Organizacija turizma i osnovi turistike politikeBranislava Hristov

Karakteristike turistike usluge

Osobine turistike usluge: Heterogena Razlikuju se sa stanovita kvaliteta, prostora i vremena pruanja usluge Neophodno je da budu kvalitativno, prostorno i vremenski sinhronizovanepaket aranmani Podela turistike usluge sa teritorijalnog aspekta: U mestu stalnog boravka turiste (putnike agencije, saobraajne organizacije, drutvene turistike organizacije, trgovinske organizacije, nacionalne turistike organizacije..) U procesu prevoza izmeu mesta stalnog boravka i turistikog mesta U konkretnom turistikom mestu

Saobraaj kao organizovani oblik pruanja turistikih usluga

Bitna uloga saobraaja u turizmu:

Uee izdataka za transportne usluge u turistikoj potronji15-20% Faktori koji su turizam uinili masovnim:eleznica- najvie doprineo razvoju masovnog turizmaMotorno voziloAvion

destinacijaMesto stalnog boravka

turizam saobraaj

Saobraaj je za turizam bitan sa dva aspekta: Prevoz turista Javni saobraaj Saobraaj za sopstvene potrebe Prevoz robe za podmirenje potreba turista

Analiza uea pojedinih vidova transporta u meunarodnom turizmu Ogranienja analize: Statistiki se obuhvataju podaci naina ulaska stranih posetilaca ( turisti, ekskurzisti, tranziteri..) u zemlju Strani posetioci u destinaciji koriste razne vidove transporta Uee pojedinih vidova transporta u meunarodnom turizmu: Vazduni saobraaj (za geografski udaljene destinacije, porast njegove uloge, tendencija rasta usled poveanje uloge organizovanog tur. prometa) Drumski saobraaj (tendencija blagog smanjenja uloge, i dalje dominantno mesto usled porasta stepena motorizacije..) Pomorski saobraaj (bitna uloga u meunarodnom turizmu, blaga tendencija rasta..) elezniki saobraaj (mala uloga u meunarodnom turizmu sa tendencijom pada..)

Oekivana uloga pojedinih vidova transporta u meunarodnom turizmu: Dominacija vazdunog i drumskog saobraaja Vazduni saobraaj-tendencija rasta Drumski saobraaj- blaga tendencija pada Vodeni saobraaj- zapaena uloga uz blagu tendenciju rasta elezniki saobraaj- smanjenje uloge u meunarodnom turizmu vana uloga u domaem turizmu

Uloga vazdunog saobraaja u razvoju meunarodnog turizma

Omoguio je otvaranje i kreiranje novih trita koja su izuzetno udaljena od izvora turistike tranje 1990. godine je ostavreno 700 mlrd $ prihoda od vazdunog saobraaja, a bilo je zaposleno oko 21 mln radnika 1990. godine 40% ukupnih putovanja realizovano je putem vazdunog saobraaja 1990. godine uee arter letova u vazdunom saobraaju iznosilo je 17%, dok je 2008. godine taj procenat porastao na 25%. Vazduni saobraaj je dao veliki impuls omasovljavanju turizma.

Razvoju vazdunog saobraaja doprineli su: Razvoj vazduhoplovne industrije Pojava velikih vazduhoplovnih kompanija Proirenje savremene aerodromske mree Rad meunarodnih oraganizacija koje reguliu meunarodno trite vazdunog saobraaja Meunarodna civilna avionska organizacija (ICAO)- zaduena za regulaciju bezbednosti, sigurnosti ureaja i tehniku regulativu Asocijacija za meunarodni vazduni saobraaj (IATA)- regulie tarife, usklauju redove letenja, arbitrira u odnosima izmeu njenih lanica, daju licence turistikim agencijama za prodaju karata, bave se politikom cena-smanjena uloga usled deregulacije cena..)

Struktura tranje za uslugama meunarodnog vazdunog saobraaja: 75 % tranje je koncentrisana u tri najvanija podruja- Severna Amerika, Evropa i Japan i nova razvijena podruja zemalja Azije.Severno-Atlantski regionDominantno mesto 1999. godine oko 25% ukupnog svetskog vazdunog prevoza putnikaDo 1990. godine beleio je vei prosenu godinju stopu rasta od svetskog prosekaDanas je njegova stopa rasta manja od svetskog prosekaRegion AzijeEkspanzija i stope rasta vee od svetskog prosekaApsorbuje oko 40% ukupnog vazdunog saobraaja Region EvropeApsorbuje oko 10% ukupnog vazdunog prometaTendencija pada u odnosu na svetski prosek

Analiza uea pojedinih vidova transporta u domaem turizmu prethodne JugoslavijeOsnovni vidovi transporta do 1989. godine: Putniki automobili, javni drumski saobraaj i elezniki saobraaj= 94,38% Vazduni, pomorski i reni saobraaj= 5,62%

Period od 1960-1989. godine karakterie niz promena: Znaajno smanjenje uloge eleznikog saobraaja ( sa 67% na 8%) Znaajno poveanje uloge prevoza privatnim automobilima ( sa 10% na 68%) Znaajno poveanje uloge vazdunog saobraaja ( sa 0,75% na 5,5%) Pomorski i reni saobraaj imali su beznaajno uee koje je dodatno smanjeno

Karakteristike i perspektive eleznikog saobraaja: Smanjeno uee I dalje bitno mesto u transportu u domaem turizmu Mogunost prilagoavanja kvaliteta usluga i cena potrebama turista Uvesti elektrinu vui i poveati komercijalne brzine Modernizovati vozni park Prilagoavti se potrebama turista pogotovo u periodima sezone Podsticajna politika cena-elastinije voenje politike cena (dopunske tarife za domae turiste) Ekstenzivan razvoj eleznikog saobraaja

Karakteristike i perspektive javnog drumskog saobraaja: u periodu 70-ih godina se belei tendencija rasta, a zatim tendencija pada Relativno jak uticaj na razvoj domaeg turizma Poboljati tehniku opremljenost Modernizovati putnu mreu i izgraditi nove Preduzeti stimulativne mere iz domena saobraajne politike

Karakteristike i perspektive privatnog drumskog saobraaja: Od 1967. godine se nalazi na prvom mestu po prevozu putnika 1989. godine njegovo uee iznosu 68% Rezultat poveanog stepena motorizacije i ekstenzivnog i intenzivnog razvoja putne mree U budunosti i dalje treba vriti modernizaciju postojeih i izgradnju novih putnih mrea, iriti mreu benzinskih stanica, servisa za odravanje vozila, izgradnja dovoljnog broja parking mesta..

