1. signalizacija007

Sistem signalizacije No.7

Sistem signalizacije No.7 se jo naziva i CCS7 (Common Channel Signalling No.7) sistem signalizacije, kao i SS7 (Signalling System No. 7) sistem signalizacije. Sistem signalizacije No.7 pripada grupi signalizacija po zajednikom kanalu iji su principi opisani u potpoglavlju 6.3. Q.700 grupa ITU-T preporuka se odnosi na sistem signalizacije No.7.

Signalizacija po zajednikom kanalu je omoguila bolje performanse signalizacije od signalizacije po pridruenom kanalu. Naime, u sluaju signalizacije po pridruenom kanalu je postojalo vie nedostataka. Signalizacija koja je koristila samo linijsku signalizaciju je bila spora (protok kanala od svega 2kb/s), pri emu je i samo trajanje signalizacije zavisilo od telefonskog broja traenog korisnika jer se koristio impulsni prenos signalizacije (princip slian dekadnom biranju sa telefonskog aparata). Takoe, linijska signalizacija je omoguavala samo prenos najosnovnije signalizacije neophodne za uspostavu jedne veze i napredniji servisi nisu bili mogui. Registarska signalizacija je predstavljala dodatak linijskoj signalizaciji koji je unapredio performanse signalizacije po pridruenom kanalu. Poto se govorni kanal zauzme u toku uspostave veze, ali se ne koristi prenos govornog signala u fazi uspostave veze, ideja je bila da se resursi govornog kanala upotrebe za razmenu signalizacije u fazi uspostave veze i time iskoristi vei kapacitet govornog kanala (64kb/s) u odnosu na pridrueni signalizacioni kanal (2kb/s). Razmena signalizacije se koristila po principima slinim tonskom (DTMF) biranju telefonskog aparata, odnosno signalizacione poruke su bile predstavljane tonovima sastavljenim od dveju frekvencija. Na ovaj nain, trajanje signalizacije vie nije zavisilo u velikoj meri od telefonskog broja traenog korisnika (zavisnost i dalje postoji sa stanovita broja cifara u telefonskom broju, ali ne i od samih vrednosti cifara kao ranije). Meutim, iako je uvoenjem registarske signalizacije podignut kvalitet razmene signalizacije i dalje nisu reeni svi problemi. Prvi problem je to se registarska signalizacija mogla razmenjivati samo u fazi uspostave veze, tako da napredniji servisi koji bi zahtevali razmenu signalizacije i u fazi razgovora ili fazi raskidanja veze nisu bili mogui. Takoe, razmena registarske signalizacije i dalje nije bila dovoljno brza, a ni efikasna. Efikasnije je razmenjivati poruke (pakete) nego koristiti prenos signalizacije u vidu tonova. Takoe, prenos poruka omoguava i fleksibilniji dizajn signalizacije i lake uvoenje novih servisa i tipova korisnika jer paketi prenose bite, a kako e se biti tumaiti zavisi od definisanja standarda. Kod tonskog prenosa signalizacije nije lako uvoditi nove poruke jer je broj tonova ogranien, pa samim tim i broj razliitih poruka.

Linijska i registarska signalizacija su se koristile kao takve iz prostog razloga to su u vreme svog nastanka bile ekonominije za realizaciju jer su procesori koji su neophodni za efikasnu i fleksibilnu razmenu poruka tada bili skupa reenja, a pri tome nisu bili ni preterano moni. Komercijalizacijom tehnologije integrisanih kola, i samim tim razvojem ekonominih i kvalitetnih ipova zasnovanih na toj tehnologiji bilo je mogue iskoristiti prednosti komutacije paketa u odnosu na komutaciju kola. Teorija komutacije paketa datira jo od ranih ezdesetih godina prolog veka, ali njena ira primena je bila mogua tek adekvatnim razvojem tehnologije. Ako pogledamo signalizaciju po pridruenom kanalu moemo videti da je ona zasnovana na komutaciji kola. Svakom govornom kanalu je pridruen signalizacioni kanal koji prenosi linijsku signalizaciju, pri emu se preko signalizacionog kanala moe prenositi samo linijska signalizacija za odgovarajui govorni kanal bez obzira da li je on slobodan (pa nema potrebe za razmenom signalizacije) ili se koristi/zauzima/oslobaa. S druge strane, jedna od osnovnih prednosti komutacije paketa je bolje iskorienje mrenih resursa. Naime, mreni resursi se dele, i u naem sluaju resurs je signalizacioni kanal. Signalizacioni kanal sada prenosi signalizaciju

za vie govornih kanala. Pri emu, ako je potrebno istovremeno razmeniti signalizaciju za vie govornih kanala, signalizacione poruke se baferuju i alju jedna za drugom. Na ovaj nain je ostvareno znatno bolje iskorienje signalizacionog kanala preko kog se uvek prenose signalizacione poruke ako ih ima, a dug neaktivan period nekog govornog kanala ne utie negativno na iskorienje resursa signalizacionog kanala jer e on svejedno prenositi signalizacione poruke za druge (aktivne) govorne kanale. Otuda, iako je bilo mogue uvesti i princip razmene poruka (paketa) i za signalizaciju po pridruenom kanalu kada je to postalo ekonomski isplativo, ipak je razvijena i uvedena signalizacija po zajednikom kanalu jer je ona pored razmene signalizacionih poruka (paketa) uvela i principe komutacije paketa sa svim prethodno opisanim prednostima. Navedimo jo jednom i veoma vanu prednost signalizacije po zajednikom kanalu koja podrazumeva i mogunost razmene signalizacionih poruka koje se ne odnose na govorne kanale ime je skup servisa koji se pruaju mogao maksimalno da se proiri (primer ovakvog servisa je opisan u potpoglavlju 6.3). To je takoe bila veoma znaajna osobina koja je uticala na odluku da se pree na signalizaciju po zajednikom kanalu.

6.5.1. Signalizaciona mrea Signalizacija No.7 podrazumeva kreiranje signalizacione mree na temeljima fizike

infrastrukture telefonske mree. vorove signalizacione mree ine pre svega telefonske centrale, ali i drugi sistemi koji su ukljueni u sistem signalizacije No.7 (na primer, gejtveji prema drugim telekomunikacionim mreama, baze podataka). Razlikujemo dva tipa vorova u signalizacionoj mrei signalizacije No.7:

Signalizaciona taka (SP - Signalling Point)

Signalizaciona tranzitna taka (STP - Signalling Transfer Point) Signalizaciona taka predstavlja izvorite ili konano odredite signalizacione poruke,

dok signalizaciona tranzitna taka ima ulogu tranzita za signalizacionu poruku (ne vri procesiranje korisnog sadraja signalizacione poruke). Inae, signalizacione poruke se u signalizaciji No.7 nazivaju signalizacione jedinice (SU Signalling Unit). Jedna centrala moe biti istovremeno i SP i STP taka, u zavisnosti da li konkretne signalizacione poruke generie ili procesira na prijemu (tada se ponaa kao SP taka) ili ih samo preusmerava ka konanom odreditu (tada se ponaa kao STP taka). Svaka signalizaciona taka u signalizacionoj mrei ima dodeljen jedinstven (na nivou signalizacione mree) tzv. kod signalizacione take (SPC - Signalling Point Code). SPC kod, u stvari, predstavlja adresu signalizacione take u signalizacionoj mrei.

Meusobna veza izmeu dve signalizacione take se ostvaruje preko signalizacionih linkova (Signalling Link), gde se pod jednim signalizacionim linkom podrazumeva signalizacioni kanal protoka 64kb/s koji se nalazi u okviru oba E1-PCM signala koji ine E1 link. Naravno, redni broj kanala koji je izabran kao signalizacioni je isti u oba E1-PCM signala koji ine E1 link. Poto dve signalizacione take mogu biti meusobno povezane sa vie signalizacionih linkova, definie se tzv. skup signalizacionih linkova (Signalling Link Set) koji obuhvata sve signalizacione linkove izmeu te dve signalizacione take. Slika 6.5.1.1 ilustrira pojmove signalizacionog linka i skupa signalizacionih linkova. Napomenimo da pored opisanog digitalnog signalizacionog linka koji u stvari predstavlja signalizacioni kanal u E1 linku, standard predvia i mogunost upotrebe analognih signalizacionih linkova iji protok mora biti minimalno 4.8kb/s za opsluivanje telefonskog servisa. U nastavku teksta emo uvek

podrazumevati da se termin signalizacioni link odnosi na digitalni signalizacioni link poto je on dominantno u upotrebi.

Slika 6.5.1.1. Signalizacioni link i skup signalizacionih linkova

Kao to je ve reeno u potpoglavlju 6.3, najvea mana signalizacije po zajednikom kanalu je manja pouzdanost usled centralizovanosti signalizacije poto jedan signalizacioni kanal opsluuje velik broj govornih kanala. Otuda, ispad signalizacionog kanala povlai sa sobom kao posledicu neupotrebljivost velikog broja govornih kanala jer se ne moe prenositi signalizacija za njih, a samim tim se ne mogu uspostavljati veze preko tih govornih kanala. Jedno reenje za poveanje pouzdanosti je uvoenje rezervnog signalizacionog kanala koji se aktivira u sluaju ispada glavnog signalizacionog kanala, ime se daje dovoljno vremena da se otkloni kvar na glavnom signalizacionom kanalu. Pri tome, uvek se bira drugi E1 link za izbor rezervnog signalizacionog kanala, poto je najee uzrok ispada signalizacionog kanala ispad samog E1 linka. Drugo reenje se zasniva na upotrebi rezervnih (alternativnih) putanja u samoj signalizacionoj mrei ime se ispadom jedne putanje u mrei aktiviraju rezervne putanje pa se signalizacija i dalje moe razmenjivati. Svaki vor u signalizacionoj mrei je povezan na bar dva druga vora u signalizacionoj mrei ime je omogueno postojanje alternativnih putanja. Naravno, u praksi se koriste se oba navedena reenja za podizanje pouzdanosti signalizacije No.7.

Kao to je ve reeno u ovoj sekciji, kreira se signalizaciona mrea u okviru signalizacije No.7. Da bi uopte bilo mogue kreirati signalizacionu mreu neophodno je da se ispuni jedan veoma vaan uslov, a to je da signalizacija i govorni kanali ne moraju da idu istim fizikim putem. Signalizacija po zajednikom kanalu upravo ispunjava taj uslov. Naime, signalizacioni kanal tipino pokriva velik broj govornih kanala, a samim tim i govorne kanale koji nisu pripadnici istog E1 linka, stoga signalizacioni kanal moe ii odvojenim fizikim putem od govornih kanala za koje prenosi signalizaciju. Razlikuju se dva moda signalizacije:

Pridruen mod

Kvazipridruen mod

Centrala A(SPC=Q)

Centrala B(SPC=W)

Govorni kanali

Signalizacioni link signalizacioni kanal od 64kb/s

Skup signalizacionih linkova

SPC kod centrale A

Slika 6.5.1.2. Pridruen i kvazipridruen mod rada

U pridruenom modu rada signalizacija ide istim fizikim putem kao i govorni kanali, dok u kvazipridruenom modu rada signalizacija ide razliitim fizikim putem (koji je fiksan). Da bi kvazipridruem mod rada bio mogu moraju da se koriste STP vorovi koji vre usmeravanje signalizacije. Na slici 6.5.1.2 je prikazan princip pridruenog i kvazipridruenog moda rada. Veoma je vano uoiti da signalizacija koja se odnosi na govorni kanal mora da stigne u signalizacionu taku (centralu) u kojoj zavrava govorni kanal. Ako ovo ne bi bilo ispunjeno, signalizacija za takav govorni kanal se nikad ne bi mogla razmeniti jer centrala u kojoj zavrava govorni kanal nikad ne bi bila obavetena da li se govorni kanal zauzima ili ne, koji je traeni korisnik itd. Ovakav neregularni sluaj je prikazan na slici 6.5.1.2. Poto signalizacija nikad ne stie u centralu D, centrala D ne moe da korektno komutira govorne kanale jer nije dobila informaciju od centrale A koji je govorni kanal ona zauzela za govornu vezu, ko je traeni korisnik i sl. Napomenimo da postoji i nepridruen mod rada koji se uglavnom ne koristi u telefonskim mreama. U nepridruenom modu rada signalizacija takoe ne ide istim fizikim putem kao govorni kanal, ali put signalizacije nije fiksan kao kod kvazipridruenog moda rada ve zavisi od trenutne situacije, odnosno optereenosti signalizacionih puteva (slino Internet ruterima). Ovakav mod potencijalno moe da poremeti redosled signalizacionih jedinica na prijemu to dovodi do znaajno komplikovanijeg dizajna prijemnika signalizacionih jedinica, pa se stoga nepridrueni mod rada uglavnom ne koristi.

