10 - SE2011.1.01.08 Ivan Krstic.pdf

UDC 303.211 : 614.256 DOI: 10.7562/SE2011.1.01.08s

Pregledni rad www.safety.ni.ac.rs

45 | Inenjerstvo zatite

IVAN KRSTI1 DEJAN KRSTI2

ANA KUSALO3

1,2Univerzitet u Niu, Fakultet zatite na radu u Niu

3Institut za kvalitet radne i ivotne sredine "1.maj" a.d. Ni

[email protected]

[email protected] [email protected]

ANALIZA POKAZATELJA ZA PROCENU PROFESIONALNOG RIZIKA Abstract: Since the Law on Occupational Safety and Health has been imposed in Serbia, there were certain efforts to achieve compliance of Serbian legislation with EU regulations in this important area. Lack of compliance is particularly noticeable considering the fact that there is no common methodology for professional risk assessment. This paper deals with analyses of indicators for professional risk assessment based on standards, procedures, directives and other legislative documents in the area of occupational safety and health. One standardized methodology for occupational risk assessment would allow simplified survey of the status of occupational safety practice, as well as systematic review of obtained data. Applying common methodology would increase quality of occupational risk management.

Key words: indicators for risk assessment, occupational risk. UVOD Cilj procene profesionalnog rizika je utvrivanje kritinih mesta i postupaka, odnosno stanja i procesa u kojima moe doi do ugroavanja bezbednosti i zdravlja radnika na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i preduzimanje odgovarajuih mera za njihovo eliminisanje ili smanjenje na prihvatljiv nivo. U praksi su prisutni razliiti pristupi i metodologije u proceni profesionalnog rizika, to zavisi od cilja i namene procene rizika, kao i kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja uslova radne sredine. Takoe, nedostatak preciznog definisanja postupka i procedura, kao i kriterijuma i pokazatelja za procenu profesionalnog rizika dovodi do toga da svaki poslodavac ili pravno lice koje vri procenu rizika, na svoj nain definie postupak i kriterijume procene, to dovodi do nepreglednosti dobijenih rezultata, kao i oteane kontrole kvaliteta procene.

RIZIK RADNE SREDINE Rizik radne sredine (R) se najee definie kao proizvod verovatnoe nastanka rizinog dogaaja (Prd) i teine njegove posledice (Cp):

R=PrdCp (1) Teina posledice zavisi od vrste opasnosti i/ili tetnosti koje mogu da izazovu povredu na radu, profesionalno oboljenje ili bolest u vezi s radom, a verovatnoa nastanka rizinog dogaaja od ekspozicije opasnostima i/ili tetnostima i stanja ranga radne sredine, odnosno stanja sistema zatite, slika 1. Imajui u vidu da svaki element radne sredine, pod odreenim uslovima, podrazumeva rizik, u sistemu radne sredine potencijalno postoji veliki broj faktora rizika. Rizik sistema radne sredine treba analizirati posmatrajui elemente tehnolokog sistema.

Pri funkcionisanju tehnolokih sistema radnici su izloeni razliitim uticajima i delovanjima koja su posledica tehnolokih procesa i operacija u njima. Takoe, obzirom da je praktino nemogue eliminisati pojavu opasnosti i/ili tetnosti, izgraditi bezotkazna i savreno ergonomina sredstva rada, potrebno je izabrati takvu organizaciju tehnolokog procesa koja uvaava uslove radne sredine, inicijalne faktore rizika, sadri mere, postupke i sredstva za blagovremeno eliminisanje i/ili smanjenje neeljenih dogaaja.

Slika 1. Rizik radne sredine

U tom smislu, potrebno je, uz zadovoljavanje zakonske regulative, izvriti istraivanja zasnovana na prikupljanju informacija o radnim mestima, direktnim uvidom u stanje, merenjima i ispitivanjima faktora radne sredine. Na taj nain se formira adekvatan osnov za procenu profesionalnog rizika. Ovako izvrena procena je osnova kvalitetnog upravljanja profesionalnim rizikom i omoguava ostvarivanje ciljeva sistema (optimalnih radnih uslova), kako u uslovima iniciranja rizinih dogaaja (prekidanjem uzronog lanca dogaaja), tako i u uslovima njihove realizacije (preduzimanjem odgovarajuih korektivnih akcija). Upravljanje profesionalnim rizikom ne znai eliminaciju rizika, ve svoenje rizika sistema na prihvatljiv nivo. Ukoliko je rizik sistema radne sredine

SAFETY ENGINEERING - INENJERSTVO ZATITE


prihvatljiv, radna sredina se smatra bezbednom, tj. sredina koja u odreenim uslovima funkcionisanja odrava takvo stanje u kome se sa zadatom verovatnoom iskljuuju rizini dogaaji uslovljeni dejstvom faktora opasnosti i/ili tetnosti na nezatiene elemente sistema i okruenja, a teta od neizbenih emisija materijalnih i energetskih resursa ne prevazilazi dozvoljenu vrednost [1]. Iz direktiva Evropske unije jasno se moe videti da svaka drava moe da prilagodi preporuke i metodologiju procene profesionalnog rizika nacionalnom zakonodavstvu, zakonima i propisima vaeim na njenoj teritoriji. Obzirom da je naom zakonodavnom regulativom, pravnom licu, koje vri procenu profesionalnog rizika dozvoljeno da na svoj nain definie metodu i kriterijume procene, dolo je do nepreglednosti i oteane kontrole validnosti dobijenih rezultata. Metodologija sprovoenja postupka procene rizika definie algoritam, alate i nain sprovoenja postupka procene, a procedura sprovoenja postupka procene rizika definie standardizovani niz koraka koji obezbeuju sprovoenje postupka u skladu sa preporukama odgovarajuih zakona i propisa.

UTVRIVANJE OPASNOSTI I TETNOSTI U RADNOJ SREDINI Utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu je najvanija faza u proceni profesionalnog rizika i osnovni je preduslov pravilnom rangiranju rizika. Vri se na osnovu prikupljenih podataka iz dokumentacije, merenjima i ispitivanjima, posmatranjem i praenjem tehnolokog procesa, prikupljanjem potrebnih informacija od strane zaposlenih i informacija iz drugih izvora. Utvrivanje opasnosti i tetnosti vri se na osnovu ispitivanja uslova radne sredine u redovnim vremenskim periodima ili u sluaju pojave tetnog dogaaja, npr. povrede na radu, profesionalne bolesti, bolesti u vezi sa radom, zdravstvenih problema, poveane odsutnosti s posla. Na osnovu prikupljenih podataka, vri se grupisanje opasnosti i tetnosti. U tabeli 1. prikazan je jedan od naina klasifikacije opasnosti i tetnosti na radnom mestu i radnoj okolini dobijen na osnovu dugogodi-njeg iskustva u proceni profesionalnog rizika, sa predlogom ifrarnika koji bi olakao postupak procene.

Tabela 1. Opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini

ifre Opasnosti i tetnosti na radnom mestu

Mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem opreme za rad 01 Mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem runih alata 02 Mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem mehanikih alata 03 Mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem proizvodnih maina 04 Mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem sredstava unutranjeg transporta 05 Mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem sredstava spoljanjeg transporta

Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta 06 Rad na visini 07 Rad u dubini 08 Rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom

09 Rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru (izmeu dva ili vie fiksiranih delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan, i sl.) 10 Fizika nestabilnost radnog mesta

Opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije 11 Opasnost od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i opreme pod naponom 12 Opasnost od indirektnog dodira

13 Opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i instalacije (pregrevanje, poar, eksplozija, elektrini luk ili varnienje i dr.) 14 Opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pranjenja 15 Opasnost od tetnog uticaja elektrostatikog naelektrisanja

tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija 16 Eksplozivne materije 17 Zapaljive materije 18 Oksidirajue materije i organski peroksidi 19 Otrovne (toksine) i infektivne materije 20 Korozivne materije 21 Radioaktivne materije 22 Ostale opasne materije

I. Krsti, D. Krsti. A. Kusalo, Vol 1, No1 (2011) 45-58


Hemijske tetnosti, praina i dimovi 23 Hemijske tetnosti 24 Praina 25 Dimovi

Bioloke tetnosti 26 Bakterije 27 Gljivice 28 Paraziti 29 Virusi 30 Druge bioloke tetnosti

