132220786-telesna-psihoterapija

7/24/2019 132220786-telesna-psihoterapija

1/12

Mozda malo vise da sa strane ti govoris o mojim teorijama a ne ja.Obadve se potpisujemo ili samo ti, mozda bolje.

TELESNA PSIOTE!API"A

ta je telesna psihoterapija?

Telesna psi#oterapija se zasniva na razliitim i e$spli%itnim teorijama&un$%ionisanja du#a i tela $oje uzimaju u obzir $omple$snost itavog sistemaintera$%ija izmedju tela i du#a. 'ajedni$a bazina pretpostav$a je da postoji&un$%ionalno jedinstvo izmedju du#a i tela i da je telo %elo$upna linost. Telo

ne znai samo somu i ne znai da se mo(e odeliti od du#a tj. psi#e. Mnogipristupi u psi#oterapiji dotiu ovu oblast. Telesna psi#oterpija je smatra&undamentalnom.

Inspirator i protagonistaove vrste terapijeje Wilhelm Reich. Njegov uticajmoemo sagledati na dva nivoa: iri - civilizacijski i ui -psihoterapeutski. Sve je oiglednije da je !aj# to$ %ele na)e %iviliza%ijeusmerio u boljem prav%u u smislu stvaranja manje represivnog dru)tva,uvoenju principa samoregulacije, pojanjavanju uloge seksualnosti, razjanjenju straha odzadovoljstva (ija spoznaja nije jo) uve$ sasvim za(ivela u javnosti*, zasnivanjae$olo)$e svesti, ini%ija%iji veli$i# promena u vaspitanju de%e $oje su vodilestvaranju #umanijeg dru)tva itd.

Sve je oiglednije da je !aj# to$ %ele na)e %iviliza%ije usmerio u boljemprav%u u smislu stvaranja manje represivnog dru)tva, uvoenju principa

samoregulacije, pojanjavanju uloge seksualnosti, razjanjenju straha od zadovoljstva (ijaspoznaja nije jo) uve$ sasvim za(ivela u javnosti*, zasnivanja e$olo)$e

svesti, ini%ija%iji veli$i# promena u vaspitanju de%e $oje su vodile stvaranju#umanijeg dru)tva itd.

Na polju psi#oterapije njegov uti%aj je u osmi)ljavanju prvi# postav$ite#ni$a psi#oterapije, analize $ara$tera, prin%ipa rada sa otporima, prin%iparada sa energijom, uvoenju neverbalnog kanala komunikacije. Njegove brilijantne

inovacije su postale sastavni deo veine psi#oterapija bez obzira da li se autorstvospominje ili ne.

Mogli bismo da $a(emo da se njegova etiologija bazira na s#vatanjuto$a (ivotne energije, njenim blo$adama i o(ivljavanjima. Rajh osea damora stalno da nas podsea da prihvatamo ivot i nau spontanost.Po njemu, osnovni uzro$ bolesti le(i u nama samima. Pesni$i reeno, bolest

je sveti gnev ivog organizma (kome se svakodnevnom represijomizvitoperuje ivot


2/12

!eksualnost i blaenstvo

Reich je "ormulisao tabu seksualnosti kao neto to naruava"iziko a i psihiko zdravlje# Prof dr Ljiljana Klisic je+smerila sam na)upa(nju na postojanje jo) dubljeg tabua tabua bla(enstva $oji je u osnovamana)e potro)a$e %iviliza%ije i odr(ava na)e otuenje na dubljem nivou. Prof drLjiljana Klisic postavlja TEORIJU RAZVOJA AGRESIJE U O! KOJA "U#I "OVARESE"JA U VELIKO #RUSTVE"O PRO$LEU SUZ$IJA"JA "ASILJA %%% IT#

Prof dr Ljiljana Klisic POSTAVLJA teorij& ra'voja or(a')a% Pra*sa joj jepo*a'ala da+ ia*o o to)e javno ne pricaj&+ lj&di & toj o,lati i)aj& veli*i-pro,le)a i ',&njenosti%%%%%

$eorija razvoja orgazma smatra da se orgazam razvija

paralelno sa razvojem svesti i da se praenjem razvoja orgazmamoe istraivati i meriti i sam razvoj svesti#Sa psi#olo)$e ta$e gledi)ta, svest je psi#olo)$a &un$%ija $oja se razvila

iz potrebe odlaganja rea$%ija, zbog adapta%ije i pre(ivljavanja, a glavnanamena joj je poveanje stepena slobode u dono)enju odlu$a. Mi istiemo dapostizanje tog %ilja mo(e biti praeno predivnim nagradama e$stazom ibla(enstvom. !utina razvoja orgazma i jeste uenje odlaganjaneposredne% instiktivne reakcije i poveanje stepena slobode udonoenju odluka.Merenja po$azuju da, $a$o se razvijaju, orgazmi postaju du(i, $ontra$%ije sede)avaju u dubljim nivoima t$iva, a same $ontra$%ije postaju izmenjene i

rastegnute, lui se vi)e endor&ina, mo(dani talasi sve vi)e lie na one $ojedobijamo pri medita%iji, i su$%esivno se otvara dublji unutra)nji sloj obradein&orma%ija.