Kvazipridruen mod rada je pogodan iz dva razloga. Prvi razlog je formiranje alternativnih (rezervnih) putanja u signalizacionoj mrei. Drugi razlog je ekonomino formiranje signalizacionih kanala. U sluaju kada su dve centrale povezane sa malim brojem E1 linkova (samim tim i malim brojem govornih kanala) tada se ne isplati troiti jedan signalizacioni kanal (ili dva ako se uzme u obzir i rezervni signalizacioni kanal) koji nee biti optimalno iskorien poto opsluuje mali broj govornih kanala, a kapacitet opsluivanja omoguava opsluivanje znatno veeg brojeg govornih kanala. Tada je bolje taj mali broj govornih kanala opsluivati kvazipridruenim modom rada. Tada signalizacioni kanali izmeu centrale A i C sa slike 6.5.1.2 opsluuju i govorne kanale izmeu centrale A i C, kao i centrale A i B, dok signalizacioni kanali izmeu centrala B i C sa slike 6.5.1.2 opsluuju i govorne kanale izmeu centrale B i C, kao i centrale A i B. Na taj nain se efikasno i optimalno koriste signalizacioni kanali i poveava ukupan broj govornih kanala na raspolaganju u mrei.

SP A SP B

Sign. kanali

Govorni kanali

SP A SP B

Sign. kanali

Govorni kanali

SP C

Sign. kanali

STP uloga za signalizaciju izmeu A i B

SP A SP B

Sign. kanali

Govorni kanali

SP C

Sign. kanali

SP D

Govorni kanali

PRIDRUEN MOD RADA

KVAZIPRIDRUEN MOD RADA NEREGULARNA SITUACIJA

Slika 6.5.1.3. Nacionalni i meunarodni nivoi signalizacione mree

Signalizaciona mrea se deli na nacionalni i meunarodni deo. U okviru nacionalnog dela definiu se dva nivoa, kao i u okviru meunarodnog dela. U nacionalnom delu svaki operater radi na nacionalnom nivou 0, a operatori svoje mree meusobno povezuju na nacionalnom nivou 1. Slian princip vai i za meunarodni deo gde se povezuju centrale razliitih drava i to ine na meunarodnom nivou 0 ili 1. Unutar jedne signalizacione mree svi SPC kodovi moraju biti razliiti tj. jedinstveni, pri emu se jedan isti SPC kod moe javljati u razliitim signalizacionim mreama. Signalizacione mree se meusobno povezuju preko centrala sa funkcijom signalizacionog gejtveja. Centrala koja ima funkciju gejtveja mora imati SPC kod za svaku mreu u kojoj uestvuje. Maksimalan broj SPC kodova koje jedna centrala moe da ima je etiri i tada ta centrala pripada i nacionalnom nivou 0 i 1, kao i meunarodnom nivou 0 i 1. Naravno, u sluaju da u zemlji postoji samo jedan operater postojae samo jedan nacionalni nivo (nivo 0). Princip nacionalnih i meunarodnih nivoa je prikazan na slici 6.5.1.3. Centrala koja ima funkciju gejtveja, naravno, moe da ima i isti SPC kod u mreama razliitog nivoa, jer je jedino bitno da se unutar iste signalizacione mree isti kod ne javi dva puta. U datom primeru centrala koja pripada svim nivoima ima za meunarodni nivo 1 i nacionalni nivo 0 isti SPC kod 220 (u primeru SP oznaava signalizacionu taku, a sam broj predstavlja dodeljen SPC kod dotine take u odgovarajuoj mrei kojoj pripada).

6.5.2. Arhitektura signalizacije No.7 S obzirom da je sistem signalizacije No.7 zasnovan na principima komutacije paketa,

usvojena je takoe i slojevita arhitektura signalizacije No.7. Signalizacija No.7 se sastoji od etiri sloja:

Signalizacioni link podataka (Signalling Data Link) - sloj 1

SP 100 SP 200

SP 120SP 100

SP 220SP 110SP 150SP 220

SP 150 SP 100

Nacionalni nivo 0

Nacionalni nivo 0

Nacionalni nivo 1

SP 300SP 220

SP 150 SP 100

Nacionalni nivo 0

SP 140

SP 270

Meunarodni nivo 0

SP 100

Meunarodni nivo 1

Signalizacioni link (Signalling Link) - sloj 2

Signalizaciona mrea (Signalling Network) - sloj 3

Korisniki deo (User Part) - sloj 4 Arhitektura signalizacije No.7 je prikazana na slici 6.5.2.1. Prva tri sloja se oznaavaju

kao deo za prenos poruka (MTP Message Transfer Part). Ideja je da prva tri sloja budu odgovorna za pravilan i pouzdan prenos signalizacionih jedinica, a da etvrti sloj bude svojevrsni aplikacioni sloj koji e predstavljati razliite servise (na primer, telefonski servis, servis za prenos podataka, servis za ISDN korisnike, itd) koji zajedniki i istovremeno koriste usluge prva tri sloja tj. MTP dela. Oigledno, ovakav sistem je veoma fleksibilan jer u sluaju dodavanja novih servisa i funkcionalnosti potrebno je definisati i dodati samo sloj 4, tj. odgovarajui korisniki deo na sloju 4. Vano je napomenuti da korisniki deo moe komunicirati samo sa korisnikim delom istog tipa, tj. razliiti korisniki delovi ne mogu meusobno komunicirati.

Slika 6.5.2.1. Arhitektura signalizacije No.7

Signalizacioni link podataka odgovara fizikom sloju i odgovoran je za fiziki prenos nestrukturiranih bita signalizacionog kanala. Ovaj deo prima signalizacione jedinice od sloja 2 i smeta njihove bite u odgovarajui signalizacioni kanal.

Signalizacioni link je odgovoran za pravilan, pouzdan i transparentan prenos strukturiranih bita tj. signalizacionih jedinica. Vri funkcije pouzdanog prenosa (detekcija i korekcija greaka), nadgledanja ispravnosti signalizacionog linka, razgraniavanja signalizacionih jedinica, poravnanja signalizacionih jedinica i kontrole toka. Oigledno, signalizacioni link odgovara sloju linka podataka. Svakom signalizacionom kanalu (tj. linku) je pridruen poseban signalizacioni link podataka i signalizacioni link (sloj 1 i 2), kao to je prikazano na slici 6.5.2.2.

Signalizaciona mrea odgovara mrenom sloju. Odgovorna je za rutiranje signalizacionih jedinica i za distribuciju signalizacionih jedinica odgovarajuim korisnikim delovima, ali i za nadgledanje i menadment signalizacione mree. Sloj 3 tj. signalizaciona mrea je realizovana kao jedan zajedniki blok za sve signalizacione linkove (kanale) centrale, kao to je prikazano na slici 6.5.2.2.

Signalizacioni link podataka

Signalizacioni link

Signalizaciona mrea Sloj 3

Sloj 2

Sloj 1

MTP Message Transfer Part

TUP DUP ISUP Sloj 4

UP User Part

Slika 6.5.2.2. Blokovska struktura MTP dela

Korisniki delovi implementiraju odgovarajui skup funkcionalnosti neophodan za izvravanje odgovarajuih servisa. Na primer, TUP (Telephone User Part) implementira skup funkcionalnosti neophodan za ostvarivanje telefonskog servisa (prosleivanje cifara traenog korisnika, zauzimanje govornog kanala i sl).

6.5.3. Signalizacione jedinice U signalizaciji No.7 se koriste tri tipa signalizacionih jedinica:

MSU (Message Signalling Unit) jedinice

LSSU (Link State Signalling Unit) jedinice

FISU (Fill-In Signalling Unit) jedinice MSU jedinice se koriste za prenos korisnikih signalizacionih poruka koje generiu

korisniki delovi (sloj 4) ili signalizacionih poruka vezanih za nadgledanje i menadment signalizacione mree koje generie sloj 3.

LSSU jedinice se koriste za odravanje signalizacionog linka, pre svega za aktivaciju i reaktivaciju signalizacionog linka, ali i za signaliziranje ispada signalizacionog linka. Ove jedinice se prenose samo u vanrednim situacijama kada doe do ispada signalizacionog linka ili kada je potrebno izvriti aktivaciju signalizacionog linka.

Slika 6.5.3.1. Struktura signalizacionih jedinica

Signalizaciona mrea Sloj 3

Sloj 2

Sloj 1

Signalizacioni link

Signalizacioni link

Signalizacioni link




Signalizacioni kanal (64kb/s)



F BSNBIB

FSNFIB

LI SIO SIF CK F

8 7 1 7 1 6 2 8 8n, n2 16 8

F BSNBIB

FSNFIB

LI SF CK F

8 7 1 7 1 6 2 8 ili 16 16 8

F BSNBIB

FSNFIB

LI CK F

8 7 1 7 1 6 2 16 8

MSU

LSSU

FISU

FISU jedinice su tzv. jedinice ispune koje se prenose samo kada nema MSU jedinica za prenos. One su neophodne za nadgledanje stanja linka sa stanovita BER (Bit Error Rate) parametra da bi se moglo na vreme uoiti neregularno stanje linka. Naime, kada se nita ne bi prenosilo preko signalizacionog linka (u situaciji kada nema MSU jedinica za prenos) moglo bi doi do poveanja BER vrednosti na neprihvatljiv nivo koje bi se prekasno uoilo jer se merenje BER-a ne bi vrilo kontinualno to bi moglo dovesti do nepotrebnog gubitka MSU jedinica.

Slika 6.5.3.1 prikazuje strukturu sva tri tipa signalizacionih jedinica, pri emu su polja prikazana redosledom kako se i alju na signalizacioni link (redosled slanja je sleva na desno). Brojevi navedeni ispod polja se odnose na duinu polja u bitima. Kao to vidimo najvei deo polja je zajedniki za sve signalizacione jedinice i ta zajednika polja se dodaju na sloju signalizacionog linka tj. sloju dva jer su neophodna za obavljanje funkcija tog sloja. Tumaenja polja signalizacionih jedinica su:

F (Flag) - Mea za razgraniavanje susednih signalizacionih jedinica. Struktura ovog polja je 01111110. Mea na poetku signalizacione jedinice se naziva otvarajua mea i signalizira poetak signalizacione jedinice, a mea na kraju signalizacione jedinice se naziva zatvarajua mea i oznaava kraj signalizacione jedinice. Tipino se vri spajanje zatvarajue mee signalizacione jedinice i otvarajue mee sledee signalizacione jedinice u jednu zajedniku meu radi ostvarivanja utede kapaciteta signalizacionog kanala (linka).

BSN (Backward Sequence Number) - Predstavlja redni broj poslednje signalizacione jedinice koja je uspeno primljena (istovremeno je to i kumulativna potvrda da su i sve prethodne signalizacione jedinice pre nje uspeno primljene). Redni brojevi signalizacionih jedinica se kreu u opsegu od 0 do 127.

BIB (Backward Indicator Bit) - Predstavlja bit indikacije unazad koji se koristi u kombinaciji sa BSN poljem za negativno potvrivanje u okviru osnovne metode za korekciju greaka. Invertovanje BIB vrednosti oznaava da je dolo do greke i da treba retransmitovati sve jedinice koje slede poslednju pozitivno potvrenu signalizacionu jedinicu (koja je odreena vrednou BSN polja).

FSN (Forward Sequence Number) - Predstavlja redni broj signalizacione jedinice koja se alje.

FIB (Forward Indicator Bit) - Predstavlja bit indikacije unapred koji definie da li je signalizaciona jedinica originalna ili retransmitovana u okviru osnovne metode za korekciju greaka. Invertovana vrednost ovog bita podrazumeva da je dolo do retransmisije.

