IZBORNI PREDMETTRANSFUZIOLOGIJA

DAVALATVO KRVI Doc. Dr Radmila Jovanovi

Davalatvo krvi je opti drutveni interes uoblien u NACIONALNI PROGRAM koji se realizuje planski, masovnim, kontinuiranim organizovanjem davalaca krvi

PRINCIPI DAVALATVA

*SISTEM FUNKCIONISANJA NACIONALNOG PROGRAMAV L A D Ai resorna MinistarstvaNACIONALNI PROGRAM I PLAN PRIKUPLJANJACRVENI KRSTSLUBE TRANSFUZIJEKLINIKE I INSTITUTIDAVAOCI

*

*

*

*

*I PROPISI U OBLASTI ZDRAVSTVAZAKONI

Zakon o javnim slubama ("Sl. glasnik RS", br. 42/91, 71/94, 79/2005, 81/2005, 83/2005)Zakon o zdravstvenoj zatiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005)Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005)Zakon o komorama zdravstvenih radnika("Sl. glasnik RS", br. 107/2005)Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 85/2005)Zakon o dravnoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 79/2005),Zakon o transfuziolokoj delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009),Zakon o transplantaciji organa ("Sl. glasnik RS", br. 79/2009),Zakon o transplantaciji elija i tkiva ("Sl. glasnik RS", br. 79/2009).

PROPISI U PRIMENI U ZAVODU ZA TRANSFUZIJU KRVI VOJVODINE

CRVENIKRSTSTK

Nosioci programa

Crveni krst Srbije sa mreom svojih ogranaka

Sluba za transfuziju krvi

Institut za zatitu zdravlja Srbije ''Batut'

Zdravstvene ustanove

Prosvetne ustanove

Mas mediji

Udruenja, Drutva, Klubovi

PLAN AKTIVNOSTI ''NE PLANIRATI, ZNAI PLANIRATI NEUSPEH'' Franklin Bendamin

Uloga i zadaci Crvenog krstaModernizacija aktivnosti na edukaciji, motivaciji i animaciji stanovnitva za DDKOrganizovanje seminara za volontere u davalatvu krviAktivnosti na irenju mree saradnika, edukatora, volonteraEvaluacija i inovacija znanja i vetina kod saradnika volonteraRegrutovanje davalaca iz grupa niskog rizikaOkupljanje davalaca i priprema akcijaObezbeivanje i priprema mesta za organizovanje akcija DDKBriga o obezbeivanju jednoobraznog promotivnog materijala i distribucijaOrganizovanje sveanosti i dodela zasluenih priznanjaIznalaenje prihvatljivih oblika panje prema davaocima i negovanje pozitivnih odnosaKontinuirano praenje realizacije planova i programaDA SE NESTAICA KRVI NE BI DOGODILA DOBRO JE DA SVAKO ZNA SVOJU ULOGU

Uloga i zadaci Slube za transfuziju krvi Ostvarivanje visoko-profesionalnog nivoa saradnje sa Organizacijom Crvenog krstaSaradnja sa volonterima, davaocima i svim subjektima koji su u mrei davalatvaPozitivno delovanje prema davaocima kroz izraze panje, zahvalnosti i uvaavanjairenje pozitivnih informacija kroz individualne razgovore i radom u grupiOtklanjanje predrasuda i zabluda kod potencijalnih ili viestrukih davalaca

DAVALAC KRVI PREMA DIREKTIVI ECje osoba koja davanjem krvi ili neke od njenih komponenata pomae u leenju povreenih ili obolelih, besplatno I dobrovoljno

NAJSIGURNIJI I NAJBEZBEDIJI SU DAVAOCI KOJI:KRV DAJU REDOVNO, DOBROVOLJNO I BEZ NADOKNADEPOTIU IZ GRUPACIJA STANOVNITVA NISKOG RIZIKATO INE IZ HUMANIH RAZLOGA SU ALTRUISTIKI MOTIVISANI

CILJ EDUKACIJEStanovnitvo pravilno informisatiNivo svesti podiiDavalatvo omasovitiPrikupiti vei broj jedinica krvi