Fizike tetnosti (buka) 31 Buka

Fizike tetnosti (vibracije) 32 Vibracije celog tela 33 Vibracije aka-ruka

Fizike tetnosti (elektromagnetno zraenje) 34 Jonizujue zraenje 35 Nejonizujue zraenje

Fizike tetnosti (tetni uticaj osvetljenosti) 36 Nedovoljna osvetljenost 37 Prevelika osvetljenost

Fizike tetnosti (tetni uticaj mikroklime) 38 Visoka ili niska temperatura 39 Visoka ili niska vlanost 40 Velika brzina strujanja vazduha

tetni klimatski uticaji 41 Rad na otvorenom

tetnosti koje proistiu iz fizikih optereenja 42 Nefizioloki poloaj tela - dugotrajno stajanje 43 Nefizioloki poloaj tela - dugotrajno sedenje 44 Nefizioloki poloaj tela - uanje i kleanje 45 Nefizioloki poloaj tela - saginjanje 46 Napori ili telesna naprezanja - runo prenoenje tereta 47 Napori ili telesna naprezanja - guranje i vuenje tereta 48 Napori ili telesna naprezanja - penjanje i silaenje 49 Napori ili telesna naprezanja - dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl.

tetnosti koje proistiu iz psihofiziolokih optereenja 50 Reim rada u smenama 51 Psihomotorno optereenje 52 Psihosenzorno optereenje 53 Monotonija 54 Emocionalno optereenje 55 Intelektualno (mentalno) optereenje

Ostale opasnosti i/ili tetnosti 56 tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema alterskim radnicima, obezbeenju i sl.) 57 Rad sa strankama i novcem 58 Rad sa ivotinjama 59 Rad sa vatrenim orujem 60 Ostale opasnosti i/ili tetnosti



Mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem opreme za rad Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, oprema za rad obuhvata maine, ureaje, postrojenja, instalacije, alat i slino, koja se koristi u tehnolokom procesu. Mehanike opasnosti koje se javljuju korienjem runih alata (lopate, sekire, noevi, kljuevi, poluge, testere, dleta, ekii i sl.) javljaju se zbog karakteristika

operacija, pogrene upotrebe, nepravilnog odravanja i loeg skladitenja. Mehanike opasnosti koje se pojavljuju korienjem opreme za rad, a potiu od dejstva mehanikih alata, proizvodnih maina, ureaja i njihovih sastavnih elemenata koji se pokreu ili miruju (zupanici, kaievi, razne poluge, alati, prenosni lanci i dr.), a uzrok su njihovog linearnog i rotacionog kretanja. Na slici 3. prikazane su najee mehanike opasnosti koje se javljaju pri radu sa opremom za rad.

rezanje nagnjeenje odsecanje odsecanje zahvatanje

Slika 3. Primeri mehanikih opasnosti pri radu sa opremom za rad

Posebnu panju treba posvetiti analizi mehanikih opasnosti koje se javljaju kod prevoznih sredstava industrijskog i javnog transporta. Tehnoloka povezanost industrijskog transporta i javnog transporta je u tome to veliki deo funkcije javnog transporta se ostvaruje spoljnim industrijskim transportom. Industrijski transport se deli na: unutranji i spoljanji transport. Sredstva unutranjeg transporta obuhvataju maine za premetanje tereta unutar tehnolokog sistema i objekata na manjim rastojanjima, kao to su: dizalice (male rune dizalice, ekrci, mosne dizalice - kranovi, luke dizalice, portalne dizalice, eleznike dizalice i dr.), podizai (vertikalni i kosi, nepokretni - liftovi i pokretni - viljukari), tranporteri, elevatori, konvejeri. Sredstva spoljanjeg transporta obuhvataju prevozna sredstva drumskog, eleznikog, vodenog i vazdunog saobraaja, kojima se vri priprema robe za transport (ukljuujui i pakovanje); skladitenje robe; prenos robe do transportnih sredstava; utovar robe u prevozna sredstva; prevoz robe do mesta gde se nalazi primalac; pretovar robe; prenos robe do skladita i skidanje ambalae u koju je roba bila pakovana. Globalno posmatrano, mehanike opasnosti koje se mogu javiti kod ovih prevoznih sredstava su izloenost mehanikom udaru, izloenost zatvaranju, poklapanju, nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada i drugo. Ostale opasnosti se odnose, u zavisnosti od transportnog sredstva i operacije koje se rade sa njima, na napred navedene mehanike opasnosti koje se javljaju pri radu sa proizvodnim mainama i ureajima.

Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta Prema Pravilniku o zatiti na radu pri izvoenju graevinskih radova [3], pod radom na visini, smatra se rad koji radnik obavlja koristei oslonce na visini 3,0 m i vie od vrste podloge pri emu radni prostor nije zatien od pada sa visine. vrstom podlogom smatra se podloga ije su deformacije pod optereenjem koje se na nju prenosi u procesu rada zanemarljivih veliina i nemaju znaaja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija ili ureaja. Razliku u visini izmeu take s koje je mogu pad (radno mesto ili povrina za kretanje) i sledeeg nieg nivoa koji je dovoljno irok i izdrljiv da zaustavi pad, nazivamo visinom pada. Pad kroz povrinu koja ne moe podneti optereenje, pad ili potapanje u tenost takoe se naziva pad s visine, slika 4.

Slika 4. Definicija visine pada H = vertikalna razlika u

visini izmeu radnog mesta ili zone opasnosti od pada (A) i take udara (F)

Radno mesto na visini nije iskljuivo definisano visinom mogueg pada. Posebna panja je takoe potrebna u radnoj okolini, gde se radnici mogu povrediti zbog pada u otvore i rupe u podu, zbog propadanja podova, plafona i krovova, odnosno gde



mogu upasti u razliite materijale ili u vodu. To se moe dogoditi pri izvoenju radova u i oko postrojenja za proiavanje otpadnih voda, silosima, blizini ili oko vodenih povrina i slino. Rad na dubini obuhvata: rad ispod povrine vode (rad u kesonima i rad u

ronilakim odelima), rad ispod povrine zemlje (rad u podzemnim

kopovima rudnika, rad u peinama i drugim prirodnim upljinama).

Rad u uslovima povienog barometarskog pritiska obavljaju ronioci i radnici u kesonima ispod povrine vode kao i medicinsko osoblje u hiperbarinim komorama. Izloenost snienom atmosferskom pritisku postoji kod radnika koji rade na velikim nadmorskim visinama, kod planinara i alpinista, kod pilota (u sluaju pada barometarskog pritiska u kabini sa normalnih na subatmosferske vrednosti - hipobarina dekompresija), kao i kod ronilaca i radnika u kesonima (nagli prelaz ili izranjanje sa povienog na normalan atmosferski pritisak - hiperbarina dekompresija) [4]. Rad u skuenom, ogranienom ili opasnom prostoru se odnosi na rad izmeu fiksiranih delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan i slino. Fizika nestabilnost radnog mesta, tj. mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine) je esta opasnost koja se javlja kao posledica karakteristika radnog mesta, odnosno materijala i opreme za rad koje se koriste u tehnolokom procesu. Opasnosti koje se javljuju korienjem elektrine energije Direktni dodir s delovima pod naponom se javlja u sluaju ako su: nepropisno poloeni goli vodovi, nepropisno izvedeni prekidai, sklopke i ostali elemenati, kada delovi koji su pod naponom nisu zatieni, odnosno, kada je zatita nesavesnim postupkom uklonjena, nezakljuani razvodni ormari, radovi na vodovima i instalacijama pod naponom koji nisu prethodno iskljueni. Opasnost od direktnog dodira delova pod naponom nastaje u sluajevima nepravilnog organizovanja i izvoenja radova, kao i neadekvatne ili nepotpune zatite. Indirektan dodir moe uzrokovati elektrini ureaj ili njegov metalni deo koji dodiruje ovek, a koji je zbog oteene ili neispravne izolacije dospeo na povieni potencijal u odnosu na potencijal zemlje. Indirektan dodir s delovima pod naponom javlja se usled greaka pri izvoenju i odravanju elektroinstalacija ili kao posledica kvara na izolaciji elektrinih ureaja pri emu se opasni napon dodira javlja i na provodljivim delovima opreme za rad koji ne pripadaju stalnom strujnom kolu. To e se dogoditi ako takvi elektrini ureaji ili njihovi delovi koji nisu na adekvatan nain zatieni od opasnog napona dodira, jer e ovek svojim telom zatvoriti strujno kolo.

Opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i instalacije (pregrevanje, poar, eksplozija, elektrini luk ili varnienje i dr.) javlja se pri njihovom korienju i u sluaju preoptereenja i kvarova, kada dolazi do pojave oslobaanja toplote to prouzrokuje poveanje temperature na delovima opreme. Elektrine iskre, elektrini luk i ugrejani delovi elektrinih instalacija i opreme predstavljaju mogue izvore paljenja. Elektrine iskre se ne formiraju samo pod specifinim uslovima, kao to je kratki spoj, ve i tokom uobiajenog rada pojedinih elektrinih ureaja. Svi ureaji s prekidaima proizvode iskre razliite jaine pri uobiajenom korienju. Opasnost od tetnog uticaja elektrostatikog naelektrisanja javlja se u tehnolokim procesima gde postoji mogunost generisanja i nagomilavanja jedne vrste naelektrisanja usled elektrostatike indukcije, jonizacije, kontakta metala sa razliitim elektrodnim potencijalima i drugih elektrohemijskih efekata. Najveu opasnost predstavlja pranjenje statikog naelektrisanja u zonama opasnosti od smea zapaljivih tenosti, gasova, praina i eksploziva sa vazduhom. Nagomilavanje statikog naelektrisanja dovodi do pojave elektrinog polja koje, u zavisnosti od intenziteta, moe nepovoljno da utie na oveka ili vri ometanje tehnolokog procesa, ugroavanje i kvar elektronskih komponenti i opreme, oteenje opreme, ubrzavanje korozije ureaja i cevovoda i izazivanje poara i eksplozije. Opasnosti od atmosferskog pranjenja manifestuju se kao direktni udar groma i sekundarno dejstvo koje dovodi do pojave visokog potencijala na provodnim elementima. Posledice direktnog udara groma u objekte mogu biti velike zbog veoma visokih intenziteta struja koje prolaze kroz predmet udara, usled ega se oslobaa toplota manifestovana visokim temperatura na mestu udara. Opasnost od sekundarnog dejstva se ispoljava u vidu oteenja elektronskih ureaja i opeme, kao i opasnosti nastanka poara i eksplozija u prostorima sa zapaljivim materijama i eksplozivnom atmosferom. Opasnost od pranjenja atmosferskog elektriciteta zavisi od geografskog poloaja, lokacije u odnosu na okolne objekte, vrste materijala od kog je objekat izraen, sadraja objekta u pogledu zapaljivih i eksplozivnih materija, kao i od stanja projektovane i izvedene gromobranske instalacije, njene ispravnosti, ispitivanja i odravanja itd. Osnovni pravilnici kojima je ureena ova problematika su: Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona [5]; Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu objekta od atmosferskog pranjenja [6]; Pravilnik o tehnikim propisima o gromobranima [7], kao i SRPS i IEC standardi iz oblasti elektrotehnike.



tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji, transportu, rukovanju i korienju mogu da predstavljaju opasnost u pogledu ugroavanja zdravlja ljudi, materijalnih i prirodnih dobara. Opasne materije imaju bar jedno od svojstava koje ih ine opasnim, a to su: eksplozivnost, zapaljivost, sklonost ka oksidaciji, sklonost ka koroziji, otrovnost, infektivnost, radioaktivnost, kancerogenost i dr. U skladu s tim, moe se izvriti klasifikacija, koja moe posluiti za identifikaciju tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija: eksplozivne materije su hemijska jedinjenja ili

mehanike smee hemijskih jedinjenja u vrstom ili tenom stanju, koje u sebi sadre neophodne elemente za proticanje hemijske reakcije, praene oslobaanjem toplote i gasnih produkata;

zapaljive materije (zapaljive tenosti i zapaljive vrste materije) su one materije koje pod normalnim uslovima mogu da se zapale i nakon toga nastave da samostalno gore sve do svog potpunog sagorevanja;

oksidirajue materije u dodiru sa drugim materijama se razlau i pri tom mogu prouzrokovati poar (hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik - superoksida, peroksidi alkalnih metala i njihove smee) i organski peroksidi (organske materije sa viim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje i ivot ljudi ili oteenje materijalnih dobara. Veliki broj organskih peroksida je osetljiv na poveane temperature i udare, pri emu mogu eksplodirati;

otrovne - toksine (materije sintetikog, biolokog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih materija koji uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu) i infektivne materije (materije koje ire neprijatan miris ili sadre mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja - svea usoljena ili neusoljena koa, otpaci od proizvodnje tutkala, iznutrice, lezde, fekalije, mokraa, gnojivo i dr.).

radioaktivne materije su materije ija specifina aktivnost prelazi 74 bekerela (0,02 mikrokirija) po gramu;

korozivne materije ine materije koje u dodiru sa drugim materijama i ivim organizmima izazivaju njihovo oteenje ili unitenje (sumporna, azotna kiselina, mravlja kiselina, brom, natrijum hloroksidi, hidroksidi, homogeni elementi). Korozivne materije u dodiru sa ljudskom koom izazivaju teka oteenja koe, oiju, disajnih puteva i probavnih organa. Delovanjem na druge materije mogu izdvajati toplotu, otrovne gasove i pare to moe dovesti do poara i eksplozija;

ostale opasne materije su materije koje se ne mogu svrstati u prethodne klase (azbest, suvi led,

magnetni materijali i sl.). Opasnim materijama smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci, ako imaju osobine tih materijala.

Prevetivne mere prilikom transporta proizvoda su regulisane Zakonom o prevozu opasnih materija [8], "Sl. list SFRJ", br. 27/90 i 45/90 -ispr. i "Sl. list SRJ", br.24/94, 28/96, 21/99, 44/99- dr. zakon i 68/2002, a definisane su u zavisnosti od klase opasnih materije, odnosno vrste saobraaja (drumski - ADR, elezniki - RID, reni - ADN, pomorski - IMDG, vazduni ICAO).

Hemijske tetnosti, praina i dimovi Ispitivanja hemijskih tetnosti vre se na radnom mestu i u radnoj okolini gde se u tehnolokim procesima pojavljuju hemijske tetnosti. Ispitivanja se vre uzimanjem najmanje jednog uzorka na radnom mestu najbliem izvoru tetnosti [9]. Ako je utvrena koncentracija hemijskih tetnosti na radnom mestu najbliem izvoru tetnosti iznad dozvoljenih koncentracija, ispitivanje hemijskih tetnosti vri se uzimanjem najmanje jednog uzorka i na ostalim radnim mestima na kojima se opravdano oekuju te tetnosti. Na radnim mestima na kojima je u postupku ispitivanja utvrena koncentracija hemijskih tetnosti iznad dozvoljenih koncentracija, vri se kontinualno ispitivanje radi procene rizika i preduzimanja mera za smanjenje tetnosti i zatitu zdravlja zaposlenih. Prema Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama [9] definie se granina vrednost izloenosti na radnom mestu (GVI). Ona predstavlja prosenu koncentraciju opasne hemijske materije u vazduhu na radnom mestu u zoni disanja zaposlenog, pri normalnim mikroklimatskim uslovima rada i uz laki fiziki rad. Odreuje se za odreeni vremenski period, u odnosu na naznaeni referentni period, za koju se smatra da nije tetna po zdravlje zaposlenog, ako zaposleni radi pri koncentraciji opasne hemijske materije koja je nia ili jednaka graninoj vrednosti opasne hemijske materije, osam sati dnevno, a izraena u mg/m3 ili ml/m3 [ppm]. Granina vrednost izloenosti definie se za osmoasovnu izloenost. Granina vrednost za pare i gasove definisana je za temperaturu od 20C i pritisak od 1,013105 Pa. Kratkotrajna granina vrednost izloenosti (KGVI) je ona koncentracija opasne hemijske materije kojoj zaposleni moe biti izloen bez opasnosti po oteenje zdravlja krai vremenski period. Izloenost takvoj koncentraciji opasne hemijske materije moe trajati najvie 15 minuta i ne sme se ponoviti vie od etiri puta tokom radnog vremena. Izmeu dva perioda izloenosti takvoj koncentraciji mora proi najmanje 60 minuta. Vrednosti kratkotrajne izloenosti izraavaju se u mg/m3 ili ml/m3 [ppm]. Granina vrednost izloenosti praini data je kao ukupna praina.