LI (Length Indicator) - Definie duinu korisnog dela signalizacione jedinice u bajtovima. Istovremeno, ovo polje se koristi i za odreivanje tipa signalizacione jedinice. FISU jedinice nemaju koristan sadraj pa je LI=0 za FISU jedinice. LSSU jedinice imaju koristan sadraj u okviru SF polja koje je duine 8 ili 16 bita, pa je LI=1 ili LI=2 za LSSU jedinice. MSU jedinice imaju koristan sadraj u okviru SIO i SIF polja. SIO polje je duine 8 bita, a SIF polje je duine 16 bita ili due, pa je LI>2 za MSU jedinice. Oigledno, vrednost LI polja se razlikuje u zavisnosti od tipa signalizacione jedinice i ne moe doi do poklapanja za dva

razliita tipa signalizacionih jedinica. U sluaju kada SIF polje MSU jedinice sadri 62 bajta ili vie, vrednost LI polja je 63.

SIO (Service Information Octet) - Sastoji se iz dva etvorobitna dela - indikator servisa (Service indicator) i podservisni deo (Sub-service field). Indikator servisa definie ko je generisao signalizacionu poruku i samim tim ko treba da primi poruku: odgovarajui korisniki deo na sloju 4 (TUP, DUP, ISUP,...) ili blok za menadment signalizacione mree na sloju 3. Na osnovu indikatora servisa se na odreditu vri distribucija korisnog dela MSU jedinice odgovarajuem korisnikom delu na sloju 4 ili bloku za menadment signalizacione mree na sloju 3. Podservisni deo definie nivo signalizacione mree (nacionalni nivo 0 ili 1, ili meunarodni nivo 0 ili1).

SIF (Signalling Information Field) - Predstavlja samu signalizacionu poruku. Maksimalna duina SIF polja je 272 bajta, a minimalna je 2 bajta. Sam format SIF polja je definisan standardima za svaki tip korisnikog dela na sloju 4 ponaosob, kao i za funkciju menadmenta signalizacione mree na sloju 3. Unutar SIF polja se koristi labela usmeravanja (Routing label) koja omoguava rutiranje signalizacione poruke do eljenog odredita kroz signalizacionu mreu. Standardna labela usmeravanja se sastoji od 4 bajta, to znai da se unutar jedne MSU jedinice moe smestiti do 268 bajtova korisnih signalizacionih informacija.

SF (Status Field) - Ovo polje definie tip LSSU jedinice. Na primer, SIOS LSSU jedinica signalizira ispad signalizacionog linka.

CK (Check Bits) - Predstavlja 16-bitnu CRC proveru koja se koristi za proveru ispravnosti primljenih signalizacionih jedinica tj. za detekciju greaka u njima.

Samo se SIO i SIF polje formiraju na sloju 4 (ili 3), a sva ostala polja se formiraju na sloju 2. Dva bita (pozicionirana kod LI polja) koja se ne koriste su rezervni biti i ukoliko se ne iskoriste postavljaju se na vrednost 0.

6.5.4. Signalizacioni link podataka (sloj 1) Signalizacioni link podataka predstavlja sloj 1 slojevite arhitekture signalizacije No.7 i u

sutini predstavlja ekvivalent fizikom sloju OSI referentnog modela. Funkcija ovog sloja je da bite signalizacionih jedinica koje primi od sloja 2 (signalizacioni link) smesti u signalizacioni kanal. Po standardu definisani su digitalni i analogni signalizacioni link (tj. kanal). Digitalni signalizacioni link ima protok od 64kb/s, dok analogni signalizacioni link ima protok od minimalno 4.8kb/s u sluaju podrke telefonskog servisa. Digitalni signalizacioni link je dominantno u upotrebi pa e se u nastavku teksta podrazumevati digitalni signalizacioni link. Pri tome, ITU-T preporuka Q.702 u sluaju E1 linka preporuuje upotrebu kanala 16 kao signalizacionog kanala ako je na raspolaganju, a ako nije onda bilo kog drugog kanala sem kanala 0. Pored E1 linka, Q.702 preporuka predvia i druge vidove struktura u okviru kojih bi se prenosio digitalni signalizacioni link, na primer, T1 link.

6.5.5. Signalizacioni link (sloj 2) Signalizacioni link predstavlja sloj 2 slojevite arhitekture signalizacije No.7 i u sutini

predstavlja ekvivalent sloju linka podataka OSI referentnog modela. Vri funkcije detekcije i korekcije greaka, nadgledanja ispravnosti signalizacionog linka, razgraniavanja signalizacionih

jedinica, poravnanja signalizacionih jedinica i kontrole toka. Na slici 6.5.5.1 je prikazana struktura sloja 2. Punim linijama su prikazani putevi signalizacionih jedinica, a isprekidanim linijama kontrolni putevi za razmenu internih kontrolnih signala izmeu blokova.

Slika 6.5.5.1. Struktura sloja 2

Kontrola slanja je odgovorna za dodavanje FSN, FIB, BSN i BIB polja na koristan deo MSU ili LSSU jedinice. MSU jedinice se primaju iz sloja 3, a LSSU jedinice od bloka za kontrolu statusa signalizacionog linka. U normalnom reimu rada, ako nema MSU jedinica za slanje alju se FISU jedinice generisane u ovom bloku. Blok za dodavanje mea i CK polja potom dodaje mee i CK polje kao poslednje delove kompletne signalizacione jedinice koja se potom alje na nivo 1. Primljene signalizacione jedinice prvo ulaze u blok za detekciju mea i proveru CK polja. Detekcija mea je bitna da se ima uvid u status poravnanja linka, jer ako se mea ne detektuje dovoljno dugo, onda je signalizacioni link neispravan. Pored toga, detekcija mea je neophodna za utvrivanje poetka i kraja signalizacione jedinice. Takoe, vri se CRC provera pomou CK polja i utvruje se da li je primljena signalizaciona jedinica ispravna ili ne. Sve detektovane pogrene signalizacione jedinice se prijavljuju bloku za nadgledanje nivoa greaka. Kontrola prijema dobija signalizacionu jedinicu bez mea i CK polja i detektuje pozitivne i negativne potvrde. Te informacije se alju bloku za zaguenje koji ih prosleuje bloku kontrole slanja na osnovu kojih ovaj moe da formira BSN i BIB polje, ali i da izvrava retransmisije signalizacionih jedinica u sluaju potrebe. Ako se bafer u kontroli prijema prepuni, alje se informacija kontroli zaguenja koja spreava potvrivanje primljenih MSU jedinica iz bloka za kontrolu slanja. Takoe se alje i odgovarajua LSSU jedinica centrali na drugom kraju signalizacionog linka da bi ova usporila slanje MSU signalizacionih jedinica. Ako zaguenje potraje previe dugo onda se signalizacioni link proglaava neispravnim i alje se odgovrajua LSSU jedinica da bi se o tome obavestila i druga strana. Kontrola prijema korisne delove ispravnih signalizacionih jedinica alje ka sloju 3 ako su u pitanju MSU jedinice, odnosno bloku za kontrolu statusa signalizacionog linka ako su u pitanju LSSU jedinice. Blok za nadgledanje nivoa greaka nadgleda stanje linka sa stanovita broja greaka na signalizacionom linku. Greke mogu biti greke u CRC proveri pomou CK polja ili greke u poravnanju ako se detektuju lane mee koje daju pogrean format signalizacione jedinice (na primer, prekratka signalizaciona

Kontrola statusa signalizacionog linka

Dodavanje mea i CK polja Detekcija mea i provera CK polja

Kontrola slanja Kontrola prijemaKontrola zaguenja

Nadgledanje nivoa greaka

MSU (SIF i SIO) LSSU

(SF)

Sloj 3

Sloj 1

MSU (SIF i SIO)LSSU

(SF)

jedinica). Ako se pojavi prevelik broj greaka obavetava se blok za kontrolu statusa signalizacionog linka koji generie odgovarajuu LSSU jedinicu kojom se obavetava suprotna strana o neispravnosti signalizacionog linka, a istovremeno se obavetava i sloj 3 (funkcija menadmenta signalizacione mree) da je signalizacioni link u kvaru i da se ne koristi za slanje MSU jedinica. Sloj 3 e pokrenuti proceduru za ponovnu reaktivaciju signalizacionog linka koja je ista kao i inicijalna (prva) aktivacija signalizacionog linka koju takoe pokree sloj 3 tj. funkcija menadmenta. Kontrola statusa signalizacionog linka nagleda stanje signalizacionog linka i u sluaju ispada signalizacionog linka obavetava sloj 3 o tome. Kada sloj 3 zatrai aktivaciju ili reaktivaciju signalizacionog linka, ovaj blok otpoinje proceduru aktivacije linka pomou LSSU jedinica.

6.5.5.1. Formiranje i detekcija mea Mea predstavlja poetno i zavrno polje signalizacione jedinice. Na osnovu

detektovanja mee na prijemu, moe se utvrditi struktura signalizacione jedinice jer se zna poetak signalizacione jedinice, a samim tim i pozicije svih polja signalizacione jedinice. Struktura mee je 01111110. Poto prenos signalizacionih jedinica mora biti u potpunosti transparentan, to znai da se izmeu otvarajue i zatvarajue mee mogu pojaviti 01111110 vrednosti bita tj. lane mee. Otuda se na predaji vri utiskivanje lanih nula u bloku za dodavanje mea i CK polja ime se uklanja prisustvo lanih mea. Utiskivanje lane nule u sadraju signalizacione jedinice koji se nalazi izmeu mea se vri tako to se iza niza od pet uzastopnih jedinica bezuslovno utiskuje lana nula. Na prijemu se nakon odstranjivanja otvarajue i zatvarajue mee iz primljene signalizacione jedinice vri odstranjivanje lanih nula da bi se dobio originalan sadraj signalizacione jedinice. U sluaju da se iza pet uzastopnih jedinica nalazi nula vri se njeno otklanjanje jer je sigurno u pitanju lana nula. Ovo se vri u bloku za detekciju mea i proveru CK polja. Napomenimo jo jednom da se u praksi tipino zatvarajua mea signalizacione jedinice i otvarajua mea sledee signalizacione jedinice spajaju u zajedniku meu.

Na prijemu, nakon to je kompletno primljena jedna signalizaciona jedinica, oekuje se otvarajua mea sledee signalizacione jedinice. Pod otvarajuom meom se smatra ona mea koju sledi oktet koji nije mea, poto je u odreenim situacijama dozvoljeno slanje limitiranog broja uzastopnih mea pa im naie oktet koji nije mea onda je sigurno u pitanju nova signalizaciona jedinica. Kada se primi kompletna jedinica (kraj jedinice je odreen prvom sledeom meom na koju se naie tj. zatvarajuom meom) i otklone se lane nule, proverava se da li je duina signalizacione jedinice celobrojan umnoak okteta i da li je duina signalizacione jedinice izmeu minimalne i maksimalne dozvoljene duine. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni signalizaciona jedinica se odbacuje. Ako se u obzir uzme i otvarajua mea, ali ne i zatvarajua mea, onda je minimalna dozvoljena duina 6 okteta, a maksimalna dozvoljena duina 279 bajtova. Zatvarajua mea se tipino ne uzima u obzir kod duine signalizacione jedinice jer je ona ujedno i otvarajua mea sledee signalizacione jedinice u najveem broju sluajeva. Ako se prekorai maksimalna duina od 279 okteta (signalizaciona jedinica sa otklonjenim lanim nulama) ili ako se detektuje niz od sedam uzastopnih jedinica (signalizaciona jedinica sa jo neotklonjenim lanim nulama) obavetava se blok za nadgledanje nivoa greaka koji tada ulazi u mod brojanja okteta u kom se broje okteti koji se prime sve dok se ne detektuje sledea mea. Iz ovog moda se izlazi kada se detektuje sledea mea. Ako se sledea mea ne detektuje na vreme, odnosno ako broja dostigne vrednost praga, signalizacioni link se proglaava neispravnim i obavetava se blok za kontrolu statusa signalizacionog linka. Ovaj blok generie LSSU jedinicu

SIOS kojom obavetava suprotnu stranu da je dolo do kvara signalizacionog linka, a takoe obavetava sloj 3 o ispadu signalizacionog linka tako da sloj 3 prestane da alje MSU jedinice ka ovom neispravnom signalizacionom linku.

