11 Vodic Kroz Eu Politike Zivotna Sredina

ivotna sredina

ivotna sredina

Projekat se realizuje u saradnji sa Istraivakim centrom Slovake asocijacije za spoljnu politiku RC SFPA i uz podrku Slovake agencije za meunarodnu razvojnu saradnju SlovakAid

3

ivotna sredinaVodi kroz EU politike ivotna sredina, daje presek stanja politike i propisa EU u oblasti ivotne sredine sa osnovnim naznakama o stanju u Republici Srbiji. Obuhvaene su sve najznaajnije grupe propisa: horizontalno zakonodavsto, monitoring atmosferskog zagaenja, zatita i upravljanje vodama, buka, hemikalije, kontrola industrijskog zagaenja i industrijski rizici, GMO, ouvanje divlje faune i flore, upravljanje otpadom, nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad i civilna zatita. Ukazuje se i na neka osnovna pitanja od znaaja za sprovoenje propisa. U prilozima se daju spiskovi najznaajnijih stratekih dokumenata EU i Republike Srbije, propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa RS, nacionalnih propisa u oblasti ivotne sredine i meunarodnih ugovora u kojima je Srbija lanica.

VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

5

Predgovor

Trea po redu studija Vodi kroz EU politike ivotna sredina je publikacija koju priprema Evropski pokret u Srbiji, u saradnji sa Istraivakim centrom Slovake asocijacije za spoljnu politiku i uz podrku Slovake agencije za meunarodnu razvojnu pomo. Osnovna namera Vodia je da se javnosti u Srbiji, pogotovo onoj koja je ukljuena u brojne i sve ire procese vezane za evropsku integraciju, na to jednostavniji i prihvatljiviji nain predstavi veoma kompleksna materija politika Evropske unije u pet oblasti: energetika, poljoprivreda, zatita okoline, trgovina i unutranji poslovi. U okviru ovog dvogodinjeg projekta Evropski pokret u Srbiji e preostale oblasti sukcesivno obraivati i objaviti u vidu publikacije do kraja 2011. godine. Nije teko objasniti zato smo se opredelili upravo za ovih pet zajednikih politika EU. Naa procena je da se upravo na njima prelamaju neke od osnovnih, kljunih tema, ali i izazova evropskih integracija, bilo da su najsloenije, najobimnije ili pod pretpostavkom da e njihova realizacija zahtevati posebno velike promene u Srbiji kako u smislu prilagoavanja zakonodavstva, takoVODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

PREDGOVOR

7Zbog toga je Vodi kroz politiku ivotne sredine ne samo interesantan, ve predstavlja i obimnu, i sveobuhvatnu studiju, tako rei udbenik za ovu oblast. On sadri presek stanja politike i propisa EU u oblasti ivotne sredine, kao i osnovne naznake o trenutnom stanju u Srbiji. Obuhvaene su sve najznaajnije grupe propisa: horizontalno zakonodavsto, monitoring atmosferskog zagaenja, zatita i upravljanje vodama, buka, hemikalije, kontrola industrijskog zagaenja i industrijski rizici, genetski modifikovani organizmi (GMO), ouvanje divlje faune i flore, upravljanje otpadom, nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad i civilna zatita. Naravno, ovaj Vodi ukazuje i na neka osnovna pitanja, probleme i izazove od znaaja za sprovoenje propisa u ovoj oblasti. U prilozima su dati spiskovi najznaajnijih stratekih dokumenata EU i Republike Srbije, propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa Republike Srbije, nacionalnih propisa u oblasti ivotne sredine i meunarodnih ugovora u kojima je Srbija lanica. Nadamo se da e i ovaj, kao i prethodni Vodii kroz politike EU naii na interesovanje italaca. Posebno, to Vodi kroz ivotnu sredinu po prvi put prikazuje ovu politiku srpskoj javnosti, a sve one koji su na bilo koji nain ukljueni u proces usklaivanja ove politike sa propisima i standardima EU, suoava sa injenicom da je ovo tek poetak, i da nas teak posao od usvajanja potpunog sprovoenja tek oekuje. Beograd, 2010. Urednice Nataa Dragojlovi Tanja Mievi

i kada je re o implementaciji i integrisanju u evropsko okruenje u zahtevnom i sloenom procesu pristupanja Srbije EU. Do sada su objavljene dve studije iz ove edicije: nakon Vodia kroz politiku energetike kao prvog, i drugog koji se bavio Zajednikom poljoprivrednom politikom EU, pred vama se nalazi i trea studija. Vodi kroz politiku ivotne sredine EU se bavi jednom od najzanimljivijih, najivljih i svakako najobimnijih politika koje su drave lanice Unije u svom procesu evropske integracije do sada razvile. Sama politika nije stara koliko i tri Zajednice - njeno unoenje u komunitarni acquis se vezuje za prvo proirenje s poetka sedamdesetih godina, kada lanstvo dobijaju drave koje ve u to doba imaju razvijenu svest o potrebi zatite ivotne sredine i njenog ouvanja. No, od tog vremena, razvoj ove politike nije imao samo elemenat zatite ivotne sredine, ve i sadraj interesantne veze i balansa koji je potrebno uiniti izmeu razvoja, kreiranja i zaokruivanja zajednikog, jedinstvenog trita i efekta koji bi pojaani industrijski razvoj i slobodna konkurencija, te elja za napretkom, mogla imati po ivotnu sredinu. Tako ova politika dobija svoje mesto u Jedinstvenom evropskom aktu, koji je stupio na snagu 1987. godine njime se istovremeno i zaokruuje zajedniko trite. Od ovog Ugovora, pa do danas, predvia se da u pripremi i sprovoenju aktivnosti u oblasti ivotne sredine Unija dobija obavezu da uzima u obzir raspoloiva nauna i tehnika saznanja, stanje ivotne sredine u razliitim regionima EU, potencijalne koristi i trokove preduzimanja mera i odsustva preduzimanja mera i ekonomski i drutveni razvoj Unije u celini. Istovremeno, drave lanice se ne spreavaju da odravaju i uvode mere koje su mnogo stroije od mera ustanovljenih na nivou Unije sve dok su one kompatibilne sa njenim ukupnim ciljevima. Takav pristup u kreiranju i sprovoenju ove politike, kao i njen obim, ali i trokovi usklaivanja, poseban su izazov za dravu koja se priprema za lanstvo. Meutim, sa istim problemima su se susretale do sada sve nove lanice, i ne retko dobijale mogunost da potpuno usklaivanje sa standardima ove politike postane potpuno obaveza nakon dosta godina od momenta stupanja u lanstvo. Takva iskustva je imala i Slovaka. Naini na koje je ova drava vrila procene koliko treba da traje taj tranzicioni period, ta su glavne problematine take i koja su reenja na kraju prihvaena, upravo su predstavljeni u ovom Vodiu.

6


9

SadrajMetodoloke napomene I Deo: opTI okvIrI polITIke eU U oBlasTI IvoTNe sreDINe A. Razvoj politike EU u oblasti ivotne sredine B. Ciljevi i naela politike EU u oblasti ivotne sredine C. Nadlenost EU u oblasti ivotne sredine D. Institucije EU nadlene za kreiranje i sprovoenje politike i prava ivotne sredine E. Akcioni programi EU u oblasti ivotne sredine F. Tematske strategije G. Strategija odrivog razvoja II Deo: IzvorI prava IvoTNe sreDINe eU Vrste pravnih akata EU A) Primarni izvori prava Lisabonski ugovor B) Sekundarni izvori prava 1. HORIZONTALNO ZAkONODAVSTVO a) Stanje i opti elementi politike b) Propisi EU c) Pregled sadraja najznaajnijih propisa EU c.1) Procena uticaja na ivotnu sredinu (EIA) Procena uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu c.2) Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu (SEA) c.3) Pristup javnosti informacijama koje se tiu ivotne sredine Pristup informacijama na osnovu zahteva Diseminacija informacija 15 19 19 25 27 30 36 39 41 51 51 51 53 53 55 55 56 58 58 66 70 75 77 82


SADRAj

1183 84 88 89 90 91 97 100 102 105 107 110 112 112 115 116 116 120 121 123 125 126 127 127 129 132 132 135 139 142 144 Upravljanje poplavnim rizicima Legislativa EU u drugim oblastima zatite ivotne sredine od znaaja za zatitu voda d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 4. MONITORING ATMOSFERSkOG ZAGAENJA a) Stanje i opti elementi politike Tematska strategija o zagaivanju vazduha b) Propisi EU u oblasti atmosferskog zagaenja c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti atmosferskog zagaenja Meunarodni ugovori kvalitet ambijentalnog vazduha Propisi koji se odnose na ogranienje emisija iz stacionarnih postrojenja Propisi kojima se reguliu pojedina pitanja vezana za gasove sa efektom staklene bate Zagaivanje vazduha iz mobilnih izvora Propisi koji se odnose na razmenu informacija d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 5. ZATITA OD BUkE a) Stanje i opti elementi politike b) Propisi EU u oblasti upravljanja bukom c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti upravljanja bukom Direktiva 2002/49/EC o proceni i upravljanju bukom Motorna vozila Avionski saobraaj Buka koju izaziva oprema koja se koristi na otvorenom prostoru d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 6. HEMIkALIJE a) Stanje i opti elementi politike b) Propisi EU u oblasti i upravljanja hemikalijama c) Pregled sadraja najznaajnijih propisa EU u oblasti upravljanja hemikalijama Meunarodni ugovori Izvoz i uvoz opasnih hemikalija Registracija, evaluacija, odobravanje i ogranienja hemikalija (REACH) klasifikacija, obeleavanje i pakovanje 145 148 149 151 151 152 154 155 155 164 172 175 181 184 185 187 187 188 188 188 190 191 193 193 194 194 196 200 200 203 205 207

Pristup pravdi c.4) Uee javnosti u odluivanju o pitanjima koja se tiu ivotne sredine c.5) Izvetanje o sprovoenju propisa c.6) Evropska agencija za ivotnu sredinu c.7) LIFE + c.8) Odgovornost za tetu u ivotnoj sredini c.9) krivina odgovornost c.10) Evropski registar isputanja i prenosa zagaujuih materija (PRTR) c.11) Program za unapreivanje aktivnosti NVO u oblasti ivotne sredine c.12) Infrastruktura za prostorne informacije (INSPIRE) c.13) Minimalni kriterijumi za inspekciju u oblasti ivotne sredine d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 2. NUkLEARNA BEZBEDNOST I RADIOAkTIVNI OTPAD a) Stanje i opti elementi politike b) Propisi EU u oblasti nuklearne bezbednosti i upavljanja radioaktivnim otpadom c) Pregled sadraja najznaajnijih propisa Meunarodni ugovori Bezbednost nuklearnih instalacija Rizik od jonizujueg zraenja Prekogranino kretanje Radioloki vanredne situacije d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 3. ZATITA I UPRAVLJANJE VODAMA a) Stanje i opti elementi politike b) Propisi EU u oblasti i upravljanja vodama c) Pregled sadraja nekih najznaajnijih propisa EU u oblasti upravljanja vodama Meunarodni ugovori kvalitet voda Isputanje zagaujuih materija u vodu Podzemne vode Zagaivanje nitratima iz poljoprivrede

10


SADRAj

13Zatita ivotinja d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 10. UPRAVLJANJE OTPADOM I ISTE TEHNOLOGIJE a) Stanje i opti elementi politike Tematska strategija o prevenciji i reciklai otpada Principi upravljanja otpadom b) Propisi EU u oblasti i upravljanja otpadom c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti upravljanja otpadom Meunarodni ugovori Propisi opteg karaktera Otpad iz potronje i posebni tokovi otpada Opasan otpad d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 11. CIVILNA ZATITA a) Stanje i opti elementi politike b) Osnovni propisi c) Usklaivanje propisa RS sa propisima EU III Deo: sprovoeNJe propIsa eU Iv Deo: IskUsTvo slovake v Deo: reCeNzIJe vI Deo: prIlozI Prilog I: Spisak znaajnijih dokumenata EU u oblasti ivotne sredine Prilog II: Spisak stratekih dokumenata RS u oblasti ivotne sredine ili od znaaja za oblast ivotne sredine Prilog III: Spisak propisa EU sa kojima je planirano usaglaavanje nacionalnih propisa Prilog IV: Spisak propisa RS u oblasti ivotne sredine Prilog IVA: Spisak nacionalnih propisa Prilog IVB: Spisak ratifikovanih meunarodnih ugovora u oblasti ivotne sredine lIsTa skraeNICa 266 270 271 271 275 276 276 283 283 286 294 297 298 299 299 301 303 305 311 333 337 337 339 341 347 347 371 381VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