Pri odreivanju hemijskih tetnosti utvruju se i sledee kategorije: kanc. kat. 1 - hemijske materije za koje je dokazano

da su kancerogene za oveka; kanc. kat. 2 - hemijske materije koje su verovatno

kancerogene za oveka; kanc. kat. 3 - hemijske materije za koje je mogue

kancerogeno dejstvo na oveka. mut. kat. 1 - hemijske materije za koje se zna da

imaju mutageno dejstvo na oveka. mut. kat. 2 - hemijske materije koje verovatno

imaju mutageno dejstvo na oveka. mut. kat. 3 - hemijske materije za koje je mogue

mutageno dejstvo na oveka. repr. kat. 1 - hemijske materije za koje se zna da

smanjuju reproduktivnu sposobnost kod ljudi i/ili materije za koje se zna da deluju toksino u procesu rasta i razvoja kod ljudi;

repr. kat. 2 - hemijske materije koje verovatno smanjuju reproduktivnu sposobnost kod ljudi i/ili materije koje verovatno deluju toksino u procesu rasta i razvoja kod ljudi;

repr. kat. 3 - hemijske materije za koje se pretpostavlja da mogu smanjiti reproduktivnu sposobnost kod ljudi i/ili materije za koje se pretpostavlja da mogu da deluju toksino u procesu rasta i razvoja kod ljudi.

Bioloke tetnosti Osnovne smernice za procenu rizika od biolokih tetnosti kao i mere za spreavanje i smanjenje rizika regulisane su Direktivom 2000/54 EC Evropske unije o zatiti radnika od rizika pri izloenosti biolokim agensima na radu [10]. Pojam bioloke tetnosti u ovoj direktivi odnosi se na: bioloke agense - mikroorganizme, ukljuujui i

one koji su genetski modifikovani, elijske kulture i humane endoparazite koji su sposobni da izazovu infekciju, alergijske reakcije ili toksine efekte;

mikroorganizme - elijske ili neelijske mikrobioloke entitete sposobne za razmnoavanje ili za prenoenje genetskog materijala;

kulture elija - elije, poreklom iz multielijskih organizama, uzgajane in vitro.

Bioloki agensi se svrstavaju u etiri rizine grupe, s obzirom na njihov nivo rizika od bolesti koje mogu izazvati kod ljudi: rizina grupa 1 - bioloki agens za kojeg nije

verovatno da e uzrokovati bolest kod ljudi; rizina grupa 2 - bioloki agens koji moe

uzrokovati bolest kod ljudi i mogao bi biti opasan po radnike, ali nije verovatno da e se rairiti u okolinu; obino je na raspolaganju delotvorna profilaksa ili leenje;

rizina grupa 3 - bioloki agens koji moe uzrokovati teku bolest kod ljudi i predstavlja ozbiljnu opasnost za radnike; moe predstavljati

rizik za irenje u okolinu, ali obino je na raspolaganju delotvorna profilaksa ili leenje;

rizina grupa 4 - bioloki agens koji uzrokuje teku bolest kod ljudi i predstavlja ozbiljnu opasnost za radnike; moe predstavljati veliki rizik za irenje u okolinu, a obino na raspolaganju nema delotvorne profilakse ili leenja.

Identifikacija biolokih tetnosti u radnoj sredini vri se mikrobiolokom obradom materijala uzetog sa radnih povrina (razni brisevi), sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Uzimanje uzoraka vazduha iz radne sredine vri se izlaganjem otvorenih hranljivih podloga vazduhu radne prostorije tokom odreenog vremena ili proputanjem odreene koliine vazduha preko specijalnih aparata na hranljive podloge. Mnoge patogene bakterije prisutne su u niskim koncentracijama pa je njihova detekcija teka. Stoga se koriste indikatorske bakterije za detekciju verovatne prisutnosti patogenih bakterija. Koliformne bakterije su uz fekalne streptokoke najpodobnija grupa indikatorskih bakterija za ocenu kvaliteta vazduha radne sredine. Fekalne streptokoke su grupa crevnih bakterija. iroko su rasprostranjena, a nalaze se u fekalijama oveka i mnogih drugih kimenjaka. Broj fekalnih streptokoka po pravilu raste s porastom broja ukupnih koliformnih bakterija. U sluaju da ukupne koliformne bakterije nisu dokazane u uzorku, a fekalne streptokoke jesu, to je pouzdan znak da se radi o fekalnom zagaenju vazduha (slika 5.).

Slika 5. Hranljive podloge sa razvijenim fekalnim streptokokama i koliformnim bakterijama

Standardi koji se najee koriste za uzorkovanje biolokih tetnosti u radnoj atmosferi su: ISP/MYC/AC-01 [11], ISP/MYC/AC-03 [12] i NIOSH 0800 [13], a za ocenu kvaliteta radne sredine PN-89/ Z 0411/02 i 03 [14] i European Community Directive 2000/54/EC [15].



Fizike tetnosti (buka) Pod bukom u radnoj sredini podrazumeva se svaki zvuk stvoren radom maine, aparata ili ureaja u proizvodnji. Na radnom mestu moe da vlada i buka koja potie iz okoline, pa se zbog toga pri analizi njenog tetnog dejstva uzimaju tri tipa buke: buka koju pravi oprema za rad ili ureaj kojim

radnik neposredno rukuje, ili ga opsluuje; buka koju pravi oprema za rad ili ureaj kojim

radnik ne rukuje niti ga opsluuje; buka koju stvaraju neproizvodni izvori (ureaji za

ventilaciju i klimatizaciju, saobraaj, drugi tehnoloki proces i dr.).

U razliitim tehnolokim sistemima, kao posledica tehnolokog procesa, jaka buka dovodi, pri duem radu, do ozbiljnih oteenja. Tekstilna industrija se odlikuje konstantnom bukom, metalna industrija je izvor najjae buke, hemijska industrija ima u nekim pogonima buku izrazito tetnog dejstva (sita i mealice) i dr. Merodavni nivo buke na odreenom radnom mestu u radnim prostorijama ne sme prelaziti doputene vrednosti predviene Pravilnikom o merama i normativima zatite na radu od buke u radnim prostorijama [16]. Doputeni nivo buke na radnom mestu s obzirom na vrstu delatnosti dat je u tabeli 2.

Tabela 2. Doputeni nivo buke na radnom mestu s obzirom na vrstu delatnosti

Rb VRSTA DELATNOSTI

Nivo buke u dB(A)

a b v

1. Fiziki rad bez zahteva za mentalnim naprezanjem i zapaanjem okoline sluhom 85 85 80

2.

Fiziki rad usmeren na tanost i koncentraciju; povremeno praenje i kontrola okoline sluhom; upravljanje transportnim sredstvima

80 75 70

3.

Rad koji se obavlja pod estim govornim komandama i akustinim signalima

75 70 60 Rad koji zahteva stalno praenje okoline sluhom Rad preteno mentalnog karaktera, ali rutinski

4. Rad preteno mentalnog karaktera koji zahteva koncentraciju, ali rutinski 70 65 55

5.

Mentalni rad usmeren na kontrolu rada grupe ljudi koja obavlja preteno fiziki rad

- 60 50 Rad koji zahteva koncentraciju ili neposredno komuniciranje govorom i telefonom

6.

Mentalni rad usmren na kontrolu rada grupe ljudi koja obavlja preteno mentalni rad

- 55 45 Rad koji zahteva koncentraciju, neposredno komuniciranje govorom i telefonom Rad iskljuivo vezan za razgovore preko komunikacionih sredstava

7.

Mentalni rad koji zahteva veliku koncentraciju, iskljuivanje iz okoline, preciznu psihomotoriku ili komuniciranje sa grupom ljudi

- - 40

8. Mentalni rad, kao izrada koncepcija, rad vezan za veliku odgovornost, komuniciranje radi dogovora sa grupom ljudi

- - 35

9. Koncertne i pozorine sale - - 30

U cilju ocene karaktera buke i planiranja mera za smanjenje nivoa buke, pored merenja ukupnog nivoa buke, vri se i frekvencijska analiza nivoa. Rezultat frekvencijske analize buke je spektar buke, koji prikazuje komponente buke u najee tercnim standardizovanim opsezima, slika 6. Na osnovu dobijenog spektra moe se odrediti tonalnost buke i karakteristike koje treba da ispuni sistem. Takoe, mogue je identifikovati odreene komponente mainskog sistema koji generie najvei nivo buke [17].

