СВЕТ КОЈИ СЕ МЕЊА -ГЛОБАЛИЗАЦИЈА

1

Шта је глобализација?

Глобализација је процес привредног, социјалног, културног и политичког деловања које надмашује границе националних држава.

2

Први талас глобализације везује се за 16. век;

други талас за експанзију индустрије и

трећи талас за период након завршетка хладног рата.

3

Одређење глобализације:

Ентони ГиденсИмануел ВолерстинПјер БурдијеТомас ФридманМануел Кастелс ....

4

Гиденс

“итензификација друштвених односа која повезује удаљена места на начин да су локални догађаји обликовани догађајима који су се одиграли стотинма километара далеко”.

5

Волерстин

Глобализација је фаза у развоју савременог светског капиталистичког система

6

ДВА ПРИСТУПА

Глобализација се схвата као модернизација (теорије Парсонса, Кера и Данлопа, Данијел Бела, МекЛуана и Робертсона)као доминација (теорије Бухарина, Амина, Гундер-Франка, Валерштајна).

7

Одређења глобализације:

Са економског становишта: прекогранично пословање предузећа или повезивање националних привреда у светску привреду преко светског тржишта.Са социолошког: друштвени процес повезивања на основу економске и технолошке повезаности конкретних друштава у односе међузависности и културне повезаности, тако да настаје јединствено светско друштво на планети Земљи, и свест о припадности том друштву како појединих друштава, тако и његових чланова.

8

Хелд разликује хиперглобалисте,

скептике и трансформационисте. 1.Хиперглобалисти –

глобализација је историјска неизбежност, јер долази до:

• претварања националних економија у транснационалне;

• смрти националних држава;• краја националних култура и

идентитета.

9

2. Скептици другачије гледају на свет.

По њима: • економска глобализација је мит.

Створена су три велика финансијска и трговачка блока: европски, пацифичко-азијски и амерички;

• моћ националних држава остаје њихово трајно својство, а почетак 21. века означава стварање нових независних држава;

• долази до фрагментације и дубљих неједнакости те јача фундаментализам и агресивни национализам.

10

3.Трансформационисти су на средини између ова два става.

Глобализација:- Дуг историјски процес- Утиче на преобликовање света

(детериторијализација)- Противуречан процес-

11

Шта глобализација конкретно значи на одређеним нивоима:

на међународном плануповезаност и условљеност економског развоја између земаља, (стални пораст промета роба, капитала и радне снаге и трансфер технологије и знања).

12

На нивоу појединих земаљаекономска зависност једне земље од остатка света; кроз повезаност увоза и извоза.

13

На нивоу појединих делатностиу степену економске и технолошке повезаности предузећа те делатности на међународном плану,и продаја и производња из те делатности има међународни карактер.

14

Присталице глобализације истичу да она доноси следеће позитивне ефекте:

а) видно смањење просторне и временске границе;

б) омогућује учешће већег броја земаља у међународној економији, трговини и финансијама;

в) позитиван утицај на демократске процесе у земљама у развоју.

г) позитивно утиче на дерегулацију и либерализацију економског живота у појединим земљама;

д) подстиче тржишну утакмицу, која се преноси на међународни план;

ђ) повећава степен економске, а тиме и политичке међузависности између земаља.15

Противници глобализације инсистирају на негативним ефектима:

а) глобализација доноси корист искључиво економски развијеним земљама;

б) међународне финансијске институције својим тврдим захтевима и ограничењима, коче економски развој земаља у развоју;

в) глобализација константно повећава јаз између богатих и сиромашних;

г) земље у развоју немају адекватну и довољно развијену мрежу институција које су неопходне за развој тржишне привреде и равноправно учешће у процесу глобализације. 16

Глобализација изазива крупне, вишеструке (позитивне и негативне) ефекте и неједнако распоређене последице:

технолошке; политичке; културне; економске; друштвене.

17

Димензије глобализације:

ЕкономскаКултурнаПолитичкаСоцио-структуралнаТехнолошкаКомуникацијскаВременско-просторнаДемографскаВојна

18

ТРАНЗИЦИОНИ ПРОЦЕСИ

Појам транзиција појавио се у западној литератури 70-тих година прошлог века

Сва друштва у савременом свету налазе у процесу транзиције:

високо развијена друштва иду од индустријских ка постиндустријским,постреалсоцијалистичка од ауторитарног ка плуралистичком грађанском систему,земље трећег света од традиционалног ка индустријском друштву.

80-тих година 20-ог века критички су се разматрали односи у источноевропским

земљама.

Указано:на неефикасност друштвене својине и начин управљања развојем који се на њој заснива,на низак животни стандард становништва,на постојање или непостојање или не-остваривање личних права и слобода грађана ипостојање партијске државе која није израз демократских односа у друштву.

Тежи се успостављању новог система који треба да обезбеди:

• већу економску ефикасност• бржи привредни развој• виши животни стандард

становништва• веће слободе и права

грађана• успостављање правне

државе.

Транзиција треба да доведе до:

успостављања приватне својинеформирања тржишне привредеразвијање и афирмације приватног предузетништвапревазилажења кризе која се испољавала у ниском животном стандарду, непостојању демократских односа и једнопартијском систему.

Три противуречности транзиционог процеса

Прво, земље транзиције имају низак ниво продуктивности и због тога на једној страни неповољан положај на међународном тржишту, а на другој онемогућава већа захватања из привреде у циљу обезбеђивања средстава за социјални интервеционизам.

Дрга противуречност је социолошко-психолошког карактера. У претходном систему постојао је осећај социјалне сигурности, људи су стицали и стекли одређене навике и облике понашања које нису примерене вредносном систему и облицима понашања које захтева друштво приватне својине и тржишне привреде.

Трећа противуречност тиче се менаџмента. У развијеним земљама менаџмент је одвојен од својине што омогућава стручно, најчешће на научним сазнањима засновано руковођење економијом. У земљама транзиције менаџмент није одвојен од својине.

По Липтону земље у транзицији морају:

пажљиво да прате догађаје у светској привреди,да пажљиво отварају своја тржишта мултинационалним компанијама и другим предузећима из развијених земаљада у већој мери користе локалне ресурсе и потенцијале који су значајни за светско тржиште

зналачки користе празне просторе у индустријској структури развијених земаља у вези са применом «високих технологија»реконструишу привредне и непривредне делатности ради повећања конкурентности на међународним трговинским трансакцијамада богате привреду индустријским и услужним делатностима које су у вези са коришћењем информационих технологија.

Транзиција у Србији:

Транзиција у Србији започела је под тешким економским и друштвеним условима.У 2000. смањен је per capita GDP на мање од половине у односу на 1989. Годишња инфлација виша од 140%.

Економска транзиција: промена у власничкој структуриПолитичка транзиција: од једнопартијског ка вишестраначком систему.