostiranje se vrši na mestu zaštićenom od vetra i jakog sunca sa dostupnim prilazom u različitim vre-menskim prilikama. Takođe treba “iz-begavati“ beton i kamene ploče koje ne dozvoljavaju mikroorganizmima, glistama i drugim korisnim “stvoren-jima” da razgrađuju nanetu gomilu. Kompostiranje se može vršiti na ot-vorenom ili u specijalno za to naprav-ljene objekte (kompostarnike). Na manjim površinama na otvorenom, dimenzije kompostišta su obično 2,0 m širine i 1,5 m visine. Sloj zemlje od
10 cm se ukloni i napuni grančicama ili stabljikama, radi što bolje drenaže. Proizvodnja komposta na otvore-nom se sve više izbegava, najčešće usled prisustva zemljišnih štetočina koje mogu značajno umanjiti kvalitet đubriva ali i zbog spoljašnjih uslova, prvenstveno visokih temperatura.Drugi način kompostiranja je ”preko“ kompostarnika koji su najčešće različitog oblika (pravougaonog, kvadratnog, okruglastog), različite veličine i od različitih materijala (drvo, lim, cigla, žica). Svaki kompostarnik sadrži otvore koji omogućavaju ulazak vazduha za disanje mikroorga-nizma, u suprotnom vrlo brzo dolazi do truljenja i propadanja mase. Za jednu prosečnu baštu, dimenzije kom-postarnika obično su 2 m x 2 m x 2 m, s tim da celokupna biomasa ˝leži˝ na rešetkama koje su postavljene na nekom od masivnih materijala (blo-kovi, cigle i sl.). Kompostiranje će biti ubrzano ako se na drenažni sloj nanese sloj starog komposta koji će ”inicirati“ bržu razgradnju organske materije.
Metodekompostiranja
Organic News 8
”True organic“ je mlada firma osnovana u maju ove godine sa idejom da kup-cima koji brinu o svom zdravlju i izgledu ponudi široku paletu organskih proiz-voda na jednom mestu – od svežeg voća i povrća, prerađenih prehrambenih proiz-voda preko kozmetike do eko sredstava za domaćinstvo. ”Ideja je da naše kupce edu-kujemo o važnosti prirodnog stila života za zdravlje čoveka i životnu okolinu i da im pružimo istinitu informaciju u smislu da li je neki proizvod u stanju konverzije ili ima status organskog proizvoda ili, kada pričamo o organskim kozmetičkim proiz-vodima, koliki je procentualni udeo organ-
skih sastojaka u njima. Otuda i naziv ”True organic“ (Istinski organsko)”, kaže za Or-ganic news Ivana Lojen koja je, zajedno sa partnerkom Dejanom Drakulić, idejni tvo-rac ovog koncepta.
Edukovati potrošača
U razvijenim zemljama beleži se značajan rast prodaje organskih proizvoda. Kod nas je još uvek veća proizvodnja, iako ona nije
značajna, u odnosu na potrošnju. Šta je utica-lo na vašu odluku za otvaranje jedne ovakve specijalizovane prodavnice? Moja partnerka i ja, živimo i verujemo u ovakav koncept života, i želimo da omogućimo zainteresovanima da se na jednom mestu snabdeju svežim organskim namirnicama i različitim prehrambenim i neprehrambenim proizvodima organskog porekla a u tome smo prepoznale i dobru biznis ideju. Naša vizija je da postanemo lideri na domaćem tržištu u distribuciji i prodaji domaćih proizvoda iz sertifikova-nog organskog uzgoja, kao i da obezbedimo plasman organskih proizvoda sa vlastitom
robnom markom na inostrano tržište. U tom smislu nam je neophodna saradnja sa proizvođačima od kojih bi otkupljivali sirovinu, prerađivali je, pakovali i plasirali. Na osnovu vašeg dosadašnjeg iskustva možete li da opišete profil prosečnog potrošača organ-skih proizvoda? To su kupci koji imaju razvijenu svest o važnosti organskih proizvoda, mlade ma-jke i trudnice, sportisti, mladi trendseteri, stranci i u tom smislu lokacija koju smo iz-
abrali u potpunosti se uklapa u naš koncept. Međutim, kada govorimo o širem krugu potrošača, svest o bitnosti toga šta jedemo još uvek nije na zavidnom nivou. U tom smislu neophodna je značajnija edukacija u cilju bolje informisanosti i povećanja tražnje za organskim proizvodima. U sep-tembru počinjemo sa ciklusom dečjih ra-dionica na temu organske hrane koje će se održavati u Supermarket-u u saradnji sa beogradskim vrtićem Žan Žak u kome deca kozumiraju ovakvu hranu a u planu je i animiranje kupaca postavljanjem mini štandova sa organskim proizvodima koji će biti locirani na Dorćolu.