6.30 8 16 31.50 63 125 250 500 1000 2000 4000 8000 16000 A L60

70

80

90

100

110

120

dB

HzLLeq

Slika 6. Frekvencijska tercna analiza nivoa buke

Na radnim mestima na kojima se merenjem i ocenjivanjem utvrdi da buka prelazi dozvoljeni nivo buke vri se oktavna analiza, slika 7. Za normiranje tetnosti delovanja buke na osnovu oktavne analize koriste se N-krive.

0

20

40

60

80

100

120

Izm. nivoN-80

Izm. nivo 103.4 104 104.1 102.5 105.2 109.1 107 103.8 114

N-80 98.7 91.6 86.4 82.7 80 77.7 75.9 74.4 85

63 125 250 500 1k 2k 4k 8k A

L [dB]

f [H

Slika 7. Frekvencijska oktavna analiza nivoa buke i komparacija sa N-krivom koja odgovara dozvoljenom

nivou buke za neometano obavljanje delatnosti i za zatitu od oteenja sluha

Praenjem nivoa dnevne izloenosti buci, kao i iskustvom u merenjima i ispitivanjima, za normiranje rizika moe koristiti tabela 3.

Tabela 3. Skala normiranja rizika izloenosti buci Nivo dnevne izloenosti buci

LEX,8h [dB(A)] Nivo rizika

LEX,8h80 bez rizika 80< LEX,8h85 umereni rizik 85< LEX,8h



Fizike tetnosti (vibracije) Vibracije su oscilatorna kretanja mehanikih sistema, kod kojih su pomeranja taaka sistema mala u poreenju sa dimenzijama sistema, a period oscilovanja znatno manji od vremena u kome se kretanje posmatra. Vibracije su rezultat dinamikih sila kod maina i alata koji imaju pokretne delove, kao i kod delova i elemenata za povezivanje maina i alata. Prouavaju se dve komponente vibracija i to: prva komponenta koja predstavlja korisna vibraciona kretanja koja se koriste za obavljanje mehanike operacije jedne maine ili tehnolokog procesa i druga komponenta, a to su tetna vibraciona kretanja, gde razliiti delovi maina mogu da vibriraju razliitim amplitudama i frekvencijama, pa je to esto uzrok nastajanja profesionalnih oboljenja radnika koji rukuju mainom ili alatom. Radnik u radnoj okolini je aktivan inilac sistema ovek-maina, pa je esto izloen prinudnim vibracijama. Izloenost vibracijama na oveka moe uticati na razliite naine, od obinih smetnji do smanjenja radnog uinka, opasnosti po zdravlje, pa i do pojave profesionalnih oboljenja [17]. Prema nainu delovanja na ljudsko telo, vibracije se mogu podeliti na (slika 8): opte ili vibracije celog tela (whole-body

vibration) koje deluju na ljudsko telo kao celinu kada se ovek nalazi u okruenju maine koja vibrira, a mogu da se prenose na celo telo, obino kroz mesto kontakta, odnosno strukturu oslonca (industrijske platforme ili sedita vozila);

lokalne ili vibracije aka-ruka (hand-arm vibration) koje deluju na pojedine delove tela koji su u neposrednom kontaktu sa vibrirajuim sistemom - najee na dlanove i prste, a od mesta ulaska vibracije se rasprostiru na sve strane u vidu talasnog kretanja izazivajui naizmenino skupljanje i rastezanje tkiva.

Slika 8. Tipovi vibracija: vibracije celog tela (levo) i vibracije aka-ruka (desno)

U zavisnosti od lokalizacije dejstva vibracija, razlikuju se i dva osnovna klinika oblika oboljenja: vibraciona bolest nastala pod dejstvom optih ili lokalnih vibracija. Prenoenje vibracija na celo telo zavisi od pozicije tela. Efekti vibracija su zato kompleksni. Vibracije izazivaju kretanja i sile u ljudskom telu koje mogu izazvati neudobnost, imati nepovoljni uticaj na karakteristike, pogorati ve postojee povrede u leima i predstavljati rizik za bezbednost i zdravlje [18].

Usvajanjem direktive 2002/44/EC postavljeni su minimalni zahtevi za kontrolu rizika na radnim mestima koja su izloena negativnom dejtvu vibracija. Direktivom su definisane granine vrednosti dnevne izloenosti vibracijama, kao i akcione vrednosti dnevne izloenosti vibracijama kojima radnik ne bi smeo da bude izloen (tabela 4.). Pored toga, direktivom su postavljeni zahtevi poslodavcima za eliminisanje rizika ili smanjenje na najmanju moguu meru.

Tabela 4. Dozvoljene vrednosti dnevne

izloenosti vibracijama aka -

ruka Celo telo

Granine vrednosti dnevne izloenosti 5m/s

2 1.15m/s2 (VDV=21m/s1.75)

Akcione vrednosti dnevne izloenosti 5m/s

2 0.5m/s2

(VDV=9.1m/s1.75) Na osnovu dozvoljenih vrednosti dnevne izloenosti vibracijama mogu se formulisati tri zone za procenu rizika od negativnog dejstva vibracija. Pored tabelarnog prikaza vrednosti ubrzanja vibracija po zonama (tabela 5.), zone su grafiki prikazane na slici 9.

Slika 9. Zone za procenu rizika usled dejstva vibracija

Tabela 5. Zone za procenu rizika

aka - ruka Celo telo

Zona alarma >5m/s2 >1.15m/s2

(>21m/s1.75)

Zona upozorenja 2.5 5m/s

2 0.51.15 m/s2

(9.121 m/s1.75)

Zona tolerancije 02.5 m/s

2 00.5 m/s2

(09.1 m/s1.75) Poreenjem ponderisanih vrednosti ubrzanja vibracijama sa dozvoljenim vrednostima moe se utvrditi kojoj zoni pripada posmatrana izloenost vibracija i na osnovu toga proceniti rizik oteenja tkiva i organa ljudskog tela usled dugotrajnog izlaganja vibracijama maine, opreme ili alata sa kojom radnik rukuje i koja generie vibracije.



Fizike tetnosti (zraenje)

Pod pojmom elektromagnetno zraenje smatra se elektromagnetni talas u prostiranju (propagaciji) ili prostiranje vie elektromagnetnih talasa. Elektroma-gnetni talas moe biti proizvoljne frekvence, pa prema tome i energija elektromagnetnog kvanta pridruenog ovakvom elektromagnetnom zraenju moe biti u irokom opsegu (frekvenca od 31020 Hz do 3 Hz), (talasnih duina od 11015 m do 1106 m), (energija kvanta od 110-13 J do 110-32 J), slika 10. Energija je najbitnija karakteristika koja definie uticaj na sredinu kroz koju se prostire elektromagnetno zraenje [19].

Slika 10. Elektromagnetni spektar

Elektromagnetna (EM) zraenja se prema svom primarnom dejstvu na materijalnu sredinu dele na jonizujua i nejonizujua. Jonizujua elektromagnetna zraenja imaju energiju kvanta dovoljnu da izvre jonizaciju atoma ili molekula (12,4eV), dok energija kvanta dela nejonizujueg zraenja nije bila dovoljna da se izvri jonizacija. Opte prihvaena granica jonizacije je na talasnim duinama oko 100nm u ultraljubiastom (UV) podruju. Frekvencijski opseg EM talasa koji se danas tehniki koristi je od 0Hz do frekvencija reda THz. Jonizujua elektromagnetna zraenja se u radnoj okolini javljaju: pri korienju izotopa kao obeleivaa (hemijska industrija, metalurgija), kod primene radioizotopa u kontroli procesa proizvodnje, biolokog zraenja u prehrambenoj industriji i u industriji lekova i medicini. Izvori nejonizujueg elektromagnetnog zagaenja se sa prema uestanosti dele na: UV izvore (ultraljubiaste izvore, talasne duine od

100 do 400nm, sunce, UV lampe) koji se nalaze na samoj granici sa jonizujuim zraenjima i mogu imati jonizujue dejstvo;

izvore vidljive svetlosti (prirodne i vetake kao svetiljke sa uarenim volframovim vlaknom, fluorescentna svetiljka, ivina svetiljka, natrijumska svetiljka, halogene svetiljke i dr.);

IC izvore (infracrvene ili izvore toplotnog zraenja) visokofrekventne izvore (antene radio i televizi-

jskih stanica, primopredajne antene mikrotalasnih linkova, bazne stanice mobilne telefonije, wireless ureaja, mobilni telefoni, mikrotalasne izvore i dr.);

niskofrekventne izvore ili izvore industrijske uestanosti (elektromagnetna postrojenja, transfo-rmatore, dalekovode, distributivnu elektrinu mreu, kao i kune elektrine ureaje);

izvore statikih i stacionarnih elektrinih i magnetnih polja (elektrina polja kondezatora, elektrostatikih sistema u industiji, statika polja prirodnih i vetakih magneta).