Dobra laboratorijska praksa 208 Biocidni proizvodi 209 d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 211 7. kONTROLA INDUSTRIJSkOG ZAGAENJA I INDUSTRIJSkI RIZICI 212 a) Stanje i opti elementi politike 212 b) Propisi EU u oblasti industrijskog zagaenja i upravljanja rizicima 213 c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti industrijskog zagaenja i upravljanja rizicima 217 Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine 217 kontrola industrijskih akcidenata 221 Meunarodni ugovori 221 Seveso II 224 Sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine (EMAS) u pravu Evropske unije 228 Legislativa EU u oblasti ekoobeleavanja 233 d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 237 8. GENETIkI MODIFIkOVANI ORGANIZMI (GMO) 238 a) Stanje i opti elementi politike 238 b) Propisi EU u oblasti GMO 239 c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti GMO 242 Meunarodni ugovori 242 Namerno isputanje GMO u ivotnu sredinu 244 Ograniena upotreba GMMO 245 Prekogranino kretanje GMO 246 Genetiki modifikovana hrana i hrana za ivotinje 247 Oznaavanje i sledivost GMO i prehrambenih proizvoda i hrane za ivotinje 248 d) Usklaivanje nacionalnih propisa RS sa propisima EU 248 9. OUVANJE DIVLJE FAUNE I FLORE 249 a) Stanje i opti elementi politike 249 b) Propisi EU u oblasti divlje faune i flore 256 c) Pregled sadraja propisa EU u oblasti divlje faune i flore 259 Meunarodni ugovori 259 Ouvanje prirodnih stanita i divlje faune i flore 262 Zatita divljih ptica 264 Trgovina divljom faunom i florom 265

12

SADRAj

15

poJMovNIk lITeraTUra korisne internet adrese

387 407 413

Metodoloke napomene

Na samom poetku ukazujemo na nekoliko pitanja koja zasluuju da se na njih skrene panja korisnika ove publikacije.n

Prvo pitanje se odnosi na to ta sve obuhvata politika u oblasti ivotne sredine, tj. koja sve dokumenta, propisi, i druga akta predstavljaju deo politike i propisa u oblasti ivotne sredine i, u skladu sa tim, koja sve dokumenta i propise treba obuhvatiti formulacijom politika i pravo ivotne sredine EU, odnosno na osnovu ega to uopte utvrditi. U vezi sa ovim je i pitanje klasifikacije pojedinih propisa. Dostupni podaci na relevantnim internet adresama EU ne klasifikuju propise u oblasti ivotne sredine na identian nain. Na primer, vebsajt na kome se mogu pronai saeci pojedinih dokumenata i propisa EU u delu koji se odnosi na ivotnu sredinu (http://europa.eu/legislation_summaries/environment/index_en.htm) ne klasifikuje na isti nain dokumenta i propise u poreenju sa EUR Lex vebsajtom (http://eur-lex. europa.eu/en/legis/latest/chap1510.htm) gde se mogu pronai vaei izvori prava u oblasti ivotne sredine, potroaa i zatite zdravlja.VODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

n

14

METODOLOKE NAPOMENE

17Pri reavanju konkretnih pitanja koja su se pojavljivala u vezi sa pomenutim dilemama autor se rukovodio ciljem i osnovnom namenom publikacije kao kriterijumom postupanja.

Verovatno bi se naroito diskutabilnim mogle smatrati one okolnosti gde pojedinih propisa na nekim sajtovima EU posveenim ivotnoj sredini uopte nema, dok se u nekim drugim pojavljuju (pre svega, zbog preplitanja politike i propisa u oblasti ivotne sredine sa drugim srodnim oblastima kao to su poljoprivreda, energetika i drugo, odnosno namene konkretnih baza podataka). Ovo upuuje na potrebu da se u raspravi o politici i pravu ivotne sredine vodi rauna o stanju u razliitim drugim oblastima od znaaja za oblast ivotne sredine.n

Posebnim bi se moglo smatrati i pitanje irine analize i broja propisa koje bi bilo korisno obuhvatiti u ovoj publikaciji. Ovome bi trebalo dodati i dileme koje proizilaze iz pitanja same metodologije izlaganja sadraja politike i propisa u pojedinim oblastima. Opredeljenje da se u publikaciji prevashodno izloe ciljevi politike, pojedinih propisa i instrumenata u oblasti ivotne sredine, osnovne obaveze drava lanica kao i reference za dalje informisanje i istraivanje uslovljeni su praktinim razlozima koji su inicirali izradu publikacije. Pitanje prevoda naziva pojedinih dokumenata, kao i pojedinih termina i formulacija koje se koriste, takae je otvoreno. U ovoj publikaciji nastojalo se drati to vie prevoda koji su ve dati u nekim dokumentima koje su nadleni organi Republike Srbije usvojili, iako se o nekim od takvih prevoda i dalje moe diskutovati.

n

n

U vezi sa ovim je i pitanje ujednaenog korienja pojedinih termina i formulacija u samoj publikaciji.n

Prilikom sagledavanja stanja propisa u Republici Srbiji, naelno je uzet presek stanja krajem 2009. godine, (prema Izmenjenom i dopunjenom Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju),1 ali je svuda, gde je bilo potrebno i mogue, ukazano i na promene do kojih je dolo i nakon toga do danas.

1 Izmenjeni i dopunjeni Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPIID), Vlada Republike Srbije, Beograd., 2009. str. 571-600. Preuzeto iz http://www.seio.gov.rs/upload/ documents/NPI/Revidirani_NPI_2009.pdf, (datum preuzimanja 2.3.2010)

16


19

1. Deo Opti okviri politike EU u oblasti ivotne sredine

A. Razvoj politike EU u oblasti ivotne sredine Iako se danas moe rei da razliita pitanja u oblasti ivotne sredine ili u vezi sa ivotnom sredinom zauzimaju znaajan deo aktivnosti EU, tek poetkom sedamdesetih godina XX veka, Evropska zajednica (EZ) je poela da preduzima intenzivnije politike akcije u ovoj oblasti.2 To koincidira sa trendom jaanja svesti o znaaju i globalnim posledicama problema ivotne sredine kao i (ne)preduzimanja odgovarajuih2 U poetku su preduzimane mere neophodne radi reavanja hitnih problema u pojedinim oblastima da bi se kasnije postepeno poele preduzimati i mere zasnovane na celovitom pristupu i traganju za sinergijom izmeu ciljeva poslovnog sektora i ciljeva politike u oblasti ivotne sredine. Ipak, procenjuje se da napredak nije bio linearan i da je politika ivotne sredine uvek bila vrlo osetljiva na ira ekonomska i politika kretanja. Scheuer, S., (ed), EU Environmental Policy Handbook - A Critical Analysis of EU Environmental Legislation, Making it accessible to environmentalists and decision makers, European Environmental Bureau (EEB), Brussels, 2005, str. 18. Za osnovne naznake o znaajnijim datumima u istorijskom razvoju politike EU u oblasti ivotne sredine videti: http://www.eea.europa. eu/environmental-time-line


I DEO OPTI OKVIRI POLITIKE EU U OBLASTI IVOTNE SREDINE

21prinese zatiti ljudskog zdravlja i obezbedi racionalno korienje prirodnih resursa. Ovim dokumentom je utvreno da se aktivnosti u oblasti ivotne sredine imaju preduzimati u skladu sa principom prevencije, principom da teta treba da bude spreena na izvoru nastajanja i principom zagaiva plaa. Posebno znaajnim se smatra injenica da je uveden i princip integracije, tj. da zahtevi u oblasti ivotne sredine moraju biti integrisani u druge politike Zajednice. U pripremi i sprovoenju aktivnosti u oblasti ivotne sredine Zajednica je imala obavezu da uzima u obzir nekoliko razliitih inilaca: raspoloiva nauna i tehnika saznanja, stanje ivotne sredine u razliitim regionima Zajednice, potencijalne koristi i trokove preduzimanja mera i odsustva preduzimanja mera i ekonomski i drutveni razvoj Zajednice u celini. Predvieno je da Zajednica moe preduzimati mere onde gde se ciljevi mogu bolje ostvariti na nivou Zajednice nego preduzimanjem mera od strane drava lanica pojedinano. Istovremeno, drave lanice se ne spreavaju da odravaju i uvode mere koje su mnogo stroije od mera koje su ustanovljene na nivou Zajednice sve dok su one kompatibilne sa ukupnim ciljevima Zajednice. Ugovor iz Mastrihta (1992. g.) obezbeuje dalje jaanje mesta i uloge politike Zajednice u oblasti ivotne sredine ukljuivanjem, meu svoje osnovne ciljeve, i unapreivanje odrivog i ne-inflatornog rasta uz potovanje ivotne sredine (lan 2).3 Znaaj ekonomskog i drutvenog napretka koji je u ravnotei i koji je odriv, naglaen je i u lanu B u delu Zajednikih odredbi Ugovora. Jaanje mesta i uloge politike ivotne sredine nalo je odraza i u delu Naslova koji se odnosi na ivotnu sredinu kroz formulaciju da je cilj politike visok nivo zatite zasnovane na principu predostronosti, pored drugih principa koji su ve bili formulisani u Jedinstvenom evropskom aktu. Osim toga, znaaj povezivanja ciljeva politike u oblasti ivotne sredine sa ciljevima u drugim sektorskim oblastima dodatno je naglaen kroz formulaciju iz lana 130r da zahtevi zatite ivotne sredine moraju biti inte3 Ve u Preambuli Ugovora se konstatuje sledee: Odluni da unapreuju ekonomski i socijalni napred ak svojih naroda, vodei rauna o naelu odrivog razvoja, u okviru stvaranja unutranjeg trita i jaanja kohezije i zatite ivotne sredine, kao i da primene politike koje e obezbediti da napredak ekonomske integracije bude u skladu sa napretkom u drugim oblastima

mera relevantnih subjekata ire u meunarodnoj zajednici s kraja ezdesetih godina XX veka. Prvi propisi koje je EZ donela u oblasti ivotne sredine bili su, izmeu ostalih, direktive koje su se odnosile na upravljanje otpadom (1975. g.), kvalitet vode za kupanje (1976. g.), zatitu ptica (1979. g.), itd. Razliite mere koje su preduzimane u tom periodu bile su na specifian nain povezane sa pitanjima u oblasti ivotne sredine i imale su prevashodno ciljeve koji su se odnosili na zajedniko trite. Zbog toga je i pravni osnov njihovog usvajanja bio lan 100. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (npr. ispitivanje novih hemikalija, usklaivanje pristupa kontroli zagaenja, itd). Serija od est do sada donetih akcionih programa EU u oblasti ivotne sredine zapoela je 1972. godine, ime je uinjen kljuni preokret u politici EU. Prvim Akcionim programom (1972. g.) je precizirano da komisija treba da predloi mere za smanjenje zagaivanja, unapreivanje prirodne i urbane ivotne sredine, i da preduzme potrebne aktivnosti vezane za probleme ivotne sredine uzrokovane oteenjem pojedinih prirodnih resursa i unapreenjem svesti o problemima ivotne sredine i obrazovanja. Ove aktivnosti su uticale na preduzimanje aktivnijih mera na pripremi i usvajanju pojedinih propisa u oblasti ivotne sredine. Razvoj politike i prava ivotne sredine EU moe se pratiti i kroz razvoj mesta i uloge koju pitanja ivotne sredine imaju u osnivakim aktima EZ, odnosno EU. Politika u oblasti ivotne sredine ugraena je u ugovornu strukturu Zajednice tek Jedinstvenim evropskim aktom 1987. godine, da bi njen okvir bio dalje proirivan, ili samo na izvestan nain makar posredno menjan, Ugovorom o Evropskoj uniji (1992. g.), Ugovorom iz Mastrihta (1992. g.), Amsterdamskim ugovorom (1997. g.), Ugovorom iz Nice (2003. g.) i na kraju Lisabonskim ugovorom (2009. g.). Do 1987. godine, usvojeno je oko 200 propisa i to na osnovu tadanjeg lana 100. (kasnije 115, odnosno 135) ili na osnovu lana 235. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Ipak, odsustvo jasnog pravnog osnova za politiku Zajednice u oblasti ivotne sredine bilo je izloeno kritici naroito jednog dela lanica organizacije. Jedinstveni evropski akt (1987. g.) uvodi posebnu glavu naslovljenu sa ivotna sredina (lanovi 130s-t) obezbeujui izriitu pravnu osnovu za politiku Zajednice u oblasti ivotne sredine. Na osnovu ovih odredbi komisija je imala mogunost da predlae donoenje propisa u razliitim oblastima sa ciljem da se obezbedi zatita i unapreivaje kvaliteta ivotne sredine, do-