Poseban akcenat staviti na rad sa mladima

VASPITNO-MOTIVACIONI RADU odnosu na specifine ciljeve i tehnike delovanja vaspitno-motivacioni rad u davalatvu deli se na:

individualnigrupniopti

TEHNIKE I SREDSTVA VMRTehnike u odnosu na sredstva koja se koriste u njihovoj primeni dele se na:DirektneAudiovizuelneVizuelneAudio

DIREKTNA TEHNIKALini primer

iva re

AUDIOVIZUELNA TEHNIKAkorienje TV medijakorienje filmskog medijakorienje video kasetapostavljanje izlobikorienje priredbi i javnih skupova

VIZUELNA TEHNIKAizrada letakasredstva u slobodnom prostorukorienje tampanih materijala

AUDIO TEHNIKAkorienje radio difuznog sistemakorienje amaterskih radio stanicakorienje elektronskih zvunih sredstava

ORGANIZOVANJE AKCIJA Rad na omasovljenju davalatva krvi u:

preduzeu, ustanovi, zajednici studentskoj populaciji

srednjoj koli

lokalnoj zajednici

AKCIJEBez prethodne pripremeretke su, daju slabe rezultateSa deliminom pripremomPrimena vizuelnih sredstava (plakat, pano), primena direktne tehnike, iva reKontakt dogovor sa predstavnikom CK ili organizatorom u preduzeu, ustanovi, koli, fakultetuPostave se plakati sa vremenom i mestom odravanja akcijeOrganizator obie punktove i da kratke usmene informacije o potrebi i koristi davanja krvi

AKCIJEOrganizator i struno lice obilaze punktoveUkljuiti sve metanePriprema mesta odravanja akcijeEkipa dolazi najmanje 1 sat ranijeO toku akcije obavestiti putem radia i TVPo zavretku akcije obavestiti javnost o:broju uzetih jedinicapohvaliti organizatore i grupe sa veim odzivompodsetiti da krvi uvek treba!da se moe dati i mimo akcijeDostaviti popunjene legitimacije davaocimaUraditi analizu akcije

AKCIJE U PREDUZEU, USTANOVI, ZAJEDNICIKomisija za razvoj dobrovoljnog davalatva krvi treba:da formira i uredno vodi kartoteku davalaca krvi da okuplja davaoce krvi iz preduzeada davaocima krvi alje prigodne estitke da organizuje optimalnu pripremu svake akcije

AKCIJE U STUDENTSKOJ POPULACIJIformirati Aktiv Crvenog krsta na svim fakultetima i viim kolamato je mogue ee organizovati informativno-edukativno-vaspitno-motivaciona izlaganja na sportsko-rekreativnim danima studenata formirati punktove o davalatvu krvi postaviti plakate sa vaspitno-motivacionim porukama dva puta godinje organizovati akcije davanja krvi

AKCIJE U SREDNJOJ KOLIu nastavne planove i programe uvesti metodske jedinice sa tematikom iz transfuziologije, posebno davalatva krvi obraditi teme: "Ako ovek spasi samo jedan ivot kao da je spasio itav svet", "Krv je dar ivota koji se mnoi kada se sa drugima deli"... formirati komisiju za razvoj davalatva krvina sportsko-rekreativnim danima formirati punktove o davalatvu krvi

AKCIJE U SREDNJOJ KOLIna kraju kolske godine, prilikom dodele diploma, pohvala i nagrada, dodeljivati i posebne pohvale za pokazanu humanost uenicima - viestrukim davaocima krvi organizovati optimalnu pripremu svake akcije davanja krvi

pri lokalnoj zajednici formira se i uredno vodi kartoteka davalaca krvi najmanje dva puta godinje okupljaju se davaoci krvi iz lokalne zajednice u svojim prostorijama ili u domu kulturedavaocima krvi alju se prigodne estitke povodom: 14 juna- Dana davalaca krvi, Nove godine i ukoliko je mogue njihovog roendanakomisija organizuje optimalnu pripremu svake akcije davanja krvi AKCIJE U LOKALNOJ ZAJEDNICI

KO MOE DA DAJE KRV ?Sve zdrave osobe mukog i enskog pola stare od 18 - 65 godina ukoliko zadovoljavaju medicinske kriterijume posle laboratorijskog i lekarskog pregleda.