Odlična saradnja sa proizvođačima
Jedna od teškoća u distribuciji lokalne organ-ske proizvodnje su i proizvodni kapaciteti koji često nisu u stanju da zadovolje potražnju za određenim proizvodima tokom godine. Kakva je vaša saradnja sa proizvođačima?Saradnja sa organskim poizvođačima je odlična, trudimo se da sa njima ost-varimo prijateljski odnos koji se temelji na međusobnom uvažavanju i osnovama fer trejd poslovanja. Naš jedini kriterijum u odnosu na proizvođače je da proizvodi poseduju sertifikate izdate od ovlašćenih kontrolnih kuća, odnosno da su proizvede-ni u skladu sa Zakonom o organskoj proiz-vodnji. Do sada smo uspostavili saradnju sa etabliranim organskim proizvođačima porodicom Vozar, kompanijom Biosil a od nedavno i sa još nekoliko proizvođača. Pozivamo i ovim putem sve zainteresovane za saradnju sa nama da nas kontaktiraju.
Prvi bio-korner na domaćem tržištuDomaće tržište organskih proizvoda bogatije je za prvu speci-jalizovanu prodavnicu – ”True organic” koja je smeštena u ok-viru Supermarket concept stora u Višnjićevoj ulici na Dorćolu.
Proizvođači organskih proizvoda zain-teresovani za saradnju sa kompanijom ”True organic” mogu se javiti na broj telefona: 062/238 005 ili pisati na e-mail [email protected]
Otvorena specijalizovana prodavnica organskih proizvoda
9 Organic News
Održavanje pašnjaka Mučibaba započelo je 2010. godine u okviru STAR projekta Ministarstva poljoprivrede, a ove godine deo stočara Stare planine nastavlja sa povratkom stada na planinske pašnjake. Jedno od njih je stado stare ugrožene rase Buša koje se odgaja po pravilima organ-ske proizvodnje i sa 200 grla jedno je od najvećih u Srbiji. Na Ivanjdan, 7. jula, dan kada po narodnom verovanju bilje ima pojačana lekovita svojstva, ovo stado buša izgnano je ka pašnjaku Mučibaba.U organizaciji Odgajivačke organizacije ”Stado“ i Udruženja za razvoj organ-ske proizvodnje ”Biobalkan“, uz podršku opštine Dimitrovgrad, pokrenut je ovaj nesvakidašnji poduhvat povratka povratka iskonskom, prirodi i tradiciji.Među prisutnima bilo je proizvođača, meštana, planinara, istaknutih naučnih radnika, stručnjaka organske proizvodnje, lokalnih političkih lidera, kao i gostiju iz inostranstva. Od samog početka pešačenja od Gornjeg Krivodola, pa sve do krajnjeg odredišta, mesta zvanog Vodeničarska
reka iznad sela Senokos, u vazduhu se os-etila energija koja je sve vodila. To je en-ergija ljubavi prema prirodi, autohtonim rasama životinja i tradiciji. Ni jednog tre-nutka, na putu dugačkom 15 kilometara, nije se čulo zapomaganje i negodovanje, već je planinsku tišinu i mir prolamao ra-dosni i zadovoljni smeh učesnika mani-festacije.Hvala Staroj planini što nas je na Ivanjdan srdačno dočekala i ispratila, kao i stadu buša koje je bilo strpljivo prema svima nama. Posebno se zahvaljujem svima koji
su svojim učešćem doprineli afirmaciji Stare planine, opštine Dimitrovgrad, a posebno očuvanju starih rasa i prirodnih bogatstava, kao i povratku tradicionalnim vrednostima. Prilika da se u što većem broju okupimo i družimo jeste ”Sajam balkanskog agrobiodiverziteta“ 21. sep-tembra u Dimitrovgradu, na lokalitetu ”Smilovska jezera“.