20



23fond. irim ciljevima utvrenim u lanu 1747 obezbeena je pravna osnova Zajednice da deluje u svim oblastima od znaaja za politiku ivotne sredine. Ugovorom iz Nice (2001. g.) nisu uinjene izmene osnovnih, ve ranije definisanih odredbi koje se odnose na ivotnu sredinu. Ipak, izvesnim doprinosom promenama politike u oblasti ivotne sredine smatraju se i promene u sistemu glasanja koje se odnose na sistem kvalifikovane veine. korienje razliitih instrumenata politike u oblasti ivotne sredine od 1945-2005. godine

grisani u definisanje i sprovoenje drugih politika Zajednice.4 Znaaj Mastrihtnog ugovora treba posmatrati i u kontekstu izmenjene uloge Evropskog parlamenta i Saveta u donoenju odluka, tj. jaanja uloge Evropskog parlamenta u razvoju politike ivotne sredine ustanovljavanjem procedure zajednikog odluivanja sa Savetom, odnosno proirivanjem broja oblasti u kojima Savet moe usvajati propise korienjem kvalifikovane veine umesto jednoglasnosti.5 Odredbama Amsterdamskog ugovora (1997. g.) odrivi razvoj je eksplicitno definisan kao cilj Zajednice. lanom 2. je definisano da Zajednica ima za cilj da unapreuje skladan, uravnoteen i odriv razvoj privrednih aktivnosti i odriv i ne-inflatoran rast, zajedno sa visokim stepenom zaposlenosti i socijalne zatite, jednakosti izmeu mukaraca i ena, visokim nivoom konkurentnosti i usklaenosti ekonomskih rezultata, itd. U vezi sa ovim je i jaanje zahteva za integraciju ciljeva u oblasti politike ivotne sredine u druge sektore definisano odredbom lana 6. Ugovora kroz formulaciju da zahtevi u oblasti zatite ivotne sredine moraju biti integrisani u formulisanje i sprovoenje drugih politika Zajednice.6 Pored toga, znaaj Amsterdamskog ugovora, zajedno sa prethodnim izmenama, proizilazi iz injenice da je donoenje odluka koje se tiu ivotne sredine uinjeno jednostavnijim, budui da je procedura zajednikog odluivanja (osim predvienih izuzetaka) postala uobiajena ime je ojaana uloga Evropskog parlamenta. Ovo je proireno i na politiku u oblasti transporta, Trans-Evropske mree i propise koji se odnose na Strukturalni

4 Znaaj politike Zajednice u oblasti ivotne sredine osnaen je Deklaracijom drava lanica o proceni uticaja na ivotnu sredinu mera zajednice iz aneksa Ugovora. (http://eur-lex.europa.eu/en/treaties/dat/11992M/htm/11992M.html#0102000040) 5 Ipak, i dalje je ostalo jednoglasno odluivanje u Savetu o nekim pitanjima kao to su prostorno planiranje i korienje zemljita (osim upravljanja otpadom i mera opte prirode), upravljanje vodnim resursima, izvori energije i snabdevanje energijom. 6 Nadovezujui se na Deklaraciju iz Mastrihta koja je samo obavezivala da se uzmu u obzir uticaji predloga na ivotnu sredinu, Deklaracijom uz Amsterdamski ugovor Komisija je obavezana da obezbedi da se pripreme studije procene uticaja na ivotnu sredinu uvek kada priprema predloge akata koji mogu imati znaajne implikacije na ivotnu sredinu. Ovakav razvoj situacije je imao uticaja na jaanje poloaja Generalnog direktorata za ivotnu sredinu (DG Environment) kao i dalje aktivnosti u oblasti politike razvoja ukljuujui Kardifski proces i donoenje Strategije odrivog razvja EU.

7 Uinjena je i odgovarajua prenumeracija lanova tako da je je raniji lan 130r postao lan 174 (sada lan 191).

22



25B. Ciljevi i naela politike EU u oblasti ivotne sredine Ciljevi politike EU u oblasti ivotne sredine definisani su u nekoliko odredbi Ugovora o funkcionisanju EU i Ugovora o EU i treba ih tumaiti u kontekstu ukupnih ciljeva EU i irem razvojnom i meunarodnom kontekstu uz snanije naglaavanje mesta i uloge odrivog razvoja.Nivo usvajanja 2005

Grafikon 1.: International spread of environmental policies across 43 OECD and Central Eastern countries

Nivo usvajanja >>broj zemalja gde je politika usvojena Politike rangirne po stepenu usvajanja od poetne godine do 2005 (poev od politike koja se najbre irila) 1 4 8 12 16 20 24 28 32 36 40 43

Strategije odrivog razvoja Strategije za ivotnu sredinu Komisije za odrivost Politike za ambalani otpad Planovi za ivotnu sredine Zeleni sertifikati za obnovljivu energiju Zelene (feed-in) tarife za obnovljivu energiju Energetski standardi Elergetske etikete Ministarstva za ivotnu sredinu Eko-etikete Procene uticaja na ivotnu sredinu Zakoni o otpadu Energija takse za ugljenik Okvirni zakoni o ivotnoj sredini Zatita ivotne sredine u Ustavu Agencije za zatitu ivotne sredine Zakoni o zagaenju vazduha Pristup informacijama o ivotnoj sredini Savetodavna vea za ivotnu sredinu Zakoni o kontroli zagaenja voda Zakoni o zatiti prirode Zakoni o zatiti zemljita 1945 1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000

32 41 36 35 33 11 25 37 37 42 32 42 40 16 38 31 33 42 43 28 42 37 24 2005

lan 11. Ugovora (ranije lan 6), osim to je izbaeno upuivanje na lan 3., nije promenjen te glasi: Obaveza zatite ivotne sredine mora biti integrisana u definisanje i sprovoenje politika i aktivnosti Zajednice posebno sa ciljem podsticanja trajnog razvoja. Stara odredba lana 2. Ugovora o EU je ukinuta i zamenjena odredbom lana 3 Ugovora o EU uz izvesne izmene. Umesto ranijeg poziva za odrivi razvoj ekonomskih aktivnosti definisano je da e Unija raditi za odrivi razvoj Evrope zasnovan na uravnoteenom ekonomskom rastu i stabilnosti cena, visoko konkuretnoj i drutveno trinoj privredi, s ciljem pune zaposlenosti i drutvenog napretka kao i visokog nivoa zatite i unapreenja kvaliteta ivotne sredine. Zbog ciljeva vezanih za snaniju integraciju i povezivanje politike ivotne sredine i drugih srodnih oblasti (energetika, poljoprivreda, ribarstvo, itd.), nekoliko drugih odredbi Ugovora je takoe dobilo na znaaju. Pored toga, u istom lanu Lisabonskog ugovora se naglaava znaaj odgovornosti EU za globalno stanje ivotne sredine, tako to se definie da e Unija u svojim odnosima sa svetom doprinositi miru, bezbednosti i odrivom razvoju Planete, solidarnosti, meusobnom potovanju meu narodima, slobodnoj i fer trgovini, iskorenjivanju siromatva i zatiti ljudskih prava, a posebno prava dece, kao i striktnom nadleganju i razvoju meunarodnog prava ukljuujui potovanje principa Povelje Ujedinjenih nacija (lan 3. st.5). Smatra se, da na ovaj nain, Ugovor daje i jau pravnu osnovu za aktivnosti EU u ostvarivanju ciljeva odrivog razvoja u svetu, a ne samo u Evropi.8

Zemlje ukljuene u studiju: Albanija, Australija, Austrija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Kanada, Hrvatska, eka Republika, Danska, Nemaka, Estonija, Finska, Francuska, Maarska, Irska, Island, Italija, Japan, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Biva Jugoslovenska Republika Makedonija, Moldavija, Novi Zeland, Holandija, Norveka, Poljska, Portugal, Rumunija, Rusija, Slovaka, vedska, vajcarska, panija, Juna Koreja, Turska, Ukrajina, Velika Britanija, Sjedinjenje Amerike Drave

Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/international-spread-of-environmental-policies/trend11-3g-soer2010-eps/TREND11-3G-environment-policies-spread.eps.75dpi. png/at_download/image

8 Za neke aspekte globalne uloge EU u oblasti ivotne sredine videti: Keleman, R. D., Globalizing European Union Environmental Policy, Paper presented at The European Union Studies Association, 11th Biennial International Conference, April 23rd 25th, 2009, www.unc.edu/euce/eusa2009/papers/keleman_07A.pdf (datum pristupanja: 10. august, 2010.).

24



27veza da se vodi rauna o: raspoloivim naunim i tehnikim podacima, uslovima ivotne sredine u razliitim regionima Zajednice, prednostima i optereenjima koji mogu da proisteknu iz poduhvata ili odsustva poduhvata, ekonomskom i drutvenom razvoju Unije u celini i uravnoteenom razvoju njenih regiona.11

Najjasnje formulisani ciljevi u oblasti ivotne sredine sadrani su u odrebi lana 191. (ranije 174, odnosno 130r) Ugovora o funkcionisanju EU gde je propisano da politika Unije u oblasti ivotne sredine treba da doprinese postizanju sledeih ciljeva: ouvanju, zatiti i poboljanju kvaliteta ivotne sredine, zatiti ljudskog zdravlja, opreznom i racionalnom korienju prirodnih resursa i unapreenju, na meunarodnom planu, mera za suoavanje sa regionalnim i globalnim problemima ivotne sredine. Politika Zajednice u oblasti ivotne sredine ima za cilj obezbeenje visokog stepena zatite, vodei rauna o raznolikosti stanja u razliitim regionima Zajednice. Ona se zasniva na sledeim naelima9:n

C. Nadlenost EU u oblasti ivotne sredine Pitanje nadlenosti EU u oblasti ivotne sredine moe se sagledavati na osnovu tumaenja razliitih odredbi Ugovora o funkcionisanju EU i Ugovora o EU i u odnosu razliitih aspekata nadlenosti: nadlenost EU za obavljanje poslova u oblasti ivotne sredine u odnosu na nadlenost drava lanica, nadlenost u pitanjima meunarodne saradnje u oblasti ivotne sredine, nadlenost pojedinih organa EU, itd. a) Pored odredbi o kojima je ve bilo rei, nadlenost EU u oblasti ivotne sredine definisana je eksplicitno lanom 4. Ugovora o funkcionisanju EU i to kao podeljena nadlenost izmeu Unije i drava lanica, isto kao i nadlenost u oblasti ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije, poljoprivrede i ribarstva (osim ouvanja morskih biolokih resursa), zatite potroaa, transporta, energetike, transevropskih mrea, nekih pitanja u oblasti javnog zdravlja, itd.12 kao to je ve napomenuto, relevantnim odredbama Ugovora Unija je dobila pravnu osnovu za delovanje u razliitim oblastima od znaaja za politiku ivotne sredine. Ipak, potrebno je imati u vidu da se ne radi o ekskluzivnoj nadlenosti, ve da se ona deli sa dravama lanicama, tj. da je nadlenost11 Mere zatite koje donosi EU (na osnovu lana 192) ne spreavaju zadravanje ili uvoenje, od strane svake drave lanice, jaih mera zatite. Na opti nain je utvrena obaveza da takve mere treba da budu u skladu sa Ugovorima i o njima se obavetava Komisija. (lan 193). 12 Od znaaja za oblast ivotne sredine je i injenica da je u grupi pitanja gde EU ima ekskluzivnu nadlenost i oblast ouvanja morskih biolokih resursa, u skladu sa zajednikom politikom u oblasti ribarstva (lan 3. stav 1.d Ugovora o funkcionisanju EU), pored pitanja koja se odnose na carinsku uniju, ustanovljavanje pravila vezanih za funkcionisanje unutranjeg trita, monetarnu politiku za drave ija je moneta evro, itd.