KO NE MOE DA DAJE KRV ?Lica za koja lekar utvrdi da boluju od akutnih ili hroninih oboljenja kao i lica za iju krv lekar utvrdi da moe da ugrozi zdravlje primaoca.

KO NE MOE DA DAJE KRV ?PRIVREMENO SE OD DAVANJA ODBIJAJU:Bolovanjeene za vreme menstruacijeTrudnoaene nakon abortusa na 3 mesecaene nakon poroaja na 6 meseciSvi davaoci koji su imali laku hirurku intervenciju (lokalna anastezija) na 3 meseca, a teu hirurku intervenciju na 6 meseciDobrovoljni davaoci krvi koji su u kratkom vremenskom intervalu izgubili 4-5 kg telesne teine (dok ne provere zdravstveno stanje)Dobrovoljni davaoci krvi koji su vadili zub na 5 dana

KO NE MOE DA DAJE KRV ?Dobrovoljni davaoci krvi koji su uzimali lekove I to:antibiotike na 14 danalekove za hipertenziju na 24-48 hlekove protiv nesanice na 72 hacetil salicilnu kiselinu (aspirin) 5 dana7 dana od izleenja lake respiratorne infekcije, infekcije koe i potkonog tkiva, blaeg digestivnog poremeaja i infekcije urinarnog trakta

KO NE MOE DA DAJE KRV ?ODLUKA O DAVANJU KRVI KOD PRIMENE VAKCINACIJEDavaoci koji su pre 2-4 dana vakcinisani sa toksoidom ili mrtvom vakcinom (kolera, difterija, hepatitis B, influenca, pertusis, kuga, tetanus, tifus, paratifus i poliomijelitis) ne moraju biti odbijeni; posle vakcinacije od malih boginja krv se moe uzeti 2 nedelje posle imune reakcijeDavaoca treba odbiti 2 nedelje posle vakcine protiv parotitisa, ute groznice i posle oralne poliovakcineDavaoca treba odbiti 4 nedelje posle vakcine protiv rubeoleDavaoca treba odbiti do isteka jedne godine od vakcinacije protiv besnila, ako je tu vakcinu primio zbog ujeda bolesne ivotinje

KO NE MOE DA DAJE KRV ?OD DAVANJA SE PRIVREMENO ODBIJAJU (NA 6 MESECI) DAVAOCI:Posle pimanja krvi ili komponenata i derivata krvi koji sadre faktore II, VII, IX i X, ili koncentrat faktora VIIIPosle izlaska iz domova i psihijatrijskih ustanova zbog veeg rizika od zadravanja HBV-om ili HIV-omPutnici koji su bili u podrujima oznaenim kao endemina za malariju, ako nisu imali simptome malarije i nisu prevremeno uzimali lekove za malariju, (ako su bolovali od malarije, trajno se odbijaju, a ako su uzimali antimalarine lekove odbijaju se na 12 meseci).Anemija i 6 meseci nakon izleenja anemije

KO NE MOE DA DAJE KRV ?OD DAVANJA SE PRIVREMENO ODBIJAJU (NA 12 MESECI) DAVAOCI:

Po normalizaciji 2 puta povienih vrednosti ALT ili ponovljeno povienih vrednostiPosle primanja anti-HB imunoglobulinaPosle tetoviranja, povreda ili kontaminacije koe ili sluzokoe instrumentima koji su kontamirani krvlju ili drugim telesnim tenostima, epilacije, Posle transplantacije tue koe, buenja uiju, podvrgavanja akupunkturiPosle bliskog kontakta sa osobama zaraanim virusom hepatitisom ili AIDS-omPo zavretku terapije gonoreje i sifilisa bilo da je razlog za pozitivnost bola bolest ili seropozitivnost

KO NE MOE DA DAJE KRV ?Trajno se odbijaju:osobe sa hroninim sistemskim oboljenjima sa insuficijencijom organa, epilepsijom, Psihijatrijskom dijagnozomdijabetesom, malignim oboljenjima, Astmom,nosioci uzronika bolesti koje se krvlju mogu preneti na primaoca iTBC.