Sa psi#olo)$e ta$e gledi)ta, svest je psi#olo)$a &un$%ija $oja serazvila iz potrebe odlaganja rea$%ija, zbog adapta%ije i pre(ivljavanja, aglavna namena joj je poveanje stepena slobode u dono)enju odlu$a.

Su)tina razvoja orgazma i jeste uenje odlaganja neposredne, insti$tivnerea$%ije i poveanje stepena slobode u dono)enju odlu$a.

Odlaganje neposredne rea$%ije omoguava nastana$ &enomena $oji se

$onstatuju obje$tivnim merenjima i mogu se istra(ivati i meriti u s$ladu sapravilima naune metodologije istra(ivanja. -lasi&i$a%ija stupnjeva orgazma bimogla da ,u svom najgrubljem obli$u , ova$o da izgleda jednostavni,blo$irani, zreli, nedualni.

'nai, od poetnog stupnja jednostavni#, prosti# orgazama, slini#(ivotinjs$om nivou, pa pre$o privremeni# blo$ada, uenjem odlaganjaneposredne rea$%ije, sadr(avanja i $analisanja, te$ dolazimo na ljuds$i nivo


3/12

zrelosti i slobode u dono)enju odlu$a , $oji se na $raju , us$laivanjem, pretvara uboanski nivo potpunog jedinstva sa svim to postoji.&bog toga teorija razvoja orgazma i tvrdi da je "unkcija orgazmapsihiko i "iziko zdravlje% kao i produetak vrste% a "unkcijablaenstava je da nas na socijalnom nivou vodi ka jednoj humanijoj

civilizaciji a na individualnom nivou - razvoj svesti#

Radi'

!nogi "ajhovi uenici su nastavili njegovu teoriju. #edan od znaajnijih sledbenika jesteKeli. Njegovo uenje se bazira na konceptu ivotne sile koju on naziva radix. $n svoj radne naziva psihoterapijom, ve ga naziva edukacijom o oseanjima i smislu ivota. %jude koji muse obraaju za pomo on takoe ne naziva pacijentima, nego studentima. &akle, on ne smatra daje re o bolesti kada se radi o tzv. neurotiarima, ve on te tegobe tumai kao zastoj u

psiikom rastu koji se odgovarajuom edukacijom moe prevazii. 'ilj radi edukacije jeotvaranje kapaciteta za proivljavanje dubokih spontanih emocija (to se zove edukacija ooseanjima) i rast u sposobnosti da se ivi svrhovito (to se zove edukacija o svrsi).

*re nego to zapone edukaciju o oseanjima, ovek mora da odlui da li hoe da ivipunim ivotom ili ne. +o znai da moe odabrati ili da ivi kao do tada, sniavajui nivo oseanjada bi izbegao bol, sa saznanjem da isti proces koji slabi bolna oseanja, slabi i ona kojapredstavljaju radost i uivanje, ili da zaista ivi svoj ivot oseajui i bol i radost u punoj meri.koliko se odlui za pun ivot, onda se radi na ponovnom uspostavljanju sposobnosti zaizraavanje blokiranih emocija- radost, bol, tuga, uas, ljubav, bes, oaj, srea itd."epresivnim vaspitanjem dete je dresirano da prestane da osea mnoge emocije i da prestane daih izraava. &ete ne sme da pokae bol kada ga neto boli, nego mora da bude vedro i spokojno

pod okriljem svojih roditelja koji nemaju vremena za njegove bolove, nego su okupirani brojnimzahtevima, nesposobni da odaberu samo neke od njih i posvete im se, ve otueni od svojihciljeva, kompulzivno nastoje da sve postignu, zahtevajui od deteta to isto.

"epresivnim vaspitanjem dete je dresirano da prestane da osea mnoge emocije i da prestane daih izraava. &ete ne sme da pokae bol kada ga neto boli, nego mora da bude vedro i spokojno

pod okriljem svojih roditelja koji nemaju vremena za njegove bolove, nego su okupiranibrojnim zahtevima, nesposobni da odaberu samo neke od njih i posvete im se, ve otueni od

svojih ciljeva, kompulzivno nastoje da sve postignu, zahtevajui od deteta to isto

+akvo dete, primorano da sputava izraavanje svojih emocija postepeno gubi sposobnost da ih

uopte izrazi i onda kada to hoe. radi edukaciji o oseanjima se ponovo probija put zaizraavanje zaboravljene emocije. Na primer, mukarci esto blokiraju izraavanje tuge i slabosti,a ene agresije i jaine.