naelo predostronosti; naelo preventivne akcije; naelo da teta u ivotnoj sredini treba da bude ispravljena na izvoru zagaivanja i naelo zagaiva - plaa.10

n

n

n

Istovremeno, propisana je mogunost da mere usklaivanja kojima se zadovoljavaju zahtevi u pogledu zatite ivotne sredine obuhvataju, ukoliko je to potrebno, zatitnu klauzulu kojom se omoguava dravama lanicama, da zbog neekonomskih razloga vezanih za ivotnu sredinu, donesu privremene mere, to podlee proceduri kontrole na nivou Unije. Prilikom utvrivanja politike iz oblasti ivotne sredine, propisana je oba9 Ovde se koristi izraz naela umesto principi pre svega zbog injenice da srpsko zakonodavstvo u oblasti ivotne sredine koristi ovaj izraz. 10 Pored ova etiri naela, koja se eksplicitno spominju u lanu 191. Ugovora o funkcionisanju EU, moe se govoriti i o drugim naelima zatite ivotne sredine u EU: naelo odrivog razvoja, naelo supsidijarnosti, naelo srazmernosti, naelo informisanja i uea javnosti. avoki, A., Osnovi ekolokog prava Evropske unije, Pravni fakultet Univerziteta Union, Slubeni glasnik., Beograd, 2007, str. 14-22. Principi meunarodnog prava ivotne sredine obuhvataju, pored navedenih, i princip suvereniteta nad prirodnim resursima, obaveza neprouzrokovanja tete, princip zajednike ali razliite odgovornosti, princip pravinog udela u korienju resursa, itd. Louka, E., International Environmental Law, Cambridge University Press, 2006. p. 49-54. Todi, D., Savremena politika i pravo ivotne sredine, Megatrend univerzitet, Beograd. 2008. str. 59-64.

26



29nju visokog nivoa saradnje u oblasti meunarodnih odnosa s ciljem, da se ubrza ekonomski, drutveni i razvoj u oblasti ivotne sredine zemalja u razvoju sa primarnim ciljem iskorenjivanja siromatva (l. 21. st. 2. d), odnosno, s ciljem pomoi razvoju meunarodnih mera potrebnih radi ouvanja i unapreenja kvaliteta ivotne sredine i odrivog razvoja globalnih prirodnih resursa i obezbeenja odrivog razvoja. c) Nadlenost pojedinih organa EU za obavljanje poslova u oblasti ivotne sredine, pored optih odredbi kojima se regulie uloga pojedinih organa, regulisana je i lanom 192. Ugovora o funkcionisanju EU. Predvieno je da Evropski parlament i Savet u skladu sa propisanom pravnom procedurom i posle konsultovanja komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i komiteta regiona donosi odluke o delovanju koje Unija treba da preduzme radi ostvarenja ciljeva navedenih u lanu 191.17 Izuzetno, i uz potovanje odredbi lana 114 (ranije 95),18 Savet, odluujui jednoglasno u skladu sa posebnom procedurom i nakon Evropskog parlamenta, komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i Regionalnog komiteta, donosi:n

Unije u oblasti politike ivotne sredine ograniena sa dva kljuna inioca:n

principom subsidijarnosti13 koji je prvi put u vezi sa politikom ivotne sredine uveden u Jedinstveni evropski akt, a Mastrihtnim ugovorom njegova uloga biva proirena14 i zahtevom da se za odreena, naroito osetljiva pitanja, i dalje trai jednoglasnost umesto veinske podrke drava lanica u Savetu ministara (zeleni porezi, neki aspekti upravljanja vodnim resursima, prostornog planiranja, energetske politike, itd).15

n

b) Na pitanje meunarodne saradnje u oblasti ivotne sredine odnose se odredbe lana 191, stav 4 gde je propisano da u okviru svojih odgovarajuih nadlenosti, Unija i drave lanice sarauju sa treim zemljama i nadlenim meunarodnim organizacijama, s tim to modaliteti saradnje mogu biti predmet sporazuma izmeu Unije i treih zainteresovanih strana.16 Istovremeno se konstatuje da ova odredba ne prejudicira nadlenost drava lanica za pregovaranje u meunarodnim forumima i za zakljuivanje meunarodnih sporazuma. U vezi sa ovim, treba imati u vidu da su odredbe o ivotnoj sredini sadrane i u Naslovu V Ugovora o Evropskoj uniji koji se odnosi na aktivnosti Unije u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Tako je definisano da e Unija sprovoditi zajedniku politiku i aktivnosti i raditi na ostvariva13 Na osnovu naela supsidijarnosti, u podrujima koja ne spadaju u njenu iskljuivu nadlenost, Unija e delovati samo onda i ukoliko ciljevi predloenog delovanja ne mogu biti na zadovoljavajui nain ostvareni od strane drava lanica (bilo na centralnom, regionalnom ili lokalnom nivou), a mogu, zbog razmera ili rezultata predloenog delovanja, biti bolje ostvareni na nivou Unije (lan 5. st.3. Ugovora o Evropskoj uniji). Za ire o pravilima primene principa supsidijarnosti i proporcionalnosti videti: Protocol 2, Consolidated versions of the Treaty on European Union and the Treaty on the functioning of the European Union, (O J C 83, 30.3.2010, pp. 206-209.) 14 Delimino kao rezultat primene ovog principa neke direktive su dobile formu okvirnih propisa nastojei da dravama lanicama ostave znaajniju slobodu u njihovom sprovoenju. 15 Rezultat ovakvog stanja je injenica da su u pravu ivotne sredine oblast zagaivanja vazduha i voda i upravljanje otpadom relativno iroko regulisani dok su neka pitanja ostala relativno ne razvijena (planiranje korienja zemljita, upravljanje saobraajem, itd). 16 lanom 3. stav 2. Ugovora o funkcionisanju EU propisana je ekskluzivna nadlenost Unije da, pod odreenim uslovima, zakljuuje meunarodne sporazume.

odredbe iskljuivo fiskalne prirode; mere koje se odnose na prostorno planiranje; upravljanje koliinama vodnih resursa ili utiui na raspolaganje ovim resursima; korienje zemljita, sa izuzetkom upravljanja otpadom; mere koje znaajno utiu na izbor neke drave lanice u pogledu razli-

n

n

n

n

17 Uz potovanje naela zagaiva-plaa, kada mera ustanovljena na osnovu ovog stava podrazumeva nesrazmerne trokove za administrativne organe drave lanice, u aktu o utvrivanju mera utvruju se odgovarajue odredbe koje se odnose na privremene izuzetke i/ili finansijsku podrku iz Kohezionog fonda ustanovljenu u skladu sa odredbom lana 177. (lan 191. stav 5). 18 Ovde treba dodati i mogunost delovanja Saveta u skladu sa postupkom iz lana 251, i nakon konsultovanja Ekonomskog i socijalnog komiteta, radi usklaivanja odredbi zakonskih i upravnih akata drava lanica iji je cilj uspostavljanje i delovanje unutranjeg trita.

28



31nizovani u grupe u skladu sa politikom pripadnou, a ne na nacionalnoj osnovi. Meu sedam politikih grupa, koliko postoji u Parlamentu, jedna od njih se jasno deklarie kao Zeleni (The Greens/European Free Alliance) sa ukupno 55 poslanika. Ova grupa se zalae za to da Evropa postane globalni lider u oblasti zatite ivotne sredine, miru i socijalnoj pravdi, fer globalizaciji i borbi za ljudska prava.22 komitet za za ivotnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane je jedan od dvadeset stalnih komiteta Evropskog parlamenta (spoljni poslovi, razvoj, meunarodna trgovina, industrija, istraivanje i energija, transport i turizam, regionalni razvoj, pravna pitanja, itd). komitet ima 64 lana i isto toliko zamenika na ijem elu se trenutno nalazi predstavnik Grupe saveza socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu (iz Nemake). Nadlenost ovog komiteta obuhvata, izmeu ostalog, i politiku ivotne sredine i mere zatite. To ukljuuje sledea pitanja: zagaivanje vazduha, zemljita i voda, upravljanje otpadom i reciklau, opasne supstance, buku, klimatske promene, zatitu biodiverziteta; odrivi razvoj; meunarodne i regionalne mere i sporazume, saniranje teta u ivotnoj sredini, civilnu zatitu, Evropsku agenciju za ivotnu sredinu i Evropsku agenciju za hemikalije.23Savet Evropske unije (Savet ministara)24

itih izvora energije i opte strukture njenog snabdevanja energijom.19 Opte akcione programe kojima se utvruju prioritetni ciljevi koji treba da budu ostvareni, donosi Evropski parlament i Savet, odluujui u skladu sa uobiajenom procedurom i posle konsultovanja komiteta za ekonomska i socijalna pitanja i komiteta regiona.20

D. Institucije EU nadlene za kreiranje i sprovoenje politike i prava ivotne sredine Vei broj razliitih institucija EU ima odreene nadlenosti u oblasti ivotne sredine ili mogu biti od znaaja za oblast ivotne sredine. Neke od njih imaju opti karakter sa formalno definisanim nadlenostima u Lisabonskom ugovoru kao to su, npr. Evropski parlament, Savet Evropske unije (ili Savet ministara), Evropska komisija, Evropska investiciona banka, Sud pravde EU, dok se neke od njih prevashodno bave pitanjima ivotne sredine.Evropski parlament21

Nadlenost i funkcije Evropskog parlamenta odnose se na zakonodavna i budetska pitanja. Takoe, Evropski parlament nadgleda i kontrolie Savet Evropske unije i komisiju budui da raspolae ovlaenjima u oblasti kontrole i izbora funkcionera. Parlament ima ovlaenje da postavlja pitanja koja se dostavljaju komisiji ili Savetu Evropske unije, kao i da raspravlja o izvetajima koje Evropska komisija dostavlja Evropskom parlamentu. Parlament se sastoji od 736 lanova koji predstavljaju graane i koji su orga19 Ipak, Savet, postupajui jednoglasno na predlog Komisije i nakon konsultovanja Evropskog parlamenta, Ekonomskog i socijalnog komiteta i Komiteta regiona, moe da odlui da primeni uobiajenu proceduru na ova pitanja (lan 191. stav 2). 20 Mere za sprovoenje ovih programa donose se prema opisanoj proceduri iz stava 1. i 2. lana 191. (lan 191. stav 3). Propisano je da drave lanice, potujui odreene mere usvojene od strane Unije, obezbeuju finansiranje i izvrenje politike u oblasti ivotne sredine (stav 4). 21 http://www.europarl.europa.eu/news/public/default_en.htm (datum pristupanja: 16.09.2010)

Savet Evropske unije ili Savet ministara je institucija koja se sastoji od ministara iz drava lanica u razliitim oblastima (poljoprivreda, transport, socijalna pitanja, finansije, itd). Savet je nadlean za donoenje politikih odluka i ima odreene zakonodavne nadlenosti. Jedno od pitanja kojima se bavi Savet Evropske unije odnosi se i na oblast ivotne sredine. Ministri za ivotnu sredinu se sastaju formalno etiri puta godinje, odluuju kvali-

22 Za kratak pregled istorijskog razvoja zelenih videti: http://www.greens-efa.org/cms/default/rubrik/6/6648.history.htm (datum pristupanja: 16.09.2010) 23 http://www.europarl.europa.eu/activities/committees/homeCom.do?language=EN&body=ENVI (datum pristupanja: 16.09.2010) 24 http://www.consilium.europa.eu/showPage.aspx?lang=EN (datum pristupanja: 16.09.2010)