Ljubiša Kostov, predsednik Udruženja ”BIOBALKAN“
Gorica Spasojević iz požarevačkog sela Malo Laole pokrenula je u junu ove godine prvu tezgu sa sertifikovanim organskim proizvodima u Požarevcu.Gorica, koja se organskim povrtarstvom bavi od 2006. godine, dobit-nica je ovogodišnjeg priznanja Agrarnog fonda opštine Petrovac na Mlavi kao najbolja u organskoj proizvodnji povrća. ”Moji počeci ve-zani su za želju da svojoj porodici obezbedim zdravo povrće sa pravim ukusom. Sa sertifikacionom kućom ‘Organik Kontrol Sistem’ iz Sub-otice sarađujem od samog početka. Ta kuća obavlja kontrolnu sertifi-kaciju mojih proizvoda, a u poslu mi pomažu muž Jovica, u slobodnom vremenu sinovi Željko, Slađan i ćerka Slađana”, kaće Gorica. Od juna ove godine Gorica je otvorila organsku tezgu u Požarevcu uz svesrdnu pomoć i podršku “Serbia Organica-e”. Tezga radi svake subote od 7.30-13.00 časova. ”Od povrća trenutno plasiram krompir, šargarepu, krastavac, cveklu, beli luk. Da bi za svakog kupca bilo ponešto tu su još i začini, čajevi i proizvodi od aronije. Takođe, u po-nudi ćemo, kao sertifikovane organske proizvode, imati zelenu salatu, spanać, boraniju”, nabraja Gorica. Svi zainteresovani za njene proizvode mogu kontaktirati Goricu na telefon: 064/327 2242.
Salas “Stanimirov”, smešten u Nadalju kod Srbobrana, prostire se na četiri hektara obradive površine na kojoj se, po organskoj metodi, proizvode ratarske i povrtarske kulture. Gligorije Stanimirov, vlasnik salaša i organski proizvođač, odlučio je da zaokruži priču i odnedavno ponudio i smeštaj na svom salašu. ”Proizvodimo organ-sku papriku, paradajz, luk, krompir, pasulj, šargarepu, peršun, paštrnak, celer, dok od ratarskih kultura gajimo kukuruz, pšenicu, raž, ječam, speltu”, navodi Stani-mirov. ”Organske proizvode prodajemo na tezgi isped salaša a dobrodošli su i turisti kojima nudimo boravak i prenoćište”, dodaje on. Prema njegovim rečima, gos-tima je na raspolaganju i ribnjak za sportski ribolov koji je udaljen svega 500 metara od salaša. Stanimirov poziva zainteresovane za predah od urbanog života uz svež vazduh, prelepu prirodu i ukusnu organ-sku hranu da ga kontaktiraju na telefone 021/739-304 062/82-65-872.
Izgon stada buša na planinske pašnjake
Prva organska tezga u Požarevcu Salaš ”Stanirov” –organska hrana i smeštaj
Organic News 10
Evropski sud pravde objavio je svoju odluku u vezi upotrebe retkih semena i saopštio da je Zakon o plasmanu semena EU prigodan i validan. ”Ova odluka nije dobra vest za sve one koji žele raznolikost boja i ukusa paradajza i paprike na svojim tan-jirima“, komentariše ovu odluku Dorota Metera, potpredsednica IFOAM EU grupe. Prema njenim rečima, Zakon o EU semenu i dalje sprečava promet tradicionalnih vrsta koje bi se mogle uzgajati na poljima Evrope i pospešuje jednolikost i proizvodnju na velikim površinama, što ukazuje da Evropski sud pravde nije uspeo da odgovori na zahteve zaštitnika i čuvara semena.Potrošači i proizvođači moraju sada ponovo da se založe za pravo svojine nad svojom hranom. IFOAM EU grupa poziva građane Evrope da glasaju za EU zakone koji favorizuju razno-likost na tanjirima. ”Raznolikost domaćih biljaka je osnova za naše dugoročno obezbeđenje hrane. Klimatske promene, po-jave novih štetočina ili čak novih alergija mogu uticati na nas da u budućnosti koristimo biljne vrste koje danas ne smatramo neophodnim, i to samo zbog njihovih genetskih karakteristika“, kaže Antje Kuling, menadžer za politiku IFOAM EU grupe. Procene FAO ukazuju da je 75% domaćih biljnih vrsta u globalu izgubljeno tokom prethodnih 100 godina. Ovaj trend se pod hitno mora promeniti. Više informacija je dostupno na IFOAM EU Group.