*oto se uglavnom radi o veoma burnom ispoljavanju emocije svi se veoma uplae kadataj proces otpone ili kada vide druge koji su uli u svoja oseanja/. +aj est strah za one koji neumeju da se predaju spontanom toku emocije, uobliava se u strah od gubitka kontakta sarealnou, ili odlaska u psihozu, ili u strah da se ne povredi ili da ne povredi nekoga drugog itd.!eutim, godine praktikovanja ove metode su pokazale da jo nijednom niko nije otiao u


4/12

psihozu niti nekog povredio. Ipak, ono to stvarno predstavlja rizik u ovom radu je da poslepoboljanog kontakta sa samim sobom ovek oseti svu dosadu i mizeriju dosadanjeg sigurnog iumrtvljenog/ ivota i poeli da ga menja. !ogue je da mu stari posao vie ne odgovara,mogue je da mu stari prijatelji gube privlanost ili da mu brani partner vie ne odgovara. 0ovekje onda primoran da uloi napor da bi ostvario nain ivota koji ga vie ispunjava. $ni koji se

odluuju za radi rad, treba da budu svesni da su odluili da se otvore u jednom svetu koji jeiracionalan, u jednoj protiv ivota orjentisanoj civilizaciji, smatra 1eli. !lokovi i meanizmiodbrane postoje sa razlogom jer "tite od bola mada time i umanjuju radost.

# i )# strana

Telesna psi#oterapija se bazira na razvojnom modelu, teoriji linosti,#ipotezama o pore$lu poremeaja i promena, $ao i na bogatim i raznovrsnimdijagnosti$im i terapeuts$im te#ni$ama $oje se upotrebljavaju uterapeuts$oj rela%iji. Postoji mnogo razliiti# i pone$ad sasvim razdvojeni#pristupa unutar telesne psi#oterapije,$ao )to i# ima u drugim granamapsi#oterapije.

$va vrsta terapijeje ta$odje i nau$a $oja se razvila u poslednji#sedamdeset godina na bazi rezultata istra(ivanja u biologiji, antropologiji,etiologiji, neuro&iziologiji, razvojnoj psi#ologiji, neonatologiji, perinatalnimstudijama i mnogim drugim dis%iplinama. Izuzetno je )iro$ spe$tar verbalni# i

neverbalni# te#ni$a $oje se upotrebljavaju u o$viru telesne psi#oterapije ine$e od ti# te#ni$a upotrebljeni# na telu u$ljuuju dodir, po$ret i disanje.Stoga postoji veza sa ne$im telesnim terapijama, somats$im te#ni$ama ine$im $omplementarnim medi%ins$m dis%iplinama, ali mada one moguta$odje u$ljuivati dodir i po$ret, one su veoma razliite od telesnepsi#oterapije.

Telesna psi#oterapija nagla)ava $ontinuitet i dubo$u vezu u $ojoj svipsi#o$orporalni pro%esi doprinose, u ravnopravnom odnosu, organiza%iji


5/12

linosti. *ema hijerarhijskog odnosa izmedju duha i tela% izmedjupsihe i some# +boje su "unkcionalni i sastavni delovi celine% kao iinteraktivni aspekti te celine.

,irektno i indirektno telesni psihoterapeut radi sa osobom(linou kao sa sutinskim utelovljenjem mentalnog% emocionalnog%

socijalnog i duhovnog ivota. On/ona potpoma(e unutra)njesamoregulativne pro%ese i tanu per%ep%iju spolja)nje realnosti. -roz svoj radtelesni psi#oterapeut omoguava otuenim delovima linosti da postanuosve)eni, pri#vaeni i integrisani delovi sel&a.

Predmet ove psihoterapijeje prouavanje intera$%ije izmedju $lijentovi#mentalni# reprezenta%ija i nji#ovi# telesni# &enomena. 0o$usira se na to $a$otelesni &enomeni mogu da pobolj)aju sada)nje psi#oterapeuts$o znanje,te#ni$e i razumevanje. + telesne &enomene spadaju mi)i%na a$tivnost,disanje, polo(aj tela, mi)ine tenzije, neverbalna $omuni$a%ija, itd. "edan odglavni# &o$usa je psi#osomats$a integra%ija individue, a to podrazumevarazmatranje svi# aspe$ata uma, tela i, u ne$im sluajevima, du#a.

arakteristike telesnih psihoterapija :

Po)to se telesna psi#oterapija sastoji od vi)e pristupa i )$ola, adis$usije o zajedni$oj teoriji za psi#oterapiju nisu jo) zavr)ene u a$adems$im$rugovima, izdvojiemo glavne zajedni$e teorijs$e prin%ipe za sve moduseove psi#oterapije

$eorija oklopljavanja .olazi se od pretpostavke da je ljudsko

bie% pre rodjenja% u osnovi otvoreno% receptivno% netraumatizovano.Pro%es porodjaja, ja$e tenzije $oje pret#ode rodjenju, $ao i traume u ranomuzrastu podstiu pro%es o$lopljavanja, odbrane i emo%ionalne represije. +zavisnosti od prisustva ili odsustva ljubavi, topline i razumevanja u o$ru(enjuove e se traume ili spontano, prirodno razre)iti ili e se pojaati. Nerazre)enetraume se uvr)uju i somatizuju i postaju osnova za neuroze, psi#olo)$eprobleme ili dis&un$%ionalna pona)anja.