30



33Tzv. Evropski principi za ivotnu sredinu30 ustanovljeni su kao zajedniki pristup pet multilateralnih evropskih finansijskih institucija (Evropska investiciona banka, Savet evropske banke za razvoj, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj, Nordijska korporacija za finansiranje u oblasti ivotne sredine i Nordijska investiciona banka) s ciljem da se obezbedi usklaena politika, standardi i praksa u oblasti finansiranja projekata. Potpisnici se obavezuju da, pri finansiranju projekata, potuju osnovne politike EU u oblasti ivotne sredine iz lana 174. stav 2. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. U geografskom pogledu, potpisnici su se obavezali na potovanje ovih principa u dravama gde posluju ukljuujui i zemlje kandidate i potencijalne kandidate za lanstvo u EU. Svi projekti koji se finansiraju od strane ovih finansijskih institucija moraju biti u saglasnosti sa pomenutim principima i relevantnim sekundarnim zakonodavstvom EU (pravila o proceni uticaja na ivotnu sredinu, direktive EU u oblasti industrijske proizvodnje, upravljanja vodama i otpadom, zagaenja vode i zemljita, profesionalne bezbednosti i zdravlja i zatite prirode). Projekti koje finansiraju ili u ijem finansiranju uestvuju ove finansijske institucije moraju biti u saglasnosti i sa meunarodnim multilateralnim ugovorima u oblasti ivotne sredine (biodiverzitet, klimatske promene, ozonski omota, movere, postojani organski zagaivai, prekogranino zagaivanje vazduha, ugroene vrste, dostupnost informacija).Sud pravde EU31

fikovanom veinom i zajedniki sa Evropskim parlamentom.25Evropska komisija26

kao izvrno telo EU, glavne nadlenosti Evropske komisije odnose se na iniciranje i predlaganje politike i propisa koji se dalje dostavljaju Evropskom parlamentu i Evropskom savetu kao o staranje o potovanju propisa. Direktorat za ivotnu sredinu27 je jedan od 40 direktorata (DGs) i drugih slubi komisije. Pored aktivnosti koje se odnose na obezbeivanje potovanja propisa EU (ukljuujui i ispitivanje albi graana i nevladinih organizacija i pokretanja procedura za krenje propisa) Direktorat finansira projekte u oblasti ivotne sredine. U ostvarivanju ciljeva u oblasti ivotne sredine, pored Direktorata za ivotnu sredinu, nekoliko drugih direktorata ima izvesne nadlenosti kao to su: Direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj, Direktorat za energiju, Direktorat za preduzea i industriju, Direktorat za zdravlje i potroae, itd. U novoj komisiji imenovan je i poseban direktorat za pitanja koja se odnose na klimu.28Evropska investiciona banka29

Ciljevi ove finansijske institucije, osnovane Rimskim ugovorom iz 1958. godine, odnose se, izmeu ostalog, na obezbeivanje sredstava za kapitalna ulaganja namenjena za razvoj i integraciju EU. Investiranjem u dravne ili privatne projekte, banka doprinosi odrivom razvoju Evropske unije i ostvarivanju ciljeva u oblasti ivotne sredine.

Evropski sud pravde je centralna pravosudna institucija sa seditem u Luksemburgu iji je zadatak da osigura potovanje propisa EU u kontekstu tumaenja i primene Osnivakih ugovora. Sud se u svojoj dosadanjoj praksi bavio razliitim pitanjima u oblasti ivotne sredine donosei odluke i utvrujui odgovarajua pravila u tumaenju i primeni pojedinih propisa.32

25 Za ire o aktivnostima videti: http://www.consilium.europa.eu/App/newsroom/loadbook. aspx?BID=89&LANG=1&cmsid=356 (datum pristupanja: 16.9.2010) 26 http://ec.europa.eu/environment/index_en.htm (datum pristupanja: 23.9.2010) 27 http://ec.europa.eu/dgs/environment/index_en.htm (datum pristupanja: 23.9.2010) 28 DG Clima. Videti: http://ec.europa.eu/dgs/clima/mission/index_en.htm (datum pristupanja: 23.9.2010) 29 http://www.eib.europa.eu/projects/topics/environment/index.htm?lang=-en (datum pristupanja 23.9.2010) 30 http://www.eib.europa.eu/infocentre/epe/index.htm?lang=-en (datum pristupanja: 23.9.2010) 31 http://curia.europa.eu/jcms/jcms/Jo2_7033/ (datum pristupanja: 28.9.2010) 32 Za listu najznaajnijih sluajeva videti: http://ec.europa.eu/environment/legal/law/cases_judgements.htm (datum pristupanja: 9.8.2010)

32



35Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije36 je institucija koja sarauje sa Evropskom agencijom i to na osnovu odredbe lana 20. stav 3. Zakona o ministarstvima (Sl. glasnik RS, br. 36/09). Utvreno je da Agencija za zatitu ivotne sredine, kao organ uprave u sastavu Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja sa svojstvom pravnog lica, obavlja poslove dravne uprave koji se, izmeu ostalog, odnose na: saradnju sa Evropskom agencijom za zatitu ivotne sredine (EEA) i Evropskom mreom za informacije i posmatranje (EIONET).Evropska agencija za hemikalije37

Evropski ombudsman33

Znaaj Evropskog ombudsmana treba posmatrati u kontekstu mogunosti koje stoje na raspolaganju graanima radi zatite njihovih prava, ukljuujui i prava u oblasti ivotne sredine. Evropski ombudsman, koga imenuje Evropski parlament, ima ulogu da postupa po pritubama graana koji smatraju da su njihova prava povreena odlukama Evropskih institucija. Pod ovim se podrazumevaju situacije kada je odreena evropska institucija propustila da preduzme mere koje je bila duna da uini ili je uinila neto sto nije trebala uiniti.Agencije i druga tela Evropske unije

Agencije Evropske unije, za razliku od institucija kao to su Savet, Parlament, komisija, i druge, su tela koja su formirana aktima sekundarnog zakonodavstva radi sprovoenja odreenih tehnikih, naunih i drugih zadataka. Vei broj agencija ima ili moe da ima znaaj za oblast ivotne sredine,34 a posebno su znaajne Evropska agencija za ivotnu sredinu i Evropska agencija za hemikalije.Evropska agencija za ivotnu sredinu35

Evropska agencija za ivotnu sredinu (EEA) je osnovana 1990. godine, i njena uloga je da podri odrivi razvoj i postigne znaajan i merljiv napredak u ouvanju ivotne sredine u Evropi, pruajui vane i pouzdane informacije institucijama koje kreiraju politike i donose odluke, ali i najiroj javnosti. EEA zapoela je sa radom 1994. godine. Sedite joj je u kopenhagenu /Danska/. Agencija je otvorena prema dravama koje nisu lanice EU, ali su zainteresovane za pojedina pitanja u oblasti ivotne sredine, kao to su Island, Lihtentajn i Norveka koje su lanice od osnivanja.

Evropska agencija za hemikalije (ECHA) je institucija EU koja se bavi unapreivanjem kvaliteta ivota kroz obezbeivanje bezbednog korienja hemikalija i podsticanje inovacija. U skladu sa ovim, osnovni propisi kojima se bavi ova institucija odnose se na hemikalije a naroito REACH Uredba o registraciji, proceni i ogranienjima hemikalija iz 2007. godine, i CLP Uredba o klasifikaciji, obeleavanju i pakovanju supstanci i jedinjenja iz 2009. godine. Agencija obezbeuje koordinaciju aktivnosti u vezi sa primenom ovih propisa radi postizanja konzistentne i dosledne primene. Istovremeno, Agencija dravama lanicama i evropskim institucijama obezbeuje odgovarajue naune informacije o pitanjima koja se tiu bezbednosti i razliitih drutveno-ekonomskih aspekata korienja pojedinih hemikalija. Sedite Agencije je u Helsinkiju (Finska). Agencija za hemikalije (Republike Srbije) je institucija koja je osnovana odlukom Vlade (Sl. glasnik RS, broj 78/09) radi obezbeivanja administrativnih uslova za kvalitetno, efikasno i bezbedno upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima.38

33 http://www.ombudsman.europa.eu/home/en/default.htm (datum pristupanja: 10.9.2010) 34 http://europa.eu/agencies/community_agencies/index_en.htm (datum pristupanja: 10.9.2010) 35 http://www.eea.europa.eu/ (datum pristupanja: 10.9.2010)

36 http://www.sepa.gov.rs (datum pristupanja: 16.10.2010) 37 http://echa.europa.eu/home_en.asp (datum pristupanja: 10.9.2010) 38 Pravni osnov za osnivanje Agencije dat je u Zakonu o hemikalijama (Sl. glasnik RS, broj 36/09). Za ire videti: http://www.ekoplan.gov.rs/shema/index.html (datum pristupanja: 10.9.2010)

34



37hodni za ostvarivanje ciljeva. Sadraj akcionih programa odslikava razvoj politike EU u ovoj oblasti, ukljuujui i razvoj pitanja nadlenosti ove organizacije u domenu ivotne sredine, kao i druge elemente politike EU od znaaja za ivotnu sredinu. Do sada je doneto pet akcionih programa koji su se odnosili na odreene vremenske periode:n

Statistiki zavod Evropskih zajednica39

Eurostat, sa seditem u Luksemburgu, je osnovan 1953. godine. Osnovne funkcije Eurostata su: pruanje neophodnih statistikih podataka institucijama EU kako bi mogle da analiziraju, vode i procenjuju komunitarne politike, kao i snabdevanje javnih ustanova, preduzea, obrazovnih ustanova, novinara i graana statistikim podacima. komunitarna statistika se deli na 9 grupa: opta statistika; ekonomija i finansije; stanovnitvo i socijalni uslovi; industrija, trgovina i usluge; poljoprivreda i vodoprivreda; spoljna trgovina; saobraaj; ivotna sredina i energetika, i nauka i tehnologija. U delu koji se odnosi na ivotnu sredinu obuhvaene su sledee oblasti: proizvodnja, tretman i reciklaa otpada, vodni resursi i tretman otpadnih voda, trokovi zatite ivotne sredine, porezi u oblasti ivotne sredine, proizvodi za zatitu bilja, zatita vazduha i klimatske promene, korienje zemljita, uticaji pojedinih ekonomskih sektora (deo o poljoprivredi koji obuhvata podatke o pesticidima, ubrivu i organskoj proizvodnji, a deo o transportu obuhvata razliite aspekte ivotne sredine ukljuujui efikasnost transporta i cene). Jedna od statistikih oblasti koja se prati od strane Republikog zavoda za statistiku odnosi se na ivotnu sredinu i obuhvata vodu, vazduh, hemikalije, otpad, trokove zatite ivotne sredine i krivina dela protiv ivotne sredine.40 E. Akcioni programi EU u oblasti ivotne sredine Akcioni programi EU u oblasti ivotne sredine predstavljaju dokumenta koja na najiri nain utvruju politiku EU u ovoj oblasti. Poetak njihovog donoenja se podudara sa prvim pokuajima EU da se problemima ivotne sredine pozabavi na sistematski nain. Njima su definisani osnovni polazni stavovi u pogledu procene stanja u pojedinim sektorima relevantnim za ivotnu sredinu i utvreni ciljevi, principi, prioriteti i instrumenti neop39 http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/environment/introduction (datum pristupanja: 10.9.2010) 40 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0010&izbor=tabela (datum pristupanja: 10.9.2010)

prvi akcioni program donet je za period od 1973. do 1976. godine; drugi akcioni program se odnosio na period od 1978. do 1981. godine; trei akcioni program se odnosio na period od 1982. do 1986. godine; etvrti akcioni program se odnosio na period od 1987. do 1992. godine i peti akcioni program se odnosio na period od 1993. do 2000. godine.

n

n

n

n

Peti akcioni program, poznat pod nazivom ka odrivosti, razlikuje se od ranijih programa po pristupu formulisanom u samom naslovu dokumenta, ime se nastoje obuhvatiti vie globalni problemi sa dugoronim projekcijama. U dokumentu je formulisan, kao cilj, promena modela rasta na nain koji e unaprediti odrivi razvoj. Ovim dokumentom EU kao svoje prioritete utvruje sledee:n

dugorono upravljanje prirodnim resursima: zemljitem, vodom, pejzaima i obalama; integralan pristup borbi protiv zagaivanja i delovanje radi prevencije otpada; redukcija potronje energije iz neobnovljivih izvora; unapreenje upravljanja i razvoj efikasnih i istih naina transporta; priprema koherentnih mera radi unapreenja kvaliteta urbane sredine iVODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

n

n

n

n

36


39sticanje kompanija da objavljuju svoje aktivnosti u vezi sa potovanjem zahteva ivotne sredine, ustanovljavanje integralne politike proizvoda, unapreenje korienja i procene efikasnosti eme ekooznaavanja, unapreenje zelenih nabavki, donoenje legislative o odgovornosti u oblasti ivotne sredine) in

n

unapreenje zdravlja i bezbednosti posebno u vezi sa upravljanjem industrijskim opasnostima, nuklearnom bezbednosti i zatitom od radijacije.