Britanski Centar za organska istraživanja saopštio je da posled-nji izveštaj o prihodima sa organskih farmi u Engleskoj i Velsu govori o njihovoj konkurentnosti sa konvencionalnim farmama, uprkos izazovnim prilikama na organskom tržištu. Izveštaj o pri-hodima organskih farmi za 2010/11. koji su uradila Uprava za životnu sredinu, hranu i ruralne poslove zajedno sa Institutom za biologiju, životnu sredinu i ruralnu nauku i Centrom za organska istraživanja, uključuje poslovne podatke za 212 organskih farmi širom Engleske i Velsa.Analize su pokazale da je poslovni prihod za većinu organskih farmi bio veći ili sličan konvencionalnim farmama sa kojima su upoređivane.
Ako niste skoro prošetali jednom od najlepših zelenih oaza u srcu Beograda odlična je prilika da to uradite baš 22. ili 23. sep-tembra kada će Beogradski Festival Cveća sa publikom podeliti svoje treće izdanje u Parku Manjež. Kreiran kao nesvakidašnji urbani vikend vrt Manjež će postati i zelena pozornica raznovrs-nog multimedijalnog sadržaja – a sve u ime kvalitetnijeg života u skladu sa prirodom. Sedam festivalskih zona ponudiće kreativne i inovativne odgov-ore na probleme savremene urbane ekologije - VRT VRTova u domenu pejzažene arhitekture i dizajna eksterijera, VRTeška u domenu bilja i dekoracija od prirodnih materijala, VRToglavica kroz projekte i inovacije studenata i mladih profesionalaca, dok će VRTić ispuniti kreativni parkuri za igru i poučne radionice za najmlađe. IzVRTanje vas poziva u zonu mirisa, aromatičnih ukusa i relaksacije kroz vežbanje joge, a VRTlog dobre ener-gije i provoda u parku širiće ritmam bendova ŠpriritusMovens, Horkestar, CirkuSfera, izložbene postavke Terratorie i otvoreni bioskop MicroArta.Kroz otvorene diskusije i debate ovogodišnji osVRT baviće se aktuelnom problematikom u organskoj proizvodnji, perspektiva-ma socijalnog preduzetništva, javnim prostorima i urbanizmom po meri deteta. Više informacija o III Beogradskom festivalu cveća možete vi-deti na www.bfc.rs .
Posle dvodnevne diskusije u Republici Koreji u junu ove go-dine, 18 vođa organskog pokreta iz 13 azijskih zemalja složilo se da formiraju regionalni organski savez u Aziji. Na diskusiji je odlučeno da regionalno telo bude pod kišobranom IFOAM-a, i da se nazove „IFOAM Azija“.Misija IFOAM Azije jeste da neguje i zastupa organski pokret u Aziji u njegovoj punoj raznovrsnosti. IFOAM Azija će raditi u sinergiji sa Global IFOAM pod zajedničkom vizijom da se što efektivnije širi organski pokret u Aziji, javlja IFOAM. To je neprofitna organizacija zasnovana na članstvu, otvorena za sve IFOAM grupe i ostale aktere organske poljoprivrede u Aziji.
Formiran IFOAM AzijaVelika Britanija: Prihodi sa organskih farmi i dalje konkurentni
EU: Potrebni su drugačiji zakonio plasmanu semena
Septembar u zelenom ritmu - BFC 2012.
