1

Зоран Д. Лапчевић

ПРИРУЧНИК

за наставнике

Техничко и информатичко образовање

за шести разред основне школе

2

Зоран Д. Лапчевић ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко Влаховић ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Доц. др Наташа Филиповић ЛЕКТОР И КОРЕКТОР Гордана Влаховић ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3289 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs • имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Наташа Филиповић, директор

3

САДРЖАЈ

1. Увод ......................................................................................................................................... 5

2. Концепција уџбеничког комплета ........................................................................................ 6

3. Наставни план и програм Техничког и информатичког образовања за 6. разред основне школе ....................................................................................................

7

4. Индивидуализација у раду са децом са сметњама у напредовању у редовној школи ......................................................................................................................

12

Поремећаји аутистичког спектра ................................................................................... 12

Блаже сметње у менталном развоју ............................................................................... 18

Хиперкинетички синдром (хиперактивност) ................................................................ 21

Коришћена литература .................................................................................................... 24

5. Планирање циљева, задатака и активности ......................................................................... 26

Логичко и критичко мишљење ....................................................................................... 27

Технике подстицања мишљења у наставном процесу ................................................. 28

Питања, задаци, налози ................................................................................................... 29

Оцењивање и извештавање ............................................................................................. 31

6. Израда годишњег (глобалног) и месечног (оперативног) плана рада .............................. 33

7. Годишњи план рада (глобални) ............................................................................................ 35

8. Месечни планови рада (оперативни) ................................................................................... 37

9. Непосредне припреме наставника за час ............................................................................ 57

10. Писане дневне припреме по наставним јединицама ........................................................ 59

11. Годишњи тест ....................................................................................................................... 133

12. Решења годишњег теста ...................................................................................................... 175

13. Препоручујемо интернет адресе (сајтове) ......................................................................... 181

14. Литература ............................................................................................................................ 183

15. Лист за самоевалуацију ....................................................................................................... 185

 

4

 

5

1. УВОД Приручник из предмета Техничко и информатичко образовање за шести разред конципиран је тако да наставнику пружи могућност јаснијег разумевања концепције постојећег уџбеника, као и да подстакне идеје за осмишљавање и реализацију наставе овог предмета. Такође, у приручнику се налазе и сегменти који обухватају подсетнике и конкретне примере из методике наставе, успешна решења реализације програмских садржаја и примере добре праксе, најчешће потешкоће у организацији и реализацији наставе, као и предлог писаних припрема за сваку наставну јединицу. Наставник ће предложене нацрте писаних припрема схватити само као један од начина осмишљавања и реализације часа, прилагодиће их условима свог рада и потребама конкретног одељења које води, односно могућностима и интересовањима својих ученика. На крају приручника дат је и предлог листе за самоевалуацију рада наставника за реализовани час. Ова листа може послужити наставнику као смерница за анализу процеса и ефеката сопственог рада на часу, као и планирање и унапређивање будућих наставних активности. Надамо се да ће наставник коришћењем овог приручника моћи ефикасније и квалитетније да планира, реализује и вреднује свој наставни рад и напредовање ученика.

6

2. КОНЦЕПЦИЈА УЏБЕНИЧКОГ КОМПЛЕТА

Уџбеник техничко и информатичко образовање за шести разред основне школе има

десет поглавља. Сви садржаји у њему су урађени по званичном плану и програму које је издало Министарство просвете. Уџбеник на један савремен и веома илустративан начин објашњава и приказује предвиђене садржаје из области грађевинске технике прилагођене узрасту ученика. Ради лакшег сналажења ученика и наставника уџбеник за шести разред је заснован на сличној концепцији као и уџбеник за пети разред.

На почетку се налази детаљан садржај и водич кроз уџбеник, у коме се ученицима дају основна упутства за коришћење и објашњења значења иконица које представљају интегрални део књиге. Садржаји који су означени иконицама ученицима пружају додатна знања, ангажују их да решавају одређена питања и задатаке, да израђују радне вежбе и уопштено чине им уџбеник занимљивим и интересантним.

Најаве поглавља садрже три елемента: 1) за радознале и нестрпљиве, 2) научићеш, сазнаћеш, упознаћеш и 3) садржај поглавља. За радознале и нестрпљиве је намењени оним савесним, радозналим и нестрпљивим ученицима који би да се припреме на време да би што лакше пратили најављене области. Научићеш, сазнаћеш, упознаћеш упућују ученике у оно најважније што ће научити у предстојећој области.

На крају сваког поглавља налази се сажети преглед најважнијих знања која би требало да ученици усвоје (научили смо). Ови прегледи могу послужити на крају школске године за обједињавање и рекапитулацију оног што су ученици научили током године. На крају сваког поглавља налазе се и питања из те области на основу којих ученици проверавају своје знање, као и Интернет адресе за оне ученике који желе да прошире своја знања из оних области које их интересују.

У поглављу десет конструкторско моделовање – модули дати су цртежи макета и модела који ученицима могу послужити као пример или почетна идеја за израду неког свог пројекта. То је урађено и у овом уџбенику као и за пети разред јер сматрамо да ученици овог узраста нису довољно зрели да самостално осмисле и реализују пројекат – Од идеје до реализације.

На крају уџбеника набројана су и објашњена најважнија занимања у грађевинарству, са којима треба упознати ученике. Такође, ту је и речник мање познатих речи коришћених у лекцијама.

Радна свеска је подељена на десет поглавља, који су тематски и садржајно усклађени

са уџбеником. Ради лакшег сналажења, поглавља у радној свесци су исте боје као у уџбенику.

Радна свеска треба да помогне ученицима да лакше, боље и правилније сагледају и усвоје основна знања и вештине из техничког и информатичког образовања, као и да постану спретнији. У њој ученици проверавају, увежбавају и проширују своја знања. Ради лакшег моделовања у радној свесци је дат одређени број цртежа макета и модела.

На крају радне свеске дат је евиденциони лист у који ученици уписују називе прочитане техничке литературе и посећених интернет сајтова који су у вези са техничком културом као и њихов кратак садржај.

7

3. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ТЕХНИЧКОГ И ИНФОРМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА

ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Циљ и задаци Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се ученици упознају са техничко-технолошким развијеним окружењем, кроз стицање основне техничке и информатичке писмености, развојем техничког мишљења, техничке културе, радних вештина и културе рада. Остали циљеви и задаци предмета су да ученици: – стекну основно техничко и информатичко васпитање и образовање,

– стичу основна техничко-технолошка знања, умења, вештине и оспособљавају се за њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу, – схвате законитости природних и техничких наука,

– сазнају основни концепт информационо-комуникационих технологија (ИЦТ), сазнају улоге ИЦТ у различитим струкама и сферама живота,

– упознају рад на једном од оперативних система и неколико најчешће коришћених корисничких програма и стекну навике да их користи у свакодневним активностима,

– науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке приказе, интерфејс и интернет, – развијају стваралачко и критичко мишљење,

– развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје према сопственом плану рада и афирмишу креативност и оригиналност, – развијају психомоторне способности,

– усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима друштвено корисног рада,

– савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима технике и управљања технолошким процесима, – развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака, – стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад, – комуницирају на језику технике (техничка терминологија, цртеж), – стекну знања за коришћење мерних инструмената,

– на основу физичких, хемијских, механичких и технолошких својстава одаберу одговарајући материјал за модел, макету или средство,

– препознају елементе (компоненте) из области грађевинарства, машинства, електротехнике, електронике и да их компонују у једноставније функционалне целине (графички и кроз моделе, макете или предмете), – разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија, – препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу, – прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском извору,

– одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе), израде или примене једноставнији програм за управљање преко рачунара,

– упознају економске, социјалне, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и производње и њихов значај на развој друштва, – примењују мере и средства за личну заштиту при раду, – знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења,

8

– на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања правилно одаберу своју будућу професију и др. Оперативни задаци Ученици треба да: – упознају врсте грађевинских објеката и њихове намене; – упознају технике грађења;

– упознају карактеристике грађевинског техничког цртања и основне грађевинске симболе;

– науче да читају и користе једноставније грађевинске цртеже – документацију за изградњу, адаптацију и уређење стана, одговарајуће проспекте; – науче да користе готове једноставне софтверске алате за цртање; – науче како се користи CD-ром, флеш меморија и штампач; – упознају основне врсте, карактеристике и примену грађевинских материјала; – стичу навике за рационално коришћење материјала и енергије; – стичу и развијају културу становања у савременим условима; – упознају функционисање кућне инсталације (водоводне, топлотне и канализационе);

– стекну представу о функционисању и организацији саобраћаја у саобраћајним објектима; – стекну знања о примени и битним карактеристикама грађевинских машина; – упознају основне процесе у пољопривредној производњи;

– науче да примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела или макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката; грађевинских или пољопривредних машина и уређаја; детаља из уређивања стана и др.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

УВОД У АРХИТЕКТУРУ И ГРАЂЕВИНАРСТВО (4)

Историја архитектуре (стилови градње: грчки, римски, етрурски, ренесансни...). Врсте грађевинских објеката (високоградња, нискоградња, хидроградња). Конструктивни елементи грађевинског објекта (темељ, зид, стуб, међуспратна конструкција, кров, степенице). Системи градње у грађевинарству.

ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ (8) Поступци и фазе у реализацији грађевинских објеката, техничка документација

(појам, врсте и примена пројеката). Технички цртеж као основ за израду пројеката – размера, котирање, симболи и ознаке у грађевинарству. Графичко представљање предмета – објеката прибором.

ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (16) Програм за једноставно цртање. Рад са CD-ом и флеш меморијом. Снимање

цртежа. Рад са штампачем. Коришћење Интернета.

ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ (4) Подела и врсте грађевинских материјала. Природни грађевински материјали –

својства и примена. Вештачки грађевински материјали – својства и примена.

9

ЕНЕРГЕТИКА (4) Енергетика у грађевинарству. Мере за рационално коришћење топлотне енергије у

грађевинарству: топлотна изолација зграде, коришћење сунчеве енергије.

ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ (4) Алати и машине у грађевинарству. Мере заштите при извођењу објеката.

САОБРАЋАЈНИ СИСТЕМИ (2) Грађевински објекти у саобраћају: ауто-путеви, железничке станице, луке, аеродроми.

КУЛТУРА СТАНОВАЊА (4) Етика становања (понашање станара у стану, стамбеној згради, на улици и на другим

јавним местима). Израда плана стана. Предлог за његово уређење. Уређење екстеријера и ентеријера.

КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ – МОДУЛИ (22)

Самосталан рад на сопственом пројекту: израда техничке документације, избор материјала, обрада материјала, састављање делова, облагање површина и површинска заштита. Израда модела разних машина и уређаја у грађевинарству из конструкторских комплета. Израда макете стана на основу плана и предлог за његово уређење. Моделовање машина и уређаја у пољопривредној производњи. Поправке на кућним инсталацијама и санитарним уређајима. Могућност рада на рачунару.

ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ПОЉОПРИВРЕДИ (4)

Организација рада и примена савремених средстава у пољопривредној производњи. Техничка средства у пољопривреди. Машине и уређаји у пољопривредној производњи. Моделовање машина и уређаја у пољопривредној производњи

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Увод у архитектуру и грађевинарство. На интересантан начин, уз помоћ медија, приказати развој грађевинарства и архитектуре од праисторије до данас (само на информативном нивоу). Сликом показати репрезентативне објекте из сваког периода градње. На изабраним примерима из историје грађевинарства ученици могу да схвате величину људског ума који практично нема граница. У делу који се односи на поделу грађевинарства појмове високоградње, нискоградње и хидроградње објаснити помоћу карактеристичних грађевинских објеката који су њихови репрезенти. На пример, за високоградњу сликом ученицима показати једну стамбену зграду, друштвену (биоскоп, позориште, школу...) и привредну (предузеће, индустријску халу). За представнике нискоградње сликом показати мост, пут, железницу и аеродромску писту; а бране, луке и канали за наводњавање као угледне примере објеката у хидроградњи. На једноставном примеру куће (путем слајдова, макете или путем рачунара у 3D приказу) показати основне конструктивне елементе из којих се састоји грађевински објекат. Поред тога, указати и на остале елементе који чине целину грађевинског објекта (прозори, врата, димњачки канали...). За реализацију ове тематске целине успоставити корелацију са наставним предметима историја и ликовна култура.

Техничко цртање у грађевинарству. У обради ове наставне теме, у уводном делу ученицима јасно дефинисати основне фазе у реализацији једног грађевинског објекта. Те

10

фазе су: фаза препознавања потреба за градњом у којој значајну улогу има инвеститор; фаза пројектовања грађевинског објекта у којој се трага за функционалним, конструктивним и естетским решењима објекта и фаза извођења објеката у којој се јасно препознају основни (зидарски, тесарски, бетонски...), завршни (молерски, керамичарски...) и инсталатерски радови (водовод, канализација....). Посебну пажњу треба обратити на специфичности техничког цртежа у грађевинарству (врсте цртежа, размере које се примењују, котне стрелице и косе црте, котни бројеви, висинске коте, симболи: приказ врата, прозора, конструктивних елемената у основи и пресеку и приказ елемената намештаја у основи и пресеку). Као вежбу за примену знања из овог дела ученици могу да нацртају хоризонтални пресек – основу и вертикални пресек једне просторије (изабрана просторија може бити радна соба ученика, учионица у оквиру школе тако да сва мерења могу да се изврше на лицу места и пренесу на цртеж) у размери 1:100. Код ученика треба инсистирати да: правилно исписују текст, користе разне врсте и дебљине линија, буду стрпљиви и прецизни у мерењу приликом цртања.

Информатичка технологија. Циљ увођења информатичке технологије у шести разред је да се оствари континуитет примене рачунара у настави техничког образовања. Ова наставна тема се реализује после наставне теме техничко цртање у грађевинарству. Разлог томе је што постоје једноставни софтвери који се могу користити за цртање и пројектовање без програмирања (Google SketchUp, Envisioneer Express 3.0, Microsoft Office Visio 2003). На тај начин ће ученици упознавати примену рачунара на конкретним садржајима и рад са CD- ромом, флеш меморијом и штампачем. Примену рачунара прилагодити конфигурацији рачунара којом школа располаже. Грађевински материјали. На нивоу обавештености проширити знања о материјалима који се користе у грађевинарству. Не улазити у детаље о производњи и преради материјала. Препоручљиво је ученицима показати угледне примере грађевинских материјала који се обрађују (песак, цемент...) или њихове моделе (опека, арматура...). Излагање поткрепити проспектима, каталозима и претраживањима на Интернету. У реализацији ове тематске целине успоставити корелацију са историјом нарочито у делу који се односи на развој грађевинских материјала.

Енергетика. Указати на значај врсте изабраног материјала за градњу грађевинских објеката, на могућност штедње енергије и коришћења неконвенционалних извора енергије, како при пројектовању нових објеката, тако и могућност доградње термо-изолације на постојећим објектима.

Техничка средства у грађевинарству. Алате и машине у грађевинарству обрадити тако да се у првом кораку направи груба подела механизације и за сваку од њих наброје карактеристични представници. Излагања поткрепити сликом и по могућству моделима. У делу који се односи на заштиту на раду код ученика развијати свест о потреби очувања личног здравља, али и очувања животне средине. Инсистирати на познавању заштитне опреме, обезбеђивању градилишта, као и околине. Ову наставну тему реализовати у континуитету са наставном темом конструкторско моделовање. Тако ће ученици моћи стечена знања о машинама у грађевинарству примењивати у раду са конструкторским елементима. На сличан начин реализовати и наставну тему Техничка средства у пољопривреди.

Саобраћајни системи. У односу на претходну годину, градиво проширити са аспекта саобраћајних објеката, њихове намене, функционисања и организације саобраћаја. За ове наставне садржаје користити актуелне медије.

11

Култура становања. Увести ученике у ову наставну јединицу путем посматрања и анализе својих станова. Ученици треба да закључе из којих се делова стан састоји, које су њихове функције, који је најповољнији распоред просторија са аспекта функционалности и могућности уштеде и коришћења алтернативних извора енергије. Користећи план стана ученици треба да науче како се одређује функција сваке просторије и како се врши избор намештаја имајући у виду функционалност и економичност простора. На основу посматрања планова, макета, слика насеља градских и сеоских, треба објаснити значај околине стана са хигијенског и естетског становишта.

Конструкторско моделовање у грађевинарству – модули. Реализација модула омогућава диференцијацију у настави с обзиром да се ученици могу опредељивати за подручје за које имају више афинитета: моделовање грађевинских објеката високоградње, нискоградње, израда модела разних машина и уређаја у грађевинарству из конструкторских комплета, уређење стана, поправке на кућним инсталацијама и санитарним уређајима, рад на рачунару. Обавеза свих, без обзира на избор активности је да израде свој „пројекат” по коме изводе моделовање: израда техничке документације, избор материјала, обрада материјала, састављање делова, облагање површина и површинска заштита.

Техничка средства у пољопривреди. Техничка средства у пољопривреди, Организација рада и примена савремених средстава у пољопривредној производњи, Машине и уређаји у пољопривредној производњи. Моделовање машина и уређаја у пољопривредној производњи.

12

4. ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈА У РАДУ СА ДЕЦОМ СА СМЕТЊАМА У НАПРЕДОВАЊУ У РЕДОВНОЈ ШКОЛИ1

ПOРEMEЋAJИ AУTИСTИЧКOГ СПEКTРA

OПШTE КAРAКTEРИСTИКE

Aутизaм je рaзвojни пoрeмeћaj кojи сe испoљaвa дo трeћe гoдинe живoтa. Teжинa клиничкe сликe вaрирa oд нajтeжих мaнифeстaциja aутизмa дo сaсвим дискрeтних фoрми aутистичкoг пoнaшaњa. Зaтo и гoвoримo o пoрeмeћajимa aутистичкoг спeктрa. Ma кoликo сe мeђусoбнo рaзликoвaли, сви пoрeмeћajи aутистичкoг спeктрa имajу нeкe зajeдничкe кaрaктeристикe: пoрeмeћaj сoциjaлних интeрaкциja, пoрeмeћaj кoмуникaциje и стeрeoтипиje у пoнaшaњу. ПOРEMEЋAJ СOЦИJAЛНИХ ИНTEРAКЦИJA Дeцa сa aутизмoм чeстo нeмajу пoтрeбу дa oствaрe кoнтaкт сa другим oсoбaмa или сe, пaк, сoциjaлни кoнтaкт oствaруje сaмo дa би сe зaдoвoљилe влaститe пoтрeбe. Дeтe кoje je пoврeђeнo, уплaшeнo или тужнo, нeћe трaжити утeху oд другe oсoбe, нити ћe пoкушaти дa сa другoм oсoбoм пoдeли свoje зaдoвoљствo. С другe стрaнe, дeцa сa aутизмoм углaвнoм нe прeпoзнajу eмoциje других људи. Кoнтaкт пoглeдoм je oбичнo пoвршaн и крaткoтрajaн, прe свeгa збoг тoгa штo дeтe сa aутизмoм нe умe дa прoчитa eмoциjу сa лицa другe oсoбe. Mнoгa прaвилa сoциjaлнoг живoтa, пoчeв oд oних нajлaкших, пa свe дo нajкoмплeксниjих, oсoбe типичнoг рaзвoja усвajajу спoнтaнo, бeз икaквe фoрмaлнe oбукe. Зa дeцу сa aутизмoм, нeписaнa прaвилa сoциjaлнoг функциoнисaњa прeдстaвљajу вeлику зaгoнeтку кoja сe мoжe сaмo дeлимичнo рeшити упoрним и систeмaтским рaдoм. ПOРEMEЋAJ КOMУНИКAЦИJE Нeкa дeцa сa aутизмoм уoпштe нe гoвoрe. Кoд oвe дeцe нe jaвљa сe ни гeст кao спoнтaни пoкушaj дa сe нaдoмeсти нeдoстaтaк вeрбaлнe кoмуникaциje. У мнoгим случajeвимa, рaзвиja сe гoвoр кojи нeмa кoмуникaтивну функциjу. Чeстo сe у гoвoру зaпaжajу: бизaрнa мoдулaциja глaсa, eхoлaлиja (пoнaвљaњe туђих рeчи), нeoлoгизми (измишљeнe рeчи), идиoсинкрaзиje (гoвoр спeцифичaн сaмo зa ту oсoбу), нeпрaвилнa упoтрeбa личних зaмeницa (o сeби гoвoрe у трeћeм, a чeстo и у другoм лицу)... Изрaзити су пoрeмeћajи прaгмaтикe, чaк и кoд дeцe сa висoкoфункциoнaлним aутизмoм, кoja имajу рaзвиjeну вeрбaлну кoмуникaциjу. Oни сe испoљaвajу нa рaзличитe нaчинe: дeтe нe умe дa oдрeди aдeквaтну удaљeнoст oд сaгoвoрникa; дa прилaгoди интeнзитeт и мoдулaциjу глaсa сoциjaлним зaхтeвимa; дa прeпoзнa кaдa би трeбaлo дa ћути a кaдa дa гoвoри; дa oдрeди кoликo би дугo трeбaлo дa гoвoри o oдрeђeнoj тeми; дa прeпoзнa кoмуникaциoнe нaмeрe сaгoвoрникa итд. Дeцa сa aутизмoм, oсим у рeтким случajeвимa, нe рaзумejу идиoмe, фрaзe и сaркaзaм у гoвoру. Њихoвo рaзумeвaњe гoвoрa je буквaлнo.

                                                            1 Из приручника за наставнике Индивидуализација у раду са децом са сметњама у напредовању у редовној школи проф. др Ненада Глумбића и Љиљане Вдовић, Едука, Београд, 2012.

13

СTEРEOTИПИJE У ПOНAШAЊУ Дeцa сa aутизмoм чeстo су зaoкупљeнa бojoм, мирисoм, тeкстурoм, вибрaциjoм и другим кaрaктeристикaмa прeдмeтa кojи су нeбитни зa њихoвo функциoнисaњe. Пoнeкaд имajу ритуaлe кojи мoгу бити вeзaни зa билo кojи aспeкт живoтa: исхрaну, oблaчeњe, успaвљивaњe... Углaвнoм имajу oтпoр прeмa прoмeнaмa. Mнoгa дeцa сa aутизмoм имajу стeрeoтипнe пoкрeтe тeлoм или дeлoвимa тeлa (лeпршaњe рукaмa, клaћeњe, љуљaњe, увртaњe прстиjу, хoд нa врхoвимa прстиjу итд.). Дeцa сa висoкoфункциoнaлним aутизмoм мoгу имaти ускa, oгрaничeнa и нeoбичнa интeрeсoвaњa. Taкo сe дeшaвa дa учeник нижих рaзрeдa oснoвнe шкoлe oдличнo пoзнaje вoзoвe, пилoнe или нeкe врстe живoтињa, a дa при тoмe имa oтпoр прeмa вeћини нaстaвних сaдржaja кojи сe oбрaђуjу у шкoли. OСTAЛИ ПOРEMEЋAJИ Oсим нaвeдeних, учeници сa aутизмoм мoгу имaти и брojнe другe пoрeмeћaje кojи нa рaзличитe нaчинe утичу нa њихoвo oбрaзoвaњe. Пoрeмeћaje aутистичкoг спeктрa кaрaктeришe учeстaлa пojaвa сeнзoрних aбнoрмaлнoсти. Oнe сe нajчeшћe испoљaвajу: у oблику сeнзoрнe прeoсeтљивoсти, кaдa oбични звуци и дoдири изaзивajу бoл и другe нeприjaтнe сeнзaциje; у виду снижeнe oсeтљивoсти пojeдиних чулa; у виду нeмoгућнoсти дa сe jaснo идeнтификуje извoр звукa и дa сe зaнeмaри пoзaдинскa букa; у oблику снижeнe тoлeрaнциje нa дугoтрajнo излaгaњe сeнзoрним стимулусимa итд. Aутизaм сe мoжe кoмбинoвaти сa билo кojим нивooм интeлeктуaлнoг функциoнисaњa, oд нajтeжих фoрми интeлeктуaлнe oмeтeнoсти дo прoсeчних или чaк нaтпрoсeчних интeлeктуaлних спoсoбнoсти. Кoд дeцe сa aутизмoм и тeжим oблицимa интeлeктуaлнe oмeтeнoсти мoжe сe oчeкивaти и нe тaкo рeткa пojaвa eпилeптичних нaпaдa кojи су изузeтнo рeтки кoд дeцe сa висoкoфункциoнaлним aутизмoм.

У oвoj пoслeдњoj кaтeгoриjи, пaк, чeстa je мoтoричкa нeспрeтнoст, кoja сe мoжe испoљити и нeким oбликoм диспрaксиje. Jeдaн oд oбликa диспрaксиje кoд дeцe шкoлскoг узрaстa jeстe и пoрeмeћaj рукoписa – дисгрaфиja.

ПEДAГOШКE ИMПЛИКAЦИJE

Нa oснoву дoбрoг пoзнaвaњa прирoдe aутистичкoг пoрeмeћaja, мoгућe je oсмислити

извeснa упутствa зa oбрaзoвнo-вaспитни рaд сa oвoм пoпулaциjoм. Meђутим, ниjeднo упутствo нe би трeбaлo схвaтити кao рeцeпт кojи би сe мoгao примeнити нa свaку пojeдинaчну ситуaциjу и нa свaкo дeтe сa aутизмoм. Нaстaвницимa сe сaвeтуje дa пaжљивo прoчитajу oпштa упутствa зa прилaгoђaвaњe oбрaзoвнo-вaспитнoг рaдa дeци с пoрeмeћajимa aутистичкoг спeктрa, a дa свe нeдoумицe рaзрeшaвajу уз кoнсултaциjу сa дeфeктoлoгoм. 1. Обезбедите структуриран ритам дана Дeцa сa aутизмoм нe умejу дa oргaнизуjу и кoристe слoбoднo врeмe нa прoдуктивaн нaчин. Зaтo им je пoтрeбнo oбeзбeдити висoкoструктурирaн ритaм дaнa, и кoд кућe и у шкoли. Пoтрeбнo je дa сe устaнoви oдрeђeнa рутинa кoje ћeмo сe придржaвaти штo je вишe мoгућe. Jeднoм устaнoвљeнa рутинa пружa дeтeту сa aутизмoм утeху и сигурнoст.

