124393592-Uvod-u-Asembler-8086

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

1/42

Uvod u Asembler 8086

Arhitektura procesora− Arhitektura procesora predstavlja programski model procesora

− Organizacija procesora predstavlja njegovu internu strukturu

− Programer mora biti svesan arhitekture, ali ne i organizacije procesora

− Na primer, keš memorija predstavlja element organizacije, ali ne i arhitektureprocesora

− Arhitektura obuhvata u osnovi:

− skup registara

− memorijski model

− kodove instrukcija

− na

ine adresiranja

Mašinski jezik− Procesor izvršava mašinske instrukcije – naredbe obrazovane od rei

odreenog broja bitova

− Jezik koji procesor "razume" se naziva mašinskim jezikom

− Program na mašinskom jeziku se zapisuje u binarnom obliku

− Kompaktniji, ali još manje razumljiv, oblik zapisa je oktalni ili heksadecimalni

− Prvi raunari su programirani upravo na mašinskom jeziku

− Za programera je ovakav oblik neprihvatljivo neudoban

Simbolini mašinski (asemblerski) jezik i asembler− Programiranje na mašinskom jeziku se moralo prilagoditi programeru

− Definisani su simboli za instrukcijske kodove, naine adresiranja, registre

− Simboli su mnemoniki tako da je nivo razumljivosti programa prihvatljiv

− Jezik koji koristi simbole nazvan je simbolikim mašinskim ili asemblerskim jezikom

− Prevodilac sa simbolikog mašinskog na mašinski jezik naziva se asembler

− U žargonu se asemblerski jezik esto zove takoe asemblerom ("program naasembleru")

− Jedna instrukcija simbolikog mašinskog jezika se prevodi u tano jednuinstrukciju MJ

− Jedna instrukcija višeg programskog jezika (npr. C) se prevodi u višeinstrukcija MJ

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

2/42

− Kao i viši programski jezici, asemblerski jezik definiše svoju sintaksu isemantiku

Procesor i8086− Na kursu se izuava jezik za Intelov procesor i8086 iz sledeih razloga:

− rasprostranjenost Intelove familije procesora (IBM PC se temelji na ovimprocesorima)

− asembler za i8086 je baza za modernije procesore Intelove familije (npr. Pentium I,II, III)

− nisu potrebna znanja nekih sofistinih koncepata arhitekture raunara

− Dvoadresna mašina – instrukcija može imati 0, 1 ili 2 operanda

− Segmentni model memorije – postoje segmentni registri koji omoguavajurelokaciju

− Procesor i8086 nema ortogonalnu arhitekturu

− ne može se svaki nain adresiranja primeniti na svaku instrukciju

Instrukcije, direktive, deklaracije i definicije− Naredbe koje se prevode u mašinske instrukcije nazivaju se asemblerskim

instrukcijama

− Direktive kojima se uvode imena nazivaju se deklaracije

− Deklaracije kojima se alocira memorija nazivaju se definicije

− Direktive kojima se uvode imena nazivaju se deklaracije

− Deklaracije kojima se alocira memorija nazivaju se definicije

Arhitektura procesora i8086

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

3/42

Registri− i8086 ima 4 grupe registara:

− opštenamenski registri (general registers)

− segmentni registri (segment registers)

− programski broja (pokaziva instrukcije – instruction pointer )− registar indikatora ( flags)

Opštenamenski registri− i8086 ima 8 opštenamenskih 16-bitnih registara:

− Registri su podeljeni u dve grupe:

− registri podataka

− pokazivaki i indeksni registri

− Slika prikazuje skup svih opštenamenskih registara procesora i8086:

H L15

8

7

0

(AH) AX (AL) akumulator (accumulator )

(BH) BX (BL) bazni (base)

(CH) CX (CL) broja (count )

(DH) DX (DL) registar podataka (data)

registri

podataka

SP pokaziva steka (stack pointer )

BP pokaziva baze (base pointer )

SI indeks izvora (source index)

DI indeks odredišta (destination index)

pokazivai i

indeksi

− Registri podataka se mogu koristiti na dva naina:

− kao 16 bitne jedinice (AX)

− kao dva 8-bitna registra (AH i AL)

− Pokazivaki i indeksni registri se uvek koriste kao 16-bitni

− Neki registri se koriste implicitno u nekim operacijama

Segmentni registri− Adresni prostor procesora i8086 je jedan megabajt (1M)

− Celokupan adresni prostor je podeljen u logike segmente veliine 64K

− Procesor može pristupati istovremeno do 4 segmenta

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

4/42

− Bazne adrese ta 4 segmenta nalaze se u 4 specijalizovana 16-bitna segmentnaregistra

− Slika prikazuje skup segmentnih registara procesora i8086:

15

0CS segment koda (code segment )

DS segment podataka (data segment )

SS segment steka (stack segment )

ES ekstra segment (extra segment )

− Registar CS ukazuje na tekui segment sa instrukcijama

− instrukcije se dohvataju iz ovog segmenta memorije

− Registar DS ukazuje na tekui segment sa podacima

− u opštem sluaju segment sadrži programske promenljive

− Registar SS ukazuje na tekui stek

− operacije nad stekom se izvršavaju nad ovim segmentom

− Registar ES ukazuje na tekui ekstra segment

− tipino se koristi za dodatni prostor za podatke (prostor za dinamiku alokaciju - heap)

− Segmentni registri su pristupani programeru

− Dobra programerska praksa nalaže da se segmentni registri koriste na disciplinovannain

Pokaziva instrukcije− Pokaziva instrukcije ( Instruction Pointer ) IP je 16-bitni i sadrži adresu naredne

instrukcije

− Ova adresa je tzv. "ofset" adresa, t.j. relativna adresa u odnosu na poetak segmentakoda

− IP odgovara konvencionalnom pojmu programskog brojaa (Program Counter ) PC

− On se automatski inkrementira pri izvršenju (dohvatanju) svake instrukcije

Ne može se direktno pristupati IP, ali odreene instrukcije njime manipulišu

Indikatori− Procesor i8086 ima 6 1-bitnih statusnih indikatora i 3 1-bitna kontrolna indikatora

− Indikatore statusa postavlja izvršna jedinica da reflektuju osobine rezultata ALUoperacije

− Postoji grupa instrukcija koje omoguavaju da program menja tok na osnovu ovihindikatora

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

5/42

− Programi mogu postavljati ili brisati kontrolne indikatore da menjaju procesorskeoperacije

kontrolni statusni

T

F

D

F

IF O

F

S

F

Z

F

A

F

P

F

C

Fprenos (carry)

parnost ( parity)

dodatni prenos (auxiliary carry)

nula ( zero)

znak (sign)

prekoraenje (overflow)

omoguen prekid (interrupt-enable)

smer (direction)

zamka (trap)

− CF: ako je 1 – bio je prenos iz najvišeg ili pozajmica u najviši bit 8- ili 16-bitnogrezultata

− indikator se koristi iz instrukcija koje sabiraju/oduzimaju višebajtne brojeve

− instrukcije rotacije mogu izolovati pojedini bit iz memorije ili registra u CF indikatoru

− PF: ako je 1- rezultat ima parnu parnost (paran broj jedinica)

− indikator se može koristiti za proveru grešaka pri prenosu podataka

− AF: ako je 1 – bio je prenos/pozajmica izmeu gornja i donja 4 bita u bajtu

− koristi se iz decimalnih aritmetikih instrukcija

− ZF: ako je 0 – rezultat operacije je 0

− SF: ako je 1 – najviši bit rezultata je 1

− negativni brojevi su predstavljeni u komplementu dvojke pa SF predstavlja znak (1 –negativan)

− OF: ako je 1 – dogodilo se aritmetiko prekoraenje

− znaajna cifra je izgubljena jer veliina rezultata prevazilazi kapacitet odredišta

− postoji instrukcija Interrupt On Overflow koja e generisati prekid u ovakvoj situaciji

− IF: ako je 1- dozvoljava procesoru da prepoznaje spoljašnje maskabilne prekide

− nema uticaja na spoljašnje nemaskabilne (NMI) i interno generisane prekide

− DF: ako je na 1 – izaziva autodekrementiranje kod string instrukcija (0 –autoinkrementiranje)

− TF: ako je 1 – procesor radi u single-step režimu za testiranje

− u ovom režimu procesor generiše interni prekid posle svake instrukcije

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

6/42

Memorija− Memorija je organizovana u niz 8-bitnih bajtova (adresibilna jedinica je 1 bajt)

− Instrukcije, podaci dužine 1 bajta ili 2 bajta (rei) mogu biti smešteni naproizvoljnoj adresi

− Promenljive dužine rei koje su na neparnim adresama nazivaju se neporavnatim(unaligned )

− nije mogu 16-bitni prenos neporavnatih rei

− Intelova konvencija: rei se smeštaju tako da je viši bajt na višoj adresi

− Primer: vrednost rei koja poinje na adresi 322H je: 7412H

322H 000

1

001

0

323H 011

1

010

0

− Dvostruke rei su specijalna kategorija podataka koji se nazivaju pokazivai( pointers)

− koriste se da adresiraju podatke i instrukcije koji su izvan tekuih segmenata

− niža re pokazivaa sadrži ofset-adresu, a viša segment-adresu

− rei pokazivaa se smeštaju konvencionalno: bajt na višoj adresi sadrži 8 znaajnijih bitarei

− Primer: vrednost pokazivaa koji poinje na adresi 104H je:7490H(segment):6512H(ofset)

104H 000

1

001

0105H 011

0

010

1

106H 100

1

000

0

107H 011

1

010

0

Segmentacija− Segment je logika jedinica memorije koja može biti do veliine od 64Kbyte

− Svaki segment obuhvata kontinualni adresni prostor

− Svakom segmentu je (programski) dodeljena bazna adresa

− bazna adresa predstavlja adresu prve lokacije koja pripada segmentu u memorijskomprostoru

− Segmenti poinju na 16-bajtnim memorijskim jedincama (paragrafima)

− Nema drugih ogranienja – segmenti mogu biti:

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

7/42

− susedni, razdvojeni, delimino ili potpuno preklopljeni

− Fizika lokacija u memoriji može pripadati veem broju logikih segmenata

− Segmentni registri pokazuju (sadrže bazne adrese) na 4 tekua adresibilna segmenta

