GLAVA 5: KONTROLA**SISTEM KONTROLEKONTROLA POMOU OSNOVNIH RAUNOVODSTVENIH IZVETAJAKONTROLA POMOU MERILA PERFORMANSIKONTROLA POMOU BUDETA

SISTEM KONTROLE: Elementi**Kontrola je proces koji treba da obezbedi da stvarne aktivnosti budu podudarne sa planiranim aktivnostima.

Po definiciji:Poreenje ostvarenog sa planiranimOtklanjanje odstupanja

Svrha:otklanjanje odstupanja pre zavretka sekvence planiranih akcija!!!

Osnovni elementi sistema kontrole (prema Mokleru)Definisanje standarda i metoda merenja rezultataMerenje rezultataPoreenje rezultata sa standardimaPreduzimanje korektivne akcije

SISTEM KONTROLE: Elementi**Nita se ne poreduzima

Vrste kontrole:**Prema nainu i vremenu izvoenja:Ex ante (pretkontrola)Kibernetska (kontrola u realnom vremenu)Binarna kontrola (da-ne kontrola)Ex post

Prema kriterijumu poslovne funkcije:finansijska kontrolakontrola proizvodnjekontrola kvaliteta

Ilustracija **

Principi**Obavalja se na bazi pouzdanih informacijaTiming je kritianObjektivna i sveobuhvatnaFokus na elementima od strategijskog znaajaEkonomski opravdanaUsklaena sa karakteristikama organizacijeUsklaena sa poslovnim tokomFleksibilnaPrimenljiva

Barijere uspostavljanju efektivnog sistema kontrole**Razliito ponderisanje faktora (merljivi VS nemerljivi)Pridavanje veeg znaaja kratkoronim u odnosu na dugorona merilaNemogunost da se u sistem kontrole unesu izmene u znaaju pojedinih faktora

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA**Izrada raunovodstvenih izvetajaOsnovni raunovodstveni izvetajiParametri koji se kontroliuRevizija

Izrada**Raunovodstvo je osnova informacionog sistema preduzea

Korisnici raunovodstvenih izvetaja:Menaderski timInvestitori i kreditoriInvesticione bankePoreski organ

Subjekti raunovodstvenih izvetaja:Preduzee (ovlaeni knjigovoa)Savet za raunovodstvene standardeNezavisni revizorSavet za revizorske standarde

Subjekti koji utiu, raunovodstveni izvetaji i korisnici**

Raunovodstveni proces**Raunovodstveni proces obuhvata:analizu ekonomskih dogaaja i beleenje njihovih efekataklasifikovanje i sumiranje zabeleenih efekata u finansijskim izvetajima

Ekonomski dogaaji obuhvataju:poslovne transakcije (npr. kupovina i prodaja robe)druge (interne) dogaaje (npr. amortizacija)

Raunovodstveni proces**

Elementi raunovodstvenog sistema**Elementi su: rauni (konta), dnevnik, glavna knjiga, radna tabela i raunovodstveni izvetajiNa raunima se identifikuju poveanja/smanjenja pozicija bilansa stanja i bilansa uspehaOblik slova T (leva strana duguje, desna potrauje)Promene se evidentiraju po sistemu dvojnog knjigovodstvaPrincipi: svaka promena evidentira se na najmanje dva raunaiznos potraivanja je jednak iznosu dugovanjaKonvencije:aktiva ima dugovni saldo (rast aktive evidentira se na levoj strani rauna)obaveze i kapital imaju potrani saldo (rast obaveza i kapitala evidentira se na desnoj strani rauna)

Osnovni raunovodstveni izvetaji**BILANS STANJA (engl. Balance Sheet)

klasifikovana forma jednaine bilansne ravnotee:Aktiva = Kapital + Obaveze

Pozicije AKTIVE poreane prema stepenu likvidnosti (anglo-ameriki standard kriterijum opadajue likvidnosti, evropski standard kriterijum rastue likvidnosti)Pozicije OBAVEZA I KAPITALA poreane prema stepenu dospelosti

INFORMACIJE :Knjigovodstvena vrednost preduzea u odreenom trenutku (obino 31.12.) Neto vrednost imovine - kapital (koja slui kao kolateral pri dobijanju kredita)Istoriju zaraivake sposobnosti (uvidom u strukturu sopstv. kapitala)LIKVIDNOST (uvidom u strukturu likvidne (kratkorone) aktive, kao i u odnos izmeu kratkorine aktive i kratkoronih obaveza)