#hvatanje da intervencija na somatskom nivou utie na psihikinivo i obrnuto. -on$retno, somats$a interven%ija bilo putem masa(e, ve(bitelesne svesnosti, dodira, rada na disanju, itd. uti%ae na emo%ionalni,spiritualni i $ognitivni aspe$t linosti. Terapijs$i odnos u ovoj psi#oterapiji se

sastoji od verbalne podr)$e $lijenta zajedno sa ne$im obli$om somats$einterven%ije.

/judsko bie kao energetski sistem postoje razli$e medjupojedinim modalitetima telesne psihoterapijeu s#vatanju o tome da li treba ili netreba e$spli%itno obja)njavati $on%ept (ivotne energije da bi se razumelotelesno i psi#i$o is$ustvo. 1eve$ovima se ljuds$o bie s#vata $aoenergets$i sistem. "oga, borila$e ve)tine, gr$a medi%ina, $ines$aa$upun$tura, $ao i mnoge druge oblasti baziraju svoju pra$su na pojmu tela


6/12

$ao protonog energets$og sistema. + ovo se u$lapa 0rojd sa svojims#vatanjem libida, $ao i !aj# sa bioenergijom. !a zamenom *jutnove"izike kvantnom i 0jtajnovom relativnou umesto apsolutnogpoimanja prostora i vremena shvatanje materije i energije je dobilonovu dimenziju - medjusobnu zamenljivost% pretvaranje jednog u

drugo# 1 to ne samo na nivou "otona - estice ili talasa% vec i u teluljudskog bia#Ove nove paradigme, $oje u$lju%uju $on%epte poputsamoorganizujui# sistema, vezuju (ive biolo)$e sisteme za &izi$u i dovode usumnju me#ani$o s#vatanje prirode. To su ne$e od paradigmi sa $ojimamnogi telesni psi#oterapeuti intuitivno i empati$i rade. Pojmovi poputbioenergije ili telesne energije postoje vestotinama godina, $ao npr. 2ienergija u kineskoj akupunkturi ili 3iatsu, u opteprihvaenim tretmanima a$ i odsavremene medi%ine.

1eve$ovima se ljuds$o bie s#vata $ao energets$i sistem. "oga, borila$eve)tine, gr$a medi%ina, $ines$a a$upun$tura, $ao i mnoge druge oblasti

baziraju svoju pra$su na pojmu tela $ao protonog energets$og sistema. +ovo se u$lapa 0rojd sa svojim s#vatanjem libida, $ao i !aj# sa bioenergijom.

2olistiko stanovite prihvataseopredeljenje humanistickepsihologije koja je odbacila ,ekartov rascep ljudskog bia i ipodrava stav da je ovek sinteza due% tela i duha#2a$le, nagla)avase povezanost uma i tela i insistira se na metodama $oje podr(avaju tojedinstvo. +z to, pri#vataju stav $oji vodi pore$lo jo) od Spinoze po $omepsi#u ine odnosi izmedju organizma i njegove sredine. Te rela%ije simultanou$ljuuju a* mentalne reprezenta%ije, b* &iziolo)$o uzbudjenje, %*$omuni$ativni uti%aj, d* &eedba%$ me#anizam pomou $ojega se ui.

,odir i neverbalna komunikacija 2odir je od su)tins$og znaaja zaovuteoriju i odvaja je od drugi# teorija psi#oterapije.!anije je va(nost dodirabila samo indire$tno do$azana,ali novim rezultatima istra(ivanja e$ipe Pro&.-erstin Moberg, dugim 34 godina sa pre$o 544 nauni# radova, dobijamodire$tnu naunu potvrdu ogromne va(nosti dodira i pozitivnog dejstva $ojeizaziva u organizmu. Njena najnovija $njiga obja)njava $a$o o6ito%in $oji selui prili$om dodira ima toli$o va(an rela$sirajui i le$oviti uina$.!anije jee&i$asnost dodira indire$tno potvrdjena, odnosno, postoji mnogo obimni# alinespe%i&ini# istra(ivanja na tu temu. Npr. unter iStruve, 7889, ili :onnet iMillet, 7897, su po$azali da dodir ima sna(an uti%aj na psi#o&iziologiju, $ao i$a$o se odredjene &orme dodira razli$uju u uti%aju. Pri$upljeno je mnogo

$lini$og znanja medju telesnim psi#oterapeutima $oji $oriste dodir.2odirivanje anga(uje, sem $orte$sa, i limbi$i sistem i druge primitivnijene$orti$alne stru$ture. Smatra se da i na taj nain, putem dodira, terapeut jeu stanju da $omuni%ira sa %elom osobom i to znatno vi)e nego u is$ljuivoverbalnoj terapiji. + telesnoj psihoterapijine postoji is$ljuivost. Po)to se ona&o$usira na linost $ao %elinu a to znai da verbalna intera$%ija ima isti znaaj$ao i telesni &enomeni i ostali neverbalni izvori in&orma%ija i $omuni$a%ija.