− Program obezbeuje pristup drugim segmentima tako što menja sadržaj segmentnih

registara− Segmentna organizacija podržava modularno projektovanje softvera

Generisanje fizike adrese− Fizika adresa je 20-bitna vrednost koja jednistveno identifikuje svaku bajt-lokaciju

− Fizika adresa je u opsegu 0-FFFFFH t.j. unutar 1M adresnog prostora

− Programi radije manipulišu logikim umesto fizikim adresama

− na taj nain nije potrebno a priori znanje o mestu na koje se locira program u memoriji

− takoe, tako se olakšava dinamiko upravljanje memorijskim resursima

− Logika adresa se sastoji od ofset-adrese i segment-adrese− Obe adrese su neoznaene 16-bitne veliine

− Bajt adresiran najmanjom adresom u segmentu ima ofset-adresu 0

− Više razliitih logikih adresa se može mapirati u istu fiziku adresu

− Na primer: 2C1:3H =2C0:13H (sintaksa: < segment-adresa>:< ofset-adresa>H)

− Uvek kada procesor pristupa memoriji – fizika adresa se izraunava iz logike

− to se dogaa kada procesor dohvata instrukciju ili ita/piše podatak

− Fizika adresa se izraunava tako što se:

− 16-bitna segment-adresa pomera za 4 bita ulevo− pomerena segment-adresa sabere sa ofset-adresom

− Primer: 1234:0022H=12340H+0022H=12362H

− Dobijanje logike adrese zavisi od vrste pristupa memoriji:

Vrsta pristupa Podrazumevan

a

baza segmenta

Alternativna

baza

segmenta

Ofset

Dohvatanje instrukcije CS - IP

Operacija na steku SS - SP

Promenljiva (osimdonjih)

DS CS,ES,SS efektivna adresa

Izvor string DS CS,ES,SS SI

Odredište string ES - DI

BP korišen kao bazni

reg.

SS CS,DS,ES efektivna adresa

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

8/42

− Ofset memorijske promenljive se izraunava na osnovu naina adresiranja

− nain adresiranja se zadaje u instrukciji

− rezultat se zove efektivna adresa (EA) operanda

− Stringovi se adresiraju drugaije u odnosu na druge promenljive (videti tabelu)

− Kada se BP koristi kao bazni registar, podrazumeva se da je promenljiva na steku− Alternativni registar sa segment-adresom se zadaje kao prefiks instrukcije

− prefiks je jednobajtna mašinska instrukcija

− ona kaže procesoru koji segment-registar da koristi za pristup promenljivoj u sledeojinstrukciji

Implementacija steka− Stek se implementira u memoriji i pristupa mu se pomou SS i SP registara

− Sistem može imati proizvoljan broj stekova, a max veliina steka je 64K

− Pokušaj prekoraenja steka završava "gaženjem" poetka steka− SP pokazuje na vrh steka (Top Of the Stack - TOS )

− SP sadrži ofset TOS-a u odnosu na baznu adresu segmenta koju sadrži SS

− Stek raste od viših prema nižim adresama

− Bazna adresa steka koju sadrži SS nije dno steka – stek raste prema baznoj adresi

− Lokacije na steku su 16-bitne (na stek se stavljaju i sa njega uzimaju rei od 16 bita)

− Re se stavlja na stek dekrementiranjem SP za 2 i upisom rei na novi TOS

− Re se uzima sa steka itanjem sa TOS i inkrementiranjem SP za 2

Posveene i rezervisane lokacije− Dve oblasti na ekstremno niskim i visokim adresama su posveene specifinim

funkcijama

− Lokacije od 0 do 7FH (128 bajtova) su posveene tabeli prekidnih vektora

− Lokacije od FFFF0H do FFFFFH (16 bajtova) su posveene za "boot" sistema

Ulaz/izlaz− Ulazno/izlazni prostor je razdvojen od memorijskog

− U/I prostor može da se prilagodi na 64K 8-bitnih portova ili 32K 16-bitnih

− IN i OUT instrukcije prenose podatke izmeu akumulatora i portova u U/I prostoru− AL se koristi za bajt, a AX za re

− U/I prostor nije segmentiran – U/I adresa se jednostavno pojavljuje na donjih 16adresnih linija

− Razni oblici U/I instrukcija dopuštaju da U/I adresa bude specificirana

− kao fiksna vrednost u instrukciji

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

9/42

− kao promenljiva vrednost u DX registru

− Lokacije na U/I adresama od F8H do FFH su rezervisane od strane proizvoaa

Memorijski mapiran ulaz/izlaz− U/I ureaji mogu biti smešteni i u memorijski adresni prostor procesora

− Ukoliko ureaj odgovara kao memorijska komponenta – CPU ne zna za razliku

− Memorijski mapiran U/I obezbeuje veu fleksibilnost programiranja

− proizvoljna instrukcija koja pristupa memoriji se može koristiti za pristup U/I portu

− MOV instrukcija može prenositi podatke izmeu U/I porta i proizvoljnog registra

− AND i OR se mogu koristiti da se manipuliše bitima u registrima U/I ureaja

− mogu se koristiti prednosti raznovrsnosti adresnih naina

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

10/42

Naini adresiranja

Uvod− Procesor i8086 nudi vei broj razliitih naina adresiranja

−

Operandi mogu biti u registrima, u instrukciji samoj, u memoriji i na U/Iportovima

− Adresa operanada u memoriji i na U/I portovima može biti izraunata na višenaina

Raunanje adrese operanda u memoriji− Fizika adresa se rauna dodavanjem ofset-adrese na ulevo pomerenu segment-

adresu

− Izraunata ofset-adresa se naziva efektivnom adresom (EA)

− EA je 16-bitna adresa koja odreuje pomeraj u odnosu na poetak segmenta

− Nain raunanja adrese operanda u memoriji odreen je u drugom bajtu instrukcije

− EA = pomeraj (displacement ) + sadržaj baznog registra + sadržaj indeksnogregistra

− Pomeraj je 8- ili 16-bitni broj koji se sadrži u instrukciji

− Izvodi se iz pozicije imena operanda (promenljive ili labele) u programu

− Programer može i eksplicitno da specificira pomeraj

BX

BP

DI

SI

ili

ili

ili

+

BP DI

BX SI

ili ili

+ +

++

ili

pomer

CS 000

SS 000

DS 000

ES 000

ili

ili

fizika adresa

Efektivn

a

Kodiranou

Eksplicitno

Podrazumeva

no

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

11/42

− Za razliku od pomeraja koji je konstantan – bazni, odnosno indeksni, registar jepromenljiv

− To omoguuje da se iz jedne instrukcije pristupa raznim memorijskim lokacijama

Registarsko adresiranje− U instrukciji se navode adrese registara u kojima su operandi

− Instrukcije koje specificiraju samo operande u registrima su najkompaktnije inajbrže

− adrese registara se kodiraju u instrukciji sa par bitova

− operacija se u celini obavlja unutar CPU (nema ciklusa na magistrali)

− Registri mogu sadržati izvorne, odredišne ili obe vrste operanada

− Primer: MOV AX, CX ; kopira se sadržaj registra CX uregistar AX

Neposredno adresiranje− U instrukciji se neposredno zadaju sami operandi koji su konstante

− Podaci mogu biti 8 ili 16 bita dužine

− Pristup neposrednim operandima je brz jer se dohvataju iz instrukcijskog redaekanja

− Operandi mogu biti samo izvorni i moraju sadržati konstantne vrednosti

− Primer: MOV AX, 5 ; kopira se 5 u registar AX

Direktno adresiranje

− EA se izraunava samo na osnovu pomeraja

− Ovo je najjednostavnije memorijsko adresiranje – nisu ukljueni nikakvi registri

− Tipino se koristi za pristup jednostavnim promenljivama – skalarima

− Primer: MOV AX, X ; kopira se sadržaj X u registar AX

Registarsko indirektno adresiranje− EA se izraunava na osnovu jednog baznog ili indeksnog registra

− Jedna instrukcija može pristupati razliitim memorijskim lokacijama

− postiže se tako što se vrednost baznog ili indeksnog registra menja

− LEA ( Load Effective Address) ili aritmetike instrukcije se mogu koristiti za ažuriranjeregistra

OpCod

Mod Displacement

EA

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

12/42

− Kod JMP i CALL instrukcije se proizvoljan registar može koristiti za indirektnoadresiranje

− Primer: MOV AX,[BX]; kopira se sadržaj sa adrese iz BX uAX

Bazno adresiranje− EA se rauna kao suma pomeraja i sadržaja registra BX ili BP

− Ako se BP specificira kao bazni registar to izaziva da se pristupa operandu u steksegmentu

− Bazno adresiranje pomou BP je pogodan nain pristupa podacima na steku

− podaci na steku mogu biti parametri koji se prenose u potprogram

− Bazno adresiranje omoguava i jednostavno pristupanje jednakim strukturama koje su locirane na razna mesta u memoriji

− bazni registar se menja da pokazuje na strukturu, a pomeraj odreuje odgovarajui lanstrukture

− razliitim instancama strukture se pristupa jednostavnom izmenom baznog registra

− Primeri: MOV AX,[BX]+X ; kopira se sadržaj sa efektivneadrese

MOV AX,X[BX] ; sadrzaj(BX)+ofset(X) u AX

MOV AX,[BX+X]MOV AX,[BX].X

Indeksirano adresiranje− EA se rauna kao suma pomeraja i sadržaja indeksnog registra SI ili DI

−

Indeksno adresiranje seesto koristi za pristup elemetu nekog niza

− pomeraj locira poetak niza a vrednost indeksnog registra selektuje jedan element

− pošto su svi elementi jednake veliine, primenjuje se jednostavna indeksna aritmetika

Primeri: MOV AX,[SI]+X ; kopira se sadržaj saefektivne adrese

MOV AX,X[SI] ; sadrzaj(SI)+ofset(X)

EA

OpCod

Mod BX

BP

SI

DI

or

or

or

OpCod

Mod Displacement

EABX

BPor +

OpCod

Mod Displacement

EASI

DIor +

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

13/42

u AX

MOV AX,[SI+X]

MOV AX,[SI].X

Bazno indeksirano adresiranje

− EA se rauna kao suma pomeraja, sadržaja baznog i sadržaja indeksnog registra

− Veoma fleksibilan nain adresiranja, jer se dve komponente mogu menjati u vremeizvršenja

− Pogodan nain za proceduru da adresira niz alociran na steku

− BP sadrži ofset referentne take na steku (TOS nakon smeštanja parametara i povratneadrese)