Karakteristike i perspektive vazdunog saobraaja: Mali ali povoljan uticaj na razvoj domaeg saobraaja U periodu od 1960-1989. godine prevoz putnika je porastao 30x Pozitivna tendencija rasta

Karakteristike i perspektive pomorskog i renog saobraaja: Malo uee i mala uloga u razvoju turizma Smanjenje uloge ova dva vida transporta putnika

Turistiko mesto

U irem smislu: ...za turiste naroito privlana mesta, to ih oni poseuju u veem broju i u toku vie godina, obino u istim periodima, a koja svojim naroitim ureenjem i opremljenou omoguavaju prihvat i boravak turista, tako i ostvarenje znatnog dela svog dohotka.

U uem smislu: ...naselja, bez obzira na veliinu, kod kojih je u sezoni tako osetan priliv turista, da oni privremeno sainjavaju znaajan deo stanovnitva odreenog mesta, te koja su naroito zainteresovana za turistiku privredu, a to znai da znatan deo njihovog stanovnitva temelji svoju egzistenciju na turizmu.

U turistikom mestu deluju receptivni faktori koji na direktan ili indirektan nain zadovoljavaju potrebe turista.

Direktni turistiko-receptivni kapaciteti: Objekti za smetaj turista Ugostiteljske radnje (pie, hrana, razonoda..) Trgovinske radnje Sredstva komunalnog saobraaja Zanatske radnje i servisi Objekti za sardajniji i bogatiji boravaka ( ustanove kulturnog, zabavnog, sportskog sadraja..) Potanski i telekomunikacioni ureaji Turistiki biroi

Indirektni turistiko-receptivni kapaciteti: Parkovi, etalita,obalni putevu Javni ukrasni objekti (fontane, vodoskoci..) Unutranji putevi, javni parkinzi, pristanita.. Osvetljenje zgrada Kanalizacioni ureaji..

Kordinacija direktnih i indirektnih receptivnih kapaciteta radi pruanja sinhronizovane i potpune turistike usluge.

Organizacioni oblici pruanja usluga smetaja i ishrane

Ugostiteljstvo je privredna delatnost koja obezbeuje pruanje usluge smetaja i ishrane.UGOSTITELJSTVO

Hotelijerstvo Restoraterstvo Ugostiteljstvo zadovoljava potrebe turista i domaeg stanovnitva. Sezonsko ugostiteljstvo utie na razvoj turizma.

Podela ugostiteljstva sa stanovitva lukrativne aktivnosti: Komercijalno Nekomercijalno

Objekti za smetaj

Tipovi objekata za smetaj: Hoteli Prenoita ili svratita Pansioni Turistika naselja Moteli Kampovi Smetaj u okviru domainstava

Hoteli

Karakteristike hotela: Osnovna usluga-usluga smetaja Ne smeju da raspolau sa kapacitetom manjim od 15 soba Sadre sobe (1-2 kreveta) ili apartmane Iznajmljuje se soba, a ne krevet Mogu da pruaju uslugu ishrane i druge uslugeU sklopu hotela se javljaju depandansi

Tipovi hotela: Prolazni ili tranzitni hoteli Hoteli za pruanje usluge smetaja i doruka Pansionski hoteli (pansion ili polupansion)

Podela hotela prema veliini: Mali hoteli- do 70 soba Srednji hoteli- 70-150 soba Veliki hoteli- vie od 150 soba

WTO 2002. godine procenio da je u svetu registrovano 13,5 mln hotelskih soba- najvei broj registrovan u Evropi i Severnoj Americi

Globalizacija hotelijerstva vs. Porodini hoteli

Pansioni: Usluga smetaja i ishrane Gosti ostaju relativno due vreme Raspolau najmanje sa 5 soba

Moteli: Smetaj gostiju koji koriste motorna vozila Prvo su nastali u SAD-u Smeteni uglavnom pored puteva i raspolau parkingom Graeni su u vidu prizemnih zgrada Svrstani su u tri kategorije Moraju da pruaju kvalitetnu uslugu u pogledu tehnikih uslova i higijene

Turistiko naselje Novi vid objekata za smetaj Obezbeuje komunikaciju sa prirodom i rekreaciju Prua uslugu ishrane Obezbeuje kako druenje, tako i lini mir Kategorizuju se u 5 nivoa

Kampovi Pruaju nii nivo kvaliteta nego turistika naselja Pruaju neposredan kontakt sa prirodom Cenovno su vrlo povoljni Posebna vrsta kampova su autokampovi

Objekti za pruanje usluga ishrane i pia

Industrija usluga ishrane (food service industry): u 2001. godini ostvarila je promet od 399 mlrd $, od toga se 33% odnosi na turiste zapoljava oko 11 mln radnika- 60% su ene

Struktura industrije usluga ishrane:Restorani brze hrane (na bazi franizinga)Tradicionalni restoraniKafeterije

HVALA NA PANJI!