6.5.5.2. CK polje CK polje se koristi u procesu detekcije greaka signalizacionih jedinica. Ako doe do

greke u prijemu jednog ili vie bita signalizacione jedinice, te greke e u najveem broju sluajeva biti detektovane CRC proverom pomou CK polja. Naravno, teoretski postoje greke koje ne mogu biti otkrivene ovom metodom, ali to je sluaj sa svim metodama za detekciju greaka. Za formiranje CK polja na predaji, odnosno proveru na prijemu, koristi se generiui polinom x16+x12+x5+1.

Postupak za raunanje vrednosti CK polja je sledei (opisani postupak se koristi, na primer, i u LAPB protokolu):

1) Deo signalizacione jedinice koji se titi (biti izmeu otvarajue mee i CK polja bez utisnutih lanih nula) se pomera za 16 mesta ulevo, pri emu se upranjenih 16 mesta popunjava nulama.

2) Zatim se najviih 16 bita invertuje (0 u 1 i obrnuto). 3) Vri se deljenje generiuim polinomom. 4) Dobijeni ostatak se invertuje i stavlja u CK polje.

Jedna mogua varijanta na prijemu je da se opisani postupak ponovi i potom dobijena vrednost poredi sa primljenim CK poljem. Ako se vrednosti poklapaju onda se smatra da je prenos bio bez greaka, u suprotnom je prenos bio sa grekama koje su detektovane. Druga varijanta je ponavljanje opisanog postupka, ali uzimajui i CK polje u obzir, tj. u koraku 1) se uzima i CK polje. Ukoliko je rezultujui neinvertovani ostatak deljenja generiuim polinomom (ne radi se korak 4) jednak 0001110100001111 tada nije bilo greaka u prenosu, a u suprotnom je bilo greaka u prenosu koje su i detektovane. Signalizacione jedinice sa detektovanim grekama se odbacuju. Blok za nadgledanje nivoa greaka se obavetava o ispravnim i neispravnim signalizacionim jedinicama i ova obavetenja utiu na obostrani nenegativni broja. Broja se inkrementira u sluaju greaka, odnosno dekrementira u sluaju ispravnih signalizacionih jedinica po odreenim pravilima (dekrementiranje se radi kada se nakupi dovoljan broj ispravno primljenih signalizacionih jedinica tj. pogrene signalizacione jedinice imaju veu teinu sa stanovita brojaa). Ako broja dostigne prag znai da postoji prevelik broj greaka za normalan rad pa se obavetava blok za kontrolu statusa signalizacionog linka koji proglaava signalizacioni link neispravnim po istom postupku opisanom na kraju sekcije 6.5.5.1.

6.5.5.3. Osnovna metoda korekcije greaka Poto je sloj 2 odgovoran za pouzdan prenos signalizacionih jedinica, onda je neophodno

ispraviti pogreno prenesene jedinice. Stoga se koriste BEC (Backward Error Correction) metode za ispravljanje greaka koje podrazumevaju retransmisiju pogreno prenetih okvira. Pri tome se retransmituju samo MSU jedinice, dok se FISU jedinice ne retransmituju jer ne nose nikakav koristan sadraj (LSSU jedinice se prenose samo u vanrednim situacijama). Osnovna metoda korekcije greaka se koristi u sluaju signalizacionih linkova na kojima je kanjenje usled propagacije manje od 15ms (veina zemaljskih linkova). U okviru osnovne metode se koriste i pozitivne i negativne potvrde, tj. koriste se BSN, BIB, FSN i FIB polja. Osnovna

metoda je zasnovana na principima vrati se za N metode koja spada u grupu BEC metoda. Vrati se za N metoda podrazumeva da se na prijemu prima samo MSU jedinica koja se oekuje, a ako se pojavi MSU jedinica koja se ne oekuje ona se odbacuje bez obzira to je uspeno primljena. To znai da kada predajna strana retransmituje neku MSU jedinicu, ona retransmituje i sve ve poslate MSU jedinice iza te prve MSU jedinice koja se retransmituje.

Slika 6.5.5.3.1. Primer greke usled prevelikog prozora

Na predaji (u kontroli slanja) se u MSU jedinicu stavlja sledei FSN broj, tj. FSN broj za jedan vei (po modulu 128) od FSN broja stavljenog u poslednje poslatu MSU jedinicu. U sluaju slanja FISU jedinice, stavlja se isti FSN broj koji je nosila i poslednja poslata MSU jedinica. FIB bit u oba sluaja ima istu vrednost kao i kod prethodno poslate signalizacione jedinice (FISU ili MSU). MSU jedinica se takoe kopira u retransmisioni bafer koji se nalazi u kontroli slanja, poto moe da doe do eventualne retransmisije MSU jedinice. Retransmisioni bafer ima mesta za 127 MSU jedinica tj. 127 MSU jedinica sme biti poslato, a da se ne dobije nijedna potvrda za njih. Ovo pravilo potie od ogranienja metoda vrati se za N koje zahteva da maksimalna veliina prozora bude za jedan manja od modula po kom se broji identifikacija paketa (FSN je identifikacioni broj za signalizacione jedinice, a signalizacione jedinice su ustvari paketi), poto postoji teoretski sluaj da se pogreno protumai retransmitovani paket kao originalni paket i da se taj duplikat prosledi viem sloju (slika 6.5.5.3.1). Prosleivanje duplikata MSU jedinice sloju 3 bi bila ozbiljna greka jer je sloj 2 odgovoran za pouzdan prenos MSU jedinica koji podrazumeva prenos MSU jedinica bez greaka, bez izostavljanja ili dupliranja MSU jedinica, kao i ouvanje originalnog redosleda MSU jedinica. Za svaku MSU jedinicu koja se poalje aktivira se i tajmer ekanja na potvrdu. Ukoliko tajmer istekne, smatra se da je prenos dotine MSU jedinice bio neuspean i vri se njena retransmisija, kao i retransmisija svih do tada poslatih MSU jedinica iza nje.

1270 1

1270 1

ACK0 ACK1 ACK127

Tajmer

1270 1

1270 1

ACK0ACK1 ACK127

Oekuje se 0 koja i stie =>duplikati => greka

1260 1

1260 1

ACK0 ACK1 ACK126

Tajmer

1260 1

1260 1

ACK0ACK1 ACK126

Poto se oekuje 127 svi se odbacuju

W=M=128

W=M-1=127

Sve potvrde se izgube u

prvom ciklusu

Sve potvrde se izgube u

prvom ciklusu

W veliina prozoraM moduo brojanja

Slika 6.5.5.3.2. Primer pozitivnih potvrda kod prenosa bez greaka

Na prijemu se uspeno primljene MSU jedinice prosleuju dalje ka sloju 3. Pozitivna potvrda za takve MSU jedinice se stavlja kopiranjem njihovog FSN broja u BSN polje signalizacione jedinice koja se alje (MSU ili FISU), pri emu BIB zadrava vrednost iz prethodno poslate signalizacione jedinice. Pozitivna potvrda je kumulativnog karaktera, tj. potvruje ne samo MSU jedinicu odgovarajueg FSN broja, ve i sve prethodno poslate MSU jedinice. Sve MSU jedinice koje su pozitivno potvrene se uklanjaju iz retransmisionog bafera. Ako je MSU jedinica primljena bez greke (CRC provera je ukazala da nema bitskih greaka), ali nije oekivana (ne oekuje se njen FSN broj) onda se ona odbacuje, tj. u pitanju je neuspean prijem, i generie se negativna potvrda. Isto vai i za FISU jedinicu sa neoekivanim FSN brojem. Negativna potvrda se tada formira stavljanjem FSN broja poslednje uspeno primljene MSU jedinice u BSN polje signalizacione jedinice koja se alje (MSU ili FISU), pri emu BIB invertuje vrednost iz prethodno poslate signalizacione jedinice. Invertovana vrednost BIB pokazuje da je u pitanju negativna potvrda i da treba retransmitovati MSU jedinice sa FSN brojem koji odgovara inkrementiranoj vrednosti primljenog BSN broja (po modulu 128). Vano je napomenuti da se negativna potvrda formira jednom i smeta u sve signalizacione jedinice koje se alju (ista vrednost BSN i BIB polja u tim jedinicama) sve dok se ne primi ispravno eljena MSU jedinica oznaena negativnom potvrdom koja e se potom pozitivno potvrditi prvom sledeom signalizacionom jedinicom koja se bude slala (pozitivna potvrda e imati istu vrednost BIB bita kao negativna potvrda, ali BSN vrednost e biti inkrementirana za 1 po modulu 128 u odnosu na BSN vrednost iz negativne potvrde tj. odgovarae FSN oekivane MSU jedinice). U sluaju retransimisije na osnovu negativne potvrde, FIB bit prve retransmitovane MSU jedinice se invertuje u odnosu na vrednost ovog bita iz prethodno poslate signalizacione jedinice, a za sve naredne signalizacione jedinice koje se alju ostaje ova nova vrednost FIB bita (inverzija se radi samo na poetku retransmisije i nova vrednost ostaje sve do iniciranja nove retransmisije tj. do novog prijema negativne potvrde). U sluaju retransmisije na osnovu tajmera, ne vri se invertovanje FIB vrednosti.

MSU FSN=5,FIB=0,BSN=2,BIB=0

FISU FSN=2,FIB=0,BSN=4,BIB=0










FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN 5 potvruje MSU 5 sa suprotne strane


BSN 7 potvruje MSU 7 sa suprotne strane

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju



Slika 6.5.5.3.3. Primeri pozitivnih i negativnih potvrda kod prenosa sa grekama

Primeri pozitivnih i negativnih potvrda su dati na slikama 6.5.5.3.2 i 6.5.5.3.3. Slika 6.5.5.3.2 daje primer prenosa bez greaka, a slika 6.5.5.3.3 prikazuje dva primera kada doe do















FSN se poveao za jedan jer MSU u pitanju

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN je i dalje 2 jer je MSU 3 odbaena na prijemu

FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BIB invertovan negativna potvrda, ovde je primljena potvrda za MSU 6, ali je time potvren i MSU 5

(potvrda za MSU 5 je bila u izgubljenoj jedinici) FISU FSN=8,FIB=0,BSN=2,BIB=1

MSU FSN=3,FIB=1,BSN=8,BIB=0Retransmisija FIB ima invertovanu vrednost, BSN

8 potvruje MSU 8 sa suprotne strane

MSU FSN=4,FIB=1,BSN=8,BIB=0FIB se invertuje samo kod prve retransmitovane

jedinice u nizu


FISU FSN=8,FIB=0,BSN=3,BIB=1BSN 3 potvruje retransmitovani MSU 3 sa suprotne

strane















FSN se poveao za jedan jer MSU u pitanju


FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN i dalje 3 jer je to poslednja uspeno primljena MSU sa suprotne strane

FISU FSN=8,FIB=0,BSN=3,BIB=1MSU FSN=5,FIB=0,BSN=8,BIB=0FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN

8 potvruje MSU 8 sa suprotne strane

MSU FSN=4,FIB=1,BSN=8,BIB=0Retransmisija FIB ima invertovanu vrednost



Primljena FISU sa FSN=4=> greka jer nije pre toga uspeno primljena MSU 4,inverzija BIB vrednosti negativna potvrda


MSU FSN=9,FIB=0,BSN=4,BIB=1FSN se poveao za jedan jer je MSU u pitanju, BSN 4 potvruje retransmitovani MSU 4 sa suprotne strane

FIB se invertuje samo kod prve retransmitovane jedinice u nizu

greke u prenosu. Potvrde (pozitivne ili negativne) se alju ili preko MSU jedinica (ako ih ima) ili preko FISU jedinica (ako nema MSU jedinica za slanje).