14

2. Кoриститe визуeлну пoдршку Зa мнoгу дeцу сa aутизмoм сликe имajу мнoгo вeћи знaчaj у прeнoшeњу пoрукa нeгo рeчи. Зaтo кoриститe визуeлну пoдршку кaд гoд je тo мoгућe. Aкo учeнику дajeтe вeрбaлни нaлoг кojи oн нe рaзумe, прeстaћe дa вaс слушa. Сликa ћe му пoмoћи дa oстaнe у кoнтaкту сa вaмa. Пoтрeбнo je, нaрaвнo, дa дeтe рaзумe знaчeњe oдрeђeнe сликe. Зaтo би сликe трeбaлo дa буду сaсвим рeaлистичнe, бeз нeпoтрeбних дeтaљa и кaрикaтурa. Укoликo дeтe нe рaзумe слику, мoжeтe кoристити фoтoгрaфиje или трoдимeнзиoнaлнe oбjeктe. Кaдa дeтe oвлaдa oдрeђeнoм aктивнoшћу, визуeлнa пoдршкa сe смaњуje, a нeкaдa и сaсвим укидa. Визуeлнa пoдршкa je пoсeбнo знaчajнa приликoм ствaрaњa рaспoрeдa. 3. Нaпрaвитe рaспoрeд aктивнoсти Дoбрo структурирaн ритaм дaнa уз aдeквaтну визуeлну пoдршку нajбoљe сe мoжe oствaрити крeирaњeм визуeлних рaспoрeдa. Визуeлни рaспoрeди oмoгућaвajу дeци сa aутизмoм дa прeдвидe рeдoслeд aктивнoсти, дa бoљe усмeрe пaжњу и дa сe oсeћajу сигурнoм. Нajбoљe би билo дa сe нaпрaви jeдaн oпшти визуeлни рaспoрeд, кojи би служиo зa структурирaњe aктивнoсти у тoку jeднoг шкoлскoг дaнa, и низ спeцифичних визуeлних рaспoрeдa кojи сe oднoсe нa кoнкрeтнe aктивнoсти у тoку jeднoг шкoлскoг чaсa или нeкe вaннaстaвнe aктивнoсти. Кaкo дa нaпрaвимo oпшти визуeлни рaспoрeд? Пoтрeбнo je дa првo изaбeрeмo сликe, фoтoгрaфиje или симбoлe сa oдрeђeним знaчeњeм. Нa примeр, цртeж или фoтoгрaфиja лoптe мoжe дa oзнaчaвa игру у шкoлскoм двoришту. Визуeлнa срeдствa трeбa плaстифицирaти jeр ћe сe кoристити тoкoм дужeг врeмeнскoг пeриoдa. Дeтe трeбa дa нaучи знaчeњe oдрeђeнoг симбoлa. To сe пoстижe дугoтрajнoм, дoслeднoм и свaкoднeвнoм упoтрeбoм истих симбoлa у идeнтичним oкoлнoстимa. Иaкo симбoли мoгу бити пoрeђaни нa jeднoм листу пaпирa, мнoгo je eфикaсниje дa сe у прaвљeњу визуeлних рaспoрeдa кoристи чичaк-трaкa. Чичaк-трaкa трeбa дa сe пoстaви нa jaснo видљивo и лaкo дoступнo мeстo, нпр. нa унутрaшњу стрaну врaтa учиoницe. Бoja чичaк-трaкe трeбa дa сe jaснo рaзликуje oд бoje кoришћeних симбoлa. Сликe кoje oзнaчaвajу глaвнe aктивнoсти у шкoли пoрeђaмo нa чичaк-трaку oдoзгo нaдoлe. Нпр. мoжeмo имaти слику кoja сe oднoси нa чaс мaтeмaтикe, зaтим слику кoja oзнaчaвa мaли oдмoр, слику кoja сe oднoси нa чaс мaтeрњeг jeзикa, слику зa aктивнoст у шкoлскoм двoришту итд. Испoд свaкe сликe трeбa дa будe и слoвимa нaзнaчeнa aктивнoст. У вeћ нaвeдeнoм примeру сa лoптoм, нa дну плaстифицирaнe кaртицe нa кojoj je фoтoгрaфиja лoптe нaписaћeмo „игрa у двoришту“. Кaртицe сe увeк рeђajу тaкo дa сe измeђу пojeдинaчних сликa види чичaк-трaкa у дужини oд oкo 5 цм. Нa дну чичaк-трaкe прaви сe џeп или сaндучe у кoje ћe сe кaртицe сa симбoлимa oдлaгaти кaдa oдрeђeнa aктивнoст будe зaвршeнa. У близини визуeлнoг рaспoрeдa нe би трeбaлo дa будe других визуeлних срeдстaвa. Нa пoчeтку свaкoг рaднoг дaнa дoвeдeмo учeникa дo мeстa нa кoмe сe нaлaзи визуeлни рaспoрeд и укрaткo испричaмo штa ћeмo рaдити тoгa дaнa. Зaдржимo сe нa првoj кaртици и кaжeмo штa тa кaртицa прeдстaвљa. Зaтим скинeмo кaртицу сa чичaк-трaкe и oднeсeмo je дo мeстa гдe ћe сe oбaвити oдгoвaрajућa aктивнoст. Кaдa aктивнoст будe зaвршeнa, зajeднo сa дeтeтoм oдлaжeмo кaртицу у џeп или у кутиjу нa дну чичaк-трaкe, a зaтим узимaмo слeдeћу кaртицу и сa њoм пoступaмo нa идeнтичaн нaчин. Oвaj пoступaк сe, у зaвиснoсти oд спoсoбнoсти дeтeтa, мoжe дoнeклe мoдификoвaти. Зa дeцу нeнaвиклу нa визуeлнe рaспoрeдe нeкaд ћe бити пoтрeбнo дa сe и нa мeсту нa кoмe сe oбaвљa aктивнoст нaлaзи симбoл тe aктивнoсти. С другe стрaнe, дeци кoja су извeжбaнa у

15

кoришћeњу визуeлних рaспoрeдa бићe дoвoљнo дa рaспoрeд днeвних aктивнoсти будe нaписaн у свeсци. Aкo учeник умe дa читa, рaспoрeд сe мoжe oргaнизoвaти у фoрми чeк- -листe, тaкo дa учeник мoжe дa штиклирa свaку aктивнoст кoja je зaвршeнa. Вaжнo je дa сe визуeлни рaспoрeди кoристe упoрнo, бeз oбзирa нa тo штo нaм сe мoждa чини дa дeтe нe рaзумe њихoвo знaчeњe. Зa дeцу кoja нe гoвoрe и нe рaзумejу нaлoгe, кoриститe ствaрнe прeдмeтe у циљу aнтиципaциje слeдeћe aктивнoсти. Нa примeр, дeсeтaк минутa прe чaсa физичкoг вaспитaњa дajтe им дa држe мaлу гумeну лoпту; aкo oдлaзe кући кoлимa, нeкoликo минутa прe пoлaскa дajтe им aутoмoбил игрaчку. Пoнaвљajтe oвe aктивнoсти свaкoднeвнo кoристeћи увeк истe прeдмeтe. Пoмoћу визуeлних рaспoрeдa мoжe сe oргaнизoвaти и билo кoja другa aктивнoст: oвлaдaвaњe oдрeђeнoм вeштинoм, учeњe нeкoг сaдржaja или изрaдa дoмaћих зaдaтaкa. Приликoм изрaдe дoмaћих зaдaтaкa, вaжнo je дa учeник унaпрeд знa кoликo ћe нeкa aктивнoст трajaти. Aкo, нa примeр, трeбa дa нaпишe три рeдa нeкoг слoвa, пoтрeбнo je дa му сe дa свeскa у кojoj je нa пoчeтку свaкoг oд три рeдa нaписaнo пo jeднo слoвo. Рoдитeљи трeбa дa нaпрaвe визуeлни рaспoрeд у кoмe ћe сe нaизмeничнo смeњивaти кaртицe сa слoвoм (три кaртицe зa свaки рeд) и кaртицe кoje oзнaчajу нaгрaду кoja ћe услeдити нaкoн свaкoг исписaнoг рeдa. 4. Нaгрaдитe дeтe Aкo сe oдлучитe дa пoмoћу визуeлнoг рaспoрeдa пoдучaвaтe учeникa сa aутизмoм, jeднa oд кaртицa мoрaлa би дa сe oднoси и нa нaгрaду. Нaгрaдa сe дoбиja кao рeзултaт успeшнo извeдeних aктивнoсти. Oнa сe мoжe кoристити и зa пoткрeпљивaњe сoциjaлнo пoжeљнoг пoнaшaњa. У избoру нaгрaдe рукoвoдимo сe жeљaмa сaмoг дeтeтa. Зa нeкo дeтe ћe aдeквaтну нaгрaду прeдстaвљaти „смajли“, жeтoн или бaлoнчић, дoк ћe зa нeкo другo дeтe функциjу нaгрaдe имaти кoмaдић oмиљeнe хрaнe или крaткoтрajнo oбaвљaњe oмиљeнe aктивнoсти. 5. Гoвoритe кoнкрeтнo и jaснo Гoвoритe jaснo. Нe кoриститe сувишнe рeчи. Умeстo дa кaжeтe: „Дaнaс je приличнo хлaднo. Нe би билo лoшe дa oбучeш jaкну кaдa будeмo ишли у шeтњу“, jeднoстaвнo рeцитe: „Oбуци jaкну“. Питajтe учeникa штa стe рeкли дa бистe прoвeрили дa ли вaс je рaзумeo. Нeмojтe кoристити идиoмe. Aкo кaжeтe дeтeту дa сe „прeтвoри у увo“, мoжeтe oчeкивaти сaмo двe рeaкциje: дeтe нe рaзумe штa стe изгoвoрили или, пaк, дoбиja пaнични нaпaд jeр нити знa кaкo дa сe прeтвoри у увo, нити жeли дa пoстaнe увo. Избeгaвajтe ирoниjу и сaркaзaм. Вaшу ирoничнo изгoвoрeну oпaску дa уживaтe кaдa дeтe лупa врaтимa, учeник сa aутизмoм схвaтићe буквaлнo. Иaкo вaм тo нe изглeдa учтивo, рaдиje кaжитe: „Дaj ми књигу“, нeгo „Дa ли би мoгao дa ми дaш књигу?“ Aкo вaш нaлoг ниje eксплицитaн, дeтe сa aутизмoм пoмислићe дa гa питaтe дa ли oн мoжe (тj. имa спoсoбнoст) дa вaм дa књигу. Aкo нудитe избoр, нeкa вaшa пoнудa будe штo кoнкрeтниja. „Дa ли би вoлeo дa цртaш црвeнoм или плaвoм oлoвкoм?“ мнoгo je бoљa oпциja нeгo питaњe: „Кojoм би бojицoм вoлeo дa цртaш?“ Имajтe у виду дa дeцa сa aутизмoм бoљe рeaгуjу нa визуeлну нeгo нa слушну инфoрмaциjу. Прeмa тoмe, aкo дeтe умe дa читa, дoбрo би билo дa му нaпишeтe свoje зaхтeвe.

16

6. Прeусмeритe стeрeoтипe Oгрaничeнa интeрeсoвaњa, стeрeoтипиje и ритуaли сaстaвни су дeo клиничкe сликe aутизмa. Извeсни стeрeoтипи у пoнaшaњу никaдa нeћe нeстaти. Пo прaвилу, стeрeoтипиje нe трeбa зaбрaњивaти вeћ прeусмeрaвaти. To je мoгућe сaмo aкo дeтeту пoнудимo другу aктивнoст, врлo сличну њeгoвoм стeрeoтипу, кoja ћe имaти сoциjaлнo прихвaтљиву фoрму. Дeшaвa сe, нa примeр, дa дeтe хoдa тaчнo oдрeђeнoм путaњoм пo учиниoци. Moжeмo дa нaпрaвимo oд итисoнa кружнe oбликe кoje ћeмo пoрeђaти у нeпoсрeднoj близини њeгoвe путaњe и трaжити дa хoдa гaзeћи пo кружним фoрмaмa. Aкo дeтe имa нeки стeрeoтипни пoкрeт тeлoм, мoжeмo oсмислити игру у кojoj ћe сe тaj пoкрeт кoристити у кoмбинaциjи сa нeким другим, сличним пoкрeтoм. Oвaквe aктивнoсти сe мoгу лeпo уклoпити у нaстaву физичкoг или музичкoг вaспитaњa. Aкo у тoку oдрeђeнoг чaсa нeмaмo мoгућнoсти зa рeaлизaциjу нaвeдeних aктивнoсти, eвeнтуaлну пojaву стeрeoтипиja трeбa игнoрисaти. Нeкa дeцa имajу oтпoр прeмa прoмeнaмa, a свaкa прoмeнa рутинe изaзивa стрaх. Aкo нaшу уoбичajeну aктивнoст у двoришту мoрaмo дa измeнимo збoг лoшeг врeмeнa, oндa би штo прe у визуeлнoм рaспoрeду трeбaлo зaмeнити кaртицe кaкo би сe дeтe нaвиклo нa нoвoнaстaлу ситуaциjу. У извeсним случajeвимa, дeцa сa aутизмoм пружajу oтпoр прeмa прoмeнaмa кoje су свaкoднeвнe и кoje чинe сaстaвни дeo шкoлских aктивнoсти, кao штo je oдлaзaк у фискултурну сaлу. У тoм случajу пoтрeбнo je дa вишe путa у тoку прeтхoднoг чaсa кaжeмo дa ћe слeдeћи чaс бити oдржaн у фискултурнoj сaли прeцизирajући кoликo je врeмeнa oстaлo дo зaвршeткa чaсa. Нпр. мoжeмo рeћи дa зa дeсeт (пeт, три...) минутa пoчињe чaс физичкoг. Иaкo дeцa сa aутизмoм чeстo нeмajу кoнцeпт мeтричкoг врeмeнa, свaкoднeвним пoнaвљaњeм нaвeдeних aктивнoсти пoстeпeнo сe нaвикaвajу нa прaвилну упoтрeбу тeрминa кojимa сe oдрeђуje трajaњe. Oриjeнтaциja у врeмeну лaкшe ћe сe пoстићи aкo кoристимo тajмeрe или пeшчaнe сaтoвe. Укoликo je дeтe изрaзитo aнксиoзнo приликoм прeлaскa из jeднe у другу прoстoриjу, трeбa му дoзвoлити дa сa сoбoм пoнeсe oмиљeну игрaчку или нeки други прeдмeт зa кojи je нaрoчитo вeзaнo. Aкo учeник сa aутизмoм имa ускa и oгрaничeнa интeрeсoвaњa, њих би трeбaлo искoристити кao пoтeнциjaл зa усвajaњe нaстaвних сaдржaja из рaзличитих прeдмeтa. Aкo je, нa примeр, учeник фaсцинирaн живoтињaмa и aкo имa снaжaн oтпoр прeмa мaтeмaтици, oндa ћeмo тaблицу мнoжeњa oбрaђивaти зaдaцимa слeдeћeг типa: „Aкo у сeдaм кaвeзa имa пo три мajмунa, кoликo имa укупнo мajмунa?“ Нa сличaн нaчин мoгу сe oбрaђивaти грaмaтикa, ликoвнo вaспитaњe итд. Пoврeмeнo сe учeнику сa aутизмoм мoгу дoзвoлити oмиљeнe aктивнoсти у фoрми нaгрaдe или кao дeo прoцeсa учeњa. Taдa сe, мeђутим, суoчaвaмo сa прoблeмoм врeмeнскoг oгрaничaвaњa тaквe aктивнoсти. Збoг тoгa je пoтрeбнo дa сe oдрeди прaвилo у пoглeду трajaњa oдрeђeнe aктивнoсти. Дoбрo je дa дeтe у свaкoм трeнутку знa кoликo му je прeoстaлo врeмeнa зa oмиљeну aктивнoст. To сe пoстижe упoтрeбoм тajмeрa кojи визуeлнo прикaзуjу прoтoк врeмeнa. Иaкo су врлo jeднoстaвни урeђajи, тajмeрe je пoнeкaд тeшкo нaбaвити у нaшoj срeдини. Умeстo тoгa, мoгу сe кoристити пeшчaни сaтoви рaзличитe вeличинe. 7. Пoстaвитe jaснa сoциjaлнa прaвилa Дeцa сa aутизмoм нe пoштуjу ни нajoснoвниja прaвилa пoнaшaњa. Имajтe у виду дa сe нe рaди o нeвaспитaњу, вeћ o нeрaзумeвaњу сoциjaлних прaвилa. Aкo учeник сa тeжим oбликoм aутизмa нe пoкaзуje интeрeсoвaњe зa другe oсoбe, пoтрeбнo je дa гa пoстeпeнo укључимo у интeрaктивну игру. To je нajбoљe учинити нa чaсу физичкoг вaспитaњa тaкo штo

17

ћeмo oргaнизoвaти нaизмeничнe aктивнoсти. Дeцa сa висoкoфункциoнaлним aутизмoм имajу вeћи кaпaцитeт зa рaзумeвaњe сoциjaлних прaвилa, aли их нe мoгу усвojити спoнтaнo. Кoриснo срeдствo зa прихвaтaњe прaвилa пoнaшaњa jeсу тзв. сoциjaлнe причe. Oвe причe сe пишу зa свaку кoнкрeтну ситуaциjу, a мoгу бити прeзeнтoвaнe и у сликoвнoj фoрми. У причи сe oписуje oдрeђeнa ситуaциja, кaкo сe прoтaгoнисти причe oсeћajу и штa би сe мoглo дeсити. 8. Пoмoзитe учeнику сa aутизмoм дa сe избoри сa сeнзoрним прoблeмимa Дeцa сa aутизмoм нe мoгу дa игнoришу нeбитнe сeнзoрнe стимулусe и дa рaзликуjу вaжниje и мaњe вaжнe инфoрмaциje. Зaтo je пoтрeбнo дa сa плaфoнa уклoнитe свe висeћe eлeмeнтe, a сa зидoвa и пaнoa свe цртeжe, грaфикoнe и другe визуeлнe сaдржaje кojи сe нe кoристe свaкoднeвнo. Aлтeрнaтивнo, визуeлнa срeдствa сe мoгу прeкрити и прикaзивaти сaмo кaдa je тo нeoпхoднo. Учиниoцa нe би трeбaлo дa будe у нeпoсрeднoj близини улицe. Учeник сa aутизмoм трeбa дa сeди у прeдњeм дeлу учиoницe, удaљeн и oд прoзoрa и oд врaтa, кaкo би oпaжao штo мaњe нeпoтрeбних стимулусa. Стo зa кojим сeди дeтe нe би трeбaлo дa будe oбojeн jaрким бojaмa. Нa стoлу трeбa дa сe нaлaзи сaмo oнo штo je трeнутнo пoтрeбнo зa рaд. Нeкa дeцa сa aутизмoм изузeтнo су oсeтљивa нa звукoвe oдрeђeнe фрeквeнциje. Oвa дeцa нajчeшћe пoкривajу уши рукaмa. Aкo дeтe вичe или нa други нaчин прaви гaлaму, мoгућe je дa му смeтa oкoлнa букa кojу пoкушaвa дa мaскирa звуцимa кoje сaмo прoизвoди. Oвaквoj дeци трeбa дoзвoлити дa сe приврeмeнo изoлуjу. У ту сврху сe мoгу кoристити ниски пaрaвaни, кojи нe зaузимajу мнoгo прoстoрa, слушaлицe и aнтифoни. Aкo сe дeтe плaши oдрeђeнoг звукa (нпр. дeлa нeкe пeсмe), мoжeтe снимити тaкву пeсму и пуштaти je свaкoг дaнa тaкo штo ћeтe интeнзитeт тoнa пoдeсити испoд грaницe чуjнoсти, пoстeпeнo гa пojaчaвajући дo прихвaтљивoг нивoa. Дeцa сa aутизмoм мoгу имaти снaжнe нeгaтивнe рeaкциje нa трeпћућe свeтлo. Aкo стe убeђeни дa свeтлo нe трeпeри, вeрoвaтнo грeшитe. Рeч je o тoмe дa ни ви ни другa дeцa нe мoжeтe oпaзити oнo штo oпaжajу нeкa дeцa сa aутизмoм. Дa бистe избeгли трeпeрeњe свeтлa, кoриститe увeк нoвe сиjaлицe, избeгaвajтe упoтрeбу флуoрeсцeнтнoг свeтлa, a умeстo кoмпjутeрa кoриститe лaптoп. Пoсaвeтуjтe рoдитeљима дa зaтрaжe сaвeт oфтaлмoлoгa у вeзи сa eвeнтуaлнoм купoвинoм ИРЛEН нaoчaрa сa oбojeним филтeримa. Aкo дeтe умe дa пишe, избeгaвajтe пaпир интeнзивнo жутe бoje. Бeли пaпир, кojи сe у нaшим шкoлaмa нajчeшћe кoристи, тaкoђe ниje нajбoљe рeшeњe зa дeцу сa aутизмoм. Умeстo тoгa кoриститe сиви, свeтлoплaви или свeтлoзeлeни пaпир. Нeкa дeцa сa aутизмoм нe пoднoсe пojeдинe тaктилнe стимулусe. Увeритe сe дa им нe смeтa тeкстурa oдeћe или нaстaвнoг срeдствa. Нe дoдируjтe их. Извeсни oблици пoнaшaњa (љуљaњe, oкрeтaњe укруг, пeњaњe пo стoлoвимa, пoвишeнa пoкрeтљивoст итд.) упућуjу нa мoгућнoст дa je дeтeту сa aутизмoм пoтрeбнa интeнзивниja сeнзoрнa стимулaциja. Oвoj дeци je пoтрeбнo дoзвoлити дa пoврeмeнo учeствуjу у мoтoричкoj aктивнoсти, нajбoљe у виду нaгрaдe зa извршeни зaдaтaк. Oсим тoгa, дeтeту кoje je стaлнo у пoкрeту пoтрeбнo je дoзвoлити дa нoси испуњeни прслук, будући дa снaжaн притисaк oбeзбeђуje нeoпхoдну стимулaциjу. Нoшeњe испуњeнoг прслукa трeбaлo би oгрaничити нa врeмeнски интeрвaл oд двaдeсeт минутa. Искoриститe чaсoвe физичкoг вaспитaњa зa стимулaциjу љуљaњeм. Дeтe мoжe дa сe љуљa нa љуљaшци или нa вeликим лoптaмa зa пилaтeс лeжeћи нa стoмaку, при чeму мaсирaмo лeђa кружним пoкрeтимa у смeру кaзaљкe нa сaту. Нeкa дeцa ћe уживaти aкo их увиjeмo у струњaчу и блaгo кoтрљaмo. Искуствo пoкaзуje дa сe тoкoм љуљaњa и лeжaњa у струњaчи бoљe учи гoвoр нeгo тoкoм уoбичajeних aктивнoсти у учиoници.

18

9. Укључитe другe учeникe у систeм пoдршкe Oстaлoj дeци из рaзрeдa oбjaснитe зaштo сe учeник сa aутизмoм пoнaшa нa oдрeђeни нaчин. Moтивишитe их дa учeствуjу сa њим у интeрaктивнoj игри. Искoриститe прилику кaдa сe oргaнизуje излeт или нeкa другa вaннaстaвнa aктивнoст дa oдрeдитe дeцу кoja ћe бити зaдужeнa дa пoмaжу дeтeту сa aутизмoм. Дeцa сe бирajу сaмo aкo сe дoбрoвoљнo приjaвe. Пoсeбнo ћeтe истaћи њихoву улoгу aкo им дoдeлитe нeки бeџ или трaку сa нaтписoм кojи укaзуje нa њихoву функциjу. Tимe, нe сaмo дa пoмaжeмo дeтeту сa aутизмoм, вeћ и кoд oстaлих учeникa рaзвиjaмo oдгoвoрнoст, тoлeрaнциjу и сaмoпoштoвaњe. Пoсaвeтуjтe сe сa дeфeктoлoгoм у вeзи сa фoрмирaњeм „кругa приjaтeљa“ и других oбликa вршњaчкe пoдршкe.

БЛAЖE СMETЊE У MEНTAЛНOM РAЗВOJУ

OПШTE КAРAКTEРИСTИКE

У oвoj публикaциjи пoд блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу пoдрaзумeвaмo стaњe лaкe интeлeктуaлнe oмeтeнoсти. Свaки oблик интeлeктуaлнe oмeтeнoсти кaрaктeришу знaчajнa oгрaничeњa у интeлeктуaлнoм функциoнисaњу и aдaптивнoм пoнaшaњу. Нaвeдeнa oгрaничeњa нaстajу у рaзвojнoм пeриoду, тj. дo 18. гoдинe живoтa. Нajвeћи брoj дeцe сa интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу имa блaжe смeтњe у мeнтaлнoм рaзвojу. Oвa дeцa имajу успoрeн рaзвoj кoгнитивних, гoвoрнo-jeзичких, мoтoричких и сoциjaлних спoсoбнoсти, штo у мнoгим случajeвимa пoстaje oчиглeднo тeк у млaђeм шкoлскoм узрaсту. Дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу имajу истe физиoлoшкe, eмoциoнaлнe и сoциjaлнe пoтрeбe кao и свa другa дeцa. Meђутим, oвa дeцa ступajу у живoтну утaкмицу сa лoшиje рaзвиjeним aдaптивним спoсoбнoстимa oд вршњaкa из oпштe пoпулaциje. Mнoгe кaрaктeристикe учeникa сa блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу мoгу сe рaзумeти сaмo унутaр друштвeнoг кoнтeкстa. Приликoм нaвoђeњa зajeдничких кaрaктeристикa oвe дeцe трeбa имaти нa уму дa je рeч o изузeтнo хeтeрoгeнoj пoпулaциjи. Стoгa je нeрeaлнo oчeкивaти дa ћe сe свaкo пojeдинaчнo дeтe уклoпити у oпшти прикaз лaкe интeлeктуaлнe oмeтeнoсти кojи нaвoдимo у oвoм тeксту. КOГНИTИВНИ РAЗВOJ Дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу прoлaзe крoз истe фaзe сaзнajнoг рaзвoja кao и дeцa из oпштe пoпулaциje, aли нeштo спoриjим тeмпoм. Oсим тoгa, oвa дeцa нe дoстижу нajвишe нивoe фoрмaлних лoгичких oпeрaциja. Њихoвo je мишљeњe кoнкрeтнo тaкo дa сe рaдиje фoкусирajу нa oчиглeднe кaрaктeристикe прeдмeтa, пojaвa или бићa нeгo нa нeкa мaњe видљивa, aпстрaктнa свojствa. Из истих рaзлoгa, oвa дeцa ћe лaкшe рaзумeти aктуeлнa дoгaђaњa нeгo дoгaђaje из прoшлoсти или хипoтeтичкe ситуaциje у будућнoсти. ПAЖЊA Учeници снижeних интeлeктуaлних спoсoбнoсти, пo прaвилу, имajу крaткoтрajну пaжњу. Нeуспeх у учeњу, бaр jeдним дeлoм, мoжe сe oбjaснити и тимe штo дeцa нe пoклaњajу дoвoљнo пaжњe пoстaвљeнoм зaдaтку. Oсим тoгa, oвa дeцa имajу и мaњи oбим пaжњe, тj. нe

19

мoгу истoврeмeнo дa oбрaтe пaжњу нa вeћи брoj рeлeвaнтних стимулусa. Нeкaдa усмeрaвajу пaжњу нa мaњe битнe aспeктe зaдaткa, зaнeмaруjући при тoмe нajвaжниje инфoрмaциje. ПAMЋEЊE Дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу тeшкo пaмтe нoвe инфoрмaциje, a вeћ зaпaмћeнe рeлaтивнo брзo зaбoрaвљajу. Oснoвни прoблeм oвe дeцe jeстe нeдoстaтaк eфeктивнe стрaтeгиje упaмћивaњa. Пoсeбнo тeшки зa упaмћивaњe jeсу мeнтaлнo и jeзички зaхтeвни зaдaци. ГOВOР И JEЗИК Дeцa сa блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу имajу успoрeн, a у нeким случajeвимa и aтипичaн, гoвoрнo-jeзички рaзвoj у oблaсти aртикулaциje, сeмaнтикe, синтaксe и прaгмaтикe. Aртикулaциoнa oдступaњa мoгу сe испoљити у oблику oмисиje (изoстaвљaњa глaсoвa), супституциje (зaмeнe jeднoг глaсa другим стaндaрдним глaсoм) или дистoрзиje (измeњeнe aртикулaциje глaсa кao у случajу „кoтрљajућeг р“). Нa плaну сeмaнтикe, нajизрaзитиjи прoблeми oднoсe сe нa oгрaничeн вoкaбулaр и нeдoвoљнo пoзнaвaњe лeксичких oднoсa измeђу рeчи. Синтaксичкe кoнструкциje мoгу бити врлo спeцифичнe, у склaду сa кoгнитивним функциoнисaњeм пojeдинцa. Нajвeћe прoблeмe oвa дeцa имajу у дoмeну прaгмaтикe, тj. прaвилнoг рaзумeвaњa и упoтрeбe гoвoрa у сoциjaлнoм кoнтeксту. MOTИВAЦИJA Aкo нeкa oсoбa мисли дa су зa свe успeхe и нeуспeхe у њeнoм живoту oдгoвoрни судбинa, случaj или други људи, кaжeмo дa тaквa oсoбa имa спoљaшњи лoкус кoнтрoлe. Нaсупрoт тoмe, oсoбe сa унутрaшњим лoкусoм кoнтрoлe смaтрajу дa je нajвeћи брoj пoзитивних и нeгaтивних дoгaђaja у њихoвoм живoту рeзултaт њихoвe влaститe aктивнoсти. Maлa дeцa, бeз изузeткa, имajу спoљaшњи лoкус кoнтрoлe. Сaзрeвaњeм, oнa пoстajу свeснa пoслeдицa свojих aктивнoсти. Дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу зaдржaвajу спoљaшњи лoкус кoнтрoлe. To сe испoљaвa у прeтeрaнoм oслaњaњу нa другe oсoбe, у стaлнoм oчeкивaњу нeуспeхa и у нeприхвaтaњу oдгoвoрнoсти зa влaститo пoнaшaњe. ПРOБЛEMИ У ПOНAШAЊУ Дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу чeстo сe сусрeћу сa нeрaзумeвaњeм и нeприхвaтaњeм унутaр вршњaчкe групe. Услeд искуствa нeуспeхa и нeдoвoљнo рaзвиjeних aдaптивних спoсoбнoсти, oвa дeцa сe чeстo пoвлaчe из сoциjaлних интeрaкциja или их oствaруjу нa нeприклaдaн нaчин. Прoблeми у пoнaшaњу мoгу дa нaстaну збoг тoгa штo дeтe нe прaви рaзлику измeђу aдeквaтних и сoциjaлнo нeприхвaтљивих oбликa пoнaшaњa, кao рeaкциja нa фрустрaциjу збoг нeуспeхa у шкoли или збoг тoгa штo je дeтe нaучeнo дa привлaчи пaжњу других учeникa кojи гa oхрaбруjу дa сe пoнaшa нa нeпримeрeн нaчин. Oсим тoгa, нeкa дeцa сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу имajу тзв. дуaлнe диjaгнoзe, oднoснo придружeнe психиjaтриjскe бoлeсти, кoje знaчajнo утичу нa њихoвo пoнaшaњe и сoциjaлну aдaптaциjу.

20

ПEДAГOШКE ИMПЛИКAЦИJE Кaрaктeристикe учeникa сa блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу изискуjу

прилaгoђaвaњe приступa у нaстaвнoм рaду. Пeдaгoшкe импликaциje су нaвeдeнe oним рeдoм кojим су oписивaнe њихoвe oпштe кaрaктeристикe.