Slika 11. Raspodela elektrinog polja u oveku i

indukovane gustine struje ispod dalekovoda

Prvi korak u proceni moguih uticaja elektromagnetnih polja na ive organizme, a samim tim i na oveka u radnoj sredini, je merenje i analiza elektromagnetnog zraenja. Potencijalno tetno dejstvo elektromagnetnih talasa zahteva da se vri kontrola intenziteta zraenja na mestima gde se smatra da mogu da se pojave ova polja. Pri merenju UV zraenja vri se merenje intenziteta (iradijance, I [W/m2]) i gustine energije zraenja (radiant exposure, [/m2]). Granine vrednosti su odreene preporukom INCNIRP [20] i standardom ISO 17166 [21]. Istraivanja biolokih efekata je dovelo do razvoja standarda i propisa u ovoj oblasti koji slue za normiranje dozvoljenih vrednosti za elektrino () i magnetnog (H) polja i povrinske gustine zraenja (S). Nacionalno zakonodavstvo je ovu oblast pravno regulisalo: Zakonom o zatiti od nejonizujuih zraenja [22], Pravilnikom o granicama izlaganja nejonizujuim zraenjima [23] i standardom SRPS EN 50413 [24]. Znaajno je izvriti pravilno merenje elektromagnetnih polja [25], s obzirom da su ovo veliine koje se u zavisnosti od vrste izvora menjaju, pa je pored snage i intenziteta potrebno znati i raspodelu po frekvenci. Merenje vre akreditovane organizacije, a procenu rizika iz ove oblasti treba da vre samo strunjaci koji se bave ovom problematikom. Izuzetno je znaajno pravilno odrediti ekspozicione uslove (mesto i duinu izloenosti). Kod procene izloenosti zaposlenih koji intenzivno koriste mobilne telefone i druge komunikacione ureaje u opsegu visokih frekvenci neophodno je sagledati, izmeriti ili izraunati veliinu SAR (Specific Absorbtion Rate), specifinu apsorpciju ili specifinu koliinu apsorbovane energije.

2 2 ddpm m

P E J TSAR cm t

= = = = (2) gde je P snaga aporbovane koliine toplote, m masa tela ili dela tela (glava), E jaina elektrinog polja unutar objekta, m zapreminska gustina, J gustina indukovanih struja, elektrina provodnost tkiva, cp toplotni kapacitet tkiva, dT promena temperature tela. Normiranje ove veliine se vri za celo telo ili samo za pojedine delove tela ili organe (glava, koa). Znaajno je ukazati da bioloki efekti zavise od frekvencije talasa koji dolazi do osobe koja je izloena i da apsorpcija energije na povrinskim delovima koe raste sa poveanjem frekvencije incidentnog EM talasa.



Fizike tetnosti (tetni uticaj osvetljenosti) Svetlo, posredstvom oka, vidnom centru mozga ne daje samo informacije, ve utie i na regulacione organe vegetativnog nervnog sistema, koji upravljaju celokupnom razmenom materija u ljudskom organizmu i njegovim telesnim funkcijama. Zato se moe rei kako kvalitetno svetlo ne olakava samo gledanje i percepciju, ve podie volju za radom, ostvaruje vizuelni oseaj u prostoriji, a isto tako i poboljava koncentraciju i spreava prevremeni umor. Iz tih razloga proizilaze osnovni zahtevi koje osvetljenost (dnevna svetlost ili vetaki sistem osvetljenosti) mora ispunjavati, a to su: da omogui dobre vidne uslove, potrebne za uspeno i bezbedno izvravanje radnih zadataka; da u okviru kompleksnog oblikovanja prostora oveku omogui takvu okolinu koja doprinosi dobrom fizikom i psiholokom oseaju; da sprei nezgode i nesree na radnom mestu.

opta osvetljenost

lokalna i opta osvetljenost

opta lokalizovana osvetljenost

Slika 12. Sistemi osvetljenosti

Nepovoljna i nedovoljna osvetljenost stvara uslove za nastajanje nesrenog sluaja; slian efekat izaziva nepravilna jaka osvetljenost. Isto tako, vremenski neravnomerna osvetljenost moe da prouzrokuje pojavu stroboskopskog efekta, to dovodi do subjektivne optike varke. oveku se ini da se predmeti obasjani takvom svetlou okreu bre ili sporije, odnosno da stoje iako se okreu. Loa osvetljenost posredno utie na poveanje psihikog i fizikog zamora zaposlenih, smanjuje njihovu opreznost, smanjuje preciznost rada, poveava broj greaka pri radu, smanjuje produktivnost itd. Slaba osvetljenost takoe moe da prouzrokuje prekid celokupnog radnog procesa ija je znaajna komponenta dobra vidljivost. Utvrivanje faktora kvaliteta osvetljenosti, kao posledinog stanja dnevnog i elektrinog osvetljenja u skladu sa SRPS U.C9.100/62 [26], podrazumeva odreivanje pre svega nivoa i ravnomernosti osvetljenja na radnom mestu i u radnoj okolini i ocenu poreenjem

sa dozvoljenim vrednostima u zavisnosti od vidnog zahteva i vrste delatnosti. Za ocenu kvaliteta osvetljenosti radnog mesta i radnih prostorija u radnoj okolini potrebno je odrediti: srednju osvetljenost od opteg osvetljenja; maksimalnu osvetljenost od opteg osvetljenja; minimalnu osvetljenost od opteg osvetljenja; osvetljenost radnog mesta; ravnomernost osvetljenja; kontrast. Osim navedenog standarda za utvrivanje kvaliteta osvetljenosti koristi se i meunarodni standard EN 12464 [27].

Fizike tetnosti (tetni uticaj mikroklime) Mikroklimatski parametri (temperatura, vlanost i brzina strujanja vazduha) u znaajnoj meri utiu na aktivnost radnika. Tako, rad u uslovima visoke temperature vodi tekim poremeajima (krvotok, varenje, metabolizam minerala, funkcije CNS-a sa simptomima umora, diskoordinacija pokreta i sl.) i iscrpljenosti. Takoe i rad pri niskim temperaturama izaziva poremeaje organizma i pad uinka. Ispitivanja mikroklimatskih parametara vri se na radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja proces rada, odnosno u kojoj se zaposleni kreu, ili zadravaju due od dva sata u toku radne smene. Vre se u letnjem periodu, kad je spoljna temperatura iznad 15oC, i zimskom periodu kada je spoljna temperatura ispod 5oC. Ispitivanja mikroklime se ne vre u prostorijama u kojima tehnoloki postupak uslovljava odreene klimatske uslove. Ispitivanja mikroklime vre se u skladu sa Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu [28], tehnikim propisima, standardima i preporukama. Standardi koji se tom prilikom koriste zavise od kriterijuma ocenjivanja, i to: za toplotni komfor PMV i PPD: ISO 7730 [29]; za velika toplotna optreenja WBGT: ISO 7243 [30]; za rad po hladnoi: ISO 11079, ISO 9920 [31, 32]. tetni klimatski uticaji U tehnolokim procesima razliitih grana privrede (dobijanje i prerada nafte, rad na povrinskim kopovima, graevini, rad na separaciji peska i sl.) zaposleni rade na otvorenom i tom prilikom mogu biti izloeni manje ili vie tetnim klimatskim uslovima. Pod klimom jednog kraja odnosno predela pozdra-zumeva se skup prosenih vrednosti fizikih faktora (temperatura, vlanost, kretanje vazduha, toplotno zraenje, insolacija (koliina energije koju prima Zemlja sa sunevim zracima), barometarski pritisak i atmosferske padavine) u toku odreenog vremena. Osim navedenih faktora, od znaaja za procenu rizika od tetnih klimatskih uticaja su: izolaciona svojstva odee - svojstvo odee koje

omoguava isparavanje znoja sa povrine koe;



metabolika toplota - toplota koja je glavni "nusproizvod" metabolizma naeg organizma; to je vei fiziki rad vea je proizvodnja toplote.