− pomeraj (displacement ) sadrži ofset poetka niza u odnosu na referentnu taku

− indeksni registar se koristi da adresira pojedine elemente niza

− Takodje, nizovi koji se nalaze u strukturama i matrice se mogu efikasno obraivati

ovako

Primer: MOV AX,[BX].X[SI] ; kopira se sadržaj sa EA;

sadr(BX)+sadr(SI)+ofset(X) u AX

Adresiranje stringova− String instrukcije ne koriste normalne naine memorijskog adresiranja za pristup

operandima

− Indeksni registri se koriste implicitno: SI za EA izvornog operanda i DI za EAodredišnog

− Na poetku string instrukcije, podrazumeva se da

− SI pokazuje na 1. bajt ili re izvornog stringa

− DI pokazuje na 1. bajt ili re odredišnog stringa

− Tokom repetitivne string operacije

− CPU automatski menja SI i DI za pristup susednim elementima

Primer: MOVS D,S; kopira jedan bajt sa adrese DS:SI naadresu ES:DI

OpCod

Mod Displacement

EA

BX

BPor

SIDI

or

+

+

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

14/42

Adresiranje U/I portova− Ako je U/I port memorijski mapiran,

proizvoljan nain adresiranja memorijskog operanda se može primeniti (ak i

string)

− Za U/I portove koji su locirani u U/I adresni prostor mogu se koristiti dva nainaadresiranja

− direktno adresiranje porta− indirektno adresiranje porta

− U direktnom adresiranju broj porta je 8-bitni neposredni operand

− ovo omoguava fiksni pristup portovima od 0 do 255

− Indirektno adresiranje porta je slino registarskom indirektnom adresiranjumemorijskog op.

− U indirektnom adresiranju broj porta se uzima iz DX registra

− ovo omoguava fleksibilni pristup portovima od 0 do 65535

− program najpre definiše adresu porta upisom u DX, a zatim IN/OUT instrukcijom

pristupa portuPrimeri:

IN AX,15; direktno adresiranje porta 15 (cita se u AX)

OUT DX,AX; indirektno adresiranje porta sa adresom u DX

; (salje se sadrzaj AX)

OpCod

SI Source

DI Destination

Direktno adresiranje

Port

OpCod

Data

Indirektno adresiranje

Port

OpCod

DX

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

15/42

Skup instrukcija

Uvod− U veini instrukcija mogu figurisati registarski, memorijski i neposredni operandi

−

Nad memorijskim lokacijama se mogu vršiti operacije – nije potrebnoprebacivanje u registre

− 8086 ima repertoar od oko 100 instrukcija simbolikog mašinskog jezika

− Procesor raspoznaje oko 300 razliitih mašinskih instrukcija

− MOV instrukcija prenosi bajt ili re iz registra ili memorije ili neposredno u registar ilimemoriju

− procesor raspoznaje 28 razliitih mašinskih MOV instrukcija (npr. "prenos bajta iz R uM")

− Na ovaj nain se kombinuje

− jednostavnost programiranja na simbolikom nivou

− efikasnost smeštanja instrukcija na mašinskom nivou

− Jednoj SMJ (ASM) instrukciji odgovaraju razliiti formati (krai i duži) mašinskeinstrukcije

− Npr. programer piše INC, a asembler na osnovu operanda odreuje mašinskuinstrukciju

Instrukcije za prenos podataka− Postoji 14 instrukcija

− za prenos podataka izmeu memorije i registara i izmeu registara i U/I porta

− za manipulisanje stekom i za prenos indikatora

− za punjenje segmentnih registara

Opštenamenske instrukcije za prenos− MOV odredište, izvorište (Move)

− prenosi bajt ili re od izvornog do odredišnog operanda

− PUSH izvorište (Push)

− dekrementira SP za 2 pa prenosi re od izvorišta do vrha steka na koji ukazuje SP

− esto se koristi za smeštanje parametara na stek pre poziva procedure

− osnovni nain za smeštanje privremenih podataka na stek

− POP odredište (Pop)

− prenosi re sa vrha steka na koji ukazuje SP do odredišta, pa tada inkrementira SP za 2

− može se koristiti za prenos privremenih promenljivih sa steka u registre ili memoriju

− XCHG odredište, izvorište (Exchange)

− zamenjuje sadržaje izvorišta i odredišta (bajt ili re)

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

16/42

− kada se koristi sa LOCK prefiksom može testirati i postaviti (test and set ) semafor

− semafor se korsiti da zaštiti zajedniki resurs u multiprocesorskom okruženju XLAT translaciona_tabela (Translate)

− menja bajt u AL registru sa bajtom iz 256-bajtne translacione tabele

− AL treba pre izvršenja instrukcije da sadrži ofset u tabeli− podrazumeva se da e se BX koristiti da ukaže na poetak tabele

− prvi bajt u tabeli ima ofset 0

− korisno za translaciju karaktera iz jednog koda u drugi (npr ASCII u EBCIDIC)

Ulaz/izlaz− IN akumulator, port (Input)

− prenosi bajt ili re sa ulaznog porta u AL ili AX registar

− broj porta može biti specificiran pomou neposredne bajt-konstante ili pomou DXregistra

− neposredno adresiranje porta dopušta portove 0-255, a adresiranje preko DX portove 0-65535

− OUT port, akumulator (Output)

− prenosi bajt ili re iz AL ili AX registra na izlazni port

− broj porta može biti specificiran pomou neposredne bajt-konstante ili pomou DXregistra

Prenos adresa− Instrukcije ne manipulišu sadržajem ve adresom promenljivih

− Najkorisnije su za obradu lista, bazne promenljive i operacije nad stringovima− LEA odredište, izvorište (Load Effective Address)

− prenosi ofset izvorišnog operanda (ne njegovu vrednost) u odredište

− izvorišni operand mora biti memorijski operand

− odredišni operand mora biti 16-bitni opštenamenski registar

− ne utie na indikatore

− koristi se da napuni neke registre za potrebe drugih instrukcija(npr. BX registar adresom translacione tabele koju koristi XLAT instrukcija)

− LDS odredište, izvorište (Load pointer using DS)

− prenosi 32-bitnu pokazivaku promenljivu iz izvorišnog operanda u odredišni operand iDS

− izvorišni operand mora biti u memoriji

− re ofseta pokazivaa se prenosi u odredište koje može biti 16-bitni opštenamenskiregistar

− re segmenta pokazivaa se prenosi u DS

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

17/42

− za obradu stringa koji nije u tekuem segmentu podataka pogodno je specificirati SIkao odredište(string instrukcije smatraju da je izvorišni string u tekuem segmentu podataka, a SI

sadrži ofset)

− LES odredište, izvorište (Load pointer using ES)

− prenosi 32-bitnu pokazivaku promenljivu iz izvorišnog operanda u odredišni operand iES

− izvorišni operand mora biti u memoriji

− re ofseta pokazivaa se prenosi u odredište koje može biti 16-bitni opštenamenskiregistar

− re segmenta pokazivaa se prenosi u ES

− za obradu stringa koji nije u tekuem ekstra segmentu pogodno je specificirati DI kaoodredište

(odredišni string mora biti u ekstra segmentu podataka, a DI mora sadržati ofset)

Prenos indikatora− Indikatori imaju sledee pozicije:

- - - - OF

DF

IF TF

SF

ZF

- AF

- PF

- CF

15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0

− LAHF (Load register AH from Flags)

− kopira SF, ZF, AF, PF i CF u bite 7, 6, 4, 2 i 0 registra AH

− sadržaj bitova 5, 3 i 1 je nedefinisan

− indikatori se ne menjaju− primarna namena instrukcije je za konverziju 8080/8085 programa na 8086/8088

− SAHF (Store register AH into Flags)

− kopira bite 7, 6, 4, 2 i 0 registra AH u indikatore SF, ZF, AF, PF i CF

− OF, DF, IF i TF se ne menjaju

− primarna namena instrukcije je za konverziju 8080/8085 programa na 8086/8088

− PUSHF (Push Flags)

− dekrementira SP za 2 i tada prenosi sve indikatore u re na vrhu steka

− indikatori se ne menjaju

− služi za smeštanje indikatora na stek pri pozivu potprograma

− nain za izmenu TF indikatora (nema direktne instrukcije): PUSHF, izmena na steku,POPF

− POPF (Pop Flags)

− prenosi specifine bite iz rei na vrhu steka u indikatore, a zatim inkrementira SP za 2

− služi za restauraciju indikatora pri povratku iz potprograma

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

18/42

Aritmetike instrukcije− Postoji 20 aritmetikih instrukcija podeljenih u grupe:

− sabiranje

− oduzimanje

− množenje− delenje

Aritmetiki formati podataka− Postoje 4 tipa podataka:

− neoznaeni binarni (cardinals)

− oznaeni binarni (integers)

− neoznaeni pakovani decimalni

− neoznaeni nepakovani decimalni

− Binarni brojevi mogu biti dužine 8 ili 16 bita− Decimalni brojevi se smeštaju u bajtove

− dve cifre u bajt za pakovane decimalne

− jedna cifra u bajt za nepakovane decimalne

− Procesor uvek podrazumeva da operandi u aritmetikoj instrukciji sadrže valjanebrojeve

− Loši podaci mogu proizvesti nepredvidive rezultate

Neoznaeni binarni brojevi−

Mogu biti dužine 8 ili 16 bita− Svi biti odreuju vrednost nenegativnog broja

− Opseg 8-bitnih brojeva je 0-255

− Opseg 16-bitnih brojeva je 0-65535

− Mogue su operacije sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja

Oznaeni binarni brojevi (integers )− Mogu biti dužine 8 ili 16 bita

− Najviši (krajnje levi) bit se interpretira kao znak broja: 0=nenegativni, 1=negativni

brojevi− Negativni brojevi se predstavljaju u standardnoj notaciji drugog komplementa

− Opseg 8-bitnih brojeva je -128-+127

− Opseg 16-bitnih brojeva je -32768-+32767

− Sabiranje i oduzimanje se vrši pomou instrukcija za neoznaene binarne brojeve

− Za množenje i deljenje oznaenih brojeva postoje posebne instrukcije

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

19/42

Pakovani decimalni brojevi− Smeštaju se kao neoznaene veliine dužine jednog bajta

− Bajt sadrži po jednu decimalnu cifru u svakoj svojoj polovini (nibli)