7/12

2odir je od su)tins$og znaaja za ovuteoriju i odvaja je od drugi# teorijapsi#oterapije.!anije je va(nost dodira bila samo indire$tno do$azana,ali

novim rezultatima istra(ivanja e$ipe Pro&. -erstin Moberg, dugim 34 godinasa pre$o 544 nauni# radova, dobijamo dire$tnu naunu potvrdu ogromne

va(nosti dodira i pozitivnog dejstva $oje izaziva u organizmu.

Puno je uradjeno na eti%i dodira. ;ilj je bio < $lijentova dobrobit iza)tita. 2a se postavi sistem po $ome e $lijent dobiti mnogostru$a pozitivnadejstva dodira a biti za)tien od bilo $a$ve zloupotrebe ili se$sualnogis$ori)avanja. Posle ogromnog broja dis$usija u strunim $rugovima,pogotovo sa najpoznatijim psi#oanalitiarima, niza vrlo interesantni# lana$a ianaliza =ne$e smo predstavljali na domaim $ongresima*, postavljen jesistem pravila $oja su %elu problemati$u podvela pod $ontrolu. O&ormljenieti$i $omiteti u sva$om +dru(enju telesnih psihoterapeuta, pored ostalog, voderauna o pravilnoj primeni postavljeni# normi spolja i nivoa unutra)njezrelosti.

3ioloki pristupi biolo)$i modeli su $onzistentni i podr(avaju stav ojedinstvu tela i uma. 3rojna istraivanja su pokazala da jepsihopatologija znatno povezana sa "iziolokim i biohemijskim"enomenima=ona su podsta$la razvoj psi#ijatrijs$e &arma$oterapije*. :rojnaliteratura na tu temu jasno po$azuje da od antitela do #ormona, od #ormonado neurologije, od neurologije do raspolo(enja, od raspolo(enja do pona)anja,od pona)anja do o$oline, od $omuni$a%ije do per%ep%ije i od per%ep%ije nazaddo bio#emije postoji $omple$sna mre(a odnosa $oji utiu na razvojpsi#opatologije. +elesna psihoterapijapo$uava da pro)iri domen uti%anjau$ljuivanjem pona)anja $ao i uti%ajem pona)anja naa* &iziologiju

b* raspolo(enje%* svestd* $omuni$a%ijs$e stavove.

ta je zdravlje u telesnoj psihoterapiji?

Eti$i i pra$tino, u ovoj vrsti psi#oteraije, ne zastupa se bilo $oji odapsolutni#, idealni# $riterijuma zdravlja $oji bi se smatrali indi$atorom zazavr)avanje psi#oterapije. ;ilj, u tom $onte$stu, mo(e da se opi)e $ao

oslobadjanje od bola, neprijatnosti ili neuspe)ni# naina samoregula%ije.lijent je glavna determinanta uspenog zavretka terapije#To znaida se, uop)teno gledajui, $onana odlu$a bazira na $lijentovim oseanjima osamome sebi i samopro%eni o znaajnom =tj. u meri $oja mo(e da se izrazipragmati$im $on%eptom >dosta dobrom?* pobolj)anju svog stanja. Medjutim,ovaj subje$tivni do(ivljaj esto prati i osve)ivanje $lijentove istorije i njenoguti%aja, uravnote(enije pri#vatanje te istorije i njeni# glavni# protagonista,esto i pobolj)anje porodini# odnosa, vee zadovoljstvo svojim poslom,


8/12

poveano oseanje ade$vatnosti, $ompeten%ije i poten%ijala, dublji $onta$t saemo%ijama i unutra)njim oseanjima, sna(niji ose%aj sel&a i samopouzdanja.Terapeut ta$odje mo(e da registruje da je $lijent unapredio sli$u o sebi, damu je telesno dr(anje uspravnije, la$)e i br(e se opu)ta, ade$vatnijesavladjuje stres, ade$vatno ispoljava emo%ije@ $lijent vrlo esto izgleda

zdravije, sa energizovanijim li%em i $o(om, sna(nijim i prirodnijim glasom iobino je a$tivniji u iznala(enju zdravijeg (ivotnog stila.