KO MOE DA DAJE KRV ?Da je zdrava, dobrog opteg stanja, Tea od 50 kg.Temparature manje od 37 0 CPulsa 50-100/min.Krvnog pritiska ne vieg od 27/15 kpa i ne nieg od 12/85 kPaNalaz nad pluima i srcem mora biti uredandrelo mora biti mirnoLimfne ljezde vrata i pazuha kao i jetra i slezine ne smeju se palpiratiHemoglobin mora biti za mukarce iznad 135g/L a za ene iznad 125g/LInterval izmeu davanja krvi za mukarce je 3 meseca, a za ene 4 meseca

DA LI JE DAVANJE KRVI KORISNO ?Jeste!Pre svega, omoguava leenje obolelih i povreenih kao nezamenljiv lek. Pomae davaocu da stekne uvid u svoje zdravstveno stanje, inom davanja krvi cirkulacija se ubrzava, a davalac se subjektivno osea vedrijim i sveijim.

DA LI JE DAVANJE KRVI BOLNO ?Krv se daje iz vene u pregibu lakta gde je ubod igle najmanje bolan.

U odnosu na ukupan znaaj i in davanja bol je zanemarljiva i trenutna.

KOJA KOLIINA KRVI MOE DA SE DAJE ?Proseno, odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne teine. Osoba od 70 kg ima oko 5 do 5,5 litara krvi. Moe da da trinaesti deo od ukupne koliine tj. do 450 ml krvi.

ZA KOJE VREME DATA KRV MOE DA SE NADOKNADI U ORGANIZMU ?"Teni" deo krvi nadoknadi se iz rezervi za tridesetak minuta, a elijski elementi za 30 do 60 dana. Krv se svakodnevo stvara u organizmu. Dnevno se stvori 50 ml nove krvi i isto toliko razgradi. Stvaranje krvi u kostnoj sri moe da se povea 6 puta (6x50 ml=300 ml dnevno), to znai da data koliina krvi teoretski, moe da se obnovi za jedan i po dan. Najsporije se nadoknauje gvoe koje ulazi u sastav svakog crvenog krvnog zrnca. Zato je razmak izmeu dva davanja 3 do 4 meseca.

KAKO SE PONAATI POSLE DAVANJA KRVI ?Uobiajeno, kao i pre davanja krvi. Medicinski savet je da se nakon davanja krvi popije dovoljno tenosti. Ishrana i fizike aktivnosti su uobiajene. Posle davanja krvi ne treba puiti 2 sata, a 6 sati ne treba raditi pored nezatienih opasnih aparata i maina. Takoe se preporuuje osobama koje se profesionalno bave poslovima na visini ili vonjom da tog dana ne rade.

DA LI POSTOJE KOMPLIKACIJE U VEZI SA DAVANJEM KRVI ?Ne postoje! Nivo rada transfuziolokih ustanova je takav da visoko struan i obuen kadar obezbeuje maksimalnu sigurnost davaocu. Materijal koji se koristi za uzimanje krvi je sterilan, apirogen i za jednokratnu upotrebu.

DA LI JE VIESTRUKO DAVANJE KRVI OPASNO ?Nije! Viestruko davanje krvi ne dovodi do poveanja ili gubljenja teine, ne poveava niti smanjuje apetit, ne smanjuje niti poveava radnu sposobnost.

KAKO SE KRV MOE DAVATI ?Osim glavnog i najee zastupljenog davanja CELE KRVI, pojedini davaoci (naee viestruki) opredeljuju se za posebne naine davanja putem postupka CITAFEREZE (uz pomo specijalnih aparata - elijskih separatora) i PLAZMAFEREZE. Davaoci plazme se podvrgavaju imunizaciji ili reimunizaciji pojedinim vakcinama (one sadre odgovarajue antigene) i dajui plazmu omoguavaju pripremanje specifinih gama-globulina.