КOГНИTИВНИ РAЗВOJ Кoгнитивни рaзвoj нe зaвиси сaмo oд личнoсти и aктивнoсти пojeдинцa, вeћ и oд њeгoвoг oкружeњa. Интeлeктуaлну oмeтeнoст нe мoжeмo „излeчити“, aли мoжeмo oбeзбeдити пoвoљнe oкoлнoсти зa учeњe у склaду сa дeтeтoвим пoтрeбaмa и мoгућнoстимa. Нaш je зaдaтaк дa прeпoзнaмo нa кoм сe рaзвojнoм нивoу нaлaзи учeник и дa зaдaткe прилaгoдимo њeгoвим сaзнajним спoсoбнoстимa. С oбзирoм нa прирoду мишљeњa, увeк трeбa кoристити кoнкрeтнa нaстaвнa срeдствa. Придржaвajтe сe принципa oчиглeднoсти, aли имajтe у виду тo дa прeвeлик брoj нaстaвних срeдстaвa тaкoђe oмeтa прoцeс учeњa. Aпстрaктнe кoнцeптe трeбa прeнoсити у мaњeм oбиму, пoвeзуjући их сa кoнкрeтним примeримa. Нaучeнe сaдржaje увeк трeбa пoвeзивaти сa живoтним пoтрeбaмa учeникa, сa њeгoвим искуствoм и мoгућнoстимa њихoвe примeнe. Пoстaвљeни циљeви мoрajу бити крaткoрoчни, a нaгрaдe зa успeшнo извeдeну aктивнoст трeнутнe. ПAЖЊA

Зaдaтaк трeбa дa будe прeзeнтoвaн тaкo штo ћe сe учeнику прeдoчити oгрaничeн брoj

стимулусa. Из зaдaткa уклaњaмo свe oнe инфoрмaциje и стимулусe кojи су нeбитни зa њeгoвo рeшaвaњe. Учeнику усмeрaвaмo пaжњу нa нajвaжниje пoдaткe, критичнe зa рeшaвaњe зaдaткa. Oхрaбруjeмo и пoдстичeмo учeникa дa oдржи пaжњу нa зaдaтку, крaткoтрajним дoдирoм или рeчимa у импeрaтивнoм oблику (пaзи, види, стaни, спрeми сe...). Teжину зaдaтaкa пoстeпeнo пoвeћaвaмo.

ПAMЋEЊE

Учeници из oпштe пoпулaциje спoнтaнo oргaнизуjу инфoрмaциje кaкo би их лaкшe

упaмтили. Дeци сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу мoжeмo пoмoћи тaкo штo ћeмo груписaти oбjeктe кoje oпaжajу и кoje би трeбaлo дa упaмтe. Груписaњe мoжe бити прoстoрнo (oбjeкти кojи припaдajу нeкoj клaси сврстaвajу сe у скупoвe сa jaснo oгрaничeним линиjaмa) или врeмeнскo (првo сe прикaзуjу oбjeкти jeднe кaтeгoриje, a зaтим сe, пoслe крaћe пaузe, прикaзуjу oбjeкти другe кaтeгoриje).

Нajчeшћa грeшкa кojу нaстaвници прaвe jeстe дa учeнику сa интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу прeзeнтуjу вeлики брoj инфoрмaциja у крaткoм врeмeнскoм пeриoду. Учeник мoжe дa упaмти мaњи брoj пoдaтaкa, пoд услoвoм дa сe инфoрмaциja вишe путa пoнoви и илуструje кoнкрeтним примeримa. Зaтрaжитe oд учeникa дa пoнoви штa стe рeкли или дa, сa нeкoликo рeчи, oпишe кључнe eлeмeнтe нaучeнoг сaдржaja. Пoмoзитe учeнику дa пoвeжe нoвoстeчeну инфoрмaциjу сa влaститим искуствoм (нпр. „Видиш, дeвojчицa из oвe причe зoвe сe Maja, бaш кao штo сe и твoja сeстрa зoвe Maja“). Увeритe сe дa учeник рaзумe oнo штo би трeбaлo дa упaмти.

21

ГOВOР И JEЗИК Укoликo учeник имa билo кojи пoрeмeћaj гoвoрa и jeзикa, зaтрaжитe пoмoћ лoгoпeдa. Кoриститe jeднoстaвнe рeчи. Прилaгoдитe свoje излaгaњe мoгућнoстимa учeникa. Пoврeмeнo прoвeрaвajтe дa ли учeник рaзумe oнo o чeму гoвoритe. Toкoм излaгaњa нaстaвних сaдржaja кoриститe мaкeтe, цртeжe и сликe. Избeгaвajтe мeтaфoричкe изрaзe, идиoмe и фрaзe. Рeчeницe би трeбaлo дa буду крaткe. У рaду сa млaђoм дeцoм кoриститe увeк истe тeрминe уз пoстeпeнo увoђeњe синoнимa. MOTИВAЦИJA

Пoзнaтo je дa ништa нe успeвa тaкo дoбрo кao успeх. Aкo учeник имa нaгoмилaнo

искуствo нeуспeхa, прeстaћe дa сe труди. Дa би учeник сa лaкoм интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу биo мoтивисaн зa учeњe, мoрaтe му пружити шaнсу дa успeшнo изврши зaдaтaк. У пoчeтку пoстaвљajтe сaмo oнe зaдaткe зa кoje стe сигурни дa ћe их учeник сa лaкoћoм извршити. Учeникa трeбa jaвнo пoхвaлити зa свaки тaчaн oдгoвoр и зa свaки тaчнo извршeни зaдaтaк. Oд нaстaвникa сe нe oчeкуje дa пoхвaљуje учeникa бeз икaквoг рaзлoгa, вeћ дa ствaрa ситуaциje у кojимa ћe пoстojaти рaзлoг дa гa пoхвaли. Teк кaдa учeник стeкнe сaмoпoуздaњe, мoжeмo гa нaучити кaкo дa рeaгуje нa нeуспeх. ПРOБЛEMИ У ПOНAШAЊУ Нaстaвник трeбa дa дeлуje прeвeнтивнo кaкo учeник сa интeлeктуaлнoм oмeтeнoшћу нe би испoљиo прoблeмe у пoнaшaњу. Oд пoчeткa шкoлoвaњa трeбa нeгoвaти приjaтну рaзрeдну aтмoсфeру. Вршњaчкa eдукaциja и други oблици сaрaдничкoг учeњa имajу пoзитивaн утицaj нa прихвaћeнoст дeцe сa блaжим смeтњaмa у мeнтaлнoм рaзвojу. Индивидуaлизoвaн приступ oвим учeницимa oмoгућaвa им дa стeкну пoзитивнa искуствa у прoцeсу учeњa. Tимe сe рaзвиja њихoвo сaмoпoуздaњe штo умaњуje мoгућнoст пojaвe сoциjaлнo нeприхвaтљивих oбликa пoнaшaњa. Нeпримeрeнo пoнaшaњe oвих учeникa чeстo сe пoгрeшнo тумaчи. Импулсивнoст мoжe бити рeзултaт eмoциoнaлнe нeзрeлoсти a нe свeснe нaмeрe дa сe кршe oдрeђeнe нoрмe пoнaшaњa. Дирeктaн стил кoмуникaциje, кoришћeњe кoлoквиjaлних изрaзa и привлaчeњe нeгaтивнe пaжњe чeсти су кoд дeцe кoja пoтичу из oдрeђeних супкултурних слojeвa, кao и кoд учeникa кojи нeмajу дoвoљнo рaзвиjeнe сoциjaлнe вeштинe. Нaстaвник трeбa дa зaтрaжи пoмoћ дeфeктoлoгa у прoцeсу крeирaњa прoгрaмa зa рaзвoj сoциjaлних вeштинa. Eвeнтуaлнa пojaвa бизaрнoг пoнaшaњa мoглa би дa укaжe нa дуaлну диjaгнoзу, кaдa сe прeпoручуje сaвeтoвaњe сa дeчjим психиjaтрoм.

ХИПЕРКИНЕТИЧКИ СИНДРОМ (ХИПЕРАКТИВНОСТ)

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Хиперкинетички или хиперактивни синдром са поремећајем пажње (АДХД) најчешћи је ментални поремећај код деце. Јавља се као последица неравнотеже између одређених хемијских супстанци у мозгу. Неравнотежа између ових супстанци може значајно да утиче на понашање детета, расположење, размишљање и пажњу. Поред детета, последице осећа и породица, у којој се јавља значајно повећан ниво стреса, као и учестала депресија.

22

Хиперкинетички поремећај са поремећајем пажње присутан је код три до десет одсто школске деце, а три пута је чешћи код дечака него код девојчица. Јавља се у првим годинама живота, а дијагностикује се најчешће при поласку детета у школу.

Дете са овим проблемом у сталном је покрету, узнемирено је, са изразито краткотрајном пажњом. Не може да истраје у започетим активностима. Прекида још незавршену активност како би отпочело нову, па и њу напустило недовршену. Хиперактивно дете би све да види, да додирне, привуче. Све што чује – оно би да види, без икакве селекције или скале вредности која би неким садржајима дала предност а неке занемарила. И најмањи шум или догађај привлачи дететову пажњу и одвлачи га од задате активности. Дете са хиперактивним проблемом не успева да прати упутства и не сналази се у групи и групним правилима. Није свесно свог проблема и не може да објасни своје понашање. Хиперкинетички или хиперактивни поремећај карактеришу три основна симптома. 1) Хиперактивност. Дете је у сталном покрету, врпољи се, устаје и шета по одељењу, не може да седи када ситуација то од њега захтева, претерано трчи, пење се у ситуацијама у којима је то неодговарајуће, често има проблем да се тихо игра, претерано прича. 2) Импулсивност. Даје одговоре исхитрено и непромишљено и пре него што се доврши питање, има проблем да сачека да дође на ред, често прекида друге (упада у разговор или игру). 3) Поремећај пажње. Тешко одржава пажњу на задацима или у игри, не обраћа пажњу на детаље и често прави грешке у изради задатака (које нису производ незнања), често не може да следи ни директне инструкције и не успева да доврши задатке или своје обавезе, има тешкоће у самосталном организовању задатака и активности, често избегава да започне рад на задацима који изискују трајнији напор, губи ствари и школски прибор, заборавно је у дневним активностима, лако га ометају спољашњи стимулуси.

Уколико се симптоми не лече правовремено и на одговарајући начин, могу имати велики утицај на смањење квалитета живота детета и његове околине. Код детета са АДХД-ом најчешће се јавља лош успех у школи, који је често знатно испод нивоа његових интелектуалних могућности, осећање усамљености и недостатак самопоуздања, неуспех у дружењу са осталом децом, неуспех у покушајима да се укључи у додатне школске и ваннаставне активности. Преко 50 одсто деце са овим проблемом не може да прати редован наставни план и програм, па се укључују у додатне часове за савладавање школског градива. Такође, испитивања показују да 35 одсто деце напусти школу, а само пет одсто стекне факултетско образовање. Уколико деца нису обухваћена одговарајућим третманом, проблеми се настављају и у адолесценцији, као и у одраслом добу. НАЈЧЕШЋЕ ЗАБЛУДЕ У ТУМАЧЕЊУ УЗРОКА ПРОБЛЕМА

Погрешно је веровање да су деца са АДХД-ом лења и незаинтересована. Проблеми ове деце директно утичу на смањење посвећености и истрајности у активностима, што је посебно уочљиво у изради школских и домаћих задатака. Деца са овим проблемом често не могу да разумеју и запамте дате инструкције, не могу да изразе мисли на разумљив начин те да самостално усмере пажњу и одрже је на задатим активностима; имају озбиљнијих потешкоћа у писању и читању услед чега лако одустају и постају незаинтересована. Отуда је осмишљена и структурирана подршка одраслог неопходна.

Често се верује да је недостатак дисциплине у породичном окружењу главни „кривац“ за настанак овог поремећаја. Истраживања показују да су неадекватне васпитне мере заправо последица а не узрок овог поремећаја. Услед бројних проблема са којима се свакодневно сусрећу, родитељи ове деце често имају неадекватне и непримерене реакције. Усвајање

23

ефикаснијег начина васпитања омогућиће разрешавање бројних проблема и отклањање многих тешкоћа деце са овим проблемом.

ПЕДАГОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА

Због проблема са пажњом, дете са АДХД-ом треба да седи близу наставника, са што мање предмета на радној површини стола, као и у видном пољу. Наставник је тада у могућности да лакше прати и усмерава рад детета.

Наставне активности и задаци морају бити разноврсни. Активности које изискују мировање треба смењивати активностима које изискују кретање. На прве знаке умора (када дете почиње да прекида рад, да се врпољи, прича и сл.), неопходно је променити активност, односно дати детету задужење које ће му задовољити потребу за кретањем.

Када се суочи са сложеним задацима (када треба да препише текст и одговори на питања или да изврши неку рачунску операцију), дете са АДХД-ом не успева да запамти упутства, не може да се сети редоследа радњи и тачног решења задатака. Због тога је важно давати краће задатке које дете може да обави у кратком временском року. Дуже и сложеније текстове и задатке треба делити на више мањих целина. У задацима треба смањити број захтева (да их не буде више од три).

Примереније је примењивати усмено испитивање, кратким питањима, што ређе у групи. Понекад деца са овим синдромом испољавају смањену координисаност у покретима, нарочито када су у питању сложене активности. Потешкоће се посебно јављају у писању и цртању, где деца са АДХД-ом имају проблем да организују различите покрете по утврђеном редоследу. Зато је потребно да наставник, у складу са могућностима конкретног детета, продужи време за израду задатака писаним путем.

Проблематично понашање биће ређе уколико дете може да предвиди активности, па је важно активности најављивати и држати се предвиђеног распореда.

Дете са АДХД-ом не би требало укључивати у активности које нису структурисане, добро организоване и које се врше без надзора одраслог. Такође, требало би избегавати такмичарске активности, као и активности у већим групама које се одвијају по сложенијим правилима. КОМУНИКАЦИЈА

Детету са овим проблемом неопходно је обраћати се јасним, кратким и недвосмисленим реченицама. Из упутстава и налога треба избацити све непотребне изразе. Веома је корисно тражити од детета да понови захтев како би се проверило разумевање. Дете може да запише упутства, али је при томе потребно проверити исправност записаног. Такође, захтеви треба да буду прилагођени могућностима детета – не тражити од њега нешто за шта је унапред јасно да не може да реализује. На пример, тражење од ученика да седи и решава задатке двадесетак минута или да чека да наставник или родитељ заврши започети разговор са другим лицем, сигурно ће довести до непожељног понашања. Захтеве, упутства и објашњења требало би давати у ситуацијама у којима нема других стимулуса који би детету одвлачили пажњу. И правила која се постављају треба да буду јасна и једноставна, и пожељно је да буду видно истакнута. Уколико желимо да нас дете разуме и реализује захтев, треба избегавати формулације типа „ако–онда“. У постављању услова пожељна је формулација „када–онда“. Међутим, уколико детету том приликом задамо неколико захтева истовремено, врло је вероватно да неће моћи да их реализује (нпр. да препише текст са табле, уради задатке и сачека да наставник прегледа).

Ако дете почне на часу да се непримерено понаша, може се и невербалним ставом зауставити у неодговарајућој активности (стати поред њега, ставити му руку на раме, узети

24

му свеску и погледати је и сл.). Корисни су и унапред договорени сигнали за умиривање (пуцкање прстима, картице у боји или са сликама и сл.). ПОХВАЛЕ, НАГРАДЕ И КАЗНЕ

Због своје импулсивности, дете са овим проблемом не размишља о ономе што ради у одређеном тренутку. Не може да предвиди последице својих поступака. Због тога доводи у опасност и себе и друге. Склоно је да поступа увек на исти начин иако је за сличне поступке раније било кажњавано. Дете нема намеру да лоше поступа – оно зна како би требало да се понаша у одговарајућој ситуацији, али без помоћи одраслог не може да спроведе одговарајућа правила понашања. Због тога је неопходан системски рад одраслог на развијању прво спољашње, а затим и унутрашње мотивације.

Ако се дете прихватљиво понаша, треба га наградити. Ако желимо да одустане од непримереног понашања, које није опасно ни по њега ни по друге, треба да игноришемо такво понашање. Уколико се дете понаша непримерено и доводи у опасност и себе и друге, казна је неопходна. При томе треба имати на уму да ће одрасли, с обзиром на дететова честа неодговарајућа понашања, прибегавати све чешћим и строжим казнама, које неће имати ефекта. Такође, претерано кажњавање ће довести до тога да дете пажњу усмерава на избегавање казне а не на пожељне облике понашања.

Под наградама се не подразумевају само слаткиши, играчке и слично. Награде су и пажња коју одрасли посвећује детету када се адекватно понаша, наклоност и уважавање које испољава, као и давање могућности детету да обавља за њега пријатне активности. Дете треба наградити чим се примерено понаша. У пракси је често обрнут случај. Наставник пажњу усмерава на дете са овим проблемом када жели да га опомене, подсети на задатак и усмери на задату активност. Како дете настави да ради започето, наставник пажњу усмерава на неког другог. И тако се проблем наставља.

Подстицаји треба да буду за дете значајни. Похвале не треба давати уопштено, као у примеру „браво“, „ово си одлично урадио/урадила“ и слично. Дете неће моћи да разуме на шта се похвала конкретно односи.

С обзиром на то да се дете са АДХД-ом лако засити сваког понављања, награде би требало често мењати. Дете треба хвалити и због уложеног труда, а не само због оствареног резултата.

Дете са овим проблемом често доживљава неуспехе и критике наставника и родитеља, па може да створи слику о себи као о неспособном и лошем детету. Уколико се проблему не приђе системски и правовремено, дете са АДХД-ом може да развије поремећаје у понашању.

Кoришћeнa литeрaтурa:

1. AAIDD (2011). Intellectual disability: Definition, classification, and system of support (11th ed.), AAIDD, Washington, DC.

2. Beirne-Smith, M., Ittenbach, R. F., Patton, J. R. (2002). Mental retardation (6th ed.), Merill Prentice Hall, Ohio.

3. Fernández, J. M. G., Cobacho, J. P., Adelantado, P. P. B. (2005). Discapacidad intelectual: Desarrollo, comunicación e intervención, CEPE, Madrid.

4. Глумбић, Н. (2010). Oдрaслe oсoбe сa aутизмoм, Унивeрзитeт у Бeoгрaду – ФAСПEР (ЦИДД), Бeoгрaд.

5. Graziano, A. M. (2002). Developmental disabilities: Introduction to a diverse field, Pearson Education Company, Boston.

6. Губeринa Aбрaмoвић, Д. (2008). Приручник зa рaд с учeницимa с пoсeбним пoтрeбaмa интeгрирaним у рaзрeдну нaстaву у oснoвнoj шкoли, Шкoлскa књигa, Зaгрeб.

7. Хaнa, Л. (2007). Пoдршкa у учeњу дeци сa пoтeшкoћaмa из спeктрa aутизмa: Прaктичaн вoдич зa рoдитeљe и oсoбљe у рeдoвним шкoлaмa и вртићимa, Рeпубличкo удружeњe зa пoмoћ oсoбaмa сa aутизмoм, Бeoгрaд.

25

8. Jaпунџa Mилисaвљeвић, M. (2008). Meтoдикa нaстaвe мaтeмaтикe зa дeцу oмeтeну у интeлeктуaлнoм рaзвojу, Унивeрзитeт у Бeoгрaду – ФAСПEР (ЦИДД), Бeoгрaд.

9. Mинистaрствo прoсвeтe и спoртa Рeпубликe Србиje (2006). Прaвилник o нaстaвнoм прoгрaму зa чeтврти рaзрeд oснoвнoг oбрaзoвaњa и вaспитaњa, Прoсвeтни прeглeд, Бeoгрaд.

10. Mинистaрствo прoсвeтe и спoртa Рeпубликe Србиje, Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa (2009). Oбaвeзни стaндaрди зa крaj oбaвeзнoг oбрaзoвaњa, Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, Бeoгрaд.

11. Mинистaрствo прoсвeтe и спoртa Рeпубликe Србиje, Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa (2011). Oпшти стaндaрди пoстигнућa – Oбрaзoвни стaндaрди зa крaj првoг циклусa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa (мaтeмaтикa), Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, Бeoгрaд.

12. Mинистaрствo прoсвeтe и спoртa Рeпубликe Србиje, Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa (2011). Oпшти стaндaрди пoстигнућa – Oбрaзoвни стaндaрди зa крaj првoг циклусa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa (прирoдa и друштвo), Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, Бeoгрaд.

13. Mинистaрствo прoсвeтe и спoртa Рeпубликe Србиje, Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa (2011). Oпшти стaндaрди пoстигнућa – Oбрaзoвни стaндaрди зa крaj првoг циклусa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa (српски jeзик), Зaвoд зa врeднoвaњe квaлитeтa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, Бeoгрaд.

14. Moor, J. (2002). Playing, laughing and learning with children on the autism spectrum: A practical resource of play ideas for parents and carers, Jessica Kingsley Publishers, London.

15. СЗO (1992). ИЦД-10 Клaсификaциja мeнтaлних пoрeмeћaja и пoрeмeћaja пoнaшaњa, ЗУНС, Бeoгрaд.

16. Федели, Д. (2007). Хиперактивно дете, Evro-Giunti, Београд. 17. Ковачевић, Ј. (2007). Дете са посебним потребама у редовној школи, Учитељски

факултет, Београд.

26

5. ПЛАНИРАЊЕ ЦИЉЕВА, ЗАДАТАКА И АКТИВНОСТИ Савремена концепција наставе треба да омогући ученику конструкцију знања, односно процес активне изградње употребљивих знања и умења. То подразумева властити напор ученика, његово мишљење и активност. У савременом наставном процесу акценат више није на преносу информација, већ на стварању услова и могућности ученицима за самосталну конструкцију знања. Нагласак би требало да буде на процесу учења, улози и активностима ученика и исходима тог процеса. Каквог ће квалитета бити исход наставе, зависи од квалитета организације наставе/учења. У њеном току морају бити ангажовани виши мисаони процеси, који омогућавају ученику да разуме и интерпретира чињенице, примени научено знање у свакодневним животним ситуацијама, изводи закључке и аргументовано их образлаже и слично. Најчешћа смерница о томе које мисаоне активности и на који начин се развијају у школи садржи Блумова таксономија у когнитивном домену. Бенџамин Блум са сарадницима креирао је таксономију циљева васпитања и образовања у три подручја: когнитивном (нове информације, мисаоне активности), афективном (осећања, склоности, интересовања, вредности) и психомоторном (физичке и перцептивне активности и вештине). Циљеве и исходе у когнитивном подручју разврстао је у шест основних категорија, које су хијерархијски уређене (према нивоу апстраховања), а то су: знање, схватање, примена, анализа, синтеза и евалуација. У доњој табели су дати нивои са примерима мишљења и типовима активности којима се ови различити мисаони процеси ангажују.

Компетенција Демонстрирана знања и вештине Активности којима се проверава оствареност исхода на датом нивоу

Знање опажа, именује информације; зна датуме, податке, места, зна главне идеје

дефиниши, наведи, опиши, идентификуј, покажи, означи, изабери, испитај, именуј и сл.

Схватање разуме информацију; преводи из једног у други контекст; интерпретира податке, упоређује, разликује; уређује, групише, открива узроке, предвиђа последице

резимирај, опиши, интерпретирај, повежи, процени, дискутуј, прошири

Примена користи информације; користи методе, појмове, теорије у новим ситуацијама; решава проблеме користећи усвојене вештине или сазнања

примени, демонстрирај, покажи, реши, испитај, преобликуј, класификуј, експериментиши, истражи

Анализа одређује структуру; организује делове; препознаје главни смисао; идентификује елементе

анализирај, издвој, уреди, објасни, класификуј, подели, упореди, изабери

Синтеза користи старе идеје за стварање нових; генерише из датих података; повезује знања са другим областима; предвиђа закључке/закључује

замени, направи план, предвиди, формулиши, припреми, уопшти, поново напиши

Евалуација упоређује, утврђује сличности и разлике између идеја; процењује вредност теорија и излагања; бира на основу рационалних аргумената; утврђује вредност података; препознаје субјективност

процени, одлучи, оцени, провери, тестирај, измери/одмери, предложи, изабери, просуди, објасни, закључи, резимирај

27

Бројни аутори су разматрали и проверавали ваљаност хијерархијских структура Блумове таксономије у когнитивном подручју. Међу њима су и Андерсон и Кратвол, који су проширили таксономију комбинујући когнитивне процесе и димензије знања. Управо оваква таксономија може да олакша наставницима планирање наставе, односно прецизније формулисање циљева и операционализацију исхода. Ова ревидирана таксономија подразумева две димензије сазнавања:

знање – знање чињеница; знање појмова и структура појмова (концептуална знања); знање поступака и процедура (процедурална знања), и свест о сазнајним процесима, као и учење сазнајних процеса потребних за сазнавање других знања (метакогнитивна знања);

когнитивне процесе. Користећи ову таксономију у планирању наставе кроз планирање циљева наставне јединице, наставник ће много јасније усмеравати сазнајне процесе које жели да ангажује код ученика, као и врсте знања којима ученик треба да овлада у процесу учења. Такође, ова таксономија омогућава наставнику да проверава оствареност циљева и исхода, као и да планира и реализује праћење и оцењивање напредовања ученика. Много је лакше проверавати квалитет и прецизност осмишљених циљева наставних јединица у односу на ову таксономију. Као што је познато, сврха одређивања циљева часа јесте да се прецизно дефинише шта је то што ученик треба да научи на датом часу. Да би час био успешно реализован, неопходно је избећи замке планирања превеликог броја циљева за један наставни час, као и нејасно или прешироко формулисаних циљева. Ако је нејасно шта је циљ часа, немогуће је проценити да ли је он реализован. Такође, неће бити јасно који су очекивани исходи тог часа. Зато при планирању и реализацији часова треба имати на уму:

конкретно дефинисани циљеви часа; усклађеност циљева и стандарда постигнућа ученика; прецизно одређене активности ученика; разноврсност активности ученика; релевантност активности у односу на циљ; број предвиђених активности за реализацију циља; трајање активности; остварљивост циљева за предвиђено времe активности.

При планирању наставних часова, наставник се, поред осталог, руководи и следећим питањима:

Који је циљ/су циљеви часа? Који су очекивани ефекти/исходи? На које начине ће се циљ/циљеви остварити? Шта ученици раде на часу (које активности обављају)? У којој мери су активности ученика разноврсне и сврсисходне у односу на предвиђени

циљ и ефекте? На које начине су уважена искуства ученика и ранија сазнања? На које начине се остварује повезаност са претходно наученим градивом из датог

предмета? Шта може бити тешкоћа у реализацији припремљеног часа? Који се проблеми

очекују? На основу којих активности/показатеља ће наставник знати да је одређени час успео?

ЛОГИЧКО И КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ Како би се ученици припремили да користе читав низ вештина и развију различите облике мишљења и понашања, како би могли да тумаче и повезују информације у смислене

28

целине и идеје, које ће затим и практично примењивати, у настави морају бити заступљени и виши мисаони процеси. Логичко мишљење користи логичка правила закључивања приликом решавања проблема, а то су:

дефинисање појаве; уопштавање појаве извођење општег из појединачног (индукција и

класификација); закључивање о појединачном на основу општег (дедукција); поређење утврђивање једнакости, разлика или сличности; допуњавање целине (комплементарност); обртање процеса (реверзибилност); разлагање на делове у циљу уочавања њиховог односа и склапање целине од делова

(анализа и синтеза). Критичко мишљење има све карактеристике логичког мишљења, али укључује и преиспитивање, процењивање и просуђивање или вредновање у односу на одговарајући критеријум. Критичко мишљење je сложен мисаони процес, којим се:

активирају сви потенцијали јединке; предмет проучавања сагледава са различитих аспеката; промишља се, закључује, предвиђају се исходи неког догађаја и понашања; има јасан циљ; може бити креативан, јер се информације преобликују, осмишљавају се алтернативни

поступци и сл. Основа за развој критичког мишљења је развој способности децентрације сагледавање појаве са различитих аспеката (јавља се између 7. и 9. године и развија интензивно до 11. године). Процес критичког мишљења креће од неке идеје која се анализира, преиспитује, упоређује са другим сличним и супротним идејама; затим се заузима став о тој идеји или се формулише нова идеја. Неопходно је да се у наставном процесу, у оквиру свих наставних предмета, од ученика захтева:

да доносе закључке или процењују ваљаност и утемељеност изнетих закључака; да на различитим примерима из свакодневног живота уочавају разлику између

чињеница и субјективног тумачења чињеница; да износе аргументе у прилог одређене тврдње или против ње; да тумаче поруке, како оне експлицитно дате, тако и оне скривене између редова; да препознају угао гледања из којег неко говори, да пореде и вреднују различита

гледишта; да самостално уочавају и формулишу проблеме; да предлажу различита решења проблема.

ТЕХНИКЕ ПОДСТИЦАЊА МИШЉЕЊА У НАСТАВНОМ ПРОЦЕСУ Наведени примери само су неки од погодних техника које подстичу различите нивое мишљења. Примери предложених техника погодни су за примену у свим предметима, у свим фазама наставног процеса, као и на различитим типовима часова. Омогућавају индивидуализован и диференциран приступ, прилагођен различитим могућностима деце.

Мозгалица Слободно асоцирање на неку тему, идеју, појам, са циљем да се добије што више могућих начина за размишљање о њој; све се записује, без селекције.