Tokom 1998. godine, ovaj program je Odlukom Evropskog parlamenta i Saveta delimino dopunjen tako to su posebno naglaena neka prioritetna podruja od kojih se oekivalo da daju novi doprinos ostvarivanju ciljeva odrivog razvoja. Pri tom se, pre svega, misli na integraciju ivotne sredine u druge politike, fokusiranje na interventna podruja (poljoprivreda, industrija, transport, energija i turizam), irenje spektra instrumenata koji treba da obezbede veu efikasnost, bolje sprovoenje i obezbeivanje potovanja legislative, jaanje javne svesti i problemima ivotne sredine, itd. Nakon irih diskusija pripremljen je tekst estog akcionog programa ivotna sredina 2010: naa budunost, na izbor. Ovaj strateki dokument obuhvata period prve decenije XXI veka. Definisano je pet prioritetnih pravaca strategijske akcije:n

uzimanje u obzir problema ivotne sredine pri planiranju korienja zemljita (publikovanje saoptenja o znaaju integrisanja ivotne sredine u planiranje i upravljanje korienjem zemljita, unapreenje primene Direktive o proceni uticaja na ivotnu sredinu, irenje najbolje prakse i brza razmena iskustava u vezi sa odrivim razvojem ukljuujui urbani razvoj, ukljuivanje odrivog razvoja u Regionalnu politiku zajednice, razvoj aktivnog partnerstva za odrivi turizam).

esti akcioni program istovremeno utvruje i etiri prioritetna podruja akcije. To su:n

unapreenje sprovoenja postojee legislative (podrka IMPEL mrei41 i njeno proirivanje na zemlje kandidate za lanstvo, izvetavanje o sprovoenju prava ivotne sredine, strategija ime, sramota i slava u sprovoenju legislative, unapreenje standarda inspekcije, korienje Evropskog suda); integracija problema ivotne sredine u druge sektorske politike (ustanovljavanje dodatnih integracionih mehanizama, dalji razvoj indikatora monitoringa integracionog procesa); jaanje graanske inicijative i pruanje pomoi u cilju promene ponaanja (podsticanje graana da unapreuju svoje ponaanje u vezi sa ivotnom sredinom, poboljavanje kvaliteta informacija o ivotnoj sredini); partnerstvo sa poslovnim sektorom i blia saradnja sa tritem (podsticanje korienja eme eko-menadmenta i kontrole EMAS, pod-

klimatske promene; biodiverzitet; ivotna sredina i zdravlje i odrivo upravljanje resursima i otpadom.

n

n

n

n

n

F. Tematske strategije Tematske strategije su uvedene kao instrumenti kojima se na konkretniji nain utvruju naini sprovoenja ciljeva iz VI akcionog programa u oblasti ivotne sredine i predstavljaju neku vrstu novog pristupa u razvoju politike EU u oblasti ivotne sredine. Ovim dokumentima su obuhvaena pitanja i problemi u oblasti ivotne sredine koji prevazilaze znaaj pojedinog sektora ili oblasti i naglaavajuVODII KROZ EU POLITIKE / IVOTNA SREDINA

n

41 Videti: http://impel.eu/ (datum pristupanja 11.9.2010).

38


41Tabela 1.: Tematske strategije usvojene u okviru estog akcionog programa u oblasti ivotne sredine

odreena pitanja takozvane horizontalne integracije (izmeu sektora) i vertikalne integracije (izmeu razliitih nivoa vlasti).42 Tematskim strategijama je obuhvaeno sledeih sedam oblasti: zatita zemljita, morska sredina, odrivo korienje pesticida, zagaivanje vazduha, urbana sredina, odrivo korienje i upravljanje prirodnim resursima i reciklaa otpada. Prema odredbama VI akcionog programa, tematske strategije treba da obuhvate identifikaciju predloga koji su potrebni radi dostizanja ciljeva utvrenih programom, kao i procedura predvienih za njihovo donoenje (lan 4.1). Iako su tematske strategije bile zamiljene kao neka vrsta okvirnih dokumenata kojima se definiu, razvijaju i usvajaju odgovarajue mere potrebne za ostvarivanje ciljeva u odreenim oblastima, neke strategije su veim delom fokusirane na usvajanje preporuka za nacionalne aktivnosti, kao i nekih mekih formi saradnje na nivou EU. Time je i politiki karakter i znaaj ovih dokumenata na izvestan nain vie naglaen u odnosu na karakteristike instrumenata koji treba da budu osnova za budue konkretne predloge mera. estim akcionim programom je predvieno da tematske strategije budu zavrene u roku od tri godine od usvajanja Programa. Prva tematska strategija (vazduh) predstavljena je u septembru, 2005. godine, a tematska strategija za zemljite godinu dana kasnije. Svih sedam strategija je predstavljeno kao neobavezujue Saoptenje komisije, zajedno sa Procenom uticaja i, u nekim sluajevima, predlozima vezanim za podrku usvajanjem odgovarajuih propisa.

Tematska strategija Kvalitet vazduha

Saoptenje Komisije (COM) (COM(2005)446) (COM(2005)504) (COM(2005)670) (COM(2005)666) (COM(2005)718) (COM(2006)372) (COM(2006)231)

Datum objavljivanja 21.09.2005. 24.10.2005. 21.12.2005. 21.12.2005. 11.01.2006. 12.07.2006. 22.09.2006.

sredine: Odrivo korienje prirodnihresursa Prevencija i reciklaa otpada Urbana sredina Odrivo korienje pesticida Zatita zemljita

Zatita morske sredine

G. Strategija odrivog razvoja Opta strateka opredeljenja Evropske unije u vezi sa odrivim razvojem izraena su u veem broju dokumenata meu kojima najvei znaaj ima Strategija odrivog razvoja u kojoj se definiu okviri koncepcije.43 Najpre, formulisano je da se strategija odrivog razvoja zasniva na principu da se ekonomski, socijalni i ekoloki efekti svih sektorskih politika moraju uzeti u obzir u procesima donoenja odluka. Posebna panja u dokumentima pridaje se principu predostronosti, principu zagaiva plaa, principu korisnik plaa i principu subsidijarnosti. O nainu razumevanja sutine koncepcije odrivog razvoja u EU svedoe i strateka dokumenta kojima su definisani instrumenti za ostvarivanje ciljeva iz Strategije odrivog razvoja kao to su:43 Videti: A Sustainable Europe for a Better World: A European Union Strategy for Sustainable Development - Communication from the Commission of 15 May 2001 (Commissions proposal to the Gothenburg European Council) [COM(2001) 264; Communication from the Commission of 13 December 2005 on the review of the Sustainable Development Strategy - A platform for action (COM(2005) 658; Review of the EU Sustainable Development Strategy (EU SDS)-Renewed Strategy, Council of the European Union, Brussels, 26 June 2006. COM 10917/06.

42 U skladu sa tim, ovi dokumenti su razvijani kroz mreu radnih grupa u koje su bili ukljueni eksperti Komisije, drava lanica i drugih zainteresovanih subjekata.

40



43ne, znanjem bogate, konkurentne i eko-efikasne privrede koja obezbeuje visok ivotni standard i punu i visokokvalitetnu zaposlenost u celoj EU); i 4) potovanje meunarodne odgovornosti (podsticanje osnivanja i odbrana stabilnosti demokratskih institucija u celom svetu, zasnovanih na miru, bezbednosti i slobodi; aktivna promocija odrivog razvoja irom sveta i obezbeivanje uslova da unutranje i spoljne politike EU budu u saglasnosti sa globalnim odrivim razvojem i njenim meunarodnim obavezama).47 Strategija odrivog razvoja EU u svih sedam kljunih oblasti definie opte i operativne ciljeve koje treba ostvariti kao i mere koje treba preduzeti.48 a) Opti cilj, u delu koji se odnosi na klimatske promene i istu energiju je ograniavanje klimatskih promena ukljuujui i trokove koji nastaju usled klimatskih promena i negativan uticaj na drutvo i ivotnu sredinu.49 U definisanju operativnih ciljeva polazi se od obaveza EU 15 i veine EU 25 utvrenih kjoto protokolom, prema kojem je cilj da se do 2012. godine, smanji emisija gasova sa efektom staklene bate za EU 15 za 8% u odnosu na 1990. godinu.50 U vezi sa tim prognozira se da bi to doprinelo da prosena temperatura ne poraste vie od 2 stepena u odnosu na pre-industrijski nivo.47 Review of the EU Sustainable Development Strategy (EU SDS)-Renewed Strategy, op. cit, str. 3-4. 48 Ovome bi trebalo dodati i dve oblasti u kojima EU takoe definie svoje strateke ciljeve tretirajui ih kao kljune multisektorske politike od znaaja za odrivi razvoj: obrazovanje i obuka i istraivanje i razvoj. 49 U vezi sa klimatskim promenama trebalo bi imati u vidu i ciljeve utvrene u lanu 5. VI akcionog programa EU u oblasti ivotne sredine. Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit. str. 6-8. 50 Aktuelni propisi EU u oblasti klimatskih promena uglavnom su zasnovni na reenosti organizacije da doprinese ostvarivanju ciljeva Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, odnosno Kjoto protokola uz ovu konvenciju. Videti: Council Decision 2002/358/EC of 25 April 2002 concerning the approval, on behalf of the European Community, of the Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change and the joint fulfillment of commitments thereunder [Official Journal L 130 of 15.05.2002]; Directive 2003/87/EC off the European Parliament and of the Council of 13 October 2003 establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community and amending Council Directive 96/61/EC [Official Journal L 275 of 25.10.2003]; Decision No 280/2004/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 concerning a mechanism for monitoring Community greenhouse gas emissions and for implementing the Kyoto Protocol [Official Journal L 49 of 19.02.2004]; Commission Communication of 9 February 2005 Winning the battle against global climate change (COM(2005) 35 - Official Journal C 125 of 21 May 2005]; Communication from the Commission to the Council and the European Parliament of 3 June 1998 - Climate change - Towards an EU post-Kyoto strategy [COM (98) 353 - Not published in the Official Journal].