− Cifra u gornjoj polovini je veeg znaaja

− Vrednosti u opsegu 0-9 su validne u svakoj polovini bajta, tako da je opseg broja0-99

− Sabiranje i oduzimanje se izvršavaju u dva koraka:

− izvršava se neoznaena binarna operacija koja proizvodi privremeni rezultat u AL

− izvršava se instrukcija prilagoenja koja menja vrednost u AL u finalni pakovanidecimalni broj

− Ne postoje množenje i deljenje za pakovane decimalne brojeve

Nepakovani decimalni brojevi−

Smeštaju se kao neoznaene veli

ine dužine jednog bajta

− Vrednost broja je odreena donjom polovinom bajta (donja nibla)

− Vrednosti u opsegu 0-9 su validne i interpretiraju se kao decimalni brojevi

− Viša nibla mora biti 0 za množenje i deljenje, a za sabiranje i oduzimanje jeproizvoljna

− Sabiranje, oduzimanje i množenje se izvršavaju u dva koraka:

− izvršava se neoznaena binarna operacija koja proizvodi privremeni rezultat u AL

− izvršava se instrukcija prilagoenja koja menja AL u finalni nepakovani decimalni broj

− Deljenje se obavlja takoe u dva koraka:

− izvršava se prilagoenje deljenika (brojioca) u AL

− izvršava se neoznaena binarna operacija deljenja koja proizvodi finalni rezultat

ASCII cifre− ASCII karakteri koji sadrže cifre "0"-"9" su slini nepakovanim decimalnim

brojevima

− Razlika je u tome što gornja nibla ASCII cifre uvek sadrži vrednost 3

− Aritmetika za nepakovane decimalne brojeve se primenjuje za ASCII cifre poduslovima:

− viša nibla ASCII cifre se postavlja na 0 pre množenja ili deljenjanakon izvršenja operacije mora se upisati 3 u gornju niblu rezultata da se dobije ASCIIcifra

Aritmetike instrukcije i indikatori− Aritmetike instrukcije postavljaju 6 indikatora da ukažu na osobine rezultata

operacije

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

20/42

− Veina indikatora se može testirati nakon aritmetike instrukcije u instrukcijiuslovnog skoka

− Može se koristiti i INTO ( Interrupt on Overflow) instrukcija

− Razliite instrukcije razliito utiu na indikatore; ovde su navedena neka generalna

pravila− CF (Carry Flag)

− postavlja se ako kod sabiranja doe do prenosa iz najvišeg bita rezultata

− postavlja se ako kod oduzimanja doe do pozajmice u najviši bit rezultata

− za oznaeni prenos važi CF≠OF

− CF se može koristiti za detekciju neoznaenog prekoraenja

− instrukcije ADC i SBB, kao i RCL i RCR ukljuuju CF u operacije

− ADC i SBB se koriste za višebajtno (32-bita, 64-bita) sabiranje i oduzimanje

− AF ( Auxiliary Carry Flag)

− postavlja se ako kod sabiranja doe do prenosa iz najvišeg bita donje nible u gornju

− postavlja se ako kod oduzimanja doe do pozajmice iz gornje nible u najviši bit donjenible

− koristi se praktino samo kod instrukcija za decimalno prilagoenje

− SF (Sign Flag)

− aritmetike i logike instrukcije postavljaju SF da bude jednak najvišem bitu (7. ili 15.)rezultata

− za oznaene binarne brojeve SF e biti 0 za nenegativne i 1 za negativne brojeve

− uslovna instrukcija skoka koja zavisi od SF se može koristiti posle aritmetike operacije

− na taj nain tok programa može biti promenjen u zavisnosti od znaka rezultata operacije

− nakon operacija sa neoznaenim brojevima SF treba ignorisati

− ZF ( Zero Flag)

− aritmetike i logike instrukcije ga postavljaju ako je rezultat operacije 0

− postoji uslovna instrukcija skoka koja zavisi od ZF

− PF (Parity Flag)

− aritmetike i logike instrukcije ga postavljaju ako nižih 8 bita rezultata sadrži paranbroj 1

− može se koristiti za proveru parnosti (npr. kod ASCII karaktera)

− OF (Overflow Flag)

− postavlja se ako je rezultat operacije suviše veliki pozitivan ili suviše mali negativanbroj

− "suviše" se odreuje prema dužini odredišta operacije

− ukazuje na prekoraenje u aritmetici sa znakom

− može se ignorisati kada se radi aritmetika neoznaenih brojeva

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

21/42

− može se testirati uslovnom instrukcijom skoka ili INTO ( Interrupt on Overflow)instrukcijom

Sabiranje− ADD odredište, izvorište (Add )

− suma dva operanda koji mogu biti 8- ili 16-bitni zamenjuje odredišni operand

− oba operanda mogu biti oznaena ili neoznaena

− ADD menja AF, CF, OF, PF, SF i ZF

− ADC odredište, izvorište (Add with Carry )

− sabira dva operanda (koji mogu biti 8- ili 16-bitni) i CF te zamenjuje odredišni operandrezultatom

− oba operanda mogu biti oznaena ili neoznaena

− ADC menja AF, CF, OF, PF, SF i ZF

− može se koristiti da se pišu rutine za sabiranje brojeva dužih od 16 bita

− INC odredište (Increment)

− dodaje 1 na odredišni operand koji može biti 8- ili 16-bitni

− operand se tretira kao neoznaeni binarni broj

− INC menja AF, OF, PF, SF i ZF, a ne utie na CF

− AAA (ASCII Adjust for Addition)

− menja sadržaj registra AL u ispravan nepakovani decimalni broj tako što uisuje 0 ugornju niblu

− AAA menja AF i CF, a sadržaj OF, PF, SF i ZF je nedefinisan

− DAA (Decimal Adjust for Addition)− koriguje rezulatat u AL prethodnog sabiranja dva valjana pakovana decimalna operanda

− DAA menja sadržaj AL u par valjanih decimalnih cifara

− DAA menja AF, CF, PF, SF i ZF, a sadržaj OF je nedefinisan

Oduzimanje− SUB odredište, izvorište (Subtract)

− izvorišni operand se oduzima od odredišnog i rezultat zamenjuje odredišni operand

− operandi mogu biti bajtovi ili rei i to oznaeni ili neoznaeni binarni brojevi

− SUB menja AF, CF, OF, PF, SF i ZF− SBB odredište, izvorište (Subtract with Borrow )

− izvorišni operand i CF se oduzimaju od odredišnog i rezultat zamenjuje odredišnioperand

− operandi mogu biti bajtovi ili rei i to oznaeni ili neoznaeni binarni brojevi

− SBB menja AF, CF, OF, PF, SF i ZF

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

22/42

− može se koristiti da se pišu rutine za oduzimanje brojeva dužih od 16 bita

− DEC odredište (Decrement)

− oduzima 1 od odredišnog operanda koji može biti 8- ili 16-bitni

− DEC menja AF, OF, PF, SF i ZF, a ne utie na CF

− NEG odredište (Negate)− oduzima odredišni operand koji može biti 8- ili 16-bitni od 0 i upisuje rezultat u

odredište

− izraunava drugi komplement broja, efektivno menjajui znak celobrojne vrednosti

− ako je operand 0 znak se ne menja

− ako je bajt-operand jednak –128 ili re-operand jednak –32768 nema promeneoperanda, OF=1

− NEG menja AF, CF, OF, PF, SF i ZF; CF je uvek postavljen na 1 izuzev kada jeoperand jednak 0

− CMP odredište, izvorište (Compare)− oduzima izvorišni od odredišnog operanda koji mogu biti 8- ili 16-bitni ali ne upisuje

rezultat

− operandi su neizmenjeni, ali su indikatori postavljeni i mogu se testirati narednominstrukcijom

− CMP menja AF, CF, OF, PF, SF i ZF

− komparacija koja se reflektuje na indikatore ima smer od odredišta prema izvorištu

− na primer: ako iza CMP ide JG ( Jump if Greater ) skok e se dogoditi ako je odredište > izvorište

− AAS (ASCII Adjust for Subtraction)− menja sadržaj registra AL u ispravan nepakovani decimalni broj tako što uisuje 0 u

gornju niblu

− AAS menja AF i CF, a sadržaj OF, PF, SF i ZF je nedefinisan

− DAS (Decimal Adjust for Subtraction)

− koriguje rezulatat u AL prethodnog oduzimanja dva valjana pakovana decimalnaoperanda

− odredišni operand je morao biti u registru AL

− DAS menja sadržaj AL u par valjanih decimalnih cifara

− DAS menja AF, CF, PF, SF i ZF, a sadržaj OF je nedefinisan

Množenje− MUL izvorište (Multiply )

− obavlja neoznaeno množenje izvorišnog operanda i akumulatora

− ako je izvorišni operand bajt tada se on množi sa AL, a rezultat (duple širine) se vraa uAX

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

23/42

− ako je izvorišni operand re tada se on množi sa AX, a rezultat (duple širine) se vraa uDX i AX

− operandi se tretiraju kao neoznaeni binarni brojevi

− ako je viša polovina rezultata (AH odnosno DX) razliita od nule CF i OF sepostavljaju

− sadržaj AF, PF, SF i ZF je nedefinisan

− IMUL izvorište (Integer Multiply )

− obavlja oznaeno množenje izvorišnog operanda i akumulatora

− ako je izvorišni operand bajt tada se on množi sa AL, a rezultat (duple širine) se vraa uAX

− ako je izvorišni operand re tada se on množi sa AX, a rezultat (duple širine) se vraa uDX i AX

− ako je viša polovina rezultata (AH odnosno DX) nije ekstenzija znaka niže CF i OF sepostavljaju

− kada su CF i OF postavljeni na 1 – ukazuju da AH ili DX sadrže znaajne cifrerezultata

− sadržaj AF, PF, SF i ZF je nedefinisan

− AAM (ASCII Adjust for Multiply )

− koriguje rezultat prethodnog množenja dva valjana nepakovana decimalna operanda

− valjan dvocifreni nepakovani decimalni broj se izvodi iz sadržaja AH i AL i smešta uAH i AL

− više nible množenih operanada moraju sadržati 0 da bi AAM proizveo dobar rezultat

− AAM menja sadržaj PF, SF i ZF; sadržaj AF, CF i OF je nedefinisan

Deljenje− DIV izvorište (Divide)