TA JE TO AUTOTRANSFUZIJA ?Davalac i primalac krvi su ista osoba. Krv moe pod odreenim uslovima da bude uzeta i vraena istom pacijentu (autologna transfuzija) u momentu kada mu je najpotrebnija, npr. u toku ili posle operacije.

TA JE TO EKSANGVINO TRANSFUZIJA ?U nekim oboljenjima postoji preterano nagomilavanje tetnih produkata u krvi.Eksangvino transfuzija (zamena krvi) u tim sluajevima, moe da bude delotvorna i spasonosna (npr. zamena krvi tek roenoj bebi sa MHN).

ZATO SE IZDVAJAJU KOMPONENTE KRVI ?Krvi nema dovoljno. Da bi se svaka jedinica krvi najracionalnije upotrebila, posebnim postupcima se moe separisati na konstituente i primeniti tako da se pacijentu daju samo one komponente koje mu nedostaju. Tako se lei efikasnije, jeftinije i sa manje rizika, a neprimenjene komponente krvi se mogu dati drugim bolesnicima. U savremenoj terapiji do 10% krvi se korisiti kao cela krv.

KAKO SE KRV "KONZERVIE" TJ. UVA ?Krv se uva u specijalnim plastinim kesama u koje je i uzeta. U kesama se nalazi srazmerna koliina rastvora/antikoagulantnog, koji pri odgovarajuoj temeperaturi (+4C) omoguava uvanje krvi, u TENOM stanju za upotrebu, 21 do 35 dana pa i due. Na taj nain je omogueno da

"KRV EKA PACIJENTA, A NE PACIJENT KRV".

TA SE KONTROLIE U KRVI DAVAOCA ?Svaka jedinica krvi, a to znai krv svakog davaoca obavezno se kontrolie na: krvno grupnu pripadnost, prisustvo vanrednih (iregularnih) antitela, izazivaa bolesti koje se mogu preneti putem krvi (transmisivne bolesti) kao to su izazivai utice, AIDS-a (SIDE) i sifilisa.Da li davaoci krvi mogu dobiti SIDU davanjem krvi ?Ne. Ni SIDA ni bilo koja druga bolest ne moe se dobiti davanjem krvi. Sav pribor koji se koristi za prikupljanje krvi je sterilan i koristi se samo jednom, a baca se posle upotrebe.

ZASTUPLJENOST KRVNIH GRUPA41%39%15%5%+85%-15%

DA LI POSTOJI VETAKA KRV ?Postoje uglavnom eksperimentalni radovi u ovoj oblasti. Zamenici plazme postoje i oni se u odreenim situacijama i uslovima koriste ali su ogranienog dejstva.Zamenici krvnih elemenata (fluokarboni) nemaju sve zadovoljavajue osobine potrebne za obavljanje funkcija jedne crvene krvne elije. Zbog toga su i dalje u fazi ispitivanja.

KOLIKO KOTA KRV ?Krv vredi koliko i ivot koji je tom krvlju spaen. Krv kao i ivot nema cenu!S obzirom da je pribor za uzimanje krvi za jednokratnu upotrebu, da se svaka jedinica krvi testira i obrauje pre upotrebe, sluba transfuzije u celom svetu je skupa i predstavlja optereenje za zdravstvene fondove.

DA LI SE KRVLJU TRGUJE ?Ne! Propisi svetske zdravstvene organizacije i Meunarodnog crvenog krsta to ne dozvoljavaju. U nekim zemljama ima pojava trgovine ali su posledice toga vrlo teke i ozbiljne (sluaj irenja SIDE, itd.).U naoj zemlji postoje propisi koji ne dozvoljavaju izvoz krvi jer je prikupljanje krvi za redovnu upotrebu i stvaranje rezervi od nacionalnog interesa.