Strategija za integraciju politike u oblasti ivotne sredine u politike EU44 (energija, odriva poljoprivreda, unutranje trite, politika u oblasti ribarstva, ekonomska politika, transport, spoljna politika, razvoj i upravljanje priobalnim zonama, urbana ivotna sredina, itd), Strategija o odrivom korienju prirodnih resursa45, Strategija o prevenciji i recikliranju otpada46, Tehnologije ivotne sredine za odrivi razvoj, Unapreenje korporativne drutvene odgovornosti, itd. U treem delu Strategije odrivog razvoja EU utvruju se dugoroni ciljevi i akcioni prioriteti EU pri emu se naroito insistira na irokom i meusektorskom pristupu. Aktivnosti u vezi sa ograniavanjem klimatskih promena i podsticanjem korienja istih tehnologija posebno se razmatraju. To obuhvata dostizanje ciljeva utvrenih kjoto protokolom i insistiranje na dostizanju ovih ciljeva od strane ostalih industrijalizovanih zemalja sveta. Dugoroni ciljevi obuhvataju i znatno odgovornije upravljanje prirodnim resursima, unapreivanje sistema transporta i korienja zemljita. Ovako formulisane ciljeve treba posmatrati, pre svega, u kontekstu optih ciljeva definisanih u Strategiji odrivog razvoja, grupisanih u etiri grupe koji obuhvataju sledee: 1) zatitu ivotne sredine (obezbeenje kapaciteta Zemlje radi podrke ivotu u svim njegovim formama, potovanje granica prirodnih resursa na Planeti i obezbeivanje visokog nivoa zatite i unapreenja kvaliteta ivotne sredine; spreavanje i smanjivanje zagaivanja ivotne sredine i unapreenje odrive proizvodnje i potronje radi razdvajanja veze izmeu ekonomskog rasta i degradacije ivotne sredine); 2) drutvenu jednakost i koheziju (unapreivanje demkratskog, socijalnog, kohezivnog, zdravog, bezbednog drutva i drutva koje potuje osnovna prava, kulturni diverzitet i jednake mogunosti kao i borba protiv diskriminacije u svim oblicima); 3) ekonomski napredak (unapreenje prosperitetne, inovativ44 Communication from the Commission to the European Council of 27 May 1998 on a partnership for integration: a strategy for integrating the environment into EU policies (Cardiff- June 1998) [COM(1998) 333; 45 Communication from the Commission of 21 December 2005 - Thematic Strategy on the sustainable use of natural resources [COM(2005) 670; 46 Commission Communication of 21 December 2005 Taking sustainable use of resources forward: A Thematic Strategy on the prevention and recycling of waste [COM(2005) 666;

42



45se koriste obnovljivi izvori prirodnih resursa na nivou koji ne dostie njihove regenerativne kapacitete; obezbeivanje i odravanje konkurentske prednosti kroz unapreivanje resursne efikasnosti,54 odnosno unapreivanje eko-efikasnih inovacija; unapreivanje upravljanja, izbegavanje preterane eksploatacije obnovljivh prirodnih resursa kao to su u oblasti ribarstva, biodiverziteta, vode, vazduha i atmosfere, obnovu morskih ekosistema do 2015. godine, u skladu sa Planom iz Johanezburga (2002. g.); usporavanje daljih gubitka biodiverziteta i doprinos znaajnom smanjenju gubitka biodiverziteta u svetu do 2010. g.; doprinos efektivnom dostizanju etiri globalna cilja UN o umama do 2015. g.; izbegavanje stvaranja otpada i poveanje efikasnosti korienja prirodnih resursa primenom koncepta ivotnog ciklusa i unapreenjem ponovonog korienja i reciklae. c) Opti cilj u delu stratekih opredeljenja koja se odnose na odrivi transport55 sastoji se u obezbeivanju uslova da transportni sistemi dostignu ekonomske, drutvene i ekoloke potrebe dok bi se minimizirao njihov nepoeljni uticaj na privredu, drutvo i ivotnu sredinu.56

Jedan od ciljeva podrazumeva i to da energetska politika treba da bude konzistentna sa ciljevima koji se odnose na bezbednost snabdevanja, konkurentnost i ekoloku odrivost, a sve u skladu sa Energetskom politikom koju je Evropski savet ustanovio u martu, 2006. godine, definiui energetsku politiku kljunom za izazove u oblasti klimatskih promena. Osnovni zahtev, vezan sa klimatske promene, odnosi se na potrebu da adaptacija na promene klime i ograniavanje klimatskih promena treba da budu integrisani u sve relevantne evropske politike. Utvren je cilj da do 2010. godine, 12% potronje energije i 21% elektrine energije treba da bude proizvedeno iz obnovljivih izvora imajui u vidu poveanje njihovog udela do 15% do 2015. godine. Istovremeno, odreen je kao indikativni cilj da se do 2010. godine, obezbedi da 5,75% goriva za transport budu biogoriva podrazumevajui da udeo biogoriva raste do 8% do 2015. godine. Ukupna uteda u finalnoj potronji energije trebala bi da se ostvari u nivou od 9% do 2017. godine, u skladu sa Direktivom o energetskoj efikasnosti.51 b) Opti strateki cilj EU u oblasti ouvanja i upravljanja prirodnim resursima definisan je kao unapreenje upravljanja i izbegavanje preterane eksploatacije prirodnih resursa polazei od vrednosti koje obezbeuje ekosistem.52 Operativni ciljevi53 obuhvataju: unapreenje resursne efikasnosti radi smanjenja ukupnog korienja neobnovljivih prirodnih resursa i sa tim povezanog uticaja na ivotnu sredinu koje nastaje usled korienja sirovina tako to51 Mere koje bi EU trebalo da preduzme radi ostvarivanja ovih ciljeva odnose se na pripremu opcija za period nakon 2012. godine, pratei Montrealski akcioni plan o klimi usvojen u skladu sa Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama. To ukljuuje i razmatranje mogunosti za smanjenje emisija izmeu 15-30% do 2020. godine za grupu razvijenih zemalja (uz rezerve u pogledu diferenciranog pristupa i fer i fleksibilnog okvira za uee razliitih drava), prioritizaciju novih aktivnosti radi smanjenja emisija iz automobila i aviona, u okviru druge faze Evropskog programa o klimatskim promenama, pripremu EU eme trgovine emisijama, liderstvo u usvajanju i sprovoenju EU akcionog plana u oblasti energetske efikasnosti, unapreivanje dugoronog korienja obnovljivih izvora energije na trokovno efikasan nain, kao i korienje biomase i diverzifikaciju izvora snabdevanja gorivom, jaanje efikasnosti korienja postojeih energetskih postrojenja, itd. 52 Ciljevi VI akcionog programa u oblasti ivotne sredine definisani u lanu 8. ovog dokumenta odnose se na prirodne resurse i otpad, a trebalo bi voditi rauna i o reenjima koja se odnose na prirodu i biodiverzitet (lan 6). Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit, str. 12-13, odnosno str. 8-10. 53 Radi dalje razrade ciljeva, EU je 2005. godine usvojila Tematsku strategiju o odrivom korienju prirodnih resursa. Videti: Thematic Strategy on the sustainable use of natural resources, Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Commission of the European Communities, COM(2005) 670 final, {SEC(2005) 1683}, {SEC(2005) 1684}, Brussels, 21.12.2005.

54 U najirem smislu reu resursna efikasnost ili resursna produktivnost moe biti definisana kao efikasnost sa kojom se koristi energija i materijali u privredi, t.j. dodata vrednost po jedinici resursnog inputa. To znai da resursna produktivnost moe biti definisana analogno radnoj produktivnosti: dodata vrednost po jedinici ljudskog resursa. Towards a thematic strategy on the sustainable use of natural resources, op. cit. 2003; str. 9. 55 Oblast transporta nije posebno izdvojena u VI akcionom programu Zajednice u oblasti ivotne sredine ali su odreena pitanja povezana sa transportom eksplicitno sadrana u razliitim delovima ovog dokumenta (Taka 30. Preambule ekonomska globalizacija i ivotna sredina, lan 2. taka 5 principi i ciljevi; lan 5. taka 2.(iii) smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bate, lan 5. taka 2 (vi) upotreba odgovarajuih instrumenata, lan 5. taka 4 klimatske promene i proirivanje Zajednice, lan 6. taka 2. (b, g) ciljevi u oblasti prirode i biodiverziteta i pomorski transport, lan 7. taka 2 (f) prioritetne aktivnosti u oblasti javnog zdravlja i kvaliteta ivota u delu koji se odnosi na kvalitet vazduha, lan 7. taka 2. (g) - prioritetne aktivnosti u oblasti javnog zdravlja i kvaliteta ivota u delu koji se odnosi na buku, lan 7. taka 2. (h) tematska strategija o urbanoj sredini). 56 Razrada ovako definisanog cilja obuhvata razdvajanje ekonomskog rasta i potreba za transportom sa ciljem da se smanji uticaj na ivotnu sredinu; dostizanje odrivog nivoa korienja energije u transportu i smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bate; smanjivanje emisija zagaujuih substanci u sektoru transporta na nivo koji minimizira efekte na ljudsko zdravlje, odnosno ivotnu sredinu; dostizanje uravnoteenog napretka ka ekoloki prijateljskom transportu radi dostizanja odrivog transporta i mobilnosti sitema; smanjivanje buke koja potie iz transporta i to kako na izvoru, tako i kroz mere smanjenja, radi minimiziranja uticaja na zdravlje ukupnog nivoa izlaganja buci; modernizacija EU okvira za javni putniki transport radi podsticanja bolje efikasnosti i performansi do 2010; smanjenje emisija CO2 novih vozila na 140g/km do 2008/09. godine i 120g/km do 2012. godine, itd.

44



47ma koji su grupisani u deo Strategije koji je naslovljen sa globalno siromatvo i izazovi odrivog razvoja. Opti je cilj da se aktivno unapredi odrivi razvoj i obezbedi da unutranje i spoljne politike EU budu konzistentne sa globalnim odrivim razvojem i meunarodnim obavezama EU.60Strateki instrumenti za ostvarivanje definisanih ciljeva

d) Unapreenje odrivih modela potronje i proizvodnje opti je strateki cilj EU u delu koji se odnosi na odrivu potronju i proizvodnju.57 e) Opti cilj u oblasti javnog zdravlja definisan je kao unapreenje dobrog javnog zdravlja pod jednakim uslovima i unapreenje zdravstvene zatite58. f) Opti cilj u oblasti drutvene integracije, demografije i migracije podrazumeva stvaranje inkluzivnog drutva uzimajui u obzir solidarnost izmeu i unutar generacija i obezbeivanje i porast kvaliteta ivota graana kao preduslova za dugoronu dobrobit pojedinca.59 g) Globalne aspiracije EU u vezi sa odrivim razvojem definisane su ciljevi57 Operativni ciljevi obuhvataju unapreenje odrive potronje i proizvodnje kroz naglaavanje drutvenog i privrednog razvoja u okviru kapaciteta ekosistema i razdvajanje ekonomskog rasta od degradacije ivotne sredine; unapreenje ekolokog i drutvenog uinka za proizvode i procese i podsticanje njihovog razumevanja od strane poslovnog sektora i potroaa; dostizanju (do 2010. godine) prosenog nivoa Zelenih javnih nabavki u EU, jednakog onom koji trentuno ostvaruju drave lanice gde to najbolje funkcinie; porast globalnog uea u tritu u oblasti ekolokih tehnologija i eko-inovacija. Za ire videti: Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the regions on the Sustainable Consumption and Production and Sustainable Industrial Policy Action Plan, {SEC(2008) 2110}, {SEC(2008) 2111}, COM(2008) 397 final, Brussels, 16.7.2008. 58 lan 7. VI akcionog programa Zajednice u oblasti ivotne sredine definie ciljeve i prioritetna podruja delovanja u oblasti ivotne sredine, zdravlja i kvaliteta ivota. Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit, str. 10-12. Operativni ciljevi obuhvataju, izmeu ostalog, unapreenje odgovarajuih kapaciteta; dalje unapreenje propisa u oblasti ishrane ukljuujui i preispitivanje obeleavanja hrane; unapreenje zdravlja ivotinja i standarda dobrobiti u EU i na meunarodnom planu; ograniavanje porasta hroninih bolesti kao i bolesti koje su povezane sa stilom ivota a posebno meu socijalno-ekonomski ugroenih grupa i podruja; smanjenje zdravstvenih nejednakosti unutar i izmeu drava lanica, obraajui panju na ire determinante zdravlja (u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Savetom Evrope, OECD i UNESCO); obezbeenje da se do 2020. godine hemikalije, ukljuujui i pesticide, proizvode i koriste na naina koji ne predstavlja znaajnu opasnost za ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, itd. 59 Konkretniji ciljevi odnose se, izmeu ostalog, na preduzimanje mera radi odlunog uticaja na smanjenje broja ljudi koji su u riziku od siromatva i drutvene iskljuenosti do 2010. godine, a posebno radi smanjenja siromatva dece; obezbeivanje visokog nivoa drutvene i teritorijalne kohezije na nivou EU i u dravama lanicama kao i potovanje kulturne razliitosti; znaajan porast uea ena i starijih radnika na tritu radne snage, kao i poveanje zaposlenosti migranata do 2010. godine; razvoj EU migracione politike koju bi pratile politike kojima se jaa integracija migranata i njihovih porodica, uzimajui u obzir ekonomske aspekte migracija; smanjivanje negativnih efekata globalizacije na radnike i njihove porodice; unapreivanje porasta zaposlenosti mladih; porast uea na traitu radne snage osoba sa posebnim potrebama, itd.