− obavlja neoznaeno deljenje akumulatora (i njegove ekstenzije) izvorišnim operandom

− ako je izvorišni operand bajt – njime se deli deljenik dvostruke širine koji je u AH i AL

− kolinik se vraa u AL, a ostatak u AH

− ako je izvorišni operand re – njime se deli deljenik dvostruke širine koji je u DX i AX

− kolinik se vraa u AX, a ostatak u DX

− ako kolinik prevazie kapacitet odredišnog registra, kao kada se pokuša deljenje 0

generiše se prekid tipa 0, a kolinik i rezultat su nedefinisani− necelobrojni kolinici se odsecaju na celobrojne

− sadržaj AF, CF, OF, PF, SF i ZF je nedefinisan

− IDIV izvorište (Integer Divide)

− obavlja oznaeno deljenje akumulatora (i njegove ekstenzije) izvorišnim operandom

− ako je izvorišni operand bajt – njime se deli deljenik dvostruke širine koji je u AH i AL

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

24/42

− kolinik se vraa u AL, a ostatak u AH

− za celobrojno deljenje bajta maksimalni pozitivni kolinik je +127, a minimalninegativni -127

− ako je izvorišni operand re – njime se deli deljenik dvostruke širine koji je u DX i AX

−

kolinik se vra

a u AX, a ostatak u DX

− za celobrojno deljenje rei max pozitivni kolinik je +32767, a min negativni –32767

− ako je kolinik pozitivan a prevazilazi maksimum, ili negativan a prevazilazi minimum,kolinik i ostatak su nedefinisani, a generiše se prekid tipa 0

− ovo se dešava kada se pokuša deljenje 0

− necelobrojni kolinici se odsecaju prema 0, a ostatak ima isti znak kao i deljenik

− sadržaj AF, CF, OF, PF, SF i ZF je nedefinisan

− AAD (ASCII Adjust for Division)

− modifikuje brojilac u AL pre deljenja dva valjana nepakovana decimalna operanda

tako da kolinik dobijen deljenjem bude valjan nepakovani decimalni broj

− AH mora biti 0 za naredni DIV da se dobije korektan rezultat

− kolinik se vraa u AL, a ostatak u AH – obe više nible se anuliraju

− AAD menja PF, SF i ZF; sadržaj AF, CF i OF je nedefinisan

− CBW (Convert Byte to Word )

− proširuje znak bajta u registru AL na registar AH


− može se koristiti da se napravi deljenik dužine rei od bajta pre deljenja bajtom

− CWD (Convert Word to Doubleword )

− proširuje znak rei u registru AX na registar DX


− može se koristiti da se napravi deljenik dužine dvostruke rei od rei pre deljenja jednom rei

Instrukcije koje manipulišu bitima− Postoje 3 kategorije instrukcija koje manipulišu bitima bajta ili rei:

− logike instrukcije (NOT, AND, OR, XOR, TEST)

− instrukcije pomeranja (SHL, SAL, SHR, SAR)

− instrukcije rotacije (ROL, ROR, RCL, RCR)

Logike instrukcije− Realizuju 4 bulova operatora kao i TEST instrukciju koja samo postavlja

indikatore

− AND, OR, XOR i TEST manipulišu indikatorima na sledei nain:

− OF i CF se uvek postavljaju na 0

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

25/42

− AF je uvek nedefinisan nakon logike instrukcije

− SF, ZF i PF se uvek postavljaju tako da reflektuju rezultat i mogu se testirati uslovnimskokom

− interpretacija SF, ZF i PF je ista kao nakon aritmetikih instrukcija

−

NOT ne utie na indikatore

− NOT odredište (Not)

− invertuje bite (rauna jedinini komplement) operanda dužine bajta ili rei

− AND odredište, izvorište (And )

− obavlja logiku "I" operaciju izmeu dva operanda (bajta ili rei) i vraa rezultat uodredište

− bit rezultata je 1 ako su oba odgovarajua bita operanada 1, inae je 0

− OR odredište, izvorište (Or )

− obavlja logiku "ILI" operaciju izmeu dva operanda (bajta ili rei) i vraa rezultat u

odredište− bit rezultata je 1 ako je barem jedan od dva odgovarajua bita operanada 1, inae je 0

− XOR odredište, izvorište (Exclusive Or )

− obavlja logiku "ekskluzivno ILI" operaciju izmeu dva operanda i vraa rezultat uodredište

bit rezultata je 1 ako dva odgovarajua bita operanada imaju razliite vrednosti, inae je 0

− TEST odredište, izvorište (Test)

− obavlja logiku "I" operaciju izmeu dva operanda (bajta ili rei) i samo postavljaindikatore

− rezultat se ne upisuje, niti se operandi menjaju

− ako se nakon TEST instrukcije izvrši JNZ ( Jump if Not Zero) do skoka e doiako postoji barem jedan bit jednak 1 na korespondentnim pozicijama u operandima

Instrukcije pomeranja− Biti u bajtu ili rei mogu biti pomerani aritmetiki ili logiki

− Broj koji se navodi u instrukciji omoguava do 255 pomeranja

− Broj se može specificirati kao neposredna konstanta 1 ili kao registar CL(promenljivi broja)

− Aritmeti

ka pomeranja se mogu koristiti za množenje i deljenje binarnih brojevastepenima 2

− Logika pomeranja se mogu koristiti da bi se izolovali biti u bajtovima ili reima

− Instrukcije pomeranja manipulišu indikatorima na sledei nain:

− AF je uvek nedefinisan nakon instrukcije pomeranja

− SF, ZF i PF se uvek postavljaju kao u logikim instrukcijama

− CF uvek sadrži vrednost poslednjeg bita koji je pomeren izvan odredišnog operanda

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

26/42

− OF je uvek nedefinisan nakon višebitnog pomeranja

− pri pomeranju za jednu poziciju OF je 1 ako se bit najvišeg znaaja menja

− SHL/SAL odredište, broj (Shift Logical/ArithmeticLeft)

− obavljaju istu operaciju i fiziki su ista instrukcija− odredišni bajt ili re se pomera ulevo za broj bita specificiran u operandu broj

− sa desne strane ulaze 0 pri pomeranju ulevo

− ako bit znaka (najviši bit odredišta) zadržava vrednost OF se postavlja na 0

− SHR odredište, broj (Shift Logical Right)

− pomera bite operanda odredišta (bajt ili re) u desno za broj bita specificiranoperandom broj

− sa leve strane ulaze 0 pri pomeranju udesno

− ako bit znaka (najviši bit odredišta) zadržava vrednost OF se postavlja na 0

− SAR odredište, broj (Shift Arithmetic Right)

− pomera bite operanda odredišta (bajt ili re) u desno za broj bita specificiranoperandom broj

− sa leve strane ulaze biti jednaki originalnom najvišem bitu (zadržava se predznak)

− SAR odseca pozitivne brojeve prema 0, a negativne prema -∞

− rezultat SAR i odgovarajueg IDIV se razlikuju jer IDIV odseca sve vrednosti prema 0

Instrukcije rotacije− Biti koji pri rotaciji izlaze iz odredišta se ne gube, ve se pojavljuju "sa druge

strane"− Kao kod instrukcija pomeranja, broj pozicija za rotaciju može biti konstanta 1 ili

CL

− CF se može koristiti kao ekstenzija operanda u dve instrukcije

− Tako se bit može izolovati u CF pa zatim testirati pomou JC ( Jump if Carry) iliJNC

− Rotacije utiu samo na CF i OF

− CF uvek sadrži vrednost poslednjeg bita koji je pri rotaciji izašao iz odredišta

− Pri rotaciji za više pozicija, OF je uvek nedefinisan

− Pri rotaciji za jednu poziciju OF se postavlja na 1 ako operacija menja najviši bitodredišta

− ROL odredište, broj (Rotate Left)

− rotira odredište (bajt ili re) ulevo za specificirani broj pozicija

− ROR odredište, broj (Rotate Right)

− rotira odredište (bajt ili re) udesno za specificirani broj pozicija

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

27/42

− RCL odredište, broj (Rotate through Carry Left)

− rotira odredište (bajt ili re) ulevo za specificirani broj pozicija

− CF se tretira kao deo odredišta

− vrednost CF se pomera u najniži bit odredišta dok se CF puni najvišim bitom odredišta

− RCR odredište, broj (Rotate through Carry Right)isto kao RCL, samo se rotira na desnu stranu

Instrukcije za kontrolu toka− Sekvenca izvršavanja instrukcija odreena je sadržajem CS i IP registara

− Registar CS sadrži baznu adresu tekueg segmenta koda iz kojeg se dohvatajuinstrukcije

− Registar IP sadrži ofset u odnosu na poetak segmenta

− Kombinacija CS i IP ukazuje na memorisjku lokaciju iz koje se dohvata naredna

instrukcija− Instrukcije za kontrolu toka menjaju sadržaj CS i IP registara i tako menjaju tok

programa

− Postoje 4 grupe instrukcija za kontrolu toka programa:

− bezuslovni skokovi

− uslovni skokovi

− instrukcije za kontrolu iteracija

− instrukcije prekida

− Samo instrukcije prekida utiu na indikatore

Bezuslovni skokovi− Instrukcije bezuslovnih skokova mogu prenositi kontrolu

− unutar segmenta (intrasegment transfer ); u asembleru se ovi skokvi nazivaju NEAR

− izmeu segmenata (intersegment transfer ); u asembleru se ovi skokvi nazivaju FAR

− JMP cilj (Jump)

− bezuslovno prenosi kontrolu na ciljnu lokaciju

− adresa cilja može biti u samoj instrukciji (direktan skok) ili u memoriji/registru(indirektan skok)

− unutarsegmentni direktan skok menja IP dodajui relativan pomeraj cilja iz JMP instrukcije

− ako asembler može da odredi da je cilj unutar 127 bajtova od JMP on generiše 2-bajtniJMP

− 2-bajtna JMP instrukcija se naziva SHORT JMP

− inae, asembler generiše NEAR JMP koji adresira cilj unutar ±32K, a dužinainstrukcije je 3-bajta

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

28/42

− unutarsegmentni direktni skokovi su samo-relativni

− oni su odgovarajui u dinamiki relokatibilnim rutinama u kojima su JMP i cilj u istomsegmentu

− unutarsegmentni indirektni skok može biti kroz memorijsku lokaciju ili kroz 16-bitniregistar