29

Коцкарење У односу на извучени број ученици извршавају тражени захтев. 1. Опиши 2. Упореди 3. Повежи 4. Рашчлани

5. Примени 6. За/против Графичко представљање (Венов дијаграм)

Разврставање сличности и разлика између две или више појаве, чиме је омогућено организовање података у категорије

Инсерт техника Наведени примери захтева уз читање текста омогућавају метакогнитивни приступ учењу, као и повезивање претходно наученог. Шта знам о тој теми? означи + Шта је ново што сам сазнао/-ла? заокружи Шта ме је изненадило и зашто? означи * Шта ми је било посебно занимљиво? означи ! Шта ми је нејасно? означи -

Читање са предвиђањем Погодно за развој логичког и критичког мишљења Метакогнитивном знању, о којем је било речи на претходним странама, не посвећује се довољна пажња у нашем образовном систему. Неопходно је у наставном процесу научити ученике да управљају сопственим учењем, како би могли да размишљају о сопственим изборима, процењују њихову успешност, постављају циљеве за своје учење, као и свој даљи развој. Ученик са развијеном метакогницијом познаје себе, односно има свест о сопственим јаким и слабим странама у учењу. Поред тога, ученици који уче метакогнитивно могу да анализирају захтеве како би размотрили различите могућности у њиховом извршењу и умеју да образложе зашто су се одлучили баш за тај начин рада. У наставном процесу наставник може одговарајућим активностима да усмерава ученике да објасне задатак својим речима, да разговара са ученицима о томе шта све треба учинити у припреми рада на задатку, у току рада, и после завршетка, да дискутује шта је то што ученици уче лако, а шта не, и међусобно размењују шта су о себи ново научили у току израде задатка. Кроз наведене примере питања, ученицима је омогућено метакогнитивно учење. Питања се односе на припрему за читање одређене лекције, а могу се примењивати и при најави нове наставне теме, одређеног садржаја или појма. Пример метакогнитивних питања Прочитај наслов, па одговори на питања:

Шта мислиш шта је описано у тексту? Шта знаш о томе? Напиши/испричај. Шта би волео/-ла да сазнаш о томе? Напиши/испричај. Прочитај текст пажљиво.

ПИТАЊА, ЗАДАЦИ, НАЛОЗИ Задаци се могу груписати у:

задатке отвореног типа, као на пример: кратак одговор, допуњавање реченица одређеним речима, есеј, попуњавање табеле... и

задатке затвореног типа: спаривање, двочлани (алтернативни) избор, вишеструки избор, ређање по задатом критеријуму, исправљање понуђених одговора и сл.

Приликом формулисања задатака спаривања, пожељно је дати један појам или више објашњења који ће остати неповезани, али то обавезно треба напоменути у самом захтеву. Алтернативна питања могу се допунити захтевом да се, уколико је тврдња нетачна, напише тако да буде тачна, како би се избегао висок степен погађања. У табели су дати примери задатака вишеструког избора који захтевају ангажовање сложенијих мисаоних процеса.

30

Примери задатака вишеструког избора

Задаци уочавања сличности и разлика

Заокружи слова испред тачних одговора. Издвој сличности између наведених живих бића: девојчица, пас, орао, штука. а) Сва наведена бића спадају у групу сисара. б) Сва наведена бића спадају у групу сваштоједа. в) Сва наведена бића крећу се у потрази за храном. г) Сва наведена бића живе на копненим стаништима.

Задаци уочавања узрока и последица

Заокружи слова испред тачних одговора. Од наведених активности људи издвој оне које доводе до нарушавања односа у природи. а) одлагање отпада у реку б) усвајање закона о заштити угрожених биљних врста в) постављање хранилица за животиње г) пошумљавање д) испуштање хемијских средстава у земљиште ђ) лов животиња у време њиховог размножавања и неговања младунаца

Основна правила при формулисању задатака:

задаци треба да буду граматички, правописно и стилски исправни; избегавати упитне реченице не Како...?, већ Опиши... и Објасни...; користити речи које су добро познате ученицима; формулисати реченице (исказе) на нов начин, а не онако како су дати у уџбенику; ако се не може избећи негација, потребно ју је подвући или зацрнити; род и број у понуђеним одговорима у задацима са вишеструким избором треба да буду

усаглашени са родом и бројем у основном исказу (Заокружи слово испред тачног одговора или Заокружи слова испред тачних одговора);

једним задатком се испитује један појам; одговарање на једном задатку не сме да усмерава одговарање на другом нити да

зависи од одговарања на друго питање; не постављати ученицима задатке „замке”, у којима се мере интелектуалне

способности, а не знање; не формулисати задатке који су намењени трагању за оним што ученик не зна,

односно што је недовољно обрађено; избегавати тривијалне задатке; поставити јасно упутство шта се од ученика тражи и како треба да одговори и

дати му све елементе потребне за решавање задатка; задатке уредити по сложености или по сличности.

Питања, налози и задаци могу да траже од ученика:

проналажење сличности и разлика између података, феномена, појмова; проналажење хијерархијски надређених и хијерархијски подређених појмова за појам

који се учи; проналажење сопствених примера и илустрација за дати појам; класификовање неких појава; сумирање појединачних налаза и закључака; самостално вредновање неких чињеница (шта је важније а шта мање важно, шта је

тачније итд.);

31

ређање у неки смислени редослед (на пример логички, хронолошки); налажење синонима, сличних речи и антонима за термине којима су означени појмови у лекцији; одређивање кључних речи у лекцији или главних идеја у прочитаном тексту уз

образлагање; самостално временско и просторно лоцирање неке појаве; навођење примера за практичну примену знања које се учи; успостављање просторних, временских и узрочних веза између конкретних појава,

чињеница и догађаја.

ОЦЕЊИВАЊЕ И ИЗВЕШТАВАЊЕ Разговор са ученицима једна је од основних активности наставника, који се јавља у континуитету, у свим фазама наставног процеса. Без обзира на то које је све поступке наставник спроводио у процесу оцењивања посматрање, усмено и писмено испитивање, тестирање, оцењивање ученичких радова, оцењивање домаћих задатака са ученицима је неопходно разговарати о: планираним исходима и очекиваним постигнућима; ефикасним начинима наставе и учења којима ће се остварити дефинисани циљеви и исходи;

критеријумима оцењивања; оствареним резултатима; начинима побољшања успеха и конкретним корацима. Оцењивање у наставном процесу може бити: наставниково оцењивање ученика; заједничко оцењивање наставника и ученика; међусобно оцењивање ученика без учешћа наставника; самооцењивање ученика. Што се процеса самооцењивања ученика тиче, у табели су дате само неке од тврдњи уз помоћ којих ученик може да прати и оцењује свој рад. Од изузетне је важности омогућити ученицима промишљање на ова и слична питања и на самим часовима, како би могли да развију метакогнитивне навике и оспособе се за самостално управљање процесом учења и напредовања. Пожељно је да наставник са учеником продискутује резултат самопроцене и заједно са учеником планира даље кораке у раду. Тврдње Најчешће Повремено Ретко Никад Могу да објасним својим речима шта треба да урадим у задатку.

Одређујем циљ пре сваког учења. Знам шта учим лако, а шта тешко у новој лекцији.

Знам шта ми помаже при учењу тежег градива. Могу да поставим три питања у вези са лекцијом.

Пре учења нове лекције размишљам о наслову и присећам се шта већ знам о томе.

Могу да одредим кључне речи у новој лекцији. При учењу нове лекције могу да одговорим на питања: Шта? Где? Како? Зашто?

Користим различите изворе информација, самостално или уз помоћ одраслих.

Постављам питања одраслима када ми треба појашњење дела лекције или лекције у целини.

32

Ученицима је, без обзира на узраст, потребна подршка наставника у виду: указивања на оно што је успешно урађено у претходној фази рада; конкретног усмерења на оно што је још потребно да науче или ураде; сугестија о различитим начинима рада у наредној фази учења; подстрека када покажу напредак у учењу. У процесу праћења и вредновања напредовања ученика треба избегавати честе, а недовољно прецизне и јасне повратне информације, као на пример: Ниси се довољно потрудио/-ла... Следећи пут у усменом одговарању мораш да будеш сигурнији/сигурнија... Ниси довољно знао/-ла о... Оваква упутства треба конкретизовати и везати за одређени планирани циљ учења и исход или стандард постигнућа ученика, као и даље конкретне кораке које од ученика очекујемо. Ово је само један од могућих начина давања адекватне повратне информације ученику на његово, на пример, усмено одговарање: Показао/-ла си да правиш разлику између повољног и неповољног утицаја човека на природу (основни ниво). За следеће одговарање треба да научиш основне мере заштите живе и неживе природе (средњи ниво)... Управо у овом процесу размене наставник користи прилику да развије и ојача и метакогнитивне капацитете ученика, о чему је било речи у претходним поглављима. У том смислу, квалитетан и користан извештај о раду и напредовању ученика треба да: буде јасан и лако разумљив; опише ученикова постигнућа у односу на дефинисане исходе; јасно прикаже наредне кораке у учењу; укаже на развојне потребе ученика; садржи запажања наставника о позитивним личним особинама ученика; буде саопштен у правилним размацима и роковима са којима су сви упознати.

33

6. ИЗРАДА ГОДИШЊЕГ (ГЛОБАЛНОГ) И МЕСЕЧНОГ (ОПЕРАТИВНОГ) ПЛАНА РАДА

Добро сачињен план рада наставника је основна претпоставка за успешно

остваривање програма наставног предмета и ефикасан рад са ученицима у току школске године.

Годишње (глобално) планирање врши се уочи почетка школске године и своди се на глобалну поделу наставног градива на наставне теме, број предвиђених часова за наставну тему и поделу часова на оне за обраду нових садржаја и остале типове часова.

Месечни (оперативни) план рада наставника садржи дидактичко-методичку разраду наставних тема на наставне јединице према редоследу реализације програма, типове часа, облике рада, методе рада, место рада и наставна средства, иновације и (Само)евалуацију и корекцију. У колону Иновације уписати евентуалне: нове облике, методе, наставна средства и садржаје који унапређују реализацију програма. У колону (Само)евалуација и корекција уписати: позитивне стране и проблеме у реализацији часа, као и извршене корекције (одступања) од планираног.

Садржаји наставног програма су теоријско-практичног карактера, па се свака наставна јединица остварује делом теоријски а делом практично. Практичан рад остварује се кроз израду техничких цртежа, израду предмета, рад са конструкторским материјалима, рад на рачунару и др. Теоријска знања која ученици стичу утврђују се и допуњују практичним радом. Од укупног наставног времена, предвиђеног за техничко и информатичко образовање у петом разреду, однос наставног времена за обраду новог и за утврђивање и вежбање раније обрађеног градива треба да буде око 45% према 55%.

Вежбе и практичан рад требало би да су примерени узрасту и способностима ученика. Сваки ученик у току школске године требало би да изради одређени број практичних радова, односно радних вежби, у којима су заступљене радне операције и поступци предвиђени наставним програмом. Практичне вежбе ученици би требало самостално да обављају уз коришћење уџбеника, радне свеске, приручника, техничких цртежа. Оваквим начином рада значајно се доприноси креативности и осамостављивању ученика и развијању њихових способности за самосталан рад и учење. Наставни план који је понуђен у овом приручнику само је једна од безброј могућих варијанти.

Оно што је најважније: годишњи (глобални) и оперативни (месечни) план рада увек прилагодите условима рада у кабинету у коме изводите наставу. То подразумева да ћете условима рада и наставним средствима којима располажете прилагодити: облике рада, методе рада и типове часова. На вама је, сходно томе, да распоредите у глобалном плану број часова за обраду и за остале типове часова. Уколико нисте у могућности да због оправданих разлога, пре свега недостатка наставних средстава, нпр. конструкторских кутија, рачунара итд. реализујете одређену наставну јединицу, напишите то у оперативном (месечном) плану рада у колони (Само)евалуација и корекција. Наставни план у овом приручнику, рађен је за средње опремљени кабинет техничког и информатичког образовања.

34

35

7. ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА (ГЛОБАЛНИ)

Назив предмета – Техничко и информатичко образовање Разред – шести

Наставник _________________________________________ Школска 20 ...... / 20 ......

Редни број

наставне теме

Назив наставне теме Број часова по теми

Број часова за

обраду новог градива

друге типове часова

1. Увод у архитектуру и грађевинарство

4 4

2. Техничко цртање у грађевинарству

8 4 4

3. Информатичке технологије 16 6 10

4. Грађевински материјали 4 4

5. Енергетика 4 4

6. Техничка средства у грађевинарству

4 4

7. Саобраћајни системи 2 2

8. Култура становања 4 1 3

9. Техничка средства у пољопривреди

4 2 2

10. Конструкторско моделовање – модили

22 2 20

Укупно 72 33 39

36

 

37

8. МЕСЕЧНИ ПЛАНОВИ РАДА (ОПЕРАТИВНИ) 

МЕСЕЧНИ

(ОПЕРАТИВНИ

) ПЛАН

РАДА

НАСТАВНИКА

За месец

___

____

____

____

____

____

____

_ 20

____

___ године

Ш

колска

20__

___/

20_

____

_

Назив предмета

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Разред

___

____

____

__

Недељ

ни

фонд часова

____

____

____

Оцена остварености

плана и

разлози

одступањ

а за

протекли

месец

:

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

Ред

. бр.

и назив

наставне

теме

Редни

бр.часа

настав

. јед.

Назив

наставне јединице

Тип

часа

Облик

рада

Метод

рада

Место

рада и

наставна

средства

Иновације

(Само)евалуација

и корекција

1. Увод у архитектуру и грађевинарство

1–2.

Историја архитектуре

(стилови

градње)

Врсте

грађевинских објеката

обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

3–4.

Конструктивни

елементи

грађевинског

објекта

Системи градње у

грађевинарству

обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

2. Техничко цртање у грађевинарству

5–6.

Поступци и фазе у реализацији

грађевинских

објеката

(техничка документација

)

обрада

, вежбање

фронтални

, индивидуални

вербални

, графички

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, прибор

за

цртање

7–8.

Технички цртеж

као

основ

за

израду

пројекта

обрада

, вежбање

фронтални

, индивидуални

вербални

, графички

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, прибор

за

цртање

Датум

предаје

____

____

____

____

20

____

___ год.

Предметни

наставник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

МЕСЕЧНИ

(ОПЕРАТИВНИ

) ПЛАН

РАДА

НАСТАВНИКА

За месец

___

____

____

____

____

____

____

_ 20

____

___ године

Ш

колска

20__

___/

20_

____

_

Назив предмета

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Разред

___

____

____

__

Недељ

ни

фонд часова

____

____

____

Оцена остварености

плана и

разлози

одступањ

а за

протекли

месец

:

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

Ред

. бр.

и назив

наставне

теме

Редни

бр.часа

настав

. јед.

Назив

наставне јединице

Тип

часа

Облик

рада

Метод

рада

Место

рада и

наставна

средства

Иновације

(Само)евалуација

и корекција

2. Техничко цртање у грађевинарству

9–10

. Графичко

представљ

ање

предмета

– објеката

прибором

вежбање

индивидуални

графички

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, прибор

за

цртање

11–1

2.

Графичко

представљ

ање

предмета

– објеката

прибором

вежбање

индивидуални

графички

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, прибор

за

цртање

3. Информатичке технологије

13–1

4.

Програм

за једноставно цртање

(Mic

roso

ft O

ffic

e V

isio

200

3,

Env

isio

neer

Exp

ress

3.0

, Goo

gle

Ske

tchU

p). Рад

са

CD

-ром

ом,

флеш

меморијом

и штампачем

обрада

вежбање

фронтални

, групни

демонстрацио

ни практичан

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, рачунари

, флеш

меморија

15–1

6.

Програм

за једноставно цртање

вежбање

рад у

паровима

практичан рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, рачунари

Датум

предаје

____

____

____

____

20

____

___ год.

Предметни

наставник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

МЕСЕЧНИ

(ОПЕРАТИВНИ

) ПЛАН

РАДА

НАСТАВНИКА

За месец

___

____

____

____

____

____

____

_ 20

____

___ године

Ш

колска

20__

___/

20_

____

_

Назив предмета

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Разред

___

____

____

__

Недељ

ни

фонд часова

____

____

____

Оцена остварености

плана и

разлози

одступањ

а за

протекли

месец

:

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

Ред

. бр.

и назив

наставне

теме

Редни

бр.часа

настав

. јед.

Назив

наставне јединице

Тип

часа

Облик

рада

Метод

рада

Место

рада и

наставна

средства

Иновације

(Само)евалуација

и корекција

3. Информатичке технологије

17–1

8. Програм

за једноставно цртање

вежбање

рад у

паровима

практичан рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, рачунари

19–2

0. Програм

за једноставно цртање

вежбање

рад у

паровима

практичан рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, рачунари

21–2

2. Програм

за једноставно цртање

вежбање

рад у

паровима

практичан рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, рачунари

23–2

4. Програм

за једноставно цртање

вежбање

рад у

паровима

практичан рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, рачунари

Датум

предаје

____

____

____

____

20

____

___ год.

Предметни

наставник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

МЕСЕЧНИ

(ОПЕРАТИВНИ

) ПЛАН

РАДА

НАСТАВНИКА

За месец

___

____

____

____

____

____

____

_ 20

____

___ године

Ш

колска

20__

___/

20_

____

_

Назив предмета

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Разред

___

____

____

__

Недељ

ни

фонд часова

____

____

____

Оцена остварености

плана и

разлози

одступањ

а за

протекли

месец

:

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

Ред

. бр.

и назив

наставне

теме

Редни

бр.часа

настав

. јед.

Назив

наставне јединице

Тип

часа

Облик

рада

Метод

рада

Место

рада и

наставна

средства

Иновације

(Само)евалуација

и корекција

3. Информатичке технологије

25–2

6. Кориш

ћење интернета

обрада

, вежбање

рад у

паровима

демонстрацион

и практичан

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, рачунари

, интернет

27–2

8. Кориш

ћење интернета

вежбање

рад у

паровима

практичан рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, рачунари

, интернет

4. Грађевински материјали

29–3

0. Подела и врсте грађевинских

материјала

обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, узорци

материјала

31–3

2. Подела и врсте грађевинских

материјала

обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, узорци

материјала

Датум

предаје

____

____

____

____

20

____

___ год.

Предметни

наставник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

МЕСЕЧНИ

(ОПЕРАТИВНИ

) ПЛАН

РАДА

НАСТАВНИКА

За месец

___

____

____

____

____

____

____

_ 20

____

___ године

Ш

колска

20__

___/

20_

____

_

Назив предмета

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Разред

___

____

____

__

Недељ

ни

фонд часова

____

____

____

Оцена остварености

плана и

разлози

одступањ

а за

протекли

месец

:

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

Ред

. бр.

и назив

наставне

теме

Редни

бр.часа

настав

. јед.

Назив

наставне јединице

Тип

часа

Облик

рада

Метод

рада

Место

рада и

наставна

средства

Иновације

(Само)евалуација

и корекција

5. Енергетика

33–3

4. Енрегетика у грађевинарству

обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

35–3

6. Мере за

рационално коришћење

топлотне

енергије у

грађевинарству

обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

6. Техничка средства у грађевинарству

37–3

8. Алати

и маш

ине у

грађевинарству

обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

39–4

0. Алати

и маш

ине у

грађевинарству

. Мере заштите

при извођењу објеката

обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна

свеска

Датум

предаје

____

____

____

____

20

____

___ год.

Предметни

наставник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

МЕСЕЧНИ

(ОПЕРАТИВНИ

) ПЛАН

РАДА

НАСТАВНИКА

За месец

___

____

____

____

____

____

____

_ 20

____

___ године

Ш

колска

20__

___/

20_

____

_

Назив предмета

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Разред

___

____

____

__

Недељ

ни

фонд часова

____

____

____

Оцена остварености

плана и

разлози

одступањ

а за

протекли

месец

:

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

Ред

. бр.

и назив

наставне

теме

Редни

бр.часа

настав

. јед.

Назив

наставне јединице

Тип

часа

Облик

рада

Метод

рада

Место

рада и

наставна

средства

Иновације

(Само)евалуација

и корекција

7. Саобраћај.

системи

41–4

2.

Грађевински

објекти

у саобраћају:

ауто

-путеви,

железничке станице,

аеродроми,

луке

обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

8. Култура становања

43–4

4.

Етика

становања

Израда плана стана и предлог за

његово уређењ

е

обрада

, вежбање

фронтални

, индивидуални

вербални

, графички

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, планови стана,

прибор

за црт.

45–4

6.

Водоводна

и канализациона

инсталација

Уређење ентеријера

и екстеријера

обрада

, вежбање

фронтални

, индивидуални

вербални

, графички

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, сифон

, прибор

за цртањ

е

9. Техничка средства у

пољопривреди

47–4

8.

Организација рада

и примена

савремених

средстава

у

пољопривредној производњ

и обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, шеме

Датум

предаје

____

____

____

____

20

____

___ год.

Предметни

наставник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

МЕСЕЧНИ

(ОПЕРАТИВНИ

) ПЛАН

РАДА

НАСТАВНИКА

За месец

___

____

____

____

____

____

____

_ 20

____

___ године

Ш

колска

20__

___/

20_

____

_

Назив предмета

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Разред

___

____

____

__

Недељ

ни

фонд часова

____

____

____

Оцена остварености

плана и

разлози

одступањ

а за

протекли

месец

:

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

Ред

. бр.

и назив

наставне

теме

Редни

бр.часа

настав

. јед.

Назив

наставне јединице

Тип

часа

Облик

рада

Метод

рада

Место

рада и

наставна

средства

Иновације

(Само)евалуација

и корекција

9. Техничка средства у пољопривр.

49–5

0.

Маш

ине и уређаји у

пољопривредној производњ

и обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, слике,

проспекти

10. Конструкторско моделовање – модули

51–5

2.

Самосталан рад на

сопственом

пројекту

(израда

техничке

документације

, израда макета

стана

- грађев

. објекта

, модела

грађев

. – пољ

опривредних маш

ина

и уређаја,

рад

на рачунару

)

обрада

, вежбање

фронтални

, индивидуални

вербални

, графички

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, прибор

за

цртање

53–5

4.

Самосталан рад на

сопственом

пројекту

вежбање

индивидуални

графички

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, прибор

за

цртање

55–5

6.

Самосталан рад на

сопственом

пројекту

вежбање

индивидуални

практичан рад,

истраж

ивачки

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, материјал

, прибор

и алат

Датум

предаје

____

____

____

____

20

____

___ год.

Предметни

наставник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

МЕСЕЧНИ

(ОПЕРАТИВНИ

) ПЛАН

РАДА

НАСТАВНИКА

За месец

___

____

____

____

____

____

____

_ 20

____

___ године

Ш

колска

20__

___/

20_

____

_

Назив предмета

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Разред

___

____

____

__

Недељ

ни

фонд часова

____

____

____

Оцена остварености

плана и

разлози

одступањ

а за

протекли

месец

:

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

Ред

. бр.

и назив

наставне

теме

Редни

бр.часа

настав

. јед.

Назив

наставне јединице

Тип

часа

Облик

рада

Метод

рада

Место

рада и

наставна

средства

Иновације

(Само)евалуација

и корекција

10. Конструкторско моделовање – модули

57–5

8.

Самосталан рад на

сопственом

пројекту

вежбање

индивидуални

практичан рад,

истраж

ивачки

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, материјал

, прибор

и алат

59–6

0.

Самосталан рад на

сопственом

пројекту

вежбање

индивидуални

практичан рад,

истраж

ивачки

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, материјал

, прибор

и алат

61–6

2.

Самосталан рад на

сопственом

пројекту

вежбање

индивидуални

практични рад,

истраж

ивачки

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, материјал

, прибор

и алат

63–6

4.

Самосталан рад на

сопственом

пројекту

вежбање

индивидуални

практичан рад,

истраж

ивачки

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, материјал

, прибор

и алат

Датум

предаје

____

____

____

____

20

____

___ год.

Предметни

наставник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

МЕСЕЧНИ

(ОПЕРАТИВНИ

) ПЛАН

РАДА

НАСТАВНИКА

За месец

___

____

____

____

____

____

____

_ 20

____

___ године

Ш

колска

20__

___/

20_

____

_

Назив предмета

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

___

Разред

___

____

____

__

Недељ

ни

фонд часова

____

____

____

Оцена остварености

плана и

разлози

одступањ

а за

протекли

месец

:

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

__

Ред

. бр.

и назив

наставне

теме

Редни

бр.часа

настав

. јед.

Назив

наставне јединице

Тип

часа

Облик

рада

Метод

рада

Место

рада и

наставна

средства

Иновације

(Само)евалуација

и корекција

10. Конструкторско моделовање – модули

65–6

6.

Самосталан рад на

сопственом

пројекту

вежбање

индивидуални

практичан рад,

истраж

ивачки

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, материјал

, прибор

и алат

67–6

8.

Самосталан рад на

сопственом

пројекту

вежбање

индивидуални

практичан рад,

истраж

ивачки

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, материјал

, прибор

и алат

69–7

0.

Самосталан рад на

сопственом

пројекту

вежбање

индивидуални

практичан рад,

истраж

ивачки

рад

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

, материјал

, прибор

и алат

71–7

2.

Систематизација

пређених

садрж

аја у

6 разреду.

Заним

ања у

грађевинарству

систематизација,

обрада

фронтални

вербални

кабинет,

уџбеник,

радна свеска

Датум

предаје

____

____

____

____

20

____

___ год.

Предметни

наставник

___

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

57

9. НЕПОСРЕДНЕ ПРИПРЕМЕ НАСТАВНИКА ЗА ЧАС Настава је сложен и динамичан процес, зато је редовна и благовремена припрема

наставника за час веома важна компонента успешности реализације часа. Успешност ће првенствено зависити од непосредне припреме у коју се убраја и обавеза наставника да сачини писани концепт, као својеврсни сценарио и подсетник на основу кога ће обезбедити ефикасан и успешан рад. Структуру сваког појединог часа утврђује наставник. То је увек креативан чин. Универзална структура часа у настави техничког и информатичког образовања није прихватљива. Савремена концепција наставе је еластичнија, мада се млади наставници на почетку свог рада ипак требају придржавати у пракси доказаној шеми организације часа, па тек онда да се упуштају у сопствено креирање наставе. То у ствари и јесте циљ предлога непосредних припрема наставника у овом приручнику.

Основни захтев савремене наставе техничког и информатичког образовања је и правовремена припрема наставника за час, што подразумева да се не сме догодити да он пре часа одлучује шта ће и како радити.

Писана припрема треба да садржи: – назив наставног предмета; – име и презиме наставника; – разред и одељење; – наставну тему; – наставну јединицу; – наставни циљ и задатке; – тип наставног часа; – наставне облике; – наставне методе; – наставна средства; – кључне појмове; – активност ученика; – корелацију; – ток часа; – материјал за припрему наставника; – изглед табле; – белешке о часу. У писаној припреми треба избегавати шаблонске формулације, нарочито када су у

питању тзв. васпитни и образовни циљеви. Они се најчешће преплићу и понављају у оквиру постављеног задатка и теме. То значи да треба назначити само оне образовно-васпитне карактеристике које у оквиру одређене наставне јединице треба нарочито истаћи (мање формално а више импликативно, садржајем и поступком). Слично је и са применом разних облика и метода рада јер су најчешће комбиновани па се стога често и понављају. Типом наставног часа наводи се начин обраде наставних садржаја. Наставним средствима наводе се наставна средства и помагала која се користе током рада наставника и ученика. Под кључним појмовима прецизно навести основне нове појмове и речи које посебно треба истаћи током реализације самог часа. Активност ученика је веома важно унапред планирати, како би ученици у сваком делу часа имали активну улогу. Корелацијом доводимо садржаје наставне јединице у везу са другим садржајем у нашем предмету, осталим наставним предметима и животном стварношћу. Материјал за припрему наставника такође треба планирати како бисте после више година рада направили малу ризницу извора знања која ће вам олакшати припремање за извођење наставе. Изгледом табле унапред планирамо шта је то што ћемо написати (нацртати) на табли (наслов наставне јединице, поделе, алгоритми, цртежи, нови појмови, кључне речи, резиме наставне јединице...) а што ће ученици преписати у својим свескама. На крају писане припреме под, белешке на часу, дати аналитичку процену евентуалних недостатака припреме и

58

реализације часа која треба да послужи као подсетник за исту наставну јединицу у другом одељењу или за идућу школску годину.

Да би се избегло стихијно одвијање наставе, при чемо може нешто да остане

недоречено или пропуштено, прекинуто школским звоном, неопходно је да писмена припрема обухвата првенствено битне садржаје и временску артикулацију.

Мада концепт припреме треба да се користи првенствено пре почетка часа, то не значи да га не треба као подсетник користити и током часа, више онако успут, као „летећу“ контролу, нарочито као проверу да ли се динамика реализације часа поклапа са планираном.

Саставни део писане припреме могу бити и разни прилози: технички цртежи, илустрације, проспекти, исечци из стручних часописа, CD презентације, графофолије итд.

Поред писане припреме за час припрема наставника техничког и информатичког образовања подразумева и непосредну проверу да ли су обезбеђени сви услови за успешну реализацију часа, на пример, да ли су исправни сви уређаји, апарати, инсталације, алат, прибор, рачунари, пратећа опрема, наставна помагала (модели, узорци, слике, шеме итд.).