Medicinski i posebno transfuzioloki gledano nema razlika u vrednosti bilo koje krvne grupe. Za svakog pacijenta kome je krv neophodna najbolja je samo krv njegove krvne grupe.KOJA JE KRVNA GRUPA NAJBOLJA ?OABABema kombinacija krvnih grupa

DAVALATVO U VOJVODINI OD 1953-2005 GOD.

*AMBALAA ZA HUMANU KRVKese za krv

*KESE ZA KRV Vrsta plastikeZa konzervaciju cele krvi i eritrocitaPolivinil hlorid PVC sa dodatkom omekivaa dietil-heksil-ftalat, DEHP (najee se koriste, Baxter, Terumo, JMS...)PVC sa dodatkom trietil-heksil-trimetilata, TEHTM (Cutter, Baxter...)PVC sa omekivaem butiril-triheksil-citratom, BTHC (Baxter..)Od poliolefinaOd teflona za uvanje trombocita i aferezne postupke

Za uvanje trombocitaPVC-TEHTMKese od poliolefinaKese od teflonaKese od plastike EVA (etilenvinilacetat)ACD-DEHP sa veom povrinom

*ANTIKOAGULANTNI RASTVORI:

ACD (ac.citricum, Na citricum, dextroza) omoguava uvanje krvi 21 danCPD isti kao i prethodni uz dodatak fosfata uvanje krvi 21 danCPDA1 na CPD dodat adenin i neto vie glukoze uvanje krvi 35 danaCPDA2 sadri neto vie adenina i glukoze 42 dana uvanje krvi

Optimalne aditivne solucije za uvanje eritrocita:SAGMADSOLPAGASS

PAS platelet aditive solutionPAS IIIPlasmalyte AComposol

*PROMENE U KONZERVISANOJ KRVI

Morfoloke i biohemijske:U eritrocitima opada koncentracija jona K a raste koncentracija jona Na (obrnuto u plazmi)Eritrociti bubre i hemolizirajuOpada sadraj glukoze, pada nivo org.fosfornih jed. (ATP), a raste sadraj mlene kiseline i anoorganskih fosfataOpada pH (sa 7.1 na 6.5)Opada aktivnost faktora koagulacije, pre svega FVIII i FVBroj Le opada nakon 4-5 dana (Ly najotporniji)Fagocitna sposobnost Le opada od prvog dana konzervacijeTr gube svoju hemostaznu funkciju od prvog do 4 dana

Drugi vidovi davanja krviPLAZMAFEREZAPostupak kojim se davaocu uzima samo plazma.Sprovodi se automatski ili manuelnoU jednom davanju ne sme se uzeti vie od 600ml plazme Razmak izmeu dve plazmafereze ne sme biti manji od 2 nedelje, ne vie od 24 plazmafereze godinjeKriterijumi za izbor davalaca isti kao i za davanje cele krvi uz vii nivo ukupnih proteina od 60g/l i aktivnost ALT u granicama normale

CITAFEREZAPostupak ciljanog izdvajanja pojedinih elija krvi u koliini koja je viestruko vea od koliine koja se moe izdvojiti iz jedinice cele krvi.Pored uslova koje moraju zadovoljiti davaoci cele krvi, ovi davaoci moraju imati ukupne serumske proteine vee od 60g/L, broj trombocita vei od 150x109/L, broj leukocita i vrednosti inilaca koagulacije u granicama normale.Vre se pomou automatizovanih maina koje omoguavaju izdvajanje same jedne ili vie vrsta elijskih elemenata (trombocita, leukocita, matinih elija, eritrocita).elijski separatori mogu biti sa kontinuiranim i diskontinuiranim protokom krvi.

PRIKUPLJANJE, SPAAVANJE I PRIMENA AUTOLOGNE KRVI

Autologna transfuzija=davalac i primalac ista osoba

Preoperaciono prikupljanje autologne krviAkutna normovolemijska hemodilucijaIntraoperativno spaavanje krviPostoperativno spaavanje krviPerioperativna autologna trombocitaferezaAutologna plazmafereza

*