Prva dva od predvienih naina za ostvarivanje ciljeva definisanih u VI akcionom programu EU u oblasti ivotne sredine odnose se na razvoj novih propisa i izmene postojeih, odnosno podsticanje efikasnije primene i potovanja propisa Zajednice u oblasti ivotne sredine, bez uticaja na pravo komisije da pokrene odgovarajue precedure zbog krenja propisa.61 Pored toga, instrumenti za ostvarivanje definisanih ciljeva obuhvataju i preduzimanje daljih mera radi integracije zatite ivotne sredine u pripremu, definisanje i sprovoenje politika i aktivnosti Zajednice u razliita podruja, to podrazumeva definisanje specifinih ciljeva u oblasti ivotne sredi-

60 lan 9. VI akciong programa Zajednice u oblasti ivotne sredine utvruje ciljeve i prioritetna podruja delovanja u oblasti meunarodnih poslova. Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, op. cit. str. 13-14. Operativni ciljevi obuhvataju, izmeu ostalog, i sledee: ostvarivanje napretka u pravcu dostizanja obaveza EU u pogledu meunarodno utvrenih ciljeva koji su sadrani u Milenijumskoj deklaraciji, kao i onih koji su proistekli iz zakljuaka Svetskog samita o odrivom razvoju (Johanezburg, 2002) i drugih slinih procesa kao to je Monetarni konsensus o finansiranju razvoja, Doha razvojna agenda i Pariska deklaracija o usklaivanju pomoi; doprinos unapreenju meunarodnog upravljanja u oblasti ivotne sredine, a naroito u kontekstu rezultata Svetskog samita (2005) kao i jaanje multilateralnih sporazuma u oblasti ivotne sredine; porast obima pomoi do 0,7% bruto nacionalnog dohotka do 2015. godine sa meuciljem od 0,56% u 2010. godini; drave lanice preduzimaju mere radi dostizanja 0,7% ODA/GNI cilja do 2015. godine, a one koje su ve ostvarile taj cilj obavezuju se da odre ovaj cilj iznad (one drave lanice koje su postale lanice 2002. godine nastoje da poveaju svoj ODA/GNI do 0,33% do 2015. godine; unapreivanje odrivog razvoja u kontekstu WTO pregovora, u skladu sa preambulom Sporazuma iz Marakea; ukljuivanje pitanja odrivog razvoja u sve EU spoljne politike, ukljuujui i Zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, itd. 61 To podrazumeva i jaanje mera radi unapreenja potovanja pravila Zajednice o zatiti ivotne sredine i naglaavanje krenja propisa; promovisanje unapreenja standarda koji se tiu dozvola, inspekcije, monitoringa i potovanja od strane drava lanica; sistematskije preispitivanje primene propisa u oblasti ivotne sredine u dravama lanicama; unapreenje razmene informacija o najboljoj praksi u primeni propisa ukljuujui i Evropsku mreu za sprovoenje i potovanje prava ivotne sredine (IMPEL mrea) u okviru njene nadlenosti (lan 3. taka 1. i 2. VI akcionog programa u oblasti ivotne sredine). Ovome treba dodati i mere koje se odnose na jaanje sistema odgovornosti generalno, definisane u taki 8.

46



49Definisane mere podrke integraciji ivotne sredine u finansijski sektor zasluuju posebnu panju. One podrazumevaju, izmeu ostalog, podsticanje dobrovoljnih inicijativa koje obuhvataju smernice za ukljuivanje podataka o trokovima kompanije u oblasti ivotne sredine u godinje finansijske izvetaje i razmenu najboljih praksi izmeu drava lanica, poziv Evropskoj investicionoj banci da jaa integraciju ciljeva u oblasti ivotne sredine, a naroito da podri odrivi razvoj zemalja kandidata, unapreenje integracije ciljeva i zahteva u oblasti ivotne sredine u aktivnosti drugih finansijskih institucija kao to su Evropska banka za obnovu i razvoju. Unapreivanje saradnje i parterstva sa potroakim grupama i nevladinim organizacijama i unapreivanje boljeg razumevanja i uea u pitanjima koja se tiu ivotne sredine od strane graana posebno su razraeni. Ovo ukljuuje i obezbeivanje pristupa informacijama, uee javnosti i dostupnosti pravosua putem rane ratifikacije Arhuke konvencije,66 podrku obezbeivanju dostupnih informacija o stanju i trendovima u ivotnoj sredini, opte unapreivanje svesti o ivotnoj sredini, razvoj optih pravila i principa za dobro upravljanja u oblasti ivotne sredine i razvoj dijaloga. Posebna grupa mera se odnosi na podsticanje i unapreivanje efektivnog i odrivog korienja i upravljanja zemljitem i morem, uzimajui u obzir zahteve u oblasti ivotne sredine.67

ne, rokova i indikatora u razliitim sektorima.62 Aktivnosti vezane za ostvarivanje stratekih ciljeva podrazumevaju i promociju modela odrive proizvodnje i potronje putem efektivne primene principa koji su ustanovljeni u lanu 2. VI akcionog programa u oblasti ivotne sredine, a naroito putem primene ekonomskih instrumenata.63 Posebna panja posveena je unapreenju saradnje i partnerstva sa preduzeima i njihovim asocijacijama i ukljuivanju socijalnih partnera, potroaa i njihovih organizacija s ciljem unapreivanja uinka u ivotnoj sredini i modela odrive proizvodnje (unapreenje politike integrisane proizvodnje uzimajui u obzir i pristup koji je zasnovan na ivotnom ciklusu proizvoda, iroko podsticanje znaaja EMAS 64 i razvoj inicijativa kojima se kompanije podstiu da objavljuju nezavisno verifikovane izvetaje o uincima u oblasti ivotne sredine i odrivog razvoja, ustanovljavanje programa pomoi u potovanju propisa sa posebnim naglaskom na mala i srednja preduzea, stimulisanje uvoenja ema nagraivanja za uinak kompanija u oblasti ivotne sredine, podsticanje proizvodnih inovacija s ciljem ozeljenjavanja trita putem unapreivanja irenja rezultata LIFE programa65, podsticanje dobrovoljnog obavezivanja ili sporazumevanja s ciljem definisanja jasnih ciljeva u oblasti ivotne sredine ukljuujui i ustanovljavanje procedura u sluaju neusaglaenosti).

62 Ovo obuhvata i obezbeivanje da strategije donete u okviru Saveta u razliitim oblastima budu sprovedene i da to doprinese ostvarivanju ciljeva u oblasti ivotne sredine; preispitivanje, pre usvajanja, da li aktivnosti u ekonomskom i drutvenom sektoru doprinose, odnosno da li su koherente, sa ciljevima i vremenskim rokovima iz VI akcionog programa; ustanovljavanje potrebnih unutranjih mehanizama u institucijama Zajednice, uzimajui u obzir potrebe unapreenja transparentnosti i dostupnosti informacijama radi obezbeivanja da pitanja ivotne sredine budu potpuno uzeta u obzir u politikim inicijativama Zajednice; redovan monitoring kroz odgovarajue indikatore koji su elaborirani na osnovu zajednike metodologije za svaki sektor i izvetavanje o procesu sektorskih integracija; dalju integraciju kriterijuma ivotne sredine u finansijske programe Zajednice bez uticaja na postojee; potpunu i efektivnu primenu procene uticaja na ivotnu sredinu i strateke procene uticaja na ivotnu sredinu; itd. 63 To obuhvata reformu sistema subvencija u oblastima koje imaju znaajan uticaj na ivotnu sredinu, analizu ekoloke efikasnosti trgovinskih dozvola u oblasti ivotne sredine, promociju i podsticanje primene fiskalnih mera, kao to su ekoloke takse, na nivou Zajednice i u okviru drava lanica, unapreivanje integracije zahteva u oblasti ivotne sredine u aktivnosti u oblasti standardizacije. 64 Za ire videti: http://ec.europa.eu/environment/emas/index_en.htm#2 (datum pristupanja:14.9.2010). 65 Uredba (EC) No 1655/2000 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. jula, 2000. koja se tie finansijskih instrumenata u oblasti ivotne sredine (LIFE), (OJ L 192, 28.7.2000, p. 1).

66 U sluaju Srbije videti Zakon o potvrivanju Konvencije (Sl. glasnik RS-Me. Ugovori, br. 38/09, str. 23-40). 67 To podrazumeva unapreivanje najboljih praksi, vodei rauna o regionalnim specifinostima i naroito uvaavajui program Integrisanog upravljanja obalnim podrujem; unapreenje najboljih praksi i mrea podrke razmeni iskustava o odrivom razvoju ukljuujui urbana podruja, more, obalno podruje, planinska podruja, movare i druga osetljiva podruja; izgradnju irih okvira za agro-ekoloke mere u skladu sa Zajednikom poljoprivrednom politikom; podsticanje drava lanica da uzmu u obzir regionalne planove kao instrumente za unapreivanje zatite ivotne sredine i razmenu informacija o odrivom regionalnom razvoju, naroito urbanih i gusto naseljenih oblasti, itd.

48



51

Grafikon 2.: Trendovi u korienju materijalnih resursa u EU-15 i EU-12 i proizvodnja otpada u EU-27 u poreenju sa GDP o stanovnitvomIndex 1970 = 100 260 240 220 200 180 160 140 120 100 0% EU-15 Index 1992 = 100 260 240 220 200 180 160 140 120 100 0% EU-12

2. deo Izvori prava ivotne sredine EU

5

5

0

0

5

8

5

0

0

5 20 0DMC

19 7 19 2 75

19 92

19 8

19 9

20 0

19 8

20 0

19 9

GDP Materijalna produktivnost Index 1995 = 100 140 130 120 110 100 90 80 EU-27

20 0

Stanovnitvo DMC/capita

20 0

20 0

19 9

8

A. Primarni izvori prava ivotne sredine Najznaajniji primarni izvor prava EU su osnivaki ugovori iako ovoj kategoriju pripadaju i opta pravna naela. Za meunarodne sporazume koje zakljui Evropska zajednica sa treim dravama ili meunarodnim organizacijama smatra se da su ispod primarnog prava, a iznad sekundarnog prava.68

0

5

5

20 0

Generisanje komunalnog otpada GDP Stanovnitvo

Izvor: http://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/occurrence-of-floods-in-europe-199820132009/soer2010-synthesis-fig4.2-eps/SOER-Fig_4-2abc_ID-1141.eps.75dpi. png/at_download/image

20 0

20 0

19 9

8

68 Koiiarova, S., EC Environmental Law, Plzen: Ale enek, 2009, p. 23.

50


2. DEO IZVORI PRAVA IVOTNE SREDINE EU

53Lisabonski ugovor

Grafikon 3.: Razvoj meunarodnih ugovora u oblasti ivotne sredine od 1900. do 2010. god.Broj sporazuma o zatiti ivotne sredine iniciranih svake godine 0 10 20 30 40 50 60 67 BILATERALNI2000

32 30

20

10

0

2010

MULTILATERALNI

Nekoliko se odredbi Ugovora o Evropskoj uniji i Ugovora o funkcionisanju Evropske unije direktno odnose na oblast ivotne sredine i odrivog razvoja. kljunim se mogu smatrati odredbe sadrane u lanovima 191-193. - Naslov XX (ranije lanovi 174-176 - Naslov XIX) kao i lanu 4 i lanu 11. (ranije lan 6) Ugovora o funkcionisanju EU kao i lan 3 (ranije lan 2) Ugovora o EU. U odnosu na ranija reenja, Lisabonski ugovor (stupio na snagu 1. decembra, 2009. godine) sutinski ne dira u osnovni sadraj relevantnih odredbi o ivotnoj sredini koje su ve bile sadrane u Ugovoru o osnivanju Evropske z

Documents

11 Vodic Kroz Eu Politike Zivotna Sredina