− memorijska lokacija ili registar koje adresira instrukcija sadrže re kojom se zamenjujesadržaj IP

− meusegmentni direktan skok zamenjuje IP i CS vrednostima koje se sadrže uinstrukciji

− meusegmentni indirektan skok može biti realizovan samo kroz memoriju

− prva re dvorenog pokazivaa koji adresira instrukcija zamenjuje IP, a druga CS

− CALL ime_procedure (Call)

− prenosi kontrolu proceduri i omoguava da se prekinuti tok kontrole nastaviinstrukcijomRET

− asembler generiše razliit tip CALL instrukcije u zavisnosti od definisanja imenaprocedure

− ime_procedure može biti NEAR (procedura u istom segmentu) ili FAR (u drugomsegmentu)

− da bi se kontrola propisno vratila CALL i RET moraju biti upareni po tipu

− CALL i RET mogu biti u nezavisno asembliranim programima pa može doi doneuparenosti

− mogui su direktni pozivi (adresa procedure u instrukciji) i indirektni (adresa umemoriji/registru)

− procesor automatski podešava IP da ukazuje na sledeu instrukciju pre smeštanja nastek

− unutarsegmentni direktan poziv dekrementira SP za 2 i tada IP smešta na stek

− tada se na IP dodaje relativni pomeraj (do ±32K) ciljne procedure od CALL instrukcije

− ova forma CALL instrukcije se naziva samo-relativnom

− samo-relativna CALL instrukcija je pogodna za dinamiki relokatibilne rutine

− instrukcija CALL i procedura su u istom segmentu i relociraju se zajedno

− unutarsegmentni indirektan poziv se može realizovati kroz memorijsku lokaciju ili krozregistar

− ofset ciljne procedure se dohvata iz adresirane memorijske lokacije ili registra

− meusegmentni direktan poziv dekrementira SP za 2 i smešta CS na stek

− CS se puni segmentnom adresom iz instrukcije, pa se SP ponovo dekrementira za 2

− IP se smešta na stek pa se zatim puni ofset adresom iz instrukcije

− meusegmentni indirektan poziv se može realizovati samo kroz memoriju

− SP se dekrementira za 2, CS se smešta na stek

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

29/42

− zatim se CS puni sadržajem druge rei pokazivake memorijske lokacije koja jeadresirana

− SP se ponovo dekrementira za 2, pa se IP smešta na stek

− na kraju se IP puni sadržajem prve rei pokazivake memorijske lokacije koja jeadresirana

− RET opciona_pop_vrednost (Return)

− vraa kontrolu iz procedure instrukciji koja je sledila CALL kojim je aktiviranaprocedura

− ako je procedura definisana kao NEAR asembler generiše unutarsegmentni RET

− ako je procedura definisana kao FAR asembler generiše meusegmentni RET

− RET uzima sa vrha steka re kojom puni IP i inkrementira SP za 2

− ako je RET meusegmentni ponovo se uzima re sa vrha steka i njom se puni CS,a SP inkrementira još jednom za 2

− ako je zadata opciona_pop_vrednost, RET je dodaje na SPova mogunost se koristi da se sa steka skinu parametri procedure stavljeni pre poziva

Uslovni skokovi− prenose kontrolu na ciljnu adresu u zavisnosti od stanja pojedinih indikatora

− postoji 18 instrukcija od kojih svaka testira drugu kombinaciju indikatora

− ako je uslov "true" kontrola se prenosi na ciljnu adresu

− ako je uslov "false" izvršava se naredna instrukcija

− svi uslovni skokovi su SHORT

− cilj mora biti u istom segmentu i to unutar -128 do +127 bajtova od naredneinstrukcije

− uslovni skokovi su samo-relativni i tako pogodni za dinamiki relokatibilnerutine

− tabela prikazuje sve vrste uslovnih skokova:

MnemonikTestirani uslov

Skok ako je...

JA/JNBE (CF or ZF)=0 iznad (above)/nije ispod ni jednako (not below

nor equal)

JAE/JNB CF=0 iznad ili jednako (above or equal) /nije ispod

(not below) JB/JNAE CF=1 ispod (below)/nije iznad ni jednako (not above

nor equal)

JBE/JNA (CF or ZF)=1 ispod ili jednako (below or equal)/nije iznad

(not above)

JC CF=1 prenos (carry)

JE/JZ ZF=1 jednako (equal)/nula ( zero)

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

30/42

JG/JNLE ((SF xor OF) or ZF)=0 vee (greater )/ nije manje ni jednako (not less

nor equal)

JGE/JNL (SF xor OF)=0 vee ili jednako (greater or equal)/ nije manje

(not less)

JL/JNGE (SF xor OF)=1 manje (less)/ nije vee ni jednako (not greater

nor equal)JLE-JNG ((SF xor OF) or ZF)=1 manje ili jednako (less or equal)/ nije vee (not

greater )

JNC CF=0 nije prenos (not carry)

JNE/JNZ ZF=0 nije jednako (not equal)/nije nula (not zero)

JNO OF=0 nema prekoraenja (not overflow)

JNP/JPO PF=0 nema parnosti (not parity)/ neparno ( parity

odd )

JNS SF=0 ne znak (not sign)

JO OF=1 prekoraenje (overflow)

JP/JPE PF=1 parnost ( parity)/ parno ( parity even)

JS SF=1 znak (sign)− iznad (above) i ispod (below) se odnose na odnose neoznaenih veliina

vee (greater ) i manje (less) se odnose na odnose oznaenih veliina

Kontrola iteracija− instrukcije za kontrolu iteracija se mogu koristiti za regulisanje ponavljanja petlji

− instrukcije koriste CX kao brojaki registar

− instrukcije su samo-relativne, prenose kontrolu za –128 do 127 bajtova (SHORT prenosi)

− LOOP kratka-labela (Loop)− dekrementira CX za 1 i prenosi kontrolu na cilj ako CX nije 0

− inae, izvršava se naredna instrukcija

− LOOPE/LOOPZ kratka-labela (Loop while Equal/Loop whileZero)

− CX se dekrementira za 1 i kontrola se prenosi na cilj ako CX nije 0 i ako je ZF=1


− LOOPNE/LOOPNZ kratka-labela (Loop while Not Equal/NotZero)

− CX se dekrementira za 1 i kontrola se prenosi na cilj ako CX nije 0 i ako je ZF=0


− JCXZ kratka-labela (Jump if CX Zero)

− prenosi kontrolu na cilj ako je CX jednako 0

− instrukcija je korisna na poetku petlje da se preskoi petlja ako CX sadrži 0

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

31/42

Instrukcije prekida− Omoguavaju da se prekidne procedure aktiviraju programski

− Efekat softverskih prekida je slian hardverski iniciranim prekidima

− INT tip-prekida (Interrupt)

− aktivira prekidnu proceduru specificiranu pomou tip-prekida

− dekrementira SP za 2, stavlja indikatore na stek

− postavlja TF=0 i IF=0 da zabrani single-step i maskabilne prekide

− indikatori se stavljaju na stek po formatu koji koristi PUSHF instrukcija

− SP se ponovo dekrementira za 2, pa se CS stavlja na stek

− adresa prekidnog vektora se rauna množei tip-prekida sa 4

− druga re prekidnog vektora se puni u CS

− SP se ponovo dekrementira za 2, pa se IP stavlja na stek

− prva re prekidnog vektora se smešta u IP

− ako je tip-prekida=3 asembler generiše kratku formu instrukcije (1Byte)

− ovakva instrukcija se naziva breakpoint prekidom

− softverski prekidi se mogu koristiti za "supervizorske pozive" (pozive operativnogsistema)

− za svaku vrstu servisa koji operativni sistem pruža aplikaciji se može koristiti posebantip prekida

softverski prekidi se takoe mogu koristiti za testiranje rutina pisanih za hardverske

prekide

− INTO (Interrupt on Overflow )

− generiše softverski prekid ako je OF=1

− inae, kontrola se prenosi na sledeu instrukciju bez izazivanja prekida

− prenosi kontrolu prekidnoj proceduri preko vektora na adresi 10H (tip prekida = 4)

− postavlja TF=0 i IF=0 i inae se ponaša kao INT

− piše se posle aritmetike/logike operacije da aktivira prekidnu rutinu ako doe doprekoraenja

− IRET (Interrupt Return)

− vraa kontrolu na mesto gde se dogodio prekid, tako što sa steka skida IP, CS iindikatore

− IRET utie na sve indikatore jer ih restaurira na prethodno sauvane vrednosti

− koristi se za izlazak iz prekidne procedure bez obzira da li je re o SW ili HW prekidu

Operacije sa indikatorima− CLC (Clear Carry flag )

− postavlja CF=0 i ne utie na ostale indikatore

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

32/42

− korisna je zajedno sa RCL i RCR instrukcijama

− CMC (Complement Carry flag )

− menja CF u suprotno stanje i ne utie na ostale indikatore

− STC (Set Carry flag )

− postavlja CF=1 i ne utie na ostale indikatore

− CLD (Clear Direction flag )

− postavlja DF=0 i ne utie na ostale indikatore

− uzrokuje da string instrukcije auto-inkrementiraju SI i/ili DI

− STD (Set Direction flag )

− postavlja DF=1 i ne utie na ostale indikatore

− uzrokuje da string instrukcije auto-dekrementiraju SI i/ili DI

− CLI (Clear Interrupt-enable flag )

− postavlja IF=0 i ne utie na ostale indikatore− kada je IF resetovan procesor ne raspoznaje spoljašnje prekide preko INTR ulaza

− maskabilni prekidi su onemogueni

− nemaskabilni prekid preko NMI ulaza sa poštuje, kao i softverski prekidi

− STI (Set Interrupt-enable flag )

− postavlja IF=1 i ne utie na ostale indikatore

− omoguava da procesor prepoznaje prekide koji se pojavljuju na INTR liniji

prekid koji eka se nee stvarno raspoznati sve do izvršenja instrukcije koja sledi ST

String instrukcije− String instrukcije omoguavaju manipulisanje stringovima do 64K bajtova ili rei

− Postoji 5 osnovnih string instrukcija za

− prenos, komparaciju, traženje vrednosti i razmenu elemenata stringa sa akumulatorom

− Osnovnim instrukcijama može prethoditi jedno-bajtni prefiks

− Prefiks uzrokuje hardversko ponavljanje instrukcije

− Ovakvo ponavljanje instrukcije je brže od ponavljanja koje omoguava softverskapetlja