6.5.5.4. Metoda preventivne retransmisije za korekciju greaka Metoda preventivne retransmisije se koristi u sluaju signalizacionih linkova na kojima je

kanjenje usled propagacije vee od 15ms (satelitski linkovi, interkontinentalni linkovi). U okviru ove metode se koriste samo pozitivne potvrde tj. koriste se BSN i FSN polje. Osnovna metoda se pokazala neefikasna u sluaju velikih propagacionih kanjenja jer su potvrde stizale isuvie kasno pa bi se velik broj nepotvrenih MSU jedinica nakupio u retransmisionom baferu. U sluaju da stigne pozitivna potvrda to i nije problem, ali jeste problem za negativne potvrde jer bi to znailo retransmisiju velikog broja MSU jedinica koje su se do tada nakupile iza te negativno potvrene MSU jedinice ime se smanjuje efikasnost signalizacionog linka. Otuda se u metodi preventivne retransmisije koriste samo pozitivne potvrde jer su one neophodne za brisanje MSU jedinica iz retransmisionog bafera i omoguavanje slanja novih MSU jedinica (i ovde vai pravilo da maksimalno 127 MSU jedinica moe da se poalje nepotvreno iz istih razloga kao kod osnovne metode). Kao to ime metode kae, vre se preventivne retransmisije da bi se ublaio efekat eventualnih gubitaka MSU jedinica. Preventivna retransmisija se radi kada nema novih MSU jedinica za slanje. Nove MSU jedinice uvek imaju prioritet za slanje sem u sluaju kada je signalizacioni link znaajno saobraajno optereen (velik broj MSU jedinica se alje). U sluaju velikog optereenja se povremeno zaustavlja slanje novih MSU jedinica i vri preventivna retransmisija ve poslatih MSU jedinica (ITU-T standard Q.703 definie uslove kada se zaustavlja slanje novih MSU jedinica i izvrava preventivna retransmisija). Razlog za ovo je prost, ako se ne bi zaustavljalo povremeno slanje novih MSU jedinica, preventivne retransmisije praktino ne bi ni stigle da se urade u sluaju velikog optereenja signalizacionog linka, pa bi postojala velika opasnost da doe do retransmisije velikog broja MSU jedinica, a to je ba htelo da se izbegne ovom metodom. Otuda se smatra da je ipak bolje preventivno retransmitovati MSU jedinice, nego slati bezuslovno nove MSU jedinice u sluaju velikog optereenja signalizacionog linka. Pozitivne potvrde se nose u BSN polju i one definiu FSN poslednje uspeno primljene MSU jedinice. Ova potvrda je kumulativna tj. potvruje i sve prethodne MSU jedinice. Uspeno potvrene MSU jedinice se briu iz retransmisionog bafera. FISU jedinice se alju samo u sluaju kada nema novih MSU jedinica za slanje i ne izvrava se preventivna retransmisija. Kao to vidimo, metoda preventivne retransmisije je slina osnovnoj metodi, pri emu su osnovne razlike nepostojanje negativnih potvrda (samim tim se ne koriste FIB i BIB biti) i upotreba preventivne retransmisije. Vano je napomenuti da je na jednom signalizacionom linku potrebno konfigurisati obe strane da rade sa istom metodom za korekciju greaka (osnovna metoda ili metoda preventivne retransmisije).

6.5.5.5. Inicijalno poravnanje Inicijalno poravnanje se vri i u sluaju prvobitne aktivacije signalizacionog linka i u

sluaju reaktivacije signalizacionog linka nakon njegovog kvara. Kao to je ve reeno ranije, centrala (tanije sloj 2 tog signalizacionog linka u dotinoj centrali), koja detektuje kvar signalizacionog linka, poinje da alje LSSU jedinicu SIOS (Status Indication Out of Service) i obavetava sloj 3 (funkciju menadmenta) o kvaru signalizacionog linka. Suprotna strana prima SIOS poruku i automatski generie svoju SIOS poruku koju alje, a takoe obavetava svoj sloj 3 o kvaru signalizacionog linka. Sloj 3 vie ne prosleuje MSU jedinice na signalizacioni link u kvaru. SIOS poruke se razmenjuju sve dok sloj 3 (funkcija menadmenta) ne pokrene inicijanlo poravnanje.

Inicijalno poravnanje poinje inicijacijom iz sloja 3 (funkcija menadmenta) koji alje zahtev za pokretanje inicijalnog poravnanja bloku za kontrolu statusa signalizacionog linka na sloju 2. Odmah potom poinju se slati LSSU jedinice SIO (Status Indication Out of alignment). Ovaj proces se deava na obe strane signalizacionog linka. Onog momenta kada je primljena bar jedna SIO poruka i poslata bar jedna SIO poruka, poinje period provere ispravnosti linka tako to se kontinualno alju LSSU jedinice SIN (Status Indication Normal alignment status) u trajanju od 8.2 sekunde. Ako provera ispravnosti bude uspena (broj greaka ne pree prag), period provere se zakljuuje slanjem FISU jedinice nakon koje se mogu poeti slati MSU jedinice, odnosno signalizacioni link je preao u normalan reim rada. Ako je provera ispravnosti neuspena obavetava se sloj 3 koji kasnije moe ponovo pokrenuti inicijalno poravnanje (u sluaju neuspene provere ponovo e se slati SIOS poruke). Opisani proces predstavlja inicijalno poravnanje u normalnom modu, ali postoji i ubrzani mod iji period provere iznosi 0.5s i u kome se umesto SIN poruka razmenjuju SIE poruke (Status Indication Emergency alignment status). Ubrzani mod se koristi kada je signalizacioni link koji je ispao iz funkcije i koji se reaktivira bio pre ispada poslednji ispravan signalizacioni link u skupu signalizacionih linkova poto je tada veoma vano to pre osposobiti bar jedan signalizacioni link za razmenu signalizacionih jedinica. Grafiki prikaz inicijalnog poravnanja za normalan mod je dat na slici 6.5.5.5.1.

Slika 6.5.5.5.1. Inicijalno poravnanje - normalan mod

6.5.5.6. Kontrola toka Zaguenje na signalizacionom linku moe da se javi i na predajnoj strani i na prijemnoj

strani, pri emu se pod zaguenjem podrazumeva prepunjenje bafera na predajnoj/prijemnoj strani iznad odreenog nivoa tako da preti opasnost od odbacivanja signalizacionih jedinica usled prepunjenosti bafera.

U sluaju zaguenja na predajnoj strani obavetava se sloj 3 (funkcija menadmenta) da se smanju broj MSU jedinica koje se alju na sloj 2. Ako se zaguenje javi na svim signalizacionim linkovima u skupu signalizacionih linkova, tada sloj 3 obavetava korisnike delove sloja 4 da smanje broj MSU jedinica koje alju to uglavnom znai odbijanje novih korisnikih zahteva (na primer, odbijanje zahteva korisnika za uspostavom telefonske veze).

U sluaju zaguenja na prijemnoj strani, vri se periodino generisanje LSSU jedinice SIB (Status Indication Busy) ime se signalizira suprotnoj strani da je dolo do zaguenja. MSU i

SIOS SIOSZahtev sloja 3 za pokretanje inicijalnog poravnanja

Zahtev sloja 3 za pokretanje inicijalnog poravnanja

SIO SIO

SIN

SIN

(Period provere 8.2s) (Period provere 8.2s)

FISU FISUNormalan reim

rada gde se mogu slati MSU jedinice

Normalan reim rada gde se mogu slati MSU jedinice

FISU jedinice koje za vreme zaguenja alje zaguena strana nose u sebi potvrdu za MSU jedinicu koja je prethodila MSU jedinici koja je izazvala prelaz praga tj. detekciju zaguenja. Poto treba vremena za izlazak iz moda zaguenja, postoji opasnost da na strani koja nije zaguena isteknu tajmeri za MSU jedinice u retransmisionom baferu, pa se zato vreme tog tajmera poveava kada se detektuje SIB poruka. Kada se zaguena strana rastereti, prestaju da se alju SIB poruke i takoe poinju ponovo da se regularno potvruju MSU jedinice (oigledno e po izlasku iz zaguenja, strana koja je bila zaguena generisati kumulativnu potvrdu za do tada nepotvrene uspeno primljene MSU jedinice), to izaziva kod suprotne strane vraanje tajmera na originalna kraa trajanja. U sluaju kada istekne vreme dueg tajmera za vreme trajanja zaguenja, signalizacioni link se proglaava neispravnim i poinju se slati SIOS poruke i obavetava se sloj 3 o tome.

6.5.6. Signalizaciona mrea (sloj 3) Sloj 3 obavlja dve grupe funkcija:

Upravljanje porukama

Menadment signalizacione mree Upravljanje porukama podrazumeva usmeravanje signalizacionih poruka do njihovih

krajnjih odredita, kao i distribuciju signalizacionih poruka na njihovom odreditu do odgovarajuih korisnikih delova sloja 4 ili funkcije menadmenta na sloju 3. Menadment signalizacione mree ima ulogu nadgledanja stanja signalizacione mree i rekonfigurisanja topologije signalizacione mree u sluaju ispada ili reaktiviranja signalizacionih linkova i taaka, ali i u sluaju pojave zaguenja na pojedinim delovima signalizacione mree. Logika struktura sloja 3 je prikazana na slici 6.5.6.1. Punim linijama su oznaene putanje signalizacionih jedinica, a isprekidanim linijama putanje kontrolnih signala.

Slika 6.5.6.1. Logika struktura sloja 3

Signalizacione jedinice koje pristiu sa sloja 2 ulaze u blok koji vri diskriminaciju poruka. Ovaj blok odreuje da li je signalizaciona poruka stigla na svoje konano odredite ili ne. Ako jeste, poruka se prosleuje bloku za distribuciju poruka koji je prosleuje ili ka odgovarajuem korisnikom delu sloja 4 ili funkciji menadmenta na samom sloju 3. Ako poruka nije stigla na svoje konano odredite (ovaj vor je za tu poruku STP taka), tada se poruka alje ka bloku za usmeravanje poruka koji je usmerava ka odgovarajuem

Diskriminacija poruka

Distribucija poruka

Usmeravanje poruka

Menadment saobraaja

Menadment ruta

Menadment linkova

Menadment signalizacione

mree

Upravljanje porukama

SLOJ 4

SLOJ 2

signalizacionom linku na sloju 2. Signalizacione poruke koje pristiu iz sloja 4 ili iz funkcije menadmenta ulaze direktno u blok za usmeravanje poruka koji ih usmerava ka odgovarajuem signalizacionom linku. Signalizacione poruke su ustvari MSU jedinice (tj. koristan deo MSU jedinice). Blok za menadment linkova nadgleda stanje signalizacionih linkova i on vri iniciranje poetka aktivacije ili reaktivacije signalizacionih linkova. Kada primi informaciju od signalizacionog linka da je link u kvaru, obavetava blok za menadment saobraaja. Blok za menadment saobraaja vri konfigurisanje bloka za usmeravanje poruka tako da se signalizacione poruke ne prosleuju na neispravne signalizacione linkove ili rute. Ako se detektuje zaguenje na nekom signalizacionom linku tada se obavetava blok za menadment saobraaja koji signalizira odgovarajuim korisnikim delovima sloja 4 da smanje intezitet slanja poruka, a isto tako obavetava i blok za usmeravanje poruka da se smanji korienje tih linkova kako bi se oni rasteretili. Blokovi za menadment ruta susednih signalizacionih taaka meusobno komuniciraju u cilju oglaavanja da je dolo do ispada neke rute ili njene ponovne aktivacije tako da se pravilno konfigurie blok za usmeravanje poruka u obavetenim signalizacionim takama tako da ne koristi neispravne rute ili da ponovo pone da koristi popravljene rute. Blok za menadment saobraaja prima informacije od blokova za menadment linkova i ruta o trenutnom statusu signalizacionih linkova i ruta i na osnovu tih informacija donosi odluke koje signalizacione rute i linkovi treba da se koriste, i samim tim aurira tabelu usmeravanja u bloku za usmeravanje poruka koja se koristi prilikom odreivanja na koji signalizacioni link treba proslediti signalizacionu poruku.

6.5.6.1. Upravljanje porukama Upravljanje porukama vri tri funkcije:

Diskriminacija signalizacionih poruka

Distribucija signalizacionih poruka

Usmeravanje signalizacionih poruka Pre nego to objasnimo rad navedenih funkcija, naveemo i objasniti strukture polja

signalizacione jedinice koja se koriste za pravilan rad navedenih funkcija. Od znaaja je SIO polje, kao i labela usmeravanja koja se nalazi na poetku SIF polja.