Terapeut po zavr)et$u terapije mo(e da registruje da je $lijentunapredio sli$u o sebi, da mu je telesno dr(anje uspravnije, la$)e i br(e seopu)ta, ade$vatnije savladjuje stres, ade$vatno ispoljava emo%ije@ $lijentvrlo esto izgleda zdravije, sa energizovanijim li%em i $o(om, sna(nijim i

prirodnijim glasom i obino je a$tivniji u iznala(enju zdravijeg (ivotnog stila.

.rincipi rada u telesnoj psihoterapiji

1.!aj#, u svom radu, napu)ta jezi$ obja)njenja $oji se bavidijagnozama, analizama, $ategoriza%ijom i $lasi&i$a%ijom jer taj jezi$ potie>iz glave? i obino slu(i $ao odbrana protiv svesnosti o znaaju tela. On se#vata u $o)ta% sa energijom tela $oristei jezi$ istra(ivanja $oji je otelotvorenijezi$, poma(e ove$u da se pove(e sa svojim is$ustvima i sa is$ustvimadrugi#.

$erapija% uopte% koristi tri jezika sistema ili dijaloga: jezikrei% jezik tela i% kao trei% dijalog izme$u ta dva jezika. *sihoanalitiari,primarno, $oriste jezi$ rei, ra#ijans$i terapeuti istiu jezi$ tela. Telesni

terapeuti moraju da razumeju dijalog izmeu rei i telesni# e$spresija i usmereosobu da napusti jezi$ obja)njenja i naui jezi$ istra(ivanja.

4tiologija veine problema klijenata je konstantna represijakoja esto zapoinje jo u ranim danima% a obuhvata i seksualnu i"iziku i emocionalnu i psiholoku represiju. Ona se mani&estuje na teluu vidu psi#osomats$e memorije u vi)estru$im slojevima. Po)to ljudi nisuglave $oje #odaju, veimaju i tela, ne mo(emo da ignori)emo telesnepro%ese $oji su &iziolo)$a osnova mnogi# tzv. du)evni# poremeaja.Telesnapsi#oterapija, $oja objedinjuje rad na telu i umu, mo(e da bude vrlo e&i$asnau poni)tavanju ovi# ustaljeni# obuzdavanja i u oslobaanju tela i uma odrepresivnih e4ekata. 1onani %ilj je osloboditi (ivotnu energiju i usmeriti je u prav%u

jasnoe, slobode, ljubavi, po)tenja, empats$og po)tovanja i radosti. "edan odzadata$a telesne psi#oterapije je da pomogne ove$u da doe do svojihoseanja i da i# arti$uli)e, da se od otuene karakterne strukture pomeri ka proivljenojkomunikaciji i kontaktu. $slobaanje ivotne energije kroz telesni rad stvara visok energetskipotencijal i kreira pulsaciju koja je preduslov produbljivanja odnosa sa drugim ljudima. Nije ciljda se eksplodira veda se pulsira% nije cilj act-out veact-in# 5ano je daovek naui da kae ono to misli i da misli ono to kae6 da oseaono ta govori i da govori ono to osea. A$o osoba govori jedno a njeno


9/12

telo drugo, telesni terapeut postaje prevodila% izmeu jezika rei i jezi$a tela,otvara dijalog izmeu njih, integrie govor i oseanja, po$ret i zvu$, ton glasa i tonmi)ia. Na taj nain poma(e stvaranju $valitetnije $omuni$a%ije izmeu glave itrupa i energija moe lako da se kree u oba prav%a od glave $a trupu, od trupa $aglavi. Ta$o se uspostavlja verti*alno spajanje, tj. %elovitost jedne osobe.+

susretu dve osobe dolazi do-ori'ontalno( spajanja rena re, telo na telo,sr%e na sr%e. Taj prenos energije izmeu dve osobe je ukrten. *rvo se uspostavljavertikalno a zatim horizontalno spajanje. +o predstavlja energetski most izmeu dva ove$a,sa dve strane ja $a tebi, ti $a meni. -ada je taj most dobro uspostavljengovorimo o istins$om slaganju dve osobe. Energija tee slobodno u dvaprav%a, $reira istu $omuni$a%iju, e&e$tivnu radnu sposobnost, razmenu#umanosti i rast $oji donosi zadovoljstvo. Tada mo(emo govoriti o pravomtrans&eru. A$o taj most nije dobro uspostavljen onda je $omuni$a%ijauznemirujua, blo$irana, zavodljiva i manipulativna, previ)e pasivna iliprevi)e a$tivna, u sva$om sluaju ne$valitetna.

+ susretu dve osobe dolazi do#orizontalnog spajanja rena re, telo na

telo, sr%e na sr%e. Taj prenos energije izmeu dve osobe je ukrten. 5tvara seenergetski most izmeu dva ove$a, sa dve strane ja $a tebi, ti $a meni. -ada jetaj most dobro uspostavljen govorimo o istins$om slaganju dve osobe.