Profitabilnost u Bilansu stanjaNeraspodeljeni dobitak Govori o profitabilnosti u prethodnim periodima, zaraivakoj snasi na komercijalnom trituNaknadno uplaeni kapitalGovori o atraktivnosti na finansijskom tritu, oceni zaraivake snage od strane investitoraOtkupljene sopstvene akcijeGovore o atraktivnosti ulaganja u dato preduzeeInsajderi smatraju da su akcije potcenjene (da vrede vie), pa ih otkupljuju

**Bilans stanjaINVESTIRANJEFINANSIRANJE

AKTIVAOBAVEZE I KAPITALKratkorona aktivaKratkorone obavezeGotovinaDobavljaiHartije od vrednostiKratkoroni kreditiKupciDugorone obavezeZaliheDugoroni kreditiDugorona aktivaObraunati poreziZemljiteLizingGradjevinski objektiNematerijalne obavezeOpremaTrokovi marketingaNematerijalna aktivaKontrola kvalitetaPatentiSopstveni kapitalLicenceUplaeni kapitalGoodwillNerasporedjena dobitNaknadno uplaeni kapital

**BILANS USPEHA (ili raun dobitka i gubitka)Engl. Income Statement (or Profit and Loss Account)

INFORMACIJE: O ZARAIVAKOJ SPOSOBNOSTIPokazuje informacije o ostvarenom finansijskom rezultatu (dobitku ili gubitku) u odreenom vremenskom periodu (obino za poslovnu godinu)Finansijski rezultat je razlika ukupnih prihoda i ukupnih rashoda

Razliiti nivoi dobitka:Bruto (Poslovni) dobitakDobitak pre poreza Neto dobitak

**

IZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMAEngl. Cash Flow Statement

Pokazuje koliko je generisano slobodne gotovine (NT)Sadri tri dela:NT iz poslovnih aktivnosti (od proizvodnje ili prodaje proizvoda i usluga) +NT iz investicionih aktivnosti (od investicija u imovinu, prodaje imovine i sl.) -Nt iz finansijskih aktivnosti (od uzimanja ili vraanja kredita, emisije akcija ...) +/-

U kom delu INT e se nai sledei dogaaji?Prodaja maineEmisija akcijaNaplata prodate robePalanje dobavljaimaUzimanje novog kreditaIsplata dividendiUlaganje u novi pogonOtplata dela kreditaPlaanje zarada zaposlenima

**

Kompanija ABC

Izvetaj o tokovima gotovine

Za poslovnu godinu koja se zavrava na dan 31. 12. 1998.

I Novani tok iz poslovnih aktivnosti:

Gotovina primljena od kupaca

570,000

Plaena nabavljena trgovaka roba

(319,000)

Isplaene plate i ostali poslovni rashodi

(218,000)

Plaene kamate

(8,000)

Plaen porez

(5,000)

Priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti

20,000

II Novani tok iz investicionih aktivnosti:

Gotovina od prodaje osnovnih sredstava

12,000

Izdaci za kupovinu osnovnih sredstava

(10,000)

Priliv gotovine iz investicionih aktivnosti

2,000

III Novani tok iz aktivnosti finansiranja:

Gotovina od izdatih i uplaenih deonica

15,000

Otplata kratkoronog kredita

(18,000)

Isplaene dividende

(14,000)

Neto gotovina iz aktivnosti finansiranja

(17,000)

Neto poveanje gotovine

5,000

Saldo gotovine na poetku 1998. god.

12,000

Saldo gotovine na kraju 1998. god.

17,000

Parametri koji se kontroliu iz Finansijskih izvetaja!!!**Likvidnost sposobnost preduzea da plaa svoje obaveze na vreme konverzijom aktive u gotovinuIzvetaji za kontrolu likvidnosti: bilans stanja i izvetaj o novanim tokovima

Rentabilitet sposobnost stvaranja profita kroz poslovne operacijeIzvetaj za kontrolu rentabiliteta: bilans uspeha i bilans stanja

Sposobnost privlaenja kapitala zavisi od kreditne zaduenosti (odnos izmeu duga i kapitala) i rentabiliteta (trenutnog i budueg)Izvetaji za kontrolu sposobnosti privlaenja kapitala: bilans stanja i bilans uspeha

OGRANIENJA FINANSIJSKIH IZVETAJAEx post dokumenta (ex post kontrola)Direktno ne valorizuju efekat inflacije (pitanje baze poreenja)

Ipak, kvartalni i meseni izvetaji daju korisne informacije o trendovima

Revizija**Analiza raunovodstvenih izvetaja (eksterna, interna, superrevizija)