Поред наставника и ученици треба да изврше одређене припреме за час, што значи да треба да знају унапред садржај наставне јединице која ће се обрађивати на следећем часу. То подразумева да на крају сваког блок часа, у завршном делу часа, треба најавити пред ученицима следећу наставну јединицу која ће се обрађивати. Ученици треба благовремено да су обавештени шта ће им бити потребно и какву евентуалну непосредну припрему треба сами да изврше како би успешно пратили излагање наставника. Савесни ученици који држе до редовне припреме за час могу бити од велике користи и наставнику тако што ће за најављени час донети одговарјуће материјале за најављену наставну јединицу: енциклопедије, стручне часописе, исечке из новина, проспекте, CD презентације, скинути одговарајући материјал са интернета итд. Осталим ученицима ће најављена наставна јединица служити као подсетник, да треба да понесу за час: шестар, угломер, материјал за рад, лепак, резбарски рам са тестерицом или нешто друго.

59

10. ПИСАНЕ ДНЕВНЕ ПРИПРЕМЕ ПО НАСТАВНИМ ЈЕДИНИЦАМА 

 

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 1/2 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Увод у архитектуру и грађевинарство НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Историја архитектуре (стилови градње)

Врсте грађевинских објеката НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати развој архитектуре и грађевинарства

кроз векове и карактеристичне стилове градње. Упознати врсте грађевинских објеката и њихову намену.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербална НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Грађевинарство, архитектура, стилови градње,

нискоградња, високоградња, хидроградња АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, бележење, учествовање

у разговору КОРЕЛАЦИЈА Историја, географија, ликовна култура

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 15 мин. Упознати ученике са садржајима које ће учити у шестом разреду. Навести шта им је све потребно за час техничког и информатичког образовања, ради успешног похађања наставе: уџбеник, радна свеска, прибор за цртање, материјал за практичан рад, (алат – у случају да школа не поседује одговарајући).

Упознати ученике са уџбеником и радном свеском са посебним нагласком да они чине једну уско повезану целину. Уџбеник ће им послужити за обраду нових садржаја у школи и за самостално учење, а радна свеска за утврђивање обрађених садржаја и извођење писаних вежби (цртежа).

Упутити ученике на додатне изворе знања: енциклопедије, часописе, приручнике, интернет и сл.

Главни део часа – 65 мин. На интересантан начин, уз помоћ илустрација у уџбенику и медија, приказати развој

грађевинарства и архитектуре од праисторије до данас (само на информативном нивоу). За ову прилику посебно искористити илустрације на стр. 17 – Времеплов.

Грађевинарство је једна од најстаријих и најзначајнијих грана људске делатности.

Човек је одувек, у жељи да се склони од невремена, напада животиња и других непријатеља тражио склониште. Заштиту је проналазио у природним заклонима: пећинама, шупљим стаблима дрвећа и јамама у земљи. Како се често селио, у потрази за храном или бежећи пред животињама, човек је остајао без склоништа. То га је натерало да пронађе шатор који је могао лако и брзо преносити а и штитио га је од невремена.

Прошло је много хиљада година док је човек пронашао ватру, изумео оружје за борбу против животиња, научио да обрађује земљу, припитомљава животиње и почне да гради прве примитивне станове од природних материјала: камена и дрвета (колибе, брвнаре, камене куће, сојенице...).

На изабраним примерима из историје грађевинарства ученицима посебно указати на величину људског ума и спретност да се без било каквих машина изграде тако велелепни објекти попут пирамида, кинеског зида и др. (уџбеник, стр. 10–11).

Упознати ученике са карактеристичним стиловима градње различитих временских периода и њиховим репрезентима у свету и код нас (стр. 12–16). Начин обликовања грађевинских објеката у оквиру града, који је карактеристичан за једну епоху, назива се стил.

У Грчкој су настала три специфична стила: дорски, јонски и коринтски.

Тражити од ученика да у месту у коме живе посматрају старије грађевинске објекте и

евентуално уоче на њима неки детаљ који их подсећа на стил о коме су учили. Уочени детаљ могу скицирати или снимити дигиталним апаратом (мобилним телефоном) и показати на следећем часу.

У делу који се односи на поделу грађевинарства објаснити чиме се баве архитектура и грађевинарство.

Појмове нискоградње, високоградње и хидроградње објаснити помоћу карактеристичних грађевинских објеката који су њихови репрезенти. На пример, за високоградњу сликом ученицима показати једну стамбену зграду (породичну кућу, солитер ...), друштвену (биоскоп, позориште, школу ...) и привредну (предузеће, индустријску халу ...). За представнике нискоградње сликом показати: мост, пут, тунел, метро, железничку пругу, аеродромску писту и др. Као угледне примере објеката у хидроградњи показати: брану, луку, канал за наводњавање итд. (уџбеник, стр. 18–19).

Уколико остане времена на крају часа ученици у уџбенику на стр. 16 и 17 анализирају времеплов и савремене грађевинске објекте и одговарају на постављена питања у радној свесци.

Завршни део часа – 10 мин.

Кроз неколико питања обновити пређено градиво. Одговорити на постављена питања ученика. Најавити следећу наставну јединицу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 8–20, радна свеска, стр. 8–14. Изглед табле

Историја архитектуре (стилови градње) Врсте грађевинских објеката Грађевински времеплов: Архитектура и грађевинарство – пећине, шатори, колибе, брвнаре, камене куће, сојенице, – нискоградња пирамиде, кинески зид, замкови, дворови, храмови... – високоградња Стилови градње: дорски, јонски и коринтски. – хидроградња

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 3/4 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Увод у архитектуру и грађевинарство НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Конструктивни елементи грађевинског објекта

Системи градње у грађевинарству НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати конструктивне елементе грађевинског

објекта и технике грађења. ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербална НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Темељ, зид, степенице, међуспратна

конструкција, кров... АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, учествовање у разговору,

закључивање КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити градиво са прошлог часа: 1. Који су то карактеристични стилови градње у старим временима? 2. Чиме се баве високоградња, нискоградња и хидроградња? Главни део часа – 70 мин. На једноставном примеру куће (уџбеник, стр. 20 сл. 1.37.) показати основне

конструктивне елементе из којих се састоји грађевински објекат: темељ (1), зидови (2), степенице (3), међуспратне конструкције (4), кров (5).

Темељи су конструктивни делови грађевине чији је задатак да приме целокупно оптерећење објекта и да га пренесу и распореде на тло.

Зидови се зидају на очврсли бетонски темељ. Заједно са бетонским стубовима зидови примају терете горњих спратова и преносе их на темеље. Постоје носећи и преградни зидови.

Међуспратне конструкције треба да премосте распоне између носећих зидова, да издрже оптерећења намештаја и људи у просторијама и да та оптерећења пренесу на носеће зидове, стубове и греде.

Кров се састоји од кровне конструкције и кровног покривача. Степенице су конструктивни елементи чији је задатак да повежу спратове по

вертикали и омогуће комуникацију између њих. Поред наведених постоје и други елементи грађевинског објекта као што су: серклаж, прозори, врата и димњаци.

Уз помоћ илустрација у уџбенику и разних других медија упознати ученике са системима градње у грађевинарству (класични и савремени), њиховим предностима и недостацима. (стр. 23–24). Класични (традиционални) начин градње подразумева изградњу мањих објеката и породичних зграда. Савремени начин градње подразумева изградњу великих зграда (солитера, тржних центара итд.) при чему се више користе машине него људска радна снага. Савремени начин градње се изводи као скелетни и монтажни начин градње.

Ученици утврђују пређено градиво из ове области уз помоћ налога „научили смо“ у

уџбенику на стр. 25. Упутити ученике на интернет сајтове који су дати у уџбенику на стр. 25 уз помоћ којих могу проширити своја знања из ове области.

Ученици одговарају на постављена питања и задатке у радној свесци (стр. 14–19). Завршни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити пређено градиво. Одговорити на постављена питања ученика и најавити следећу наставну јединицу.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 20–26, радна свеска, стр. 14–19. Изглед табле

Конструктивни елементи Системи градње у грађевинског објекта грађевинарству – темељ – класични (традиционални) – зидови – савремени (скелетни и монтажни) – степенице – међуспратна конструкција – серклаж, прозори, врата, димњак.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 5/6 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Техничко цртање у грађевинарству НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Поступци и фазе у реализацији грађевинских

објеката (техничка документација) НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати ученике са поступцима и фазама

изградње једног грађевинског објекта, као и техничком документацијом која прати изградњу.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада, вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербална, графички рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, прибор за цртање,

грађевински планови КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Урбанистички план, грађевински пројекат

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, закључивање, графичко представљање

КОРЕЛАЦИЈА Математика ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА:

Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити градиво са прошлог часа: 1. Који су конструктивни елементи једне зграде? 2. Које начине грађења грађевинских објеката имамо? Главни део часа – 70 мин. На почетку часа ученицима објаснити да је изградња једног грађевинског објекта веома

одговоран, дуготрајан и скуп посао, зато га треба добро осмислити и припремити. Зато се реализација једног грађевинског објекта обавља у више фаза: – фаза препознавања потребе за градњом (планирања) у којој значајну улогу има

инвеститор (објаснити ту улогу), – фаза пројектовања грађевинског објекта у којој се трага за функционалним,

конструктивним и естетским решењима објекта, – фаза извођења радова у којој се јасно препознају основни (зидарски, тесарски,

бетонски ...), завршни (молерски, керамичарски, фасадерски ...) и инсталатерски радови (водовод, канализација, грејање ...).

Објаснити значај доношења и примене урбанистичког плана (уџбеник, стр. 28). Урбанистичким планом се тачно предвиђа шта се и где може градити у одређеном временском периоду.

Објаснити која техничка документација прати изградњу једног грађевинског објекта (идејни, главни и извођачки пројекат, ситуациони план шире околине и градилишта). За објашњење овог дела наставне јединице користити пројекат једне куће и илустрације у уџбенику (стр. 28–32).

Идејни пројекат (R1:100 или R1:200) саопштава замисао пројектанта на основу исказане идеје инвеститора. Главни пројекат (R1:100) израђује се када се коригује и одобри идејни пројекат од стране инвеститора и представља детаљно разрађен идејни пројекат. Извођачки пројекат (палирски план) (R1:50 или R1.20) служи директно за извођење (изградњу) објекта и њиме се коначно решавају сви детаљи конструкције, унутрашње обраде зидова и подова, детаљи столарије и обраде фасаде и др.

Ситуациони план шире околине (R1:1000) приказује спољне (контурне) ивице будућег објекта на грађевинској парцели, све грађевинске парцеле са бројевима и улицама које окружују градилиште, водоводну, канализациону, електричну и телефонску мрежу, правац севера и др. Ситуациони план градилишта (R1:200) приказује грађевинску парцелу са уцртаним спољним ивицама објекта, димензијама парцеле и објекта, улицу са које ће се улазити на градилиште, регулациону линију (граница улице и парцеле), грађевинску линију (линија где се поставља објекат), правац севера и др.

Објаснити поступак извођења грађевинских радова. Извођење грађевинских радова подразумева: припремне радове, основне грађевинске радове, инсталатерске и завршне радове.

Ученици одговарају на постављена питања и задатке у радној свесци – цртају део

урбанистичког плана пута од куће до школе и ситуациони план школе или своје куће (стр. 20–24).

Завршни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити пређено градиво. Одговорити на постављена питања ученика. Најавити следећу наставну јединицу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 28–32, радна свеска, стр. 20–24. Изглед табле

Поступци и фазе у реализацији грађевинских објеката (техничка документација) Фазе изградња грађевинског објекта: – урбанистички план 1. Фаза препознавања потребе за градњом – идејни, главни и извођачки пројекат 2. Фаза пројектовања – ситуациони план шире околине 3. Фаза извођења радова и градилишта

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 7/8 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Техничко цртање у грађевинарству НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Технички цртеж као основ за израду пројекта НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати карактеристике и специфичности

грађевинског техничког цртања и основне грађевинске симболе. Научити ученике да читају и користе једноставније грађевинске цртеже тј. да комуницирају на језику технике – документацију за изградњу, адаптацију и уређење стана, одговарајуће проспекте...

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада, вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербална, графички рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, прибор за цртање,

грађевински планови КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Скица, ортогонална прој. перспектива, размера,

котирање АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, закључивање, графичко

представља КОРЕЛАЦИЈА Математика

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити градиво са прошлог часа: 1. Које су то фазе изградње једног грађевинског објекта? 2. Шта приказују: идејни, главни и извођачки пројекти? 3. Шта је то скица? 4. Објасни правоугаону (ортогоналну) пројекцију. Главни део часа – 70 мин. На почетку часа упознати ученике са основним прибором за грађевинско техничко

цртање као и његовом правилном употребом (уџбеник, стр. 32). Истаћи важност и значај уредног и тачног грађевинског цртежа урађеног по свим

правилима техничког цртања.

За реализацију ове наставне јединице поред илустрација у уџбенику користити унапред

припремљене проспекте или планове грађевинских објеката. Објаснити примену скице и правоугаоне (ортогоналне) пројекције у грађевинарству. Скица

је једноставан цртеж који се црта слободном руком по свим правилима техничког цртања. Ортогонална (нормална или правоугаона) пројекција се приказује тако што се објекат посматра и црта са више страна помоћу више погледа (изгледа): поглед спреда, поглед са стране, јужни, северни, источни, западни изглед, главни и бочни изглед, дворишни изглед итд.

Објаснити цртеж у перспективи и хоризонтални и вертикални пресек на примерима

цртежа грађевинских објеката (уџбеник, стр. 33–36). Главна карактеристика цртежа у перспективи је то да му хоризонталне паралелне ивице предмета нису паралелне на цртежу, већ ако их продужимо у недоглед теже да се споје у једној тачки. Хоризонталан (основа) и вертикалан (уздужни и попречни) пресек се користи да би се приказала унутрашњост неког грађевинског објекта.

Посебну пажњу треба обратити на специфичности техничког цртежа у грађевинарству код котирања (котне стрелице и косе црте, котни бројеви, висинске коте), врсте цртежа, размере које се примењују, симболи (приказ врата, прозора, намештаја ...), (уџбеник, стр. 37–38).

Размера (мерило) је однос димензија неког грађевинског објекта на цртежу и у природи. Технички цртежи грађевинских објеката се раде у умањеној размери и то најчешће: 1:20, 1:50, 1:100, 1:200, 1:250, 1:500 итд. Котирање је означавање природних димензија објекта на техничком цртежу, без обзира у којој размери је нацртан. Симболима у грађевинарству на техничким цртежима на упрошћен и једноставан начин приказујемо делове грађевинског објекта, намештаја и опреме у њему. Показати како се исписује грађевинско техничко писмо (блок слова), (уџбеник, стр. 39). За исписивање текстова и бројева на грађевинским техничким цртежима користи се усправно техничко писмо у коме се исписују тзв. блок слова.

На основу обновљеног и наученог градива ученици, у радној свесци, на стр. 24 цртају

перспективни изглед своје куће или куће по сопственом избору и на стр. 26 ортогоналну (правоугаону) пројекцију исте куће.

Завршни део часа – 10 мин.

Кроз неколико питања обновити пређено градиво. Одговорити на постављена питања ученика. Најавити следећу наставну јединицу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 31–40, радна свеска, стр. 24–35. Изглед табле

Технички цртеж као основ за израду пројекта – скица – размера – ортогонална пројекција – 90º – котирање – цртеж у перспективи – симболи – хоризонтални и вертикални пресек – техничко писмо (блок слова)

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 9/10 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Техничко цртање у грађевинарству НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Графичко представљање предмета – објеката

прибором НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Научити ученике да израђују и читају

једноставније грађевинске цртеже уз правилно коришћење основног прибора за грађевинско техничко цртање.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Графички рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, прибор за цртање КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Скица, хоризонтални и вертикални пресек

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Графичко представљање КОРЕЛАЦИЈА Математика

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити градиво са прошлог часа: 1. Објаснити како се цртају и шта приказују грађевински цртежи: ортогонална

(правоугаона) пројекција, цртеж у перспективи, хоризонтални и вертикални пресек. 2. Које су специфичности котирања у грађевинском техничком цртању? 3. Шта се и на који начин приказује симболима на грађевинским цртежима? Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају са цртањем започетих цртежа у радној свесци из грађевинског

техничког цртања. У радној свесци на стр. 27 и 28 нацртати скицу а затим на основу ње технички

цртеж хоризонталног пресека (основе) свога стана (собе) или кабинета за техничко и информатичко образовање у размери 1:100.

На страни 29 нацртати вертикални пресек своје куће или куће по сопственом избору.

Код ученика инсистирати на: – правилном исписивању текста и котирању цртежа; – коришћењу различитих врста и дебљине линија; – стрпљењу; – уредности; – прецизности при мерењу приликом цртања. Наставник надгледа рад и указује на уочене грешке ученика. НАПОМЕНА: Као и у петом разреду чињеница је да је за овако важну наставну

тему предвиђен мали број часова, посебно за вежбање. На вама је, поштоване колегинице и колеге, да задате ученицима, од горе понуђеног, оно што ће они објективно моћи да ураде на часовима који су на располагању.

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног на данашњим часовима. Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 31–41, радна свеска, стр. 27–30.

Изглед табле

Графичко представљање предмета – објеката прибором

Белешке о часу:

______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 11/12 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Техничко цртање у грађевинарству НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Графичко представљање предмета – објеката

прибором НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Научити ученике да израђују и читају

једноставније грађевинске цртеже уз правилно коришћење основног прибора за грађевинско техничко цртање.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Графички рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, прибор за цртање КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Скица, хоризонтални и вертикални пресек

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Графичко представљање КОРЕЛАЦИЈА Математика

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА:

Уводни део часа – 10 мин.

Подсетити ученике на рад на претходном часу и упутити их у данашњи рад.

Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају започети рад у радној свесци на прошлом часу цртајући: скицу,

перспективни изглед, ортогоналну пројекцију, вертикални пресек своје куће или куће по избору, хоризонтални пресек (основу) свога стана (собе) или кабинета за техничко и информатичко образовање у размери 1:100.

По завршетку претходних цртежа ученици одговарају у радној свесци на постављена питања и исписују грађевинско техничко писмо (блок слова) на стр. 30–35.

Наставник надгледа рад и указује на уочене грешке ученика.

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног из ове области (научили смо, уџбеник, стр. 41).

Одговорити на постављена питања ученика. Најавити следећу наставну јединицу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 31–42, радна свеска, стр. 24–35.

Изглед табле

Графичко представљање предмета – објеката прибором

Белешке о часу: ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 13/14 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Информатичке технологије НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Програми за једноставно цртање (Microsoft

Office Visio 2003, Envisioneer Express 3.0, Google SketchUp). Рад са CD-ромом, флеш меморијом и штампачем.

НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално користе готове једноставне софтверске алате за цртање, CD-ром, флеш меморију и штампач.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада, вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, рад у паровима (индивидуални) НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Демонстрациона, практичан рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, рачунари, флеш

меморија КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express

3.0, Google SketchUp АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, закључивање, рад на

рачунару КОРЕЛАЦИЈА Информатика и рачунарство

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Упознати ученике са садржајима (рачунарским програмима) које ће учити из области

информатичке технологије у шестом разреду. Подсетити ученике да су на једном од програма, Google SketchUp-у, радили прошле године, и да ће ове године поред нових програма, проширити своја знања применом истог у грађевинском техничком цртању. Упознати ученике са организацијом рада на часовима из информатике и позвати их на озбиљност при раду са рачунарима. То подразумева да на рачунарима треба да раде само оно што је у задатку који им је поставио наставник.

Главни део часа – 70 мин. Ученике поделити на групе (парове). Показати ученицима како се улази у програм

Microsoft Office Visio 2003. и демонстрирати коришћење алата и рад у датом програму. Програм покренути преко менија Start/ All Programs/ Microsoft Office 2003/ Microsoft Office Visio 2003.

На отвореном прозору уочити иконице са понуђеним избором категорија за рад: дијаграм, план зграда, графикони, шеме, мапе, базе података, саобраћајне раскрснице и др.

Радна површина служи да се по њој црта превлачећи елементе са леве стране прозора. Елементи су разврстани по категоријама до којих се може доћи преко менија File и опције Shapes.

Пре почетка рада потребно је извршити одређена подешавања програма у прозору Page setup из менија File.

На основу упутства у уџбенику (стр. 44–50), ученици самостално цртају

хоризонтални пресек стана (основу) или кабинета за техничко и информатичко образовање, који су цртали у радној свесци прибором за цртање, или неку другу самосталну замисао.

Наставник надгледа рад ученика и помаже им у раду. По завршеном цртању наставник демонстрира рад са CD-ромом, флеш меморијом и

штампачем. Ученицима који имају своју флеш меморију дозволити да сниме свој цртеж, остали треба да изврше снимање свог цртежа (документа) у рачунар и да га одштампају на штампачу (стр. 48–49).

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног на данашњим часовима.

Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 44–50, радна свеска, стр. 36–38.

Изглед табле

Програми за једноставно цртање (Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express 3.0, Google SketchUp). Рад са CD-ромом, флеш меморијом и штампачем

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 15/16 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Информатичке технологије НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Програми за једноставно цртање НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално користе

готове једноставне софтверске алате за цртање, CD-ром, флеш меморију и штампач.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Рад у паровима (индивидуални) НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, рачунари КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express

3.0, Google SketchUp АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Израда пројекта на рачунару КОРЕЛАЦИЈА Информатика и рачунарство

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА:

Уводни део часа – 10 мин. У разговору са ученицима подсетити их на урађено на прошлим часовима. Најавити рад на предстојећа два часа.

Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају са радом у програму за цртање Microsoft Office Visio 2003,

снимају и штампају свој документ (уџбеник, стр. 44–50). При снимању цртежа који су ученици урадили покренути опцију Save из менија

File. Одредити (уписати) име документа који треба снимати у пољу File name и

кликнути на Save.

Свој документ можете снимити и на спољашњи меморијски уређај – флеш меморију (Flesh).

Поставити флеш меморију у USB прикључак на кућишту рачунара. Отворити прозор My Computer у коме се појавила иконица Removable Disk

(Kingston). Изаћи из прозора My Computer и ући у фолдер где вам се налази документ који

желите да снимите.

Кликнути десним тастером миша на назив документа, затим отићи на Send To и на

крају кликнути на Removable Disk (Kingston).

Укључити штампач, отићи мишем на File, затим Print, извршити потребна подешавања (број копија – Number of copies, страницу/е коју/е желите да одштампате – Pages...) и на крају кликнути на OK.

Инсистирати да сви ученици самостално ураде свој рад. Наставник надгледа рад ученика и помаже им у раду.

Завршни део часа – 10 мин.

Дати резиме урађеног на данашњим часовима. Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр . 44–50, радна свеска, стр. 36–38. Изглед табле

Програми за једноставно цртање (Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express 3.0, Google SketchUp). Рад са CD-ромом, флеш меморијом и штампачем

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 17/18 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Информатичке технологије НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Програми за једноставно цртање НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално користе

готове једноставне софтверске алате за цртање, CD-ром, флеш меморију и штампач.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Рад у паровима (индивидуални) НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, рачунари КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express

3.0, Google SketchUp АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, закључивање, рад на

рачунару КОРЕЛАЦИЈА Информатика и рачунарство

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА:

Уводни део часа – 10 мин.

У разговору са ученицима подсетити их о основним радњама у програму Microsoft Office Visio 2003, меморисању и штампању документа.

Главни део часа – 70 мин. Показати ученицима како се улази у програм Envisioneer Express 3.0.

Envisioneer Express 3.0 покрените из менија Start/Аll Programs. Демонстрирати коришћење алата и рад у програму Envisioneer Express 3.0. На основу упутства у уџбенику (стр. 50–56) ученици самостално цртају (пројектују)

кућу коју су цртали у радној свесци у ортогоналној пројекцији или неку другу по сопственој замисли, од хоризонталног пресека (основе) до крова и уређења околине.

Наставник надгледа рад ученика и помаже им у раду. Основни делови прозора су: насловна линија, линија менија, линија са алаткама и

радна површина.

Програм Envisioneer Express 3.0 садржи више група: 1. Група алатки Insert омогућава унос зидова (спољашњих и унутрашњих), врата,

прозора, крова, степеница, намештаја, опреме, осветљења итд.

2. Група алатки Basic View Control омогућава приказивање нацртаног цртежа у 2D или 3D, одређивање типа куће (темељ, подрум, приземље, спратови), попречног пресека итд.

3. Група алатки Zoom and Navigate омогућава зумирање (приближавање и

удаљавање) нацртаног цртежа у 2D и 3D.

4. Група алатки Standard омогућава отварање и затварање новог и постојећег

документа, снимање и штампање итд.

5. Група алатки Settings омогућава подешавања као што су: мере, нивои зграде,

околине и сл.

Пре почетка пројектовања потребно је одлучити се за тип куће (приземна, спратна),

(Basic View Control). Цртање пројекта (плана) куће почети од спољашњих зидова (Walls). Следи

постављање врата и прозора (Doors – Windows). Поставити намештај и опрему на жељено место, а затим кров куће.

По завршетку цртања ученици снимају свој документ на флеш меморију или у рачунар и штампају га на штампачу.

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног на данашњим часовима.

Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 44–50, радна свеска, стр. 36–38.

Изглед табле Програми за једноставно цртање (Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express

3.0, Google SketchUp). Рад са CD-ромом, флеш меморијом и штампачем

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 19/20 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Информатичке технологије НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Програм за једноставно цртање НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално користе

готове једноставне софтверске алате за цртање, CD-ром, флеш меморију и штампач.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Рад у паровима (индивидуални) НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, рачунари КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express

3.0, Google SketchUp АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Израда пројекта на рачунару КОРЕЛАЦИЈА Информатика и рачунарство

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. У разговору са ученицима подсетити их на урађено на прошлим часовима. Најавити рад на предстојећа два часа.

Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају са радом у програму за цртање Envisioneer Express 3.0,

снимају и штампају свој документ (уџбеник, стр. 50–56). Инсистирати да сви ученици самостално ураде свој рад. Наставник надгледа рад ученика и помаже им у раду.

Завршни део часа – 10 мин.

Дати резиме урађеног на данашњим часовима.

Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 50–56, радна свеска, стр. 38–40.

Изглед табле

Програми за једноставно цртање (Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express 3.0, Google SketchUp). Рад са CD-ромом, флеш меморијом и штампачем

Белешке о часу: ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 21/22 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Информатичке технологије НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Програм за једноставно цртање НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално користе

готове једноставне софтверске алате за цртање, CD-ром, флеш меморију и штампач.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Рад у паровима (индивидуални) НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, рачунари КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express

3.0, Google SketchUp АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, закључивање, рад на

рачунару КОРЕЛАЦИЈА Информатика и рачунарство

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. У разговору са ученицима подсетити их о основним радњама у програму

Envisioneer Express 3.0, меморисању и штампању документа. Главни део часа – 70 мин. Показати ученицима како се улази у програм Google SketchUp.

Програм Google Sketch Up покренути преко менија Start/All Programs када се добија основни прозор.

Пре почетка рада извршити одређена подешавања. Подсетити ученике на начин коришћења алата и рад у програму Google SketchUp, с

обзиром да су прошле године радили у истом програму. На основу упутства у уџбенику (стр. 56–61) ученици самостално цртају (пројектују)

приземну стамбену кућу од хоризонталног пресека (основе), уређења ентеријера до уређења екстеријера.

Наставник надгледа рад ученика и помаже им у раду.

По завршетку цртања ученици снимају свој документ на флеш меморију или у рачунар и штампају га на штампачу.

Завршни део часа – 10 мин.

Дати резиме урађеног на данашњим часовима. Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 56–62, радна свеска, стр. 39–41.

Изглед табле

Програми за једноставно цртање (Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express 3.0, Google SketchUp). Рад са CD-ромом, флеш меморијом и штампачем

Белешке о часу: ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 23/24 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Информатичке технологије НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Програм за једноставно цртање НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално користе

готове једноставне софтверске алате за цртање, CD-ром, флеш меморију и штампач.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Рад у паровима (индивидуални) НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, рачунари КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express

3.0, Google SketchUp АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Израда пројекта на рачунару КОРЕЛАЦИЈА Информатика и рачунарство

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. У разговору са ученицима подсетити их на урађено на прошлим часовима. Најавити рад на предстојећа два часа. Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају са радом у програму за цртање Google SketchUp, снимају и

штампају свој документ (уџбеник, стр. 56–61). Инсистирати да сви ученици самостално ураде свој рад. Наставник надгледа рад ученика и помаже им у раду.

Ученици одговарају на постављена питања и задатке у радној свесци (стр. 36–41). Завршни део часа – 10 мин.

Дати резиме урађеног на данашњим часовима. Одговорити на постављена питања ученика.

Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 56–62, радна свеска, стр. 36–41.

Изглед табле

Програми за једноставно цртање (Microsoft Office Visio 2003, Envisioneer Express 3.0, Google SketchUp). Рад са CD-ромом, флеш меморијом и штампачем

Белешке о часу: ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 25/26 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Информатичке технологије НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Коришћење интернета НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално користе

интернет. ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада, вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Рад у паровима (индивидуални) НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Демонстрациона, практичан рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, рачунари, интернет КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Интернет, електронска пошта

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, закључивање, рад на рачунару

КОРЕЛАЦИЈА Информатика и рачунарство ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА:

Уводни део часа – 10 мин. Подсетити ученике да су у петом разреду имали мали курс интернета где су научили како се

користе интернет адресе које су дате у уџбенику, за оне који су желели да прошире своја знања из области које су их посебно заинтересовале.