$ehnike

1ako se radi o posebnoj grani psihoterapije% i ona samaobuhvata itav niz razliitih i% ponekad% potpuno odvojenih pristupa#*jihov 7zatitni znak8 je rad na telu koji podrazumeva dodir% pokret%

disajne tehnike. + tom $onte$stu postoji povezanost sa telesnimterapijama, somats$im te#ni$ama i ne$im $omplementarnim medi%ins$imdis%iplinama, ali isto ta$o i su)tins$e razli$e.$va psihoteraijase razli$uje odisto telesni# te#ni$a, poput masa(e i &izioterapije, ili isto verbalni#, $ao )toje psi#oalaniza, u tome sto se $on%entri)e na intera$%ije izmedju $lijentovi#mentalni# reprezenta%ija i nji#ovi# telesni# &enomena. "edan od glavni#&o$usa je psi#osomats$a integra%ija individue, a to podrazumeva razmatranjesvi# aspe$ata uma, tela i, u ne$im sluajevima, du#a.

+ telesnoj psi#oterapiji postoje izuzetno bogate i razvijene $a$overbalne ta$o i neverbalne te#ni$e, metode i modaliteti. One su nastale $aorezultat isprepletani# uti%aja njeni# osnivaa, $omuni$a%ije sa dodirnim

naunim dis%iplinama ali i bogatstvom $oje se otvara posle integra%ije tela idu#a. Izuzetna snaga i bogatstvo ovi# te#ni$a je omoguila da se samo uEvropi o&ormi o$o 4 )$ola telesne psihoterapijesa svojim spe%i&inostima. Ipa$,sve one po)tuju osnovne odredni%e i $ara$teristi$e telesne psihoterapije$aograne psi#oterapije, glavne prin%ipe rada, zajedni$u de&ini%iju i zajedni$ieti$i $ode$s.


10/12

9# !trana

1ndikacije za $.

+op)te, )to se tie indi$a%ija, sve vrste telesne psi#oterapijenagla)avaju #olisti$i nain mi)ljenja, tj. na sve psi#i$e probleme se gleda$ao na posledi%u $ara$ternog i mus$ularnog o$lopa u s$lopu jedinstva du#a i

tela a u s$ladu sa tim jedinstvom i njegovim za$onitostima se pristupatretmanu. ='ato je prevodjenje u dijagnosti$e $ategorije pomalo ve)ta$o zatelesnog terapeuta i ustupa$ $onven%ijama vrlo ograniene upotrebljivosti.*

!adi se sa razli%itim tipovima $lijenata psi#olo)$opsi#ijatrijs$im$lijentima@ grani%nim, traumatizovanim i adi$tivnim $lijentima@ $lijentima sapsi#osomats$im simptomima@ svim tipovima psi#oneurotini# i $ara$terolo)$iizmenjeni# $lijenata@ sa tzv. >zdravim? $lijentima $oji (ele da unaprede(ivotne ve)tine, odnose, se$sualnost, $omuni$a%ijs$e ve)tine ilipsi#osomats$o &un$%ionisanje.Spe%i&ine grupe $lijenata u$ljuuju razliitevrste umetni$a, sportiste, de%u, adoles%ente, povratni$e sa #ospitalnogleenja, (rtve udesa i posttraumats$og stresnog poremeaja, al$o#oliare i

nar$omane u apstinen%iji i oporav$u, ljude sa problemima telesne sli$e=poremeaj is#rane*, itd.

Is$ustva po$azuju da se telesne psi#oterapije mogu ta$odje vrlouspe)no $ombinovati sa verbalno orijentisanim psi#oterapeuts$imusmerenjima. +op)te se smatra da je telesna psi#oterapija dobro zasnovana ie&i$asna pomou sluajevima emo%ionalni#, mentalni# ili psi#olo)$i#problema, pogotovo tamo gde je u znaajnoj meri u$ljueno telo, bilo dapro%es te osobe utie na telo ili da se do(ivljava u telu ili rezultira u &izi$im ili


11/12

psi#osomats$im simptomima. Ova psi#oterapija se mo(e upotrebiti bilo zaot$lanjanje simptoma ili da bi se ste$lo razumevanje pro%esa $oji se odvija.Ona je ta$odje dobar put za psi#olo)$i rast i emo%ionalno sazrevanje.

+op)te se smatra da je telesna psi#oterapija dobro zasnovana i e&i$asna

pomou sluajevima emo%ionalni#, mentalni# ili psi#olo)$i# problema,pogotovo tamo gde je u znaajnoj meri u$ljueno telo, bilo da pro%es teosobe utie na telo ili da se do(ivljava u telu ili rezultira u &izi$im ili

psi#osomats$im simptomima. Ova psi#oterapija se mo(e upotrebiti bilo zaot$lanjanje simptoma ili da bi se ste$lo razumevanje pro%esa $oji se odvija.