− Ponavljanje se može zaustaviti pomou raznih uslova, a može biti i prekinuto panastavljeno

− String instrukcije na slian nain (prikazan donjom tabelom) koriste registre iindikatore

SI Indeks (ofset) izvorišnog stringa

DI Indeks (ofset) odredišnog stringa

CX Broja ponavljanja

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

33/42

AL/A

X

Vrednost za traženje; odredište za LODS; izvorište za STOS

DF 0=autoinkrementiranje SI, DI; 1=autodekrementiranje SI, DI

ZF terminator za traženje i komparaciju

− Neke string instrukcije imaju izvorišni, neke odredišni, a neke oba operanda− Hardver podrazumeva da se izvorišni operand nalazi u tekuem segmentu

podataka

− Segmentni prefiks (1 bajt) se može koristiti da se promeni gornja pretpostavka

− Odredišni string mora biti u tekuem ekstra segmentu (ne može se promenitiprefiksom)

− Asembler proverava atribute operanada da utvrdi da li su elementi bajtovi ili rei

− Asembler ne koristi imena operanada za adresiranje stringova

− asembler koristi sadržaj SI kao ofset adresu tekueg elementa izvorišnog stringa

− asembler koristi sadržaj DI kao ofset adresu tekueg elementa odredišnog stringa

− Registri SI i DI moraju biti inicijalizovani da ukazuju na izvorišne/odredišnestringove

− instrukcije LDS, LES i LEA mogu biti korisne u ove svrhe

− String instrukcije automatski modifikuju SI i DI da omogue obradu sledeegelementa

− DF odreuje da li se SI i DI inkrementiraju ili dekrementiraju (0inkrement,

1dekrement)

− veliina inkrementa/dekrementa je odreena tipom operanda (bajt1, re2)

− Ako postoji prefiks ponavljanja CX registar se dekrementira za 1 nakon svakogizvršenja

− CX se mora inicijalizovati na broj ponavljanja pre izvršenja string instrukcije

− Ako je CX=0 string instrukcija se ne izvršava i kontrola se prenosi na sledeuinstrukciju

− REP/REPE/REPZ/REPNE/REPNZ(Repeat/R. while Equal/R.w.Zero/R.w. Not Equal/R.w. Not

Zero)

− 5 mnemonika za 2 formata prefiksnog bajta koji kontroliše ponavljanje naredne string

instrukcije

− razliiti mnemonici su definisani zbog razumljivosti programa

− prefiks ponavljanja ne utie na indikatore

− REP se interpretira se kao "ponavljanje dok se ne stigne do kraja stringa" (CX≠0)

− REP se koristi sa MOVS ( Move String) i STOS (Store String)

− REPE i REPZ su fiziki isti prefiksni bajt kao i REP

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

34/42

− REPE i REPZ se koriste sa CMPS (Compare String) i SCAS (Scan String)

− REPE i REPZ zahtevaju da se ZF postavi na 1 pre iniciranja sledeeg ponavljanja

− ZF postavljaju CMPS i SCAS

− REPNE i REPNZ su dva menmonika za isti prefiksni bajt

− REPNE i REPNZ funkcionišu isto kao REPE i REPZ samo što zahtevaju da je ZF=0− ZF ne treba da bude inicijalizovan pre ponavljajue string instrukcije

− ponavljajue string sekvence su prekidive: procesor prihvata prekid pre obrade sledeegelementa

− obrada prekida se ne remeti ni na koji nain – izvršava se prekidna rutina u celini

− posle obrade prekida ponavljajua operacija se nastavlja od mesta gde je prekinuta

− izuzetak: izvršenje se na nastavlja valjano ako je ubaen još neki prefiks (npr.segmentni)

− procesor "pamti" samo jedan prefiks i to samo onaj koji je neposredno ispred stringinstrukcije

− nakon povratka iz prekidne rutine, obrada se nastavlja, ali samo poslednji prefiks jevažei

− ako je potrebno koristiti više od jednog prefiksa, mogu da se zabrane prekidi za vremeinstrukcije

− ipak, zabrana prekida nee spreiti nemaskabilne prekide

− takoe, vreme za koje sistem ne odgovara na prekide može biti predugo za dugakestringove

− MOVS odredišni-string, izvorišni-string (Move String )

− prenosi bajt ili re izvornog stringa (adresiranog kroz SI) u odredišni string (adresiran

kroz DI)

− na osnovu atributa operanada asembler odreuje da li se prenosi bajt ili re

− instrukcija modifikuje SI i DI da ukazuju na sledee elemente

− kada se koristi sa REP, MOVS obavlja blokovski prenos iz-memorije-u-memoriju

− MOVSB/MOVSW (Move Byte String/Move Word String )

− alternativni mnemonici za MOVS instrukciju, ali se koriste bez operanada

− CMPS odredišni-string, izvorišni-string (Compare String )

− oduzima odredišni bajt ili re (adresiran kroz DI) od izvorišnog bajta ili rei(adresiranog kroz SI)

− CMPS ne menja ni jedan operand i modifikuje SI i DI da ukazuju na sledei elementstringa

− CMPS modifikuje AF, CF, OF, PF, SF i ZF da reflektuju odnos odredišta premaizvorištu

− ako se JG ( Jump if Greater ) izvrši posle CMPS, skoie se ako je odredište vee odizvorišta

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

35/42

− ako ispred CMPS stoji prefiks REPE ili REPZ operacija se interpretira kao

"kompariraj dok nije kraj stringa (CX≠0) i stringovi su jednaki (ZF=1)

− ako ispred CMPS stoji prefiks REPNE ili REPNZ operacija se interpretira kao

"kompariraj dok nije kraj stringa (CX≠0) i stringovi nisu jednaki (ZF=0)

− CMPS se koristi za pronalaženje jednakih ili razliitih podstringova u stringu

− SCAS odredišni-string (Scan String )

− oduzima element odredišnog stringa (bajt ili re) adresiran pomou DI od sadržaja ALili AX

− ne menja ni odredišni string ni akumulator, modifikuje DI da ukazuje na sledeielement

− posatavlja AF, CF, OF, PF, SF i ZF da reflektuju odnos vrednosti iz AL/AX i elementastringa

− ako ispred SCAS stoji prefiks REPE ili REPZ operacija se interpretira kao

"traži dok nije kraj stringa (CX≠0) i element stringa je jednak zadatoj vrednosti (ZF=1)

− ako ispred SCAS stoji prefiks REPNE ili REPNZ operacija se interpretira kao"traži dok nije kraj stringa (CX≠0) i element stringa nije jednak zadatoj vrednosti

(ZF=0)

− SCAS se koristi za lociranje vrednosti u stringu

− LODS izvorišni-string (Load String )

− prenosi element stringa (bajt ili re) koji pokazuje SI u AL ili AX

− modifikuje SI da ukazuje na sledei element

− instrukcja se ne ponavlja ordinarno (jer bi samo poslednji element ostao u AL/AX)

− koristi se u programskim petljama

− STOS odredišni-string (Store String )

− prenosi bajt ili re iz registra AL ili AX u element stringa adresiran kroz DI

− modifikuje DI da ukazuje na sledei element

− kao ponavljajua operacija se koristi da inicijalizuje ceo string na istu vrednostelementa

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

36/42

Direktive

Uvod− Program se sastoji od instrukcija i direktiva

− Instrukcije se prevode u naredbe mašinskog jezika

− Direktive su naredbe asembleru koje se ne prevode direktno u mašinske naredbe

− Direktive utiu na proces prevoenja i tako posredno na generisanje mašinskihnaredbi

− Deklaracije su vrsta direktiva koja uvodi imena

− One deklaracje koje alociraju i memoriju nazivaju se definicijama

Leksiki stil asemblera Asm86− Imena promenljivih i labela su ograniena na 31 znak i nisu ograniena na slova i

cifre

− Znak "podvueno" ( _ ) se može koristiti da se povea itljivost

− Proizvoljan broj praznina se može umetati izmeu identifikatora

− Instrukcija se može preneti u naredni red tako što se naredni red zapone znakom&

Format instrukcija− Instrukcije imaju sledei format:

[labela:] [prefiks] mnemonik [operand(i)] [; komentar]

− polje labele imenuje memorijsku lokaciju koja sadrži mašinsku instrukciju

(što omoguava da se lokacija adresira simboliki iz instrukcije JMP)

− prefiks uzrokuje generisanje jednog prefiksnog bajta (segmentni, LOCK, REP) ispredinstrukcije

− mnemonik identifikuje tip instrukcije (MOV, ADD, ...)

− operandi (0, 1 ili 2) se pišu razdvojeni zarezima

− iza take-zareza se piše komentar

Format direktiva− Direktive imaju sledei format:

[ime] mnemonik [operand(i)] [; komentar]

− neke direktive zahtevaju ime dok ga druge zabranjuju

− asembler prepoznaje direktivu na osnovu mnemonika

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

37/42

− operandi koje zahteva direktiva se pišu posle mnemonika i razdvajaju zarezima

− kao i kod instrukcija, iza take-zareza se piše komentar

− Primeri direktiva su: PROC (definicija procedure), DB, DW, DD (definicijepodataka),...

Konstante− Mogu se definisati binarne, decimalne, oktalne i heksadecimalne numerike

vrednosti

− Asembler može obavljati osnovne aritmetike operacije sa numerikimkonstantama

− Svi brojevi moraju biti celi i mora biti mogue predstaviti ih kao 16-bitne sa bitomznaka

− Negativni brojevi se asembliraju u standardnoj notaciji drugog komplementa

− Znakovne konstante se pišu izmeu apostrofa

− Mogu biti do 255 karaktera dugake kad se koriste za inicijalizaciju memorije

− Kada se koriste za neposredne operande mogu biti 1 ili 2 bajta dugake

− Primeri konstanti:

MOV STRING[SI],'A' ; karakter

MOV STRING[SI],41H ; ekvivalent u heksadecimalnom

sistemu

ADD AX,0C4H ; hex konstanta mora poceti cifrom

OCTAL_8 EQU 10O ; oktalna konstanta 8

OCTAL_9 EQU 11Q ; alternativna oktalna konstanta

ALL_ONES EQU 11111111B ; binarna konstantaMINUS_5 EQU -5 ; decimalna konstanta –5

MINUS_6 EQU -6D ; alternativna decimalna konstanta

-6

Definicije podataka− Direktive za deklarisanje i definisanje podataka su:

− definisanje bajta - DB (define byte)

− definisanje rei - DW (define word ),

− definisanje dvostruke rei - DD (define doubleword )

− Operandi ovih direktiva govore koliko jedinica da se alocira i koje su im inicijalnevrednosti

− Sintaksa operanda:

::= | ,

::= | () | DUP | ?