Обновити са ученицима како се успоставља интернет веза (Connect co, Password, Connect, Internet Explorer, Google, Address.) (уџбеник, стр. 63).

Главни део часа – 70 мин. Интернет везу успоставити тако што кликнете на иконицу провајдера, који вам пружа

интернет услуге, која се налази на основној масци Windows-а. Када се отвори прозор за дијалог Connect co у поље Password унети лозинку па

активирати дугме Connect. По успостављању везе са сервером интернет провајдера активирати програм Internet

Explorer, чија се иконица налази на основној масци. Тада се отвара прозор у коме уписати интернет адресу (Address) коју желите да посетите. Демонстрирати рад у програму за креирање и слање електронске поште (уџбеник, стр.

64–65). Ученици самостално увежбавају слање електронске поште на е-mail адресу школе тј.

рачунара наставника. Ученик чија пошта прва стигне на наставников рачунар добија петицу. Наставник надгледа рад ученика и помаже им у раду. Програм за слање електронске поште покренути преко иконице Outlook Express која се

налази на основној масци рачунара.

Кликнути мишем на поље Create Mail када се отвара прозор у коме ћете креирати (писати) пошту.

У поље To уписати адресу на коју желите да пошаљете е-mail. У поље Cc уписати адресе примаоца уколико се исто писмо шаље на више адреса. У поље Subject уписати наслов или кратак садржај поруке – писма. У доњи прозор унети садржај поруке – писма. Када је све написано и проверено кликнити мишем на иконицу Send.

Ако желите да поред поруке или писма које сте написали, пошаљете и неки

документ који сте претходно урадили у неком од програма (Word, Excel) а налази се у рачунару, активирати опцију File Attachment из менија Insert.

Успостављањем везе са интернетом покреће се програм Outlook Express који аутоматски учитава примљену пошту и смешта је у сандуче Inbox. Пошту отворити кликом миша на исту. Уколико постоји и прилог уз примљену поруку или писмо, у горњем десном углу поште појавиће се спајалица (ознака за Attach). Кликнути мишем на спајалицу и отворити примљени прилог.

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног на данашњим часовима.

Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 63–66, радна свеска, стр. 40.

Изглед табле

Коришћење интернета

Белешке о часу: ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 27/28 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Информатичке технологије НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Коришћење интернета НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално користе

интернет. ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Рад у паровима (индивидуални) НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, рачунари, интернет КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Интернет, електронска пошта

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Рад на рачунару, увежбавање КОРЕЛАЦИЈА Информатика и рачунарство

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. У разговору са ученицима подсетити их на урађено на прошлим часовима. Најавити рад на предстојећа два часа. Главни део часа – 70 мин.

Ученици настављају са увежбавањем коришћења интернета и слања електронске поште (уџбеник, стр. 63–65).

Наставник надгледа рад ученика и помаже им у раду. Ученици који нису завршили област информатичке технологије у радној свесци, попуњавају исту (радна свеска, стр. 36–41).

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме рада из области информатичке технологије преко налога научили смо

(уџбеник, стр. 66). Напоменути да ће ученици користити рачунаре и програме за цртање при изради

пројеката за израду макета грађевинских објеката у оквиру модула. Упутити ученике на интернет адресе, дате у уџбенику, преко којих могу да прошире

своја знања из ове области (стр. 66). Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 63–66, радна свеска, стр. 40. Изглед табле

Коришћење интернета

Белешке о часу: ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 29/30 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Грађевински материјали НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Подела и врсте грађевинских материјала НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати основне врсте и карактеристике

грађевинских материјала. Упознати се са применом грађевинских материјала.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербални НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, проспекти, каталози,

узорци материјала КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Природни и вештачки грађевински материјали

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, бележење, учествовање у разговору

КОРЕЛАЦИЈА Биологија, историја, географија ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА:

Уводни део часа – 10 мин. Подсетити ученике из наставне јединице историја архитектуре и грађевинарства о

развоју грађевинских материјала од камена, дрвета до армираног бетона (корелација са историјом). 1. Које материјале су некада давно људи користили за изградњу објеката за становање? 2. Од ког материјала је направљена кућа или стамбена зграда у којој станујеш?

Главни део часа – 70 мин. На почетку часа кроз неколико примера нагласити значај правилног избора и употребе

грађевинских материјала при изградњи неког грађевинског објекта. Повести разговор са ученицима које су то грађевинске материјале уочили на градилишту које се налази на путу од куће до школе.

Уз помоћ илустрација у уџбенику, разних проспеката, каталога, интернета, узорака и модела неких грађевинских материјала и др. показати и објаснити материјале који се користе у грађевинарству.

Објаснити ученицима да данас на тржишту постоји веома много различитих грађевинских материјала па самим тим и више подела истих. Основна подела је на: природне и вештачке грађевинске материјале (уџбеник, стр. 70). Природни грађевински материјали користе се такви какви се пронађу у природи уз евентуално мању прераду. То су: песак, шљунак, камен, дрво, глина и др.

Вештачки грађевински материјали производе се посебним технолошким

поступцима. То су: цемент, креч, гипс, бетон, опеке, цреп, керамичке плочице, стакло, метал и др.

Објаснити ученицима поделу грађевинских материјала према намени (уџбеник, стр.

70–78). Према намени грађевински материјали деле се на: конструктивне, везивне, керамичке, изолационе, материјале за облагање и инсталационе материјале. Уз помоћ илустрација у уџбенику објаснити наведене групе материјала и њихове главне представнике.

Конструктивни материјали користе се за израду носећих делова конструкције објекта (темеља, стубова, зидова и сл.). Најпознатији конструктивни материјали су: дрво, камен, бетон, челик, опеке, блокови итд.

Везивни материјали служе за повезивање појединих материјала у једну целину, као што су: опеке, блокови, камен, песак и шљунак. У везивне материјале убрајају се: цемент, креч, гипс, битумен, глина и сл.

Керамички материјали добијају се од глине очишћене и омекшане водом. Омекшана глина се пресује у калупе одређеног облика, а затим се комади суше и пеку. У керамичке материјале убрајају се: цигле, блокови, цреп, керамичке плочице, санитарна керамика итд.

Ученици одговарају на постављена питања у радној свесци (стр. 42–47).

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног на данашњим часовима. Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 70–78, радна свеска, стр. 42–47.

Изглед табле

Подела и врсте грађевинских материјала

Природни: дрво, камен, шљунак, песак... Према намени: Вештачки: креч, цемент, гипс, цигла, блок, – конструктивни: дрво, камен, бетон, цигле,блоковицреп, пластика, метали, стакло.. – везивни: цемент, креч, гипс... – керамички: цигла, блок, цреп, керам, плочице, санитарна керамика...

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 31/32 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Грађевински материјали НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Подела и врсте грађевинских материјала НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати основне врсте, карактеристике и

примену грађевинских материјала. Упознати се са врстама инсталација у стану.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербални НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, проспекти, каталози,

узорци материјала КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Материјали за изолацију и облагање,

инсталациони и пластични материјали АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, бележење, учествовање у

разговору КОРЕЛАЦИЈА Биологија

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити градиво са прошлог часа: 1. Како делимо грађевинске материјале према пореклу? 2. Како делимо грађевинске материјале према намени? Главни део часа – 70 мин. У оквиру поделе грађевинских материјала према намени објаснити ученицима:

материјале за изолацију, материјале за облагање, инсталационе материјале и пластичне материјале.

Објаснити сваку групу посебно са карактеристичним материјалима који је представљају.

Ради лакшег разумевања, при објашњавању, користити илустрације у уџбенику, проспекте, каталоге или узорке и моделе грађевинских материјала (уџбеник, стр. 78–83).

Изолациони материјали у грађевинарству служе да заштите објекат и станаре од атмосферских утицаја и буке. У грађевинарству се користи више врста изолација:

1. Хидроизолација – изолација од влаге и воде; 2. Термоизолација – топлотна изолација; 3. Акустична изолација – звучна изолација.

Материјали за облагање се користе да би унутрашњост објекта учинили пријатнијим за боравак и лакшим за одржавање. Од материјала за облагање подова користе се: камен, керамичке плочице, паркет, бродски под, ламинат, пластичне масе итд. За облагање зидова користе се: тапете, ламперија, гипсане плоче, боје итд.

Ради удобнијег живота, савремени станови могу бити опремљени разним

инсталацијама: – за довод свеже воде уводи се водоводна инсталација; – за одвод отпадних вода израђује се канализациона инсталација; – за снабдевање електричном енергијом инсталира се електрична инсталација; – за обављање телефонских разговора уводи се телефонска инсталација; – за грејање у стану/кући уводи се грејна инсталација; – за грејање, спремање хране и загревање воде уводи се плинска (гасна) инсталација; – за праћење телевизијског програма уводи се ТВ антенска или кабловска

инсталација; – за безбедност објекта и станара уграђује се интерфонска инсталација и

безбедносне камере; – за довод свежег ваздуха и одвођење устајалог уграђује се клима уређај; – за лакшу комуникацију људи између спратова монтира се лифтовска инсталација.

У новије време пластични материјали су нашли широку примену и у грађевинарству.

Врло су отпорни на атмосферске услове. Лагани су а чврсти, одлични су топлотни, звучни и електрични изолатори, лаки за одржавање. У грађевинарству се користе за израду: тзв. ПВЦ столарије (врата, прозори, светларници, итд.), водоводних, канализационих и грејних цеви, изолационих материјала (фолија, стиропор), електроизолационог материјала, подова, ламперије, покривање кровова и тераса итд. Ученици одговарају на постављена питања у радној свесци (стр. 42–47). Упутити ученике на интернет сајтове, дате у уџбенику, преко којих могу да прошире своја знања из ове области (стр. 83).

Завршни део часа – 10 мин.

Дати резиме урађеног на данашњим часовима и целе наставне области (уџбеник, стр. 83). Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 70–78, радна свеска, стр. 42–47. Изглед табле

Подела и врсте грађевинских материјала Изолациони материјали: хидроизолација, термоизолација, акустична изолација Материјали за облагање: камен, керам. плочице, паркет, ламинат, брод. под, ламперија, тапете... Инсталациони материјали

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 33/34 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Енергетика НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Енрегетика у грађевинарству НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати ученике са начинима загревања

унутрашњости стана или куће. Стећи код ученика навику за рационално коришћење енергије.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербални НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, проспекти... КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Грејање, извори енергије, врсте грејања

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, бележење, учествовање у разговору КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Увести ученике у тему кроз постављена питања: 1. Коју врсту грејања користе у свом стану или кући? 2. Који извори енергије постоје? Главни део часа – 70 мин. На почетку часа указати ученицима на значај правовременог планирања, приликом

пројектовања, начина загревања просторија у оквиру будућег стамбеног објекта. Указати на значај врсте изабраног материјала за градњу грађевинских објеката како

би се остварила што боља топлотна изолација зграде. Грејање је важан чинилац који утиче на пријатан боравак у кући. За добијање

топлотне енергије данас се употребљавају различити извори енергије: дрво, угаљ, нафта, гас, електрична енергија, геотермални извори и др.

Због слабих изолационих својстава подова, зидова, таваница, кровова и прозора стално се измењује топлота између спољашњег простора и унутрашњости стана.

Данас постоје неколико врста грејања просторија: локално, централно, грејање на даљину, и посебне врсте грејања.

Локално грејање је грејање које у свакој просторији има посебан извор топлоте.

Као извор топлоте могу бити: пећи (камини) на чврста горива (дрва, угаљ), пећи на гас

и нафту, грејалице на електричну струју, термоакумулационе пећи, електрични радијатори и др.

Централно грејање има једно заједничко ложиште за целу кућу из кога се топлота преноси различитим средствима (вода, пара, ваздух) у све просторије.

Грејање на даљину најзаступљеније је у градовима. Станови се подмирују топлотом из једног места – топлана.

Уз помоћ илустрација у уџбенику упознати ученике са врстама грејања у стану или кући и њиховим главним карактеристикама (стр. 86–89).

Ученици одговарају на постављена питања у радној свесци (стр. 48–51).

Завршни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити градиво из данашње наставне јединице.

Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 86–89, радна свеска, стр. 48–51.

Изглед табле

Енрегетика у грађевинарству

Извори енергије за загревање стана (куће): дрво, угаљ, гас, нафта, електрична енергија... Врста грејања просторија: локално, централно, грејање на даљину, и посебне врсте грејања

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 35/36 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Енергетика НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Мере за рационално коришћење топлотне

енергије у грађевинарству НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати ученике са мерама за рационално

коришћење топлотне енергије у кући или стану. Стећи код ученика навику за рационално коришћење енергије. Упознати ученике са могућностима коришћења Сунчеве (соларне) енергије у грађевинарству.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербални НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, проспекти... КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Рационално коришћење топлоте, изолација,

соларна енергија АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, бележење, учествовање у разговору КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити градиво са прошлог часа: 1. Који извори енергије могу да се користе у кући или стану за добијање топлотне

енергије? 2. Које врсте грејања просторија постоје? Главни део часа – 70 мин. На почетку часа, уз помоћ сл. 5.2 на стр. 87 у уџбенику, објаснити ученицима на којим

деловима куће се највише губи топлотна енергија. Објаснити ученицима суштину прве реченице у уџбенику из ове наставне јединице: „Да би

грејање било рационално тј. исплативо и добро потребно је претходно добро изоловати просторије које се греју“.

Уз помоћ илустрација у уџбенику, разних проспеката или узорака материјала за изолацију, објаснити ученицима који делови куће се могу изоловати и са којим материјалима (стр. 89–92). Изоловати се могу: подови, зидови, кров, таван, прозори, и др.

Изолација пода у приземљу се изводи тако што се бетонска плоча премаже битулитом па се затим залепи кондор трака, што представља хидроизолацију. Затим се поставља топлотна изолација од тврдо пресованог стиропора и на крају одговарајућа подна облога од паркета, ламината, кермичких плочица и сл.

Зидови се могу изоловати у току градње постављањем термоизолационог материјала (стиропора, минералне или стаклене вуне и др.) између фасадне или обичне цигле и керамичких блокова. Такви зидови се зову „сендвич зидови“.

Изолација крова се обавља тако што се са доњих страна између дрвених греда убаци

термоизолациони материјал (стиропор, стаклена или минерална вуна), који се претходно заштити са доње и горње стране ПВЦ фолијом. Преко ПВЦ фолије и изолације са доње стране се поставља дрвена ламперија или гипсане плоче. Изолација прозора од губитака топлоте може се остварити постављањем разних заптивних трака између прозорског крила и оквира, попуњавањем пукотина између оквира прозора и зида, куповином прозора са три стакла или специјалним вакумираним изопар стаклом.

Указати ученицима на значај рационалног коришћења топлотне енергије у стану или кући тј. на могућност штедње енергије и коришћења неконвенционалних (алтернативних) извора енергије, пре свега Сунчеве (соларне) енергије (уџбеник, стр. 92). Сунчева енергија обично се скупља помоћу соларних колектора који се налазе на крововима зграда. Соларни колектори су стаклене плоче обојене у црно, напуњени водом која се греје и кружи цевима по згради и тако загрева просторије или се користи као санитарна вода.

Водити са ученицима разговор о томе како они могу да утичу на штедњу енергије у кући. Ученици одговарају на постављена питања у радној свесци (стр. 48–51). Упутити ученике на интернет адресе, дате у уџбенику, преко којих могу да прошире своја

знања из ове области (стр. 93). Завршни део часа – 10 мин.

Кроз неколико питања обновити градиво из данашње наставне јединице. Одговорити на постављена питања ученика. Дати резиме наученог из ове области (стр. 93).

Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 89–94, радна свеска, стр. 48–51.

Изглед табле Мере за рационално коришћење топлотне енергије у грађевинарству

Изолација пода: битулит, кондор трака, стиропор, ПВЦ фолија, паркет (ламинат, бродски под)... Изолација зидова: стиропор, стиродур, стаклена или минерална вуна, ламперија... Изолација крова: стиропор, стаклена или минерална вуна, ПВЦ фолија, ламперија, гипсане плоче.. Изолација прозора: заптивне траке, вакумирана изопар стакла... Сунчева (соларна) енергија – соларни колектор

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 37/38 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Техничка средства у грађевинарству НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Алати и машине у грађевинарству НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати ученике са ручним алатима и најважнијим

грађевинским машинама које се користе у грађевинарству. Стећи представу о битним карактеристикама и примени грађевинских машина.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербални НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, проспекти, узорци алата... КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Ручни алати, грађевинске машине

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, бележење КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања увести ученике у данашњу наставну јединицу. Тражити од ученика да упореде некадашњи начин изградње без употребе грађевинских

машина (нпр. изградња пирамида) са садашњим начином изградње изузетно високих зграда.

Главни део часа – 70 мин. На почетку часа објаснити ученицима значај употребе савремених грађевинских машина и

алата при изградњи грађевинских објеката (квалитетнија, бржа, јефтинија и лакша градња). Уз помоћ илустрација у уџбенику, проспеката или самих алата упознати ученике са

најважнијим ручним алатима у грађевинарству, њиховим називима и наменом (уџбеник, стр. 96).

Данашње грађевинарство не би могло да се замисли без грађевинских машина које замењују људски рад, убрзавају изградњу и побољшавају квалитет градње.

Уз помоћ шеме у уџбенику, на сл. 6.2 на стр. 97, објаснити поделу грађевинских машина.

Уз помоћ илустрација у уџбенику и разних проспеката или интернета, објаснити ученицима основне грађевинске машине (уџбеник, стр. 98–102).

Машине за земљане радове се користе за: ископ, утовар, транспорт, истовар, равнање, набијање и разастирање земље или расутог материјала. У ову групу машина спадају: багер, булдожер, утоваривач, скрепер, грејдер, равњач, ваљак, јеж, вибрациони набијач, финишер...

Машине за дизање и транспорт терета се користе да би се материјал и готови елементи,

који се уграђују у објекат пренели од места складиштења до места уградње и подигли на започету грађевину. У ову групу машина спадају: дизалице (покретне, непокретне, торањско-кранске), грађевински лифт, ауто-дизалице, виљушкари, камиони (кипери и дампери) и др.

Камион мешалица за бетон користи се за превоз свежег бетона у бубњу који се окреће, од бетонске базе где се израђује до градилишта где се уграђује. Пумпа за бетон је специјални камион који цевним водовима избацује припремљен бетон у висину при изградњи високих зграда.

Ученици одговарају на постављена питања у радној свесци (стр. 52–56). Упутити ученике на интернет адресе, дате у уџбенику, преко којих могу да прошире своја знања из ове области (стр. 103).

Завршни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити градиво из данашње наставне јединице.

Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 96–104, радна свеска, стр. 52–56.

Изглед табле

Алати и машине у грађевинарству Ручни алати: мистрија, вангла, гладилица, либела, висак, зидарски чекић... Машине за земљане радове: багер, булдожер, утоваривач, скрепер, грејдер, равњач, ваљак, јеж, вибрациони набијач, финишер... Машине за дизање и транспорт терета: дизалице, грађевински лифт, ауто дизалице, виљушкар, камиони (кипери и дампери), камион мешалица за бетон...

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 39/40 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Техничка средства у грађевинарству. НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Алати и машине у грађевинарству. Мере

заштите при извођењу објеката. НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати ученике са најважнијим грађевинским

машинама. Стећи представу о битним карактеристикама и примени грађевинских машина. Упознати ученике са мерама заштите на раду на грађевини.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербални НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, проспекти, рачунар... КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Колективне и личне мере заштите на раду

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, бележење КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити градиво са прошлог часа: 1. Наброј основне ручне алате који се користе у грађевинарству. 2. Како делимо грађевинске машине? Главни део часа – 70 мин. У разговору са ученицима по потреби додатно објаснити неку грађевинску машину

која им је остала нејасна са прошлог часа. Ученици на школским рачунарима или путем слика и проспеката презентују своје

материјале о грађевинским машинама и алатима. Упознати ученике са мерама заштите при извођењу грађевинских радова као и

заштити животне средине (уџбеник, стр. 102–103). Грађевински радници доста су угрожени у току рада на градилишту јер раде на висинама и на скученом простору, а изложени су негативним утицајима времена (јако сунце, киша, хладноћа, ветар и сл.).

То изискује израду плана колективне и личне заштите на раду што између

осталог подразумева: – скеле по којима се радници крећу и раде на висини морају бити правилно

монтиране и поуздане; – електричне и водоводне инсталације морају бити безбедне и заштићене; – радници су обавезни да носе заштитни шлем на глави, одговарајућу радну одећу и

обућу, заштитне рукавице и по потреби заштитне наочаре; – дизалицама и радним машинама руководе само стручни људи. Ученици одговарају на постављена питања у радној свесци (стр. 52–57). Завршни део часа – 10 мин.

Кроз неколико питања обновити градиво из данашње наставне јединице. Одговорити на постављена питања ученика. Дати резиме наученог из ове области (стр. 103).

Најавити рад на следећем часу.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 96–104, радна свеска, стр. 52–57. Изглед табле

Алати и машине у грађевинарству Мере заштите при извођењу објеката

Колективне и личне мере заштите на раду

Белешке о часу: ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 41/42 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Саобраћајни системи НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Грађевински објекти у саобраћају: ауто-путеви,

железничке станице, аеродроми, луке НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Стећи представу о функционисању и

организацији саобраћаја у саобраћајним објектима.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербални НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Путеви, железничке станице, аеродроми и луке

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, бележење КОРЕЛАЦИЈА Географија, историја

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања увести ученике у данашњу наставну јединицу: 1. Како делимо саобраћајне системе? 2. Која су средства сувоземног саобраћаја? Главни део часа – 70 мин. Уз помоћ илустрација у уџбенику дати ученицима основне информације о грађевинским

објектима у саобраћају: путевима, железничким станицама, аеродромима и лукама. Данашња савремена превозна средства (аутомобили, камиони, авиони, возови, бродови

итд.) изискују изградњу савремених саобраћајних објеката (инфраструктуре): путеви, мостови, тунели, вијадукти, железничке станице и пруге, аеродроми, луке итд.

Објаснити ученицима врсте путева, како настаје ауто-пут и које су карактеристике осталих путева (уџбеник,стр. 106–108). Јавни пут је наменски израђена јавна површина која има општи значај и намењена је за безбедно одвијање саобраћаја. Поред аутопута који се користи искључиво за саобраћај моторних возила, постоје и друге врсте путева, као што су: пут резервисан за саобраћај моторних возила, међународни пут, магистрални пут, регионални пут, локални пут, макадамски пут и земљани пут.

Објаснити ученицима чему служе и које врсте мостова и тунела постоје (уџбеник, стр. 108–

113). Упутити ученике на слике највећих и најлепших мостова на свету у уџбенику на стр. 110–111. Мостови су вештачке грађевине које служе да преведу саобраћајницу преко неке препреке

као што су: реке, потоци, увале, јаруге, кањони, канали, путеви, железничке пруге и сл. Мостови преко којих прелази пут називају се друмски мостови, а они преко којих прелази железничка пруга – железнички мостови.

Тунели су грађевине које се у облику цеви буше да би се подземним путем кроз њих

провеле разне саобраћајнице, вода, канализација, разни каблови, итд. Према намени тунеле делимо на: друмске и железничке.

Објаснити ученицима главне карактеристике железничких пруга и станица, подземне и надземне железнице (уџбеник, стр. 113–115). Железнички саобраћај спада у најјефтинији копнени саобраћај јер се њиме може превести највише терета и путника уз најмање трошкове. Воз чини низ вагона које вуче локомотива по челичним шинама. Железничке станице могу бити: путничке, теретне, ранжирне итд. У станицама се укрштају и претичу возови, формирају нове композиције, утоварује и истоварује роба и одлазе и долазе путници. Подземне железнице или метрои граде се у великим градовима како би се растеретио градски саобраћај.

Уз помоћ илустрација у уџбенику објаснити ученицима главне карактеристике и поделу аеродрома и лука (стр. 115–117). Аеродроми су објекти који служе за: слетање и узлетање авиона, пријем путника, утовар и истовар терета, контролу летова, сервисирање авиона. Полетање и слетање авиона са писта, као и праћење авиона у зони аеродрома (навођење), врши посада контроле лета, која се налази у контролном торњу и у сталној је радио вези са посадом летилице.

Луке су објекти на обалама мора и река који служе за безбедно пристајање бродова, укрцавање и искрцавање путника и робе. У лукама се бродови снабдевају храном, водом, погонским горивом и другим.

Ученици одговарају на постављена питања и радне задатке у радној свесци (стр. 58–63). Завршни део часа – 10 мин.

Одговорити на постављена питања ученика. Дати резиме наученог из ове области и упутити ученике на интернет адресе у уџбенику

уколико желе да сазнају више о овој области (стр. 117). Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 106–117, радна свеска, стр. 58–63. Изглед табле

Грађевински објекти у саобраћају: ауто-путеви, железничке станице, аеродроми, луке

Путеви: ауто-пут, међународни, магистрални, регионални, локални, макадамски, земљани... Мостови: друмски и железнички Тунели: друмски и железнички Железнички саобраћај: железничке пруге и станице, возови, локомотиве, метрои Аеродроми Луке

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 43/44 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Култура становања НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Етика становања. Израда плана стана и предлог за

његово уређење НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Стицати и развијати културу становања у

савременим условима. Развити код ученика осећај за лепом, практичном и функционалном.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрад, вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербална, графички рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, прибор за цртање, планови

стана КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Сеоско и градско насеље, етика становања, распоред

просторија АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, дискутовање, графичко представљање КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања увести ученике у данашњу наставну јединицу: 1. Шта се подразумева под сеоским а шта под градским насељем? 2. Да ли су чули и шта они подразумевају под појмом „кућни ред“? Главни део часа – 70 мин. Објаснити ученицима да начин живота и врсте главних делатности којима се бави

становништво одређују тип насеља. Становници који се претежно баве пољопривредом живе у сеоским насељима док они који се баве трговином, занатством, индустријом, школством итд. живе у градским насељима.

Објаснити главне карактеристике сеоских и градских насеља (уџбеник, стр. 120).

Удобност становања утиче на физички и психички развој човека и породице, јер стан треба да пружа услове за неометан одмор, одржавање личне хигијене и чистоће стана, за лако припремање хране, рад, разоноду и др.

Етика становања подразумева понашање станара у стану, стамбеној згради, на улици и на другим јавним местима. Зато у стамбеним зградама где постоји више станова и станара постоје прописана правила понашања названа „кућни ред“. Питати ученике који живе у стамбеним зградама да ли им је познат кућни ред у њиховим зградама и да ли га се придржавају (стр. 120). Етика становања подразумева и одржавање чистоће и уређење околине у којој се живи како би боравак у њој био пријатнији.

На основу посматрања планова, макета, слика градских и сеоских насеља, објаснити значај околине стана са хигијенског и естетског становишта.

Уз помоћ илустрација у уџбенику објаснити ученицима које просторије треба да има један

савремени стан и како их опремити (стр. 121–128). Стан или кућа су састављени од више просторија чији узајамни односи и распоред треба да обезбеде удобан живот породице и појединца. То подразумева: заједнички боравак чланова породице – одмарање и спавање, исхрану и одржавање хигијене, и све то уз обезбеђење несметаног кретања између појединих просторија.

Једна од главних компонената удобности стана је функционални распоред просторија у односу на њихову намену и коришћење. Објаснити шта подразумева функционални распоред просторија.

У савременом стану разликујемо функционалне групе просторија. 1. Простори за кретање (комуникацију) у стану представљају: трем, улаз, предсобље,

ходник, хол, степениште, лифт итд. 2. Просторије за дневни боравак су: дневна соба, радна соба, трпезарија, салон, соба за

игру деце, библиотека, лође, терасе и балкони. 3. Просторије за спавање састоје се од: родитељске, дечје и гостинске спаваће собе. 4. Просторије за припремање хране и одлагање намирница су: кухиња, остава и подрум. 5. Просторије за одржавање хигијене су купатила и WC-и. 6. Просторије за задовољавање осталих потреба укућана: вешерница, котларница за

грејање, гаража, поткровље, таван, итд.

Ученици одговарају на постављена питања и задатке у радној свесци на стр. 64–68, затим

цртају основу своје собе са постојећим распоредом намештаја и са новим распоредом који би они предложили (стр. 68–69).

Завршни део часа – 10 мин.

Кроз неколико питања обновити градиво из данашње наставне јединице. Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 120–128, радна свеска, стр. 64–70.

Изглед табле

Етика становања Израда плана стана и предлог за његово уређење Сеоска и градска насеља Етика становања – кућни ред Функционални распоред просторија: просторије за кретање, за дневни боравак, за спавање, за припремање хране и одлагање намирница, за одржавање хигијене и др.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 45/46 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Култура становања НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Водоводна и канализациона инсталација

Уређење ентеријера и екстеријера НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати функционисање кућне инсталације

(водоводне и канализационе). Упознати ученике са начинима уређења ентеријера и екстеријера куће или стана.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада, вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербална, графички рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, прибор за цртање,

сифон КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Водовод, канализација, ентеријер, екстеријер

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, посматрање, уочавање, увежбавање КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА:

Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити градиво са прошлог часа: 1. Које су главне карактеристике сеоских и градских насеља? 2. Које просторије треба да има један савремени стан? 3. Како опремити дечју собу?