Pri razmatranja uticaja tople i hladne sredine na organizam treba imati u vidu da u termoregulaciji uestvuje ceo organizam - svi sistemi, organi i elije, iz ega proistie znaaj termikog komfora za ouvanje zdravlja i radne sposobnosti. Za sve radnike koji su izloeni visokim temperaturama pri radu na otvorenom kaemo da su pod toplotnim stresom. Za normiranje rizika pri ovakvim uslovima, upotrebljava se tzv. indeks vlane globus temperature - IVGT (engl. WBGT - wet bulb global temperature), detaljnije je opisan u standardu toplotnog stresa ISO 7243 [30]. Procenu rizika u uslovima rada na otvorenom pri niskim temperaturama najpreciznije moemo odrediti pomou tzv. Wind chill indeksa, a detaljnije je opisan u standardu ISO 11079 [31]. Wind chill indeks je temperatura koju ljudi i ivotinje oseaju kada se nalaze na otvorenom, pri temperaturi od 10C i nioj i brzini vetra veoj od 4,2 km/h. tetnosti koje proistiu iz fizikih optereenja Prilikom identifkacije tetnosti koje proistiu iz fizikih optereenja treba obratiti panju na starosnu dob, nain ivota i radna optereenja radnika. Rizini faktori pri radu su dizanje i noenje tereta, nepravilan poloaj tela i vibracije. Runo rukovanje teretom moe biti podizanje, dranje, prenoenje, povlaenje ili guranje, kao na primer postavljanje graevinskog kamena, utovar maina, istovar paketa, dranje prenosne brusilice, postavljanje skela, premetanje pacijenta. Svaki poloaj tela koji znaajno od uobiajenog i udobnog dranja smatra se nefiziolokim kao na primer saginjanje prema napred, okretanje ili bono saginjanje gornjeg dela tela, teret odmaknut od tela ili iznad visine ramena, kleei ili uei poloaj. Ukoliko je teret glomazan, nepravilnog oblika, nestabilan, vru, hladan, otrih ivica ili pak glatkih povrina onda je rukovanje teretom dodatno oteano. Ukoliko su uslovi rada takvi da je skuen prostor za kretanje, ili su prostorije male visine, neravnog, mekanog ili klizavog poda, loe osvetljenosti, onda je rukovanje teretom takoe dodatno oteano ovakvim uslovima rada. Radnici u tim sluajevima mogu imati pritube koje se tiu bolova u leima i zglobovima, poveanim umorom. Takoe se mora obratiti panja kada runo rukovanje teretom izvode mladi radnici, stariji radnici ili trudnice. Faktore koje treba uzeti u obzir za procenu rizika prilikom runog prenoenja tereta su: karakteristike tereta (teina, oblik, dimenzije i dr.); pritisci kojima je izloen radnik (kretanje i dranje

tela, udaljenost tereta od tela radnika, horizontalno i/ili vertikalno rastojanje na kojem se premeta teret, intenzitet, uestalost i trajanje fizikih

napora, upotreba sredstava line zatite na radu, tempo rada, vreme odmora);

karakteristike radne okoline (temperatura, vlanost i brzina strujanja vazduha, osvetljenost, vrsta podne povrine i dr.).

Fiziki napor se karakterie i poloajem tela pri radu. Izbor poloaja tela pri radu vri se na osnovu fiziko organizaciono - tehnikih zahteva. Na radnom mestu mogu se zauzimati sledei poloaji: leei (na lea, na bok i na trbuh); poluleei; uei; sedei (nisko i normalno sedenje); polustojei i kleei; stojei. Postoji velika varijabilnost poloaja koji se koriste pri razliitim poslovima, kao i varijabilnost poloaja koje zauzimaju radnici pri izvravanju istih zadataka, pri emu je najvea razliitost primeena u poloaju runog zgloba. Optimalan radni poloaj je onaj poloaj u kome su delovi tela poravnati vertikalno, a centar gravitacije prolazi kroz sve ose zglobova. Sile pritiska delova tela u optimalnom poloaju rasporeene su ravnomerno oko noseih povrina, tako da nema prekomernog pritiska na ligamente i miie. Neudoban radni poloaj podrazumeva rad u poloaju koji odstupa od optimalnog. Rad u neudobnim poloajima moe biti bolan, kada pokreti dovode do izduenja tkiva iznad normalnog obima pokreta, uzrokujui mikrooteenje ili istezanje tkiva, Bitno fiziko optereenje je i spoljana sila, odnosno optereenja/naprezanja primenjena na neku povrinu tela tokom radnih aktivnosti, kao to su podizanje, guranje ili dranje predmeta. tetnosti koje proistiu iz psihofiziolokih optereenja tetnosti koje stvaraju kao posledica psihofiziolokog optereenja na radu mogu se javiti zbog: poremeaja meuljudskih odnosa, neadekvatne organizacije rada - kako samog radnog procesa, tako i radnog vremena (rad u smenama, rad nou, prekovremeni rad, skraeno radno vreme, pripravnost, ritam i reim rada i sl.), subjektivnog odnosa prema radu i konstitucije linosti, odgovornosti (u primanju i prenoenju informacija, korienju odgovarajueg znanja i sposobnosti, rukovoenju, u pravilima ponaanja, za kvalitet rada i dr.), karaktera rada (brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, noenje oruja, jednolinost radnih operacija, zavisnost od drugih izvrilaca), odnosa sa drugim licima (radne grupe, stranke, rad sa novcem, rizine grupe, nasilniki napadi) i linosti uesnika u radu (psihosenzorskih, psihomotornih, intelektualnih, emocionalnih i psihosocijalnih).Psihofizioloka optereenja kod zaposlenog najee prouzrokuju stres koji u najveoj meri utie na mentalno zdravlje, a moe da izazove i druge zdravstvene tegobe psihosomatske prirode. Pored stresa, u ovakvim situacijama javljaju se i druge promene u raspoloenju koje izazivaju stanje depresije, oseaj monotonije i slino.



Do poremeaja meuljudskih odnosa dolazi usled konflikta, sukoba izmeu pojedinaca ili grupa (formalnih i neformalnih), koje se pri radu stvaraju ciljano ili spontano. Konfliktne situacije mogu nastati u odnosima po vertikali, izmeu nadreenih i podreenih (rukovodilaca i radnika), i u odnosima po horizontali, kada se sukobi javljaju u grupi. Stvaranju konfliktnih situacija esto doprinose frustrirajui uslovi u radnoj sredini ili u organizaciji rada, a nekada i zbog reakcije pojedinaca koji ispoljavaju odreeno devijantno ponaanje. Krajem prolog veka ispoljio se poseban oblik ponaanja u profesionalnim komunikacijama pod nazivom mobing koji je zbog ozbiljnosti posledica koje nastaju, u mnogim dravama pravno regulisan kako bi se obezbedila zatita od raznih oblika naruavanja, pre svega, psihofiziolokog integriteta. Prekomerno zalaganje, kao "sagorevanje" na poslu uglavnom dovodi do frustracija i poremeaja psihofizioloke ravnotee. Meutim, ne znai da u svim sluajevima u ovakvim uslovima dolazi i do naruavanja psihofiziolokog integriteta. Da li e kod odreene osobe doi do ugroavanja psihofiziolokog integriteta, i u kojoj meri, zavisi i od intenziteta tetnosti i izloenosti njenom uticaju, kao i od psihofizioloke integracije linosti. Poremeaji psihofiziolokog integriteta mogu se ispoljiti u manjoj meri kao neki od oblika neuroza koji ne zahteva medicinsku intervenciju, ali utie na ponaanje na radnom mestu. Meutim, oni se mogu javiti i kao vrlo ozbiljni emocionalni poremeaji (neurotski, psihofizioloki poremeaji i psihoze) koji zahtevaju medicinsku pomo radi uspostavljanja mentalnog zdravlja i psihike ravnotee. Jedna od klasifikacija tetnosti koje proistiu iz psihofiziolokih optereenja je: reim rada u smenama; psihomotorno optereenje; psihosenzorno optereenje; monotonija; emocionalno optereenje; intelektualno (mentalno) optereenje. Za razliku od veine drugih tetnosti koje se mogu nai u radnoj sredini i za koje su utvrene dozvoljene vrednosti, standardi ili preporuke, za psihofizioloke tetnosti univerzalne norme ne postoje. To znai da se procena psihofiziolokog optereenja zasniva na praktinom iskustvu procenjivaa. Zbog toga se od njih zahteva dobro poznavanje uslova, zahteva i moguih optereenja na radu. Procena rizika vri se posebno za svaki elemenat psihofiziolokog optereenja, koga ine: hronobioloko optereenje pri radu u smenama, psihomotorno optereenje, psihosenzorno optereenje, monotonija i dinamika radne aktivnosti, emocionalno i intelektualno optereenje. Svaki elemenat psihofiziolokog optereenja rangira se na ordinalnoj skali u 4 nivoa Sx po rastuem redosledu intenziteta.