Ona je ta$odje dobar put za psi#olo)$i rast i emo%ionalno sazrevanje.

4"ikasnost primene $.

Mada se poe%i telesne psi#oterapije vezuju za intuitivan pristup i

empatiju, savremena nauna valida%ija nam nudi ogroman brojpubli$a%ija,istra(ivanja, studija sluajeva, trening izve)taja, antologija,$lini$i# eviden%ija,proje$ata, a$adems$i# objavljivanja, itd.

Naravno, ogranienja koja se odnose na istraivanja upsihoterapiji uopte vae i ovde zbog velikog broja "aktora kojetreba podvesti pod kontrolu. 'bog toga su istra(iva$e studije primoraneda spe%i&i$uju pitanja %ilja, uzor$a, uslova, itd, )to ote(ava uop)tavanja iza$ljuivanja o globalnoj e&i$asnosti. Ipa$, desetine spe%i&ini# istra(iva$i#studija potvrdjuju da telesna psi#oterapija ima e&e$at dobrobiti jedne ili

druge vrste. E&e$ti pobolj)anja su pronadjeni u istra(ivanjima de%e,studenata $oled(a, odrasli#, ambulantni# pa%ijenata, #ospitalizovani#, beli#,%rni# itd. E&e$ti pobolj)anja se odnose na poveanje (ivotnog zadovoljstva,pobolj)anje stava o sebi i drugima, pobolj)anje stava prema svom telu,pobolj)anje lo$usa $ontrole, pobolj)ano se$sualno &un$%ionisanje, smanjenaan$sioznost, pobolj)ani odnosi, itd.

E&e$ti pobolj)anja su pronadjeni u istra(ivanjima de%e, studenata $oled(a,odrasli#, ambulantni# pa%ijenata, #ospitalizovani#, beli#, %rni# itd. E&e$tipobolj)anja se odnose na poveanje (ivotnog zadovoljstva, pobolj)anjestava o sebi i drugima, pobolj)anje stava prema svom telu, pobolj)anje

lo$usa $ontrole, pobolj)ano se$sualno &un$%ionisanje, smanjenaan$sioznost, pobolj)ani odnosi, itd.

1eli$a istra(ivanja, sprovedena )irom Ameri$e i %elog sveta o

neurobiologiji traumats$og is$ustva i pro%esovanju traume $roz somats$o


12/12

is$ustvo $ao i pro%ene uspe)nosti tretmana, nedvosmisleno u$azuju nanezamenljivu i $ljunu ulogu Telesne psi#oterapije u tretmanu trauma.I ta$o, pola$o, na bazi nauni# istra(ivanja, Telesna psi#oterapija se sadosada)nje margine pomera u jednu od glavni# struja u psi#oterapiji.

Trenutno je u to$u jedna ogromna, vi)egodi)nja studija o e&e$tima

telesne psi#oterapije na univerzitetima u Tubingenu i ajdelbergu.2osada)nji rezultati obradjivani od 7888 pa na dalje, u$azuju na viso$ue&i$asnost telesne psi#oterapije u prirodnim uslovima ambulantnog tretmana.5rste problema kao to su anksioznost% depresija% somatske albe%samoe"ikasnost itd% tretirane su telesnim psihoterapijama# 4"ektitretmana su pokazali uspenost ne samo na statistikom nego% jovanije% na klinikom nivou znaajnosti. Ova i sline studije treba daola$)aju prevazila(enje predrasuda i stra#ova od dubina sopstvene prirode$ao i da upoznaju sa ovom , inae u strunim $rugovima relativnonepoznatom granom psi#oterapije.

+ na)oj zemlji, jo) od 789B, razvijamo posebnu )$olu telesne

psi#oterapije $oju smo nazvali Telesna psi#oterapeuts$a sinteza ili, s$raeno,TePsinteza. Na nju su uti%ale ne$e )$ole telesne psi#oterapije $ao )to su!adi6, 1egetoterapija, :iosinteza, :ioenergeti$a, :odCnami%, Sr(na telesnapsi#oterapija itd. ali i bogata tradi%ija na)i# naroda u pri#vatanju dodira ineverbalnoj e$spresiji. Po)to je u na)oj narodnoj tradi%iji dodir pozitivnovrednovan i upotrebljivan mnogo vi)e nego u zapadnim $ulturama, mi setrudimo da i dalje razvijamo tu sintezu i $reativno je unapredimo. Ipa$,evidentno je da se a$ i na)i ljudi te)$o nose sa %iviliza%ijs$im zidom stra#aod sopstvene telesnosti.

*ro4. &r.sci med %jiljana 1lisi,edukator akreditovane postdiplomske kole za telesnu psihoterapiju

(677) 899:;

Documents

132220786-telesna-psihoterapija