Главни део часа – 70 мин. Ученици завршавају започете радове у радној свесци на прошлом часу (основе своје

собе са садашњим и будућим уређењем намештаја – стр. 68–69).

Објаснити ученицима главне карактеристике и начин функционисања водоводне и

канализационе инсталације једног стана или куће. При објашњењу користити шематске приказе инсталација у уџбенику на стр. 128–129.

Водовод служи за довођење чисте воде од изворишта до стамбене зграде и стана. Водоводни систем делимо на: спољни и унутрашњи водовод.

Спољни водовод има следеће делове: захват воде (каптажа), црпне станице, уређаје за пречишћавање, за прикупљање воде у резервоаре, довод до насеља и развод по улицама.

Унутрашњи (кућни) водовод има три главна дела: прикључак за уличну водоводну цев, увод у зграду и разводну мрежу по згради.

Кућна канализација поставља се ради одвођења употребљене и запрљане воде из

санитарних уређаја. Кућна канализација има три основна дела: прикључак на уличну канализацију или септичку јаму, дворишну мрежу и унутрашњу кућну мрежу.

Објаснити улогу „сифона“ на санитарним уређајима. Ученицима показати и омогућити да увежбају чишћење (склапање и расклапање) сифона (уџбеник, стр. 130).

У свако изливно место на санитарним уређајима уграђен је водени затварач-сифон,

који спречава улазак неугодних мириса из канализације у стан. Објаснити ученицима појмове ентеријер и екстеријер (уџбеник, стр. 131–133). Објаснити шта значи уредност у стану и околини. Која је улога ученика у томе ?

Уређење ентеријера представља унутрашње уређење стана (простора). Уређење екстеријера подразумева уређење околине у којој живимо и радимо.

Тражити од ученика да осмисле уређење школског дворишта или дворишта своје

куће – улаза у стамбену зграду и своју идеју прикажу скицом у радној свесци (стр. 65). Ученици одговарају на постављена питања у радној свесци (стр. 70–72).

Завршни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања дати резиме наученог из ове области (уџбеник, стр. 133).

Одговорити на постављена питања ученика. Упутити ученике на интернет адресе у уџбенику где могу више да сазнају о овој

области (уџбеник, стр. 133). Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 128–134, радна свеска, стр. 70–72. Изглед табле

Водоводна и канализациона Уређење ентеријера и екстеријера инсталација Водовод: спољни и унутрашњи ентеријер – уређење унутрашњости стана/куће Канализација: – улична канализација екстеријер – уређење околине стана/куће

– септичка јама – сифон

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 47/48 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Техничка средства у пољопривреди НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Организација рада и примена савремених средстава

у пољопривредној производњи НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати основне процесе у пољопривредној

производњи. Упознати се са организацијом рада и применом савремених средстава у пољопривредној производњи.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербална НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, схеме КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Технолошки процес биљне и сточарске производње

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, учествовање у разговору КОРЕЛАЦИЈА Биологија

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Увести ученике у тему питањима: 1. Чиме се бави пољопривредна производња? 2. Које пољопривредне производе знају? Главни део часа – 70 мин. Помоћу илустрација у времеплову (уџбеник, стр. 137) објаснити од када и како је настала

потреба за пољопривредним производима, чиме се хранио човек у давној прошлости, како настају први пољопривредни производи и чиме се обрађују.

Објаснити зашто је важна добра организација пољопривредне производње и шта она

обухвата. Организација рада у пољопривредној производњи зависи од више чинилаца као што су: врста производње, величина производње и земљишног поседа, сложеност технолошког процеса, степен заступљености механизације и њена старост у производном процесу, број и стручност запослених, и др.

Организација рада обухвата:

– планирање и материјално обезбеђење производње (врста производа, потребне сировине и материјал, величина земљишта која ће бити засејана, радне машине, радна снага, трошкови производње, обезбеђење тржишта за продају производа и др.); – припреме за производњу (механизација, садни материјал, средства за прихрану и заштиту, земљиште, систем за наводњавање, товилишта и сл.); – производњу; – контролу квалитета производа; – продају (паковање,транспорт,продаја).

Објаснити поделу пољопривредне производње на биљну и сточарску и њихове технолошке процесе, уџбеник, стр. 138 (за објашњење користити унапред урађене шеме).

Пољопривредна производња дели се на биљну и сточарску. Технолошки процес биљне производње подразумева производњу ратарских биљака,

поврћа, воћа, грожђа, сточне хране и обухвата следеће радове: припремање земљишта (ђубрење, орање, ситњење земљишта и слично), сетву или садњу, негу биљака (прихрањивање биљака вештачким ђубривом, уништавање корова, окопавање, наводњавање, разређивање и друго), заштиту биљака (заштита од разних биљних болести или штеточина прскањем или запрашивањем, заштита од природних непогода – град, мраз), убирање рода, смештај и транспорт производа (сортирање, паковање, одвожење у магацине, хладњаче, силосе, шећеране, уљаре, итд.).

Технолошки процес сточарске производње подразумева: узгој свиња, говеда, оваца, живине и других домаћих животиња и обухвата следеће радове: смештај стоке (товилишта, фарме), исхрану стоке, неговање стоке (одржавање хигијене, брига о здрављу), производњу подмлатка (пилића, прасића, јагњади, јарића), сакупљање неких производа (јаја, млеко, вуна, перје), транспорт стоке у кланице.

Ученици одговарају на постављена питања у радној свесци (стр. 74). Завршни део часа – 10 мин.

Кроз неколико питања обновити пређено градиво из ове наставне јединице. Одговорити на постављена питања ученика. Најавити рад на следећем часу.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 136–139, радна свеска, стр. 74. Изглед табле

Организација рада и примена савремених средстава у пољопривредној производњи

Организација рада у пољопривредној производњи Технолошки процес биљне производње Технолошки процес сточарске производње

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 49/50 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Техничка средства у пољопривреди НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Машине и уређаји у пољопривредној

производњи НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Упознати се са савременим машинама и

уређајима у пољопривредној производњи. ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербална НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, слике, проспекти КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Погонске, прикључне, комбиноване и

специјалне машине АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, бележење, учествовање у разговору КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања обновити градиво са прошлог часа и увести ученике у

данашњу тему: 1. Како делимо пољопривредну производњу? 2. Шта обухвата технолошки процес биљне а шта сточарске производње? 3. Које пољопривредне машине су им познате и да ли су имали прилике неке од

њих да користе? Главни део часа – 70 мин. Објаснити основну поделу пољопривредних машина (уџбеник, стр. 138). Пољопривредне машине могу бити:

– погонске, помоћу којих се покрећу или вуку друге машине; – прикључне, помоћу којих се обрађује земља или обављају неки други послови, а покрећу се помоћу погонских машина; – комбиноване, које истовремено обављају више радних операција, а најчешће се покрећу на сопствени погон; – специјалне, наводњавање земљишта, прскање воћа, транспорт производа...

Уз помоћ илустрација у уџбенику на стр. 139–145 упознати ученике са пољопривредним машинама и њиховим основним карактеристикама.

Ради лакшег разумевања ове наставне јединице, посебно код ученика у већим градским срединама, могу се користити разни: проспекти, часописи, енциклопедије, слике, интернет итд. ПОГОНСКЕ МАШИНЕ: Трактор је основна погонска машина у пољопривреди која служи за вучу и покретање прикључних машина и уређаја. За обраду мањих површина земље употребљава се једноосовински трактор (мотокултиватор) са одговарајућим прикључцима за орање и уситњавање земљишта, кошење траве, прскање воћа и вучу приколице.

ПРИКЉУЧНЕ МАШИНЕ: Плугови служе за орање земљишта које може бити плитко и дубоко. Тањираче служе за

уситњавање земљишта. Дрљаче су грађене од челичне решетке на којој су причвршћени зупци. Користе се за припрему земљишта за јесењу сетву после орања, где се уједно земљиште равна и отклања коров, разбијање покорице код озимих усева и др. Сејалице се употребљавају за сејање житарица, трава, крмног биља, пасуља, грашка и других биљних култура. Растурачи ђубрива су прикључне машине које служе да равномерно разбацују ђубриво по земљишту. Косачица се користи за кошење траве. Берачи кукуруза могу бити прикључени за трактор или могу имати сопствени погон, и користе се за бербу кукуруза.

КОМБИНОВАНЕ МАШИНЕ: Комбајни за житарице истовремено жању (косе), одвајају зрно од сламе и плеве и убацују

га у џакове или сопствени бункер из кога се, помоћу цеви, пребацују у приколицу коју вуче трактор паралелно са комбајном, пакују и везују сламу.

Комбајни за кукуруз одвајају клип кукуруза од стабла, чисте га од комушине и круне тј. одвајају зрна од шишарке која пакују у џакове или смештају у бункер комбајна из кога се, помоћу цеви пребацује у приколице које вуче трактор паралелно са комбајном.

СПЕЦИЈАЛНЕ МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ намењени су неким посебним пословима и задацима у пољопривреди и сточарству. Има их веома много, ми ћемо набројати само неке од њих: транспортери (елеватори), машине са калемљење, круњачи за кукуруз, млинови за сточну храну, машине за справљање силаже и концентрата, системи за наводњавање, уређаји за вештачку кишу, транспортна средства за превоз течности (млека, сокова, вина и др.), хранилице, појилице, апарати за мужу крава, инкубатори за производњу пилића итд.

Ученици одговарају на постављена питања у радној свесци (стр. 74–77). Завршни део часа – 10 мин. Кроз неколико питања дати резиме наученог из ове области (уџбеник, стр. 145). Упутити ученике на интернет адресе у уџбенику где могу више да сазнају о овој области

(стр. 145). Најавити рад на следећем часу. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 138–146, радна свеска, стр. 74–77.

Изглед табле Машине и уређаји у пољопривредној производњи

Погонске машине: трактор, мотокултиватор Прикључне машине: плугови, тањираче, дрљаче, сејалице, растурачи ђубрива, косачице... Комбиноване машине: комбајни за житарице и кукуруз... Специјалне машине: транспортери, круњачи кукуруза, млинови, хранилице, појилице, инкубатори

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 51/52 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Конструкторско моделовање – модули НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Самосталан рад на сопственом пројекту (израда

техничке документације, израда макета стана – грађев. објекта, модела грађев. – пољопривредних машина и уређаја, рад на рачунару)

НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално израђују и примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела и макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката, грађевинских или пољопривредних машина и уређаја, детаља из уређења стана и др. Развити способност практичног стварања, односно афирмисати креативност и оригиналност.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Обрада, вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални, индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербална, графички рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, прибор за цртање, рачунари КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Пројекат, алгоритам, техн. документ. модел, макета

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Израда пројекта, практичан рад КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Објаснити ученицима да предстоји практична примена стечених знања на изради макета и

модела из области грађевинарства и пољопривреде. Кроз неколико питања увести ученике у практичан рад: 1. Шта обухвата алгоритам израде од идеје до реализације? 2. Која техничка документација је неопходна за израду једне макете или модела? 3. Која су својства и чиме се обрађују дрво и полупроизводи од дрвета? Главни део часа – 70 мин. Реализацијом модула омогућити диференцијацију у настави с обзиром да се ученици могу

опредељивати за подручје за које имају највише афинитета: – моделовање грађевинских објеката нискоградње и високоградње; – израда модела разних уређаја и машина у грађевинарству и пољопривреди из

конструкторских комплета или од лако обрадивих материјала; – уређење стана; – рад на рачунару итд. Израдити пројекат за моделовање који садржи: алгоритам од идеје до реализације (уџбеник

стр. 149), техничку документацију, поступак рада, избор материјала, алата и прибора, начин обраде материјала, састављања делова, облагања површина и површинску заштиту.

Техничку документацију радити у радној свесци на тачно предвиђеним местима (стр. 81–101).

Током рада инсистирати код ученика на: изради техничке документације по свим правилима грађевинског техничког цртања, прецизности при мерењу и практичном раду, правилној употреби алата и прибора и примени мера заштите на раду, економичном трошењу материјала, естетском изгледу израђених макета и модела.

Пошто се ученици сами опредељују за различите активности, систем рада треба да је такав, да како који ученик заврши техничку документацију тако прелази на практичан рад.

Међутим, како мање маштовити ученици не би губили време за осмишљавање свог модела – макете, наставник им може понудити већ урађене техничке цртеже, као нпр.:

Током часа пратити рад ученика и указивати на пропусте у раду. Напомена: Ученици који спорије напредују у раду израђују једноставније моделе на

основу већ урађених цртежа у уџбенику или радној свесци. Препоручује се и рад у пару како би један другом помогли. Надарени ученици за технику, који су напреднији од просечних, израђују моделе које су сами осмислили или сложеније моделе из уџбеника (радне свеске) уз обавезну техничку документацију нацртану у радној свесци или на рачунару.

Инсистирати код ученика да редовно носе: уџбеник, радну свеску, прибор, алат и материјал (уколико га ученици не држе у школи).

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног и одговорити на постављена питања ученика. Похвалити поједине ученике за веома успешан рад. Најавити рад на следећем часу. Вратити алат, прибор, материјал и започети рад на одговарајуће место у кабинету. Уредити своје радно место.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 152. Изглед табле

Самосталан рад на сопственом пројекту – израда техничке документације, – израда макете стана/грађевинског објекта, модела грађевинских или пољопривредних машина и уређаја, – рад на рачунару.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 53/54 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Конструкторско моделовање – модули НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Самосталан рад на сопственом пројекту НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално израђују и

примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела и макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката, грађевинских или пољопривредних машина и уређаја, детаља из уређења стана и др. Развити способност практичног стварања, односно афирмисати креативност и оригиналност.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Графички рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, прибор и алат,

материјал, рачунар КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Техничка документација, сечење, равнање,

спајање АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Практичан рад КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз разговор подсетити ученике шта су радили на прошлом часу и дати им

упутства за даљи рад. Ученици врше организацију свог радног места: техничку документацију, прибор и

алат, материјал. Помоћи ученицима да што боље организују свој рад како би што мање шетали по кабинету и тако губили драгоцено време.

Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају самосталан рад на сопственом пројекту. Наставник прати рад ученика и помаже им при раду тако што указује на уочене

грешке. Током рада инсистирати код ученика на: – прецизности при мерењу и практичном раду; – правилној употреби алата и прибора и примени мера заштите на раду; – економичном трошењу материјала; – естетском изгледу израђених макета и модела. Напомена: Ученици који спорије напредују у раду израђују једноставније

моделе на основу већ урађених цртежа у уџбенику или радној свесци. Препоручује се и рад у пару како би један другом помогли. Надарени ученици за технику, који су напреднији од просечних, израђују моделе које су сами осмислили или сложеније моделе из уџбеника (радне свеске) уз обавезну техничку документацију нацртану у радној свесци или на рачунару.

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног и одговорити на постављена питања ученика. Похвалити поједине ученике за веома успешан рад. Најавити рад на следећем часу. Вратити алат, прибор, материјал и започети рад на одговарајуће место у кабинету. Уредити своје радно место.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 152. Изглед табле

Самосталан рад на сопственом пројекту Практична израда модела према сопственом пројекту

Белешке о часу: __________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 55/56 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Конструкторско моделовање – модули НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Самосталан рад на сопственом пројекту НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално израђују и

примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела и макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката, грађевинских или пољопривредних машина и уређаја, детаља из уређења стана и др. Развити способност практичног стварања, односно афирмисати креативност и оригиналност.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад, истраживачки рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, материјал, прибор и

алат, рачунар КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Пројекат – техничка документација, прецизност,

економичност АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Израда пројекта, практичан рад КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз разговор подсетити ученике шта су радили на прошлом часу и дати им

упутства за даљи рад. Ученици који су завршили прошли рад прелазе на израду техничке документације

за следећи рад. Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају самосталан рад на сопственом пројекту. Наставник прати рад ученика и помаже им при раду тако што указује на уочене

грешке. Током рада инсистирати код ученика на: – прецизности при мерењу и практичном раду; – правилној употреби алата и прибора и примени мера заштите на раду; – економичном трошењу материјала; – естетском изгледу израђених макета и модела.

Напомена: Ученици који спорије напредују у раду израђују једноставније

моделе на основу већ урађених цртежа у уџбенику или радној свесци. Препоручује се и рад у пару како би један другом помогли. Надарени ученици за технику, који су напреднији од просечних, израђују моделе које су сами осмислили или сложеније моделе из уџбеника (радне свеске) уз обавезну техничку документацију нацртану у радној свесци или на рачунару.

5 ДРЖАЧ ВИСКА 1 КАНАП 4 КУКА 2 ГОТОВА РОБА 3 ВИСАК 1 ШПЕРПЛОЧА 4mm 2 СТУБ 1 ШПЕРПЛОЧА 4mm 1 ПОСТОЉЕ 1 ШПЕРПЛОЧА 4mm ПОЗ. НАЗИВ ДЕТАЉА КОМ. МАТЕРИЈАЛ РАЗМЕРА

ВИСАК УКУПНО ЦРТ.1 ЦРТЕЖ БР.1

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног и одговорити на постављена питања ученика. Похвалити поједине ученике за веома успешан рад. Најавити рад на следећем часу. Вратити алат, прибор, материјал и започети рад на одговарајуће место у кабинету.

Уредити своје радно место. Материјал за припрему наставника: упутство за вежбе.

Изглед табле

Самосталан рад на сопственом пројекту

Практична израда модела према сопственом пројекту

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 57/58 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Конструкторско моделовање – модули НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Самосталан рад на сопственом пројекту НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално израђују и

примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела и макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката, грађевинских или пољопривредних машина и уређаја, детаља из уређења стана и др. Развити способност практичног стварања, односно афирмисати креативност и оригиналност.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад, истраживачки рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, материјал, прибор и

алат КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Пројекат – техничка документација, прецизност,

економичност АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Практичан рад КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз разговор подсетити ученике шта су радили на прошлом часу и дати им упутства

за даљи рад. Ученици врше организацију свог радног места: техничку документацију, прибор и алат,

материјал. Помоћи ученицима да што боље организују свој рад како би што мање шетали по кабинету и тако губили драгоцено време.

Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају самосталан рад на сопственом пројекту. Наставник прати рад ученика и помаже им при раду тако што указује на уочене грешке. Током рада инсистирати код ученика на: – изради техничке документације по свим правилима грађевинског техничког цртања; – прецизности при мерењу и практичном раду; – правилној употреби алата и прибора и примени мера заштите на раду; – економичном трошењу материјала;

– естетском изгледу израђених макета и модела. Напомена: Ученици који спорије напредују у раду израђују једноставније моделе на

основу већ урађених цртежа у уџбенику или радној свесци. Препоручује се и рад у пару како би један другом помогли. Надарени ученици за технику, који су напреднији од просечних, израђују моделе које су сами осмислили или сложеније моделе из уџбеника (радне свеске) уз обавезну техничку документацију нацртану у радној свесци или на рачунару.

5 ДРЖАЧ ВИСКА 1 КАНАП 4 КУКА 2 ГОТОВА РОБА 3 ВИСАК 1 ШПЕРПЛОЧА 4mm 2 СТУБ 1 ШПЕРПЛОЧА 4mm 1 ПОСТОЉЕ 1 ШПЕРПЛОЧА 4mm ПОЗ. НАЗИВ ДЕТАЉА КОМ. МАТЕРИЈАЛ РАЗМЕРА

ВИСАК УКУПНО ЦРТ.1 ЦРТЕЖ БР.1

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног и одговорити на постављена питања ученика. Похвалити поједине ученике за веома успешан рад. Најавити рад на следећем часу. Вратити алат, прибор, материјал и започети рад на одговарајуће место у кабинету.

Уредити своје радно место. Материјал за припрему наставника: упутство за вежбе.

Изглед табле

Самосталан рад на сопственом пројекту

Практична израда модела према сопственом пројекту

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 59/60 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Конструкторско моделовање – модули НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Самосталан рад на сопственом пројекту НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално израђују и

примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела и макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката, грађевинских или пољопривредних машина и уређаја, детаља из уређења стана и др. Развити способност практичног стварања, односно афирмисати креативност и оригиналност.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад, истраживачки рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, материјал, прибор и

алат КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Пројекат – техничка документација, прецизност,

економичност АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Израда пројекта, практичан рад КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз разговор подсетити ученике шта су радили на прошлом часу и дати им

упутства за даљи рад. Ученици који су завршили прошли рад прелазе на израду техничке документације

за следећи рад. Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају самосталан рад на сопственом пројекту. Наставник прати рад ученика и помаже им при раду тако што указује на уочене

грешке. Током рада инсистирати код ученика на: – прецизности при мерењу и практичном раду; – правилној употреби алата и прибора и примени мера заштите на раду; – економичном трошењу материјала; – естетском изгледу израђених макета и модела. Напомена: Ученици који спорије напредују у раду израђују једноставније

моделе на основу већ урађених цртежа у уџбенику или радној свесци. Препоручује се и рад у пару како би један другом помогли. Надарени ученици за технику, који су напреднији од просечних, израђују моделе које су сами осмислили или сложеније моделе из уџбеника (радне свеске) уз обавезну техничку документацију нацртану у радној свесци или на рачунару.

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног и одговорити на постављена питања ученика. Похвалити поједине ученике за веома успешан рад. Најавити рад на следећем часу. Вратити алат, прибор, материјал и започети рад на одговарајуће место у кабинету.

Уредити своје радно место. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 150.

Изглед табле

Самосталан рад на сопственом пројекту

Практична израда модела према сопственом пројекту

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 61/62 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Конструкторско моделовање – модули НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Самосталан рад на сопственом пројекту НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално израђују и

примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела и макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката, грађевинских или пољопривредних машина и уређаја, детаља из уређења стана и др. Развити способност практичног стварања, односно афирмисати креативност и оригиналност.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад, истраживачки рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, материјал, прибор и

алат КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Пројекат – техничка документација, прецизност,

економичност АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Практичан рад КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз разговор подсетити ученике шта су радили на прошлом часу и дати им

упутства за даљи рад. Ученици врше организацију свог радног места: техничку документацију, прибор и

алат, материјал. Помоћи ученицима да што боље организују свој рад како би што мање шетали по кабинету и тако губили драгоцено време.

Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају самосталан рад на сопственом пројекту. Наставник прати рад ученика и помаже им при раду тако што указује на уочене

грешке. Током рада инсистирати код ученика на: – изради техничке документације по свим правилима грађевинског техничког

цртања; – прецизности при мерењу и практичном раду; – правилној употреби алата и прибора и примени мера заштите на раду; – економичном трошењу материјала; – естетском изгледу израђених макета и модела.

Напомена: Ученици који спорије напредују у раду израђују једноставније моделе на основу већ урађених цртежа у уџбенику или радној свесци. Препоручује се и рад у пару како би један другом помогли. Надарени ученици за технику, који су напреднији од просечних, израђују моделе које су сами осмислили или сложеније моделе из уџбеника (радне свеске) уз обавезну техничку документацију нацртану у радној свесци или на рачунару.

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног и одговорити на постављена питања ученика. Похвалити поједине ученике за веома успешан рад. Најавити рад на следећем часу. Вратити алат, прибор, материјал и започети рад на одговарајуће место у кабинету.

Уредити своје радно место. Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 150.

Изглед табле

Самосталан рад на сопственом пројекту

Практична израда модела према сопственом пројекту

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 63/64 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Конструкторско моделовање – модули НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Самосталан рад на сопственом пројекту НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално израђују и

примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела и макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката, грађевинских или пољопривредних машина и уређаја, детаља из уређења стана и др. Развити способност практичног стварања, односно афирмисати креативност и оригиналност.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад, истраживачки рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, материјал, прибор и

алат КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Пројекат – техничка документација, прецизност,

економичност АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Израда пројекта, практичан рад КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз разговор подсетити ученике шта су радили на прошлом часу и дати им

упутства за даљи рад. Ученици који су завршили прошли рад прелазе на израду техничке документације

за следећи рад. Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају самосталан рад на сопственом пројекту. Наставник прати рад ученика и помаже им при раду тако што указује на уочене

грешке. Током рада инсистирати код ученика на: – прецизности при мерењу и практичном раду; – правилној употреби алата и прибора и примени мера заштите на раду; – економичном трошењу материјала; – естетском изгледу израђених макета и модела. Напомена: Ученици који спорије напредују у раду израђују једноставније

моделе на основу већ урађених цртежа у уџбенику или радној свесци. Препоручује се и рад у пару како би један другом помогли. Надарени ученици за технику, који су напреднији од просечних, израђују моделе које су сами осмислили или сложеније моделе из уџбеника (радне свеске) уз обавезну техничку документацију нацртану у радној свесци или на рачунару.

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног и одговорити на постављена питања ученика. Похвалити поједине ученике за веома успешан рад. Најавити рад на следећем часу. Вратити алат, прибор, материјал и започети рад на одговарајуће место у кабинету. Уредити своје радно место.

Материјал за припрему наставника: радна свеска, стр. 94.

Изглед табле

Самосталан рад на сопственом пројекту

Практична израда модела према сопственом пројекту

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 65/66 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Конструкторско моделовање – модули НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Самосталан рад на сопственом пројекту НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално израђују и

примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела и макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката, грађевинских или пољопривредних машина и уређаја, детаља из уређења стана и др. Развити способност практичног стварања, односно афирмисати креативност и оригиналност.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад, истраживачки рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, материјал, прибор и

алат КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Пројекат – техничка документација, прецизност,

економичност АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Практичан рад КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз разговор подсетити ученике шта су радили на прошлом часу и дати им

упутства за даљи рад. Ученици врше организацију свог радног места: техничку документацију, прибор и

алат, материјал. Помоћи ученицима да што боље организују свој рад како би што мање шетали по кабинету и тако губили драгоцено време.

Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају самосталан рад на сопственом пројекту. Наставник прати рад ученика и помаже им при раду тако што указује на уочене

грешке. Током рада инсистирати код ученика на: – изради техничке документације по свим правилима грађевинског техничког

цртања; – прецизности при мерењу и практичном раду; – правилној употреби алата и прибора и примени мера заштите на раду; – економичном трошењу материјала; – естетском изгледу израђених макета и модела.

Напомена: Ученици који спорије напредују у раду израђују једноставније моделе на основу већ урађених цртежа у уџбенику или радној свесци. Препоручује се и рад у пару како би један другом помогли. Надарени ученици за технику, који су напреднији од просечних, израђују моделе које су сами осмислили или сложеније моделе из уџбеника (радне свеске) уз обавезну техничку документацију нацртану у радној свесци или на рачунару.

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног и одговорити на постављена питања ученика. Похвалити поједине ученике за веома успешан рад. Најавити рад на следећем часу. Вратити алат, прибор, материјал и започети рад на одговарајуће место у кабинету. Уредити своје радно место.

Материјал за припрему наставника: радна свеска, стр. 94.

Изглед табле Самосталан рад на сопственом пројекту

Практична израда модела према сопственом пројекту

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 67/68 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Конструкторско моделовање – модули НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Самосталан рад на сопственом пројекту НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално израђују и

примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела и макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката, грађевинских или пољопривредних машина и уређаја, детаља из уређења стана и др. Развити способност практичног стварања, односно афирмисати креативност и оригиналност.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад, истраживачки рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, материјал, прибор и

алат КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Пројекат – техничка документација, прецизност,

економичност АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Израда пројекта, практичан рад КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз разговор подсетити ученике шта су радили на прошлом часу и дати им

упутства за даљи рад. Ученици који су завршили прошли рад прелазе на израду техничке документације

за следећи рад. Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају самосталан рад на сопственом пројекту. Наставник прати рад ученика и помаже им при раду тако што указује на уочене

грешке. Током рада инсистирати код ученика на: – прецизности при мерењу и практичном раду; – правилној употреби алата и прибора и примени мера заштите на раду; – економичном трошењу материјала;

– естетском изгледу израђених макета и модела. Напомена: Ученици који спорије напредују у раду израђују једноставније

моделе на основу већ урађених цртежа у уџбенику или радној свесци. Препоручује се и рад у пару како би један другом помогли. Надарени ученици за технику, који су напреднији од просечних, израђују моделе које су сами осмислили или сложеније моделе из уџбеника (радне свеске) уз обавезну техничку документацију нацртану у радној свесци или на рачунару.