Tabela 6.5.6.1.1. SI vrednosti

SI kod Korisniki deo 0000 Funkcija menadmenta na sloju 3 1000 Testiranje i odravanje signalizacione mree 1100 SCCP 0010 TUP 1010 ISUP 0110 DUP 1110 DUP registracija 0001 MTP testiranje 1001 irokopojasni ISUP 0101 Satelitski ISUP

SI R NI

4 2 2

SI Service IndicatorNI Network IndicatorR Rezervni biti

Slika 6.5.6.1.1. Struktura SIO polja

Struktura SIO polja je prikazana na slici 6.5.6.1.1, pri emu je struktura prikazana redosledom kako se alje (redosled slanja je sleva na desno). Duine polja navedene na slici su u bitima. SI (Service Indicator) polje definie kojem korisnikom delu sloja 4 ili funkciji menadmenta sloja 3 je namenjena signalizaciona poruka. Tabela 6.5.6.1.1 daje prikaz vrednosti SI polja za korisnike delove sloja 4 i funkciju menadmenta sloja 3 (vrednosti koje nisu navedene su rezervne vrednosti za budue korisnike delove). NI polje predstavlja identifikaciju nivoa kojem pripada signalizaciona mrea (nacionalni nivo 0 ili 1, ili meunarodni nivo 0 ili 1). U praksi se tipino koriste nacionalni nivo 0 (NI=01) i meunarodni nivo 0 (NI=00). Napomenimo da se u ovom potpoglavlju o signalizaciji No.7 sve konkretne vrednosti polja navode u skladu sa redosledom bita kako se i alju (sleva na desno). Otuda je mogue da, u odnosu na drugu dostupnu literaturu signalizacije No.7, konkretne vrednosti date u ovom potpoglavlju imaju obrnut redosled bita. Ovo navodimo da italac ne bi bio zbunjen ako bude koristio i drugu literaturu.

Slika 6.5.6.1.2. Struktura labele usmeravanja

Standardna labela usmeravanja je prikazana na slici 6.5.6.1.2 i sastoji se od tri polja, pri emu su polja prikazana redosledom kako se alju (redosled slanja je sleva na desno). DPC (Destination Point Code) predstavlja adresu (kod) odredine signalizacione take kojoj je signalizaciona poruka namenjena. OPC (Origination Point Code) predstavlja adresu (kod) izvorine signalizacione take koja je kreirala signalizacionu poruku. SLS (Signalling Link Selection) predstavlja identifikaciju signalizacionog kanala. Tumaenje SLS polja, u stvari zavisi od toga ko je kreirao signalizacionu poruku, kao to je prikazano na slici 6.5.6.1.2. Ako je poruku kreirala funkcija menadmenta sloja 3, onda se SLS polje naziva i SLC (Signalling Link Code) polje i ono definie na koji signalizacioni kanal izmeu izvorita (OPC) i odredita (DPC) se odnosi poruka. Ako se poruka ne odnosi na konkretan signalizacioni kanal onda SLC polje ima vrednost 0000. Ako je poruku kreirao TUP, tada se SLS polju dodaje jo 8 bita i kreira se CIC (Circuit Identification Code) polje koje definie (adresira) govorni kanal na koji se odnosi signalizaciona poruka. Ako je poruku kreirao ISUP (ISDN User Part), tada se SLS polju dodaje jo osmobitno CIC polje. SLS polje zajedno sa CIC poljem adresira govorni kanal na koji se odnosi signalizaciona poruka, a SLS polje definie i signalizacioni kanal koji e prenositi signalizacionu poruku. ISUP labela je kao to vidimo veoma slina TUP labeli (u literaturi se esto SLS+CIC u ISUP labeli zajedno nazivaju CIC, pri emu se napominje da se deo bita koji

DPC OPC

14 14

SLS

4

DPC OPC

14 14

SLC

4

DPC OPC

14 14

SLS

4

CIC

8

DPC OPC

14 14

CIC

12

Standardna labela usmeravanja

Labela usmeravanja za signalizacione poruke generisane u funkciji menadmenta

Labela usmeravanja za TUP

Labela usmeravanja za ISUP

upada u SLS polje koriste za SLS funkcionalnost). Takoe, ISDN servis podrava i opsluivanje govorne (telefonske) veze, pa se u praksi esto koristi ISUP umesto TUP za opsluivanje telefonskih veza, poto ISUP moe da se koristi i za opsluivanje analognih telefonskih korisnika, a ne samo digitalnih ISDN korisnika.

Diskriminacija signalizacionih poruka vri odreivanje da li je primljena poruka stigla na svoje konano odredite ili ne. Ako je poruka stigla na svoje konano odredite, onda se prosleuje funkciji distribucije, u suprotnom se prosleuje funkciji usmeravanja. Funkcija diskriminacije vri svoju funkciju na bazi polja NI (Network Indicator) i DPC (Destination Point Code). U sutini, NI polje je relevantno u sluaju signalizacionih taaka koje imaju funkciju gejtveja izmeu signalizacionih mrea razliitih nivoa, poto kod ostalih signalizacionih taaka koje pripadaju samo jednom nivou, NI vrednost bi uvek morala da se poklapa, sem ako nije dolo do krupne greke u inicijalnom konfigurisanju signalizacionih taaka (ako je administrator pogreno postavio NI nivo signalizacione take u nekoj signalizacionoj mrei tada ta taka nee moi ostvariti komunikaciju ni sa jednom signalizacionom takom dotine mree, ali takav problem e se brzo detektovati i otkloniti). Ako i DPC kod i vrednost NI polja pristigle poruke odgovaraju samoj signalizacionoj taki onda e poruka da se prosledi funkciji distribucije (poruka je stigla na svoje odredite), u suprotnom e poruka da se prosledi funkciji usmeravanja (poruka jo nije stigla na svoje odredite).

Distribucija signalizacionih poruka vri prosleivanje poruka do odgovarajuih korisnikih delova sloja 4 ili funkcije menadmenta sloja 3 koji ih potom procesiraju. Distribucija se radi na osnovu vrednosti SI polja, kao to se i vidi iz tabele 6.5.6.1.1.

Usmeravanje poruka se vri na osnovu tabele usmeravanja koja sadri pravila za usmeravanje signalizacionih poruka koje se prosleuju sloju 2. Na osnovu DPC koda (i NI vrednosti u sluaju gejtvej funkcionalnosti signalizacione take), kao i SLS vrednosti signalizacione poruke se bira odgovarajui signalizacioni link koji e prenositi dotinu signalizacionu poruku. Tabelu usmeravanja aurira funkcija menadmenta (tanije blok za menadment ruta) uzimajui u obzir trenutno stanje u signalizacionoj mrei.

6.5.6.2. Menadment signalizacione mree Menadment signalizacione mree vri tri funkcije:

Menadment signalizacionih ruta

Menadment signalizacionih linkova

Menadment signalizacionog saobraaja Menadment signalizacione mree je neophodan da bi signalizaciona mrea

funkcionisala ispravno i u sluajevima kada doe do kvara u pojedinim delovima signalizacione mree (kvar signalizacione take ili signalizacionog linka), kao i u sluajevima kada doe do zaguenja u pojedinim delovima signalizacione mree. Kada bi dolo do ispada ili slabijeg rada signalizacione mree (itave mree ili samo jednog njenog dela) signalizacija za telefonske veze (ali i druge tipove veza) se ne bi mogla razmeniti ili bi se razmenjivala oteano to bi dovodilo do malog broja uspostavljenih veza to je loe po operatora jer bi tada ostvarivao manje prihode. Stoga je veoma vano da signalizaciona mrea uvek funkcionie na visokom nivou i upravo o tome vodi rauna menadment signalizacione mree.

Menadment signalizacionih ruta podrazumeva komunikaciju sa susednim signalizacionim takama u cilju oglaavanja raspoloivosti ili neraspoloivosti ruta do odreenih odredita. Menadment signalizacionih ruta jedne signalizacione take moe poslati susednim signalizacionim takama obavetenje o nepostojanju rute do odredita koja su navedena u samom obavetenju (transfer-prohibited obavetenje). Tada susedne signalizacione take moraju da koriguju svoje tabele usmeravanja u bloku za usmeravanje poruka tako da se signalizacione poruke namenjene navedenim odreditima usmere ka preostalim raspoloivim rutama. Menadment signalizacionih ruta jedne signalizacione take moe poslati susednim signalizacionim takama obavetenje o dostupnosti (postojanju) rute do odredita koja su navedena u samom obavetenju (transfer-allowed obavetenje). Tada susedne signalizacione take mogu da auriraju svoje tabele usmeravanja u bloku za usmeravanje poruka tako da se signalizacione poruke namenjene navedenim odreditima mogu usmeriti i ka dotinoj signalizacionoj taki koja je i poslala obavetenje. Menadment signalizacionih ruta jedne signalizacione take moe poslati susednim signalizacionim takama obavetenje o nepoeljnosti (limitiranosti) rute do odredita koja su navedena u samom obavetenju (transfer-restricted obavetenje). Tada susedne signalizacione take ne treba da usmeravaju signalizacione poruke namenjene navedenim odreditima dotinoj signalizacionoj taki koja je i poslala obavetenje, sem u sluaju kada je to jedina mogua ruta. Takoe, u sluaju kada se eli ispitati da li je preko neke susedne take mogue doi do neke (eljene) odredine signalizacione take, tada se koristi testiranje signalizacione rute (signalling-route-set-test poruka). Na osnovu testiranja se dobija informacija da li je eljeno odredite dostupno preko testirane signalizacione take ili ne. Ako jeste aurira se tabela usmeravanja tako to se dodaje ispitana ruta (preciznije dodaje se susedna signalizaciona taka, kao STP taka preko koje mogue doi do eljenog odredita) za eljeno odredite. Slina funkcionalnost se ostvaruje signalling-route-set-congestion-test porukom kojom se ispituje status zaguenja na ispitivanoj ruti. Na osnovu ovog ispitivanja se dobija informacija o trenutnoj zaguenosti rute pa se zna koji je minimalni nivo prioriteta za signalizacione poruke neophodan da bi se one smele slati preko ispitane rute. Na primer, ako je ruta nezaguena onda se mogu slati sve poruke, a ako jeste onda se alju samo prioritetne poruke (ako se koriste nivoi prioriteta poruka u signalizacionoj mrei). Da bi se signalizirala zaguenost odredita koriste se transfer-controlled poruke kojima se signalizira izvoritima da smanje slanje ka dotinim odreditima tako to e slati samo poruke dovoljno visokog prioriteta. to je vee zaguenje, prag dozvoljenih prioriteta raste. Napomenimo da se sva primljena obavetenja (sva obavetenja navedena u ovom pasusu) prosleuju bloku za menadment saobraaja koji na osnovu tih novih informacija vri auriranje tabele usmeravanja.

Funkcije menadmenta signalizacionog linka podrazumevaju iniciranje aktivacije, reaktivacije ili deaktivacije signalizacionih linkova slanjem odgovarajuih komandi odgovarajuem sloju 2 dotinog signalizacionog linka. Proces aktivacije i reaktivacije podrazumeva iniciranje procedure inicijalnog poravnanja opisanog u 6.5.5.5. U sluaju deaktivacije, neophodno je obavestiti menadment saobraaja, da bi se aurirala tabela usmeravanja da ne koristi dotini signalizacioni link. Ako aktivacija/reaktivacija bude uspena, takoe je potrebno obavestiti menadment saobraaja, da bi se aurirala tabela usmeravanja da moe da koristi dotini signalizacioni link.