FORMIRANJE MATRICE RIZIKA Obzirom da je za odreivanje nivoa rizika bitan kumulativni efekat dejstva opasnosti i/ili tetnosti od znaaja je formiranje matrica rizika na osnovu ravni rizika. Ravan rizika je odreena koordinatnim osama verovatnoe i posledica rizinog dogaaja, slika 4.4. Na osnovu izraza 4.1. u ravni rizika su odreene krive iste vrednosti rizika - izo-linije rizika. Takoe je predstavljena i izo-linija prihvatljivog rizika.

Slika 4.4. Ravan rizika Rang rizika radnog mesta odreen je najviim rangom rizika od pojedine opasnosti, odnosno tetnosti. Radna mesta sa rangovima rizika I i II smatraju se radnim mestima sa prihvatljivim rizikom. Radna mesta sa poveanim rizikom su radna mesta sa rangovima rizika III, IV i V.

ZAKLJUAK Adekvatna analiza kriterijuma i pokazatelja za procenu profesionalnog rizika, bazirana na standardima, pravilnicima, direktivama i drugoj zakonodavnoj regulativi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, jedan je od osnovnih preduslova kvalitetnom upravljanju rizikom radne sredine.

LITERATURA [1] S. Savi, M. Stankovi, Teorija sistema i rizika, Fakultet

zatite na radu u Niu, Univerzitet u Niu, 2010. [2] I. Krsti, Modeli za sistemsku analizu rizika tehnolokih

sistema, Doktorska disertacija, Univerzitet u Niu, Fakultet zatite na radu u Niu, Ni, 2010.

[3] Pravilnik o zatiti na radu pri izvodenju graevinskih radova, Sl. glasnik RS br.53/97, 1998.

[4] S. Borjanovi, Metod za procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, Institut za medicinu rada Srbije Dr Dragomir Karajovi, Beograd, 2008.

[5] Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Slubeni list SFRJ br. 53/88 i 54/88 i Slubeni list SRJ br. 28/95)

[6] Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu objekta od atmosferskog pranjenja ("Slubeni list SRJ", br. 11/96)

[7] Pravilnik o tehnikim propisima o gromobranima ("Slubeni list SFRJ", br. 13/68)

[8] Zakon o prevozu opasnih materija, "Sl. list SFRJ", br. 27/90 i 45/90 -ispr. i "Sl. list SRJ", br.24/94, 28/96, 21/99, 44/99- dr. zakon i 68/2002



[9] Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama, Sl. glasnik RS br. 101/05

[10] Direktiva 2000/54 EC, Evropske unije o zatiti radnika od rizika pri izloenosti biolokim agensima na radu

[11] ISP/MYC/AC-01 - Qualite microbiologique dans les batiments a bureaux equipes de conditionnement d'air: enquete microbiologique standardisee de base

[12] ISP/MYC/AC-03 - Qualite microbiologique dans les batiments a bureaux equipes de conditionnement d'air: la charge bacterienne totale de l'air

[13] NIOSH 0800 - Bioaerosol sampling [14] Polish standard PN-89/ Z 0411/02 i 03 (evaluation of

microbiological air pollution) [15] European Community Directive 2000/54/EC

(biological agens at work) [16] Pravilnik o merama i normativima zatite na radu od

buke u radnim prostorijama, (Sl. list SFRJ br. 21/1992)

[17] D. Cvetkovi, M. Praevi, Buka i vibracije, Univerzitet u Niu, Fakultet zatite na radu u Niu, Ni, 2005.

[18] M. Praevi, D. Mihajlov, Postupak za procenu rizika u radnoj okolini usled dejstva vibracija, Upravljanje vanrednim situacijama, Univerzitet u Niu, Fakultet zatite na radu u Niu, Ni, 2007.

[19] D. Petkovi, D. Krsti, V. Stankovi, The Effect Of Electric Field On Humans In The Immediate Vicinity Of 110 kV Power Lines, FACTA UNIVERSITATIS, Series: Working and Living Environmental Protection Vol. 3, No 1, 2006.

[20] ICNIRP Guidelines 2004, Guidelines On Limits of Exposure to Ultraviolet Radiation of Wavelengths Between 180 nm and 400 nm (incoherent optical radiation)

[21] ISO 17166:1999/CIE S007-1998, Erythema Reference Action Spectrum and Standard Erythema Dose

[22] Zakon o zatiti od nejonizujuih zraenja (Slubeni glasnik 36/09)

[23] Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujuim zraenjima (Slubeni glasnik RS 104/09, br.110-00-58/2009-05)

[24] Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujuim zraenjima SRPS EN 50413:2010 Osnovni standard za procedure merenja i izraunavanja izlaganja ljudi elektrinim, magnetskim i elektromagnetskim poljima (od 0Hz do 300GHz).

[25] ECC Recommendation (02)04, Measuring non-ionising electromagnetic radiation (9 kHz 300 GHz)

[26] SRPS U.C9.100/62, Dnevno i elektrino osvetljenje prostorija u zgradama

[27] EN 12464, Light and lighting - Lighting of work places [28] Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad

na radnom mestu (Slubeni glasnik RS, br. 21/09) [29] ISO 7730, Ergonomics of the thermal environments

Analytic determination and interpretation of thermal comfort using calculation of the PMV and PPD indices and local thermal comfort criteria

[30] ISO 7243, Hot environments - Estimation of the heat stress on working man, based on the WBGT-index (wet bulb globe temperature)

[31] ISO 11079, Evaluation of cold environments - Determination of reqired clothing insulation (IREQ

[32] ISO 9920, Estimation of the thermal insulation and evaporative resistance of a clothing esemble

BIOGRAFIJE AUTORA Krsti M. Ivan je roen u Niu, 1972. godine. Doktorirao je na Univerzitetu u Niu, Fakultetu zatite na radu, iz oblasti inenjerstva zatite radne i ivotne sredine. Vodei je pro-veriva sistema upravljanja zati-tom zdravlja i bezbednou na radu prema BS OHSAS 18001. Zaposlen je na Fakultetu zatite na radu na radnom mestu docenta za uu oblast Bezbednost i rizik sistema. Dejan D. Krsti je roen u Niu, 1969. godine. Doktorirao je na Univerzitetu u Niu, Fakultetu zatite na radu, iz oblasti inenjerstva zatite radne i ivotne sredine. Vodei je proveriva sistema upravljanja zatitom zdravlja i bezbednou na radu prema BS OHSAS 18001. Zaposlen je na Fakultetu zatite na radu na radnom mestu docenta za uu oblast Energetski procesi i zatita. Ana . Kusalo je roena u Niu, 1972. godine. U fazi je odbrane magistarske teze na Univerzitetu u Niu, Fakultetu zatite na radu, iz oblasti Bezbednosti i rizika sistema. Oblast naunog i strunog interesovanja je upravljanje profesionalnim rizikom. Zaposlena je u Institutu za kvalitet radne i ivotne sredine "1.maj" a.d. Ni.

ANALYSES OF INDICATORS FOR OCCUPATIONAL RISK ASSESSMENT Abstrakt: U predhodnom periodu od donoenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, dolo je do usklaivanja zakonodavne regulative u ovoj oblasti u Srbiji, sa Evropskom unijom. Neusaglaenost je u tome to ne postoji jedinstvena metodologija za procenu profesionalnog rizika. U radu su analizirani pokazatelji za procenu profesionalnog rizika koji se zasnivaju na standardima, pravilnicima, direktivama i drugoj zakonodavnoj regulativi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Jedinstveni metodoloki postupak procene profesionalnog rizika bi omoguio jednostavan uvid u stanje zatite na radu i sistematian pregled dobijenih rezultata, a samim tim i kvalitetnije upravljanje profesionalnm rizikom. Kljune rei: pokazatelji, profesionalni rizik.

Documents

10 - SE2011.1.01.08 Ivan Krstic.pdf