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног и одговорити на постављена питања ученика. Похвалити поједине ученике за веома успешан рад. Најавити рад на следећем часу. Вратити алат, прибор, материјал и започети рад на одговарајуће место у кабинету. Уредити своје радно место.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 151. Изглед табле

Самосталан рад на сопственом пројекту Практична израда модела према сопственом пројекту

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 69/70 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Конструкторско моделовање – модули НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Самосталан рад на сопственом пројекту НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Оспособити ученике да самостално израђују и

примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела и макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката, грађевинских или пољопривредних машина и уређаја, детаља из уређења стана и др. Развити способност практичног стварања, односно афирмисати креативност и оригиналност.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Вежбање НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Индивидуални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Практичан рад, истраживачки рад НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска, материјал, прибор и

алат КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Пројекат – техничка документација, прецизност,

економичност АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Практичан рад КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Кроз разговор подсетити ученике шта су радили на прошлом часу и дати им

упутства за даљи рад. Ученици врше организацију свог радног места: техничку документацију, прибор и

алат, материјал. Помоћи ученицима да што боље организују свој рад како би што мање шетали по кабинету и тако губили драгоцено време.

Главни део часа – 70 мин. Ученици настављају самосталан рад на сопственом пројекту. Наставник прати рад ученика и помаже им при раду тако што указује на уочене

грешке. Током рада инсистирати код ученика на: – изради техничке документације по свим правилима грађевинског техничког

цртања; – прецизности при мерењу и практичном раду; – правилној употреби алата и прибора и примени мера заштите на раду; – економичном трошењу материјала; – естетском изгледу израђених макета и модела.

Напомена: Ученици који спорије напредују у раду израђују једноставније моделе на основу већ урађених цртежа у уџбенику или радној свесци. Препоручује се и рад у пару како би један другом помогли. Надарени ученици за технику, који су напреднији од просечних, израђују моделе које су сами осмислили или сложеније моделе из уџбеника (радне свеске) уз обавезну техничку документацију нацртану у радној свесци или на рачунару.

Завршни део часа – 10 мин. Дати резиме урађеног и одговорити на постављена питања ученика. Похвалити поједине ученике за веома успешан рад. Најавити рад на следећем часу. Вратити алат, прибор, материјал и започети рад на одговарајуће место у кабинету. Уредити своје радно место.

Материјал за припрему наставника: уџбеник, стр. 151. Изглед табле

Самосталан рад на сопственом пројекту Практична израда модела према сопственом пројекту

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ЧАС: 71/72 ДАТУМ: НАСТАВНИК НАСТАВНА ТЕМА Конструкторско моделовање – модули НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Систематизација пређених садржаја у 6 разреду.

Занимања у грађевинарству НАСТАВНИ ЦИЉ И ЗАДАЦИ Извршити систематизацију пређених садржаја у

шестом разреду. Упознати ученике са образовним занимањима у средњим стручним грађевинским школама.

ТИП НАСТАВНОГ ЧАСА Систематизација, обрада НАСТАВНИ ОБЛИЦИ Фронтални НАСТАВНЕ МЕТОДЕ Вербална НАСТАВНА СРЕДСТВА Уџбеник, радна свеска КЉУЧНИ ПОЈМОВИ Занимања у грађевинарству

АКТИВНОСТ УЧЕНИКА Слушање, учествовање у разговору КОРЕЛАЦИЈА

ОРГАНИЗАЦИЈА ЧАСА: Уводни део часа – 10 мин. Најавити рад на последња два часа у школској години. Главни део часа – 70 мин. Направити резиме ученог у шестом разреду по областима. У ту сврху искористити

налоге на крају сваке области у уџбенику – „научили смо“. Одговорити на постављена питања ученика. Упознати ученике са најважнијим занимањима у грађевинарству (уџбеник стр.

157–158). Подручје образовања радника у грађевинарству је веома широко, и изводи се у

средњим, вишим школама и на факултетима. Највећи број грађевинских радника излази из средњих стручних школа.

У четворогодишњим средњим стручним грађевинским школама образују се стручњаци четвртог степена стручне спреме – грађевински техничари. За занимање трећег степена стручне спреме, образовање се стиче у средњим стручним – трогодишњим грађевинским школама.

Послове у грађевинарству обављају производни радници различитих образовних занимања, као што су: грађевински техничари за високоградњу, нискоградњу и хидроградњу, зидар-фасадер, тесар, армирач-бетонирац, полагач облога (поднополагач), керамичар-терацер, декоратер зидних површина (молер), руковалац грађевинских машина, извођач инсталатерских и завршних радова, кровопокривач, грађевински лаборант, хидрограђевинар, стаклорезац.

Други део часа искористити за давање закључних оцена ученицима. Завршни део часа – 10 мин. Упознати ученике у најкраћим цртама са областима које ће учити у седмом разреду. Одговорити на постављена питања ученика.

133

11. ГОДИШЊИ ТЕСТ 

 

1. Куће изграђене над водом и постављене на дрвеним стубовима зову се:

а) брвнаре,

б) сојенице,

в) земунице. Заокружи слово испред тачног одговора. 2. Начин обликовања грађевинских објеката у оквиру града, који је карактеристичан

за једну епоху, назива се __________________ . 3. Поред стубова на приказаним сликама упиши називе стилова који су представљени:

___________________ ____________________ ___________________ 4. Наведи стилове грчке архитектуре:

а) _____________________________________

б) _____________________________________

в) _____________________________________ 5. Стил у архитектури који се одликује високим и издуженим облицима и чије су

карактеристичне грађевине катедрале, зове се:

а) римски,

б) грчки,

в) готски. Заокружи слово испред тачног одговора. 6. Храм Светог Саве у Београду изграђен је у архитектонском стилу који се зове:

а) барокни,

б) византијски,

в) ренесансни. Заокружи слово испред тачног одговора.

7. Архитектура се бави _____________________________________________________,

а грађевинарство ________________________________________________________________. 8. Пројектовањем грађевинских објеката и простора у њима бави се

_________________________________________. 9. Изградњом онога што су архитекте замислиле и пројектовале бави се

_________________________________________. 10. Испод приказаних објеката упиши којој грани грађевинарства припадају:

_____________________ ____________________ _________________ 11. Због своје обимности, грађевинарство се према намени објеката који се граде и

начину изградње дели на:

а) _________________________________

б) _________________________________

в) _________________________________ 12. Наведене објекте разврстај у одговарајуће гране грађевинарства: ауто-путеви,

стамбене зграде, бране, канали, индустријске зграде, мостови, железничке пруге, школе, вештачка језера.

Нискоградња Високоградња Хидроградња

___________________ ____________________ ___________________

___________________ ____________________ ___________________

___________________ ____________________ ___________________

13. У продужетку показних линија испиши називе конструктивних елемената куће:

14. Основни конструктивни елементи једног грађевинског објекта су:

а) ____________________________________________

б) ____________________________________________

в) ____________________________________________

г) ____________________________________________

д) ____________________________________________ 15. На приказаној слици упиши који су елементи зида:

16. Међуспратна конструкција приказана на слици састоји се из:

1. ______________________________

2. ______________________________

17. Наведи два начина грађења грађевинских објеката:

1. _______________________________

2. _______________________________

18. Савремени начин градње изводи се као ___________________________________ и

______________________ начин градње. 19. На линији испод слике упиши назив начина градње:

____________________________ 20. У реализацији изградње грађевинских објеката постоје три фазе:

1. ______________________________

2. ______________________________

3. ______________________________ 21. Пре изградње грађевинског објекта у оквиру техничке документације потребно је

урадити три пројекта:

1. ______________________________

2. ______________________________

3. ______________________________ 22. Идејни пројекат: а) Представља детаљно разрађен пројекат и садржи све цртеже неопходне за

изградњу објекта. б) Саопштава замисао пројектанта на основу исказане идеје инвеститора. в) Служи пословођи градилишта да би могао да организује и прати извођење

радова. Заокружи слово испред тачног одговора.

23. Породична кућа на цртежу приказана је у:

а) перспективи,

б) правоугаоној (ортогоналној) пројекцији,

в) косој пројекцији.

Заокружи слово испред тачног одговора. 24. Цртеж на коме хоризонталне паралелне ивице предмета нису паралелне на

цртежу, већ ако их продужимо у недоглед теже да се споје у једној тачки назива се:

а) изометрија,

б) перспектива,

в) диметрија. Заокружи слово испред тачног одговора. 25. Технички цртеж који се у грађевинарству користи да би се приказала

унутрашњост објекта назива се _____________________. 26. У грађевинском техничком цртању користе се две врсте пресека:

а) ________________________________________

б) ________________________________________

27. Приложени цртежи приказују пресеке стамбене зграде. Напиши испод слика

називе тих пресека.

_________________________ ___________________________ 28. Однос димензија неког грађевинског објекта на цртежу и у природи назива се:

а) котирање,

б) размера,

в) формат. Заокружи слово испред тачног одговора. 29. Грађевински технички цртежи најчешће се цртају у размерама:

а) 1:1, 1:2, 1:5,

б) 2:1, 5:1, 10:1,

в) 1:20, 1:50, 1:100, 1:200, 1:1000. Заокружи слово испред тачног одговора. 30. Нека зграда дугачка 50m нацртана је у размери 1:100. Дужина нацртане зграде на

цртежу је:

а) 50 cm,

б) 5 cm,

в) 5 mm,

г) 50 mm. Заокружи слово испред тачног одговора.

31. Означавање природних димензија објекта на техничком цртежу, без обзира у којој

размери је нацртан, назива се _______________________________. 32. На грађевинским техничким цртежима котне линије завршавају се:

а) дебљим косим цртама,

б) стрелицама,

в) кружићима. Заокружи слово испред тачног одговора. 33. На грађевинским цртежима мере су увек изражене у:

а) дециметрима,

б) центиметрима,

в) милиметрима. Заокружи слово испред тачног одговора. 34. На линијама поред грађевинских симбола испиши њихова значења:

35. У грађевинском техничком цртању користи се усправно техничко писмо у коме се

исписују тзв. _________________________________.

36. Програм који је део пакета Microsoft Office и који служи за 2D пројектовање зове се:

а) Envisioneer Express 3.0,

б) MS Visio,

в) Google SketchUp.

Заокружи слово испред тачног одговора.

37. На слици обележи делове прозора MS Visio 2003 редним бројевима и напиши њихове називе:

1. ______________________________ 2. ________________________________

3. ______________________________ 4. ________________________________

5. ______________________________ 6. ________________________________ 38. Којом командом у програму MS Visio 2003 подешавамо размеру:

а) Measurement units,

б) Shapes,

в) Drawing Scale. Заокружи слово испред тачног одговора. 39. У ком прозору вршимо одређена подешавања (формат странице, размера, јединица

мере...) пре почетка рада у програму MS Visio 2003:

а) Bulding plan,

б) Page setup,

в) Exterior wall. Заокружи слово испред тачног одговора. 40. Ако желите да снимите цртеж који сте урадили покрећете опцију

_________________________________ из менија _____________________________________.

41. Основни делови прозора програма Envisioneer Express 3.0, приказаног на слици, су:

а) ______________________________ б) _______________________________

в) ______________________________ г) _______________________________ 42. Група алатки која у програму Envisioneer Express 3.0 омогућава унос зидова, врата,

прозора, крова, степеница, намештаја, опреме итд. назива се:

а) Standard,

б) Insert,

в) Settings. Заокружи слово испред тачног одговора. 43. Програм Sketch Up користи се за пројектовање у ____________ или _____________

координатном систему са осама X, Y и Z. 44. Грађевински материјали се према пореклу деле на:

а) _________________________

б) _________________________ 45. Према намени грађевински материјали деле се на:

а) _________________________

б) _________________________

в) _________________________

г) _________________________

д) _________________________

ђ) _________________________

46. Наведене грађевинске материјале разврстај на природне и вештачке: креч, дрво, камен, гипс, песак, глина, цемент, метали, шљунак, бетон.

Природни: Вештачки:

____________________ ____________________

____________________ ____________________

____________________ ____________________

____________________ ____________________

____________________ ____________________

47. Резана грађа израђује се резањем трупаца на машинама које се зову

____________________________________.

48. Резана дрвена грађа у грађевинарству се користи за: __________________________

_______________________________________________________________________________.

49. Камен се вади у:

а) рудницима,

б) каменоломима,

в) рекама. Заокружи слово испред тачног одговора. 50. Наброј врсте грађевинског камена: ________________________________________

_______________________________________________________________________________. 51. Пешчар је врста:

а) песка,

б) камена,

в) дрвета. Заокружи слово испред тачног одговора. 52. Бетон је сложен грађевински материјал, састављен од:

а) ________________________

б) ________________________

в) ________________________

53. Армирани бетон је комбинација:

а) бетона и челика,

б) бетона и азбеста,

в) бетона и пластике. Заокружи слово испред тачног одговора. 54. Како се зове обичан бетон ојачан челичним шипкама? ________________________ 55. Мешањем цемента, шљунка, песка и воде добија се __________________________. 56. За припрему бетона и малтера користи се машина која се зове _________________. 57. Везивни материјали се добијају печењем разних врста _______________________. 58. Од наведених материјала заокруживањем слова испред тачног одговора издвој

везивне материјале:

а) гипс, б) цемент, в) креч,

г) песак, д) опека, ђ) камен. 59. Печењем кречњака (лапорца) и глине на температури око 1400ºС и каснијим

млевењем добија се _________________________. 60. Печењем кречног камена на температури од 1000 до 1200ºС и каснијим мешањем

са водом добија се _________________________. 61. Сушењем и печењем гипсаног камена (садре) на температури око 180ºС и

каснијим млевењем добија се _______________________. 62. Мешањем ситног песка, креча и воде добија се:

а) бетон,

б) малтер. Заокружи слово испред тачног одговора.

63. Везивни материјал за добијање малтера се зове _____________________________,

а за добијање бетона ________________________________. 64. Керамички материјали добијају се од _____________________________ омекшане

______________________________. 65. Испод приказаних керамичких материјала напиши њихове називе:

________________ ________________ _______________ _______________ 66. Површине у стану преко којих се губи енергија треба _________________________

како би се смањили губици топлотне енергије. 67. У грађевинарству се користи више врста изолација:

а) ______________________

б) ______________________

в) ______________________

68. Наброј најмање три термоизолациона материјала који се користе за изолацију

зидова:

а) ____________________

б) ____________________

в) ____________________ 69. Хидроизолација је изолација од:

а) буке,

б) топлоте,

в) влаге и воде. Заокружи слово испред тачног одговора.

70. За хидроизолацију користимо:

а) минералну вуну

б) битумен

в) акустични филц Заокружи слово испред тачног одговора. 71. Наведи најмање три материјала за облагање подова:

а) _____________________

б) _____________________

в) _____________________ 72. Понуђене материјале сврстај у материјале за облагање подова и зидова: паркет,

тапете, ламинат, гипсане плоче, бродски под, ламперија. Материјали за облагање подова: Материјали за облагање зидова:

___________________ ___________________

___________________ ___________________

___________________ ___________________ 73. Наведи основне инсталације које садржи савремено уређен стан:

а) _______________________

б) _______________________

в) _______________________

г) ______________________ 74. Наведи делове стамбеног објекта преко којих се губи топлотна енергија:

________________________

________________________

________________________

________________________

75. Наведи које делове куће треба изоловати да би се уштедела топлотна енергија:

а) _______________________

б) _______________________

в) _______________________

г) _______________________

ђ) _______________________ 76. Наведи три врсте горива за загревање просторија:

1. _______________________

2. _______________________

3. _______________________ 77. На приказаној слици напиши делове „сендвич зида“:

78. Сунчева (соларна) енергија се скупља помоћу _______________________________

који се налазе на крововима зграда. 79. Напиши назив уређаја који прикупља сунчеву енергију на крововима кућа: _____________________________ 80. Соларни колектори претварају енергију сунчевог зрачења у ___________________

енергију.

81. Приказана инсталација на слици је:

а) електрична инсталација,

б) соларна инсталација,

в) водоводна инсталација.

Заокружи слово испред тачног одговора. 82. На линијама испод цртежа напиши називе ручних алата:

________________________ _______________________ ______________________

______________________ __________________________________ 83. На одговарајућа места на шеми упиши поделу грађевинских машина према

намени:

84. Грађевинска машина на слици је:

а) багер,

б) булдожер,

в) скрепер.

Заокружи слово испред тачног одговора. 85. Испод слика напиши називе машина за земљане радове:

_______________________ _____________________ _____________________ 86. За постављање завршног слоја асфалта при изградњи путева користе се машине

које се зову __________________________________.

87. За преношење земље, песка, шљунка итд. користе се

камиони који се зову ____________________________.

88. Испод слике напиши називе приказаних дизалица:

______________________ _____________________

89. Јавни пут је наменски израђена јавна површина која је намењена за безбедно

одвијање ____________________________________. 90. Ауто-пут је јавни пут изграђен и намењен искључиво за саобраћај

_________________________________________. 91. Вештачке грађевине које служе да преведу саобраћајницу преко неке препреке као

што су: реке, потоци, увале, кањони и сл. називају се ______________________________.

92. Испод слике напиши назив врсте моста који је представљен:

__________________ _________________ ___________________

93. Грађевине које се у облику цеви буше да би се подземним путем кроз њих провеле

разне саобраћајнице називају се ____________________________. 94. Према намени тунеле делимо на _________________________________________ и

____________________________________. 95. Места где се врши формирање железничких композиција називају се

__________________________________. 96. У великим градовима, како би се растеретио градски саобраћај, граде се подземне

железнице које се другачије називају __________________. 97. Како се зову најсавременији возови Јапана, Француске и Немачке који буквално

„лебде“ изнад шина брзинама већим од 500 km/h:

а) електрични возови,

б) маглев возови,

в) парни возови. Заокружи слово испред тачног одговора.

98. Објекти који служе за слетање и узлетање авиона, пријем путника, утовар и

истовар терета, контролу летова и сервисирање авиона називају се ______________________. 99. Пилот авиона је у току лета у сталном контакту са ___________________________. 100. Испод слика напиши називе саобраћајних објеката:

________________________ __________________ 101. Објекти на обалама мора и река који служе за безбедно пристајање бродова,

укрцавање и искрцавање путника и робе називају се _________________________. 102. Наведи које просторије треба да има један савремени стан:

а) ____________________________

б) ____________________________

в) ____________________________

г) ____________________________

д) ____________________________

ђ) ____________________________

ж) ____________________________ 103. Просторија чија је основна намена припремање хране назива се ______________. 104. Просторија у којој се породица окупља преко читавог дана, у тренуцима

заједничког одмора, разоноде, рада, слушања музике, гледање ТВ програма и сл. назива се

_______________________________________. 105. Водоводна инсталација служи за _________________________________________

_______________________________________.

106. Канализациона инсталација поставља се ради ______________________________

_______________________________________. 107. На санитарним уређајима у оквиру канализационе инсталације уграђен је водени

затварач – сифон, који спречава ____________________________________________________. 108. Ентеријер представља:

а) спољашњост грађевинског објекта,

б) унутрашњост грађевинског објекта,

в) део идејног преојекта. Заокружи слово испред тачног одговора. 109. Екстеријер представља:

а) спољашњост грађевинског објекта,

б) унутрашњост грађевинског објекта,

в) део идејног преојекта. Заокружи слово испред тачног одговора.

110. Пољопривредна производња дели се на:

а) _________________________________

б) _________________________________

111. Пољопривредне машине деле се на:

а) ________________________________

б) ________________________________

в) ________________________________

г) ________________________________

112. Повлачењем линија повежи пољопривредне машине са одговарајућом групом пољопривредних машина:

трактор прикључна машина

комбајн погонска машина

плуг специјална машина

музилица за краве комбинована машина

113. Основна погонска машина у пољопривривреди је:

а) трактор,

б) комбајн,

в) мотокултиватор. Заокружи слово испред тачног одговора. 114. Испод слика пољопривредних машина и прикључног уређаја напиши њихове

називе

_____________________ ____________________ ________________________ 115. Прикључна машина која служи за орање земљишта зове се __________________. 116. Повлачењем линија повежи прикључне машине у пољопривреди са њиховом

наменом:

плуг сејање житарица

тањирача орање

сејалица уситњавање земљишта

175

12. РЕШЕЊА ГОДИШЊЕГ ТЕСТА 

 

 

1. б 2. стил 3. јонски, коринтски, дорски 4. јонски, коринтски, дорски 5. готски 6. византијски 7. – пројектовањем грађевинских објеката и простора у њима – изградњом онога што су архитекте замислиле и пројектовале 8. архитектура 9. грађевинарство 10. нискоградња, високоградња, хидроградња 11. нискоградња, високоградња, хидроградња 12. нискоградња: ауто- -путеви, мостови, железничке пруге високоградња: стамбене зграде, индустријске зграде, школе хидроградња: бране, канали, вештачка језера 13. кров, међуспратна конструкција, степенице, зид, темељ 14. темељ, зидови, међуспратне конструкције, степенице зид 15. опека (цигла), малтер 16. керамички пуниоци, ферт гредице

17. класични (традиционални) савремени 18. скелетни, монтажни 19. монтажни 20. планирање, пројектовање и извођење грађевинских радова 21. идејни, главни, извођачки 22. б 23. б 24. б 25. песак 26. хоризонтални, вертикалн 27. хоризонтални, вертикалн 28. б 29. в 30. б 31. котирање 32. а 33. б 34. шпорет, судопера, кревет, тросед, када, радни сто, умиваоник, WC шоља, фотеља 35. блок слова 36. б 37. насловна линија, линија менија, кутија са алаткама, део са елементима, статусна линија, радна површина 38. в 39. б 40. Save – File 41. насловна линија, линија менија, линија са алаткама, радна површина

42. б 43. 2D – 3D 44. природне и вештачке 45. конструктивни, везивни, керамички, изолациони, материјали за облагање, инсталациони 46. природни: дрво, камен, песак, глина, шљунак вештачки: креч, гипс, цемент, метали, бетони 47. гатери 48. израду кровне конструкције, врата, прозора, паркета, бродског пода и др. 49. б 50. шљунак, песак, облутак, гранит, мермер, пешчар, ломљен, дробљен, млевен, обрађен 51. б 52. агрегата (песка, шљунка, камена), везивног средства (цемента) и воде 53. а 54. армирани 55. бетон 56. мешалица 57. стена 58. а, б, в 59. цемент 60. креч 61. гипс 62. б 63. креч – цемент 64. глине – водом 65. цигла – керамички блок – цреп – монта

 

66. изоловати 67. хидроизолација термоизолација акустична изолација 68. стиропор, минерална или стаклена вуна 69. в 70. б 71. камен, керамичке плочице паркет, бродски под, ламинат 72. подови: паркет, ламинат, бродски под зидови: тапете, гипсане плоче, ламперија 73. водоводна, канализациона електрична, телефонска 74. кров, прозори, зидови, подрум 75. подови, зидови, кров, таван, прозори 76. дрво, угаљ, нафта, гас 77. фасадна цигла, стиропор, керамички блокови 78. соларних колектора 79. соларни колектор 80. топлотну 81. б 82. мистрија, либела, висак, зидарски чекић, колица 83. за земљане радове, за дизање и транспорт, мешалице 84. б 85. булдожер, скрепер, ваљак 86. финишери 87. кипери 88. лифт, торањско (кранска) 89. саобраћаја 90. моторних возила 91. мостови

92. гредни, лучни, висећи 93. тунели 94. друмске, железничке 95. ранжирне станице 96. метрои 97. б 98. аеродроми 99. контролом лета 100. аеродром, лука 101. луке 102. ходник (хол), дневна соба, кухиња, трпезарија, спаваћа соба, дечја соба, купатило 103. кухиња 104. дневна соба 105. довођење чисте воде од изворишта до стана 106. одвођења употребљене и запрљане воде из санитарних уређаја 107. улазак неугодних мириса из канализације у стан 108. б 109. а 110. биљну и сточарску 111. погонске, прикључне, комбиноване, специјалне 112.трактор прикључ. машина комбајн погонска машина плуг специјална машина музилица за краве комб. машина 113. трактор 114. трактор, плуг, комбајн 115. плуг 116. плуг сејање житарица тањирача орање сејалица уситњав. земље

181

 

13. ПРЕПОРУЧУЈЕМО ИНТЕРНЕТ АДРЕСЕ (САЈТОВЕ)

Увод у архитектуру и грађевинарство: www.greatbuildings.com www.sr.wikipedia.org/sr/историја_архитектуре www.arhitektura.rs www.zvrk.co.rs

Информатичке технологије: www.cnti.info/mainportal/ www.zvrk.co.rs www.sr.wikipedia.org/sr/информатика www.kidsclick.org www.cdrobi.rs

Грађевински материјали: www.sr.wikipedia.org/sr/грађевинарство www.sr.wikipedia.org/sr/грађевински_материјали www.gradjevinarstvo.rs Енергетика: www.svezakucu.rs www.izvorienergije.com www.sr.wikipedia.org/sr/енергетика www.sr.wikipedia.org/sr/соларна _енергија www.well.org.rs www.ekoforum.org Техничка средства у грађевинарству: www.teikom.com www.gradjevinskemasine.kreni.com Саобраћајни системи: www.en.wikipedia.org/wiki/bridge www.sr.wikipedia.org/sr/пут www.sr.wikipedia.org/sr/aerodrom www.sr.wikipedia.org/sr/железница

182

 

Култура становања: www.hgtv.com www.bhg.com www.enterijerstana.com www.uredjenjeenterijera.com www.sijalica.com Техничка средства у пољопривреди:

www.poljoprivrednemasine.com www.sr.wikipedia.org/sr/трактор Конструкторско моделовање – модули:

www.alwayshobbies.com www.modelingmadness.com www.internetmodeler.com www.hobbyvista.com www.cybermodeler.com www.svastara.com www.kontal.co.rs www.mojaradionica.com www.samosvojmajstor.com

181

 

13. ПРЕПОРУЧУЈЕМО ИНТЕРНЕТ АДРЕСЕ (САЈТОВЕ)

Увод у архитектуру и грађевинарство: www.greatbuildings.com www.sr.wikipedia.org/sr/историја_архитектуре www.arhitektura.rs www.zvrk.co.rs

Информатичке технологије: www.cnti.info/mainportal/ www.zvrk.co.rs www.sr.wikipedia.org/sr/информатика www.kidsclick.org www.cdrobi.rs

Грађевински материјали: www.sr.wikipedia.org/sr/грађевинарство www.sr.wikipedia.org/sr/грађевински_материјали www.gradjevinarstvo.rs Енергетика: www.svezakucu.rs www.izvorienergije.com www.sr.wikipedia.org/sr/енергетика www.sr.wikipedia.org/sr/соларна _енергија www.well.org.rs www.ekoforum.org Техничка средства у грађевинарству: www.teikom.com www.gradjevinskemasine.kreni.com Саобраћајни системи: www.en.wikipedia.org/wiki/bridge www.sr.wikipedia.org/sr/пут www.sr.wikipedia.org/sr/aerodrom www.sr.wikipedia.org/sr/железница

182

 

Култура становања: www.hgtv.com www.bhg.com www.enterijerstana.com www.uredjenjeenterijera.com www.sijalica.com Техничка средства у пољопривреди:

www.poljoprivrednemasine.com www.sr.wikipedia.org/sr/трактор Конструкторско моделовање – модули:

www.alwayshobbies.com www.modelingmadness.com www.internetmodeler.com www.hobbyvista.com www.cybermodeler.com www.svastara.com www.kontal.co.rs www.mojaradionica.com www.samosvojmajstor.com

У одговарајућу колону уцртајте знак √ процењујући степен присутности тврдње/показатеља. (1‒ присутно у најмањој мери)

Показатељи 1 2 3 4 Време на часу је ефикасно искоришћено. Атмосфера за рад је подстицајна. Делови часа су повезани и структурирани. Наставник усмерава интеракцију међу ученицима тако да је она у функцији учења (користи питања, идеје, коментаре ученика за рад на часу).

Наставник проверава да ли су постигнути циљеви часа. Наставник врши оцењивање у складу са Правилником о оцењивању ученика.

Наставник прилагођава захтеве могућностима ученика. Наставник похваљује напредак ученика. Ученици добијају потпуну и разумљиву повратну информацију о свом раду.

Наставник учи ученике како да процењују свој напредак. Наставник даје ученицима могућност да постављају питања, дискутују и коментаришу у вези са предметом учења на часу.

Дисциплина на часу је успостављена и одржавана на прихватљив начин и у складу са договореним правилима.

Постојећа наставна средства су функционално искоришћена. Наставник учи ученике различитим техникама учења на часу. Ученици стичу знања на часу. Наставник даје упутства и објашњења која су јасна ученицима. Наставник користи наставне методе које су ефикасне у односу на циљ часа.

Наставник поступно поставља све сложенија питања/задатке/захтеве. Наставник учи ученике како да користе различите начине/приступе за решавање задатака/проблема.

Наставник учи ученике како да ново градиво повежу са претходно наученим.

Наставник учи ученике како да повежу наставне садржаје са примерима из свакодневног живота.

Наставник учи ученике како да у процесу учења повезују садржаје из различитих области.

Наставник учи ученике да постављају себи циљеве у учењу. Захтеви наставника прилагођени су могућностима ученика. Темпо рада прилагођен је различитим потребама ученика. Наставни материјал је прилагођен индивидуалним карактеристикама ученика.

Наставник примењује специфичне задатке/активности/материјале на основу ИОП-а за ученике којима је потребна додатна подршка у образовању.

Ученици су заинтересовани за рад на часу. Ученици активно учествују у раду на часу. Ученици процењују тачност одговора/решења. Ученици умеју да образложе како су дошли до решења.

Коментар наставника:

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________