Menadment saobraaja prima informacije o statusu signalizacionih linkova i ruta i na osnovu njih vri odluke kako prosleivati signalizacioni saobraaj, odnosno vri auriranje tabele usmeravanja. Takoe, u sluaju detektovanih zaguenja obavetava sloj 4 da smanji intezitet

slanja signalizacionih poruka. Informacije o promenama u statusu signalizacionih ruta i linkova koje prima menadment saobraaja od blokova za menadment ruta i linkova su:

neraspoloiv signalizacioni link - pokree se procedura changeover kojom se vri preusmeravanje signalizacionog saobraaja sa oglaenog neraspoloivog signalizacionog linka na preostale raspoloive signalizacione linkove

raspoloiv signalizacioni link - pokree se procedura changeback kojom se vri preusmeravanje dela signalizacionog saobraaja na oglaeni raspoloiv signalizacioni link

neraspoloiva signalizaciona ruta - pokree se procedura forsiranog preusmeravanja kojom se vri preusmeravanje signalizacionog saobraaja sa oglaene neraspoloive signalizacione rute na preostale raspoloive signalizacione rute

raspoloiva signalizaciona ruta - pokree se procedura kontrolisanog preusmeravanja kojom se vri preusmeravanje dela signalizacionog saobraaja na oglaenu raspoloivu signalizacionu rutu

limitirana signalizaciona ruta - pokree se procedura kontrolisanog preusmeravanja kojom se vri preusmeravanje signalizacionog saobraaja sa oglaene limitirane signalizacione rute na preostale raspoloive signalizacione rute

raspoloivost signalizacione take - vri se procedura restartovanja MTP ka oglaenoj raspoloivoj signalizacionoj taki da bi se uspostavila signalizaciona veza sa njom i vri se preusmeravanje dela signalizacionog saobraaja prema oglaenoj signalizacionoj taki

Sve navedene procedure su detaljno opisane u ITU-T standardu Q.704. Takoe, tipovi i formati signalizacionih poruka koje razmenjuje funkcija menadmenta sloja 3 su definisani u istom standardu.

6.5.7. Korisniki deo (sloj 4) Sloj 4 predstavlja praktino aplikacioni deo koji vri opsluivanje korisnika

signalizacione mree, na primer, telefonske korisnike. Ovakav pristup u definisanju slojevite strukture signalizacije No.7 omoguava veliku fleksibilnost u razvoju servisa i usluga jer novi skup usluga se lako moe dodati dodavanjem novog tipa korisnikog dela. Poznatiji korisniki delovi su TUP (Telephone User Part), ISUP (ISDN User Part), DUP (Data User Part), TCAP (Transaction Capabilities Application Part), SCCP (Signalling Connection Control Part). Slika 6.5.7.1 prikazuje njihove meusobne relacije. SCCP korisniki deo predstavlja dopunu pojedinim korisnikim delovima poput ISUP i TCAP, tako to im omoguava bolju kontrolu nad razmenom signalizacije. Na primer, omoguava ostvarivanje virtuelne signalizacione veze za razmenu signalizacije s kraja na kraj.

SCCP

TCAP ISUP

TUP DUP

Slika 6.5.7.1. Korisniki delovi sloja 4

6.5.7.1. TUP TUP se koristi za opsluivanje telefonskih poziva (uspostava, odravanje i raskid

telefonske veze). SI vrednost u SIO polju je 0010 za TUP. U okviru SIF polja, na poetku se nalazi labela usmeravanja koju smo ve opisali, a potom slede dva etvorobitna polja H0 i H1, respektivno. Ova polja (labela, H0 i H1 polje) predstavljaju, u sutini, zaglavlje korisnog dela signalizacione poruke. H0 definie grupu kojoj pripada signalizaciona poruka, dok H1 definie samu poruku iz dotine grupe. U okviru TUP korisnikog dela postoje sledee grupe:

Adresne poruke unapred (Forward address message group) - Sadri poruke koje nose adresne informacije i alju se u smeru uspostave veze (smer unapred). H0 ima vrednost 1000.

Poruke uspostave unapred (Forward set-up message group) - Sadri poruke koje nose dodatne informacije za uspostavu veze pored adresnih i alju se u smeru unapred. H0 ima vrednost 0100.

Poruke uspostave unazad (Backward set-up request message group) - Sadri poruke koje nose zahteve za dodatnim informacijama potrebne u procesu uspostave veze i alju se u suprotnom smeru od smera uspostave veze (smer unazad). H0 ima vrednost 1100.

Poruke o uspenoj uspostavi (Successful backward set-up information message group) - Sadri poruke koje nose informacije o uspenoj uspostavi i alju se u smeru unazad. H0 ima vrednost 0010.

Poruke o neuspenoj uspostavi (Unsuccessful backward set-up information message group) - Sadri poruke koje nose informacije o neuspenoj uspostavi i alju se u smeru unazad. H0 ima vrednost 1010.

Poruke nadgledanja poziva (Call supervision message group) - Sadri poruke koje se koriste za nadgledanje poziva i mogu se slati i u smeru unapred i u smeru unazad. H0 ima vrednost 0110.

Poruke nadgledanja govornog kanala (Circuit supervision message group) - Sadri poruke koje se koriste za nadgledanje govornog kanala i mogu se slati i u smeru unapred i u smeru unazad. H0 ima vrednost 1110.

Poruke nadgledanja grupe govornih kanala (Circuit group supervision message group) - Sadri poruke koje se koriste za nadgledanje grupe govornih kanala i mogu se slati i u smeru unapred i u smeru unazad. H0 ima vrednost 0001.

Poruke menadmenta mree (Circuit network management message group) - Sadri poruke koje se koriste za kontrolu toka radi spreavanja zaguenja u centralama i alju se u smeru unazad. H0 ima vrednost 0101.

Svaka grupa sadri jednu ili vie poruka, pri emu se nazivi poruka i njihove vrednosti H1 polja mogu nai u ITU-T preporukama Q.722 i Q.723. U okviru ovih skripti emo dati primer uspostave i raskida jedne telefonske veze i u okviru primera e biti navedene i opisane pojedine poruke koje se i najee javljaju prilikom uspostave i raskida veze.

Slika 6.5.7.1.1. Primer uspeno uspostavljene veze

Na slici 6.5.7.1.1 je prikazan primer uspeno uspostavljene veze izmeu korisnika sa centrale A (pozivajui korisnik) i korisnika sa centrale C (traeni korisnik). Pri tome govorna veza ide kroz centralu B koja predstavlja tranzitnu centralu za ovu vezu.

Kada centrala A utvrdi na osnovu biranog broja da je traeni korisnik na drugoj centrali, upravljaki blok e aktivirati sistem signalizacije No.7 kojim treba da ostvari govorni put do centrale B. Istovremeno e biti rezervisan put kroz komutaciono polje izmeu pozivajueg korisnika i odgovarajueg prenosnika na kom e biti zauzet govorni kanal prema centrali B. Na poetku uspostave veze se mora poslati IAM (Initial Address Message) ili IAI (Initial Address message with additional Information) poruka. IAM poruka sadri deo ili kompletnu adresnu informaciju traenog korisnika, pri emu se pod adresnom informacijom podrazumevaju cifre telefonskog broja traenog korisnika u sluaju telefonskog poziva. Pored toga IAM poruka se koristi za zauzimanje govornog kanala oznaenog CIC poljem u labeli usmeravanja. IAI poruka predstavlja proirenje IAM poruke, pa sadri sve informacije koje bi inae sadrala IAM poruka, ali i eventualne dodatne informacije neophodne za proces uspostave veze (na primer, informacija o nainu tarifiranja). Ukoliko IAM/IAI poruka ne sadre sve cifre telefonskog broja traenog korisnika, preostale cifre e se poslati upotrebom SAM (Subsequent Address Message) ili SAO (Subsequent Address message with One signal) poruke. SAM poruka moe da sadri jednu ili vie cifara u sebi, dok SAO poruka sadri tano jednu cifru. Sve etiri navedene poruke spadaju u grupu adresnih poruka unapred. U datom primeru IAM poruka nosi kompletnu adresnu informaciju.

Centrala B e primiti IAM poruku i na osnovu cifara koje ta poruka sadri e detektovati da treba da se uspostavi veza sa centralom C. Otuda e se poslati IAM poruka centrali C pri emu se tom porukom istovremeno zauzima i govorni kanal izmeu centrala B i C, oznaen CIC poljem u poslatoj IAM poruci (od B ka C). Istovremeno e se rezervisati put kroz komutaciono polje u centrali B izmeu odgovarajuih prenosnika koji se koriste za povezivanje sa centralom A, odnosno C.

Centrala C e primiti IAM poruku. Ispitae status traenog korisnika i utvrdie da je slobodan i da proces uspostave veze moe da se nastavi. Centrala C e stoga dati potvrdu u vidu poruke ACM (Address Complete Message) kojom se potvruje da su primljene sve cifre traenog korisnika i da proces uspostave veze moe da se nastavi. Istovremeno centrala C e da zauzme put kroz komutaciono polje izmeu generatora tonskih signala (GTS) i odgovarajueg

IAMIAMACM

ACM

ANCANC

CENTRALA B

CENTRALA A

CENTRALA C

Ton kontrole poziva Zvono

Razgovor RazgovorCLF

CLFRLG

RLG

prenosnika ka centrali B. Centrala B e da primi ACM poruku i potom e da generie i poalje ACM poruku ka centrali A. Istovremeno centrala B aktivira govorni put kroz komutaciono polje. Centrala A prima ACM poruku i aktivira govorni put kroz svoje komutaciono polje. U tom momentu pozivajui korisnik uje ton kontrole poziva iz GTS-a centrale C, a traenom korisniku se (periodino) prikljuuje generator poziva i on uje signal zvona na svom telefonu. Kada traeni korisnik podigne slualicu, centrala C e to detektovati. Centrala C e sada aktivirati govorni put izmeu traenog korisnika i odgovarajueg prenosnika ka centrali B. Takoe, centrala C e generisati poruku ANC (ANswer signal, Charge) ka centrali B, ime signalizira da se traeni korisnik odazvao. Centrala B e primiti tu poruku, pa e potom poslati ANC poruku ka centrali A. Centrala A e u tom momentu poeti tarifirati poziv jer je razgovor otpoeo. Napomenimo da ACM poruka spada u grupu poruka o uspenoj uspostavi, dok ANC poruka spada u grupu poruka nadgledanja poziva.

Poto je u telefonskoj mrei regularan sluaj da vezu raskida pozivajui korisnik, ta varijanta je prikazana u primeru sa slike 6.5.7.1.1. Centrala A e, kada detektuje da je pozivajui korisnik spustio slualicu, prekinuti tarifiranje i generisati poruku CLF (CLear Forward signal) ka centrali B. Centrala B e odmah po prijemu ove CLF poruke, generisati CLF poruku ka centrali C. Centrala C e tada osloboditi sve svoje resurse vezane za tu govornu vezu i poslati poruku RLG (ReLease-Guard signal). Centrala B e po prijemu RLG poruke da generie RLG poruku ka centrali A i istovremeno e osloboditi sve svoje resurse zauzete za dotinu govornu vezu. Centrala A e po prijemu RLG poruke da oslobodi sve svoje zauzete resurse za dotinu govornu vezu. Napomenimo da CLF poruka spada u grupu poruka nadgledanja poziva, dok RLG poruka spada u grupu poruka nadgledanja govornog kanala. To je i logino jer CLF poruka signalizira kraj poziva, dok RLG poruka signalizira da se zauzeti govorni kanal izmeu centrala moe osloboditi.

Slika 6.5.7.1.2. Pridruen i kvazipridruen mod rada

U datom primeru, uspostava veze ide po principu link-po-link jer je neophodno na svakoj deonici zauzeti govorni kanal, tako da u datom primeru sve tri centrale (A, B i C) imaju funkciju signalizacione take. Signalizacione veze preko kojih idu signalizacione poruke izmeu prikazanih centrala mogu ii po pridruenom modu, ali i po kvazipridruenom modu, kao to je prikazano na slici 6.5.7.1.2. Centrale sa funkcijom STP take u kvazipridruenom modu samo prosleuju signalizacione poruke bez njihove obrade (u primeru sa slike 6.5.7.1.2 to su centrale D i E).