Eksterna (obavljaju ovlaeni/nezavisni revizori)Izvetaj revizoramiljenje bez rezerve (unqualified opinion)miljenje sa rezervom (qualified opinion)uzdravanje od miljenja (disclaimor)suprotno miljenje (adverse opinion)Predlog menaderskom timu (za otklanjanje nepravilnosti)

Interna (obavlja interni kontrolor)cilj je da se utvrdi da li se racionalno upravljalo aktivom i da li su finansijski rezultati realno prikazaniradi po istim principima kao i eksterna revizijaintegralni softver olakava internu reviziju

Superrevizija

KONTROLA POMOU MERILA PERFORMANSI**Pojedinane pozicije osnovnih raunovodstvenih izvetaja predstavljaju samo apsolutne brojeveNa primer, EBIT od 10 miliona dinara je dobar rezultat za restoran ali ne i za naftnu kompaniju

ZBOG TOGA SE APSOLUTNI POKAZATELJI STAVLJAJU U ODNOS KAKO BI SE DOBILI RACIO POKAZATELJI PERFORMANSI

POREENJE PERFORMANSI:Poredjenje performansi jednog preduzea u vremenuTrend performansiPoredjenje performansi jednog preduzea sa drugimaRelativna atraktivnost preduzea

Prvi ugao: finansijsko zdravlje**DEFINICIJA:Adekvatan nivo prinosa na angaovana sredststva koji ne ugroava likvidnost i kreditnu sposobnost

ZA OCENU FINANSIJSKOG ZDRAVLJA KORISTE SE OPERATIVNI POKAZATELJI:Pokazatelji likvidnostiPokazatelji aktivnosti (efikasnosti)Pokazatelji finansijske strukturePokazatelji profitabilnosti (rentabilnosti)

Drugi ugao: vrednost preduzea**NA VREDNOST PREDUZEA UTIU:Operativne odluke (biznis plan)Efekti se mere operativnim pokazateljimaInvesticione odluke (investicije)Efekti se mere investicionim pokazateljimaStrategijske odluke (strategija)Efekti se mere trinim pokazateljima i internim pokazateljima stvorene vrednosti

**EFEKTI RAZLIITIH ODLUKA

Operativni pokazatelji**A. JEDNOSTAVNI POKAZATELJI OPERATIVNIH ODLUKA:1. Pokazatelji likvidnosti:Na primer, opti racio likvidnosti (CR)2. Pokazatelji aktivnosti:Na primer, Koeficijent obrta zaliha (IT)3. Pokazatelji finansijske struktureNa primer, Racio duga (DR)4. Pokazatelji profitabilnostiNa primer, prinos na ulaganja ili kapital (ROI-ROE)

B. SLOENI POKAZATELJI OPERATIVNIH ODLUKA:5. DuPont formula6. BEP (Prelomna taka rentabiliteta)7. Z-Score

Pokazatelji likvidnosti**Govore o sposobnosti preduzea da izmiri svoje dospele obaveze o roku!Dobijaju se stavljanjem u odnos pozicija obrtnih sredstava (kratkorone aktive), s jedne strane, i kratkoronih obaveza, s druge straneTipian pokazatelj: opti racio likvidnosti Current ratio (pokazuje sa koliko se obrtnih sredstava pokrivaju kratkorone obaveze) reprezentuje zatitu interesa kratkoronih poverilaca

Rigorozniji racio likvidnosti Quick ratio, od kratkorone imovine oduzimaju se manje likvidne stavke (zalihe materijala, delova npr.) Kratkorona aktivaKratkorone obavezeCR =

Pokazatelji aktivnosti (efikasnosti)**Efikasnost : Ulaganja EfektiMere efikasnost (efekte) upotrebe imovinePokazuju odnos izmeu prihoda i trokova, sa jedne i ulaganja u neke kategorije aktive, sa druge strane

Tipian pokazatelj: koeficijent obrta zaliha (Inventory turnover) Ukupan prihodZalihe IT =

Pokazatelji finansijske strukture**Govore o stepenu finansijske fleksibilnosti (ukazuju na stepen u kome preduzee koristi dug kao izvor finansiranja)Dobijaju se se stavljanjem u odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranjaTipian pokazatelj: racio duga (Debt ratio)

Finansijski leverid = dug/ sopstveni kapital Ukupan dugUkupna pasiva DR =

Pokazatelji profitabilnosti (rentabiliteta)**Pokazuju zaraivaku (prinosnu) snagu preduzeaTipian pokazatelj: prinos na ulaganja (Return on Investment)

Prinos na sopstveni kapital (Return on Equity) Bruto profitUkupna aktiva ROI =Neto profitSopstveni kapitalROE =

DuPont formula**Ukazuje na odnos izmeu prinosa na ulaganja, obrta aktive i profitne stope!