< konstanta >::= | |

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

38/42

− Primeri definicija podataka:

A_SEG SEGMENT

A_VAR DB ? ; neinicijalizovani bajt

B_VAR DW ?,1 ; dve reci, prva neinicijalizovana,

druga=1

C_VAR DD 2 DUP 1 ; dve dvostruke reci

inicijalizovane na 1D_VAR DB 3 DUP (1,2) ; 1,2,1,2,1,2

E_VAR DB 3 DUP (1, 2 DUP 2); 1,2,2,1,2,2,1,2,2

A_SEG ENDS

B_SEG SEGMENT AT 55H ; specificirana bazna adresa

segmenta

F_VAR DB 'ABC' ; 3 bajta sadrze: 41H, 42H, 43H

G_VAR DW 'AB' ; 1 rec sadrzi: 42H, 41H

H_VAR DD B_SEG ; dvostruka rec, sadrzi: 00H 00H

55H 00H

I_VAR DB 100 DUP 0 ; 100 bajtova inicijalizovanih na 0

B_SEG ENDS

Atributi promenljive− Asembler vodi rauna o 3 atributa svake promenljive:

− segment – identifikuje segment koji sadrži promenljivu

− ofset – distanca u bajtovima od poetka segmenta koji sadrži promenljivu

− tip – identifikuje alokacionu jedinicu promenljive: 1 = bajt, 2 = re, 4 = dvostruka re

− Na osnovu atributa promenljive u instrukciji asembler odreuje formu generisaneinstrukcije

− Ako su atributi promenljive u konfliktu sa korišenjem u instrukciji, generiše segreška

− Primer: pokušaj da se promenljiva definisana kao DW sabere sa bajt-registrom

Konverzija tipa− U nekim sluajevima asembleru se mora eksplicitno rei tip

− Primer: MOVE [BX],5 ; proizvodi grešku jer se ne zna tip lokacije na koju BXpokazuje

− Operatori koji eksplicitno definišu tip su: BYTE PTR, WORD PTR i DWORDPTR

− Primer: MOVE WORD PTR [BX],5 ; prenosi se re 5 u lokaciju na kojupokazuje BX

Operatori− ASM-86 ima tri ugraena operatora vezana za atribute promenljive

− TYPE – vraa 1 za bajt, 2 za re, 4 za dvostruka re

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

39/42

− LENGTH – odreuje broj alociranih jedinica (bajtova, rei ili dvostrukih rei) za vektor

− SIZE – odreuje broj bajtova koje zauzima skalar ili vektor (SIZE=LENGTH*TYPE)

− Primer (prema gornjem primeru):

ATRIBUTI OPERATORI PROMENLJIV

A SEGMENT OFFSET TYPE LENGTH SIZEA_VAR A_SEG 0 1 1 1

B_VAR A_SEG 1 2 2 4

C_VAR A_SEG 5 4 2 8

D_VAR A_SEG 13 1 6 6

E_VAR A_SEG 19 1 9 9

F_VAR B_SEG(0055)

0 1 3 3

G_VAR B_SEG

(0055)

3 2 1 2

H_VAR B_SEG

(0055) 5 4 1 4

I_VAR B_SEG(0055)

9 1 100 100

− Atributi i operatori omoguavaju da se pišu generalizovane sekvence instrukcijakoje ne moraju da se menjaju (samo se ponovo prevedu) ako se menjaju atributi

podataka

Primer− Sumiranje elemenata tabele

; sumiranje elemenata tabele u AX registru

TABELA DW 50 DUP(?) ; tabela ima 50 elemenata

SUB AX,AX ; AX=0

MOV CX, LENGTH TABELA ; CX=50 , CX - brojac petlje

MOV SI, SIZE TABELA ; SI=100 , SI – pokazuje na kraj

tabele

DODAJ: SUB SI, TYPE TABELA ; pomeranje za jedan element

ADD AX, TABELA[SI] ; dodavanje elementa na sumu

LOOP DODAJ ; dok CX>0

; AX sadrzi sumu

Kontrola segmenata− Program na asembleru ASM-86 se organizuje u niz imenovanih "logikih"

segmenata

− Mapiranje logikih u fizike (memorijske) segmente se obino radi tek prilociranju programa

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

40/42

− Segment poinje direktivom SEGMENT, a završava direktivom ENDS

− Svi podaci i/ili instrukcije izmeu SEGMENT i ENDS pripadaju segmentu

− Nema ogranienja – mogu se podaci, stek i instrukcije smestiti u isti logikisegment

− Prve naredbe u programu obino:− najpre uspostavljaju korespondenciju izmeu imena segmenata i segmentnih registara,

− a zatim pune segmentne registre baznim adresama odgovarajuih segmenata

Direktiva ASSUME

− Direktiva ASSUME govori koje adrese e biti u segmentnim registrima u vremeizvršenja

− Sintaksa ASSUME: ASSUME seg_reg:ime_seg{,seg_reg:ime_seg}...

− Asembler proverava svaki memorijski operand instrukcije odreujui− u kom segmentu je promenljiva

− koji segmentni registar sadrži adresu tog segmenta

− Ako je operand u segmentu na koji ukazuje "oekivani" registar– instrukcija segeneriše

− Ako je operand u segmentu na koji ukazuje "neoekivni" registar – ubacuje se seg.prefiks

− Ako segmentni registar ne može biti promenjen prefiksom – generiše se porukagreške

− Primer:− ako se u instrukciji koristi BP, procesor oekuje da je operand u segmentu na koji

ukazuje SS

− program može koristiti BP da adresira promenljivu u tekuem segmentu podataka

− direktiva ASSUME omoguava asembleru da detektuje situaciju i generiše segmentniprefiks

− Programer može i eksplicitno da kodira segmentni prefiks da ne bi zavisio odasemblera

− primer: MOV ES:DATA_STRING[SI],AL

− prednost je bolja samodokumentovanost koda

mana je što asembler ne proverava da li je operand faktiki adresibilan kroz zadati

registar

Direktive SEGMENT, ENDS i END

− Sintaksa direktive SEGMENT: [ime_segmenta] SEGMENT [lista_atributa]

− Lista atributa služi da se definiše kombinovanje logikih u fiziki segment

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

41/42

− Omoguava da se logiki segmenti iz razliitih modula kombinuju u isti fizikisegment

− Sintaksa liste atributa: [tip_poravnavanja] [tip_kombinovanja] ['klasa']

− Tip poravnavanja odreuje granicu logikog segmenta pri kombinovanju:

− PARA – poravnavanje po paragrafima (adresa deljiva sa 16) – podrazumevani tip

− WORD – poravnavanje po reima (logiki segmenti se mapiraju na parne adrese)

− BYTE – poravnavanje po bajtovima (segment poinje od proizvoljne adrese) – nepreporuuje se

− AT paragraf – logiki segment se mapira na fiziku adresu definisanu paragrafom

− Tip kombinovanja odreuje kako e se segment kombinovati sa segmentima istogimena

− ako se ne navede – nema kombinovanja

− PUBLIC – nadovezivanje logikih segmenata – pogodno za logike code i data

segmente

− STACK – dodavanje logikih segmenata – pogodno za stack segmente

− dužina kombinovanog segmenta jednaka zbiru dužina pojedinog segmenata

− ofset vrha svakog steka je na vrhu kombinovanog steka

− Klasa omoguava da segmenti iste klase budu smešteni jedan iza drugog umemoriji

− npr: segment koda i segment konstanti u klasi 'ROM' mogu biti smešteni jedan izadrugog

− segment podataka i segment steka u klasi 'RAM' se takoe smeštaju jedan iza drugog

− Segment se završava direktivom ENDS: [ime_segmenta] ENDS

− Direktivom END se završava kompilaciona celina; sintaksa: END [labela_poetka]

− Samo u glavnom programu se u direktivi END navodi labela poetne instrukcijeprograma

Definisanje procedura− Sintaksa: ime_procedure PROC [NEAR | FAR]

telo procedure

ime_procedure ENDP

− Procedure koje se pozivaju samo u okviru istog segmenta su NEAR

− Procedure koje se pozivaju iz drugog segmenta su FAR

− Prenos parametara se može vršiti na jedan od sledeih naina:

− preko registara

− preko promenljivih u segmentu podataka

− preko steka

8/18/2019 124393592-Uvod-u-Asembler-8086

42/42

Smeštanje parametara na odreeno mesto i dohvatanje rezultata su u nadležnosti

programera.

Pristup modulima – direktive PUBLIC i EXTRN

− Direktiva PUBLIC uvodi listu simbola kojima je dozvoljen pristup iz drugih

modula

− Sintaksa: PUBLIC simbol [, simbol]...

− Direktiva EXTRN uvodi listu simbola (sa tipovima) iz drugih modula kojima sepristupa

− Sintaksa: EXTRN simbol:tip [, simbol:tip]...

− Simbol može biti promenljiva, labela ili literalna konstanta

− Tip može biti:

− za promenljive: BYTE, WORD, DWORD

− za labele: NEAR, FAR

− za literalne konstante: ABS

− Primer:

u modulu A: P DB 0

PUBLIC P

u modulu B: EXTRN P:BYTE

− Ako eksterni simbol pripada nekom logikom segmentu u izvornom modulu,

tada se EXTRN direktiva mora staviti u odgovarajui logiki segment u modulu gde

se koristi

Literalne konstante− Literalne konstante se definišu direktivom sledee sintakse: simbol EQU izraz

− Primer:

PROMENLJIVA DW 0

DONJI_BAJT EQU BYTE PTR PROMENLJIVA

GORNJI_BAJT EQU BYTE PTR PROMENLJIVA+1

...

MOV AH, GORNJI_BAJT

Eksplicitno definsanje ofseta− Za eksplicitno definisanje ofseta se koristi direktiva ORG

− Sintaksa: ORG ofset

− Naredni podatak ili instrukcija e imati navedeni ofset

− Primer:

ORG 10

PROMENLJIVA DB 0 ; PROMENLJIVA ima ofset 10

Documents

124393592-Uvod-u-Asembler-8086