6.5.7.2. ISUP ISUP se koristi za opsluivanje ISDN korisnika. Poto ISDN korisnici imaju uslugu

telefonskih poziva, ISUP deo se moe koristiti i za opsluivanje telefonskih poziva. Pri tome, ISUP moe da opslui i digitalne ISDN i analogne telefonske korisnike. Pored telefonskih

A B C A B C

D EPridruen mod rada Pridruen mod rada

izmeu B i C

Kvazipridruen mod rada izmeu A i B

Signalizacioni kanal

Govorni kanal

poziva, ISUP omoguava i podrku za mnoge druge servise, poput podrke za faks, automatskog ponovnog poziva opisanog u potpoglavlju 6.3, prebacivanje sa usluge telefonskog poziva na faks uslugu i obrnuto bez prekidanja veze i dr. Upravo zbog mogunosti podrke za velik broj dodatnih servisa, u praksi je uobiajeno da se ISUP koristi i za opsluivanje analognih telefonskih korisnika umesto TUP korisnikog dela.

SI vrednost u SIO polju je 1010 za ISUP. U okviru SIF polja, na poetku se nalazi labela usmeravanja koju smo ve opisali, a potom sledi osmobitno polje tip poruke koje definie koja poruka je u pitanju. Ova polja (labela, tip poruke), u sutini, predstavljaju zaglavlje korisnog dela signalizacione poruke. Tipovi poruka (i konkretne bitske vrednosti tog polja) su opisani u ITU-T preporukama Q.762 i Q.763.

ISUP moe da ostvari komunikaciju sa ISUP delom druge signalizacione take po principu link-po-link ili s kraja na kraj. Link-po-link princip podrazumeva da se poruke razmenjuju od signalizacione take do signalizacione take dok se ne doe do zavrne centrale (signalizacione take), pri emu se pod linkom podrazumeva link kojim ide govorni kanal. Ovaj princip se koristi u sluaju kada je potrebno uspostaviti vezu kroz telefonsku (preciznije ISDN) mreu, na primer, tokom uspostave telefonskog poziva. Link-po-link princip je neophodan da bi se mogla ispravno konfigurisati komutaciona polja u centralama, ali i da bi se zauzeli govorni kanali (koji se mogu iskoristiti i za prenos drugih tipova signala) izmeu centrala. Princip uspostave i raskida telefonskog poziva je identian onome za TUP deo prikazan na slici 6.5.7.1.1. Razlika je jedino u tome to se poruka CLF u ISUP sluaju naziva REL (RELease message), a poruka RLG se u ISUP sluaju naziva RLC (ReLease Complete message). Tumaenja ovih dveju poruka (REL i RLC) sa stanovita uloge u raskidu telefonske veze su identina porukama CLF i RLG iz raskida telefonske veze u TUP sluaju. S kraja na kraj princip podrazumeva direktnu razmenu signalizacije izmeu krajnjih taaka u komunikaciji i koristi se za dodatne servise koji unapreuju kvalitet komunikacije. Na primer, ve opisana usluga automatskog ponovnog poziva. U ovom sluaju se razmenjuju samo informacije neophodne za ostvarivanje usluge, ali bez zauzimanja resursa u samoj mrei, sem eventualno u samim krajnjim centralama koje i meusobno razmenjuju signalizaciju s kraja na kraj. Otuda nije potrebno da ostale centrale u mrei obrauju signalizacione poruke, ve samo da ih prosleuju. ISUP koristi uslugu SCCP dela da bi ostvario komunikaciju s kraja na kraj, kao to emo videti u sledeoj sekciji.

6.5.7.3. SCCP SCCP deo predstavlja podrku za ostale korisnike delove, poput TCAP ili ISUP, kojom

je omogueno ostvarivanje signalizacione komunikacije s kraja na kraj. SCCP omoguava i kreiranje virtuelnih signalizacionih kola kroz mreu za razmenu signalizacije. SI vrednost u SIO polju je 1100 za SCCP. Zaglavlje, kao i kod ISUP dela, sadri na poetku labelu usmeravanja i osmobitni tip poruke, pri emu labela usmeravanja sadri samo DPC, OPC i SLS polje tj. labela usmeravanja je standardna labela usmeravanja prikazana na slici 6.5.6.1.2. Tipovi poruka (i konkretne bitske vrednosti tog polja) su opisani u ITU-T preporukama Q.712 i Q.713. Korisniki delovi koji koriste SCCP se nazivaju podsistemi. Neki korisniki delovi se ni ne vide iz MTP dela jer idu kompletno preko SCCP dela, poput TCAP dela kao to se i vidi sa slike 6.5.7.1. Moe se rei da SCCP predstavlja svojevrsno proirenje MTP dela, jer proiruje transportne mogunosti MTP dela poput omoguavanja ostvarivanja signalizacije s kraja na kraj. U sutini, svaki korisniki deo ponaosob bi mogao implementirati podrku za signalizaciju s kraja na kraj, kreiranje virtuelnih signalizacionih kola i sl., ali to ne bi bilo praktino jer bi se iste

funkcionalnosti morale realizovati ponaosob u svakom od korisnikih delova to bi te korisnike delove uinilo i sloenijim i neekonominim reenjima. SCCP omoguava pruanje iste podrke svim svojim podsistemima (koji su ustvari takoe korisniki delovi) tako da se korisniki delovi koncentriu samo na svoje aplikacione funkcije, a transportne funkcije preputaju SCCP delu ako ga koriste ili samo MTP delu ako ne koriste SCCP.

SCCP deo omoguava dva tipa prenosa svojim podsistemima:

Konekcioni (CO - Connection-Oriented) prenos koji podrazumeva uspostavljanje, korienje i raskidanje virtuelnog signalizacionog kola (izmeu dva SCCP dela, odnosno njihovih podsistema),

Nekonekcioni (CL - ConnectionLess) prenos koji podrazumeva slanje individualnih signalizacionih poruka bez uspostavljanja virtuelnog signalizacionog kola.

Takoe, SCCP deo omoguava etiri klase (Protocol Class) usluga svojim podsistemima:

Klasa 0 (Protocol Class 0) - Poruke primljene od podsistema se alju svaka za sebe tj. nezavisno jedna od druge. Ova klasa podrazumeva nekonekcioni tip prenosa.

Klasa 1 (Protocol Class 1) - Poruke primljene od podsistema se alju u redosledu koji definie dotini podsistem, ali bez uspostavljanja virtuelnog signalizacionog kola. Ova klasa podrazumeva nekonekcioni tip prenosa.

Klasa 2 (Protocol Class 2) - Uspostavlja se virtuelno signalizaciono kolo koje se potom koristi za prenos poruka podsistema. Ova klasa podrazumeva konekcioni tip prenosa.

Klasa 3 (Protocol Class 3) - Ova klasa predstavlja proirenje klase 2 podrkom za pouzdan prenos koji podrazumeva spreavanje gubitka poruka i dostavljanje poruka podsistemu na prijemnoj strani u originalnom redosledu kao na predaji. Takoe, klasa 3 omoguava i podrku za kontrolu toka poruka na predajnoj strani. Kao to vidimo ova klasa je po svojim funkcijama veoma slina TCP protokolu iz Internet mree. Ova klasa podrazumeva konekcioni tip prenosa.

Kao to je ve reeno, konekcioni prenos podrazumeva da se prvo uspostavi virtuelno signalizaciono kolo kroz signalizacionu mreu. Potom se vri razmena signalizacionih poruka kroz uspostavljeno virtuelno signalizaciono kolo i na kraju se vri raskidanje virtuelnog signalizacionog kola. Da bi se virtuelno signalizaciono kolo moglo uspostaviti, neophodno je da centrale (signalizacione take) razmene svoje adrese, tj. SPC kodove. Takoe, poto se virtuelno signalizaciono kolo uspostavlja da bi dva ista podsistema mogla meusobno da komuniciraju (na primer, ISUP deo u obe centrale), neophodno je dodeliti lokalne reference LR (Local Reference) na obe strane dotinim podsistemima i koristiti ih u komunikaciji preko uspostavljenog virtuelnog signalizacionog kola (ove lokalne reference se zajedno sa adresama razmenjuju izmeu centrala u procesu uspostave virtuelnog kola). Lokalne reference imaju slinu ulogu kao portovi u TCP protokolu. Na taj nain, SCCP e na osnovu labele usmeravanja (koja sadri adrese izvorine i odredine signalizacione take) i LR reference znati kom podsistemu da dostavi poruku tj. znae kom virtuelnom signalizacionom kolu pripada poruka. Postoje dve metode uspostave virtuelnog signalizacionog kola - normalna i ugraena metoda.

Slika 6.5.7.3.1. Normalna metoda

Normalna metoda podrazumeva da centrala koja eli da uspostavi virtuelno signalizaciono kolo zna SPC kod centrale sa kojom eli da ostvari komunikaciju (kolo). Primer normalne metode je dat na slici 6.5.7.3.1. Kada podsistem poalje CONNECT zahtev SCCP delu centrale A, ovaj e da dodeli LRa referencu (lokalna referenca na strani centrale A) virtuelnom kolu koje poinje da se uspostavlja i generisae CR (Connection-Request message) zahtev ka centrali C. LRa referenca e biti navedena u CR zahtevu. CR zahtev e proi kroz centralu B koja igra ulogu STP take i doi do centrale C. Napomenimo da poto je u DPC polje stavljen kod centrale C, sve posredne centrale e imati ulogu STP take. Po prijemu CR poruke, SCCP deo centrale C obavetava CONNECT indikacijom svoj odgovarajui podsistem da postoji zahtev za kreiranjem virtuelnog signalizacionog kola, odnosno za ostvarivanjem komunikacije. Ako eli da prihvati komunikaciju, podsistem alje CONNECT odgovor. SCCP deo centrale C u tom momentu dodeljuje LRc referencu (lokalna referenca na strani centrale C) za dotino virutelno kolo i alje CC (Connection-Confirm message) odgovor ka centrali A (i ovde sve posredne centrale imaju ulogu STP taaka). SCCP deo u centrali A pribeleava LRc kao lokalnu referencu korienu na suprotnoj strani ime se kompletira virtuelno kolo i na strani centrale A i obavetava svoj podsistem o uspenoj uspostavi virutelnog signalizacionog kola preko CONNECT potvrde. Normalna metoda zahteva da izvorina signalizaciona taka zna adresu (SPC kod) odredine signalizacione take, to je nezgodno, naroito u velikim mreama. Tipino, ako se koristi ova metoda, onda se koristi i usluga vora prevodioca (translatora). Izvorina centrala je konfigurisana tako da zna adresu (SPC kod) vora prevodioca. Otuda se virtuelno signalizaciono kolo formira tako to se na izvoritu kao odredite navodi adresa vora prevodioca. vor prevodioca dalje preusmerava uspostavu virtuelnog signalizacionog kola ka pravom odreditu. Izvorina centrala dostavlja, prilikom slanja CR poruke, voru prevodiocu i brojeve (adrese) pozivajueg i traenog korisnika poto su oni takoe neophodni za izvravanje procesa prevoenja. U sutini moe se rei da vor prevodioca ima ulogu proksija iz Internet mree. Prednost normalne metode je to se koristi princip s kraja na kraj i ne optereuje ostale signalizacione take u mrei procesiranjem CR i CC poruka. Naravno, virtuelno kolo ne mora da se uspeno uspostavi. Na primer, u centrali C podsistem moe da odbije zahtev za uspostavom komunikacije tako to e generisati DISCONNECT zahtev ili sam SCCP centrale C moe da odbije CR zahtev jer nema dovoljno resursa da ga opslui. U oba sluaja e se generisati CREF (Connection Refused) poruka na osnovu koje e se znati u centrali A da virtuelno kolo nije uspostavljeno. Takoe, i sam SCCP deo centrale A moe da na samom poetku odbije CONNECT zahtev podsistema ako je trenutno preoptereen (u tom sluaju se nee slati CR poruka). CONNECT i DISCONNECT poruke su interne poruke u centrali izmeu podsistema i SCCP dela i njihov format i nain razmene zavisi od proizvoaa (u Q.714 standardu se one referiu kao primitive koje se koriste za komunikaciju izmeu slojeva, gde je nii sloj SCCP, a vii sloj je podsistem koji koristi usluge SCCP dela).

CR

CC

CENTRALA B

CENTRALA A

CENTRALA C

CR

CC

SP SPSTP

CONNECT zahtev

CONNECT indikacija CONNECT odgovor

CONNECT potvrda

Slika 6.5.7.3.2. Ugraena metoda

U sluaju ugraene metode se CR poruka ugrauje u signalizacionu poruku ISUP dela (u principu

Documents

1. signalizacija007