Bruto profit Ukupna aktivaROI =Bruto profitPrihod od prodajeROI =Prihod od prodaje Ukupna aktiva xProfitna stopaKoef. obrta aktive

**PRIHODI I TROKOVI (u milionima)BROJ PROIZVEDENIH I PRODATIH JEDINICA (u milionima)GUBITAKPROFITPrelomna taka: kontrola stepena korienja kapaciteta. Stavlja u odnos trokove, obim proizvodnje i profit Ukazuje na kom obimu proizvodnje se iz zone gubitka ulazi u zonu dobitka (mrtva taka rentabiliteta)

**Z-rezultat: ukazuje na verovatnou bankrotstva!

Z = 0,012 (obrtni fond/ ukupna aktiva) + 0,014 (zadrani profit/ ukupna aktiva) + 0,033 (bruto profit/ ukupna aktiva) + 0,0006 (trina vrednost sopstvenog kapitala/ ukupna aktiva) + 0,999 (ukupan prihod/ ukupna aktiva)

Ukoliko je: Z-rezultat 3,0 preduzee nee bankrotirati

Trina merila performansi**Polaze od pretpostavke da cena akcije odreuje vrednost preduzea!Zarada po akciji (EPS Earning per Share)Neto dobitak/Broj akcijaDobija se kada se neto profit podeli brojem obinih akcija

Racio cena/ zarada (P/E Price/Earning)Cena akcije/Neto dobitakUkazuje na to koliko su investitori spremni da plate da bi ostvarili odreenu zaradu (na primer, P/E = 10)

Racio trina cena/ knjigovodstvena vrednost (market/book ratio)Trina cena / knjigovodstvena vrednost Merilo trine kapitalizacije. Ukoliko je racio > 1, opte stanje finansijskog zdravlja je dobro.

Merila stvorene vrednosti**Trina merila ne mere IMANENTNU (unutranju) vrednost preduzea

DODATA EKONOMSKA VREDNOST (EVA):

Poslovni dobitak = Prinos na investirani kapital x Investirani kapital Troak kapitala = Cena kapitala x Investirani kapital

Vrednost je stvorena ako je EVA 0

B. GOTOVINSKI PRINOS NA ULAGANJA (CFROI):

CFROI =

Vrednost je stvorena ako je CFROI cene kapitalaEVA = Poslovni dobitak Troak kapitalaDiskontovani budui novani tokoviInvestirana gotovina

Investiciona merila performansi**Sutina investicije: podnoenje rtve u sadanjosti (ili odricanje od potronje) da bi se ostvarili pozitivni efekti u budunosti. Efekti treba da premae rtvu u sadanjosti.

Dve grupe investicionih pokazatelja:Statiki (ne uvaavaju vremensku vrednost novca)Dinamiki (uvaavaju vremensku vrednost novca)

Statiki investicioni pokazatelji**STOPA PRINOSA (RATE OF RETURN):Na primer, 17%

ROK POVRAAJA (PAYBACK PERIOD):Na primer, 4 godine i 5 meseci

Prosean godinji profit (efekat u bud)Ukupna ili prosena kapitalna ulaganja (rtva u sad) Prosean godinji profitUkupna kapitalna ulaganja

Dinamiki investicioni pokazatelji**Vreme ulaganja i efekata je razliito.Rentabilitet projekta se izraunava u trenutku ulaganja (t=0) tako da se budua ulaganja i budui efekti moraju prevrednovati na sadanju vrednost da bi bili uporedivi.Koncept vremenske vrednosti novca: Jedan dinar danas vredi vie nego jedan dinar kroz godinu dana. Posledica: vredniji su raniji efekti i ulaganja od kasnijih efekata i ulaganja Logika koncepta VVN: Novac ima vrednost (kamata + korekcija za inflaciju + premija za rizik povraaja)Nain da se fenomen vremenske vrednosti novca ukljui u obraun rentabiliteta projekta je diskontni raun.Pokazatelji koji uvaavaju VVN: Neto sadanja vrednost, Interna stopa prinosa, Indeks profitabilnosti

**NETO SADANJA VREDNOST (engl. Net Present Value)Razlika izmeu priliva i odliva gotovine u vremenu eksploatacije investicije koja je diskontovana na sadanju vrednost pomou diskontnog faktora Ako je NNT neto novani tok preduzea j u periodu t n - ekonomski vek investicije d - diskontna stopa