11 Organic News
Nekoliko organizacija kao što je Mreža naučnika za društvenu i ekološku od-govornost (ENSSER) podneće žalbu protiv odluke Evropske komisije da se odobri nova genetski modifikovana soja kompanije Monsanto. Soja će uglavnom biti prodavana i uzgajana u Brazilu pod imenom Intakta, nakon žetve će biti uvožena u EU za upotrebu u ishrani i stočnoj hrani. Nova genetski dobijena soja poseduje insekticidni protein i otporna je na herbicid glifosat, poznat pod imenom Raundap. EU je krajem juna dala pristanak za upotrebu soje u ishrani i stočnoj hrani. Ipak, evropski nadležni organ za bezbed-nost hrane EFSA nije uradio procenu rizika za ove proizvode kao što je to za-konom propisano. To je jasno vidljivo iz tehničke dokumentacije koju je Test-bioteh sakupio i iz pravnog dosijea koji će se podneti Komisiji. Žalba će biti pod-neta prema EU regulativi 1367/2006, što znači da postoji šansa da se u kasnijoj fazi
uključi Evropski sud pravde.“EFSA vrlo površno ocenjuje rizike gen-etski modifikovanih biljaka primenjujući pojednostavljene procedure. Pri tome, Evropska komisija ne ispunjava svoju dužnost da kontroliše tržišna ovlašćenja. Trenutna procedura je u protivrečnosti sa postojećim EU regulativama. Naša žalba će pritisnuti Komisiju i EFSA da stave mnogo veću važnost na zaštitu potrošača i životnu sredinu“, kaže Kristof Ten iz
Mreže naučnika za društvenu i ekološku odgovornost.Podaci analize rizika koju je uradila EFSA pokazuju da se kritične tačke, kao što su rizici od alergija, nisu u dovoljnoj meri uzeti u obzir. Rezultat ovoga je uzro-kovanje visokog nivoa rizika za potrošače.Nasuprot SAD-u, u EU genetski modi-fikovane biljke se najčešće koriste za životinjsku ishranu. Skoro svi proizvođači hrane u EU su odlučili da izbegavaju gen-etski modifikovane biljke u svojim proiz-vodima. Ipak, EU ovlašćenje dozvoljava sve upotrebe u ishrani i stočnoj hrani. To znači da, na primer, proizvođači hrane za bebe mogu promeniti svoje standarde i koristiti genetski modifikivanu soju bez nekih dodatnih dozvola. Iz tog razloga EFSA mora proceniti ove rizike pre nego što se da bilo kakvo ovlašćenje za promet. Ovi zahtevi u EU regulativama, poput direktive 2001/18 i regulative 1829/2003 navode da genetski modifikovane biljke mogu dobiti ovlašćenje za stavljanje u promet tek nakon naučne procene najvećih mogućih standarda. Žalba ima za cilj da se sprovede implementacija ovih zahteva.
Izveštaj pod imenom ”Agroindustria ecológica en España” – „Organska proizvodnja u Španiji” dostupan je za skidanje sa interneta. Izveštaj je nastao tokom kampanje „Ekološki razvoj: zdrav i profitabilan izbor“, koji pokazuje prednosti i koristi or-ganske industrije hrane i tako stimuliše konverziju u organ-sku. Projekat je implementiran od strane španskog društva za organsku poljoprivredu (SEAE) sa sredstvima iz evropskog društvenog fonda (ESF) i sa podrškom programa Fondacije zeleni biodiverzitet. Izveštaj između ostalog sadrži informacije o trenutnom statusu organske indrustrije hrane, glavne razlike između organske i konvencionalne industrije hrane i korake nepohodne tokom procesa konverzije, i prednosti i koristi koje ovaj sektor može ponuditi operatorima. Izveštaj je dostupan za besplatano skidanje uz popunjavanje formulara na: http://agroecologia.net/
Žalba protiv EU dozvole za GM soju
Neki od argumenata u žalbi protiv odluke EK da se odobri nova gm soja kom-panije Monsanto su da:• rezidue od prskanja i njihovi kombinatorni efekti sa insekticidima proizve-denim u fabrikama nisu istraženi• nekoliko dokumenta koje je EFSA uradila naglašavaju potrebu za specifičnom procenom rizika genetski modifikovanih biljaka sa stanovišta novorođenčadi i ostalih grupa potrošača više podložnih alergijskim reakcijama. Ipak, prema nji-hovom mišljenju, EFSA je ovaj problem u potpunosti zanemarila• u nekoliko dosijea koje je Monsanto predstavio, jasno je da se kompanija nije pridržavala stadarda dobre laboratorijske prakse (GLP)• Komisija EU nije zahtevala post marketing monitoring zdravstenih efekata kao što to zahtevaju EU regulative.
Španija: Izveštaj oorganskoj proizvodnji
Organic News 12
